SPECIJALISTICKI RAD1

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛАСТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУ

СПЕЦИЈАЛИСТИЧКИ РАД

Кандидат: Мирослав Милановић Број индекса: СЗП 26/08

Нови Сад, 16.11.2009.године

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУОДСЕК: СМЕР:ПРЕДМЕТ:

НАЗИВ ТЕМЕ:

УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ МЕТОДЕ

У ДОО "МАРС"ПЕТРОВАРАДИН

Кандидат: Мирослав Милановић Број индекса: СЗП 26/08

Ментор:Букта мр Звонимир, професор

Нови Сад, октобар,2009.године

ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА У НОВОМ САДУОДСЕК: СМЕР:ПРЕДМЕТ:

НАЗИВ ТЕМЕ:

УПОРЕДНА АНАЛИЗА ПОТЕНЦИЈАЛНИХ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ СА ПОСЕБНИМ ОСВРТОМ НА ПРОЦЕНУ РИЗИКА ДВЕ РАЗЛИЧИТЕ МЕТОДЕ

У ДОО "МАРС"ПЕТРОВАРАДИН

ТЕКСТ ЗАДАТКА:

1. Увод2. Процена ризика – прописи и стандарди3.

Комисија:

1. Јоковић мр живко, професор, председник2. Букта мр Звонимир, професор, ментор3. Сокола др Матеја, професор, члан

Датум: ________________

Оцена: ________________

Нови Сад, Октобар 2009. године

1. УВОД

Рад обрађује потенцијалне опасности и штетности у радној околини ДОО "МАРС" Петроварадин на радном месту брусач на трачној брусилици са посебним освртом на процену ризика две различите признате методе.Усвајањем Закона о безбедности и здрављу на раду, доношењем Правилника о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини и применом важећих стандарда који се односе на процену ризика, стварају се услови за обавезу доношења Акта о процени ризика на радном месту и у радној околини у свим делатностима.Процена ризика представља први и један од најважнијих корака на путу ка безбеднијем и здравијем радном месту и кључни фактор за смањење акцидената и болести везаних за радно место.Процена ризика представља процес оцењивања свих ризика по безбедност и здравље радника условљених опасностима и штетностима на радном месту То је систематска анализа свих аспеката рада која обједињује разматрање следећих елемената: Шта све може проузроковати повреду или обољење на радном месту. Да ли се уочене опасности и штетности могу елиминисати или не Које се превентивне или заштитне мере могу и требају применити како би се

утврђени ризици држали под контролом.

Сваки Акт о процени ризика, без обзира да ли је у питању велик систем, мало или средње предузеће, обавезно мора да садржи све елементе – фазе које су утврђене Правилником. Законодавац је дао потпуно слободу у избору методе за процену ризика, јер избор методе ни у ком случају не би требало да утиче на крајњи резултат процене ризика. Коју год методу користили, резултат би увек требало да буде исти:

правилно препознате опасности и штетности правилно процењен ризик за безбедност и здравље запослених правилно одабране мере за отклањање ризика, односно његово свођење на

најмању могућу меру. С обзиром да не постоји стандардна метода која би се користила при процени ризика, у досадашњем практичном раду примењивале су се различите познате и признате методе, као што су:

- KINNY метода,- GUARDMASTER метода,- PILC метода,- AUVA (Allegeine Unfallversicherungsanstalt) метода аустријске групе

произвођача целулозе и папира,- SUVA- BG (Die gewerblichen Berufsgenossencshaften) метода немачких стру-

ковних удружења,- WKÖ (Wirtschaftskammern Österreichs) метода аустријске државне

коморе и- SME метода Европске уније за мала и средња предузећа.

У раду ће се примењивати PILC модификована метода и Матрица "пет х пет"

2.0. ПРОЦЕНА РИЗИКА- ПРОПИСИ И СТАНДАРДИ

Процена ризика се заснива на систематском евидентирању и процењивању свих фактора у процесу рада – могућих врста опасности и штетности на радном месту које могу проузроковати повреде на раду, оштећење здравља или обољење запосленогПослодавац има законску обавезу да се брине за безбедност и здравље радника. Сврха процене ризика је да омогући послодавцу да предузме мере за безбедност и здравље радника.Ове мере укључуу:

Спречавање професионалних болести Информисање радника Обука радника Организацију и спровођење потребних мера Процена ризика представља законску обавезу за правна лица

Доношењем прописа и стандарда створени су услови за израду Акта о процени ризика Прописи и стандарди који се односе на процену ризика:

1. Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини

2. Стандард СРПС ЕН 1050 - безбедност машина - процена ризика на машинама 3. Стандард OHSAS 18001 - 2007 година

Ово су основни документи на српском језику. Осим ових могу се користити и бројни други инострани документи стандарди, упутства, препоруке, методологије, развијене процедуре, примери добре праксе итд.

2.1. ПРАВИЛНИК О НАЧИНУ И ПОСТУПКУ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ

Правилник о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини дефинише елементе – фазе, али не и методу за процену ризика. Лиценциране куће, које пружају услуге израда Акта, имају потпуну слободу да саме дефинишу своју методу за процену ризика а да при томе обухвате све елементе из Правилника.

Правилник обухвата:1) опште податаке о послодавцу;2) опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад, и њихово

груписање и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду; 3) снимање организације рада;4) препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и

у радној околини;5) процењивање ризика у односу на опасности и штетности;6) утврђивање начина и мера за отклањање, смањење или спречавање

ризика;7) закључак;8) измене и допуне акта о процени ризика.

2.2. ПРОЦЕНА РИЗИКА И ПОВЕЋАЊЕ БЕЗБЕДНОСТИ НА МАШИНАМА ПРЕМА СТАНДАРДУ ЈУС ЕН 1050Овај стандард даје упутство о информацијама потребним да се оствари допуштена оцена ризика. Описане су прописане процедуре за идентификацију опасности и процену и ток ризика слика бр.1. Сврха стандарда јесте да обезбеди савет за одлуке у вези са безбедношћу машина и типа захтевне документације за проверавање остварене оцене ризика.

Поступак оцене ризика- утврђивање граница машине- идентификација опасности- процена ризика- анализа и развијање ризика- утврђивање безбедности машине

Слика бр.1. Поступак процене ризика

Потенцијалне опасности, потенцијално опасне ситуације и потенцијално опасни догађаји који су на било који начин везани за машину морају бити идентификовани и описани.

Примери опасности, опасних ситуација и опасних догађаја на машинама:

1) Механичке опасности, 2) Електричне опасности, 3) Топлотне опасности,

Старт

Утврђивање граница машина

Идентификација опасности

Процена ризика

Развијање ризика

Да ли је машина безбедна

Анализа

ризика

Смањење ризика

Оцена ризика

Крај

Да

Не

4) Опасности изазване буком, 5) Опасности изазване вибрацијама, 6) Опасности изазване зрачењем, 7) Опасности изазване материјалима и супстанцама, 8) Опасности изазване непримењивањем ергономских принципа, 9) Комбинација опасности,

10) Нежељено укључивање, нежељено искључивање/успоравање, 11) Немогућност заустављања машине у најбоље могућим условима, 12) Промене у брзини ротирања алата, 13) Отказ напајања енергијом, 14) Отказ управљачког кола, 15) Грешке подешавања, 16) Прекид рада, 17) Пад или избацивање материјала (обрадака) или истицање и прскање

флуида, 18) Губитак стабилности/превртање машине, 19) Клизање, спотицање или пад руковаоца, 20) Додатне опасности, опасне ситуације и опасни догађаји при кретању:

- везано са функцијом кретања и - везано за место рада, и др.

2.3. OHSAS 18001

2.3.1. О СТАНДАРДУ OHSAS 18001Назив OHSAS је скраћеница која потиче од енглеског назива (Occupational Health and Safety Assesment Series Specification) или, у преводу, Спецификације серије оцена здравља и сигурности особља;Безбедност и здравље на раду регулисани су међународно прихваћеним стандардом 1999. године објављивањем OHSAS 18001 спецификације, а његова примена је почела од 2000. године. Као основа новог међународног стандарад из ове области коришћен је постојећи британски стандард BS 8800.OHSAS 18001 је спецификација система управљања и представља заједнички подухват великог броја сертификкационих установа и националних тела за стандардизацију, развијен као одговор на захтев корисника за препознатљивим стандардом за системе управљања заштитом здравља и безбедношћу на раду (ОH&S), на основу кога би њихов систем управљања могао да се процени и сертификује.Спецификација је развијена са циљем да дефинише захтеве за систем управљања безбдношћу и здрављем на раду како би се омогућило да организација управља ризицима и побољша своје учинке.

1. Зашто OHSAS 18001Сасвим је логично управљати безбедношћу на исти начин на који управљамо квалитетом наших производа (ISO 9001) и процесима заштите животне средине (ISO 14001).Применом међународних стандарда стварају се услови за повећање профитабилности организације. Боље управљање квалитетом и заштитом животне средине доводи до смањења трошкова, повишења ефективности и ефикасности,

већег степена задовољења корисника, што представља основ за остварење већег профита.

2. Како OHSAS може користи предузећуУређен и систематизован прилаз за идентификовање опасности и управљање ризиком доприноси:

обезбеђењу здравијег и сигурнијег радног окружења, избегавању настанка инцидената и нарушавања здравља запослених смањењу изгубљеног времена болесних и повређених радника.

OHSAS 18001 је развијен тако да буде компатибилан са стандардима за систем управљања ISO 9001 (Квалитет) и са ISO 14001 (Животна средина) у циљу олакшања интеграције система управљања квалитетом, управљања заштитом животне средине, управљања здрављем и безбедношћу на раду од стране организација, уколико оне то желе .

2.3.2. ТЕРМИНИ И ДЕФИНИЦИЈЕСтандард даје смернице како да организација на адекватан начин управља безбедношћу и здрављем како својих запослених, тако и свих оних на које може имати утицај својим активностима.Да би било могуће разумети и применити стандард неопходно је дефинисати основне термине:

Инцидент - Догађаји повезани са радом приликом којих долази, или може доћи до повреде или погоршања здравља без обзира на њихову озбиљност

Провера – систематично испитивање ради утврђивања да ли су активности и резултати који су са њима у вези усаглашени са планираним мерам и да ли су ове мере ефективно примењене

Стално побољшање – Процес унапређења OHSAS система управљања ради постизања побољшавања целокупних учинака безбедности и здравља на раду у сгласности са OHSAS политиком организације

Идентификација опасности – процес препознавања постојања опасности и дефинисања њених карактеристика

Заинтересоване стране – појединац или групе у вези са или у зависности од учинка OHSAS организације

Неусаглашеност - било које одступање од стандарда рада, праксе, процедуре, пописа, учинка система управљања, које може директно или индиректно довести до повреде или болести, оштећења имовине, нарушавања радне околине или комбинација наведеног

Циљеви – Задаци у вези са OHSAS, које организацијеа жели да оствари Безбдност и здравље на раду – услови и фактори од утицаја на здравствено

стање запослених, привремено запослених, особља под уговором о раду, посетилаца и других лица на радном месту

Систем управљања OHSAS 18001 – део укупног система упарављања, који олакшава управљање ризицима OHSAS везаним за пословање организације. Ово укључује организациону структутуру, активности планирања, одговорности, праксу, процедуру и ресурсе за развој, примену, достизање, преиспитивање и одржавање политике OHSAS дате организације

Организација – компанија, агенција, фирма, предузеће, институција или асоцијација или њихов део, било инкорпориран или не, јавни или приватни, који има своје сопствене функције и администарцију

Погоршање здравља - Лоше физичко или психичко стање које се погоршава услед спровођења радне активности и/или услед ситуације повезане са радом, које се може на било који начин утврдити

Ризик - комбинација вероватноће и последице(а) одређеног опасног догађаја који се одвија.

Процена ризика - свеобухватан процес оцене важности ризика и одлучивања да ли се ризик може прихватити или не

Безбедност – Избегавање неприхватљивог ризика од штете Прихватљив ризик - ризик који је смањен до нивоа који се може подносити у

организацији обзиром на њене законске обавезе

2.3.3. ЕЛЕМЕНТИ OHSAS СИСТЕМА УПРАВЉАЊА

Слика бр. 2 Елементи успешног управљања

1. Општи захтеви - Организација треба да успостави и одржава систем управљања усаглашен са захтевима OHSAS 18001. Ово би требало да помогне организацији да се усклади са законским и другим OHSAS регулативама.

