1

VISOKA POLJOPRIVREDNA KOLA STRUKOVNIH STUDIJAInenjerski menadment

RAZVOJNA POLITIKA PREDUZEA VINOPRODUKT OKASpecijalistiki radMentor: Student:

dr Boko Vojnovi, profesor Momilo Vrga Br. ind. sim 32/2010abac 2011SADRAJ

3REZIME

4UVOD

81. RAZVOJNA POLITIKA

81.1 Pojam i definicija

111.1.1 Razvojna politika agrobiznis preduzea u optem smislu

142. OPTI PODACI O AGROBIZNIS PREDUZEU

142.1 Istorijat gajenja vinove loze na podruju oke

162.2 Opti podaci i raspoloivi kapaciteti preduzea

182.3 Klasifikacija faktora u proizvodnji vina i podizanju vinograda

182.3.1 Prirodni faktori vinogradarske proizvodnje

192.3.2 Tehnoloko proizvodni faktori i agromehanike operacije

3. EKONOMSKI PARAMETRI.................................................................................20

233.1 Investicije, pojam i vrste

253.2 Viegodinji zasadi kao investiciona kategorija

273.3 Investiciona vrednost viegodinjeg zasada

333.4 Metode utvrivanja ekonomske efektivnosti investicije

333.4.1 Statiki metodi za ocenu efektivnosti investicionih ulaganja

333.4.2 Dinamiki metodi za ocenu investicija

423.5 RAZVOJNA POLITIKA AGROBIZNIS PREDUZEA VINOPRODUKT - OKA

433.5.1 Proces formulisanja razvojne politike

443.5.2 Ocena trenutne razvojne politike u agrobiznis preduzeu

463.5.3 Nova razvojna politika i strategija rasta i razvoja agrobiznis preduzea Vinoprodukt oka

494. SUGESTIJE U POGLEDU RASTA I RAZVOJA AGROBIZNIS PREDUZEA VINOPRODUKT-OKA

51ZAKLJUAK

LITERATURA..............................................................................................................52REZIMEPredmet istraivanja u ovom radu je definisanje osnovnih razvojnih pravaca u vinogradarskoj proizvodnji na primeru privatnog preduzea Vinoprodukt OKA. Re je o intenzivnoj vinogradarskoj proizvodnji sa savremenom opremom i strunom radnom snagom. Akcenat je stavljen na definisanje razvojnog puta ovog preduzea, ili preciznije na definisanje optimalne razvojne politike i strategije rasta i razvoja. Razvoj vinogradarske proizvodnje, kao i poljoprivredne proizvodnje uopte, zavisi znaajno od stepena ekonomske efektivnosti (isplativosti) koja se u tom procesu postie. Obim, intenzitet i nivo ekonomske efektivnosti vinogradarske proizvodnje rezultat su dejstva prirodnih, proizvodno tehnikih i ekonomskih faktora. Zbog toga, u toku donoenja odluke o investiranju u podizanje novih zasada vinograda potencijalni investitor treba da poseduje osnovne informacije na osnovu kojih moe da donese kvalitetne odluke. Osnovne informacije treba da sadre dovoljno pokazatelja o ekonomskoj isplativosti investicija. U skladu sa temom, a u kontekstu dostupnih informacija, cilj istraivanja je utvrivanje razvojnog potencijala agrobiznis preduzea Vinoprodukt OKA. Akcenat je vie stavljen na ocenu rentabilnosti i ekonomsku opravdanost ovog investicionog poduhvata, nego na tehniko tehnoloke karakteristike proizvodnje.

Cilj istraivanja jeste utvrivanje ekonomske isplativosti investiranja u podizanje zasada vinove loze u potiskom vinogorju na povrini od 10 hektara. Posmatarae se trokovi pripreme zemljita, sadnje, postavljanja naslona, kao i nege vinograda u I, II i III godini. Na osnovu njih izraunata ekonomska efektivnost primenom dinamikih metoda investicione kalkulacije jeste ta kvalitetna informacija koja investitoru daje odgovor na pitanje: koji razvojni pravac primeniti tj. kako postaviti razvojnu politiku i na emu zasnivati strategiju rasta?

UVODSvako preduzee koje ostvaruje odreenu vrstu privredne delatnosti, tei da svoje poslovanje uini to efikasnijim i da sve svoje ciljeve materijalizuje u punom iznosu. Prilikom pokuaja da se svako poslovanje preduzea postavi na to stabilnijim osnovama, potrebno je uiniti niz aktivnosti, vriti razliite vrste analiza, sagledati irok spektar uticaja, reiti mnotvo problema jednom reju dobro se pripremiti za posao. Sve ove aktivnosti preduzea vre iz prostog razloga to im se poslovanje odvija u dinaminom, turbulentnom okruenju, ambijentu kojeg karakteriu visok stepen neizvesnoti i stalne tendencije ka promenama. Tenja svake organizacije jeste da svoje pripreme izvri na to kvalitetniji nain kako bi dobro poslovala i kako bi joj i blia i dalja budunost bila to izvesnija. Meutim, taj posao nije nimalo lak.

Postavljanje proizvodnje i stvaranje stabilnog poslovanja iziskuje mukotrpan rad preduzetnika i menadera razliitih profila, koji poseduju opta i specijalistika znanja i prilino mnogo iskustva. Rad koji je po svemu sistematian i analitian, stalan i dinamikog karaktera, pri kome menaderi usaglaavaju resursne mogunosti sa ciljevima uz delovanje okruenja, naziva se procesom menadmenta upravljanja agrobiznis preduzeem. Prilikom menadment procesa oni se susreu sa razliitim problemima i rizicima. Na osnovu mnotva raspoloivih informacija donose gro planskih i razvojnih odluka koje im slue kao konceptualne postavke za donoenje planskih dokumenata kao to su: programi, projekti i razliite vrste strategija. Ba u tim dokumentima nalazi se vizija preduzetnikog poslovanja, implementirana je sama sutina postojanja te organizacije - misija, definisani su poslovni ciljevi preduzetnika i sadrani su osnovni pravci ostvarivanja efikasnog i profitabilnog biznisa. itav ovaj proces, poevi od same vizije preduzetnika, preko definisanja ciljeva pa do konceptualizacije i konkretizacije strategije preduzea naziva se strategijskim menadmentom. Putem strategijskog menadmenta i svih njegovih delova (funkcija), uz kombinaciju materijalnih i ljudskih resursa preduzee obezbeuje efikasno ostvarivanje ciljeva u promenjivom trinom ambijentu.Neki od osnovnih segmenata definisanja budunosti sa aspekta rasta i razvoja preduzea jesu: razvojni plan, razvojna politika i strategija rasta i razvoja preduzea. Putem ovih planskih dokumenta, preduzea u agrobiznisu se trude da svoju budunost uine to izvesnijom.

Razvoj i rast agrobiznis preduzea mora se postaviti u okvire delatnosti koje agrokompanija obavlja. Stoga, pri definisanju svih prethodno navedenih elemenata u procesu stratekog menadmenta agrobiznis preduzeem, potrebno je upoznati se sa znaajem koju ta delatnost ostvaruje u privredi. U ovom radu, agrobiznis preduzee se prioritetno bavi vinogradarstvom kao delatnou u okviru primarne poljoprivredne proizvodnje .Vinogradarstvo kao grana ima poseban privredno - ekonomski, socijalni, turistiki znaaj, koji se ogleda u sledeem:

Proizvodnja groa i preraevina od groa obezbeuje znatna novana sredstva privredi jedne zemlje,

Razvoj vinogradarstva direktno utie i na razvoj drugih oblasti privrede (preraivaka industrija, ugostiteljsvo, turizam i sl.),

Vinogradarstvo i vinarstvo zapoljava znaajan broj radnika,

Omoguava korienje i takvih terena, koji zbog konfiguracije i drugih osobina ni izbliza ne mogu tako rentabilno da se koriste pri drugoj proizvodnji,

Groe i vino su znaajni trgovinski artikli a takoe imaju visoku hranjivu i nutritivnu vrednost (kae se da je to najkompletnije voe).

Srbija poseduje 9 vinogradarskih rejona, 18 podrejona i 65 vinogorja. U naoj zemlji postoje veoma povoljni prirodni uslovi za uspeno gajenje vinove loze. Prema podacima strune slube Srbijavino iz Beograda, ova kultura zauzima povrinu od oko 38.000 hektara bez povrine pod vinovom lozom na podruju Kosova i Metohije. Meutim, mogui nivo iskorienosti ovih uslova jo ni izdaleka nije dostignut. tavie, kapaciteti vinograda se konstantno smanjuju. Najizraeniji inioci ovakvog stanja su: velika starost i velika amortizovanost vinograda, veliko zaostajanje u obnovi starih zasada vinove loze, naputanje nagnutih terena i zasada nepogodnih za primenu mehanizacije, nerentabilno gajenje vinove loze na nagnutim i veoma nagnutim terenima, nedostatak finansijskih sredstava i povoljnih kredita za zasnivanje novih mladih zasada, nedostatak povoljnijih kreditnih aranmana za finansiranje menhanizacije i obrtnih sredstava, zapostavljenost u edukaciji vinogradara u pravcu osavremenjivanja znanja, nedovoljni podsticaji za pruanje anse za izvoz derivata od groa.

U kontekstu donoenja razvojne politike kod ovakvog tipa agrobiznisa mora se sagledati niz specifinosti koje na tu delatnost utiu, kao i gore navedena trenutna stanja u vinogradarstvu. Prvenstveno se misli na specifinosti poljoprivredne proizvodnje, zatim na same viegodinje zasade i njihove karakteristike kao investicije, dalje, tu su faktori koji odreuju konkurentski poloaj preduzea, zatim faktori u makro - okruenju i mnogi drugi.

Sam proces donoenja razvojnog plana, i definisanja razvojne politike i strategije, uvaavajui gore navedene specifinosti vinogradarske proizvodnje, moe se parafirati u sledeih nekoliko taaka:1. ocena validnosti trenutne razvojne politike,2. ocena resursnih mogunosti agrobiznis preduzea analiza internih mogunosti,3. analiza okruenja i ocena konkurencije u grani analiza eksternih faktora,4. indentifikovanje kritinih faktora uspeha, kao i podsticajnih i limitirajuih faktora,5. ocena ekonomske efektivnosti razvojnog plana viegodinjeg zasada,6. definisanje razvojnih alternativa na osnovu navedenih analiza,7. izbor optimalne strategijske opcije i definisanje strategije razvoja za dotino agrobiznis preduzee.Konkretizaciju razvojnih planova i operacionalizaciju strategije razvoja, agrobiznis preduzea u vinogradarskoj delatnosti ostvaruju procesom investiranja u dugorone zasade. Procesom investiranja agrobiznis preduzee obezbeuje prostu i proirenu reprodukciju te prema tome investicije predstavljaju uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzea, poboljanja konkurentske prednosti i utiu na svaku od faza tokom ivotnog ciklusa preduzea. Pored preduzetnike dimenzije investiciona ulaganja u bilo koji sektor privrede imaju veoma znaajni socijalno - drutveni aspekt.

1. RAZVOJNA POLITIKA Poslovna efikasnost svakog preduzea zavisna je od mnogo elemenata i faktora uticaja. Jedan od elemenata jeste i izbor razvojne politike i strategije rasta preduzea. Precizno definisana, jasna i konzistentna razvojna politika odreuje budunost preduzea u dugom roku, bez obzira o kojoj delatnosti se govori.

Naime, poslujui u turbulentnom okruenju, preduzee dolazi u situaciju da, reagujui na razliite trine promene i izazove okruenja, menja svoju veliinu, strukturu i unutranju konfiguraciju. Re je o kvantitativnim promenama koje impliciraju optimizaciju veliine delova biznisa, kao i kvalitativnim koje rekonfiguriu miks poslovnih strategija, miks biznisa i sam proces strategijskog menadmenta.

