UVODNI DEO ASA:

UVODNI DEO ASA:

Po ulasku u uionicu, pozdraviu uenike i predstaviti im se.

Na samom poetku asa, neophodno je sprovesti raspevavanje i to u dva vida. Pre svega, koristei dva kratka melodijska modela, uenike u upevati u smislu irenja ambitusa glasa i zagrevanja vokalnog aparata.

Zamoliu uenike da sednu pravilno, isprave lea, spuste ramena i sednu na vrh stolice.

Raspevavanje u realizovati na sledei nain. Svaki od ova dva modela u odsvirati na klaviru dva puta, nakon ega e uenici ponoviti zadati model neutralnim slogom MA. Prvi model zapoinje u intonaciji B dur lestvice, zatim polustepenim nizom biva transponovan do D dura i na isti nain u silaznom smeru.Model za raspevavanje br. 1:

Transponovanje drugog dvotaktnog modela e se vriti celostepenim nizom uzlazno, poev od c1, do f1 i na isti nain u suprotnom smeru. Akordska pratnja na klaviru bie svedena na tonini trozvuk novog, transponovanog modela.

Model za raspevavanje br. 2:

Nakon raspevavanja u smislu zagrevanja vokalnog aparata i irenja ambitusa glasa, potrebno je sprovesti timovanje u tonalitet. Kako je melodijska veba uz pomo koje e biti obraen D7 pisana u A-duru, modeli e biti koncipirani tako da sadre karakteristine elemente lestvice (trihorde, tetrahorde, akorde na I i V stupnju). Pevanjem D trozvuka u okviru timovanja u tonalitet, uenici e utvrditi slune predstave o ovom akordu, koji e nam kasnije posluiti pri obradi D7. Raspevavanje u smislu timovanja u tonalitet, bie realizovano po principu usmenog diktata i to na sledei nain. Saoptiu uenicima da u svaki model svirati tri puta, da prvi put paljivo sluaju, da pri drugom sviranju mogu tiho pevati, a da nakon treeg sviranja, ponove model solmizacionim slogovima. Odsvirau kadencu A dura, a potom odsvirati modele. Modeli za timovanje u tonalitet:

CENTRALNI DEO ASA:

Nakon obavljenog raspevavanja, pristupiemo obradi nastavne jedinice.

Na tabli e biti istaknuta melodijska veba u A-duru. Pre vokalnog reprodukovanja od strane uenika, neophodno je sprovesti analizu melodijske vebe. Ona e nam posluiti kao priprema za uspeno pevanje primera. Uenici e dobiti zadatak da analiziraju vebu, to podrazumeva odreivanje tonaliteta, vrste takta, melodijskih kretanja unutar nje, sa obraanjem panje na akordska kretanja koja se javljaju. Upitau uenike na kom se stupnju nalaze razloeni trozvuci ovom primeru. Oekujem da e odgovoriti da su to trozvuci na I i V stupnju.

Odsvirau kadencu A-dura, a potom e uenici otpevati melodijsku vebu uz taktiranje. Izvodjenje primera od strane uenika bie obogaeno klavirskom pratnjom.

Melodijska veba:

Napisani primer u odsvirati jo jednom, a uenici e dobiti zadatak da paljivo sluaju, kako bi uvideli da li sam u toku sviranja unela neke izmene. Dodajui septimu D trozvuku, izveu primer ispisan na tabli.

Uenicima u postaviti pitanje da li je dolo do izmena. Oekujem da su primetili da jeste. Postaviu im pitanje da li znaju ta je ono to je drugaije u odnosu na prethodni primer. Uenici e odgovoriti da sam u taktovima dodala jo jedan ton. Uneu potrebne izmene u zapis na tabli. Postaviu im pitanje da na kom se stupnju nalazi ovaj novi akord. Kako se on nalazi na V stupnju, saoptiu im da emo ovaj akord zvati dominantni. Sledi izdvajanje akorda u harmonskom vidu. Uenici e dobiti zadatak da abecednim imenima diktiraju tonove novog akorda, a ja u simultano sa njihovim izgovorom ispisivati akord na tabli. Neophodno je upoznati se i sa njegovom strukturom. Kako bih podstakla uenike na logino zakljuivanje, postaviu im pitanje da li znaju kako bi se zvao ovaj akord, ako je najvii ton septima. Postoji mogunosti da dobijem odgovor da se ovaj akord naziva septimakord. Ispraviu uenike i rei im da se naziva septakord, a kako se nalazi na V stunju, on nosi naziv dominantni septakord. Ispisau naslov na tabli.Pre izvoenja same vebe, zamoliu uenike da intoniraju dominantni septakord uzlazno i silazno. Odsvirau T akord A-dura, a zatim e uenici otpevati D7 u oba smera. Nakon ove kratke pripreme, uenici e izvesti novu vebu uz obavezno taktiranje.

Poeljno je izvriti mutaciju novonastale vebe, kako bi uenici zakljuili da je D7 isti i u duru i u molu. Saoptiu im da u vebu odsvirati jo jednom, da paljivo sluaju, kako bismo kasnije razgovarali o izmenama. Izveu vebu u istoimenom molu, nakon ega u uenicima postaviti pitanje da li su primetili neku razliku u odnosu na prethodnu vebu. Poueni dotadanjim iskustvom, uenici e zakljuiti da je dolo do mutacije i da sam vebu izvela u a-mollu. Postaviu uenicima pitanje da li je dolo do promene D7. Oekujem da e odgovoriti da je on ostao nepromenjen. Saoptiu im da je D7 zajedniki za dur i istoimeni, harmonski i melodijski mol. Nakon zadate intonacije, uenici e izvesti vebu u molu.

Pojavu koju smo obradili, neophodno je uvebati na istom asu. Za tu potrebu, koristiu pre svega proirenu lestvicu, kako bi se stabilizovala sluna predstava o D7, izolovana iz melodije i ritma. Proirena lestvica e se nalaziti na tabli, a sadrae tonove od gis do e2. Prethodno osmiljene modele, pokazivau uenicima rukom uz prethodno objanjenje ta e pevati.

Uenike u potom podeliti u etiri grupe. Svakoj ovih grupa bie zadat jedan ton D7. Na moj znak, uenici e etvoroglasno otpevati akord, a nakon toga e otpevati i razreenje u tonove T kvintakorda.

U daljem toku asa, uenici e intonirati novu melodijsku vebu, odtampanu na nastavnim listiima. Kako bi ona bila to uspenije reprodukovana, neophodno je izvriti analizu, koja e obuhvatiti odreivanje tonaliteta, vrste takta, melodijskih kretanja, kao i opaanje D7 u okviru nje. Na klaviru u odsvirati kadencu D dura, nakon ega e uenici otpevati vebu, praeni akordskom pratnjom. Zamoliu uenike da u toku pevanja taktiraju i da vode rauna o frazama koje su obeleene u vebi.

Analiza e biti izvrena i pre izvoenja druge vebe.

Za kraj, pripremiu jedan usmeni diktat.