Izveštaj br. 36576-YU

Srbija: Procena tržišta rada Septembar 2006 Jedinica sektora za ljudski razvoj Jedinica za zemlje Jugoistočne Evrope Region Evrope i Centralne Azije

Dokument Svetske banke

FISKALNA GODINA 1. januar – 31. decembar

DEVIZNI EKVIVALENTI (prema kursnoj listi na dan 28. juna 2006.)

Jedinica valute Ekvivalent jedinice

Srpski dinar US$1 = 65.8 dinara

MERE I MERNI SISTEMI Metrički merni sistem

SKRAĆENICE I AKRONIMI APTR Aktivni programi na tržištu rada BEEPS Istraživanje poslovnog okruženja i ekonomskih performansi CEE Zemlje Centralne i Istočne Evrope CEM Program za ekonomski rast i zapošljavanje DfID Odeljenje za međunarodni razvoj pri Vladi Velike Britanije EBRD Evropska banka za rekonstrukciju i razvoj ECA Evropa i Centralna Azija EU Evropska Unija BDP Bruto domaći proizvod MOR Međunarodna organizacija rada MMF Međunarodni monetarni fond ARS Anketa o radnoj snazi AŽSS Anketa o životnom standardu stanovništva MOP Materijalno obezbeđenje porodice NSZ Nacionalna služba za zapošljavanje OECD Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj PICS Istraživanje produktivnosti i investicione klime PISA Program za međunarodno analiziranje studenata RZS Republički zavod za statistiku SEE Jugoistočna Evropa UI Osiguranje u slučaju nezaposlenosti UN Ujedinjene nacije WDI Indikatori svetskog razvoja

Potpredsednik: Direktor na nivou zemlje:

Direktor sektora: Rukovodilac sektora:

Rukovodilac radnog tima:

Shigeo Katsu Orsalia Kalantzopoulos Charles Griffin Arup Banerji Gordon Betcherman

PPRRIIZZNNAANNJJAA

Ovaj izveštaj pripremio je tim u sastavu Gordon Betcherman (rukovodilac tima), Arvo Kuddo, Maria Laura Sanchez Puerta, Shweta Jain i Tanja Bošković. Znatan doprinos studiji dao je dokument o troškovima rada i platama, koji su sačinili Mihail Arandarenko i Katarina Stanić. Veći deo analize oslanja se na podatke iz Ankete o radnoj snazi za 2004. i 2005. godinu, koje je na raspolaganje dao Republički zavod za statistiku. Tim se posebno zahvaljuje na saradnji Dragani Đoković Papić, Jeleni Milaković, kao i celom timu iz RZS-a koji je sproveo Anketu o radnoj snazi. Radmila Katić, pomoćnik ministra za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, i Svetlana Aksentijević, načelnik Odeljenja za statistiku u Nacionalnoj službi za zapošljavanje, obezbedile su veoma korisne podatke i druge materijale. Carmen Laurente i Augustina Nikolova su radile na pripremanju dokumentacije, kao i na koordiniranju administrativnih aspekata projekta. Studija je imala velike koristi od inputa, komentara i ideja koje su dali Tobi Linden, Dena Ringold, Mathew Verghis, Ardo Hansson, Ruslan Yemtsov i kolege recenzenti Wendy Cunningham, Willem van Eeghen i Gary Fields. Ministrstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike je takodje dalo svoje komentare. Projekat je realizovan pod nadzorom Carolyn Jungr i Arjup Banerji.

SSAADDRRŽŽAAJJ

PREGLED........................................................................................................................................ i A. Trendovi na tržištu rada ......................................................................................................... ii B. Ograničenja u otvaranju novih radnih mesta......................................................................... iv C. Mreža socijalne zaštite za radnike........................................................................................ vii D. Plan reforme tržišta rada ....................................................................................................... ix

POGLAVLJE 1: UVOD ................................................................................................................ 1

A. Istorijat ................................................................................................................................... 1 B. Okvir i struktura izveštaja ...................................................................................................... 5

POGLAVLJE 2: TRENDOVI NA TRŽIŠTU RADA.................................................................... 7

A. Najnoviji razvoji na tržištu rada............................................................................................. 7 B. Dugoročni trendovi .............................................................................................................. 16 C. Očekivanja – demografski trendovi ..................................................................................... 20

POGLAVLJE 3: SPECIFIČNI ASPEKTI TRŽIŠTA RADA ...................................................... 25

A. Dugotrajna nezaposlenost .................................................................................................... 25 B. Određivanje plata ................................................................................................................. 29 C. Neformalno zapošljavanje.................................................................................................... 33 D. Mladi na tržištu rada ............................................................................................................ 38

POGLAVLJE 4: KONTEKST ZA OTVARANJE NOVIH RADNIH MESTA.......................... 45

A. Makroekonomsko okruženje................................................................................................ 45 B. Investiciona klima ................................................................................................................ 50 C. Obrazovanje i kvalifikovanost radne snage ......................................................................... 54

POGLAVLJE 5: POLITIKE TRŽIŠTA RADA, TROŠKOVI RADA I REGULATIVA ........... 61

A. Troškovi rada ....................................................................................................................... 61 B. Regulativa tržišta rada.......................................................................................................... 68

POGLAVLJE 6: MREŽA SOCIJALNE ZAŠTITE ZA RADNIKE............................................ 77

A. Pomoć preduzećima u restrukturiranju ................................................................................ 77 B. Naknade za nezaposlenost.................................................................................................... 83 C. Aktivni programi na tržištu rada .......................................................................................... 87 Bibliografija .............................................................................................................................. 94

Lista okvira, grafikona i tabela Okvir 1.1: Jedinstveni sistem zapošljavanja u bivšoj Jugoslaviji ................................................................. 1 Okvir 2.1: Anketa o radnoj snazi (ARS) 2004-2005..................................................................................... 8 Okvir 2.2: Status na tržištu rada i subjektivne percepcije finansijske situacije u domaćinstvu .................. 10 Okvir 2.3: Zapošljavanje u romskim zajednicama...................................................................................... 12 Okvir 2.4: Opšti Problemi u merenju nezaposlenosti (i aktivnosti na tržištu rada) sa podacima o evidentiranju........................................................................................................................ 17 Okvir 2.5: Metodologija: ARS 1995-2003. prema ARS-u 2004-2005 ....................................................... 19 Okvir 3.1: Praćenje radnika uz pomoć longitudinalnog panela .................................................................. 28 Okvir 3.2: Podaci i metodologija za analizu plata ...................................................................................... 30 Okvir 4.1: Zašto je razvoj privatnog sektora od ključne važnosti za otvaranje novih radnih mesta u zemljama u tranziciji................................................................................................................................... 51 Okvir 4.2: Osnovni izvori podataka za analizu investicione klime u Srbiji i Crnoj Gori ........................... 52 Okvir 5.1: Srpski zakon o radnim odnosima iz 1996. godine..................................................................... 69 Okvir 6.1: Tranzicioni centri za višak radne snage..................................................................................... 79 Okvir 6.2: Svetska banka-DfID - Anketa praćenja otpuštenih radnika....................................................... 80 Grafikon 2.1: Raspodela zaposlenja prema statusu, ukupna privreda, 2005............................................... 13 Grafikon 2.2: Raspodela radnika za platu prema vlasništvu po demografskim karakteristikama, 2005 .... 15 Grafikon 2.3: Indikatori tržišta rada za lica starosti 15 godina i više (u hiljadama), na osnovu ARS-a i evidentiranih podataka, 2000-2005............................................................................................................. 18 Grafikon 3.1: Tranzicija izvan nezaposlenosti............................................................................................ 28 Grafikon 3.2: Usklađene premije na mesečne plate prema nivoima obrazovanja, 20051 ........................... 31 Grafikon 3.3: Minimalna plata kao procenat prosečne plate, iz poslednje dostupne godine ...................... 32 Grafikon 3.4: Mesečni logaritmi raspodela plata, Neformalni i formalni sektor plata, 2005 ..................... 33 Grafikon 3.5: Status zaposlenosti mladih, 2005 ......................................................................................... 40 Grafikon 4.1: Najnoviji i projektovani trendovi BDP-a, Srbija i Crna Gora .............................................. 46 Grafikon 4.3: Udeo BDP-a u sektoru usluga, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje u tranziciji, 1996. i 2004. ........................................................................................................................................................... 49 Grafikon 4.4: Problemi sa kojima se suočavaju preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori, BEEPS, 2002. i 2005. godina.......................................................................................................................................................... 53 Grafikon 4.5: Direktne strane investicije kao procenat BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Evrope i Centralne Azije, 2004................................................................................................................... 54 Grafikon 4.6: Udeo preduzeća koja navode da su kvalifikovanost i obrazovanje radnika poslovna prepreka, Srbija i odabrane zemlje Jugoistočne Evrope, 2005 ................................................................... 55 Grafikon 4.7: Indikatori učinka prema PISA testu, Srbija i upoređene zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji57 Grafikon 4.8: Učestalost obuke u Srbiji i Crnoj Gori i odabranim zemljama u Evropi i Centralnoj Aziji . 58 Grafikon 5.1: Kretanje realne bruto zarade, podaci RAD-1 i Poreske uprave, 2002.-2005........................ 63 Grafikon 5.2: Broj mesečnih zarada ispaćenih u okviru otpremnina, prema dužini radnog staža, Srbija u poredjenju sa ECA i OECD regionima ....................................................................................................... 71 Grafikon 5.3: Regulativa u oblasti rada kao problem u poslovanju u Srbiji, Jugoistočna Evropa, EU8 i ECA zemlje, BEEPS, 2002. i 2005............................................................................................................. 74 Grafikon 6.1: Raspodela korisnika osiguranja u slučaju nezaposlenosti, prema trajanju naknade, decembar 2005. ........................................................................................................................................................... 84 Grafikon 6.2: Naplaćeni doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti izraženo kao procenat neto i bruto obaveza za naknade za nezaposlene, 2003.-2005. ............................................................................. 87

Tabela 1.1: Sažetak glavnih nalaza i opcija reforme politike ....................................................................... 3 Tabela 1.2: MILES okvir za poslove ............................................................................................................ 5 Tabela 2.1: Indikatori tržišta rada, odraslo stanovništvo starosti 15-64 godine, 2004-20051 ....................... 9 Tabela 2.2: Ključni indikatori tržišta rada, Zapadni Balkan, 20041 .............................................................. 9 Tabela 2.3: Raspodela radno sposobnog stanovništva, zaposleni i nezaposleni prema demografskim karakteristikama, 2005................................................................................................................................ 11 Tabela 2.4: Indikatori tržišta rada po starosnim grupama, 2005................................................................. 11 Tabela 2.5: Indikatori tržišta rada po nivoima obrazovanja, 2005.............................................................. 12 Tabela 2.6: Indikatori tržišta rada po geografskim grupacijama, 2005....................................................... 13 Tabela 2.7: Zapošljavanje prema vlasništvu i delatnosti, 2004-2005. ........................................................ 14 Tabela 2.8: Učestalost i sastav zaposlenja sa skraćenim radnim vremenom, 20041 ................................... 15 Tabela 2.9: Broj radnih sati u nedelji, svi zaposleni i oni koji rade za platu, 2005 .................................... 16 Tabela 2.10: MOR (ARS) i evidentirana nezaposlenost, 2005................................................................... 20 Tabela 2.11: Demografski trendovi u Srbiji i Crnoj Gori, 1985-2050........................................................ 21 Tabela 3.1: Dugotrajna nezaposlenost: Stope i učestalost, 2005 ................................................................ 25 Tabela 3.2: Stope i trajanje dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji, 2005 ........................................................ 26 Tabela 3.3: Subjektivno viđenje finansijske situacije u domaćinstvu......................................................... 27 Tabela 3.4: Verovatnoća tranzicije iz nezaposlenosti ................................................................................. 29 Tabela 3.5: Nominalne mesečne plate i zarade po satu prema vrsti preduzeća, 2005 ................................ 30 Table 3.6: Subjektivno viđenje finansijske situacije u domaćinstvu, 2005 ................................................ 34 Table 3.7: Karakteristike i stope neformalnog zapošljavanja kod radnika za platu, 2005.......................... 34 Table 3.8: Radno iskustvo u formalnom i neformalnom sektoru................................................................ 35 Tabela 3.9: Plate u formalnom i neformalnom sektoru, 2005..................................................................... 35 Tabela 3.10: Verovatnoće tranzicije iz neformalnog/formalnog zapošljavanja.......................................... 37 Tabela 3.11: Tranzicioni putevi u zaposlenost, ARS 2004-2005................................................................ 38 Tabela 3.12: Osnovni indikatori tržišta rada mladih, 2005......................................................................... 38 Tabela 3.13: Osnovni indikatori tržišta rada: Srbija i odabrane zemlje ...................................................... 39 Tabela 3.14: Plate i radni sati, Mladi koji rade za platu, 2005.................................................................... 40 Tabela 3.15: Stope neformalnog zapošljavanja prema kategorijama obrazovanja, Mladi radnici za platu, 2005 ............................................................................................................................................................ 40 Tabela 3.16: Mesečne i zarade po satu prema starosnim kategorijama, 2005 ............................................ 41 Tabela 4.1: Struktura zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope i Srbiji, U poređenju sa međunarodnim referentnim vrednostima .................................................................................................... 50 Tabela 4.2: Vreme potrebno da se popune upražnjena mesta, prema profesiji i vrsti preduzeća ............... 56 Tabela 5.1: Prosečna mesečna zarada, prijavljena i isplaćena , 2001.-2005., RAD-1 istraživanje............. 62 Tabela 5.2: Prosečne neto zarade po okruzima i kao procenat nacionalnog proseka, 2001. i 2005., RAD-1 istraživanje .................................................................................................................................................. 64 Table 5.3: Neto zarade (u evrima) u Srbiji u poredjenju sa drugim zemljama jugoistočne Evrope, 2001.-2004.1 .......................................................................................................................................................... 65 Tabela 5.4: "Poreski klin" po osnovu radnog odnosa prema različitim platnim razredima, 2005. ............. 67 Tabela 5.5: Uticaj regulative u oblasti zaštite pri zapošljavanju na osnovu medjunarodne literature ........ 69 Tabela 5.6: OECD-Indikatori za EPL striktnost po OECD methodi, Srbija i OECD zemlje (opadajući) .. 73 Tabela 6.1: Privatizacija državnih preduzeća, 2002.-2006. ........................................................................ 78 Tabela 6.2: Aktivnosti otpuštenih radnika u traženju posla (% raspodele) prema starosti, rezultati ankete praćenja ....................................................................................................................................................... 81 Tabela 6.3: Status zaposlenosti u aprilu-maju 2005. otpuštenih radnika u periodu 2002.-2003. prema socio-demografskim karakteristikama (%), rezultati ankete praćenja ........................................................ 82 Tabela 6.4: Raspodela korisnika naknade za nezaposlenost i nezaposlenih prema starosnoj strukturi, 2004..................................................................................................................................................................... 85 Tabela 6.5: NSZ Rashodi (u milionima CSD), 2003.-2005........................................................................ 86