1.1 Pojam i definicijaRazvojna politika i strategijski menadment:Preduzee tokom svog poslovanja ostvaruje razliite poslovne ciljeve. Cilj se najee definie kao eljeno stanje koje preduzee eli dostii u odreenom periodu. Jedan od osnovni ciljeva svakog preduzea, bez obzira kojom se delatnou bavilo, jeste maksimizacija profita, ali moe se prihvatiti stav profesora dr Radmila Todosijevia da je cilj organizacije trajni opstanak preduzea. U zavisnosti od ispunjenja definisanih ciljeva po profesorici Boljevi dr Agne, preduzee se moe nai u fazi: preivljavanja, uspeha ili prosperiteta. Da bi se ciljevi ostvarili, neophodno je da svi resursi jednog preduzea budu proizvodno aktivirani na nain koji obezbeuje poslovni uspeh.

Mogunost ostvarivanja pozitivnih poslovnih rezultata mogua je kvalitetnim upravljanjem tj. menadmentom preduzea. Menadment je proces donoenja odluka i obavljanja mnogobrojnih zadataka, odnosno aktivnosti, koje ine osnovne funkcije menadmenta i u koje spadaju:1. planiranje

2. organizovanje

3. upravljanje ljudskim resursima (kadrovanje)

4. rukovoenje

5. kontrola Menadment je vetina upravljanja preduzeem, i definie se kao stalni proces reavanja problema sa kojima se suoava preduzee u obavljanju svoje poslovne aktivnosti. U SAD se re menadment ne odnosi samo na proces, ve i na ljude koji ga obavljaju.Poslovni uspeh i ostvarenje definisanih poslovnih ciljeva jeste deo procesa upravljanja preduzeem ili deo vetine menadmenta. Menadment sistemi su se evolutivno smenjivali u etiri etape: budetsko planiranje, planiranje zasnovano na predvianju, strategijsko planiranje i strategijski menadment. Evolucija menadment sistema moe se predstaviti sledeom ilustracijom:

Slika br. 1. - Evolucija menadment sistema Strategijski menadment javio se kao zadnja faza u evoluciji samog procesa menadmenta. U etvrtoj etapi postepeno se iskazuje potreba da menadment preuzme ulogu kreatora budunosti. Javlja se potreba za korienjem strategijskog menadmenta.Elementi procesa strategijskog menadmenta obuhvataju sledee: 1. Definisanje vizije i misije preduzea

2. Analiza i predvianje posrednog (opteg) i neposrednog (ciljnog) okruenja

3. Analiza i projekcija razvoja internih mogunosti preduzea

4. Definisanje ciljeva

5. Identifikovanje kritinih faktora poslovnog uspeha

6. Identifikovanje i ocena strategijskih alternativa i izbor strategije

7. Implementacija (prevoenje strategije u praktina ostvarenja)

8. Kontrola i revizija

Kako bi se poslovni ciljevi ostvarili nuno je da strategijski menadment funkcionie na naunim osnovama potkrepljenim empirijskim sluajevima. Prilikom samog procesa menadmenta menaderi dobijaju razliite vrste kvalitetnih informacija. Informacije su osnovni input koji se koristi za donoenje planskih odluka. Putem planskih odluka sve ono to smo definisali u procesu stratekog menadmenta kao primarno, moemo pretoiti i postaviti u obliku ciljeva, politika i strategija. Na slian nain dolazi se i do definisanja razvojnog plana i razvojne politike.Pojam razvojnog plana:Razvojni plan preduzea je planski dokument koji se donosi u okviru primarne faze procesa upravljanja tj. strategijskog planiranja. Svaki razvojni plan mora sadrati: Inovativno planiranje (promene u cilju iskoriavanja ansi i eliminisanja opasnosti),

Alokativno planiranje (definisanje kriterijuma za alokaciju resursa na pojedine aktivnosti u preduzeu),

Funkcionalno planiranje, utvrivanje zadataka za pojedine funkcije u preduzeu i njihova meuzavisnost.

Pojam razvojne politike:

Pri objanjenju pojma razvojne politike preduzea, moe se naglasiti da razvojna politika predstavlja jedan od produkata procesa strategijskog menadmenta i doneenih odluka (planskih i razvojnih). Razvojna politika je planski dokument kojim se dugorono definie poslovanje preduzea. Ona zapoinje sa dugoronim predvianjem da bi tek kroz strategiju rasta doivela svoju realizaciju. Politika odraava filozofiju razvoja dok strategija znai konkretizaciju toga razvoja kroz opredeljivanje pravaca, metoda i tempa rasta i nivoa fleksibilnosti preduzea. U navedenom kontekstu moe se navesti da razvojna politika predstavlja: skup naela, principa i kriterijuma kojima e se preduzee rukovoditi u donoenju odluka iz domena upravljanja rastom i razvojem... Njenu sadrinu ine naela i principi koji e obezbeivati pouzdanu osnovu za konzistentno odluivanje i usmeravanje razvojnih akcija preduzea i koji e u krajnjoj liniji odrediti rast i razvoj preduzea i njegovu budunost. Razvojna politika odraava filozofiju razvoja i stavove preduzea prema izazovima i pretnjama, dok strategija rasta predstavlja konkretizaciju toga razvoja putem metoda, tempa rasta i nivoa fleksibilnosti preduzea. Zajedno, razvojna politika i startegija rasta imaju odluujue mesto u obezbeivanju vitalnosti preduzea. Pod njom se podrazumeva dugorono anticipiranje i istraivanje promena u okruenju koje mogu uticati na poslovanje. Sutina je te promene iskoristiti u svrhu to boljeg poslovanja i uz uvaavanje dugoronih ciljeva preduzea.1.1.1 Razvojna politika agrobiznis preduzea u optem smisluRazvojna politika preduzea koja posluju u okviru primarne proizvodnje, ne razlikuje se mnogo od razvojnih politika ostalih subjekata u privredi. Ona se donosi sa ciljem da se, to je bolje mogue, projektuje budunost nekog agrobiznis preduzea. Konceptualizacija razvojne politike vri se u okviru procesa stratekog menadmenta. Strateki menadment, kao to je ve navedeno, u svom konceptu sadri elemente stratekog planiranja i predvianja. Cilj je da se tim procesom uoe negativni uticaji okruenja u kome agrobiznis preduzee posluje. Stoga se moe zakljuiti da izmeu strategijskog menadmenta, strategijskog planiranja i definisanja same strategije postoji funkcionalna meuzavisnost. Na to ukazuje slika br. 2:

Slika br.2. - Odnos izmeu strategijskog menadmenta, strategije i strategijskog planiranja-Koncizno reeno, strategijsko planiranje je kreativan pristup procesu planiranja, koje u fokusu ima budunost sadanjih razvojnih odluka. Strateko predvianje je proces anticipacije moguih promena u makroekonomskom i trinom okruenju preduzea. Oba su u funkciji donoenja razvojnog plana agrobiznisa, razvojne politike i strategije rasta i razvoja za agrobiznis preduzea.Proces strategijskog planiranja u okviru poljoprivrede je kljuan za donoenje stratekih odluka i opcija. U agrarnom biznisu, preduzea funkcioniu uz uticaj velikog broja faktora koji u bilo kom obliku ograniavajue deluju na njihovo poslovanje. Znaaj i uticaj ograniavajuih faktora mora se sagledati prilikom definisanja startekih opcija, pa tako i same strategije rasta i razvoja. Ovo je mogue izvriti putem sagledavanja specifinog karaktera poljoprivredne proizvodnje. Nuno je da specifinosti i sam karakter poljoprivredne proizvodnje bude uvaen prilikom tog definisanja, jer je u protivnom mogue izostaviti odreene faktore od velikog uticaja to bi se direktno odrazilo na poslovanje poljoprivrednog preduzea. Na karakter poljoprivredne proizvodnje utiu sledee grupe faktora:

I. Prirodni faktori:

a. prirodna plodnost zemljita klasa i bonitet parcela,b. prirodna svojstva biljaka i ivotinja duina vegetacionog perioda razliitih sorti i vrsta,c. klima uticaj toplote, vlage, svetlosti i vazdunih strujanja;II. Faktori okruenja:

a. nivo razvoja poljoprivrede,b. agrarna i ekonomska politika,c. globalno trite,d. nauno tehniki progres u poljoprivredi;Dok kao treu vrstu uticaja treba navesti specifinosti poljoprivredne proizvodnje koje isti autori navode kao sledee:

Specifinost poetnog materijala u poljoprivredi navodi se kao injenica da se poetni materijal kao predmet rada proizvodi u samoj poljoprivrednoj proizvodnji. Nepodudarnost vremena proizvodnje i vremena rada je posledica biolokog karaktera. Proizvodnja sredstava za sopstvenu reprodukciju - lei u injenici da se na samom poljoprivrednom gazdinstvu proizvodi vei deo sredstava za proizvodnju koji su ujedno i inioci naredne proizvodnje. Zemljite uticaj zemljita ogleda se kroz plodnost, kvalitet, i dvojaku funkciju u poljoprivrednoj proizvodnji a to je funkcija sredstva za rad i predmeta rada.

Ove specifinosti u velikoj meri odreuju koncepciju i korienje svih strategija u agrobiznis preduzeu, pa tako i strategiju rasta i razvoja.Zato, shodno navedenom, pri definisanju razvojne politike za agrobiznis preduzea moemo navesti sledee:

razvojna politika agrobiznis preduzea nije nita drugo do planski dokument koji definie bazine stavove o rastu i razvoju preduzea, ciljeve i stremljenja tog preduzea u budunosti, putem okvira razvojne politike donosi se strategija rasta preduzea, uz pravilan izbor metoda, pravca i tempa rasta, razvojna politika predstavlja filozofiju po kojoj e se budunost ostvariti dok strategija rasta, definisana na osnovu te filozofije, predstavlja njenu operacionalizaciju, njeno ostvarivanje u praksi.

2. OPTI PODACI O AGROBIZNIS PREDUZEU2.1 Istorijat gajenja vinove loze na podruju okeNije poznato od kada tano postojivino, ali se veruje da je primitivni ovek imajui potrebu da sauva hranu onihmeseci kada je nema, izmeu ostalog uvao i divlje grode, stavljajui ga u upljine stena, gde bi ono fermentiralo i penuava tenost se pretvarala u vino. U antiko doba vino se smatralo piem i lekom, imalo je gotovo natprirodan ugled. ovek je od vina napravio simbol ivljenja. Interesantan je podatak da je vino uz krv i mleko smatrano za najsloeniju tenost na svetu.

Najraniji zapisi govore da se u Aziji vino pravilo pre ak 12.000 god. Po nekim izvorima vinova loza (fam. Vitaceae, Vitis Vinifera) potie iz podruja koje se prostiralo izmeu Crnog mora i Kaspijskog jezera. Dalje irenje se odvija u nekoliko pravaca: prema Indiji, Palestini i Egiptu. Postoje takoe crtei na zidovima egipatskih grobnica, koji datiraju 2.000 pre nove ere. Vinova loza iz Azije je prvo preneta u stari Egipat, Grku, Rimsko carstvo, a potom se irila po celom svetu. Podruje Rusije postaje znaajno za irenje vinove loze na balkanskom prostoru.

Danas se vinova loza gaji na svim kontinentima, a posebno u zemljama Evrope. Prema statistikom izvetaju FAO (Food and Agriculture Organization) za 2007. godinu, na Evropu otpada 43,83% ukupne svetske proizvodnje groa. Najvie groa proizvodi Italija, ak 8,5 miliona tona a posle nje slede Francuska i panija sa oko 6,5 miliona tona. to se tie fabrikacije groa, najvei proizvoa je opet Italija sa 5 miliona tona, a slede Francuska sa 4,7 miliona i panija sa 3,6 miliona. Uee Srbije u ukupnoj evropskoj proizvodnji groa iznosi oko 0,53%, sa proizvodnjom vina u iznosu od 130.000 tona.Gajenje vinove loze i proizvodnja vina u naim krajevima imaju veoma dugu tradiciju. Poetkom vinogradarstva u Srbiji smatra se trenutak kada je car Marko Aurelije Prob zasadio vinovu lozu na padinama Fruke Gore. Po navodima ovog dokumenta, od tada poinje razvoj srpskog vinogradarstva i vinarstva za koji su posebno zasluni i srpski vladari iz dinastija Nemanjia i Karaorevia. Pisanih istorijskih tragova o gajenju vinove loze u potiskom vinogorju je malo. Prvi pisani tragovi koji bi se mogli odnositi na proizvodnju groa i vina potiu iz vremena turskog osvajanja ovih prostora.