2. Политика здравља и безбедности на раду – коју је усвојило највише руководство и јасно се изражавају циљеви везани за здравље и безбедност на раду, као и обавеза побољшавања здравствених и сигурносних учинака.Од организације се захтева да размотри спровођење почетног преиспитивања стања у вези са управљањем безбедношћу и здрављем запослених.Почетно преиспитивање треба да упореди постојеће стање са: Захтевима постојећих прописа и закона који се односе на питање безбедности

и здравља на раду Постојећим упутствима и смерницама које се односе на безбедност и здравље Стењем у организацијама са добро развијеним системима управљања

безбедношћу и здрављем на раду Препорукама специјализованих организација које се баве безбедношћу и

здрављем на раду

Захтревима овог стандардаНајвише руководство је одговорно за дефинисање, документовање и спровођење политике безбедности и здравља на раду. Политика безбедности и здравља, као и политика квалитета и заштите животне средине, мора да у себи садржи стратегијска опредељења организације на овом плану,

1. Планирање - Први ниво планирања активности на унапређењу система управљања безбедношћу и здрављем запослених је завршен дефинисањем политике. Као и код система управљања системом квалитета и заштите животне средине важно је да планиране активности буду јасне и разумљиве.

Стандард препоручује следеће етапе планирања:

1.0Планирање ради идентификације опасности, процене ризика и управљања ризиком

Ризик представља комбинацију вероватноће настанка и последица инцидента. У складу са тим, ризик се увек састоји од две компоненте: вероватноће да ће се инцидент десити и последица услед инцидента.

Поступак процене ризика потребно је применити за сва радна места и све радне активности.

Приказ процеса процене ризика по безбедност и здравље запослених слика бр.3.

1.01. Класификација радних активности - процеса:Потребно је припремити листу свих активности и сакупити информације везане за здравље и безбедност на раду о свакој од њих:

особа одговорна за активност или процес и остале особе које могу бити угрожене,

Класификација радних активности

Идентификација опасности

Процена ризика

Одлука да ли је ризик прихватљив

Припрема плана активности за

управљање ризиком

Преиспитивање адекватности плана

Слика бр. 3. Процес процене ризика

обука која је обезбеђена за ту активност, постојећа документација (поступци, упутства, дозволе за рад и сл.) опрема која се користи, упутства за рад и одржавање опреме од стране њеног произвођача терет и раздаљина на коју се преноси ручно, супстанце које се користе и подаци који су обезбеђени о њима (мере

заштите, прве помоћи и сл.), услови рада и могућност настанка професионаланих оболења захтеви прописа и закона који се односе на посматрано радно место, подаци о претходним инцидентима и болестима везаним за операцију и

радно место итд.

1.02. Идентификација опасности:На основу прикупљених информација, идентификовати све значајне опасности за сваку од активности. У том циљу је потребно размотрити следећа питања: Да ли постоји могућност да здравље и безбедност буду угрожени? Ко или шта може бити угрожено? Како може доћи до опасности?

1.03. Процена ризика - Након сакупљених информација о операцијама и опасностима које могу да се јаве, следи процена ризика, која се своди на процену озбиљности последица и вероватноће настанка ситуације која може да доведе до угрожавања здравља и безбедности на раду.

1.04. Одлука да ли је ризик прихватљив - На основу овако одређеног нивоа ризика прописују се евентуалне акције, које ће свести ниво ризика, на претходно установљен ниво који се може толерисати.

1.05. Припрема плана активности за управљање ризиком - На основу резултата процене ризика, потребно је, за оне активности код којих постоји знатан или недопустив ниво ризика одмах развити и применити планове за смањење ризика на прихватљив ниво.

1.06. Преиспитивање адекватности плана - Као што је већ наглашено процена ризика је динамички процес и у том смислу је потребно вршити континуирана преиспитивања, допуне и ревизије. Овај корак подразумева преиспитивање дефинисаних планова и активности за смањење нивоа ризика на прихватљив ниво, кроз критичку анализу реалних могућности да се планиране мере и остваре.Такође је потребно вршити периодичну ревизију спроведене процене ризика односно њену допуну у случају настанка било какавих промена са техничко-технолошког, организациног или било ког другог аспекта.

4. Законски и други захтеви Од организације се тражи да, спроводи и стално прати законе и остале прописе који се односе на безбедност и здравље на раду. Ови прописи су од велике помоћи .јер дефинишу све неопходне акције, које организација треба да реализује у одређеном подручју. Организација ће се придржавати свих оних прописа на које се сама обавезала.

5. Циљеви Неопходно је планирати да се у целој организацији поставе мерљиви циљеви да би се омогућило испуњавање OHSAS политике слика бр.4.Параметри који се прате морају бити тако одабрани да се њиховим праћењем добије информација о степену реализације постављеног циља.

Дефинисање листе циљева

Избор приоритетних циљева

Дефинисање планираних резултата

Израда програма реализације циљева

Релизација и праћење реализације

Преиспитивање резултата примене програма и потреба за

модификацијама

Слика бр.4. Поступак планирања и примене активности

6. OHSAS програми управљања Развој стратегије и планирање акција које треба предузети потребно је документовати и саопштити запосленима. Активности које се предузимају поред већ описаних су:

Прикупљање жалби Размена искустава Исптивање о инцидентима и друго. Потребно је извештавати запослене о инцидентима

2.3.4. УВОЂЕЊЕ И СПРОВОЂЕЊЕЗа успешно функционисање система управљања безбедношћу и здрављем на раду потребно је створити оговарајућу основу .

Структура и одговорност- руководства и запослених Оспособљеност, свест и компетентност - спроводити и пратити обуку

запослених из подручја безбедности и здравља на раду. Консултације и комуникације- између запослених и руководства Документација – потребно је устројити и водити одговарајућу документацију Управљање документима – да је једнозначна, означена и да је важећа верзија

у оптицају. Да се по потреби преиспитује и Управљање операцијама Спремност за реаговање у случају инцидента

2.3.5. ПРОВЕРА И КОРЕКТИВНЕ МЕРЕПровера и корективне мере представљају основу за унапређење система управљања безбедношћу и здрављем и састоји се од:

Праћења и мерења учинка Инциденти, неусаглашености, корективне и превентивне мере Записи и управљање записима

2.3.6. ПРЕИСПИТИВАЊЕ ОД СТРАНЕ РУКОВОДСТВAПреиспитивање од стране руководства треба да обухвате:

Укупан учинак система управљања безбедношћу и здрављем на раду Учинак појединих елемената система Налазе интерних провера Интерни и екстерни фактори (промема законске регулативе,увођење нових

технологија, пормена организационе структуре и сл.)

2.4. ТИПОВИ ПРОЦЕНЕ РИЗИКА1 Постојe два основна типа процене ризика који, иако се међусобно не искључују захтевају различит приступ, као и знања и вештине за спровођење. Ризике је могуће проценити квалитативно и квантитативно. Применом квалитативних метода ризици се, у основи, оцењују субјективно. У многим случајевима основа су такозване ''матрице ризика''. Ако се у процедуру процене ризика уводи систем бодова, који више или мање објективно (количински) оцењује могућност догађаја и опасност последице, тада је могуће говорити о полуквантитативном методу процене. Полуквантитативни метод обично допуњава квалитативну анализу. Њега користе у почетним стадијумима квалитативне анализе.Квалитативно оцењени ризик карактерише процена порекла потенцијалне претње и вида опасности. Квалитативна процена ризика не одређује ни вероватноћу дешавања опасног догађаја у простору и времену, ни обим могућих последица. А ако она чак и указује на вероватноћу и опасност последица, неопоходни се параметри одређују по систему бодова.Количинска или квантитативна процена ризика има следеће предности:- добијена количинска процена ризика пружа основу да се објективно суди о

степену претње и да се она упоређује са захтевима норматива;- даје могућност разраде система контроле ризика, при чему би та контрола

одговарала самом степену ризика.Само је количински оцењене ризике могуће међусобно упоређивати, без обзира на различиту природу њиховога порекла и негативног испољавања. Могуће је, на пример, упоређивати ризике који се јављају након експлозије и токсичног деловања неке супстанце, могуће је одредити приоритете, неки од напоменутих процеса може да се одвија брже а деловање некога од њих може да изазове већу опасност (већу количину последица, веће нарушавање здравља итд).

2.4.1. Квалитативна процена ризика У процени ризика користи квалитативне (ненумеричке) податке по којима се врши процена ризика. Процена ризика код ове врсте методе врши се описно у вербалним – семантичким квалификацијама („велики ризик”, „умерени ризик”, итд.). За квалитативне методе обично нису потребни подаци из претходног радног периода, за које нема података о ранијим штетним догађајима, њиховим узроцима и последицама. Квалитативна метода темељи се на матричном приступу помоћу којег се идентификовани ризици класифицирају у одређене категорије зависно од параметара (нпр. вероватноћа догађаја, последица догађаја) који их дефинишу. Зависно од категорије у коју је одређени ризик сортиран, предузимају се и адекватне активности ради сузбијања препознатог ризика. Квалитативне методе за процену ризика су најлакше за извођење – али су такође и најсубјективније јер се изразито ослањају на субјективну процену. Квалитет самих резултата анализе директно зависи од знања и искуства чланова

1 Пројекат ТЕМПУС 41045-2006“Унапређење безбедности и здравља на раду кроз едукацију" Управљање ризиком у области БЗР Процена ризика - основни елементи и процедуре

1. Проф. др Александар Јанковић, Машински факултет у Крагујевцу2. Проф. др Бранислав Јеремић, Машински факултет у Крагујевцу 3. мр Иван Мачужић, Машински факултет у Крагујевцу

2.4.2. Квантитативни процена ризика За процену професионалног ризика користе се квантитативне методе. Примена квантитативних метода захтева поуздане податке, односно познавање вероватноће нежељеног догађаја и квантитативне вредности очекиваних последица реализације овог догађаја, што најчешће није могуће обезбедити. Квантитативна метода се темељи на формули према којој се одређује квантитативна мера ризика, Ризик = вероватноћа (да ће се одређена радња

догодити) x последица (последице догађаја) чији је резултат тачно одређена бројна вредност..Методе квантитативне процене су прилично захтевне и обично је њихово примењивање повезано са ангажовањем специјалиста из различитих области.Али исто тако, је у бројчаним методама процене ризика присутан читав низ преимућстава, због којих су оне практично незаменљиве. Као прво једино је бројча-но изражавање ризика или њихових компонената могуће међусобно упоређивати. Као друго, прорачуне је могуће понављати. Као треће, значења која су добијена путем прорачуна прилично су објективна.Почетна етапа квантитативне процене обично се заснива на полуквантитативном методу, када се за процену ризика користе листе упитника, прорачуни упрошћене анализе вероватноће и последица опасности по систему степена и према матрицама.Број метода квантитативне процене ризика које се често користе у пракси није велики. Као и код квалитативних метода, сваки квантитативни метод има своје основне задатке и ограничења у примени. На пример, да би се одредила ве-роватноћа збивања нежељеног догађаја, користи се метод логичке анализе грешака или метод стабла грешака који омогућава разумевање логичког механизма реализације ризика и бројчану процену. Помоћу метода логичке анализе догађаја могуће је извести процену ефективности система безбедности. Обједињавање оба метода назива се методом узрочно – последичне анализе.Примери за овакву процену у области БЗНР јесу бука, ниво хемијских штетности и слично где је јасно одређен ниво дозвољеног излагања као и последице повећаног излагања.Постоји такође много других метода процене које се примењују у пракси, и са њима повезани компјутерски програми који олакшавају рад математичком обрадом података (решавају једначине, дају огледне схеме,таблице и препоруке за превентивне мере).

2.4.3. Опасности и штетностиПроцена ризика заснива се на анализи вероватноће настанка и тежине могуће повреде на раду, оштећења здравља или обољења запосленог у вези са радом проузрокованих на радном месту и у радној околини.На основу прикупљених података и препознатих, односно утврђених опасности и штетности и утврђене листе опасности и штетности у радној околини на сваком радном месту, избором и применом одговарајућих метода врши се процењивање ризика вероватноће настанка и тежине повреда на раду, оштећења здравља или обољења запосленог. Процењивање ризика врши се за сваку препознату, односно утврђену опасност или штетност, упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним одговарајућим прописима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама. У прилогу дат је табеларни преглед опасности и штетности (прилог 1).Пратећи наведену поделу опасности и штетности које су разврстане табеларно у оквиру сваког радног места. За сваку утврђену опасност и штетност је процењен

ризик. За свако радно место су утврђени послови који се обављају као и услови на раду у радној околини. Посматран је и обим посла као и број извршилаца да би се утврдило да ли су запослени преоптерећени послом.

2.5. Методе за процену ризика које се користе у раду

2.5.1. Матрица ризика "пет х пет"Препознавање и утврђивање опасности и штетности на сваком радном месту у радној околини се вршено је на основу: утврђивања постојећег стања у оквиру претходног испитивања, података добијених снимањем организације рада, података добијених посматрањем и праћењем процеса рада, података добијених од запослених (директни разговори са учесницима у свим

радним и пословним јединицама, стручних налаза овлаштених организација о извршеним прегледима и

испитивањима опреме за рад, испитивањима услова радне околине и упоређивањем са дозвољеним вредностима прописаним одговарајућим нормативним актима у области безбедности и здравља на раду, техничким прописима, стандардима и препорукама,

других података од значаја за процену ризика.Урађена је анализа послова на радном месту, при чему су анализиране опасности и штетности и процењен је ризик. Утврђене опасности и штетности су разврстане табеларно у оквиру сваког радног места. За сваку утврђену опасност и штетност процењен је ризик на основу матрице ризика слика бр.5. Основни параметри за процену ризика су вероватноћа (могућност) настанка повреде или оболења и тежина повреде/оболења.