Tabela 6.6: Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje o nezaposlenima, 2000.-2005. (mesečni prosek) ........................................................................................................................................................ 89 Tabela 6.7: Vrste aktivnih programa na tržištu rada koje obezbedjuje Nacionalna služba za zapošljavanje, 2005. ........................................................................................................................................................... 90 Tabela 6.8: Uticaj aktivnih programa na tržištu rada, na osnovu medjunarodnog iskustva........................ 91 Lista Aneksa tabela Aneks tabele 2.1: Glavne varijable i definicije tržišta rada po ARS-u ....................................................... 22 Aneks tabele 2.2: FSO/RZS indikatori tržišta rada (u 000) za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više ................................................................................................................................................ 22 Aneks tabele 2.3: ARS-ove kategorije zaposlenosti prema dvema različitim metodologijama ................. 23 Aneks tabele 3.1: Uslovne regresije logaritma primanja, 2005 .................................................................. 42 Aneks tabele 5.1: Ključna poređenja regulativa u oblasti rada (za stalno zaposlene) iz zakona o radu Srbije i drugih zemalja u Evropi i Centralnoj Aziji .................................................................................... 73

Republika Srbija

MINISTARSTVO ZA RAD, ZAPOŠLJAVANJE I SOCIJALNU

ZAŠTITU

Predgovor

Prva nacionalna strategija zapošljavanja Republike Srbije doneta je za period od 2005. do 2010. godine. Njome su definisani pravac i opseg aktivnosti koje treba preduzeti da bi se uspešno rešavali problemi i razvijalo efikasno tržište rada u skladu sa ostalim razvojnim ciljevima zemlje. Strategija zapošljavanja definiše specifične pravce rešavanja problema nezaposlenosti u sadašnjoj fazi tranzicije Srbije i nudi rešenja primerena potrebama razvoja i raspoloživim ljudskim i finansijskim resursima.

Strategija snažno naglašava potrebu da se tržište rada u Srbiji, sagledava u regionalnoj perspektivi, i da se, shodno tome, definišu ciljevi i preporuče mere za podsticanje zapošljavanja ne samo na nacionalnom, već i na regionalnom nivou. Strategija insistira na neophodnosti povećanja stranih direktnih investicija i značajnog investicionog aktiviranja domaće štednje kao ključnih pretpostavki za privredni rast i postizanje veće zaposlenosti.

Nacionalna strategije je takođe poslužila i kao okvir za donošenje Nacionalnog akcionog plana zapošljavanja za period 2006-2008. godine (u daljem tekstu: NAPZ). NAPZ utvrđuju mere i aktivnosti za realizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. godine u cilju povećanja nivoa zapošljivosti, pružanja podrške zapošljavanju, smanjenja nezaposlenosti i prevazilaženja problema na tržištu rada sa kojima se Republika Srbija suočava u toku procesa tranzicije ka tržišno zasnovanoj privredi. U skladu sa smernicama EU u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja su utvrđeni indikatori uspeha s tim što su oni konkretizovani kroz NAPZ i prilagođeni postojećem stanju na tržištu rada Republike Srbije.

Naime, NAPZ predstavlja konkretizaciju strategije zapošljavanja i drugih razvojnih strategija i akcionih programa u kojima se oblast zapošljavanja posmatra u kontekstu ostvarivanja održivog privrednog rasta i razvoja, kao i porasta zapošljivosti. Samo uz velika nova ulaganja moguće je postići konkurentnu proizvodnju i održivi privredni rast zasnovan na otvaranju novih radnih mesta i većem korišćenju domaćih resursa. Upravo zato strategija za povećanje zaposlenosti i rešavanje problema nezaposlenosti mora da bude deo opšte strategije razvoja, zasnovane na integralnom pristupu sprovođenja privrednih reformi, poboljšanju poslovne klime i privlačenju stranih investicija.

U Beogradu, avgusta 2006. godine

i

SSRRBBIIJJAA PPRROOCCEENNAA TTRRŽŽIIŠŠTTAA RRAADDAA

PPRREEGGLLEEDD

Kao i većina nekadašnjih zemalja sa planiranom privredom, i Srbija prolazi kroz tešku tranziciju od zagarantovanog stalnog zaposlenja do modela zapošljavanja koji se zasniva na tržištu. Kako je najnovija faza reforme počela krajem 2001, broj onih koji su ostali bez posla je velik, jer se Srbija uključila u program restrukturiranja i privatizacije. Istovremeno, otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru odvija se polako, uprkos prilično jakom privrednom rastu poslednjih godina. To je rezultiralo slabim učinkom tržišta rada, pogotovo kad se on procenjuje prema standardima uspešnijih zemalja u tranziciji. Približno je samo polovina odraslog stanovništva zaposlena, a i ona u srazmerno velikoj meri radi u neformalnom sektoru. Otprilike svaki peti radno sposoban stanovnik Srbije je nezaposlen, a mnogi od njih su veoma dugo bez posla. Teške prilike na tržištu rada izgleda da disproporcionalno pogađaju mlade ljude čija je stopa nezaposlenosti među najvišima u Evropi.

Zbog političkih događanja Srbija tek sada pokušava da uhvati korak sa uspešnijim reformatorima. Zemlje u tranziciji koje su bile uspešne što se tiče učinka na tržištu rada uglavnom su prošle kroz dugi proces koji se sastojao od dve faze. Situacija koja dominira na tržištu rada u početnoj fazi je ukidanje velikog broja radnih mesta, jer se državni sektor smanjuje. Produktivnost, pa čak i rezultati mogu da se povećaju, ali nezaposlenost neizbežno ostaje visoka, pa se čak i povećava u ovoj fazi. Međutim, ovaj teški proces je nužan da bi se stvorili preduslovi za drugu fazu u kojoj je rast predvođen dinamičnim privatnim sektorom, u kome se osnivaju nove firme, dok se postojeće proširuju. Niz zemalja Centralne i Istočne Evrope koje su se početkom 90-tih prošloga veka uključile u potpunu i trajnu reformu u velikoj meri su odmakle u ovom procesu. Srbija, koja se tek početkom ove decenije opredelila za program rada na reformi ima mnogo toga da sustigne.

Vlada je dala prioritet zapošljavanju, kako u smislu borbe protiv siromaštva tako i u smislu davanja podrške privrednom rastu. Stvaranje većeg broja i kvalitetnijih radnih mesta prestavlja izričit prioritet za Vladu, kao što se vidi u Strategiji za smanjenje siromaštva. Sada je odobrena Nacionalna strategija zapošljavanja, zasnovana na viziji konvergencije sa Evropom i konačnog pristupanja Evropskoj Uniji. Vlada je upravo usvojila Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje pomoću kojega će se ta strategija sprovoditi.

Osnovna poruka ovog izveštaja je da Srbija treba da usvoji program rada koji pokriva poslove u više sektora, da bi se pozabavila situacijom koja vlada u zapošljavanju. Ovaj program zahteva da se program rekonstrukcije dovrši što je pre moguće, uz dalji razvoj osnove za dinamično tržište rada, na kome postoji intenzivno otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru. Program rada za otvaranje novih radnih mesta mora se zasnivati na sveobuhvatnom pristupu zapošljavanju. To zahteva makroekonomsku stabilnost, poslovnu klimu koja podstiče investicije, regulativu tržišta rada koja će dozvoliti mobilnost radnika iz sektora koji su u opadanju u one koji se razvijaju, sistem obrazovanja i obuke koji može da proizvede visokokvalifikovanu i fleksibilnu radnu snagu, kao i mrežu socijalne zaštite koja radnicima obezbeđuje podršku u prilagođavanju tokom perioda traženja novog zaposlenja.

ii

AAA... TTTrrreeennndddooovvviii nnnaaa tttrrržžžiiiššštttuuu rrraaadddaaa Uprkos privrednom rastu tokom proteklih pet godina, zapošljavanje je i dalje na niskom stepenu, dok je nezaposlenost visoka. Od 2004. Republički zavod za statistiku usaglašava Anketu o radnoj snazi (ARS) sa metodologijama Eurostata. To je rezultiralo boljim kvalitetom obaveštavanja o tržištu rada, a ovaj izveštaj se u opisivanju stanja zaposlenosti oslanja na anketu iz protekle dve godine. Prema Anketi o radnoj snazi, jedna trećina odraslih stanovnika Srbije ne učestvuje u radnoj snazi; samo je polovina zaposlena; a više od petine radno sposobnog stanovništva je nezaposleno. Situacija se nije popravila od 2004. do 2005, uprkos rastu BDP-a za skoro 5%. U stvari, izgleda da je zaposlenost smanjena za skoro 200.000. Čini se da je to deo dugoročnog trenda od 2000, iako zbog nedostatka podataka za upoređivanje za taj period nije moguće kvantifikovati koliko je ljudi u tom periodu izgubilo posao. Indikatori tržišta rada su mnogo lošiji od proseka u Evropskoj Uniji, a stopa zaposlenosti je daleko od lisabonskog cilja od 70%. Stopa zaposlenosti u Srbiji zaostaje za boljim izvršiocima u Istočnoj Evropi (npr. Češka Republika, Slovenija i Rumunija), a u velikoj meri zaostaje za lisabonskim standardom od 70% koji je usvojila Evropska Unija, a koji treba da se dostigne do 2010. godine. Stopa nezaposlenosti je više nego dvostruko veća od proseka u zemljama EU-15, dok u zemljama EU-10 samo Poljska i Slovačka imaju stope nezaposlenosti približne onoj u Srbiji. Problem nezaposlenosti je pogoršan činjenicom da kad mnogo radnika ostane bez posla, oni ga onda veoma dugo ne nalaze. Nezaposlenošću dominira dugotrajno nemanje posla; u 2005. godini je 79% od svih nezaposlenih radnika bilo bez posla najmanje godinu dana. Postoje različiti razlozi za tako raširenu pojavu veoma dugačkih razdoblja nezaposlenosti. Jedan je nedostatak prilika za nalaženje posla, pogotovo u zaostalim delovima zemlje. Čak i tamo gde prilike postoje mnogi koji dugo vremena nisu zaposleni ne poseduju obrazovanje ili veštine koje se traže. Jedan od problema može biti i spremnost ili sposobnost za preseljenje u dinamičnije delove zemlje. Najzad, neki od radnika koji su duže vreme nezaposleni izgubili su posao zbog restrukturiranja njihovih preduzeća i u stanju su da s tim izađu na kraj zahvaljujući povećanim otpremninama, produženim primanjem naknada za nezaposlenost i drugim oblicima podrške.