Prvi ozbiljni poreski obveznik po ovoj osnovi bio je veleposednik Artur Lederer, koji je krajem XIX veka otpoeo podizanje znaajnih povrina pod vinovom lozom. Ujedno sa podizanjem vinograda poela je i izgradnja podruma. Redak kao graevina, koji je plenio po lepoti, vinski podrum kapaciteta 250 vagona, etapno je poeo da se gradi 1903. godine.

Slika br. 3 - UlicaMerlo-

Za novih 80 vagona, vinski podrum je proiren izmeu 1907. i 1912. godine. Ugraeno je 18 betonskih cisterni zapremine od 33.000 do 67.000 litara. Podrum je graen na kilometar od mrtve Tise, a sadanji tok reke udaljen je svega oko 4 kilometra. U tom predelu postoje visoke podzemne vode. Od njih je podrum zatien drenanim kanalima koji su iskopani oko podruma i povezani tako da vodu odvode u sabirne bunare iz kojih se ona kasnije izvlai. Pesak sa Tise posipa se u tankom sloju po dnu podruma da upije viak vlage. Zahvaljujui ovim drenanim kilometra. U tom predelu postoje visoke podzemne vode. Od njih je podrum zatien drenanim kanalima koji su iskopani oko podruma i povezani tako da vodu odvode u sabirne bunare iz kojih se ona kasnije izvlai. Pesak sa Tise posipa se u tankom sloju po dnu podruma da upije viak vlage. Zahvaljujui ovim drenanim kanalima i pesku, podrum ostaje suv sa stalnom temperaturom. Slika br. 3. UlicaMerlo od 12-14 C. To je podrum tradicije vinski grad sa uliicama i bavama. Podrum je podeljen na sedam ulica koje nose imena vina: ulica Merlo, ulica drepeva krv, ulica ardone, ulica Lederer i dr. Vinogradi i vina iz oke ulepali su istoriju ovog kraja, podruja na ijim se njivama najvie gaji penica, kukuruz, suncokret. Dvadesetih godina prolog veka, kada su se okanski vinogradi irili na 250 ha, podrum je bio pun vina i ona su stizala ak i u Nemaku, Dansku, Holandiju i Englesku. Danas, na povrini od 150 ha, pored reke Tise, gde greje toplo banatsko sunce, rastu rodni vinogradi kaberneta, merloa, rajnskog i italijanskog rizlinga.2.2 Opti podaci i raspoloivi kapaciteti preduzeaNeposredno posle II svetskog rata na bivem veleposedu A. Lederera osnovano je Poljoprivredno dobro oka, koje je u svom sastavu imalo i etiri proizvodne jedinice: biljnu proizvodnju, stoarstvo, preradu i poslovnu saradnju. U poslednjih deset godina bilo je nekoliko integracija sa susednim organizacijama koje su bile u sastavu a.d. PK oka iz oke. Odlaskom PK oka pod steaj, PJ Vinogradi je ugovorom o zakupu potpisanim 16.01.2001. godine prela u vlasnitvo preduzea za proizvodnju vina Vinoprodukt OKA d.o.o. Subotica. Ovo preduzee registrovano je u Privrednom sudu u Subotici pod poslovnim brojem 138/2001 od 19.01.2001. godine. Poslovna jedinica PJ Vinogradi u oki posluje u sastavu d.o.o. Vinoprodukt OKA i raspolae sa ukupno 259,75 ha obradivog zemljita. Struktura zemljita prikazana je grafiki:

Grafikon br. 1. - Raspoloivo obradivo zemljite -Pored toga, preduzee Vinoprodukt oka raspolae kapacitetom za preradu i proizvodnju vina, rakije i estokih pia, koji obuhvata:

Primarnu liniju za preradu groa, Autovinifikator INOX za proizvodnju crnih vina, Smetajne kapacitete (2.600.000 l), Destileriju za proizvodnju rakije, Liniju za flairanje, Magacin gotove robe, Labaratoriju,

a pored toga postoje svi potrebni energetski resursi, mehanizacija i poljoprivredne maine, garae za uvanje i remont, radionice sa opremom i sl.

U poslovnoj jedinici Vinogradi zaposleno je ukupno 80 radnika u stalnom radnom odnosu. Podaci o strunoj spremi zaposlenih prikazani su na grafikonu 2.

Grafikon br. 2: Kvalifikaciona struktura zaposlenih2.3Klasifikacija faktora u proizvodnji vina i podizanju vinograda

Postoje dve grupe faktora koje ne smemo izostaviti pri objanjenju osnovnih elemenata proizvodnje. Faktori koji utiu na itavu proizvodnju podeljeni su dve grupe:

A. Prirodni faktori vinogradarske proizvodnje

B. Tehnoloko proizvodni faktori

Svi prirodni i tehnoloki faktori koji su objanjeni, prilagoeni su sortama koje se nalaze u vinogardu. Svi numeriki iznosi, bilo da su vezani za povrinu, zapreminu, koliinu i sl. odnose se na potrebe za podizanje jednog hektara vinograda (1 ha) na koji se sade navedene sorte, osim ako nije drugaije naznaeno.2.3.1 Prirodni faktori vinogradarske proizvodnjePoloaj i tip zemljita - Da bi to preciznije a i lake bilo mogue objasniti proizvodnju, za primer je uzeta povrina koja se nalazi u banatsko potiskom vinogorskom rejonu. Potisko vinogorje se nalazi sa leve strane reke Tise u Banatu. Tu preovlauje aluvijalni tip zemljita, kombinovan s ritskom crnicom, a na veim udaljenostima od reke Tise vinogradi su na ernozemnom tlu. Preovlauju mikrodepresije. Uglavnom su povrine pod vinogradima u uskom pojasu pored reke ili njenih mrtvih krakova, a samo je nekoliko poteza udaljeno od nje. Ovo su ravniarski vinogradi sa malim visinskim razlikama izmeu pojedinih poteza (priblina nadmorska visina je od 77,5-82,5 m).

Slika br. 5. Vinogradi u oki -

Klimatski faktori i padavineKlima u ovoj regiji se odlikuje toplim letima, relativno hladnim zimama i jesenima toplijim od prolea. Prelaz iz zime u prolee je uglavnom nagao, temperature osciliraju ali, ni maksimalne (u junu) ni minimalne temperature (u martu), ne ugroavaju normalan rast i razvoj vinove loze. Padavine su najobilnije u maju, junu i aprilu tako da nema potrebe za navodnjavanjem. Potisko vinogorje ima srednju godinju temperatura od 10.9 C. Za vreme vegetacije srednja temperatura vazduha je 17.1 . Januarske temperature su u proseku -1,6 do -2 , to znai da su zime hladne dok su leta sa prosenim temperaturama od 21 do 21,6 umereno topla. Bezmrazni period u proseku iznosi 202 dana, iako moe biti i znatno krai. Prema tome prilikom izbora sortimenta treba imati u vidu mogue znaajne tete na lozi od niskih temperatura, bilo zimskih, bilo prolenih i jesenjih, te stoga treba gajiti sorte koje se odlikuju visokom otpornou prema niskim temperaturama. Zapaeno je da este magle pored Tise povoljno utiu na vinograde jer ih tite od mrazeva. Navodnjavanje na ovom podruju moe da poslui kao garant visoke proizvodnje, meutim, uopte uzevi, voda u veini godine nije limitirajui faktor proizvodnje. Banatsko - potisko vinogorje ne spada u jako gradobitna podruja. Veih opasnosti od olujnih vetrova nema. Najei vetar duva iz severozapadnog pravca.2.3.2 Tehnoloko proizvodni faktori i agromehanike operacijeKarakteristike vinogradarskih zasada:Sortiment i izbor podloge

Prilikom sadnje treba koristiti iskljuivo prvoklasni sadni materijal, kako po morfolokim tako i po genetskim osobinama. Odreivanje sortimenta tj. izbor odgovarajuih sorti vri se prema iskustvima steenim u vlastitim nasadima i iskustvima steenim na irem podruju. Plemke predvienih sorti moraju voditi poreklo sa selekcionih okota. Proizvodnju sadnog materijala i njihovu kontrolu vre nadlene institucije. Izbor podloge se vri na osnovu terenskih ispitivanja i po iskustvu sa ostalim nasadima, a s obzirom na tip zemljita i njegovo bogatstvo u mineralima. Sa stanovita afiniteta, predvienog uzgojnog oblika, mogunosti to boljeg korienja hraniva iz zemljita, kao i primene mehanizovanog ubrenja sa depozitorima i dubljeg podrivanja zemljita, najadekvatnija je podloga KOBER 5BB . Lokaliteti na kojima se planira proizvodnja pogodni su za crne vinske sorte, koje daju visokokvalitetna crna vina. Neophodno je voditi rauna o zahtevima trita i mogunostima plasmana gotovog proizvoda. Na osnovu terenskih ispitivanja i linih iskustava u sopstvenim zasadima, s obzirom na tip zemljita i njegovo bogatstvo u mineralima i organskim materijama, polazi se od toga da su koliine fizioloki aktivnog krea male pa lozna podloga ne predstavlja poseban problem.Sadnja, ubrenje kod sadnje i ubrenje u II i III godiniSadnja i ubrenje kod sadnje su vani elementi u ukupnoj agrotehnici prilikom podizanja novih vinograda. Sadnja se obavlja u prolee, krajem marta i poetkom aprila. Zato na mestima na kojima se vri sadnja, mora se u redovima pripremiti stajnjak. U vreme sadnje koristimo stajsko ubrivo u koliini od 5 kg po sadnom mestu. Koliina koja se koristi po hektaru a prema broju sadnih mesta iznosi 20.800 kg. Praksa je pokazala da je prvoklasni sadni materijal i upotreba stajnjaka prilikom sadnje preduslov za pun uspeh prijema sadnog materijala. Naroito je primetan rast i habitus kalema (okota) u drugoj godini. Prilikom sadnje kalem se postavlja u trouglasto iskopanu jamu na iji korenov sistem dolazi usitnjena zemlja (do 15 cm), zatim sledi stajnjak koji se na kraju prekriva zemljom sa humkom, ako nije parafinisan kalem, ili bez humke, ako je kalem parafinisan. ubrenje (u drugoj i treoj godini) je jedna od agrotehnolokih mera koja se sprovodi tokom investicionog ulaganja kao i u daljoj proizvodnji. U drugoj godini ubrenje se obavlja mineralnim ubrivom u razmeri 7:14:21 sa 500 kg ubriva po hektaru.

Oblik uzgoja i dinamika formiranja uzgojnog oblika. U skladu sa razmakom sadnje a uzimajui u obzir mehaniku obradu, da bi se dobio kvalitativan i kvantitativan prinos groa mora se odabrati adekvatan uzgojni oblik. U ovom podneblju to je modifikacija Gijo i Silvoz, koja otprilike izgleda ovako: Stablo okota je visine 1 m. gde se nalazi osnovna ica debljine 3,1 mm. Na stablu se ostavljaju dva kraka, svaki sa jednim reznikom i jednim lukom. Reznik je sa 2 pupa, a luk sa 8 10 pupova. Lukovi se povijaju kao kod Silvoza i veu se za icu koja je postavljena 30 cm ispod glavne ice. Ovim nainom podizanja uzgojnog oblika okota dobijamo na veem prinosu, okot bolje titimo od izmrzavanja, poveavamo osunanost loze i na taj nain dobijamo kvalitetnije groe sa viim sadrajem eera. Dinamika formiranja uzgojnog oblika odvija se kroz sve etiri godine investicionog ulaganja.Razmak sadnjeRazmak sadnje je bitan element u proizvodnji iz razloga to nam se pri optimalnom razmaku sadnje smanjuju trokovi obrade zemljita, mainskih i runih radova, trokovi zatite vinograda od bolesti a isto tako eksploatacija vinograda je optimalna. Razmak sadnje treba da je uniforman jer na taj nain ostvarujemo mogunost obrade zemljita i zatite vinograda istim oruima u jednom prohodu.