Вероватноћа (могућност) настанка повреде или

болести

Тежина повреде/болести

врло лака лака тежа тешкасмртна,

колективна

веома мала вероватноћа настанка

врло мала

занемарљив занемарљив мали мали мали

постоји, врло ретко

мала занемарљив мали умерен умерен велики

постоји под одређеним условима

умерена мали умерен умерен велики велики

повећана вероватноћа, може се очекивати

велика мали умерен велики великиизразито велики

изразито велика вероватноћа, велика опасност

изразито

великамали велики велики

изразито велики

изразито велики

Слика бр.5. Матрица ризика "пет х пет"

Утврђене опасности и штетности су разврстане табеларно у оквиру сваког радног места. За сваку утврђену опасност и штетност је процењен ризик на основу матрице ризика.

Основни параметри за процену ризика су вероватноћа да ће наведена опасност/штетност изазвати повреду/обољење и тежина повреде/обољења у најгорем случају.Вероватноћа да ће се десити повреда/обољење је добијена на основу анализе постојећег стања заштите на радном месту и дужине експозиције запосленог наведеној опасности/штетности.Поред овог у табелама су наведене мере заштите које су затечене приликом процене ризика као и предложене корективне мере

Мере управљања ризиком су:

Занемарљив ризик Нема потребе за корективним мерама

МалиНема потребе за корективним мерама уколико се ризик одржи на том степену. Потребно је пратити ситуацију како би се уверили да се ризик није повећао.

Умерен Препоручују се мере за смањивање ризика.

ВеликиУвести корективне мере којима би се ризик елиминисао или смањио на прихватљиву меру.

Изразито великиПрекинути активност. Потребна моментална акција од стране највишег руководства.

2.5.2. PILC модификована2 метода за процену ризика:Као полазна метода усвојена је метода из енглеске литературе метода под називом PILC.Ова метода почиње дефинисањем Четири нивоа ризика. Бројчана техника је придодата сваком описаном ризику. Ове вредности указују на следеће нивое процењеног ризика

Ризик - (R)Описно Процењена вредностНе постоји (занемарљиво) 0 – 5Низак али постоји 5 – 50Висок 50 – 500Не прихватљив > 500

Опис ових нивоа ризика је ствар политике предузећа и овог тренутка се неће ни дати. Током процена акта, верујући овој основној искуственој методи, формираће се у целости ова метода као метода.Исти ставови ће бити примењени код дефинисања и нумеричких података за: вероватноћу, учесталост и степен штете.

Вероватноћа догађаја/додир са опасношћу - (V)

Практично немогуће – могућ само по одређеним условима 0,033

Врло невероватно – мада могуће 1,0

Није могуће – али може се десити 1,5

Могуће – али ретко 2,0

Парна шанса (пола - пола) – може се десити 5,0

Вероватно – није изненађење 8,0

2 Висока техничка школа струковних студија Нови Сад

Вероватно – треба га очекивати 10,0

Извесно - сигурно – без сумње 15,0У случају да се вероватноћа не одређује из табеле већ се одређује на бази стања заштите, што је карактеристично за непроизводна, административна и руководећа радна места, као и за радну околину. Метода подсећа делом на AUVA методу а поступак се, у односу на одређивање вероватноће из предходне таблице, мења и одређивање вероватноће се обавља на следећи начин:

1. корак - одреди се стање заштите тако што се ставе у однос број негативних оцена „n“ и укупан број посматрања стања заштите на радном месту или у радној околини „N“.

2. корак je подсећање да вероватноћа из табеле има зависност одређену функцијом

y = 0,06 x 2,7 са коефициентом корекције r = 0,973. корак промењива величина за стање из првог корака, односно једначина

вероватноће из другог корака дају:- Израчунавање ризика за ниво дела објекта, погона врши се на основу лоше

оцењених величина и укупно посматраних величина и то на бази емпиријске једначине:

2. корак ризик се даље одређује по PILC методи, уз предходно одређивање из табела изложености учесталости изложености опасности, степена могуће штете и броја људи изложених опасности.

Код одређивања учесталости – фреквенције метода се мења тако што се укључују могуће опасности које се јављају ређе него годишње (нпр. земљотрес).

Фреквенција излагања опасности - (F)

Годишње 0,5

Месечно 1,0

Недељно 1,5

Дневно 2,5

По сату 4,0

Константно 5,0

И код степена могуће штете метода ће се проширити узимањем у обзир последица психо – физичке опасности као што су опекотине, стрес, умор итд. У представљеној табели те последице нису дате.

Степен погућности штете – у најгорем случају (Š)

Огреботина/модрица 0,1

Посекотина (блага) 0,5

Мали лом или болест (привремена) 2,0

Озбиљан лом или болест (привремена) 4,0

Губитак уда, ока, слуха (стално) 6,0

Губитак оба уда, очију (стално) 10,0

Смрт 15,0

Број особа изложених опасности (N)

1 – 2 особе 1

3 – 7 особа 2

8 – 15 особа 4

16 – 50 особа 8

> 50 особа 12

Израчунавање ризика је на следећи начин

R = V x F x Š x N

R - ризикV – вероватноћа догађајаF - учесталост догађајаŠ - степен могуће штетеN – број особа изложених опасност

3. ЦИЉ РАДА

Циљ рада је препознати, утврдити опасности и штетности у радној околини ДОО "МАРС" Петроварадин, ул.Ливадска бр.2ц на радном месту Брусач на трачној брусилици. Извршити процену ризика у односу на утврђене опасности и штетности, утврдити начин и мере за отклањање, смањење или спречавање препознатог ризика.За процену ризика на радном месту брусач на трачној брусилици, као и начин и мере за отклањање, смањење или спречавање препознатог ризика користити две различите признате методе:

1. PILC модификована метода 2. матрица "пет x пет"

4.0. ДЕЛАТНОСТ ДОО" МАРС" ПЕТРОВАРАДИН

4.1. Основни подаци и кратак историјат развоја ДОО "МАРС" Птероварадин

Назив, седиште, адреса: ДОО ’’МАРС’’ Петроварадин ул. Ливадска бр.2ц

ПИБ: 103442383

Матични број: 08203326Шифра делатности: 51700 , 28750 Основна делатност: Остала трговина на велико

Производња осталих стандардних металних производа, на другом месту непоменута

Облик својине: приватна Број запослених: 56

ДОО "МАРС" Петроварадин ул. Ливадска бр.2ц, са садашњим називом настало је 2004.године. Друштво за трговину, увоз и извоз основано је 1990.године и са краћим пркидом пословало до 2004.године, када се пререгистровало и променуло пословно име у ДОО "МАРС" за трговину, услуге и посредовање експорт импорт. У периоду од 2004.године до данас друштво је поред послова трговине, увоза и извоза освојило и наменску производњу делова за потребе страног партнера. Изласком на страно тржиште и прихватањем програма наменске производње ДОО "МАРС" уз помоћ старног партнера гради савремене производне погоне са пратећим објектима на садашњој локацији. Производни погон са административно техничким и помоћним просторијама има око 650м² корисног простора. Производни погон урађен је у складу са европским стандардима. Опремљен је савременим машинским парком (ЦНЦ машине новије генерације). Део старе опреме која задовољава потребе производње и даље се користи у новом погону. Изградњом новог погона, увођењем нове опреме проширио се производни програм производње на више од 2000 позиција. Увођењем нове опреме, савремене производње и прихватање обавеза које захтева страни партнер, Руководство друштва је 2009 године увело систем манаџмента квалитета СРПС ИСО 9001:2001. Политика квалитета система манаџмента квалитета ДОО "МАРС" отвара могућност планирања ширења и повећања производње, уз увођење нове опреме, изградњу пословног простора на новој локацији и повећање броја запослених.

4.2. Организација радаУправу ДОО "МАРС" чини Генерални директор – послодавац, као орган пословодства. У друштву су образоване три основне организационе јединице – сектора и то:

1. Сектор администрације, финансија и књиговодства2. Сектор контроле и квалитета3. Технички сектор

У оквиру сектора као основних организационих јединица, слика бр.6. Друштво формира производне погоне и оделења као организационе јединице у оквиру основних организационих јединица и то:

1. Сектор администрације, финансија и књиговодства: Директор административног и фанансијског сектора - организује и

руководи радом финансијског и административног сектора, надзире и даје стручна упутства за рад; стара се о примени законских прописа и општих аката у оквиру предузећа по овлашћењу Генералног директора; распоређује послове у оквиру сектора руковођења и контролише извештаје истих;

Радник у администрацији – Обавља послове припреме општих аката за рад предузећа, припрема потребну документацију за извоз, контактира са пословним партнерима, припрема материјал за радне састанке и сл.Обавља кадровске послове – расписивање конкурса, пријем запослених, распоред по секторима, пријаве и одјаве запослених и сл.

Генерални директор послодавац

Директор сектораАдминистрације и

финансијa

Директор сектора контроле и квалитета

Технички директор

Радник у администрација

Радник улазне и завршне контроле

Пословођаоделења

Оператер на ЦНЦ обрадном центру

Оператер на ЦНЦ избијачици

Оператер на ЦНЦ апкант преси и

бушилици

Радниk финансија и књиговодства

Радник на трачној брусилици

Магационер сировина готових

производа

Радник на паковању

Слика бр.6. Организациона шема радних места у ДОО МАРС

Радник финансија и књиговодства – Обавља Финансијске и књиговодствене послове – финансијске трансакције, пријем документације за књиговодство, књижење, издавање рачуна, отпремница и сл.

2. Сектор контроле и квалитета: Директор сектора контроле и квалитета - организује и непосредно

руководи набавком и контролом производа у делу усвојеног производног програма производње и набављених производа. организује завршну контролу и паковање готових производа

Радник улазне и завршне контроле - врши квалитативну контролу набављених производа (пријемна-улазна контрола),производа у току процеса реализације (међуфазна контрола) и готових производа (завршна контрола) пре пријема у магацина готових производа;

Радник на паковању - пакује производе у количинама које су одређене према амбалажи,за паковање, те ставља рекламне листиће уз запаковану робу, на назначен: назив фирме, врста производа, количина производа, датум познати потпис лица које је паковало робу; обележава на амбалажи врсту робе и друге податке потребне за декларацију складу са законом о промету робе;рукује средствима рада ради обављања послова и радних задатака;

3. Технички сектор Технички директор - организује и непосредно руководи сектором

производње; непосредно руководи одржавањем опреме и уређаја, набавком алата, машина, уређаја, опреме и репроматеријала; обавља послове заступања предузећа по овлашћењу Генералног директора предузећа када се за то укаже потреба;

3.1. Погон обраде лима, Пословођа погона обраде лима - организује и непосредно руководи

производњом машинске обраде лима, одржавањем и техничком припремом производње у делу усвојеног производног програма

1. Оделење избијачица Оператер на ЦНЦ избијачици - обавља све врсте послова на ПУНЦХ

преси - избијачици; рукује алатима (ножевима и призмама), уређајима и направама у производњи по унапред утврђеном технолошком поступку, упутству за рад;

2. Оделење преса и бушилица Оператр на ЦНЦ апкант перси и бушилици - обавља све врсте послова

на апкант преси-савијачици и стубној бушилици; рукује алатима (ножевима и призмама, бургијама и урезницама), уређајима и направама у производњи по унапред утврђеном технолошком поступку, упутству за рад;

3. Оделење трачних брусилица Брусач на трачној брусилици - обавља све послове машинске обаде

брушења;рукује машинама за обраду производа брушењем; употребљава лична заштитна средства за рад радника на сигуран начин;употребљава прописана заштитна средства на машинама, алатима, направама и уређајима;

4. Магацин сировина и готових производа Магационер сировина и готових производа прима и складишти сировине и готове производе;врши квантитативни

пријем робе; стара се о правилном и пажљивом истовару и утовару робе;издаје робу из магацина на основу писмених налога, у сарадњи са административним радником; води „Књигу улаза“ и „Књигу излаза“ односно картотеку о кретању робе у магацин и из магацина; исписује пратећу документацију за робу и код улаза и излаза робе из магацина;

4.2. Погон глодалица Пословођа погона глодалица - организује и непосредно руководи

производњом машинске обраде у погону глодалица, одржавањем и техничком припремом производње у делу усвојеног производног програма

Оператер на ЦНЦ обрадном центру - обавља све послове на ЦНЦ обрадном центру у изради производа по прописаној технологији, технолошким поступцима и режимима рада;рукује обрадним центром, алатима, направама и уређајима у производњи по унапред утврђеним технолошким поступцима и режимима рада, управљачким програмима;

Правилником о организацији (организациона шема радних места слика бр.6.) и систематизацији дат је:

попис послова и радних задатака (назив радних места) прописана стручна спрема по радном месту, потребно радно искуство у стуци, број извршилаца, опис послова које запослени обавља одговорност у извршавању радних задатака

4. 3. Радна места за која се врши процена ризика у ДОО МАРС Петроварадин

Р.бр Радно место Бр.извр радно место1. Генерални директор 1 РМ 12. Технички директор 1 РМ 13. Финансијски директор 1 РМ 14. Администратор 2 РМ 25. Финансије и књиговодство 2 РМ 26. Директор сектора контроле и набавке 1 РМ 37. Улазна и завршна контрола 4 РМ 48. Пословођа оделења 5 РМ 59. Оператер на ЦНЦ обрадном центру 16 РМ 6

10. Оператер на ЦНЦ преси (избијачици) 6 РМ 711. Оператер на ЦНЦ апкант преси 7 РМ 812. Брусач на трачној брусилици 2 РМ 913. Магационер сировина и готових производа 2 РМ 1014. Радник на паковању 4 РМ11 Укупно запослених 56

5.0. ОПШТИ ПОДАЦИ О ПОСЛОДАВЦУ

5.1. Макролокација - Пословни објекат ДОО “МАРС” налази се у Петроварадину. До седишта доо Марс долази се саобраћајницом Петроварадин – Сремски Карловци, улицом Карловачки пут, у блоку ВИИ скреће се лево у Ливадску улицу где је и седиште друштва.