0 10 20 30 40 50 60 70

Stopa učešća Stopa zaposlenosti Stopa nezaposlenosti

2004 2005

Razočaravajući pokazatelji tržišta rada

iii

Status na tržištu rada je u snažnoj korelaciji sa ekonomskom dobrobiti. Između siromaštva i tržišta rada postoji bliska povezanost. Prema podacima iz Pregleda kućnog budžeta, grubo uzevši, postoji trostruka verovatnoća da će siromašni biti nezaposleni i neaktivni stanovnici, a ne oni koji imaju posao. Kvalitativni nalaz iz ARS-a o subjektivnim percepcijama pojedinaca o finansijskoj situaciji u njihovom domaćinstvu ukazuje na to da je zaposlenima lakše da jasno procene svoju finansijsku situaciju povoljnom nego što to čine oni koji ne rade. U marginalizovanim i veoma siromašnim zajednicama, kao što su romske, postoji veoma visoka stopa nezaposlenosti. Rezultati zaposlenosti su znatno gori po žene nego po muškarce. Stopa zaposlenosti žena u 2005. iznosila je 41%, oko 20 procenata ispod stope zaposlenosti muškaraca – a daleko ispod lisabonskog cilja od 67% zaposlenih žena. Istovremeno, mnogo je verovatnije da će žene biti manje zaposlene od muškaraca (27% prema 18%). Ovde postoji jedan faktor: dok skraćeno radno vreme nudi fleksibilnost i predstavlja važnu vrstu zaposlenja za žene u mnogim zemljama, u Srbiji veoma malo žena radi skraćeno odnosno honorarno. Žene takođe zarađuju oko 15% manje od muškaraca, nakon usklađivanja drugih faktora koji utiču na platu. Iako mladi ljudi svuda imaju problema pri tranziciji na tržište rada, njihova situacija u Srbiji je posebno teška. Omladina Srbije suočava se sa ozbiljnim problemima prilikom ulaženja na tržište rada. Stope učešća i zaposlenosti su niske. Otprilike jedna polovina mladih ljudi koji su zainteresovani da rade ne može da nađe posao. Obrazovna postignuća ne smanjuju ovu stopu nezaposlenosti. Kod žena starosti između 15 i 24 godine stopa nezaposlenosti iznosi 52%. Kad mladi ljudi nađu posao, to je češće u neformalnom sektoru nego u formalnom.

Mladi imaju manje uspeha na tržištu rada u Srbiji nego bilo gde u Evropi

Stopa nezaposlenosti mladih

Odnos između nezaposlenosti

mladih/odraslih

Stopa učešća radne snage mladih

EU 25 18,9 2,5 45,1 EU 15 16,7 2,4 47,6 EU 10 31,7 2,7 35,0 Rumunija 23,2 4,2 35,8 Bugarska 25,8 2,4 28,9 Srbija 47,7 3,2 35,8

Izvor: Eurostat za EU (2004.), ARS 2005. za Srbiju

Skoro jedna polovina svih poslova još uvek je izvan privatnog sektora. Udeo zapošljavanja u privatnom sektoru u Srbiji još uvek je mali – učestvuje sa samo 57% u ukupnom zapošljavanju. Ostatak je velikim delom u državnom sektoru i u društvenim preduzećima. Međutim, prema podacima iz ARS-a, tranzicija zapošljavanja iz državnog i društvenog sektora u privatni sektor brzo se odvija. Udeo rada za platu u privatnom sektoru narastao je za 5 odsto od 2004. do 2005. godine. S obzirom na program privatizacije i restrukturiranja plus smanjenje državne administracije, ovaj trend će se verovatno nastaviti.

iv

Neformalni sektor ima važan udeo u zapošljavanju. Radnici u ovom sektoru obično su relativno slabo plaćeni i ne prelaze lako na poslove u formalnom sektoru. Prema ARS-u iz 2005, 43% od svih radnika i 27% od radnika za platu bili su iz neformalno zaposleni, ako se koristi definicija koja je usvojena za ovaj izveštaj.1 Slabo obrazovani i mladi imaju znatno veće učešće u neformalnom sektoru, u poređenju sa formalnim sektorom. Čak i kada se u obzir uzmu drugi faktori, plate radnika u neformalnom sektoru iznose 20% manje od onih u formalnom sektoru. Među radnicima na neformalnim poslovima veoma je raširena pojava siromaštva. Dinamička analiza u kojoj se koriste podaci ARS-a za 2004. i 2005. godinu pokazuje segmentiranje tržišta rada na formalni i neformalni sektor, sa malim protokom između ta dva sektora; samo nekih 10% onih koji rade za platu prešlo je sa neformalnog posla u jednoj godini na formalni posao u sledećoj godini, a isti procenat je prešao u obrnutom smeru.

BBB... OOOgggrrraaannniiičččeeennnjjjaaa uuu oootttvvvaaarrraaannnjjjuuu nnnooovvviiihhh rrraaadddnnniiihhh mmmeeessstttaaa Da bi se razumela situacija u vezi sa zapošljavanjem u Srbiji potrebna je multisektoralna

perspektiva koja uključuje i ekonomske i socijalne faktore i koja se bavi kako ponudom tako i potražnjom radne snage. U ovom izveštaju koristimo okvir u kome se razmatraju implikacije za zapošljavanje makroekonomskih faktora, investiciona klima, politika i institucije tržišta rada, obrazovanje i veštine, kao i mreža socijalne zaštite za radnike (MILES okvir). Procenom svih ovih faktora mogu se identifikovati obavezujuća ograničenja u otvaranju novih radnih mesta.

Iako je rast proizvodnje bio prilično dobar otkako je reforma započeta, ipak nije bio dovoljno

snažan da proizvede čist dobitak u zapošljavanju; međutim, ovaj rast „bez posla“ tipičan je za zemlje koje prolaze kroz prve godine tranzicije. Čak i u regionu gde je rast bez posla ili skoro bez posla rasprostranjen, Srbija se tokom prve polovine ove decenije pokazala kao relativno slab izvršilac u prevođenju povećane proizvodnje u veći broj radnih mesta. Ipak, evidencija otvaranja novih radnih mesta u Srbiji može se porediti sa istom u drugim zemljama, u istoj fazi njihove tranzicije.

Slično ranim iskustvima u svim tim zemljama, stagnacija u zapošljavanju u Srbiji

odraz je početne faze „defanzivnog restrukturiranja“. Uspešnije zemlje prešle su u višu fazu, u kojoj proizvode veći broj radnih mesta putem otvaranja novih firmi u privatnom sektoru i putem proširenja postojećih. Program restrukturiranja i privatizacije doveo je do otpuštanja velikog broja radnika, što je izazvalo „šok“ na tržištu rada zbog velikih gubitaka posla. Oslobađanje

1 Ova definicija neformalnog sektora uključuje: (i) samozaposlene pojedince koji nisu završili obrazovanje posle srednje škole; (ii) pomoćnici u domaćinstvu; (iii) radnici za platu i vlasnici u privatnim firmama sa manje od 10 zaposlenih. Svi radnici za platu u državnom i društvenom sektoru smatraju se formalno zaposlenima.

Privatni Državni Društveni Drugo

Većina poslova je van privatnog sektora

v

produktivnih resursa – uključujući radnu snagu – iz starih i neefikasnih preduzeća predstavlja veoma važan korak u izgradnji jake privrede i tržišta rada. Iako je taj uslov neophodan, on ipak nije i dovoljan. U krajnjoj tačci, kao što je to bio slučaj u drugim zemljama u regionu, evidencija otvaranja novih radnih mesta u Srbiji zavisiće od stvaranja ambijenta za otvaranje novih firmi i za proširenje postojećih.

Iskustvo u regionu, kao i međunarodno iskustvo, pokazuje da će većina novih radnih mesta otpadati na tržišne usluge. Sektor usluga u Srbiji je relativno nerazvijen, čak i po standardima nekadašnjih planiranih privreda. Zemlje u tranziciji, sa nasleđem teške industrijalizacije, imaju tendenciju da im usluge nisu dovoljno razvijene, iako se one uspešnije kreću prema zapadnoevropskim kriterijumima. Trenutno Srbija ima relativno mali udeo usluga u BDP-u, čak i po regionalnim standardima, iako je to u izvesnoj meti takođe odraz kasne tranzicije. Ova strukturalna evolucija je veoma važna za otvaranje novih radnih mesta zato što evidencije u svim regionima sveta pokazuju da zemlje sa srednjim i većim primanjima moraju da se oslone na usluge kao na primarnog generatora zaposlenja.

Rezultat pružanja usluga u Srbiji još uvek je slab

Povoljna investiciona klima bitna je za prolaženje kroz proces tranzicije i za stimulativno otvaranje novih radnih mesta. Srbija je proteklih godina napravila jasan napredak u poboljšanju zakona i pravila koji definišu njenu poslovnu klimu, ali ona i dalje zaostaje u poređenju sa drugim zemljama. U nedavnom izveštaju Poslovanje 2006 Srbija i Crna Gora je identifikovana kao vrhunski reformator u svetu. Uprkos tom poboljšanju jasno je da je potreban dalji napredak: ona u ukupnom rangiranju još uvek zauzima tek 92. mesto od 155 zemalja. Osim toga, podaci iz pregleda firmi (npr. Pregled poslovnog okruženja i učinka preduzeća i Pregled klime produktivnosti i investicija) pokazuju nezadovoljstvo preovlađujućim poslovnim okruženjem. Radi se o tome da, iako su izvršene važne pravne i regulatorne promene, menadžeri i vlasnici još uvek ne vide uticaj tih reformi. Biće potrebna dalja poboljšanja poslovne klime da bi se podstaklo više domaćih i stranih investicija i da bi se proizvela bogatija evidencija otvaranja novih radnih mesta.

Trenutno se čini da veštine koje radna snaga poseduje ne predstavljaju naročito važno obavezujuće ograničenje za otvaranje novih radnih mesta. Međutim, već ima nekih znakova da se pojavljuje jaz u veštinama, što bi u budućnosti moglo da bude ozbiljno ograničenje. Dokazi koje pružaju menadžeri ukazuju na to da veštine i obrazovanje radne snage trenutno predstavljaju relativno malu prepreku za poslovne transakcije u Srbiji. Mnoge firme su još uvek u fazi restrukturiranja i/ili u

Srbija i Crna Gora

2004

0 10 20 30 40 50 60 70 80

Rumunija

Albanija

Bugarskaia

Češka

Makedonija Rusija

Evropa i Centralna Azija

Slovenija

Hrvatska

Poljska

Mađarska

Slovačka

2004 1996Serbia Linear (Serbia)

vi

tradicionalnoj delatnosti. No, kad Srbija jednom pređe na intenzivniji oblik otvaranja novih radnih mesta, a konkurentna prednost firmi počne više da se zasniva na inovacijama u proizvodima i procesima, veštine i obrazovanje radnika će postati ozbiljnije ograničenje za zapošljavanje. Za to već ima nekih znakova: poslodavci se žale da imaju poteškoća u zapošljavanju određenih tipova visokokvalifikovanih radnika. Pored toga, nove firme i firme u sektoru usluga – u kome će nastajati nova radna mesta – žale se više od ostalih poslodavaca na manjak stručnosti.

Unapređenje sistema obrazovanja i obuke potrebno je sada, kako bi Srbija mogla da u budućnosti bude konkurentna na osnovu radne snage koja će biti bolje kvalifikovana od ove koju sada ima. Iako se obrazovna postignuća u Srbiji mogu porediti sa onima u drugim zemljama u tranziciji, ona će morati da ih unapredi da bi se približila nivou koji postoji u mnogim evropskim zemljama. Osim toga, međunarodni podaci o rezultatima učenja ukazuju na to da mladi ljudi u Srbiji zaostaju i da nisu dobro pripremljeni za privredu u kojoj posao i razvoj zavise od znanja i inovacija. Sistem srednjih škola je posebna briga, jer se on univerzalno smatra stepenom obrazovanja koje je preduslov za učestvovanje na savremenom tržištu rada. Sistem visokoškolskog obrazovanja ne proizvodi adekvatan broj dobro obrazovanih diplomiranih studenata čija će stručnost odgovarati tržištu rada koje se menja. Mogućnosti da se veštine unaprede kroz obrazovanje i obuku za odrasle, kao i aktivni programi na tržištu rada za one koji su aktivno zaposleni ograničene su. Da bi se o ovim nedostacima povela ozbiljna briga biće potrebne reforme na svim nivoima.

Plate su početkom ove decenije naglo rasle, ali su do 2003. bile obuzdane i od tada nisu predstavljale veći pritisak na ukupno zapošljavanje. Zvanični podaci o platama ukazuju na to da su se plate od 2000. dramatično povećale u nominalnom i realnom smislu, te u smislu strane valute. Međutim, detaljni pregled ovih podataka, koji je izvršen za potrebe ovog izveštaja, pokazuje da su, iz raznih razloga, prilikom procene te plate bile precenjene. Posle 2002. godine izgleda da je prosečni rast plata usporen i, prema našim procenama, od 2003. pa nadalje nije nadmašio BDP i rast produktivnosti.

Međutim, sistem poreza po osnovu radnog odnosa koji fukcioniše od 2001, je regresivan sistem koji je povećao troškove rada sa niskim platama. Ključni interes politike nije ukupan nivo oporezivanja nego njegova distribucija. Godine 2001. Srbija je uvela nova pravila oporezivanja po osnovu radnog odnosa, uključujući i socijalne doprinose. Ovo je reformisalo sistem koji je bio donekle bizaran i u priličnoj meri se nije sprovodio, tako što je osnovica za oporezivanje proširena, stope smanjene, a razne beneficije iz radnog odnosa u potpunosti oporezovane. Problem sa sadašnjim sistemom u Srbiji nije nivo oporezivanja – on po regionalnim standardima još uvek nije visok, iako treba primetiti da je po globalnim standardima Istočna Evropa region sa visokim porezima. Stvar je više u tome kako se poresko opterećenje distribuira. Efekat promena izvršenih u 2001. (s malim amandmanima urađenim kasnije) bio je uvođenje jedinstvenog regresivnog sistema u kome je poresko opterećenje najveće za rad sa najnižim platama, a smanjuje se kako zarada raste. Dok „poreski klin“ (koji meri opterećenje porezima koji se ubiraju na rad) iznosi 47,1% u slučaju radnika koji zarađuju 33% od prosečne plate, to pada na 42,2% za radnike sa prosečnom platom i nastavlja da se spušta do 32,7% za radnike koji zarađuju osmostruku prosečnu platu.