Na temelju postojeih zahteva i svih iznetih pretpostavki u ovom radu, najprikladniji razmak sadnje je: razmak redova 3 metra i razmak okota u redu 80 cm.

Sa ovim razmakom proizilazi da po jednom hektaru imamo 4166 - 4200 okoti. Reenja bazirana na Mozerovim koncepcijama (sklop od 2500 3000 okoti) odbacujemo, jer nam ona ne osiguravaju redovne i kvalitetne prinose.

Poveani sklop od 4166 okoti po hektaru omoguava :A. redovne i visoke prinose po principu manjeg optereenja pojedinanih okoti,

B. postizanje boljeg kvaliteta i ranije dozrevanje groa,

C. primenu savremene i racionalne mehanizacije u obradi, negi, zatiti i berbi,

D. predvieni razmak sadnje uslovljava primenu odgovarajueg uzgoja, oblika i naina rezidbe uz racionalno optereenje okota u odnosu na njegov ivotni vek.

Agrotehnike mere pri podizanju vinograda:Za dugovenost zasada, ispoljavanje vegetativnog i rodnog potencijala gajenih sorti od presudnog znaaja je nega mladog (novopodignutog) vinograda. Od nege zasada u prvih nekoliko godina zavisi uspean razvoj, prijem, formiranje osnovnog oblika okota, vreme stupanja u plodonoenje i dr. Zbog toga je u prve tri godine neophodno primeniti veliki broj agrotehnikih mera za uzgoj zdravih i produktivnih biljaka koje e biti sposobne da osiguraju oekivane prinose groa.Niveliranje proizvodnog terenaKod ureenja terena neophodno je obratiti panju na mikrodepresije u kojima se zadrava voda. U sklopu radova mora se predvideti ublaavanje veih mikrodepresija da se osigura nesmetani rad strojeva u obradi nasada. Tokom nivelisanja mora se voditi rauna da se ne skine previe zemlje, ime bi se uklonio A - horizont i dolo do B -horizonta, koji predstavlja lo supstrat za gajenje vinove loze.Rigolovanje i meliorativno ubrenjeRigolovanje izvodimo traktorima od 150 KS i rigoler plugovima na dubinu do 70 cm. Na osnovu iskustva dublje rigolovanje nije potrebno, jer je reakcija zemljita neutralna do slabo kisela, pa je potrebno da se do alkalnog zemljita dovede rigolovanjem iz niih u vie slojeve. Rigolaciju bi trebalo izvoditi u septembru jer se time javlja mogunost akumuliranja vee koliine vlage tokom zime. Meliorativno ubrenje se vri radi stvaranja uslova za postizanje visokih prinosa a u skladu sa koliinom hraniva koja nedostaje (koliina kalijuma i fosfata najee). Ono se obavlja pre rigolovanja terena pa se te koliine hraniva zaoravanjem unose u dublje slojeve zemljita.Ostala agrotehnika do kraja investicionog ulaganjaPrva godina u prvoj godini predvieni su radovi: Rezidba na dva okca vri se u cilju to pravilnijeg formiranja uzgojnog oblika vinove loze. Cilj je da se u tekuoj godini formira stablo. Proletnje plitko podrivanje tokom prolea ima za cilj da popravi zemljinu strukturu koja je naruena gaenjem prilikom sadnje. U vreme sunih perioda, u prolee, nije predvieno plitko oranje jer se moe negativno manifestovati. Prema tome, mora se voditi rauna da se vlaga akumulira u toku zime i to bolje sauva. Meuredno kultiviranje u etiri navrata agrotehnika mera kojom se vri mehaniko unitavanje korova, a uz to i prekid kapilarnih veza da bi se smanjilo isparavanje vode i sauvala vlaga u zemljitu. Runo okopavanje vri se u etiri ili vie navrata u zavisnosti od pojave korova. Svrha je razrahlivanje zemljita i unitavanje korova.Druga godina obrada zemljita se vri kao i u I - oj godini. ubrenje se sprovodi po predvienim merama. Nega zasada se sastoji u : Provlaenju mladica kroz dvostruko postavljenu icu. Plevljenje okota (ostavljaju se samo dva lastara). Zatiti nasada od bolesti i tetoina vri se kontinuirano, i u prvoj i u drugoj godini. Ovo je aktivnost iji je cilj ouvanje to vee zdrave lisne mase i potpuno sazrevanje vinove loze, a sprovodi se primenom uobiajenih mera zatite protiv gljivinih bolesti, tetoina i sl.3. EKONOMSKI PARAMETRI3.1 Investicije, pojam i vrstePrilikom pojmovnog odreivanja investicija postoji veliki broj tumaenja. Samo etimoloko poreklo rei investicija u dostupnoj literaturi tumai se na vie naina. Neki izvori pojam investicija povezuju sa latinskom reju investitio koja oznaava ulaganja kapitala u neki plodan posao. Drugi definiu da poreklo rei investicija vue od latinske rei (in)vestire, koja znai obui ili odenuti. U odnosu na oblast proizvodnje ili poslovanja znai zaodenuti (investirati) finansijska sredstva u odreene privredne objekte, npr. (poljoprivredno) zemljite, graevinske objekte, maine i ureaje i sl., a sa svrhom obavljanja odreene privredne delatnosti, tj. dobijanja novih proizvoda ili obavljanja proizvodnih usluga. Jedna od najoptijih definicija kae da je investicija svako ono ulaganje koje e doneti korist tek u budunosti, to znai da se radi o rtvi u obliku proizvodnih resursa koja se podnosi u sadanjosti da bi se poveale koristi u budunosti. Investiranje podrazumeva etiri osnovna elementa: subjekat koji investira ili investitor, predmet u koji se investira tj. investicioni projekat, cenu odricanja od potronje kamatu i vrednost jedne nade ili diskontnu stopu.

Pod investicijama se podrazumeva dugorono ulaganje kapitala sa svrhom obnavljanja, poboljanja ili poveanja postojeih proizvodnih kapaciteta ili dugorono vezivanje finansijskih sredstava u materijalne i nematerijalne oblike, ijim korienjem se ostvaruju odreeni preduzetniki ciljevi. Pod pojmom dugorono se ovde podrazumeva vezivanje finansijskih sredstava u periodu duem od jedne godine. Procesom investiranja preduzee obezbeuje prostu i proirenu reprodukciju te prema tome investicije predstavljaju uslov egzistencije, rasta i razvoja preduzea, odravanja poboljanja konkurentske prednosti i utiu na svaku od faza tokom ivotnog ciklusa preduzea. Pored preduzetnike dimenzije investiciona ulaganja u bilo koji sektor privrede imaju veoma znaajnu ulogu i socijalno - drutveni aspekt. U teoriji investiranja i privrednoj praksi mogu se pronai razliite klasifikacije investicija, zasnovane na razliitim kriterijumima i ciljevima njihovog preduzimanja.Osnovne klasifikacije investicija su:

1. Klasifikacija prema objektu investiranja

2. Klasifikacija prema veliini investiranja

3. Klasifikacija prema oblasti investiranja

Prema karakteru investicionog objekta, odnosno, prema tome sa kojom svrhom se vre ulaganja, investicije se mogu podeliti na:

Realne ili materijalne investicije

Finansijske investicije

Nematerijalne investicije

Pod realnim investicijama se podrazumevaju investicije kada se ulaganje finansijskih sredstava vri sa ciljem pribavljanja sredstava za proizvodnju, ijom upotrebom e se ostvariti neka nova proizvodnja, poveanje ili poboljanje postojee proizvodnje, smanjenje trokova poslovanja, odnosno ijom upotrebom e se ostvariti neka nova vrednost i dobit u poslovanju preduzea. Realne investicije se dalje mogu podeliti na:

1. Investicije koje se ine jednom, a kojima su obuhvaene: Nove investicije (ulaganja u osnivanje ili kupovinu preduzea i sl.)

Investicije za poveanje obima proizvodnje

2. Tekue investicije, koje se preduzimaju u preduzeu, u odreenim ravnomernim ili neravnomernim vremenskim intervalima, a kojima su obuhvaene: Investicije za rekonstrukciju

Investicije za zamenu postojeih sredstava za proizvodnju

Investicije za racionalizaciju

Investicije za zatitu ivotne sredine

Investicije za obezbeenje i poveanje sigurnosti poslovanja preduzea

Pod finansijskim investicijama se podrazumevaju novana izdavanja sa ciljem sticanja prava na ve postojeim sredstvima za proizvodnju, odnosno na postojeoj imovini. Upotrebom ovih prava se ostvaruju odreeni ekonomski rezultati (dobit). Ovde spadaju ulaganja u kupovinu hartija od vrednosti tj. ulaganja na tritu kapitala sa svrhom sticanja uea u poslovanju drugih preduzea.

Nematerijalne investicije predstavljaju ulaganje finansijskih sredstava u istraivanje i razvoj, obrazovanje kadrova, otkup patenata i licenci, reklamiranje proizvoda i sl.

Veliina investicija, odnosno iznos uloenih finansijskih sredstava u investiciju, prvenstveno je uslovljena velinom proizvodnih kapaciteta ili veliinom preduzea. Veliina predstavlja jedan od relativnih kriterijuma podele investicija, ali svakako veoma znaajnu okolnost prilikom donoenja investicionih odluka u praksi.

Klasifikacija investicija prema oblasti investiranja se moe smatrati kao prirodna podela investicija, a kriterijumi za podelu mogu da budu oblasti poslovanja preduzea u kojima se vre investiciona ulaganja, npr. oblast proizvodnje, nabavno - prodajne delatnosti, uprave, skladitenja, transporta itd. 3.2 Viegodinji zasadi kao investiciona kategorijaAgrobiznis preduzee Vinoprodukt oka vri investiranje u vinogradarske zasade, jer putem njih iri svoje proizvodne kapacitete koji predstavljaju osnovu razvoja firme. Vinogradi predstavljaju faktor poljoprivredne proizvodnje koji spada u kategoriju viegodinjih zasada. Pod pojmom viegodinjih zasada podrazumevamo osnovna sredstva preduzea u koje spadaju prvenstveno vonjaci i vinogradi. Pored njih tu se jo svrstavaju i zasadi za zatitu od vetrova, erozije, vezivanje peara, kao i viegodinji zasadi industrijskog bilja kao npr. hmeljarnici.

Ovakva vrsta investiranja iziskuje velika materijalna i ljudska ulaganja u dugom periodu, a to se moe zakljuiti i iz irine poslova koji su objanjeni kao tehniko - tehnoloke aktivnosti i operacije. Investiciona ulaganja u viegodinje zasade su dugorona, pa je potrebno pre podizanja zasada, izvriti razne analize i procene u kontekstu stratekog planiranja. Naime, pred menadere se prilikom upravljanja dotinom investicijom postavljaju sledei problemi:1. Visina ulaganja u vinograde

2. Ocena ekonomske opravdanosti investicionog ulaganja

3. Nain obrauna amortizacije vinograda

Sledi objanjenje navedenih problema:1. Visina potrebnog ulaganja prilikom donoenja odluke o investiranju u vinograde potrebno je uvaiti i istraiti prirodne mogunosti za maksimalizaciju proizvodnje groa i vina. Potrebno je definisati odgovarajuu lokaciju zasada koja uvaava prirodne potrebe sorti, izabrati visoko produktne sorte a zatim analizirati visinu i duinu ulaganja jer se finansijska sredstva trajno veu.