5.2. Микролокација - Седиште ДОО МАРС је у Петроварадину, ул. Ливадска бр.2ц. слика бр.7.

Слика бр.7. Микролокација ДОО "МАРС"

5.3.Ситуациони план

Слика бр.8. Ситуациони план (основа пословног простора)

ДОО „МАРС“

Ул. Ливадска бр.2ц

Слика бр.9. ДОО „МАРС“ поглед

Пословни простор слика бр.8 и 9. чине управна зграда , производни погон и помоћни објекти. Погон производње, складиште улазних сировина и складиште готових производа налазе се у приземљу и површине је око 500 м². Адмиистративно техничке просторије налазе се на спрату и у поткровљу укупне површине 150м². Са источне стране пословни простор је одвојен од улице пуним зидом висине 2,4м. Улаз у круг предузећа за моторна возила и за запослене је са источне стране где се налазе две металне капије и висине 2,2м.Простор у кругу предузећа је бетониран и предвиђен за саобраћај тешких возила.Производни погон је приземни обејкат, повезан пролазом са приземљем управне зграде. У приземљу управне зграде налази се погон лимарске обраде и оделење брусилица. На првом спрату налазе се просторије улазне и завршне контроле, у поткровљу налазе се административне просторије. Локација је опремљена прикључцима на водоводну, гасну, електро и телефонску мрежу. Грејање у административним просторијама и производном погону је сопственом котларницом на гас.

4.4. Производни погон и оделења диспозиција средстава и опреме за рад:

Слика бр.10. погон обраде лима и оделење брусилица

1 ЦНЦ избијачица2 ЦНЦ избијачица3 Апкант преса4 Апкант преса5 Стубна бушилица6 Хидраулична преса7 Стубна бушилица8 Стубна бушилица9 Тракаста брусилица

Слика бр.11. Погон обраде лима и оделење брусилица (основа)

Погон обраде лима слика 10. и 11.налази се у приземљу управне зграде, повезан је пролазом са погоном обраде глодањем, магацином сировина и готових производа и једнокрилним дрвеним вратима са пролазом до административних просторија. Под у погону је бетонски без оштећења, висина погона је 4м, зидови су од пуног материјала, омалтерисани и обојени светлом бојом. Осветлење у погону је природно и флуоросцентним цевима. Електроинсталација је постављена у каналице по зиду. Радне машине су распоређене у складу са прописима. Радни простор око сваке машине је означен. Проветравање у погону је природно.Погон се редовно одржава. Оделење брусилица је издвојено у посебну просторију и повезано је двокрилним вратима са погоном. Врата се отварају у погон. За време рада трачних брусилица врата су затворена. У оделењу брусилица постоји природно и додатно вештачко осветлење флуо цевима. Проветравање је природно. Трачне брусилице имају сопствени систем за аспирацију прашине која настаје у процесу обраде. Систем аспирације потребно је прегледати и поправити, не увлачи сву прашину насталу упроцесу производње. Бука у оделењу је изнад дозвољене и радници користе антифоне у току рада. У оделење брусилица поред запослених повремено улази пословођа оделења. Лица која раде и која повремено улазе у оделење обавезна су да користе заштиту за слух (антифоне)

Погон обраде лима

Оделење трачних брусилица

Слика бр.12. Погон обраде глодањем

Погон глодања слика 12. И 13. налази се у засебном приземном објекту и повезан је са погоном обраде лима пролазом.под у погону је бетонски без оштећења, зидови од тврдог материјала, обојени светлом бојом. Погон имаприродно и вештачко осветлење флуо цвима.

10 ЦНЦ Обрадни центар ВМЦ 1060

11 – 16 ЦНЦ Обрадни центар ВМЦ

640

Слика бр. 13. Погон обраде глодањем (основа)

Проветравање у погону је природно, у летњем периодукористе се клима уређаји за одржавање радне температуре. У погону изнад сваке радне машине (обрадног центра) налази се хауба која усисава настала испарења у току рада обрадног центра. Хаубе су повезане цевним системом у централни систем за аспирацију и сва испарења се уклањају из радног простора. Радне машине су распоређене у складу са прописима , простор око машине је обележен и омогућен је несметан рад запосленог. Електрична инсталација постављена је по зиду у каналице. Погон се редовно одржава

Слика бр.14. Оделење контроле Слика бр.15 Оделење паковања

10

Погонглодања

Слика бр.16. Оделење контроле и паковање готових производа (основа)

Оделење улазне и завршне контроле и оделење паковања слика бр.14,15 и 16. Међусобно су повезана због организације рада. Улазне сировине и готови делови се складиште на металне полице и видно су означени натписима. Под је бетонски, очуван. Дуж зидова постављене су металне полице за складиштење сировина и делова. Осветлење је природно и вештачко флуоцевима.улазна и пролазна врата су двокрилна за лакши транспорт сировина делова и упакованих производа. у оделењу паковања чува се повратна амбалажа (дрвени сандуци у елементима) у коју се пакују готови производи за транспорт.

Слика бр.17. Магацин сировина Слика бр.18. Магацин готових

производа

Слика бр.19. Магацин сировина и готових производа основа

магацин сировина

магацин готових производа

Оделење улазне и завршне контроле

Оделење паковања

Магацин сировина и готових производа слика бр. 19. Налазе се у приземљу, међусобно су одвојени металном преградом од пода до плафона.под у магацину је бетонски очуван. Улазна врата су двокрилна ширине 1,2м. Врата су довољно широка за ручних колица (кулике) за транспорт сировина и готових производа. посебан део магацина је складиштење шипкастог материјала слика бр.17. Готови производи складиште се на металне полица слика бр.18. Магаци нема светлосних отвора и користи се вештачко осветлење флуо цевима. За проветравање користи се зидни вентилатор. Металне полице за складиштее постављене су дуж зида и металне преграде од пода до плафона, полеце су потпођене даском. У доњој зони полица складиште се тежи делови и сировине.

6.0. Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад, груписање средстава за рад и опис средстава и опреме за личну заштиту на раду

6.1. Производни програмДОО МАРС се бави машинском производњом делова за познатог купца који доставља техничку документацију и сировине (материјал) за обраду. У производном програму има око 2 000 позиција.

6.2. Технолошки процесТехнолошки и радни процес подељен је на више организационих целина и то: припрема материјала (улазна контрола) погон обраде лима

1. оделење избијачица2. оделење трачних брусилица3. оделење апкант преса4. оделење бушилица

погон обраде материјала глодањем сектор улазне, завршне контроле и паковања магацински простор помоћне просторије (санитарни чвор, гардeроба са купатилом и просторију

за одмор запослених, хиодници, степениште и пролази).

6.2.1. Припрема материјала (улазна контрола)Сировине и материјали који се набављају за потребе производње запримају се у улазној контроли слика бр.16, складиште се у магацин сировина слика бр.19. и на основу радног налога припремају и транспортују у погон производње (погон обраде лима слика бр.10 и 11. и погон глодалица слика бр.12 и 13.). 6.2.2. Погон обраде лимаУ погону обраде лима слика бр.10 и 11. Приказан је распоред радних машина. Основни материјал за обраду су табле лима различитих дебљина Припрема и обрада материјала по оделењима, операцијама и радним машинама:Оделење 1 - ЦНЦ Избијачица “ЕУРОМАЦ”, слика бр.20. На основу техничке документације прави се и уноси програм за ЦНЦ избијачицу, која одговарајућим алатом избија на лиму делове . Задатак оператера је припрема машине за рад (уношење програма и паковање алата), опслуживање (припремање, постављање и скидања обрађених табли лима), одржавање и чишћење машине, чишћење и одржавање радног простора . (две избијачице)

Слика бр.20. ЦНЦ избијачица

Оделење 2 - Тракасте брусилице “ЖИЧИНКА” , слика бр.21. Делови који су израђени на ЦНЦ избијачици транспортују се виљушкаром у металном сандуку до оделења тракасте брусилице где брусач врши операцију обарања ивица припремака (Жичинка - 2 ком).

Слика бр.21. тарчна брусилица

Оделење 3 - ЦНЦ апкант преса “ЕУРОМАЦ” слика бр.22. Припремци обрађени на трачној брусилици транспортују се у металном сандуку до ЦНЦ апкант пресе (ЕРМАКСАН- 2ком ). На пресама припремци се обрађују деформацијом (савијање) по радном налогу. Оператер уноси припремљен програм за обраду, поставља одговарајући алат и улаже ручно делове на обраду.(савијање).

Слика 22 апкант преса

Оделење 3 – Дораде (обарање ивица, упуштање отвора, урезивање навоја и сл.) се обављају на стубној бушилици и машини за урезивање навоја, слика бр.23. После завршене обраде на машинама, обрађени комади одмашћују се у кади за одмашћивање уз употребу одговарајућих индустријских одмашћивача

Слика 23 стубна бушилица6.2.3. Погон глодалица (обрадни центар ЦНЦ)

У погону глодалица врши се припрема и израда делова на обрадном центру.У погону се налази седам радних машина (ЦНЦ глодалица). Погон има систем централне аспирације, изнад сваке радне машина налази се хауба за аспирацију. Под у погону је идустријски без оштећења. Простор око обрадног центра је обележен у складу са техничким прописима.ОБРАДНИ ЦЕНТАР ( ЦНЦ ГЛОДАЛИЦА), слика бр.24. Програм припремљен на основу техничке документације учитава се у меморију обрадног центра, на носач алата постављају се одговарајући алати, припрема радног простора за постављање радног комада који се обрађује. После извршених припрема и пробног рада поставља се радни комад, ЦНЦ глодалица се аутоматски укључује и врши обраду по задатом програму. За хлађење и подмазивање користе се минералне емулзије (ДАСЦОСОЛ 2170 произођача СТУАРТ из Немачке) Емулзија је у затвореном систему После завршене обраде делови се одмашћују у уређају за одмашћивање уз употребу одговарајућих индустријских одмшћивача.

Слика бр.24. обрадни центар

6.2.4. Завршна контрола, паковање и одлагање готових производа

Завршна контрола – делови који се произведу у погону лимарске обраде и погону глодалица долазе у завршну контролу. После завршне контроле делови се складиште у магацин готових производа и спремни су за паковање. Делови се пакују по групама у одговарајућу амбалажу, утоварају се у превозно средство и транспортују до наручиоца.

6.3. Средства рада

Машине које се користе у производњи прегледане су од стране Института за безбедност и превентивни инжињеринг из Новог Сада који је доставио стручни налаз број: 01-1129-1/НС од 19.06.2008.године о прегледу опреме са закључком.

Машине које се користе у процесу производње ДОО "МАРС" са техничким подацима, постојећом документацијом и закључком стручне установе о примењеним прописаним мерама из области безбедноисти и здравља на раду.