Kako visoki „poreski klin“ na prihod od rada ometa otvaranje novih radnih mesta, poreski sistem Srbije stavlja veliki teret na firme i sektore koji zapošljavaju radnu snagu sa niskim platama. To obeshrabruje formalno zapošljavanje u onim segmentima tržišta rada koji su bitni za bavljenje sadašnjom nezaposlenošću i za podsticanje otvaranja novih radnih mesta u budućnosti. Uticaj poreskog sistema se u privredi oseća disproporcionalno. On ima posebno negativne posledice za male, de novo privatne firme, naročito u sektoru usluga, koji treba da bude motor budućih otvaranja novih radnih mesta. Vrste radnika koje on pogađa verovatno se nalaze u mnogim grupama koje imaju poteškoća da nađu posao, a u koje spadaju omladina, niskoobrazovane osobe i drugi koji već dugi period imaju problema zbog nezaposlenosti.

vii

Reforma Zakona o radu implementirana 2001. radikalno je promenila osnovu regulative tržišta rada, od „samoupravljačkog“ sistema na model koji se zasniva na tržištu. Istorijsko nasleđe tradicionalnog „samoupravljačkog“ sistema bio je veoma visoki stepen zaštite radnog mesta i opšta rigidnost na tržištu rada. Zakon iz 2001. je bio važna polazna tačka, jer je transformisao pravni okvir u model zasnovan na tržištu, sa odredbama u kojima je bilo znatno više fleksibilnosti u zapošljavanju i davanju otkaza i u prestrojavanju radne snage. Važne promene uvedene su i u kolektivno pregovaranje.

Godine 2005. donesen je novi Zakon o radu, koji nije predstavljao fundamentalnu reformu ali je uveo neke važne izmene – od kojih nisu sve povoljne sa stanovišta zajednice poslodavaca. Zakon o radu iz 2005. sadrži nova pravila u različitim oblastima, uključujući kompenzaciju i zaštitu pri zapošljavanju. Ključni aspekt novog zakona je promena u strukturiranju i administriranju naknade. Poslodavci su izrazili zabrinutost zato što te reforme previše zadiru u tržišne principe za određivanje plata i zato što su nove odredbe previše složene. Pravila zaštite pri zapošljavanju takođe su promenjena, sa opštim efektom jačanja sigurnosti posla kroz povećane otpremnine i restrikcije na ugovore na određeno vreme. Iako regulativa tržišta rada još uvek nije jedna od većih prepreka za vođenje poslova, Istraživanje poslovnog okruženja i ekonomskih performansi (BEEPS) iz 2005. ukazuje da to predstavlja problem za otprilike jednu trećinu firmi, na prvom mestu zbog primene zakona.

Ipak, sve u svemu, pravila tržišta rada u Srbiji, po zakonu iz 2005, još uvek nisu naročito rigidna u poređenju sa drugim zemljama u regionu i u OECD-u. Štaviše, ograničeni kapacitet inspekcije bez sumnje smanjuje meru do koje zakoni o radu zaista utiču na rezultate na tržištu rada. Koristeći različite metodologije, ovaj izveštaj procenjuje da Srbija nema posebno rigidna pravila za tržište rada. U poređenju sa OECD zemljama ona se nalazi u srednjem rasponu, a u odnosu na većinu drugih zemalja u Jugoistočnoj Evropi ona je fleksibilnija. Takođe se čini razumnim zaključak da je efekat zakona još više smanjen ograničenim kapacitetom Odeljenja za inspekciju rada da u potpunosti nametne sprovođenje zakona.

CCC... MMMrrreeežžžaaa sssoooccciiijjjaaalllnnneee zzzaaaššštttiiittteee zzzaaa rrraaadddnnniiikkkeee Što se više srpska privreda bude zasnivala na tržištu i bude orijentisana ka Evropi i globalnoj ekonomiji, njeno tržište rada će sve više postajati nepostojano i biće bitno da se napravi delotvorna mreža socijalne zaštite za podršku radnicima. Ključni instrumenti u pomoći radnicima da se prilagode neizbežnim pomeranjima i dislociranju na fleksibilnom tržištu rada su podrška prihodima i aktivni programi na tržištu rada. Nijedan od tih instrumenata trenutno ne nudi više od veoma ograničene podrške velikoj većini nezaposlenih ili na drugi način ugroženih radnika.

Do sada su napori u prilagođavanju radne snage bili usredsređeni na radnike koji su postali višak zbog restrukturiranja i privatizacije preduzeća. Iako je razumljivo da problem podrške ovim radnicima čini sastavni deo procesa privatizacije, Vladin Socijalni program zahteva znatne finansijske resurse. Program restrukturiranja preduzeća već je doveo do značajnog broja otpuštanja radnika, a tokom narednih nekoliko godina dovešće do daljeg otpuštanja viškova i to u velikom broju, jer u državnim i društvenim preduzećima koja su u fazi restrukturiranja još uvek ima oko 250.000 zaposlenih. Vlada je 2002. uvela Socijalni program da bi dala nadoknadu i podršku radnicima koji su otpušteni iz odabranih društvenih i javnih preduzeća koja prolaze kroz proces restrukturiranja ili privatizacije. Prema ovom programu, otpušteni radnici koji u njemu učestvuju mogu da biraju između različitih opcija nadoknade. Prosečna otpremnina iznosila je oko 130.000 dinara, što predstavlja daleko velikodušniju nadoknadu od one koju mogu da dobiju evidentirana nezaposlena lica na birou rada. Tokom 2002-2005, otpremnine iz Tranzicionog fonda, ustanovljene da bi se pokrili troškovi Socijalnog programa, iznosile su skoro 20 milijardi dinara, što po gruboj proceni iznosi 0.5% godišnjeg BDP.

viii

Većina otpuštenih radnika veoma teško ponovo nalazi posao, a najveći deo njih je u vreme sprovođenja ankete bio nezaposlen. Kroz istraživačke ankete se otkrilo da je verovatnoća da otpušteni radnici budu nezaposleni dvostruko veća od verovatnoće da budu zaposleni. Tako niska stopa ponovnog zapošljavanja nije iznenađujuća s obzirom da su to uglavnom stariji radnici i da su njihove veštine uglavnom specifične za zanimanja i delatnosti koji propadaju. Većina radnika ispitanih u anketi vidi nedostatak slobodnih radnih mesta kao glavnu prepreku za ponovno zapošljavanje.

Važno je da se Socijalni program postepeno ukine, da bi sredstva mogla da budu prebačena na slobodnu radnu snagu. U ovom trenutku program osiguranja u slučaju nezaposlenosti obezbeđuje naknade za veoma mali broj radnika. Iako su radnici koji su otpušteni iz državnog i društvenog sektora kao višak primili znatan udeo ukupnih javnih sredstava izdvojenih za radnike bez posla, oni u suštini predstavljaju relativno mali deo ukupnog broja nezaposlenih. U stvari, većina nezaposlenih radnika nema pristup programima za podršku prihoda. Zapravo, samo oko 5% svih nezaposlenih radnika prima naknadu za nezaposlenost. Ima nekoliko razloga za tako malu pokrivenost, u koje spada i iscrpljenost fondova za naknade zbog veoma raširene pojave dugogodišnje nezaposlenosti, te činjenice da mnogi nezaposleni radnici – najčešće početnici u poslu – ne zadovoljavaju kriterijume podobnosti.

Sistem osiguranja u slučaju nezaposlenosti zaista ne igra ulogu koja mu je namenjena, kao tranziciona mreža socijalne zaštite za radnike koji su privremeno bez posla i koji traže novi posao. U stvari, većina korisnika iscrpi svoju podobnost nakon veoma dugog perioda primanja naknada. Samo jedan od 8 korisnika prima naknadu za nezaposlenost tokom 6 meseci ili manje. Više od polovine je na listi plaćanja naknade za nezaposlenost više od jedne godine, a skoro jedna trećina prima naknadu 24 meseca, što je trenutno maksimalni period. Oko 20% primaće naknadu dok ne steknu pravo na penziju; to produženo primanje naknada omogućeno je osobama sa više od 30 godina staža, ali se vršilo po Zakonu o zapošljavanju iz 2003. Kao što se vidi iz naknada koje traju duže vreme, korisnici osiguranja u slučaju nezaposlenosti su uglavnom stariji radnici; skoro 70% ima 45 godina ili više.

Veliki problem sa sistemom osiguranja u slučaju nezaposlenosti predstavljaju zaostaci u plaćanju naknada. U stvarnosti, nosioci prava primaju prvu isplatu tek šest meseci nakon što ih proglase podobnim. To kašnjenje lako može da obeshrabri nezaposlene da podnesu zahtev Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ). Štaviše, ovakva situacija podstiče inicijativu za neformalno zapošljavanje, jer podnosioci zahteva za osiguranje u slučaju nezaposlenosti često rade u neformalnoj ekonomiji, dok čekaju da počne isplata (a i kasnije). U decembru 2005. zaostaci u naknadama za nezaposlenost iznosili su preko 7 milijardi dinara. Prihodi od doprinosa u 2005. mogli su da pokriju samo 67% rashoda na bruto naknade u slučaju nezaposlenosti (tj. uključujući penzije i doprinose za fond zdravstvenog osiguranja). Manjak je

<6 meseci

6-12 meseci

12-24 meseci

Do penzije

Većina veoma dugo prima naknadu

ix

pokriven transferom iz opšteg budžeta. Postoje indicije da se finansijska situacija što se tiče finansiranja osiguranja u slučaju nezaposlenosti popravlja, te da su prihodi od doprinosa znatno povećani od kad su reforme usvojene prema Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje iz 2004.

Problemi finansiranja osiguranja u slučaju nezaposlenosti rezultirali su slabim i nesigurnim finansiranjem programa za aktivne mere zapošljavanja. Za fond osiguranja u slučaju nezaposlenosti i za budžetske transfere koji se odnose na zapošljavanje prioritet je da se ispune obaveze osiguranja u slučaju nezaposlenosti. Posledica je, s obzirom na ograničene ukupne resurse koji stoje na raspolaganju, da su rashodi na aktivne programe na tržištu rada mali, sa znatnom fluktuacijom iz godine u godinu. Proteklih godina Srbija je na aktivne mere potrošila 0,1% ili manje BDP-a, što je manje od troškova za iste namene u većini zemalja Centralne i istočne Evrope.

Dok je raspoloživi budžet ograničen, klijentela – evidentirana nezaposlena lica – je veoma velika zato što se mnogi prijavljuju u NSZ radi dobijanja zdravstvenog i drugih oblika socijalnog osiguranja. Ovako veliki broj predmeta stavlja ogroman teret na pleća službe za zapošljavanje koja je ionako previše opterećena obavezama. Broj evidentiranih lica koja traže posao daleko prevazilazi procene o nezaposlenosti zasnovane na Anketi o radnoj snazi (ARS). Za registrovanje postoji jak podsticaj zato što korisnici naknada za nezaposlenost imaju pravo na zdravstveno, penziono i invalidsko osiguranje tokom perioda isplata tih naknada. To je dovelo do toga da su mnoge osobe koje su u NSZ evidentirane kao lica koja traže posao u stvari već zaposlene u neformalnom sektoru ili ne predstavljaju istinsku radnu snagu. NSZ se suočava sa nizom ozbiljnih problema koji je dovode u nemoguću situaciju: nema dovoljno sredstava, nema dovoljno osoblja, a rasparčana mreža biroa za zapošljavanje veoma je ograničava u nastojanju da modernizuje staromodni sistem pružanja usluga pri zapošljavanju. Veliki broj predmeta čini posao NSZ-a jednim od najtežih u regionu.

Broj registrovanih nezaposlenih lica koja učestvuju u aktivnim programima na tržištu rada je mali. Precizne evaluacije uticaja koje ti programi imaju nisu urađene. Od 2002. do 2004. je svake godine u aktivnim programima na tržištu rada u proseku učestvovalo 37.000 nezaposlenih radnika (4% od evidentiranih nezaposlenih lica); 2005. godine, kada je na raspolaganju bilo više resursa, taj broj se povećao na 101.500. Glavne aktivnosti su bile usluge pri zapošljavanju koje su namenjene poboljšanju informacija koje stoje na raspolaganju onima koji traže posao i poslodavcima, kao i posredovanju između te dve strane. Nude se izvesna obuka i pomoć pri samozapošljavanju, ali na veoma ograničenoj osnovi. Nema dokaza o preciznoj evaluaciji uticaja i rentabilnosti bilo kog programa i usluga NSZ.

DDD... PPPlllaaannn rrreeefffooorrrmmmeee tttrrržžžiiiššštttaaa rrraaadddaaa Analiza koja je predstavljena u ovom izveštaju ističe izazove s kojima se Srbija suočava. Kreatori politike bi trebalo da se usredsrede na tri najvažnija problema:

• Čak i pored obnavljanja privrednog rasta početkom ove decenije, zaposlenost se smanjila, a nezaposlenost ostaje velika i izgleda da se još više povećava;

• Isključenost sa tržišta rada je ozbiljan problem, jer postoje posebne grupe (npr. mladi, te nedovoljno obrazovani) čiji su izgledi za zapošljavanje veoma mali; tu je i mnogo radnika koji kad izgube posao veoma dugo ostaju bez posla; zatim

• Mreža socijalne zaštite za radnike je neefikasna i ne doprinosi dinamičnosti tržišta rada. Raspoloživi resursi skoncentrisani su na obezbeđivanje plaćanja otpremnina i na produženo davanje naknada radnicima koji su otpušteni zbog privatizacije i restrukturiranja preduzeća, uz veliki broj radnika koji

x

nema pristup uslugama koje se pružaju za pomoć pri ponovnom zapošljavanju ili za podršku prihodima.