2. Ocena ekonomske opravdanosti vri se na osnovu pokazatelja ekonomske isplativosti investicije. Utvrivanje pokazatelja ekonomske isplativosti se zasniva na utvrivanju razlike i odnosa izmeu uinjenih investicionih ulaganja i ostvarenih novanih primanja u toku investicionog perioda. Postupak izraunavanja ekonomske isplativosti (efektivnosti) investicija zasniva se na dinamikim metodama za ocenu ekonomske efikasnosti.3. Obraun amortizacije viegodinjeg zasada kod vinograda vezuje se za rodnost. Amortizacija se obraunava varijabilno, u zavisnosti od stepena rodnosti u kojoj se vinograd nalazi. Po pravilu, kao posledica biolokog progresa tj. rasta i razvoja biljaka, rodnost vinograda se postepeno poveava iz godine u godinu, do odreenog momenta dok se ne pojavi degresija u rodu. Vinograd prolazi kroz 4 faze razvoja to se odraava na njegovu plodnost: faza skromnog roda koja poinje sa osnovnim agrotehnikim i drugim radovima na pripremanju i fizikom tretmanu zemljita na koju e se vinograd postaviti. U ovoj fazi vinograd odbacuje veoma skromne prinose koji nisu dovoljni da bi se pokrili trokovi, i ova faza traje do 3 godine; faza rastue rodnosti traje od 3-5 godina, i u tom intervalu rodnost se postepeno poveava. Ovi prinosi koriste se za pokrivanje odreenog iznosa trokova i stiu se pretpostavke za obraunavanje amortizacije; faza maksimalnog prinosa je faza pri kojoj je rodnost najvea. Tada se amortizacioni otpis vri u potpunosti kako bi se ravnomerno rasporedili trokovi ulaganja, jer su i prinosi priblino jednaki u tom periodu. Ova faza traje 12 15 godina, zavisno od odravanja vinograda; i

faza opadajue rodnosti gde zasad postepeno gubi svoju proizvodnost. Belee se opadajui prinosi i vinograd polako izlazi iz upotrebe gde trokovi koji se javljaju ne mogu biti nadoknaeni iz redovnog prinosa. Tada se, sa aspekta menadmenta, postavlja dilema o obnovi i podizanju mladog vinograda.Razumevanje faza u razvoju vinograda korisno je i znaajno sa aspekta planiranja novanih priliva i odliva koji se koriste pri oceni rentabilnosti investicije. Na osnovu investicione vrednosti podizanja zasada, kao i na osnovu projekcije potencijalnih/moguih neto priliva tokom njegove ekspolatacije, vri se ocena rentabilnosti investicionog projekta, i donosi se odluka o tome da li je projekat podizanja vinograda ekonomki opravadan. Ako su projekti ekonomski opravdani i ako donose maksimalne ili veoma povoljne profite tada postoji i realna pretpostavka za rast i razvoj preduzea. Znai, kroz planiranje i projekciju osnovnih investicionih projekata u vinogradarskoj proizvodnji mogue je struktuirati dobru poslovnu i razvojnu politiku agrobiznisa. 3.3 Investiciona vrednost viegodinjeg zasadaU zasad vinove loze period ulaganja je tri godine, sve do ovog momenta dok se u ovoj proizvodnji ne ostvari dobit. Tek kod prve realizacije proizvodnje u obliku prinosa vri se prevoenje vinograda iz kategorije investiranja u kategoriju redovne proizvodnje. Visoka ulaganja po jedinici povrine koja se u prve tri godine moraju izvriti, svoju opravdanost nalaze u prilino dugom i profitabilnom periodu pune rodnosti koji moe da traje od 20 do 30 godina. Investiciona ulaganja prikazuju se sukcesivno u prvih pet godina ulaganja, iz razloga to postoje razlike u agromehanikim operacijama kao i zbog toga to se tek u petoj godini vri prinosna realizacija. Investiciona ulaganja tokom prvih pet godina prikazana su u tabelama 1,2,3 i 4 pojedinano za svaku godinu ulaganja dok je rekapitulacija trokova data u tabeli 5. Svi trokovi prikazani u tabelama dati su po jedinici povrine zasada po hektaru podignutog vinograda.Ulaganje u I godiniVisina investicionog ulaganja za podizanje zasada vinograda u prvoj godini iznosi 582.722 dinara. Materijalni trokovi sa iznosom od 492.432 din/ha prikazani u tabeli 1, imaju najveu zastupljenost u ukupnim trokovima (84,51%), dok je uee mainskog rada 7,38%, a na ljudski rad otpada 8,12% u ukupnim trokovima u prvoj godini.Redni brojOpisJedinica mereKoliinaDin/jmVrednost (din)Uee u %

AI godina - Materijalni trokovi

1Kalem4 20041,04172 36829,58

2Drvene pritke4 20017,0071 40012,25

3Bagremovi stubovi500225,00112 50019,31

4Pocinana icakg80075,0060 00010,30

5Pocinana ica 3,1mmkg25075,0018 7503,22

6Ekseri 3,11kg1390,001 1700,20

7Vetako ubrivo 8:35:20kg1 00024,0024 0004,12

8Zatitno sredstvo - Ridomil Gold 1/ lkg91 600,0014 4002,47

9Zatitno sredstvo - Topas 1/ ll14 300,004 3000,74

10Zatitno sredstvo - Polimar 1/ lkg6650,003 9000,67

11Zatitno sredstvo - Kumulus 1/ lkg10200,002 0000,34

12Herbicid pre izvoenja rigolovanjal4336,001 3440,23

13Gorivo za rigolovanjel10063,006 3001,08

Ukupno I godina - aterijalni trokovi / 1 ha492 43284,51

BI godina - Ljudski rad

1Prskanje herbicidom-1300,003000,05

2Sadnja vinograda-18 300,008 3001,42

3Kopanje vinograda (1puta x 4 kopanja)-128 000,0028 0004,81

4Razmeravanje vinograda-12 800,002 800 0,48

5Obeleavanje sadnih mesta-13 000,003 0000,51

6ienje i parafinisanje kalema-14 900,004 9000,84

Ukupno I godina - Ljudski rad/ 1 ha47 3008,12

CI godina - Mainski rad/ 1 ha

1Rigolovanje-112 600,0012 6002,16

2Zavlaenje brazde-1690,006900,12

3Setvosprema-11 500,001 5000,26

4Rasturanje vetakog ubriva-13 500,003 5000,60

5Meuredna kultivacija, 5 puta-15 500,005 5000,94

6Tretiranje fungicidima, 6 puta-115 500,0015 5002,57

7Rad hidroburom-14 200,004 2000,72

Ukupno I godina - Mainski rad42 9907,38

Ukupno ulaganje u I godini:582 722100,00

Tabela br. 1. - Ulaganje u I godini / ha

Ulaganje u II godiniU drugoj godini visina investiranja je 82.570 din/ha. Ljudski rad sa iznosom od 32.050 din/ha uestvuje sa 38,82% u ukupnim trokovima ovog perioda, to ukazuje da radnointenzivan karakter proizvodnje groa zahteva visoko uee ljudskog rada. Trokovi su prikazani u sledeoj tabeli:Redni brojOpisJedinica mereKoliinaDin/jmVrednost (din)Uee u %

II godina Materijalni trokovi/ 1 ha

1Zatitna sredstva - Ridomil, Mikal, Bakarni kre-117 940,0017 94021,73

2Materijal za lengere -14 700,004 7005,69

Ukupno II godina - Materijalni trokovi/ 1 ha22 64027,42

BII godina - Ljudski rad/ 1 ha

1Rezidba vinograda-11 350,001 350 1,63

2Postavljanje stubova-111 250,0011 25013,62

3Postavljanje ice-13 000,003 0003,63

4Postavljanje lengera-11 900,001 9002,30

5Kopanje vinograda-111 250,0011 25013,62

6Vezivanje lastara-11 800,001 8002,18

7Zelena rezidba-11 500,001 5001,82

Ukupno II godina - Ljudski rad/ 1 ha32 05038,82

CII godina - Mainski rad/ 1 ha

1Oranje vinograda-12 600,002 6003,15

2Meuredna obrada 5 x 1 200-16 000,006 0007,27

3Obrada izel plugom 3 x 1 700-15 100,005 1006,18

4Tretiranje fungicidima 6 x 1 050-16 300,006 3007,63

5Prevozi-17 880,007 8809,54

Ukupni II godina - Mainski rad/ 1 ha27 88033,77

Ukupno ulaganje u II godini:82 570100,00

Tabela br. 2. - Ulaganje u II godini / ha -Ulaganje u III godiniUlaganje sredstava u treoj godini investiranja priblino je jednako kao u prethodnoj. Materijalni trokovi, ljudski rad i mainski trokovi uestvuju u procentualno priblinom iznosu u ukupnim trokovima, koji za ovu godinu iznose 70.125 din/ha.

To se moe videti u tabeli br. 3:Redni brojOpisJedinica mereKoliinaDin/jmVrednost (din)Uee u %

III godina Materijalni trokovi

1Zatitna sredstva - avit, Ronilan, Ridomil itd./120 840,0020 84029,72

2Vetako ubrivo 250 kg x 16/14 000,004 0005,70

3Vezivo 10 kg x 80/1800,008001,14

Ukupno III godina - Materijalni trokovi/ 1 ha25 64036,56

BIII godina - Ljudski rad/ 1 ha

1Rezidba vinograda/11 500,001 5002,14

2Kopanje vinograda/111 250,0011 25016,04

3Vezivanje lastara/11 800,001 8002,57

4Zelena rezidba/11 500,001 5002,14

5Plevljenje vinograda/11 800,001 8002,57

6Berba groa/15 850,005 8508,34

Ukupno III godina - Ljudski rad/ 1 ha23 70033,80

CIII godina - Mainski rad/ 1 ha

1Oranje vinograda/12 600,002 6003,71

2Izvlaenje loze/11 100,001 1001,57

3Tretiranje fungicidima/17 350,007 35010,48

4Meuredna kultivacija/16 000,006 0008,56

5Deponovanje vetakog ubriva/11 245,001 2451,78

6Prevoz groa/11 245,001 2451,78

7Razni prevozi/11 245,00 1 2451,78

Ukupni III godina - Mainski rad/ 1 ha20 78529,64

Ukupno ulaganje u III godini:70 125100,00

Tabela br. 3. - Ulaganje u III godini / ha -Ulaganje u IV i V godiniVisina ukupnog ulaganja u IV i V godini data je zbirno, i prikazana je u tabeli 4. Ukupna ulaganja za ove dve godine zajedno iznose 97.747 din/ha. Najvei je utroak ljudskog rada (37.867 din/ha), a najmanji utroak mainskog rada (25.750 din/ha). Znai trokovi ljudskog rada zauzimaju uee od 38,74% u ukupnim trokovima prikazanim u IV i V godini.Redni brojOpisJedinica mereKoliinaDin/jmVrednost (din)Uee u %

AIV i V godina Materijalni trokovi

1Zatitna sredstva - Anvil, Bamper, Kosan i dr./128 060,0028 06028,71

2Vetako ubrivo 250 kg/14 250,004 2504,35

3Vezivo/1300,003000,31

4Pocinkovana ica/1520,005200,53

Ukupno IV i V godina - Materijalni trokovi/ 1 ha33 13033,89

BIV i V godina - Ljudski rad/ 1 ha

1Rezidba vinograda/15 000,0050005,12

2Vezivanje vinograda/11 667,0016671,71

3Plevljenje vinograda/12 083,0020832,13

4Uvlaenje vinograda/11 667,001 6671,71

5Kopanje vinograda/115 000,0015 00015,35

6Zelena rezidba/11 500,001 5001,53

7Berba groa/19 600,009 6009,82

8Popravak naslona/1900,009000,92

9Paljenje loze/1450,004500,46

Ukupno IV i V godina - Ljudski rad/ 1 ha37 86738,74

CIV i V godina - Mainski rad/ 1 ha

1Oranje vinograda/12 600,002 6002,66

2Deponovanje vetakog ubriva/1

3Meuredna obrada /16 000,006 0006,14

4Obrada izel plugom/15 100,005 1005,22

5Tretiranje fungicidima/17 350,007 3507,52

6Prevoz vetakog ubriva/1600,006000,61

7Prevoz vode za tretiranje fungicidima/1600,006000,61

8Prevoz groa/14 500,004 5004,60

Ukupno IV i V godina - Mainski rad/ 1 ha26 75027,37

Ukupno ulaganje za obe godine:97 747100,00

Tabela br. 4. - Ulaganje u IV i V godini / ha -Pojedinani iznosi po godinama kao i ukupna investiciona ulaganja prikazani su u tabeli 5. gde je izvrena zbirna rekapitulacija trokova. Ukupna investiciona ulaganja u podizanje vinograda iznose 833.164 din/ha. U prvoj godini ulaganja su najvea s obzirom da se tada vri priprema zemljita, sadnja vinograda i postavljanje naslona. Ulaganja u ostalim analiziranim godinama su na priblino jednakom nivou. Kreu se u intervalu od 70.125 din/ha u treoj do 97.747 din/ha u etvrtoj i petoj godini. Potrebno je navesti kao napomenu da se pretpostavlja posedovanje zemlje kao faktora, jer u trokove podizanja vinograda nije uraunat izdatak za kupovinu zemljita.Redni brojOpis trokovaTrokovi (din/ha)Uee u %

1Ulaganje u I godini582.72269.94

2Ulaganje u II godini82.5709.91

3Ulaganje u III godini70.1258.42

4Ulaganje u IV i V godini97.74711.73

5Ukupna ulaganja (1+2+3+4)833.164100

Tabela br. 5. - Zbirna rekapitulacija trokova podizanja 1 ha zasada vinograda -Isti ove vrednosti prikazane su i grafikim putem:

Grafikon br. 3. - Zbirna rekapitulacija trokova Investiciona vrednost po 1 ha zasada -Na osnovu analize investicionih trokova koji se moraju uiniti prilikom pripremne faze podizanja vinogradarskog zasada, mogue je kvalitetno upravljati ovim investicionim projektom. Analiza trokova predstavlja realan osnov za izvoenje predinvesticione studije i donoenje odluke da li se u ovakav poduhvat treba uputati ili ne. 3.4 Metode utvrivanja ekonomske efektivnosti investicije

Za ocenu efektivnosti investicionih projekata u praksi se koriste statike i dinamike metode.