Р.б.01

НАЗИВ ОРУЂА ЦНЦ штанц машина

упутство за руковање х

ПРОИЗВОЂАЋ “EUROMAC” Италија упутство за безбедан рад хТИП-МОДЕЛ MTX INDEX

ФАБРИЧКИ БРОЈ MR700564030 упозорења, забране хГОД. ПРОИЗВОДЊЕ 2007

ИНВ.БР. CЕ ознакахЛОКАЦИЈА погон обраде лима

ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б02

НАЗИВ ОРУЂА ЦНЦ штанц машина

упутство за руковање х

ПРОИЗВОЂАЋ “EUROMAC”- Италија упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ MTX INDEXФАБРИЧКИ БРОЈ MR500524821 упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОД. 2006ИНВ.БР. CЕ ознака

хЛОКАЦИЈА погон обраде лима ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б.03

НАЗИВ ОРУЂА

Апкант преса упутство за руковање х

ПРОИЗВОЂАЋ “ERMAKSAN”-Турска упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ CNCHAP 1270x35ФАБРИЧКИ БРОЈ SN20051118 упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОДЊЕ 2005ИНВ.БР. CЕ ознака

хЛОКАЦИЈА погон обраде лима ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б04


Апкант преса упутство за руковање х

ПРОИЗВОЂАЋ “ERMAKSAN”-Турска упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ CNCHAP 2600х 80ФАБРИЧКИ БРОЈ P1571 упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОД. 2004ИНВ.БР. CЕ ознака хЛОКАЦИЈА погон обраде лима ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б.05


Стубна бушилица упутство за руковање х

ПРОИЗВОЂАЋ “WEBO” упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ G12ФАБРИЧКИ БРОЈ 381/7 упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОДЊЕ

ИНВ.БР. CЕ ознакаЛОКАЦИЈА погон обраде лима ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б06


Хидраулична преса упутство за руковање

х

ПРОИЗВОЂАЋ “SOPSTVENA IZRADA” упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ

ФАБРИЧКИ БРОЈ упозорења, забране

хГОД. ПРОИЗВОД.


Р.б.07



ПРОИЗВОЂАЋ “FLOTT” упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ TB10-IФАБРИЧКИ БРОЈ упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОДЊЕ


Р.б08



ПРОИЗВОЂАЋ “WALTER” упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ WTB1201/AФАБРИЧКИ БРОЈ 2003 упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОД.


Р.б09


Тракаста брусилица упутство за руковање х

ПРОИЗВОЂАЋ “ŽIČINKA” Ljubljana упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ DPBФАБРИЧКИ БРОЈ 240 упозорења,

забранех

ГОД. ПРОИЗВОД. 1975ИНВ.БР. CЕ ознакаЛОКАЦИЈА погон обраде лима ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б10


ЦНЦ обрадни центар упутство за руковање х

ЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б11



ПРОИЗВОЂАЋ “OUICK TECH” Tajvan упутство за безбедан рад

хТИП-МОДЕЛ VMC 640ФАБРИЧКИ БРОЈ 1886 упозорења,

забранех


хЛОКАЦИЈА погон глодалицаЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б12


ЦНЦ обрадни центар упутство за руковање

х



забранех



Р.б13





забране хГОД. ПРОИЗВОД. 2007ИНВ.БР. CЕ ознака


Р.б14





забранех



Р.б15

НАЗИВ ОРУЂА ЦНЦ обрадни центар

упутство за уковање

х



забранех

ГОД. ПРОИЗВОД. 2007ИНВ.БР. CЕ ознака хЛОКАЦИЈА погон глодалицаЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

Р.б16

НАЗИВ ОРУЂА ЦНЦ обрадни центар

упутство за уковање

х



забранех

ГОД. ПРОИЗВОД. 2007ИНВ.БР. CЕ ознака хЛОКАЦИЈА погон глодалицаЗАКЉУЧАК примењене су прописане мере и нормативи безбедности и здравља на раду.

6.4. Материјали и сировине Сировине које се користе у процесу производње највећим делом набављају из увоза:

Лимова разних дебљина и врста материјала (алуминијумски 25%, прохромски 25%, Алу Зинц 45% и црни лим 5%)

Пун шипкаст материјал разних дебљина и врста (алуминијум и легуре алуминијума 85%, челик 10%, прохром 5%, ).

Наменски одливци које обезбеђује наручилац посла (алуминијум, челик, легуре алуминијума)

Од помоћног материјала користе се: брусне траке , брусни камен, емулзије за хлађење и одмашћивање и сл

6.5. ИсталацијеУправна зграда и производни погон је опремљен инсталацијама електричне енергије, водовода, канализације и телефоном. Грејање је сопственом котларницом на гас.Громобранска инсталација има стручни налаз

6.6. Лична заштитна срества У табели су наведена прописана лична заштитна средства са роком трајања која се користе у ДОО МАРС Табела 1

Р.бНазив средства и опреме за личну заштиту

Стандард(материјал)

комРок трајања

(месеци)11

радно одело од памучне тканине1 пар 12

2 ципелекожне, са појачаном капицом и гуменим ђоном

1 пар 12

3 рукавицекожне, са пет прстију или(бест са ојачаним дланом)

2 пар 2

4 Заштитне наочаре са прозирним стаклом и бочном заштитом

1

5 Маска За једнократну употребу 16 Заштита слуха Антифони ушни чепићи 1пар

6.7. Важећи стручни налази Приликом израде Акта о процени ризика Институт за безбедност и превентивни инжињеринг из Новог Сада извршио је преглед радних просторија у складу са важећим прописима и доставио стручне налазе:

1. Преглед и провера исправности електричних инсталација, стручни налаз број:01-1129-4/НС од 19.06.2008.године где донет закључак:Електрична инсталација у производном погону предузећа “МАРС” Д.О.О. у Петроварадину, ул. Ливадска бр. 2ц је изведена у складу са важећим прописима из области електротехнике.

2. Испитивање микроклиматских фактора, квалитета осветљења и нивоа буке

у циљу утврђивања примењених мера безбедности и здравља на раду,

стручни налаз број:01-1129-2/НС од 19.06.2008.године

Параметри микроклиме у радним просторијама су:

температура ваздуха [°C] релативна влажност ваздуха [%] брзина струјања ваздуха [m/s]

Испитивања параметара микроклиме радне просторије у ДОО МАРС налазе се у зони комфора за летњи период времена, јер су за ову врсту рада примењени важећи прописи из области безбедности и здравља на раду.

3. Испитивање осветљења – У радним просторијама ДОО МАРС испитан је квалитат осветљености према ЈУС У.Ц9.100/62 и утврђено је да су сви факторикојима се дефинише квалитет осветљености у дозвољеним границама.

4. Испитивање хемијских штетности – металне прашине: У оделењу брусилца количина металне прашине у ваздуху налази се у дозвољеним границама .

5. Испитивање физичке штетности – буке – У погону обраде лима оделење трачних брусилица испитивањем нивоа буке, према Правилнику о мерама и нормативима заштите на раду од буке у радним просторијама (“Службени лист СФРЈ” број 21/92), утврђено је да се добијене вредности на датом мерном месту не налазе у дозвољеним границама због повећаног нивоа буке у фреквентном опсегу од 500 – 500 Хз. За раднике који бораве у овој радној средини потребно је обезбедити лична заштитна средства за заштиту органа слуха (антифони).

Бука у другим производним погонима и помоћним просторијама се налази у дозвољеним границама.

7.0. ПРОЦЕНА РИЗИКА НА РАДНОМ МЕСТУ И У РАДНОЈ ОКОЛИНИ

7.1. Избор радног места

Овај рад обрађује процену ризика на радном месту Брусач на трачној брусилици. Систематизацијом и описом послова, радно место се налази у техничком сектору, погон обраде лимa, оделење трачних брусилица.

Радно место - Опис послова, стручна спрема и радно искуство описани су у поглављу 4.2.

Радна машина - је трачна брусилица (слика бр.25.) на којој се врши обрада скидањем струготине (брушењем).

Потенцијални извори опасности и штетности произилазе из обрадног процеса, а настају услед присуства покретних делова машине (слика бр.25.), предмета обраде и струготине као производ процеса брушења.

Радни простор – у сектору производње, погону обраде лима је оделење трачних брусилица издвојен у засебну просторију. Улаз у простоију је кроз двокрилна метална врата ширне 1,2м. Под у простоији је бетониран без оштећења, освтлење природно и додтано вештачко флуо цевима. Проветравање природно и вештачко зидним вентилатором.

Радна машина, трачна брусилица, са два радна места постављена је у складу са техничким прописима и омогућано је безбедно кретање запослених у току процеса рада.

Трачна брусилица издвојена је у засебну просторију зато што је бука у току рада изнад дозвољене границе (88 децибела, а дозвољено је 85 децибела).

У току рада може доћи и до појаве прашине услед отказа система за локалну аспирацију.

Брусач на трачној брусилици је тема рада, зато што радна машина налази у одвојеној просторији, а самим тим и радно место је издвојено од осталих радних места, и могу се препознати потенцијалне опасности и штетности настале у процесу рада без утицаја опасности и штетности других радних места.

Слика бр. 25. трачна брусилица (делови)

погонски точак(покретни део)

брусна трака(покретни део)

зашптитни оклоп

електромоторни погон

командни уређај

аспирација

7.2. ДЕФИНИСАЊЕ РАДНОГ ПРОСТОРА ЗА АНАЛИЗУ ПРИМЕЊЕНОСТИ ОПШТИХ И ПОСЕБНИХ МЕРА ЗАШТИТЕ

Радно место: Сектор (оделење) Погон обраде лимаоделење брусилица

Предузеће:ДОО "МАРС"Петроварадин

Број листа:

1/1Опрема, алат и конструкција:Тракаста брусилица Жичинка

Материјал и сировине:Челични и алуминијумски лим

Табела 1/1 – анализа промењених општих и посебних мера заштите у радном простору оделења трачних брусилица и израчунавање ризика:

Карактер рада:Стационнарно радно место

Број радника:2

Пол радника:женски мушки

Потребни услови за рад:

Посебни услови за рад:

Оделење брусилица

Радно место:

Обрада

Сектор (оделење) Лимарска обрада

Предузеће:ДОО "МАРС"


2/РМ7

брушењем оделење брусилица

Петроварадин

Опрема, алат и конструкција:Тракаста брусилица Жичинка

Материјал и сировине:челик, алуминијум

ОПИС ТЕХНОЛОШКОГ ПРОЦЕСА РАДА:

Запослени седи на столици, узима припремљене радне комаде из сандука који се налази са леве стране . Радни комад је плочаст дебљине до 10mm од челика или алуминијума и неправилног је облика. Тежина радног комада је до 1,2 кг. При раду радник радни комад држи у рукама, пририснут на брусну траку и метални држач. Радна операција је обарање ивица (скидање пуцни) са радног комада на основу радног налога и цртежа. У току рада јавња се метална прашина од радног комада, прашина од брусне траке, бука од радне машине

Радни комад радник окреће у рукама или на металном држачу у зависности од сложености обраде. После завршене обраде обарања ивица комад се одлаже у сандук са десне стране. Просечно дневно се обради 500 – 550 радних комада.

У току обраде радног комада може доћи до пуцања брусне траке и захватања дела одеће и делова тела брусном траком.

Након завршеног рада, радник чисти радну машину и простор око машине,

Металне сандуке са готовим комадима виљушкариста односи у магацин.

Карактер рада:Стационнарно радно место

Број радника:2

Пол радника:женски мушки

Потребни услови за рад: Лична заштитна средстава:- заштине гумене рукавице- капа са штитником- радно одело (комбинезон)- ципеле са гуменим ђоном

Стручна спрема: КВ металске струке (брусач)Додатна знања: Обучен за радРадно искуство: 1 годинаПосебни услови за рад:Радно време: 8 сатиБрој смена: прва сменаПосебна радна искуства7.3. ПРОЦЕНА РИЗИКА ЗА РАДНО МЕСТО БРУСАЧ НА ТРАЧНОЈ БРУСИЛИЦИ7.3.1. PILC модификована метода процене ризика

ПРЕДУЗЕЋЕ:

ДОО "МАРС" Петроварадин

Радно местоОбрада Брушењем


1/РМ 7

ИДЕНТИФИКАЦИЈА ОПАСНОСТИ

Ред

ни

бр

ој

Ши

фр

а о

пас

но

сти

Опасностии штетности

Изложеност опасности

ОПИСНА АНАЛИЗА ИЗЛОЖЕНОСТ ОПАСНОСТИ И ШТЕТНОСТИ

Фреквенција излагања - учестаност

Вероватноћа догађаја

Последице Ризик

1 01Ротирајући и

покретни делови брусна трака

У току рада постоји стална могућност додира са брусном тракомПоследица: Посекотине, одеротине шаке и прстију

Постојиједном недељно

2 01Ротирајући и

покретни делови носач брусне траке

У току рада постоји стална могућност додира са носачем брусне траке Последица: Посекотине, одеротине шаке и прстију


3 02Слободно кретање

делова, пуцање брусне траке у раду

Постоји могућност пуцања брусне траке у радуПоследице: посекотине шаке и прстију

Постоји једном годишње

4 06Делови и честице које лебде

Утоку рада постоји стална опасност од додира са честицама материјала који се обрађује (метална прашина), честице брусне траке

Очекивано једном дневно

5 10Клизање и спотицање

Могућност клизања и спотицања, закрчен приступ радном месту сандуцима са деловима за обрдау