Ovi problemi se ne mogu rešiti programima zapošljavanja koji nastoje da direktno otvaraju nova radna mesta ili da obezbede dugotrajno olakšan položaj nezaposlenih lica. Programi koji pokušavaju da probleme tržišta rada reše kroz posebne subvencije i druga sredstva mogu obezbediti olakšanje za ciljne grupe ali troškovi mogu biti visoki a neće stvoriti značajno dodatno zapošljavanje. Niti se problemi nezaposlenosti mogu rešavati putem velikih i/ili produženih davanja naknada koje radnicima pružaju kompenzaciju ali malo mogu da učine na vraćanju tih radnika da ponovo budu deo radne snage. Ove strategije ne mogu biti zamena za dinamično tržište rada koje vodi ka otvaranju novih radnih mesta. Strategija za bavljenje problemima nezaposlenosti u Srbiji mora da se zasniva na multisektoralnim reformama koje stvaraju povoljan ambijent za otvaranje novih radnih mesta u privatnom sektoru. Otvaranje novih radnih mesta je rezultat otvaranja novih firmi i proširenja postojećih. To zahteva multisektoralnu strategiju koja se zasniva na makroekonomskoj stabilnosti, koja podstiče investicije, dozvoljava prelazak radnika iz sektora koji propadaju u one koji se razvijaju, stvara visokokvalifikovanu i fleksibilnu radnu snagu i obezbeđuje podršku za prilagođavanje radnika dok oni traže podsticaje za nalaženje zaposlenja. Program privredne i regulatorne reforme je bitan za obezbeđenje makroekonomske stabilnosti i povoljne poslovne klime koje su veoma važne za poboljšanje situacije u zapošljavanju. Iako preporuke u oblasti ekonomske politike izlaze iz okvira ovog izveštaja, potrebno je naglasiti da je održivi razvoj bitan za poboljšanje evidencije otvaranja novih radnih mesta u Srbiji. Nesigurnost izaziva brigu kod investitora zato su stalni napori da se obezbedi makroekonomska stabilnost od fundamentalnog značaja. Treba proceniti mali udeo tržišnih usluga u ukupnoj privredi, a svako regulatorno ili bilo kakvo drugo ograničenje u razvoju vezano za politiku treba odstraniti zato što ovaj sektor mora da bude izvor većine novih radnih mesta koja će se otvoriti u budućnosti. Iako je Srbija načinila velike korake u poboljšanju svoje poslovne klime, ovaj deo programa rada ostaje nedovršen. Firme i dalje izražavaju brigu oko primene regulative i drugih pitanja koja utiču na kvalitet posla. Dovršavanje procesa restrukturiranja i postepeno ukidanje Socijalnog programa što je pre moguće bitni su kako za poboljšanje budućeg ambijenta za otvaranje novih radnih mesta tako i za obezbeđivanje bolje mreže socijalne zaštite za radnike u Srbiji. Privatizacija i restrukturiranje sektora društvenih i državnih preduzeća ima značajne posledice i na otvaranje novih radnih mesta i na sigurnosnu mrežu. Restrukturiranje je neophodno da bi se oslobodili resursi države, uključujući radnu snagu, da bi ista mogla biti usmerena ka produktivnijim aktivnostima. U isto vreme, Socijalni program konzumira značajna sredstva da bi pomogao relativno malom delu od ukupnog broja radnika u zemlji kojima je pomoć potrebna. Sve dok se taj program ne ukine Srbija neće imati sredstava da razvije delotvornu sigurnosnu mrežu za radnike, sa aktivnim i pasivnim programima koji će funkcionisati. Socijalni program bi trebalo smanjiti i ukinuti što je pre moguće, skupa sa završetkom privatizacionog plana. Dugotrajan proces restrukturiranja imao bi prilično mnogo troškova. U ključni deo programa radih mesta spadaju i reforme za unapređenje funkcionisanja tržišta rada, što je u žiži interesovanja ovog izveštaja. Iako se najvažnija ograničenja za otvaranje novih radnih mesta nalaze izvan tržišta rada (npr. makro nesigurnost, poslovna klima), reforme politike tržišta rada takođe su potrebne. Slaba potražnja za radnom snagom, struktura zaposlenosti tipa „insajder-autsajder“ i slaba mreža socijalne zaštite – sve je to barem delimično rezultat sadašnje politike tržišta rada. Da bi se ovim problemima moglo pozabaviti, jedan od primarnih zadataka će biti da se ta politika dovedu u red, uz neke reforme koje treba sprovesti otprilike tokom naredne dve godine, dok ostale reforme treba da budu deo dugoročnog programa rada.

xi

Najhitnije reforme koje se zahtevaju na tržištu rada su eliminisanje regresivnosti u sistemu poreza po osnovu radnog odnosa, postepeno ukidanje Socijalnog programa i pročišćavanje evidencije NSZ-a. Tokom dužeg perioda potrebno je transformisati mrežu socijalne zaštite za radnike razvijanjem efikasne i rentabilne podrške kroz naknade za nezaposlenost i aktivne programe na tržištu rada, kao i dovršavanjem reformi da bi se poboljšao kvalitet radne snage. Ovaj program rada prikazan je ukratko na tabeli niže.

Opcije politike (na tržištu rada)

Glavni nalazi Akcija (na tržištu rada)

Kratkoročne Dugoročne 1. Nedovoljan rast zapošljavanja

Poboljšati opštu klimu za otvaranje novih radnih mesta putem:

(i) Eliminisanja regresivnosti u sistemu oporezivanja po osnovu radnog odnosa

• Uvođenje oslobađanja od plaćanja poreza na plate

• Niža osnovica za doprinose i podizanje plafona doprinosa za socijalno osiguranje

• Konačno eliminisati porez na plate i uvesti porez na integrisani lični dohodak

• Smanjiti porez po osnovu radnog odnosa (nakon što se popravi fiskalna situacija u planovima socijalne zaštite)

(ii) Unapređenja administriranja Zakona o radu i pravne reforme

• Poboljšanje kapaciteta za sprovođenje i tumačenje Zakona o radu

• Pojednostavljenje pravila za naknade

• Reformisati odredbe u Zakonu o radu koje se odnose na otpremnine i ugovore na određeno vreme

• Zaposlenost se smanjuje; stopa zaposlenosti iznosi samo 51%

• Nezaposlenost iznosi oko 22% i raste i dalje

• Skoro 30% radnika za platu su u neformalnom sektoru

• Privredno okruženje i poslovna klima predstavljaju ograničenja

• Neke politike tržišta rada takođe predstavljaju barijeru

(iii) Poboljšanja kvaliteta radne snage

• Program rada za reformu srednjoškolskog obrazovanja

• Reformisati program rada za osnovno obrazovanje, obrazovanje posle srednje škole i „učenje celog života“

2. Isključenost sa tržišta rada Proširiti pristup radnim mestima putem:

(i) Eliminisanja podsticaja da se period registracije produži

• Razdvojiti evidentiranje od pristupa osiguranju

• Bolji monitoring NSZ-a pri pokušajima da se nađe posao

• Skratiti maksimalno trajanje osiguranja u slučaju nezaposlenosti

• 80% nezaposlenih je u tom statusu duže vreme (>1 godina)

• Stopa nezaposlenosti kod žena iznosi 27%

• Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 50%

• U ugroženim manjinama stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, a zarade su veoma niske

(ii) Boljeg pristupa obrazovanju i obuci, pogotovo za ugrožene grupe

• Dati podsticaj da se poveća broj onih koji obezbeđuju obuku

• Podsticaji za marginalizovane grupe

• Reforme oporezivanja

xii

Opcije politike (na tržištu rada)

Glavni nalazi Akcija (na tržištu rada)

Kratkoročne Dugoročne po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)

(iii) Poboljšanja tranzicije škola-posao

• Uvesti programe za ulazak mladih na tržište rada

• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)

Reforme obrazovanja (videti u tekstu gore)

3 Neefikasna socijalna zaštita za radnike Poboljšati socijalnu zaštitu putem:

(i) Dovršavanja prilagođavanja radne snage u privatizaciji

• Završiti Socijalni program

(ii) Reforme administriranja sistema osiguranja u slučaju nezaposlenosti

• Eliminisati zaostatke • Unaprediti vođenje

evidencije

(iii) Izgradnje kapaciteta za aktivne programe na tržištu rada

• Dodatni resursi za osnovnu podršku koju pruža NSZ

• Ohrabriti privatne provajdere

• Monitoring i evaluacija

• Povećati resurse za aktivne programe na tržištu rada zasnovane na učinku

• Socijalni program apsorbuje veliki deo sredstava

• Sistem NSZ-a se veoma malo slaže sa „stvarnom“ nezaposlenošću

• Osiguranje u slučaju nezaposlenosti štiti veoma mali broj nezaposlenih

• Zaostaci u isplati osiguranja u slučaju nezaposlenosti

• Kroz aktivne programe na tržištu rada pruža se mala podrška

(iv) Usredsrediti aktivno i pasivno programiranje na nezaposlene i ugrožene radnike

• Eliminisati iz evidencije NSZ-a one koji ne traže posao, putem poboljšanog monitoringa i razdvajanja upisa u evidenciju od pristupa osiguranju (videti u tekstu gore)

• Povećati efikasnost, targetiranje i uticaj socijalne pomoći da bi se pružila podrška onima koji nisu podobni za programe zapošljavanja

1. Poboljšanje klime za otvaranje novih radnih mesta

Eliminisanje regresivnosti sistema oporezivanja po osnovu radnog odnosa podstaklo bi zapošljavanje u formalnom sektoru, pogotovo za radnu snagu sa niskim primanjima. Mogle bi se osmisliti reforme da se ovaj cilj postigne bez menjanja ukupnog nivoa poreskih prihoda. Reformisanje regresivne distribucije oporezivanja rada podstaklo bi zapošljavanje u sektoru sa niskim platama. Za porez na plate ne postoji „nulta rubrika“; uvođenje oslobođenja od poreza bila bi reforma koja ide u pravom pravcu. Regresivnost bi bila smanjena i kad bi osnovica minimuma zarada koje podležu osiguranju bila smanjena, a maksimum povećan. Vlada je nedavno predložila set poreskih reformi koje počinju da se bave ovim problemima. (Međutim, problematični su predlozi za podsticanje zapošljavanja mladih. Videti okvir niže u tekstu u kome se nalaze sažetak i procena.) Reforme koje se bave nejednakošću sadašnjih poreskih aranžmana treba da budu fiskalno neutralne na minimumu zbog velikog deficita u fondovima socijalnog osiguranja. Srbija bi u srednjoročnom planu mogla da razmotri eliminisanje određenih poreza na plate i uvođenje dobro osmišljenog integrisanog poreza na lični

xiii

dohodak (na sve izvore prihoda). To bi stvorilo horizontalnu jednakost i smanjilo opterećenje na prihod zarađen kroz platu. Na duže staze, kad se fiskalna situacija u socijalnom osiguranju poboljša, porezi po osnovu radnog odnosa mogli bi biti smanjeni.

Reforma poreza iz jula 2006.

U vreme kad je ovaj izveštaj privođen kraju, Vlada je usvojila set amandmana na Zakon o porezu na dohodak građana i Zakon o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje. Namena ovih promena je da se obezbede poreske olakšice, da se smanji porez na zaposlenje sa malim prihodom, da se stimuliše zapošljavanje mladih i da se ponude poreske olakšice za izvesne delatnosti i nerazvijene regione. Najznačajniji amandmani koji se odnose na tržište rada sadrže: • Smanjenje poreza na prihod na bruto plate sa 14% na 12%; • Sve plate do iznosa od 5.000 dinara mesečno da budu izuzete iz plaćanja poreza na prihod od plate; • Smanjenje minimalne osnovice za doprinose za socijalno osiguranje sa 40% na 35% od prosečnih bruto zarada; • Oslobođenje od plaćanja poreza na prihod od plate i doprinosa za socijalno osiguranje tokom 3 godine ukoliko

poslodavac zaposli na probni rad radnike mlađe od 30 godina i tokom 2 godine ukoliko poslodavac zaposli nezaposlene radnike koji su evidentirani kod NSZ-a duže od 3 meseca:

• Oslobođenje od plaćanja godišnjeg poreza na prihod smanjeno sa 4 puta na 3 puta prosečnu platu; • Povećanje stope godišnjeg poreza na prihod sa 10% na 15% na prihod koji je 6 puta veći od prosečne plate. Ove bi promene smanjile „poreski klin“ na 38,5% za radnike koji zarađuju prosečnu platu. Trenutni „poreski klin“ iznosi 42,2%. Za radnike mlađe od 30 godina koji ispunjavanju kriterijume za oslobođenje od poreza i koji zarađuju prosečnu platu, „poreski klin“ će pasti sa 42,2% na 19,8%. Najpozitivnije strane ovih amandmana su oslobođenje od plaćanja poreza na prihod od plate i smanjena osnovica minimalnog doprinosa koja će u poreski režim rada uneti skromnu progresivnost: „poreski klin“ za radnike koji zarađuju 50% odnosno 300% od prosečne plate bio bi 36,6% odnosno 39,9%. Cilj uvođenja progresivnosti bi takođe bio zadovoljen da su amandmani uključili i viši maksimum doprinosa. Međutim, čista korist od zapošljavanja po ovim amandmanima skoro sigurno će biti mala. Prema našim preliminarnim procenama, promene u porezu na prihod od plate i minimalne osnovice socijalnih doprinosa verovatno će pomoći otvaranju manje od 20.000 dodatnih novih radnih mesta. Ma kakve koristi po zapošljavanja da iz ovoga proisteknu, one će biti koncentrisane na rad koji donosi malu platu. Posebne odredbe za mlade će obezbediti kratkoročno olakšanje mladim ljudima koji su ispunjavaju kriterijume za oslobođenje od poreza, međutim, ozbiljne evaluacije urađene u drugim zemljama, gde su uvedene slične intervencije, otkrile su da će mnogi subvencionisani radnici koji su zaposleni prema novim odredbama jednostavno zameniti nesubvencionisane radnike (tj. efekat zamene) ili bi ionako dobili to zaposlenje (tj. „deadweight“ efekat). Drugim rečima, čisti efekat zapošljavanja biće mali. Velika je zabrinutost kakav će fiskalni efekat ovaj predlog imati na fondove socijalnog osiguranja i na ukupni budžet. Troškovi bi potencijalno mogli biti značajni i potrebno je da budu inkorporirani u planiranje održivosti sistema socijalnog osiguranja i u makroekonomski program.