3.4.1 Statiki metodi za ocenu efektivnosti investicionih ulaganja

Kod statikih metoda ocena ekonomske efektivnosti investicija donosi se na osnovu novanih primanja i izdavanja za jedan deo investicionog perioda (obino za jednu godinu). Ove metode se zbog toga nazivaju jednoperiodine. Faktor vreme kod ovih metoda nema bitnog uticaja, pa su zato rezultati dobijeni primenom ove metodologije dosta nepouzdani. Ovo bi posebno dolo do izraaja prilikom investicionog podizanja i eksploatacije vinograda jer je taj period veoma dug.

U statike metode svrstavaju se:

A. ekonominostB. rentabilnostC. produktivnostD. tehnika premljenost radaE. rok povraaja kao statiki metod itd.3.4.2 Dinamiki metodi za ocenu investicija

Dinamiki metodi za ocenu efektivnosti investicija zasnivaju se na konceptu vremenske vrednosti novca. Koncept vremenske vrednosti novca pretpostavlja da je sutina svake odluke o investiranju da se dobije vie nego to je uloeno.

Ovde je ukljuen faktor vreme i to u obliku diskontne ili kamatne stope, u zavisnosti od postupka pri poreenju. Diskontna stopa je zapravo faktor kojim se vri svoenje buduih iznosa na sadanju vrednost (ili obrnuto) i koji sve prilive i odlive ini merljivim i uporedivim. Na taj nain moe se sagledati realna vrednost invesicionih projekata.Primena dinamikih (vieperiodinih) metoda zasniva se na utvrivanju niza novanih priliva i izdavanja prilikom pripreme i eksploatacije investicionog objekta. Navedena novana primanja i izdavanja se dogaaju u razliitim momentnima investicionog perioda. Iz tog razloga nije mogue jednostavno sabrati i/ili oduzeti ove iznose zbog uticaja kamate. Zbog toga se svi novani prilivi i odlivi nastali u pojedinim godinama utvruju u jednom (istom) obraunskom momentu i to putem njihovog ukamaivanja ako nastaju pre, odnosno njihovim diskontovanjem ako nastaju nakon obraunskog momenta. U dinamike metode se svrstavaju sledee metode, od kojih je najvaniji metod NSV:

1. metod Neto sadanje vrednosti (NSV)

2. metod anuiteta

3. metod roka povraaja kao dinamiki metod

4. metod Interne stope prinosa tj. rentabiliteta (ISP)5. indeks rentabilnosti i dr.

Prilikom izraunavanja investicione vrednosti vinograda koristiemo nekoliko dinamikih metoda, koje bi trebale doneti precizne informacije o rentabilnosti i efektivnosti tog poduhvata.

Za utvrivanje ekonomske opravdanosti projekta podizanja vinograda potrebno je izraunati i prikazati novane tokove za period eksploatacije investicije. Pretpostavke su da se vinograd podie na povrini od 10 hektara, sa razmakom sadnje 3 x 0,8 metara.

Godinja novana primanja od viegodinjeg zasada nastaju realizacijom prinosa ostvarenih na zasadu. Mnoenjem koliine planiranih i ostvarenih prinosa sa njihovom trinom cenom dobija se iznos godinjih novanih primanja.

Godinja novana izdavanja sadre: izdatke za odravanje objekata u zasadu i novana izdavanja za nabavku potrebnog materijala, zarade radnika i sl.

Investiciona ulaganja potrebna za podizanje vinograda na povrini od 10 hektara i obraunski iznosi godinjih priliva i odliva prikazani su u sledeim tabelama:Redni brojNamena:GodinaUKUPNO (din)

0123

1Materijal4 924 320226 400256 400331 3005 738 420

2Mainski rad429 900278 800207 850267 5001 184 050

3Zarade radnika473 000320 500237 000378 6701 409 170

IUlaganja ukupno:5 827 220825 700701 250977 4708 331 640

IIVrednost "malog" prinosa--500 000750 0001 250 000

IIIKorekcija ulaganja (I-II)5 827 220825 700201 250227 4707 081 642

IVDiskontni faktor (1,08)11.081.16641.2597-

VInvesticiona ulaganja na poetku korienja investicionog objekta

(III x IV)5 827 220891 756234 738286 5447 240 258

Tabela br. 6. - Investiciona ulaganja potrebna za podizanje zasada vinograda povrina zasada: 10 ha,

razmak sadnje: 3 x 0,8m, prodajna cena groa: 25 din/kg.Utvreni iznos ulaganja u podizanje zasada vinograda na povrini od 10 ha iznosi 7.240.258dinara.

Periodi i godine / PokazateljPeriod rastue rodnosti (godine)Period maksimalne rodnosti (godine)Period opadajue rodnosti (godine)Prosek

456789101112131415161718192021222324252627284.-28.

Prinos (t/ha)5,07,08,09,09,09,09,08,88,48,79,29,39,78,77,98,59,29,69,08,88,58,48,17,66,08,4

Za 10 ha5070809090909088848792939787798592969088858481766084,5

Prosek po periodu72,589,077,5

I NOVANI PRILIVI

Ukupno za 10 ha (u 000 din)12501750200022502250225022502200210021752300232524252175197521252300240022252200212521002025190017252113

Prosek po periodu1 812,522251 937,5

II NOVANI ODLIVI

Ukupno za 10 ha (u 000 din)637878100711121132112911231098104710881142111612281083985106011481212112310981064105310019638611057,7

Prosek po periodu9111113969,5

III NETO PRILIVI (I-II)

Ukupno za 10 ha (u 000 din)61387299311281118112111271102105310871158116411971092990106511521188112711021061104710429378641055,3

Prosek po periodu901,51112968

Tabela br. 7 -Tok novanih priliva, novanih odliva i neto prilivi po godinama i perodima eksploatacije vinogradNa osnovu prikazanog novanog toka pristupa se izraunavanju ekonomske opravdanosti investicije na osnovu pomenutih dinamikih metoda.Metod neto sadanje vrednosti (NSV)Metod neto sadanje vrednosti (NSV) je osnovni metod za ocenu efektivnosti investicionih ulaganja koji se bazira na konceptu vremenske vrednosti novca. Utvruje se kao razlika izmeu diskontovanih efekata od investicionih ulaganja svedenih na sadanju vrednost i sadanje vrednosti investicionih ulaganja. Prilikom utvrivanja NSV koristimo novane prilive koji se uzimaju u obliku neto priliva. Na neto prilive (NP) primenjujemo tzv. diskontni faktor (i) kojim se vri diskontovanje sredstava u okviru (n) perioda eksploatacije. U sluaju da su oekivani efekti od investicionog projekta vei u odnosu na uloena sredstva projekat je ekonomski opravdan.Osnovne prednosti ovog metoda su da metod uzima u obzir vremensku dinamiku buduih neto priliva i uzima celokupan ivotni vek projekta u obzir, dok su neki od nedostataka nemogunost realnog izbora diskontne stope i izraavanje rentabilnosti u punom iznosu.

Ovaj investicioni poduhvat karakteriu sledei podaci:

I (visina uloenih investicionih sredstava) = 7.240.258 din

i (diskontna stopa)

= 8%

NP (proseni godinji neto prilivi)

= 1.055.300 dinn (period eksploatacije vinograda)

= 25 godina

U sluaju prosenih godinjih neto priliva koristi se sledea formula za diskontovanje:

[1]

to znai da e u navedenom primeru prinosna vrednost investicije iznositi: (1+0,08)25 1

V = 1.055.300 x 0,08 x (1+0,08)25

V = 1.055.300 x 10,6747762 = 11.265.091,33 dinara

Da bi se dobila tana NSV investicije potrebno je investiciona ulaganja I oduzeti od ukupnih diskontovanih vrednosti izraunatih pod V, po sledeoj relaciji:

[2]

dinaraPoto su diskontovani, oekivani efekti vei od investicionih ulaganja, investiciona varijanta se prihvata. Podizanje investicionog zasada vinograda je ekonomski opravadano jer ne samo da se novanim primanjima pokrivaju ulaganja u prve 3 godine, nego se ostvaruju i povoljni finansijski rezultati tokom eksploatacije, koji iznose 4.024.833,33 dinara.Metod anuitetaMetod anuiteta je takoe dinamiki metod. On se bazira na maksimizaciji apsolutne akumulacije preduzea. Prilikom izraunavanja razliiti godinji iznosi buduih priliva i rashoda svode se na jednake godinje iznose, prilikom ega se na kraju izraunavanja dobija podatak o prosenom godinjem prinosu od investicije. Ovaj podatak je za investitore u momentu procene veoma koristan, jer se putem njega mogu uporediti mogunosti ulaganja u druge investicione projekte, druge grane privrede i sl.Metod anuiteta koristi sledee relacije: , ili[3]

[4] Ako primenimo ve navedene podatke o vinogradu kao investicionom projektu, dolo bi se do sledeih rezultata:

Na osnovu prethodnog iznosa izraunava se proseni godinji prinos od investicije, koji se moe prikazati formulom:

[5]

na osnovu koje dobijamo:

I po ovom metodu investicioni projekat je prihvatljiv jer su efekti vei od ulaganja, dok se akumulacija ostvaruje uz proseni godinji prinos od 5,21%. Index rentabilnostiIndex rentabilnosti spada u dinamike metode iz razloga to u odnos stavlja vrednost diskontovanih neto priliva i poetnu vrednost investicije, na osnovu ega se dobija indeks koji je prihvatljiv jedino ako je vei od 1. Indeks rentabilnosti se prikazuje sledeom relacijom:

> 1

[6] Ako je Ir > 1 , tada je investicioni projekat prihvatljiv.

Poto je indeks rentabilnosti Ir = 1,556 > 1, investicioni projekat je prihvatljiv na osnovu ovog metoda.Rok povraaja kao dinamiki metodRok povraaja uloenih sredstava jednostavno definie period u kome se sredstva, uloena u poetku, vraaju u obliku neto priliva. Ovom metodom utvruje se najkrai rok u kome se sredstva uloena u investiciju, mogu vratiti iz ostvarenih razlika izmeu novanih primanja i izdavanja. Rok povraaja uloenih sredstava kao dinamiki metod uvaava diskontni faktor koji se uz neto prilive stavlja u obraun. Izraunavanje povraaja uloenih sredstava vri se sledeim relacijama:Godina eksploatacije (n)NETO PRILIV (NP)Diskontni faktor (d = 1/(1,08)n)Vrednost (NP x d)Kumulativno

07240258--7240258.00-7240258.00

16130000.9259567592.00-6672666.00

28720000.8573747599.45-5925066.55

39930000.7938788275.42-5136791.13

411280000.7351829113.67-4307677.46

511180000.6806760892.01-3546785.45

611210000.6302706420.15-2840365.30

711270000.5835657593.68-2182771.62

811020000.5403595376.31-1587395.31

910530000.5002526762.16-1060633.15

1010870000.4632503491.32-557141.83

1111580000.4289496646.35-60495.48

1211640000.3971462240.42+401744.94

1311970000.3677440134.42+841879.36

Tabela br. 8. - Rok povraaja uloenih investicionih sredstava

Na osnovu tabele moe se zakljuiti da e se povraaj uloenih sredstava ostvariti u periodu izmeu 11. i 12. godine eksploatacije vinograda. Da bi se precizno utvrdilo momenat povraaja sredstava, vri se izraunavanje kolinika izmeu zadnje negativne kumulativne vrednosti i vrednosti godine u kojoj se prvi put pojavljuje pozitivna vrednost.