6 14Врући (загрејани) предмети који се обрађшују

У току обраде делова долази до загревања и повишене температуреПоследица: опекотине


7 15

Опасност од директног додира са деловима ел. инсталације и опреме под напоном

У току рада могућност додира са деловима који су под напоном (неисправна, оштећена ел.инсталација и сл.)Последице:опекотине, струјни удар, смрт

Изузетно ретко

8 21

Хемијске штетности (метална прашина са премета обраде и брусне траке)

У току рада запослени је изложен штетном утицају металне прашине од прдмета обраде и брусне тракеПоследице:Отежано дисање

9 22Физичке штетноси -

бука

У процесу рада радник је константно изложен буци од трачне брусилице и процеса обраде радног комада (скидање струготине) Последице: Оштећење слуха

10

22Физичке штетноси -

вибрације

У процесу рада радник је константно изложен утицају вибрација од рада трачне брусилице и процеса обраде радног комада Последице: Оштећење мишића, крвних судова и коштаног ткива

11

30Напори и телесна

напрезања

Константно ручно узимање радног предмета, из сандука са леве стране, приношење брусној траци, обрада и стављање у сандук са десне стране радникаПоследице: умор и оштећење кичме

А3 формат

7.3.2. Метода матрица "пет х пет"

Процена ризика у односу на опасности и штетности радно место брусач3

1.0.Стручна спрема (квалификација):

КВ бравар

Потребно радно искуство:

1 година

Пол: МушкоПосебни услови:

Потребне обуке:оспособљеност за безбедан и здрав рад и из области заштите од пожара

Посебни захтеви:

Опис послова : БРУСАЧ

Запослени је обавезан да води рачуна о машини и броју трака на располагању Машина и простор око ње се свакодневно по завршетку смене чисти редовно, а једном недељно (суботом) детаљно.Траке треба уредно држати и када достигну критичан број обавестити предпостављеног на састанку или и раније да би стигло благовремено да се набави. Запослени на брусилици је обавезан да пре брушења комада погледа радни налог и цртеж и да по завршетку брушења комада упише потребно време и број добрих и лоших комада. За додатна обавештења консултовати пословођу или контролора. Посебно треба обрадити пажњу на комаде од алуминијума и са фолијом где би требало по брушењу пар комада уклонити фолију и утврдити дали су ивице добро оборенеСа цртежа би требало видети дали су неке мере посебно осетљиве да се неби претерало са скидањем натеријалаКада се комади обрусе одлагати их на за то предвиђено место.(палета у просторији са пресом)

Опасни материјали и материје:

У току рада запослени није изложен опасним материјама и материјалима

Заштитна средства:

У току процене утврђено је да запослени на овом радном месту користи:

Радно одело 1 комРадне ципеле са гуменим ђоном против клизања 1 парЗаштитне рукавице 1 парЗаштитне прозирне наочаре 1 ком

Примењене мере заштите:Примењене мере заштите су довољне, али запослени на радном месту није заштићен и то:

1. од клизавих површина

Утврђене мере безбедности и здравља на раду:1.-на радном месту су истакнута упутства за безбедан и здрав рад,2.-на радном месту су истакнути знаци, обавештења упозорења и забране,3.-запослени на радном месту је оспособљен за рад на безбедан начин,4.-запослени на радном месту је оспособљен из области заштите од пожара,5.-извшени су прегледи и испитивања машина и уређаја, физичких и хемијских

3 Акт о процени ризика у ДОО МАРС Петроварадин за радно место брусач, Институт за безбедност и превентивни инжињеринг, Нови сад ул. Темеринска бр.119

стетности, осветљености и микроклиме

1. 1. Радне локције и орјентационо време задржавањаРед.број

ЛокацијаОрјентационо време рада и

задржавања1. Производни погон обраде лима

оделење брусилицастално

2.Отворени и затворени простор пословне просторије предузећа

повремено

1.2.Опрема, прибор и алат који се користе на радном местуРедни број

Опрема, уређај, прибор и алатПрегледи и испитивања опреме /

Технички преглед и друго1. Трачна брусилица 19.06.20082. Мерни инструменти

1.3. Елементи заштите на средствима и опреми за рад и техничко-технолошка заштита:Елементи, склопови и делови уграђени од стране произвођача – стандардна опрема Заштитни склопови, елементи и опрема уграђена од стране произвођача (заштита од ротирајућих делова тракасте брусилице).

1.4. Карактеристике и начин рада: 1. Запослени, радне задатке обавља самостално, али и у координацији са

осталим запосленима у предузећу2. Ритам рада слободан, али је посао најчешће везан за рокове у којима се мора

извршити. 3. Рад се обавља претежно седећи,стојећи и крећући се и сврстан је у категорију

лаког мишићног рада уз претежно статичка-динамичка напрезања мускулатуре. Запослени ради на машини тракастој брусилици савремене технологије тако да при раду није изложен хемијским штетностима које су у дозвољеним границама, одговарају пропису важечих Правилника и ЈУС стандарда. и Дужина експозиције опасностима и штетностима зависи од правилне примене процедура за безбедан и здрав рад, интензитета и обима послова које запослени обавља.У току рада изложен је буци која се не налази у дозвољеним границама тако да је запосленом максимално допуштено време излагања буци тог интензитета је 4 сата.

1.5. Радно оптерећење:

У процесу рада на тракастој брусилици запослени се најчешће налази у дуготрајном седећем положају са уским радијусом кретања и честим нагињањем трупа у антефлексију, латерофлексију и ротацију трупа при манипулацији комадом који се обрађује.

Радник манипулише са теретом различите тежине и габарита. Где год је то могуће манипулација се врши механичким средствима. У случају да није могуће коришћење допунских носећих средстава, радник терет преносе ручно. Није могуће прецизно утврдити о којим се тежинама ради, пошто се врсте материјала разликују. Радник појединачно манипулишу теретима који су оквирно тежине до 2 кг, на раздаљини од 1-5 м и висини до 1м.

Рад се углавном обавља у затвореном простору. Обрада припремака брушењем обавља се у седећем, претежно погнутом положају што резултира оптерећењем на кичмени стуб и горње екстремитете.

Повећано радно оптерећење присутно је током целокупног радног времена.

Код запосленог постоји значајно учешће статичког-динамичког рада уз мишићна напрезања раменог појаса, руку и ногу, мускулатуре леђа па се рад може квалификовати као средње тежак рад у зависности која се радна операција обавља.

Психомоторне активности представљају ангажовање чула вида, координација вид – руке, вид – ноге,општа окуломоторна координација, тачност и брзина у реаговању и општа телесна спретност и за коју није потребна повећана издржљивост.

Психосензорне активности представљају вид на близину и даљину, обим и ширина видног поља и очуван дубински вид. Уз то неопходна је висока концентрација и дистрибуција пажње, локализација звучног извора и распознавање квалитета звука.

На основу анализе радног процеса на радном месту од запосленог се захтева: уредне психофизичке, психосензорне и менталне способности, иницијатива и планирање на раду, изражене организационе способности, висок степен мобилизације и ангажовање квалификованих капацитета одређене особине личности (кооперативност, комуникативност, способност

за тимски рад, емоционално стабилна личност), висок степен личне одговорности. .

Пред радника се постављају високи психофизиолошки и ментални напори јер посао подразумева високу тачност, прецизност и одговорност за квалитет обављеног посла. Послови обраде брушења радних комада се током рада контролишу од сектора управљања квалитетом (контролора) што представља ментални и емоционални радни стрес.Овакво радно оптерећење узрокује продужени стрес који може да има за последицу бројна психофизиолошка, ментална и емоционална оболења и стања која нису таквог интензитета да би угрозили здравствено стање запосленог

1.6. Листа потенцијалних опасности и штетности на радном месту и у радној околини за радно место БРУСАЧА

1. Механичке опасности, које се јављају коришћењем опреме за рад: кретање у ограниченом простору – производни погон рад на тракастој брусилици

2. Опасности које се јављају у вези са карактеристикама радног места су: кретање у радном простору (закрчен, клизав, нераван терен коришћење средстава и опреме за рад.

3. Опасности које се јављају коришћењем електричне енергије су: повремени боравак у близини електричне опреме под напоном (опрема за

рад, разводни ормари, електричне инсталације и друго).4. Штетности које се јављају у процесу рада:

Нису идентификоване 5. Штетности које проистичу из психичких и психофизиолошких напора који се

узрочно везују за радно место и послове које запослени обавља су:1. напори при обављању послова који проузрокују психолошка оптерећења,2. одговорност за правилно и квалитетно извршавање радних задатака

6. Штетности везане за организацију рада су: Нису евидентиране

7. Остале опасности и штетности које се појављују на радном месту:Нису идентификоване

1.7. Процена ризика опасности и штетности

У приложеним табелама су наведене опасности и штетности према Правилнику о начину и поступку процене ризика на радном месту и у радној околини (“Службени гласник РС”, број 72/2006) и извршена је процена ризика према приложеној матрици ризика.

Табела 1: Анализа ризика услед механичких опасности на радном месту

Рад

на

о

пер

аци

ја

Вр

ста

оп

асн

ост

и-р

изи

к

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ни

во

р

изи

ка

Пр

им

ење

не

ме

ре

заш

тите

Пр

епо

руч

ене

кор

ект

ив

не

мер

е

Кретање у ограниченом простору

Удар, пад, саплитање

Механичке повреде (преломи контузије, ране)

мала лака

мал

и

Прописно постављени продужни каблови, незакрчени пролази и довољно слободног места између делова намештаја

Упознавање запослених са овом врстом опасности и распоредом опреме у радном простору

Рад на тракастој брусилици

Повреде услед захватања одеће радника и повлачења руку у опасну зону

Ране мала тешка

умер

ен

Радно одело, редован преглед машине

Предмет обраде претходно учврстити, не дирати радни комад док се алат обрће, упутство за рад

Табела 2: Анализа ризика услед опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места

Рад

на

о

пер

аци

ја

Вр

ста

оп

асн

ост

и-

ри

зик

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ни

во

р

изи

ка

Пр

им

ење

не

м

ере

за

шти

те

Пр

епо

руч

ен

е ко

ре

кти

вн

е м

ере

Кретање у радном простору (закрчен, клизав, нераван терен). Обилазак терена

Могућност клизања и спотицања о неравнине и делове материјала

Контузија, прелом, ишчашење

мала тежа

умер

ен

Коришчћење средстава личне заштите

Потребна пажња

Коришћење средстава и опреме за рад

Кварови на опреми за рад због грешака у конструкцији опреме и сл.

Контузија, посекотине и опекотине коже, повреде ока

мала лака

мал

и

Заштитне мере примењење од стране произвођача опреме

Контрола исправности средстава и опреме за рад. Примена савремених технологија.

Табела 3: Анализа ризика услед опасности које се појављују коришћењем електричне енергије

Рад

на

о

пер

аци

ја

Вр

ста

оп

асн

ост

и-

ри

зик

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ни

во

р

изи

ка

Пр

им

ење

не

мер

е за

шти

те

Пр

епо

руч

ен

е ко

ре

кти

вн

е м

ере

Повремени боравак у близини електричне опреме под напоном(разводни ормари, опрема за рад, проводници)

Случајни контакт са металним масама које у случају квара могу доћи под напон.

Опекотине, грчење мишића, нелагодност,аритмија срца, смрт

врло мала

тешка

мал

и

Редовно одржавање заштите од индиректног додира

Не дирати. Обавестити одговорног запосленог. За отклањање уочене неисправности ангажовати електричара.

Табела 4: Анализа ризика радног места са аспекта штетности које се појављују у процесу рада

Вр

ста

ште

тно

сти

Вр

ста

ри

зика

, н

апо

ра

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ни

во

р

изи

ка

Пр

им

ење

не

мер

е за

шти

те

Пр

епо

руч

ен

е ко

ре

кти

вн

е м

ере

Физичке штетности

бука

Психички замор

Оштећење

слуха

умерена

умерен умерен ЛЗС ЛЗС антифон

Табела 5: Анализа ризика радног места са аспекта опасности и штетности које проистичу из психофизиолошких, психичких и менталних напора

Вр

ста

ште

тно

сти

Вр

ста

ри

зика

, н

апо

ра

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ни

во

р

изи

ка

Пр

им

ење

не

м

ере

за

шти

те

Пр

епо

руч

ене

кор

ект

ив

не

мер

е

Напори при обављању послова који проузрокују психолошка оптерећења

Ментални напор

Ментални замор, стрес

велика лака

умер

ен

/Организационе мере

Одговорност за правилно и квалитетно извршење радних задатака

Емоционални - психички замор

Радни стрес

умерена

лака

умер

ен

/Организација рада

Табела 6: Штетности везане за организацију рада

Вр

ста

ште

тно

сти

Вр

ста

ри

зика

, н

апо

ра

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ни

во

р

изи

ка

Пр

им

ење

не

мер

е за

шти

те

Пр

епо

руч

ене

кор

ект

ив

не

мер

е

Увидом у радно место није утврђено постојање ризика

Табела 7: Остале опасности и штетности које се појављују на радном месту

Вр

ста

ште

тно

сти

Вр

ста

ри

зика

, н

апо

ра

Вр

ста

по

вр

еде,

о

бо

лењ

а

Ве

ро

ват

. н

аста

нка

п

ов

ред

е,

об

ол

ења

Ни

во

те

жи

не

по

вр

еде

о

бо

лењ

аН

ив

о

ри

зика

Пр

им

ење

не

мер

е за

шти

те

Пр

епо

руч

ен

е ко

ре

кти

вн

е м

ере

Увидом у радно место није утврђено постојање ризика

1.8. Анализа констатованих опасности и штетности на радном месту са корективним мерама

Опасности на радном месту представљају:Кретање у радном простору (закрчен, клизав, нераван терен), кретање у ограниченом просторуЗапослени борави и ради оделењу брушења и другим производним просторијама у којима се налази машине, уређаји и опрема, а при раду може доћи до запињања, ударања, саплитања и слично., услед чега може доћи до механичких повреда. Да би се ризик држао под контролом и евентуално смањио потребно је:

1. Редовно уређивање радног простора (уклањање непотребног материјала и алата из зоне рада и кретања).