Čini se da Zakon o radu ne predstavlja direktno ograničenje na otvaranje novih radnih mesta ali bolje administriranje i primena podstakli bi formalno zapošljavanje. Preovlađujući zakonski okvir ne predstavlja veliko ograničenje za zapošljavanje. Međutim, poboljšanje ograničenih kapaciteta za primenu zakona, kao i administriranje sporova, poslužilo bi i poslodavcima i radnicima. Takođe, pojednostavljenje strukture nadoknade i izveštavanje o zahtevima umanjilo bi broj sporova i dopustilo bi da plate direktnije odražavaju uslove na tržištu. Tokom dužeg perioda mogle bi se izvršiti neke izmene u Zakonu o radu, da bi se podstaklo zapošljavanje. Kao prvo, moglo bi se razmisliti o tome da se smanje otpremnine radnicima sa dugim stažom, da bi bile u skladu sa prosečnim nivoom koji preovlađuje u regionu Evrope i Centralne

xiv

Azije (ECA). Kao drugo, treba da se ukine maksimalni period za ugovore na određeno vreme. To postaje standard u industrijalizovanim zemljama.

Sveobuhvatne reforme obrazovanja i obuke biće bitne za poboljšanje kvaliteta buduće radne snage. Iako kvalitet radne snage sada ne predstavlja obavezujuće ograničenje za zaposlenje, već postoje znaci da će to biti predmet interesovanja u budućnosti, kad otvaranje novih radnih mesta uzme maha, a privreda dobije moderniju strukturu. Sistemi obrazovanja i obuke imaju nedostataka na svim nivoima. Pošto je potrebno vreme da bi se izvršio uticaj na reformu obrazovanja, promene treba započeti sada, da bi radna snaga u Srbiji bila sposobna da konkuriše u otvorenoj ekonomiji, gde se produktivnost i rast prihoda sve više zasnivaju na znanju i veštinama. Prioritetna je reforma srednjeg obrazovnog nivoa. Kao što je već primećeno, to je preduslov za učestvovanje u savremenoj ekonomiji. Relativno slab kvalitet obrazovanja i indikatori tržišta rada za mlade ljude koji su završili srednju školu samo još više ističu da je reforma srednjeg obrazovanja prioritet. U dugoročnom programu rada mora se krenuti i na druge nivoe formalnog obrazovanja, kao i na formalno i neformalno obrazovanje odraslih.

2. Proširiti pristup zapošljavanju

Veoma učestala pojava dugotrajne nezaposlenosti znači da mnogi radnici „gube dodir“ sa tržištem rada. Potrebne su administrativne promene da bi se smanjio podsticaj da neko ostane evidentiran kao nezaposlen. Dobro su poznati problemi vezani za povezivanje pristupa zdravstvenom i socijalnom osiguranju sa evidencijom nezaposlenih i Vlada nastoji da ih reši. Kad se nađe rešenje koje će funkcionisati i kad ono počne da se primenjuje, doći će do niza pogodnosti kako u smislu vraćanja radnika bez posla na formalno tržište radne snage tako i u smislu oslobađanja resursa da bi se pomoglo onima koji zaista traže posao. Deo bilo kog rešenja mora da bude i oštriji monitoring potrage za poslom koji treba da sprovodi NSZ. Najzad, skraćenje maksimalnog trajanja davanja naknade za nezaposlenost na godinu dana približiće Srbiju regionalnim normama. Kad veliki broj dugotrajno nezaposlenih više ne bude mogao da ima pristup naknadama za nezaposlene to će onima koji istinski žele da rade dati podsticaj da krenu u traženje posla. Dodatni resursi koji će biti na raspolaganju NSZ-u kad se platni spiskovi nezaposlenih pročiste, treba da se koriste za te radnike, da bi im se pomoglo da se vrate na tržište rada. Za one koji u stvari i ne traže posao pravi je instrument za podršku prihoda socijalna pomoć – a ne osiguranje u slučaju nezaposlenosti. Preporuke Svetske banke o socijalnoj pomoći date su u sažetku na kraju ovog odeljka.

U nekim slučajevima obuka i druge aktivne mere pomogle bi dugotrajno nezaposlenima i drugim ugroženim radnicima da nađu posao. Neke osobe koje su, u stvari, isključene sa tržišta rada imale bi koristi od obuke i drugih aktivnih mera zapošljavanja. Na primer, iskustvo iz Mađarske pokazuje neke obećavajuće pristupe u promovisanju zapošljavanja i prilika za ostvarivanja dohotka za Rome putem grantova i beskamatnih kredita. Međutim, međunarodni nalazi zasnovani na evaluaciji programa pokazuju da očekivanja moraju biti realistična. Intervencije na tržištu rada ne mogu prevazići ozbiljne nedostatke u obrazovanju ili diskriminaciju zato se tim preprekama, tamo gde postoje, treba pozabaviti ukoliko postoji želja da se situacija sa zapošljavanjem ugroženih grupa poboljša.

Za omladinu su potrebne posebne mere da bi se olakšale sadašnje teškoće u vršenju tranzicije na tržište rada. Poboljšanje rezultata zapošljavanja mladih biće dugotrajni izazov u koji spada stvaranje boljeg okruženja za otvaranje novih radnih mesta i sistem obrazovanja koji proizvodi mlade ljude bolje prilagođene potrebama tržišta. Međutim, kreatori politike ne mogu da čekaju na ta konačna rešenja. Mladi ljudi (sa ostalim isključenim grupama) biće glavni korisnici smanjenog poreza po osnovu radnog odnosa za posao sa malom platom. Takođe treba razmotriti tranzicione programe kao što je stažiranje, iako treba dobro proučiti do koje mere su ti programi rentabilni.

xv

3. Proširenje pokrivenosti i efikasnosti socijalne zaštite radnika

Zadatak dovršavanja smanjenja državnih i društvenih preduzeća, te postepenog ukidanja Socijalnog programa treba što je pre moguće izvršiti do kraja. To je bitan preduslov za uključivanje u ozbiljnu reformu mreže socijalne zaštite radnika. Kao što smo na više mesta u ovom izveštaju naglasili, to je težak i skup proces. Kad se Socijalni program bude postepeno ukinuo i završio, resursi će biti na raspolaganju za preraspodelu drugim nezaposlenim i ugroženim radnicima. Obim dodatnih resursa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti i za programe aktivnih mera zapošljavanja takođe će se povećati kad se evidencija NSZ-a pročisti.

Reforme u administriranju sistema osiguranja u slučaju nezaposlenosti proširiće delokrug i efikasnost kako podrške prihodima tako i aktivnim programima na tržištu rada. Raščišćavanje zaostataka u isplatama osiguranja u slučaju nezaposlenosti proširiće pokrivenost sistema, a takođe eliminisati jednu od motivacija za neformalni rad. Prihodi od doprinosa su se popravili nakon promena u Zakonu o doprinosima za socijalno osiguranje iz 2004. Kako se baza naplate za osiguranje u slučaju nezaposlenosti širi, finansijski aspekt sistema trebalo bi da krene ka zdravijoj osnovici u budućnosti.

Potrebno je značajno unaprediti kapacitet za implementaciju aktivnih programa na tržištu rada koji „funkcionišu“ na osnovu ekonomičnosti. Sadašnji veoma limitirani kapacitet NSZ-a da obezbedi aktivne programe na tržištu rada poboljšaće se kad se oslobodi više resursa nakon postepenog ukidanja Socijalnog programa, pročišćavanja evidencije nezaposlenih i finansijskog stabilizovanja osiguranja u slučaju nezaposlenosti. Dva važna koraka koja treba preduzeti u kratkom roku su (i) upotrebiti deo bilo kojih postojećih dodatnih resursa da bi se ojačala prva linija podrške nezaposlenim radnicima koju pruža NSZ i (ii) podstaći privatne davaoce usluga pri zapošljavanju. Dugoročno, Srbija treba da razvije kapacitete za realizovanje rentabilnih programa za aktivne programe na tržištu rada koji će se organizovati za nezaposlene radnike. Kreatori politike će morati da budu realistični u proceni koje aktivne mere mogu biti realizovane: oni nisu „lek za sve“, kad je velika nezaposlenost u pitanju. Međutim, dobro ciljani i pažljivo osmišljeni programi mogu da poboljšaju izglede za zapošljavanje učesnika. Precizan monitoring i evaluacija potrebni su da bi se limitirani resursi koje Srbija ima raspodelili na intervencije koje funkcionišu na osnovu rentabilnosti. Treba ohrabrivati privatne agencije da i one konkurišu za izvođenje programa.

Programi aktivnih i pasivnih mera zapošljavanja treba da budu usredsređeni na one koji aktivno traže posao. To zahteva sistem socijalne pomoći siromašnima koji funkcioniše. Resursi koji stoje na raspolaganju za naknade za nezaposlenost i za programe aktivnih mera zapošljavanja moraju se koristiti za pružanje podrške radnicima u privremenom prilagođavanju, dok ne nađu novi posao. Taj zadatak se razlikuje od zadatka da se obezbedi mreža socijalne zaštite za siromašne. Međutim, sistem socijalne pomoći koji funkcioniše predstavlja bitnu dopunu programima za zapošljavanje. Trenutno je mreža socijalne pomoći u Srbiji slaba i ima veoma ograničenu pokrivenost. Potrebne su reforme da bi se poboljšao njen uticaj, efikasnost i bolje razumevanje.2 U njih spadaju (i) jačanje mreže socijalne zaštite za najsiromašnija domaćinstva pomeranjem slabo ciljanih programa na dobro ciljani program materijalnog obezbeđenja porodice (MOP) i daljim poboljšanjem targetiranja putem tretiranja novih pristupa za identifikaciju siromašnih; (ii) delotvornije i rentabilnije održavanje obuke modernizacijom informacionih sistema i ažuriranjem podataka; (iii) poboljšanje razumevanje usluga i naknada i planiranje decentralizacije uz pomoć jačanja kapaciteta lokalnih vlada za davanje naknada i pružanje usluga, kao i kapacitete centralne vlade za nadgledanje kvaliteta i kapitala; i najzad (iv) konsolidovanje dva osnovna programa ciljanih nadoknada, MOP i dečji dodaci, da bi se poboljšala opšta delotvornost sistema. Ove

2 Ove preporuke i temeljna analiza predstavljeni su u izveštaju o socijalnoj pomoći i dečjoj zaštiti (Svetska banka 2006b).

xvi

reforme treba preduzeti u okviru postojećeg budžeta za socijalnu zaštitu, te uz uštede koje se mogu napraviti u dužem periodu vremena iz koristi dobijene zbog povećanja efikasnosti.

1

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 11:: UUVVOODD

AAA... IIIssstttooorrriiijjjaaattt 1. Uspeh reformskog procesa u Srbiji u velikoj meri zavisi od otvaranja novih i boljih radnih mesta. Zaposlenje je osnovno sredstvo pojedinaca za doprinos privrednom razvoju društva i učestvovanje u koristi koju taj razvoj donese. Osim toga, politička podrška održivom reformskom procesu je nesigurna u društvima u kojima opstaje velika nezaposlenost i u kojima je previše građana isključeno iz mogućnosti da budu produktivni na tržištu rada. Kao i druge zemlje koje traže svoje mesto u Evropskoj Uniji, i Srbija će morati da pokaže jako tržište rada, kao ključnu kvalifikaciju za konačni pristup Uniji. 2. Kao i većina nekadašnjih zemalja sa planiranom privredom, i Srbija prolazi kroz tešku tranziciju od zagarantovanog stalnog zaposlenja do modela zapošljavanja koji se zasniva na tržištu. U celoj Istočnoj Evropi broj onih koji su ostali bez posla je velik, jer su njihove privrede prolazile kroz masovno restrukturiranje. Čak i kad je privredni rast ponovo postignut u mnogim delovima regiona, njega nije sledilo otvaranje novih radnih mesta, osim u zemljama koje su bile vodeće u reformama. Veći učinak u zapošljavanju svuda u regionu zahtevaće delotvorno dovršavanje reformi okrenutih ka tržištu, kako unutar tako i izvan tržišta rada.3 3. Pored toga, zbog političkih događanja, Srbija tek sada pokušava da dostigne uspešnije reformatore. Iako je situacija na tržištu rada u Srbiji dobrim delom nalik na šire iskustvo zemalja u tranziciji, ima nekih faktora specifičnih za ovu zemlju koje je na neki način čine jedinstvenom. Kao deo SRJ Srbija je imala drugačije nasleđe zapošljavanja nego što je to bio slučaj u drugim bivšim socijalističkim državama (videti Okvir 1.1). Što je još važnije, za razliku od većine drugih zemalja u regionu, a pogotovo za razliku od uspešnih reformatora, tranzicija Srbije je zakasnila zbog političkih događanja tokom 90-tih godina prošloga veka. Iako je tokom proteklih nekoliko godina „savremeni“ pravni i institucionalni okvir konačno postavljen na svoje mesto, da bi se regulisalo tržište rada, on u stvarnosti još uvek nije pustio korene, tako da je i dalje nestabilan (čemu svedoče česta uvođenja novih zakona i amandmani na postojeće).