(uz obraun diskontnog faktora d kao u tabeli 8.)

[7]

11 godina, 1 mesec i 17 dana.Rok povraaja sredstava uloenih u podizanje 10 hekatara vinograda ostvaruje se za 11 godina, 1 mesec i 17 dana.Metod Interne stope prinosa (ISP)Putem metoda ISP vri se uporeivanje interesa prilikom ulaganja sredstava u sopstvene resurse ili ulaganja u neku drugu investicionu opciju tj. u biznis van organizacije. Putem interne stope prinosa na ulaganje, definie se stopa diskontovanja ispod koje se ne isplati investirati u neki projekat jer se ista ta stopa moe dobiti ulaganjem van organizacije.Metod interne stope prinosa rauna se po formuli:

[8]

gde su:

NSV1 neto sadanja vrednost investiranja u sopstvenu organizaciju,NSV2 neto sadanja vrednost ulaganja u biznis van organizacije,r1 diskontna stopa koja se plaa na sredstva uloena u sopstvenu organizaciju,r2 diskontna stopa koja se plaa na ulaganje u biznis van organizacije.

Na osnovu svih do sada izraunatih ekonomskih parametara menadment donosi odluku o o tome da li e se investirati u podizanje novog vinograda. Kao to parametri pokazuju, rentabilnost i ekonomska opravdanost podizanja ovog viegodinjeg zasada nije ni u kom smislu upitna.

Ocena ekonomske efektivnosti investicionog ulaganja je potpunija ukoliko se izvodi primenom veeg broja predloenih metoda, jer se one na neki nain dopunjuju. Dopuna se manifestuje u injenici da se jednim metodama utvruje apsolutan, a drugim realan doprinos investicionog projekta u viegodinje zasade.3.5 RAZVOJNA POLITIKA AGROBIZNIS PREDUZEA VINOPRODUKT - OKA

Razvojna politika slui da se u to veem stepenu izvesnosti, projektuje budunost nekog agrobiznis preduzea. Prilikom definisanja razvoja i rasta organizacije mora se uvaiti evaluacija planiranih investicionih projekata na kojima se zasniva sam rast preuzea. U okviru razvojne politike i strategije rasta nalaze se ciljevi preduzea.Viegodinji zasadi su investiciona kategorija koja predstavlja osnov rasta i razvoja agrobiznisa firme Vinarije oka. Na osnovu novih mladih zasada vinograda ovo preduzee moe poveavati svoje proizvodne kapacitete i dostii ulogu trinog lidera u proizvodnji i preradi groa i vina. Mladi zasadi vinograda predstavljaju materijalnu bazu na kojoj se rast ovog preduzea mora zasnivati, a poto su ocenjeni kao rentabilina i ekonomski opravdana kategorija, mogue je imati dobru budunost. Poznato je da rentabilne investicije koje poveavaju materijalnu osnovu preduzea utiu na poveanje stabilnosti i nezavisnosti preduzea. Usled jaanja preduzea po ovom osnovu ono polako postaje pokreta promena, pobeuje konkurente, postaje jedinstveno kod kupaca, definie nove proizvode zvezde, poveava trino uee, postaje nezavisno od dobavljaa i dr.

Da bi se dolo do jasnog stava o razvoju potrebno je kroz sledee korake izvriti finalne postavke:

1. Definisati proces formulisanja razvojne politike

2. Oceniti trenutnu razvojnu politiku preduzea

3. Definisati novu razvojnu politiku i strategiju rasta putem metoda, pravaca i tempa, a na osnovu ocene ekonomske isplativosti glavne investicione kategorije

4. Predloiti sugestije u pogledu strategije rasta i razvoja preduzea.Uz to je potrebno ponoviti da se prilikom evaluacije mogunosti podizanja novih zasada dolo do zakljuaka da su ispunjeni skoro svi potrebni uslovi koji dozvoljavaju Vinariji oka da novim investiranjem postane lider.

Prvenstveno, s aspekta uslova poljoprivredne proizvodnje banatsko potisko vinogorje omoguava kvalitetnu proizvodnju groa.

Analizom internih mogunosti dokazano je da agrobiznis preduzee poseduje materijalnu i tehnoloku osnovu, kvalifikacije i struan menadment i druge potrebne resurse za poveanje proizvodnje.

Predstavljanjem cash flow-a investicije i ocenom putem dinamikih metoda uoava se rentabilnost i ekonomska opravdanost investiranja u viegodinje zasade.Na kraju, potrebno je samo definisati naine i puteve postepenog poveavanja biznisa i realizovati ove, sada ve konkretne zamisli.3.5.1 Proces formulisanja razvojne politikeProces formulacije razvojne politike vri se u nekoliko koraka. Putem tog procesa preduzee izvrava razliite analize kako bi dolo do konkretnih zakljuaka i realno sagledalo svoje mogunosti.

Nakon izvrene ocene vinograda kao investicione kategorije, pristupa se formulaciji razvojnih planova, razvojne politike i strategije rasta i razvoja.

Za proces formulisanja ovako sloenih dokumenata, koji, ni manje ni vie nego odreuju budunost organizacije, nije na odmet sagledati meuzavisnost razvojnih dokumenata koji se tom prilikom donose. Ilustracija 3. prikazuje tu meuzavisnost:

Slika br. 6. - Meuzavisnost razvojnih odluka i dokumenata -Ilustrativno je prikazan tok donoenja same razvojne politike i strategije. Na njemu se uoava povezanost izmeu investicionog projekta i strategije rasta. Ovo praktino znai da, ako investicione projekte i programe dobro postavimo, moemo oekivati i realan rast i obrnuto. Meusobna uslovljenost jednih odluka sa drugim u potpunosti se moe primeniti i na vinograde kao viegodinju investiciju. Poto vinograd predstavlja investicioni projekat koji se koristi u periodu od 20 do 30 godina ,to imlpicira da, ako se dobro izvri strukturna i finansijska analiza tog zasada, mogue je oekivati i povoljnje rezultate a time i rast preduzea.U nastojanju da razvojnu politiku formulie pravilno, agrobiznis preduzee mora proi kroz sledee korake:A. Analiza situacije gde se odgovara na pitanje gde je preduzee sada i zato je tu, tj. definie se u kojoj fazi razvoja se preduzee nalazi trenutno.B. Analiza potencijala daje odgovor gde bi preduzee trebalo da bude. Vre se detaljna dugorona predvianja, istrauju se podsticajni i limitirajui faktori i utvruje se mogunost rasta.C. Razmatranje razvojnih ciljeva gde preduzee definie stavove o svojoj ulozi koju namerava da dostigne.

D. Razmatranje razvojnih opcija gde se odgovara na pitanje kako stii do eljene uloge. Odmeravaju se pravci, metod i tempo rasta preduzea.

E. Globalno testiranje je korak u kome se testira prihvatljivost i valjanost predloenih instrumenata razvojne politike.3.5.2Ocena trenutne razvojne politike u agrobiznis preduzeuOcena trenutne politike razvoja i razvojnih kapaciteta se vri putem prikupljenog internog dokumenta o razvojnim sposobnostima Vinarije-oka. U tom dokumentu analiziran je velik broj endogenih i egzogenih faktora. Interni dokument Analiza razvojnih sposobnosti preduzea, donet je u martu 2004. godine i na osnovu njega su analizirani sledei segmenti:A. Proizvodni program irina i dubina proizvodnog programa utie na stepen diversifikovanosti preduzea. Vinoprodukt oka ve poseduje kvalitetne proizvode koji su u velikoj meri zastupljeni na domaem tritu. U strukturi finalnih proizvoda preovlauju crvena vina sa 24 razliita artikla i oko 75%, dok na bela vina otpada ostatak od 14 artikala i 25%. Skoro sva se pakuju u 4 vrste ambalaa: litarska roba, butelje (0,75lit.), avio boce (0,187), petolitarsko pakovanje. drepeva krv je artikal lider proizvodne palete, s ukupnom prodajom od 50%.Kod artikala postoji solidna cena prilagoena platenim sposobnostima, kvalitet proizvoda je korektan, ambalaa je elegantnog izgleda, a postoji i efikasan distributivni sistem. B. Marketing kompanije je na zavidnom nivou. Preduzee izdvaja znaajna sredstva u sektor marketinga, posebno za promociju proizvoda, advertajzing i reklamne spotove. Postoje i specifini popusti koje kupci mogu ostvariti pod odreenim uslovima kupovine, rabati, odloena plaanja i sl. Pored toga Vinoprodukt oka poseduje specifinu notu u pogledu tradicije koja se efikasno uklapa u dananje marketinke aktivnosti.

C. Konkurencija preduzee je visoko kotirano na konkurentskoj rang lestvici, u prvih pet proizvoaa Republike Srbije. Meutim, u pogledu ovog segmenta, od perioda koji je obuhvaen u analizi (mart 2004) pa do momenta pisanja rada, na tritu vinarskih produkata pojavili su se mnogi revitalizovani proizvoai. Mahom su to firme koje su posle steaja privatizovane i koje postepeno potvruju svoju ulogu u ovoj sferi, te na njih svakako treba raunati.

D. Poloaj na tritu nabavke i zavisnost od dobavljaa nije veoma izgledna. Preduzee na tritu nabavlja velik deo osnovne sirovine sirovog vina. Vri se dostava iz Makedonije, prilikom koje ova firma iskazuje potrebe od 4.000.000 litara sirovog vina koje se koristi za dalju preradu. Samo 20% sirovog vina proizvodi sam subjekt, to znai da je subjekt visoko zavisan od svojih dobavljaa.

E. Ljudski resursi analizirani su u kontekstu tehniko tehnolokih kapaciteta preduzea, i nisu limitirajui faktor.F. Tehniko tehnoloka osnova i opremljenost rada se moe oceniti kao veoma zadovoljavajua. Preduzee poseduje kapacitete za preradu, smetaj i fabrikaciju svih alkoholnih derivata od groa i voa. Mehanizacija je na zadovoljavajuem nivou dok je posebno vredan podrum i kapaciteti za lagerovanje koji iznose 2.600.000 litara i koji moe da skladiti vino ubrano sa povrine od oko 250 hektara vinograda.3.5.3 Nova razvojna politika i strategija rasta i razvoja agrobiznis preduzea Vinoprodukt okaRast i razvoj preduzea ostvaruju se kroz aktivnosti definisane u postulatima razvojne politike i strategije rasta i razvoja. Slikovito reeno, rast i razvoj se mogu objasniti putem kvantiteta i kvaliteta. Rast se posmatra kroz kvantitet a razvoj kroz kvalitet. Svako dostizanje maksimalno mogueg kvantiteta (rasta) u odreenoj fazi razvoja preduzea ima za posledicu prelazak u novi kvalitet (razvoj).

Razvojna politika i strategija rasta Vinoprodukt oka definisae se u sklopu ekonomske isplativosti podizanja 10 hektara vinograda.

Kao to je ve reeno, zasadi pod vinovom lozom predstavljaju osnovu za dalji rast i razvoj ovog preduzea. Ekonomska isplativost ovih investicija je visoka, posebno kada se proizvodnja kombinuje sa preradom i flairanjem u boce. Investicioni projekat podizanja vinograda koji je elaboriran u prethonom delu ocenjen je kao prihvatljiv sa aspekta 4 dinamika metoda.Sama strategija rasta definie se kao nain praktine realizacije razvojne politike. Strategija rasta ima sledee elemente koji je odreuju:

1. PRAVCE RASTA2. METODE RASTA3. TEMPO RASTA4. FLEKSIBILNOST RASTA,

Njihovom analizom se moe predstaviti vizija nove razvojne strategije Vinoprodukt oka.1. Pravci rasta U pogledu pravaca rasta preduzee se moe opredeliti za ekspanziju ili diversifikaciju.