2. Пролази и прилази за кретање радника морају бити слободни и незакрчени.

3. Коришћење личних заштитних средстава и опреме.

1.9. Рад на трачној брусилици-опасност од захватањаЗапослени приликом рада на тракастој брусилици излаже се опасности у случају непажљивог рада од захватања, повлачење руке у опасну зону и повређивања Повреде су обично типа огреботина, посекотина, нагњечења а могуће су и теже повреде делова руке.Да би се ризик држао под контролом и евентуално смањио потребно је да:

1. Одржавање и провере техничке исправности средстава и опреме за рад.2. Заштитне мере примењење од стране произвођача опреме.3. Контрола исправности средстава и опреме за рад.4. Примена савремених технологија.5. Поштовање прописаних процедура и упустува за безбедан рад са

средствима и опремом.

Опасност од индиректног додира повремени боравак у близини електричне опреме под напоном (опрема за рад, разводни ормари, електричне инсталације и друго:Запослени при раду користи средства и опрему за рад на електрични погон који су прикључени на напајање преко електро каблова. У току рада могуће је оштећење изолације каблова тако да постоји ризик од струјног удара. Такође при обављању послова привремено борави у близини електричних инсталација-водова разводних ормара, средстава и опреме за рад услед чега може доћи до индиректног додира делова под напоном. Као последице могу да се појаве струјни удар, опекотине а може доћи и до смртне повреде.Да би се ризик држао под контролом потребно је: Одржавање и провере техничке исправности електричних инсталација и

средстава и опреме за рад. Постављање еле. инсталација у складу са прописима. Превентивне мере заштите од индиректног напона додира (заштитно

уземљење). Оспособљавање за безбедан рад. Коришћење личних заштитних средстава.

1.10. Психички, психосензорни и емоционални напор Запослени је изложен психолошком напору, јер сноси одговорност за послове обраде материјала и и комуникацију са запосленима. Емоционалном напору је изложен због могућности конфликтиних и непредвидљивих ситуација. Емоционални стрес може да повећа могућност криза у извршавању радних задатака и немогућности изналажења адекватних решења. Значајно је заступљен рад рукама и прстима, те постоје услови за напрезање мускулатуре раменог појаса, надлактица, шака и прстију (велики и мали покрети).Организационим мерама ризици се држе под контролом и држе у дозвољеним границама

1.11. Штетности на радном месту представљају:1. Хемијске штетности

Испитивањем садржаја хемијских штетности (прашина) у радној средини, према Закону о безбедности и здравља на раду и стандарду за Максимално дозвољене концентрације (5 мг/м3) шкодљивих хемијских штетности у атмосфери радних просторија и радилишта, утврђено је да се добијене вредности на датом мерном месту обрада лима брушењем налазе у дозвољеним границама (1,08 мг/м3)Увидом у радно место и на основу извршених испитивања утврђено је да не постоји ризици - штетности.

2. Физичке штетности – видљиво, УВ и ИЦ зрачење

Увидом у радно место није утврђено постојање ризика - штетности.

3. Физичке штетности – бука – вибрације – осветљеностРезултати испитивања: физичке штетности – бука

Место мерења

Допуштени ниво [дБ(А)]

Еквивалентни ниво Леq [дБ(А)]

Ниво оцењивања

Лр [дБ(А)]

Допуштена изложеност

буци (х)Коментар

Погон обраде лима

Маx 85 86 - 4 Не задовољава

Испитивањем нивоа буке према Правилнику о мерама и нормативима заштите на раду од буке у радним просторима («Службени лист СФРЈ» број 21/92), утврђено је да се добијене вредности на датом мерном месту не налазе у дозвољеним границама , због поверћаног нивоа буке у фреквентном опсегу од 500-500 Хз. За запослене који бораве у овој радној средини потребно је обезбедити лична заштитна средства за заштиту органа слуха (антифони) и допуштено време излагања буци повећаног интензитета је 4 сата

Резултати испитивања - осветљеност:Р.

бр.Мерно место

Захтев ЈУС У.Ц9.16.0 (лx)

Осветљеност (лx)

Коментар

1. Погон обраде лима, оделење брусилица 150 281 задовољава

Присутно је дневно осветљењеИспитивањем квалитета осветљености Према ЈУС У.Ц9.9.100/62 утврђено је да су сви фактори којима се дефинише квалитет осветљености у дозвољеним границама одговара пропису

4. Штетни утицај микроклиме

Резултати испитивања микроклимеР.

бр.Мерно место

Измерена вредност

Оптимална Дозвољена Коментар

1.

Погон обраде лимаОделење брусилица

Температура [0Ц]

26,8 20-25 маx. 28 задовољава

Релативна влажност [%]

54,3 40 – 60 маx 75 задовољава

Брзина струјања [м/с]

0,12 0,7 маx 0,7 задовољава

Просторија је климатизованаИспитивањем параметара микроклиме просторија је у у зони конфора за летњи период времена јер су за ову врсту рада примењени важећи прописи из области безбедности и здравља на раду – одговара пропису

5. Биолошке штетностиУвидом у радно место није утврђено постојање ризика.

1.12. Оцена радног места:

Анализом опасности, штетности, напора на раду и захтева радног места утврђено је да се могући ризици не могу у потпуности отклонити применом свих корективних мера, али да се могу држати под контролом и у дозвољеним границама тако да радно место:

БРУСАЧ НА ТРАЧНОЈ БРУСИЛИЦИ НИЈЕ РАДНО МЕСТО СА ПОВЕЋАНИМ РИЗИКОМ.

Шифре опасности и штетности на основу којих је утврђено радно место са повећаним ризиком: На основу члана 3. став 2. Правилника о евиденциијама у области безбедности и здравља на раду („Службени гласник РС“, број 62/07).

Посебни здравствени услови:Не захтевају се посебни здравствени услови.

Општи здравствени услови добро опште здравствено стање и добра кондиција, уредно стање чула вида (свих функција вида), уредно стање чула слуха (свих функција слуха), веома добра концентрација и дистрибуција пажње, добро опажање целина и детаља, уредни ментални и емоционални захтеви (психички уравнотежена,

стабилна и одговорна личност).

Средства и опрема за личну заштиту на раду:Радно одело типа комбинезона 1 комРадне ципеле са гуменим ђоном против клизања

1 пар

Заштитне рукавице 1 парЗаштитне наочаре са провидним стаклом 1 комДруга ЛЗС по потреби

Рок извршења: Одмах – редовно и по потреби,Посебне мере за отклањање опасности и штетности на радном месту и у радној околини:

1. Техничко-технолошке мере заштите: Односе се на спровођење техничко технолошких мера заштите у предузећу ради спречавања настанка хаваријских догађаја који би се могли одразити на безбедност свих запослених2. Мере личне заштите: Спроводити према Правилнику о личним заштитним средствима. Запослени на свим радним местима треба да поседују сва неопходна лична заштитна средства, коришћење личних заштитних средстава, њиховог одржавања и чувања.3. Едукација радника треба да буде перманентан процес у предузећу. Поред професионалне едукације која се односи на техничко-технолошке захтеве радног места неопходно је и упознавање са свим врстама професионалних ризика на радном месту и о комплексним мерама за безбедност и здравље на раду Напомена:Ако се због обима посла и обављања технолошког процеса, запослени на радном месту брусач распореди и да обавља неке друге послове по налогу предпостављеног, у том случају процена ризика дефинисана је проценом ризика за радно место у зависности које послове обавља..

У случају таквих околности запослени мора бити:

упознат са ризицима на тим пословима, упознат са предвиђеним мерама безбедности и здравља на раду на тим

пословима,

оспособљен за безбедан и здрав рад на тим пословима

7.4. Анализа процене ризика

7.4.1. Пилц модификована метода - приказује два нивоа процнe ризика и то:1. Процена ризика у радној околини – радна околина је просторија за обављање

рада (оделење трачних брусилица), са припадајућим алатом, машинама, материјалом за обраду, потребним инсталацијама (струја, ваздух и сл.).Процена ризика анализира Радну просторију са опремом и алатом за рад Присуство материјала Одржавање машина и опреме, услове рада Стање радног простора и сл.

Процена ризика у радној околини дата је описно у табели бр.

2. Процна ризика на радном месту – радно место (брусач на трачној брусилици) је простор за обављање послова код послодавца у којем запослени борави или има приступ у току рада и који је под непосредном контролом послодавца.Идентификоване опасности и штетности на радном месту брусач на трачној брусилици су:

Механичке опасности: Ротирајући делови, брусна трака Ротирајучи делови, погонски точак и носач брусне траке Слободно кретање, пуцање брусне траке у току рада Другу фактори, делови материјала и честицематеријала у ваздуху

Опасности у вези са радним местом: Клизање и спотицање у радном простору Друге опасности, загрејани предмети обраде

Опасности услед коришћења електричне енердије: Опасност услед директног додира са деловима електричних инсталација

или опреме по напономШтетности које се појављују или настају у процесу рада:

Физичка штетност , бука настала услед обраде радног комада и рада машине

Физичка штетност, вибрације настале у току рада на радној машини Штетности које проистичу из психичких и психофизичких напора:

Напори или телесна напрезања, узимање предмета из сандука, обрада и остављања у сандук са готовим деловима.

Анализирајући потенцијалнe опасности и штетности на радном месту брусач на трачној брусилици и приказане у табели бр. Закључак је:

опис процеса рада на радном месту дат кратко и јасно. Препознате (идентификоване) опасности и штетности су кратко и сажето

описане са могућим последицама по запосленог Дате су описно вероватноћа догађаја, фреквенција излагања , степен могуће

штетеПроцењена вредност ризика за сваку идентификовану опасност или штетност израчуната је множењем бројчаних врдности,

вероватноће догађаје, фреквенције излагања, степену могуће штете, броју особа изложених догађају

Добијени резултат, процене ризика за идентификовану опасност или штетност, упоређен је са бројчаним вредностима у табели ризика, и одређен је ниво ризика.

Дате су мере заштите које је потребно спровести за смањење препознатог ризика. Извршена је накнадна процена ризика и израчунат је преостали ризик, Успостављен је систем управљања ризицима – отклањање мера ( именовано је лице, дат је рок и процедура).

Процена ризика за брусача на трачној брусилици је дата у табели, једноставно и прегледно са идентификованим опасностима и штетностима, описно и бројчаним вредностима , датим мерама, преосталим ризиком, имнованим лицем и роком за смањење ризика.

7.4.2. Метода процене ризика матрица 5 х5 Метода процене матрица 5 х5 не врши процену ризика на нивоу предузећа и радне околине, већ само за радно место брусач на трачној брусилици.

1. Процена ризика на радном месту брусач на трачној брусилици, са идентификованим опасностима и штетностима:

Механичке опасности:

рад на трачној брусилици немогућност уклањања са маста рада

Опасности у вези са радним местом клизање и спотицање коришћење неправилних метода рада

Опасности услед коришћења електричне енердије: опасност од директног додира са деловима ел.инсталације и опреме која је

под напономШтетности које се појављују или настају у процесу рада:

физичка штетност, букаШтетности које проистичу из психичких и психофизичких напора:

напори при обављању послова који проузрокују психолошко оптерећење одговорност за правилно и квалитетно извршавање радних задатака

Анализирајући потенцијалнe опасности и штетности на радном месту брусач на трачној брусилици и приказану у табели бр.

Опис процеса рада - дат опис радног места из систематизације, сам поступак рада на радном месту није описан.

Препознате потенцијалне опасности и штетности су кратко и сажето описане са могућим последицама по запосленог

Процена нивоа ризика дата је описно као резултат производа вероватноће догађаја и последице догађаја.