Okvir 1.1: Jedinstveni sistem zapošljavanja u bivšoj Jugoslaviji Današnju situacija zapošljavanja u Srbiji oblikovalo je posebno nasleđe „tržišnog socijalizma“, sistema koji je primenjivan u Jugoslaviji od ranih 50-tih prošloga veka. Ovaj model je bio jedinstven među bivšim socijalističkim zemljama. Njegove osnovne karakteristike su bile društveno vlasništvo proizvodnih sredstava i radničko samoupravljanje. Društveno vlasništvo je značilo da se vlada direktno meša u donošenje odluka u preduzećima, kao i da ograničava njihovo raspolaganje kapitalom. Radničko samoupravljanje je značilo da su radnici učestvovali u donošenju odluka u preduzeću, te da su učestvovali i u donošenju odluka u drugim oblastima (na primer, u lokalnim vladama i socijalnim ustanovama). Što se tiče politike zapošljavanja, preduzeća su imala oštra ograničenja u korišćenju i raspodeli radne snage. U užem smislu, radnici su imali osigurana radna mesta; preduzeća su bila primorana da zapošljavaju; takođe, postojale su velike restrikcije u pogledu skraćenog radnog vremena i rada na određeno vreme, kao i preraspodelu osoblja. To je dovelo do visokog stepena zaštićenosti radnog mesta i opšte rigidnosti, kao i do ogromnog nagomilavanja radne

3 Ove teme su detaljno razrađene u nedavno završenoj analizi tržišta rada u Evropi i Centralnoj Aziji (Svetska banka 2005a).

2

snage. Što se tiče nadoknada, Vlada je držala pod kontrolom ukupni fond plata dok su radnici odlučivali kako će se on distribuirati unutar preduzeća, kao na osnovu rada tako i prema kriterijumima solidarnosti. Osnove sistema počele su da se menjaju krajem 80-tih prošloga veka, kad je 1988. usvojen Zakon o preduzećima, a 1989. Zakon o osnovnim pravima koja potiču iz radnog odnosa (Zakon o radu). Međutim, tokom 90-tih proces reformi bio je ozbiljno ometen zbog političkih događanja. To istorijsko nasleđe sistema samoupravljanja preduzećima još uvek se oseća kroz veoma jaku zaštitu koja se pruža onima koji rade u državnim proizvodnim preduzećima i u javnim servisima. Pored ovih institucionalnih razlika, Jugoslavija je bila jedinstvena i u smislu stvarnih rezultata na tržištu rada. Za razliku od ostalih socijalističkih zemalja, Jugoslavija je priznavala postojanje otvorene nezaposlenosti tokom 50-tih godina prošloga veka, ali se ona držala na niskom nivou sve do početka 70-tih, kad je stopa nezaposlenosti iznosila oko 3%. Značajno je da su javne službe za zapošljavanje ustanovljene u Srbiji 1945. pod imenom Javna berza rada. Reforme iz polovine 60-tih, koje su naglasak stavile na racionalnije korišćenje radne snage, obuzdale su rast zapošljavanja. Početkom 80-tih stopa nezaposlenosti dostigla je 9%, da bi se krajem 80-tih popela na 12%. Druga karakteristika jugoslovenskih tržišta rada bio je masovni egzodus radnika u Zapadnu Evropu, što je sprečilo brže povećanje nezaposlenosti. 80-tih godina prošloga veka broj radnika migranata iznosio je više od 600.000. Izvor: Svetska banka (1991) 4. Trenutni indikatori tržišta rada povećavaju broj problema, a na horizontu se pojavljuju novi izazovi.

• Prema novim procenama koje su predstavljene u ovom izveštaju, samo 51% radno aktivne populacije bilo je zaposleno u 2005. godini. To je ispod stope zapošljavanja u mnogim zemljama u regionu, a prilično ispod stope zapošljavanja u zemljama članicama EU.

• Uprkos relativno snažnom privrednom rastu proteklih godina, izgleda da zapošljavanje opada. Prema podacima iz Ankete o radnoj snazi ukupna zaposlenost u 2005. bila je za skoro 200.000 niža nego u 2004. godini. Ovaj „porast broja lica bez posla“ barem delimično odslikava veliki broj onih koji su ostali bez posla zbog restrukturiranja preduzeća.

• Stopa nezaposlenosti u 2005. je iznosila skoro 22%, što spada u najveće u regionu. Pored toga, oko 80% nezaposlenih radnika bilo je bez posla više od godinu dana.

• Status na tržištu rada je značajna determinanta ekonomske dobrobiti, a biti nezaposlen, biti u neformalnom sektoru, ili raditi neki drugi „loš posao“ snažno se povezuje sa siromaštvom.

• Mladi ljudi imaju posebno loše rezultate na tržištu rada. Skoro polovina (48%) radne snage između 15 i 24 godine u 2005. bila je nezaposlena.

• Za izvesne grupe, uključujući Rome, izbeglice i interno raseljena lica postoji opšti problem isključenosti sa tržišta rada .

• Tokom narednih nekoliko godina mogu se očekivati dalji pritisci na tržište rada, kao rezultat restrukturiranja još većeg broja državnih i društvenih preduzeća.

5. Vlada je pravilno dala prioritet važnosti zapošljavanja i u smislu borbe protiv siromaštva i u smislu davanja podrške privrednom rastu. Otvaranje većeg broja kvalitetnijih radnih mesta predstavlja izričit prioritet za Vladu. Glavni stubovi Strategije za smanjenje siromaštva direktno su povezani sa ovim ciljem tako što se pridržavaju uslova za dinamičan i nepristrasan rast koji će stvoriti radna mesta, promovišući zapošljavanje među siromašnima, podržavajući ponovno zapošljavanje onih koje je pogodilo restrukturiranje, te jačajući ugrožene grupe da bi mogle da se odmaknu od siromaštva sticanjem novih veština (Vlada Republike Srbije 2003.). 6. Vlada je razvila svoju prvu Nacionalnu strategiju zapošljavanja, zasnovanu na viziji konvergencije sa Evropom i konačnom pristupanju Evropskoj Uniji. Nacionalna strategija zapošljavanja

3

pokriva period od 2005. do 2010. godine (Vlada Republike Srbije 2005.). Ova strategija, široko uzev, prati ciljeve Evropske strategije zapošljavanja, sa vizijom konvergencije sa EU. Osnovni principi Strategije su (i) pristup zapošljavanju na regionalnoj osnovi; (ii) priznavanje da je zaposlenje multisektoralno pitanje koje se odnosi na mnoge oblasti politike; (iii) važnost socijalnog dijaloga i socijalnog sporazuma i (iv) upravljanje napredovanjem prema merljivim indikatorima.

7. Uvedene su neke značajne reforme da bi se modernizovalo tržište rada i da bi se odmaklo od tradicionalnog sistema zapošljavanja. Novi Zakon o radu usvojen je 2001. On je modernizovao mnoge aspekte regulative tržišta rada i otklonio mnoge anahrone karakteristike starog modela zapošljavanja. Revizija Zakona o radu izvršena je 2005, što je učinilo da regulativa tržišta rada bude više u skladu sa standardima EU; međutim, takođe je poništila neke reforme liberalizacije iz zakona 2001. Sveobuhvatna reforma oporezivanja uvedena je 2001. Socijalni program je usvojen 2002, da bi se olakšao proces otpuštanja širokih razmera zbog privatizacije i restrukturiranja preduzeća. Zakon o osiguranju zaposlenih i u slučaju nezaposlenosti usvojen je 2003, s namerom da se pooštri sistem davanja naknada za nezaposlenost i da se modernizuju aktivni programi na tržištu rada. Strategija promene za Nacionalnu službu zapošljavanja odobrena je 2005.

8. Međutim, u ovom izveštaju se zaključuje da će dalje reforme – kako unutar tako i izvan tržišta rada – biti neophodne da bi se učinak zapošljavanja u Srbiji znatno popravio. Zapošljavanje predstavlja kompleksni izazov za svaku vladu, zato što otvaranje novih radnih mesta inherentno predstavlja muktisektoralnu pojavu u koju spadaju ne samo politika tržišta rada nego i zdrave makro politike, povoljno poslovno okruženje, politike dobrog obrazovanja i delotvoran okvir socijalne zaštite. Makroekonomska neizvesnost, blisko povezana sa političkom neizvesnošću, veoma je relevantna za perspektivu zapošljavanja ove zemlje. Poslovna klima je takođe bitna. Iako je u nedavnom izveštaju Poslovanje 2006. (Doing Business 2006) Srbija i Crna Gora identifikovana kao vrhunski reformator u svetu ona je, u ukupnom rangiranju u smislu lakoće poslovanja još uvek samo na 92 mestu, od 155 zemalja koje su bile uključene u taj izveštaj (Svetska banka 2005b).

9. U ovom izveštaju se navodi set prioriteta za reforme koje su direktno povezane sa tržištem rada, a koje treba da prati povoljnije ekonomsko i poslovno okruženje. Analiza ističe kojim putem treba ići napred da bi se stvorio okvir politike tržišta rada koji će u Srbiji omogućiti otvaranje većeg broja novih i boljih radnih mesta. Na Tabeli 1.1 sumirani su najveći izazovi tržišta rada, glavni nalazi, kao i predložene kratkoročne i dugoročne reforme. Reforme politike detaljno su razrađene u osvrtu na ovaj izveštaj.

Tabela 1.1: Sažetak glavnih nalaza i opcija reforme politike

Opcije politike (na tržištu rada) Glavni nalazi Akcija

(na tržištu rada) kratkoročne dugoročne 1. Odsustvo rasta zaposlenosti

Poboljšanje opšte klime za otvaranje novih radnih mesta putem:

• Zapošljavanje se smanjuje; stopa zaposlenosti iznosi samo 51%;

• Nezaposlenost iznosi oko 22% i raste i dalje

• Skoro 30% onih koji rade za platu su u neformalnom sektoru

• Ekonomsko

(i) Eliminisanja regresivnosti u sistemu oporezivanja po osnovu radnog odnosa

• Uvesti oslobođenje od poreza na prihod od plate

• Sniziti osnovicu za doprinose i povećati plafon doprinosa za socijalno osiguranje

• Najzad eliminisati porez na prihod od plate i uvesti integrisani lični porez na prihod

• Smanjiti poreze po osnovu radnog odnosa (nakon što se popravi

4

Opcije politike (na tržištu rada) Glavni nalazi Akcija (na tržištu rada) kratkoročne dugoročne

fiskalna situacija u planovima socijalne zaštite)

(ii) Unapređenja administriranja Zakona o radu i pravne reforme

• Pojačati kapacitete za primenu i tumačenje Zakona o radu

• Pojednostaviti pravila o naknadama

• Reformisati odredbe u Zakonu o radu koje se odnose na otpremnine i ugovore na određeno vreme

okruženje i poslovna klima predstavljaju ograničenja

• Neke politike tržišta rada takođe predstavljaju prepreke

(iii) Podizanja kvaliteta radne snage

• Reformisati program rada srednjoškolskog obrazovanja

• Reformisati program rada za osnovno obrazovanje, obrazovanje nakon srednje škole i „doživotno učenje“

2. Isključenost sa tržišta rada Proširiti pristup poslovima putem:

(i) Eliminisanja podsticaja da se period registracije produži

• Razdvojiti evidentiranje od pristupa osiguranju

• Bolji monitoring NSZ-a pri pokušajima da se nađe posao

• Skratiti maksimalno trajanje osiguranja u slučaju nezaposlenosti

(ii) Boljeg pristupa obrazovanju i obuci, pogotovo za ugrožene grupe

• Dati podsticaj da se poveća broj onih koji obezbeđuju obuku

• Podsticaji za marginalizovane grupe

• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)

• 80% nezaposlenih je u tom statusu duže vreme (>1 godina)

• Stopa nezaposlenosti kod žena iznosi 27%

• Stopa nezaposlenosti mladih iznosi skoro 50%

• U ugroženim manjinama stopa nezaposlenosti je izuzetno visoka, a zarade su veoma niske

(iii) Poboljšanja tranzicije škola-posao

• Uvesti programe za ulazak mladih na tržište rada

• Reforme oporezivanja po osnovu radnog odnosa (videti u tekstu gore)