Ekspanzija zapravo znai poboljanje kvaliteta postojeih proizvoda i rast uea na postojeem tritu. Ovo najee znai borbu sa konkurentima u grani, to iziskuje znatna novana sredstva. U pogledu ekspanzije kao pravca rasta preduzee moe pokuati koristiti razliite vrste funkcionalnih strategija a jedna od moguih bila bi razvoj tzv. perspektivnih proizvoda kako bi se proirilo trino uee.

Divesifikacija je pravac kojim se rast obezbeuje stvaranjem novih proizvoda koji se po svim karakteristikama razlikuju od dosadanje proizvodne linije. Za ovo preduzee posebno bi trebao da bude interesantan rast na bazi horizontalne diversifikacije. Prilikom forsiranja rasta na bazi horizontalne divesifikacije preduzee bi moglo proiriti svoj proizvodni program iz prostog razloga to poseduje kapcitete za proizvodnju koji su u odreenoj meri neiskorieni, prvenstveno zemljite a i velike smetajne kapacitete. Ovo bi omoguilo kompletnije iskoriavanje kapaciteta, sirovinske osnove i znanja a povealo bi i stepen nezavisnosti od dobavljaa osnovnog sirovinskog sastojka. Da bi se ostvarila diversifikacija na bazi irenja proizvodnog programa potrebno je uloiti prvenstveno u podizanje vinograda, pa se opet potvruje hipoteza sa poetka da su vinogradi osnov za rast Vinarije oka. Rast na bazi vertikalne diversifikacije implicira proirivanje delatnosti preduzea na proizvodnju poluproizvoda, delova i materijala koje kupuje od drugih dobavljaa. U ovom sluaju nema potrebe da se ovaj pravac elaborira jer ovo preduzee proizvodi dovoljno velik broj pomonog materijala i delova.

2. Metodi rasta

Metodi rasta preduzea predstavljaju nain na koji e ono ostvariti zacrtane pravce. Preduzee moe vriti rast putem: internog i eksternog metoda rasta i kombinovanjem prva dva.

Interni rast predstavlja razvijanje putem izgradnje sopstvenih kapaciteta i proizvoda. Interni rast moe se vriti u sluajevima kada preduzee ima investicione i finansijske sposobnosti da izgradi fabrike veeg kapaciteta, koristi moderniju tehnologiju, ostvaruje pogodnosti ekonomije obima i sl. U kontekstu definisanja rasta preduzee Vinoprodukt oka bi svoje izvore za rast moglo da kapitalizuje kroz interni metod. injenino stanje je da ono poseduje obradive povrine, preraivake i smetajne kapacitete, znanje menadera. Sa druge strane, postoji odreena zavisnost od dobavljaa iz Makedonije u najgorem obliku jer su to dobavljai osnovne sirovine. Preduzee bi trebalo staviti akcenat na eliminisanje ovog kritinog faktora jer se zavisnost od inostranog dobavljaa moe lako okrenuti u korist drugih, pogotovo ako taj dobavlja iskae potrebu za svojim sirovinama. To moe dovesti do prekida u procesu reprodukcije, gubitka trinog uea, to se na kraju jako loe odraava na finansijski rezultat.Eksterni rast je rast na bazi strategije pripajanja, udruivanja, kupovine ili akvizicije drugih preduzea. Kod dotinog preduzea smatra se da ovo nije optimalan nain za ostvarivanje rasta i razvoja. 3.Tempo rasta

Tempo rasta je brzina kojom preduzee vri svoje okrupnjavanje. On se iskazuje putem poveanja osnovnih elemenata rasta: poveanje veliine preduzea, rast proizvodnih kapaciteta, poveanje ukupnog broja zaposlenih itd. Autori Todorovi J., uriin D. i Janoevi S. (2000.) navode da putem kontrole tempa rasta preduzea mogu koristiti strategiju organienog (stabilnog) rasta, strategiju ekspanzivnog rasta i strategiju smanjivanja i/ili preorjentacije.Na osnovu informacija i zakljuaka iz dosadanje analize moe se utvrditi da preduzee iz oke ima prostora za upotrebu eskpanzivnog rasta koja se moe ostvariti veom investicionom aktivnou.

4. Sugestije u pogledu rasta i razvoja agrobiznis preduzea Vinoprodukt oka

U ovom delu analize, u okviru zakljunih razmatranja o razvojnoj politici i strategiji razvoja, moe se istai da preduzee Vinoprodukt oka moe svoju razvojnu politiku i strategiju rasta i razvoja usmeriti prema sledea tri polja delovanja:

I. Moe NASTAVITI SA UVOZOM tj. kupovinom sirovinske osnove od ino - dobavljaa, ali to ne predstavlja dugorono reenje.II. Preduzee moe POVEATI SVOJE INTERNE KAPACITETE na bazi vee investicione aktivnosti. Doprinos bi se ogledao u smanjenju zavisnosti od dobavljaa i preuzimanju potpune kontrole nad proizvodnjom. To je mogue ostvariti jer preduzee poseduje interne mogunosti u obliku kapaciteta i resursa za poveanje proizvodnje. Definisanje strategije u ovom smeru predstavljalo bi reenje dugoronog karaktera a na osnovu uinjenih analiza moe se zakljuiti da bi bilo plodonosno doneti ovakvu odluku.

III. Mogue je KOMBINOVATI IZMEU UVOZA I POVEANJA KAPACITETA, ali je to kao strategijska alternativa srednjorono reenje, uz koje se mogu javiti ve pomenuti ili novi problemi.

Gore navedeni stavovi mogu se potkrepiti sa nekoliko hipoteza:

- Trenutna razvojna politika preduzea nije najoptimalnija. U par segmenata mogla bi se izvriti poboljanja pogotovo iz razloga to za njih ima prostora. Prvenstveno se misli na poveanje proizvodnih kapaciteta u obliku investicionih aktivnosti u viegodinje zasade.

- Na osnovu izraunatih ekonomskih parametara utvreno je da su investicioni projekti u obliku podizanja vinograda rentabilni, isplativi i ekonomski opradvdani. Oni imaju veoma znaajnu ulogu u delatnosti preduzea i predstavljaju realnu materijalnu osnovu za dalji rast. Vinogradi takoe predstavljaju poveanje sirovinske osnove preduzea koja prosledira smanjenjem potrebe za kupovinom iste sirovine od dobavljaa.

- Preduzee u daljem rastu moe koristiti nekoliko razliitih strategija koje se sutinski svode na jedno, a to je poveano investiranje u analizirane zasade.

- Jedan od naina ostvarivanja rasta jeste horizontalna divesifikacija kojom e preduzee poveati irinu proizvodnog programa i trino uee.

- Strategija rasta bazirana na metodu internog rasta bila bi optimalna za preduzee, jer bi se putem poveanja linih kapaciteta kapitalizovao jedan od izvora rasta dok bi se neki od kritinih faktora uspeha sveli na optimum.ZAKLJUAK

Analizirajui razvojnu politiku agrobiznis preduzea za odreeni vremenski period, nameu se sledei zakljuci:Definisanje razvojne politike i strategije rasta i razvoja agrobiznis preduzea, predstavlja sloenu problematiku, jer obuhvata razliita pitanja i analize faktora od uticaja.Proces stratekog planiranja veoma je bitan za samo definisanje razvojne politike i strategija.Razvojna politika je planski dokument preduzea kojom se ostvaruje struktuiranje budunosti samog agrobiznisa.Razvojna politika neodvojiva je od razvojnih ciljeva, koji predstavljaju eljena stanja preduzea u budunosti.Jedan od razvojnih potencijala za rast vinogradarskog agrobiznisa u ovom preduzeu jeste podizanje viegodinjih zasada vinograda.Analiza putem dinamikih metoda ocene pokazala je da su za viegodinje zasade potrebna velika ulaganja, koja svoju ekonomsku opravdanost nalaze u veoma dugom periodu eksploatacije.Agrobiznis preduzee u praktinoj primeni razvojne politike moe koristiti nekoliko razliitih strategija rasta i razvoja.Zajedniki imenitelj za sve mogue strategije jeste poveana investiciona aktivnost u viegodinje zasade.Na navedenim osnovama treba se planirati razvoj ovakvih preduzea, jer se time obezbeuje njegova vitalnost, ukrupnjavanje i perspektiva na tritu.

LITERATURA[1]Birovljev , J., Tomi, R., Menadment u poljoprivredi;

Ekonomski fakultet Subotica, Subotica, 1996.

[2]Boljevi, A., "Strategijsko planiranje kao odluivanje o pravcima razvoja preduzea", Ekonomski fakultet Subotica, Subotica 2007.

[3]Jovanovi, M.,Tica, H., "Kalkulacije u poljoprivredi", Futura publikacije, Novi Sad, 1998.

[4]Mili, D., Radojevi, V.; Proizvodno ekonomska i upotrebna vrednost voa i groa, Novi Sad 2003.

[5]Milisavljevi, M., Savremeni strategijski menadment,

Beograd 2004; materijal sa predavanja : (preuzeto 25.7.2011.)

[6]Republiki zavod za statistiku Srbije, Statistiki godinjak Srbije 2005, Beograd, 2005.

[7]Republiki zavod za statistiku Srbije, Statistiki godinjak Srbije 2007, Beograd, 2007.

[8]Todorovi, J., uriin, D., Janoevi, S., Strategijski menadment,

Institut za trina istraivanja, Beograd, 2000.

[9]Vinoprodukt oka, "Analiza razvojnih mogunosti i sposobnosti preduzea",

interna dokumentacija, Subotica, 2008.

[10]Vinoprodukt oka, "Investicioni program podizanja plantanih vinograda",

interna dokumentacija, Subotica,2009.

[11]uni, D., "Tipski projekti podizanja 1 hektara vinograda", Neven, Beograd, 2003.

[12]http://www.fao.org

[13]http://arhiva.glas-javnosti.rs

[14]http://faostat.fao.org

[15]http://webrzs.stat.gov.rs

[16]http://www.mpt.gov.rs/yu

[17]http://www.parlament.gov.rs

[18]http://www.vinarijacoka.rs

http://www.mpt.gov.rs/

Mili D., Radojevi V. (2003); Proizvodno ekonomska i upotrebna vrednost voa i groa ,

Novi Sad, 2003.

Birovljev J. (1996); Menadment u poljoprivredi , Subotica, 1996.

Milisavljevi M, Savremeni strategijski menadment, Beograd, 2002. , www.megatrend-info.com

Todorovi J., uriin D., Janoevi S. , Strategijski menadment , Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.

Todorovi J., uriin D., Janoevi S. , Strategijski menadment , Ekonomski fakultet, Beograd, 2000.

www.agrobiznis.com

http://www.mpt.gov.rs/

http://faostat.fao.org, preuzeto sa FAOSTAT izvetaja

http://www.mpt.gov.rs/

http://www.vinarijacoka..rs

Todorovi J., uriin D., Janoevi S., Strategijski menadment, Beograd 2000.

Birovljev J., Tomi R., Menadment u poljoprivredi, Ekonomski fakultet, Subotica, 1998.

Boljevi A., Strategijsko planiranje., Ekonomski fakultet , Subotica, 2007.

Boljevi A., Strategijsko planiranje; Ekonomski fakultet Subotica, 2007.

Todorovi J., uriin D., Janoevi S. (2000.), Strategijski menadment str. 374., Beograd 2000.

Todorovi J., uriin D., Janoevi S., Strategijski menadment, Beograd, 2002.

PAGE 4

_1290935000.unknown

_1290936005.unknown

_1290937204.unknown

_1291035671.unknown

_1291116148.unknown

_1290937217.unknown

_1290936500.unknown

_1290936644.unknown

_1290936718.unknown

_1290936407.unknown

_1290935455.unknown

_1290935704.unknown

_1290935187.unknown

_1290934762.unknown

_1290934779.unknown

_1290908578.unknown