Дата је описна (квалитативна ) процена ризика, користећи табелу слика бр.: вероватноће догађаја,и последице

Израчуната вредност ризика, дата је као описна вредност. Дате су мера заштите које је треба спровести за смањење препознатог ризика.Нису именована одговаорна лица за спровођење потребних мера како би се ризик смањио, Нису дати рокови за спровођење прописаних мера како би се ризик смањио.

Закључак :Процена ризика ПИЛЦ методом: Брусач на трачној брусилици није радно место са повећаним ризиком, Оцена нивоа ризика: Ризик низак али значајан.

Процена ризика метододом матрица 5 х 5 : Брусач на трачној брусилици није радно место са повећаним ризикомОцена нивоа ризика: Ризик умерен

Закључак овог рада: Законодавац је поступио исправно када је дао потпуну слободу лиценцираним кућама у избору методе за процену ризика.

Крајњи резултат процене ризика применом две различите признате методе које су примењене у овом раду је исти.

Пилц модификована метода за процену ризика рађена на два нивоа и то: процена на на нивоу радног окружења и процена на нивоу радног места

Процена ризика дата је са кратким и сажетим текстуалним делом и квалитетним приказом података у табели за радно место. Веома је погодна за свакодневну употребу, а то и јесте циљ

.

Редни број

Шифра опасности

Опасност

1. Механичке опасности

1.1. 01 Ротирајући делови1.2. 02 Слободно кретање материјала1.3. 03 Унутрашњи транспорт и кретање радних машина или возила1.4. 04 Опасна средства која могу изазвати пожар или експлозију1.5. 05 Немогућност уклањања1.6. 06 Други фактори који могу да се појаве као извор опасности

2. Опасности у вези са карактеристикама радног места

2.1 07 Опасне површине2.2. 08 Рад на висини или у дубини2.3. 09 Рад у скученом, ограниченом и опасном простору2.4. 10 Могућност клизања или спотицања2.5. 11 Физичка нестабилност радног места2.6. 12 Последице услед обавезне употребе средстава или опреме

личне заштите

2.7. 13Утицаји услед обављања рада коришћењем неправилних метода рада

2.8. 14Друге опасности које се могу појавити у вези са карактеристикама радног места

3. Опасности услед коришћења електричне енергије

3.1. 15Опасности услед директног додира са деловима електричних инсталација или опреме

3.2. 16 Опасност од индиректног додира

3.3. 17Опасности од топлотног дејства које развијају електрична опрема и инсталације

3.4. 18 Опасности услед удара грома

3.5. 19Опасности од штетног утицаја од електростатичког наелектрисања

3.6. 20Друге опасности које се могу јавити са коришћењем електричне енергије

Редни број

Шифра штетности

Штетност

1. Штетности које се појављу или настају у процесу рада

1.1. 21 Хемијске штетности, прашине и димови1.2. 22 Физичке штетности (бука и вибрација)

1.3. 23Биолошке штетности (инфекције, излагање микроорганизмима, алергеника)

1.4. 24Штетни утицаји микроклиме (висока или ниска температура ваздуха)

1.5. 25 Неодговарајућа-недовољна осветљеност

1.6. 26Штетни утицаји зрачења (топлотног, јонизујућег, ласерског и ултразвучног)

1.7. 27 Штетни климатски утицаји (рад на отвореном)1.8. 28 Штетности које настају коришчењем опасних материја1.9. 29 Друге штетности које се појављују у радном процесу

2.Штетности које проистичу из психичких и психофизичких напора

2.1. 30 Напори или телесна напрезања (гурање, ручно преношење)

2.2. 31Нефизиолошки положај тела (дуготрајно стајање, седење, чучање)

2.3. 32Напори при обављању одређених послова који проузрокују психолошка оптерећења (стрес, монотонија и сл.)

2.4. 33

Одговорност у примању и преношењу информација, коришћење одговарајућег знања и способности, одговорност у правилима понашања, одговорност за брзе измене радних процедура, интензитет у раду, просторна условљеност радног места, конфликтне ситуације, рад са странкама и новцем, недовољна мотивација за рад, одговорност у руковођењу и сл.

3. 34

Штетности везане за организацију рада, као што су: рад дужи од пуног радног времена (прековремени рад), рад у сменама, скраћено радно време, рад ноћу, приправност за случај интервенције, и сл.

4. Остале штетности које се појављују на радном месту

4.1. 35Штетност коју проузрокује друго лице (насиље према лицима која раде на шалтерима, лица за обезбеђење, и сл.

4.2. 36 Рад са животињама4.3. 37 Рад у атмосфери са ниским или високим притиском4.4. 38 Рад у близини воде или испод површине воде

Упоредна табела опасности и штетности на радном месту

Преглед опасности и штетности на радном месту брусач на трачној брусилици

Матрица 5 х5 Ниво ризика

Pilc метода Ниво ризика

Шифра Назив. Шифра Назив Опис Ниво Ризик услед механичких опасности на радним месту

01 Рад на тракастој брусилици умерен 01 Ротирајући делови брусна трака

Низак али постоји

10

05 Немогућност уклањањау ограниченом простору

мали 01 Ротирајући деловиносач брусне траке


10

02 Слободно кретање делова, пуцање брусне траке у току рада

Занемарљив

5

06 Делови и честице које лете у ваздуху (пуцање брусне траке,метална прашина,честице брусне траке)

Занемарљив

4

Ризик услед опасности које се појављују у вези са карактеристикама радног места10 Кизање и спотицање умерен 10 Клизање и спотицање Низак али

значајан16

13 Коришћење неправилних метода рада

мали 14 Врући прдмети и материјали


10

Ризик услед опасности која се појављује коришћеем електричне енергије

15Опасност од директног додира са деловима ел.инсталације и опреме под напоном

мали 15Опасност од директног додира са деловима ел.инсталације и опреме под напоном

Низак али значајан

40

Ризик услед штетности које се појавлјују у процесу рада

21Хемијске штетности прашина (метална и са брусне траке)

Низак али значајан 40

22 Физичка штетност бука

умерен 22 Физичке штетноси - бука Низак али значајан

50

22 Физичка штетност вибрације


10

Ризик услед опасности и штетности које проистичу из психофизиолошких, психичких и менталних напора

32 Напори при обављању послова који проузрокују психолошка оптерећења

умерен 30 Напори и телесна напрезања


10

33 Одговорност за правилно и квалитетно извршавање радних задатака

умерен

Ризик услед штетности везаних за организацију рада

Упоредна табела предузетих мера за отклањање, смањење или спречавање ризика роковима и задуженим лицима

Mера за отклањање, смањење или спречавање ризика

Матрица 5 х5 Задужено лице

Pilc метода Задужено лице

Шифра мера Рок Шифра мера Рок

01 Радно одело, редован преглед машине

01 Употреба ЛЗС рукавице, наочари провидно стакло Упутство за безбедан рад,налепнице обавезна употреба прописаних ЛЗС

Техн. директор,Лице за бзнр10 дана, трајно05 Прописно постављени

продужни каблови, незакрчени пролази и довољно слободног места

01

02 Употреба ЛЗС рукавице Техн. директор,Лице за бзнр10 дана, трајно

06 Систем за аспирацију довести у исправно стање, маска за једнократну употребу

Одржавање,30 дана

10 Коришћење средстава личне заштите

10 Одржавање подних површина, прилаз радном месту проходан

Запослени,ПословођаОдмах, дневно

13 Заштитне мере примењење од стране произвођача опреме

14 Употреба ЛЗС рукавице Запослени По потреби

15Редовно одржавање заштите од индиректног додира

15Дневни преглед ел.инсталација, гумени ђон на ципелама, налепница упозорења

Лице за бзнр10 дана, трајна мера

21Систем за аспирацију довести у исправно стање, маска за једнократну употребу

Одржавање,30 дана

22 ЛЗС антифон 22 Обавезна употреба ЛЗС антифони, налепница

Техн. директор,Лице за бзнр10 дана, трајно

23 Употреба антивибрационих рукавица

Техн. директор,Лице за бзнр10 дана, трајно

32 Организационе мере 30 Обука за правилно ношење терета

Лице за бзнр

33 Организационе мере

1.3.1. Опасности и штетности у зависности од њихове врсте и природе

4.2. списак запослених по радним местима

Р.бр Презиме и име Радно место

1. Радић Милан директор2. Војислав Новаковић пословођа у сектору обраде лима3. Блажић Небојша оператер на ЦНЦ Пунцх преси4. Мишковић Радивој брусач5. Васиљевић Драган оператер на ЦНЦ Пунцх преси6. Жељко Грбић оператер на ЦНЦ Абкант преси7. Владимир Трифунац пословођа сектора машинске обраде глодањем8. Грња Владимир оператер на ЦНЦ обрадном центру9. Дороњски Душко оператер на ЦНЦ обрадном центру

10. Дјукиц Недјо оператер на ЦНЦ обрадном центру11. Сувајдјиц Станислав оператер на ЦНЦ обрадном центру12. Миркајловић Саша оператер на ЦНЦ обрадном центру13. Небојша Илић оператер на ЦНЦ обрадном центру14. Кричковић Симо сменовођа сектора машинске обраде глодањем15. Дука Љубица контролор16. Пешут Ранка контролор17. Бранка Шкалоња пакер18. Пуртић Миленко пакер19. Живић Трајче руководилац сектора паковања20. Бабић Небојса радник у сектору монтаже21. Радић Весна саветник генералног директора22. Радић Станислав контролор23. Селић Сандра администрација24. Радић Душан технички директор25. Хусар Марија припрема и контрола26. Лукић Драган технолог припреме27. Селић Милош технолог припреме28. Тадић Саша технолог припреме29. Гајић Драгана контрола30. Ратков Дарко оператер ЦНЦ31. Видовић Миленко оператер ЦНЦ32. Љубичић Славко оператер ЦНЦ33. Ницин Андреј оператер ЦНЦ34. Томић Данијел бушење35. Триша Миша бушење36. Марковић Влада оператер ЦНЦ37. Сабадош Јанош бушење38. Зрилић Ружа магационер39. Ницин Зоран оператер ЦНЦ40. Пејаковић Радован оператер ЦНЦ41. Јовичић Драган оператер ЦНЦ42. Бранковић Никола оператер ЦНЦ43. Егић Душко оператер ЦНЦ44. Матић Горан оператер ЦНЦ45. Бала Саша оператер ЦНЦ46. Баталов Горан оператер ЦНЦ47. Новков Радослав оператер ЦНЦ48. Бублик Марко оператер ЦНЦ

САДРЖАЈ

1. Садржај акта о процени ризика.............................................2. Основ и сврха процене ризика .....................................................................................................3. Правни основ за процену ризика .................................................................................................4. Дефиниције, појмови и скраћенице које ће бити коришћени у методолошком упутству за

процену ризика на радном месту и у радној околини4.1. Дефиниције ...........................................................................................................................4.2. Појмови .............................................................................................................................4.3. Скраћенице .........................................................................................................................

5. Прилог бр. 1. ...............................................................................................................................5.1. Одлука о покретању поступка процене ризика на радним местима и у радној околини послодавца ............................................................................................................5.2. Општи подаци о Послодавцу ................................................................................................5.3. Подаци о лицима која учествују у процени 5.4. Подаци о стручном лицу, лицима која врше процену ризика и лицима која учествују у овом процесу .................................................................................................................5.5. План спровођења процене ризика ........................................................................................

6. Документа послодавца која су коришћена у процени ризка (Прилог бр. 2.) 7. Метода која је коришћена за процену ризика на радним местима и у радној оклини 8. Опис технолошког и радног процеса, опис средстава за рад и њихово груписање, опис средстава и опреме за личну заштиту на раду који се примењују код послодавца 8.1. Опис послова ......................................................................................................................

8.2. Општи подаци .......................................................................................................................8.3. Опис средстава за рад која се користе .................................................................................8.4. Препознавање и утврђивање опасности и штетности на радном месту и у радној околини8.5. Опасности и штетности групишу се у зависности од њихове врсте и природе

9. Анализа и процена прикупљених података 9.1. Посебна правила у вези безбедности и здравља на раду-анализа примене

9.2. Процена ризика на појединачним радним местима ................................................... 9.2.1.1. Тесар...................................................................................................................... 9.2.1.2. Армирач.................................................................................................................. 9.2.1.3. Помоћни грађевински радник..................................................................................

9.2.1.4. Зидар.......................................................................................................................9.3. Утврђивање начина и мера за отклњсње, смањење, или спречавање ризика

10. Закључак ..................................................................................................................................11. Измене и допуне акта о процени ризика ......................................................................................12. Провера ефикасности примене акта о процени ризика 13. Датум завршетка процене ризика................................................................................... 14. Прилог бр. 2...................................................................................................................15. Изјава послодавца...........................................................................................................16. Потврда о пријему документа..........................................................................................

страна 63

1 1 1

2 2 4 4 5

6 8

9 9131516

181819212123252526263238445155555757586263

Documents

SPECIJALISTICKI RAD1