Reforme obrazovanja (videti u tekstu gore)

3. Neefikasna socijalna zaštita za radnike Poboljšati socijalnu zaštitu putem:

(i) Dovršavanja prilagođavanja radne snage u privatizaciji

• Završiti Socijalni program

(ii) Reforme administriranja sistema osiguranja u slučaju nezaposlenosti

• Eliminisati zaostatke • Unaprediti vođenje

evidencije

• Socijalni program apsorbuje veliki deo sredstava

• Sistem NSZ-a se veoma malo slaže sa „stvarnom“ nezaposlenošću

• Osiguranje u slučaju nezaposlenosti štiti veoma mali broj nezaposlenih

• Zaostaci u isplati (iii) Izgradnje kapaciteta za aktivne

• Dodatni resursi za osnovnu podršku koju

• Monitoring i evaluacija

5

Opcije politike (na tržištu rada) Glavni nalazi Akcija (na tržištu rada) kratkoročne dugoročne

programe na tržištu rada

pruža NSZ • Ohrabriti privatne

provajdere

• Povećati resurse za aktivne programe na tržištu rada zasnovane na učinku

osiguranja u slučaju nezaposlenosti

• Podrška koja se pruža se kroz aktivne programe na tržištu rada je mala

(iv) Usredsrediti aktivno i pasivno programiranje na nezaposlene i ugrožene radnike

• Eliminisati iz evidencije NSZ-a one koji ne traže posao, putem poboljšanog monitoringa i razdvajanja upisa u evidenciju od pristupa osiguranju (videti u tekstu gore)

• Povećati efikasnost, targetiranje i uticaj socijalne pomoći da bi se pružila podrška onima koji nisu podobni za programe zapošljavanja

BBB... OOOkkkvvviiirrr iii ssstttrrruuukkktttuuurrraaa iiizzzvvveeeššštttaaajjjaaa

10. Ovaj izveštaj o tržištu rada pridržava se multisektoralnog pristupa za analiziranje i tumačenje situacije u zapošljavanju. Ovaj izveštaj prepoznaje da se problemu otvaranja novih radnih mesta može pristupiti samo kroz sveobuhvatnu strategiju koja ima i ekonomske i socijalne elemente i koja se bavi kako ponudom radne snage tako i potražnjom. Okvir za analizu sagledava implikacije za zapošljavanje u makroekonomskom učinku Srbije, investicionu klimu, politike i institucije tržišta rada, obrazovanje i veštine, kao i mrežu socijalne zaštite za radnike. To se naziva MILES okvir, što je akronim koji u sebi sadržava sažetak svih tih pet determinanti za učinak rada (Tabela 1.2). Procenom svih faktora, ova analiza može utvrditi obavezujuća ograničenja za otvaranje novih i boljih radnih mesta, te na taj način identifikovati prioritete politike.

Tabela 1.2: MILES okvir za poslove

Pitanja politike (Macroeconomic conditions)

Makroekonomski uslovi Uslovi za razvoj

Makroekonomska stabilnost (Investment climate) Investiciona klima

Regulatorno okruženje Transparentnost Vlade

Porezi Finansiranje

Infrastruktura Pravno okruženje

(Labor market policies and institutions)

Politike i institucije tržišta rada

Regulativa tržišta rada Određivanje plata

Troškovi koji se ne odnose na plate (Education and skills) Obrazovanje i veštine

Osnovno obrazovanje Više obrazovanje

Obuka i doživotno učenje (Safety net for workers) Mreža socijalne zaštite

Podrška prihodima Aktivna politika tržišta rada

11. U novi analitički doprinos ovog izveštaja spada i savremena, detaljna empirijska procena trendova na tržištu rada u Srbiji, kao i diskusija o politici koja je posebno usredsređena na reforme

6

tržišta rada. Pridržavajući se multisektoralnog pristupa, ovaj izveštaj se u velikoj meri oslanja na postojeći rad Banke u oblasti makroekonomske politike, investicione klime, te obrazovanja i veština.4 Nova analiza je koristila i rad na socijalnoj zaštiti koji je u toku, a koji je pripremljen zajedno sa ovim izveštajem.5

12. Ovaj izveštaj je organizovan na sledeći način. Naredna dva poglavlja daju kvantitativnu analizu tržišta rada, koja se zasniva na Anketama o radnoj snazi (ARS) iz 2004. i 2005. Poglavlje 2 predstavlja osvrt na tekuće uslove i proučava trendove od 2000. pa nadalje. U Poglavlju 3 dublje ćemo proučiti niz posebno važnih pitanja koja se odnose na tržište rada: dugotrajna nezaposlenost; situacija u kojoj se mladi nalaze na tržištu rada; neformalnosti i fleksibilnost; i određivanje plata. U tri poglavlja nakon toga primenjuje se multisektoralni MILES okvir da bi se objasnila situacija koja se odnosi na zaposlenost, te koje prepreke postoje u otvaranju većeg broja novih i boljih radnih mesta. U Poglavlju 4 proučava se kontekst tržišta rada, uključujući makroekonomsko okruženje, investicionu klimu i obrazovanje i veštine radne snage. U Poglavlju 5 okrećemo se ka faktorima unutar tržišta rada koji utiču na zapošljavanje – regulativa tržišta rada i troškovi rada. Najzad, u Poglavlju 6 razmatra se socijalna zaštita radnika. Ovamo spada i analiza o prilagođavanju radne snage, što proističe iz privatizacije i restrukturiranja preduzeća, a tu je i procena politike aktivnog i pasivnog tržišta rada.

4 On se posebno poziva na najnoviji Program za ekonomski rast i zapošljavanje u Srbiji (Svetska banka, 2004a), najnoviju procenu siromaštva (Svetska banka 2003), Izveštaj Poslovanje 2006. (Svetska banka 2005b), Istraživanje poslovnog okruženja i ekonomskih performansi (sa EBRD) i Procenu investicione klime u Srbiji (Svetska banka, 2004b). 5 Izveštaj o socijalnoj zaštiti se posebno osvrće na socijalnu pomoć i dečju zaštitu. On proučava ciljeve i troškove programa; pokrivenost i targetiranje, kao i pitanja vezana za pružanje usluga i decentralizaciju. Videti Svetska banka (2006b).

7

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 22:: TTRREENNDDOOVVII NNAA TTRRŽŽIIŠŠTTUU RRAADDAA

13. Ovo Poglavlje daje pregled razvoja tržišta rada. Nažalost, zbog nedostatka podataka teško je tačno proceniti trendove pre 2004. Međutim, otada su Ankete o radnoj snazi iz 2004. i 2005. u znatnoj meri poboljšale situaciju. Čak i pored obnavljanja privrednog rasta zapošljavanje je opalo, a nezaposlenost je visoka i čini se da još raste. Tokom narednih nekoliko godina može se očekivati dalji pritisak na tržište rada, jer se proces restrukturiranja preduzeća nastavlja. Isključenje sa tržišta rada za mnoge radnike predstavlja ozbiljan problem, kad postanu nezaposleni, kad ostanu bez posla tokom veoma dugih vremenskih perioda. Omladina (pogotovo mlade žene) imaju veoma slabe rezultate u zapošljavanju. U stvari, početnici u poslu čine skoro polovinu od ukupne nezaposlenosti. Manje obrazovani se takođe suočavaju sa velikim brojem problema na tržištu rada. Čak i posle reformi u Zakonu o radu, fleksibilni oblici ugovaranja (skraćeno radno vreme i privremeni rad) skoro i da ne postoje. Fleksibilnost se postiže kroz neformalno zapošljavanje.

AAA... NNNaaajjjnnnooovvviiijjjiii rrraaazzzvvvooojjjiii nnnaaa tttrrržžžiiiššštttuuu rrraaadddaaa 14. Od 2004. naovamo su Ankete o radnoj snazi (ARS) doprinele poboljšanju informacija koje su dostupne za analiziranje trendova na tržištu rada. Ovaj odeljak se u opisivanju najnovijih uslova na tržištu rada oslanja na Ankete o radnoj snazi (ARS) iz 2004. i 2005. Anketa je opisana u Okviru 2.1. Od 1995. se Savezni zavod za statistiku, a kasnije Republički zavod za statistiku (RZS), u svojim publikacijama o nacionalnoj statistici radne snage oslanja na ARS. Treba napomenuti da su procene za 2004-05 u ovom odeljku zasnovane na kalkulacijama Svetske banke, koja ih je napravila koristeći definiciju starosti radno sposobnog stanovništva koja se razlikuje od one koja je korištena za zvaničnu statistiku koju izdaje Vlada, a koja je navedena u narednom odeljku o dugoročnim trendovima.6 Od 2004. ARS se u velikoj meri pridržava metoda Eurostata, što je poboljšalo kvalitet procene radne snage u zemlji. Međutim, međunarodno iskustvo, kao i iskustvo iz zemalja Istočne Evrope, još uvek dovodi u pitanje pouzdanost indikatora tržišta rada, čak i kad isti potiču iz dobro urađenih anketa o radnoj snazi. Ovo je naročito slučaj u zemljama u kojima je neformalni sektor velik, administrativni kapaciteti statistike još uvek u razvoju, i u kojima na izveštavanje mogu uticati podsticaji udruženi sa programima Vlade. Da navedemo samo jedan primer: teško je razumeti kako niske stope zaposlenosti i tako dugački periodi nezaposlenosti (dokumentovano kasnije) mogu da koegzistiraju sa relativno slabim mrežama socijalne zaštite u Srbiji. Uprkos toj nedoumici, ARS predstavlja najbolji izvor podataka o situaciji na tržištu rada u ovoj zemlji, tako da ćemo ga u ovom izveštaju sve vreme koristiti.

6 Definicija koju koristi Zavod za statistiku je starost 15 godina i više, dok Svetska banka koristi međunarodni standard za starost od 15-64 godine. Ova definicija isključuje one od 65 godina i starije. Razlika u stvarnosti nije previše značajna zato što, prema podacima ARS-a iz 2005, 89% pripadnika ove grupe nije uključeno u radnu snagu. Ostatak čine skoro u potpunosti ili samozaposleni (63%) ili neplaćeni porodični radnici (28%).

8

Okvir 2.1: Anketa o radnoj snazi (ARS) 2004-2005.

Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se jednom godišnje od 1995. Godine 2004. prilagođeni su uzorkovanje, dizajn i opšta metodologija, da bi bili u skladu sa definicijama Eurostata. Za poređenje dve ankete videti Okvir 2.5. Anketama u 2004. i 2005. pokriveno je 17.728 odnosno 17.320 pojedinaca. Podaci su reprezentativni na nacionalnom nivou, za gradska i ruralna područja, te na nivou tri mikro regiona (Beograd, Centralna Srbija i Vojvodina). Uzorak je izvučen iz Popisa 2002, prema nacrtu dvofaznog slučajnog uzorka. Primarne jedinice uzorkovanja bili su nabrojani okruzi, a krajnje jedinice uzorkovanja domaćinstva. Podaci se prikupljaju oktobra svake godine. U module ankete uključeni su demografija, obrazovanje, migracija, učešće na tržištu rada, kao i subjektivna percepcija socijalne zaštite. Modul tržišta rada tokom dve godine prikuplja informacije o statusu tržišta rada, potrazi za poslom, zaposlenju, zanimanju, sektoru aktivnosti, naknadi, vrsti poslodavca, radnog staža u tom preduzeću, veličini firme i radnom vremenu. Nedostatak ove ankete je što nisu prikupljane informacije o evidentiranju za socijalno osiguranje; to ima implikacije za našu analizu o neformalnosti na tržištu rada, zato što evidentiranje obično obezbeđuje veoma dobar indikator za neformalni rad za platu. U ARS-ima iz 2004. i 2005. svim zaposlenim pojedincima (uključujući poslodavce i samozaposlene) u formalnom i neformalnom sektoru postavljeno je pitanje koliko je iznosila njihova poslednja neto plata u gotovini. Međutim, zbog nedovoljne pouzdanosti podataka o zaradi vlasnika i samozaposlenih, ova studija se bavi samo zaradama onih koji rade za platu. Sva domaćinstva koja su učestvovala u anketi 2004. korišćena su kao okvir za uzorak 2005. Grubo uzevši, oko tri četvrtine pojedinaca koji su bili intervjuisani u 2004. ponovo su bili intervjuisani u panelu (12.500 pojedinaca). Nije se išlo za pojedincima koji su napustili svoja prvobitna domaćinstva i stekli nova nego su oni zamenjeni drugim ispitanicima. To implicira probleme smanjenja broja ispitanika, iako treba primetiti da u ovom kontekstu migranti ne predstavljaju važnu grupu. Izvesna nadopuna uzorka izvršena je 2005. Da bi uzorak iz 2005. bio reprezentativan na nivou zemlje kao i na regionalnom nivou, RZS je izvršio izvesno ponovno povećanje (za određeni faktor). Međutim, promene u populaciji nisu uzimane u obzir. Tabela 2.1. u aneksu daje glavne varijable koje smo koristili za analizu ARS podataka. 15. Prema procenama ARS-a, stopa nezaposlenosti je visoka i čini se da se znatno pogoršala od 2004. do 2005. Prema podacima iz ARS-a stopa nezaposlenosti po MOR-u (međunarodni standard) porasla je sa 19,5% na 21,8%, od oktobra 2004 do oktobra 2005.7 Taj porast nije uzrokovalo povećano učešće radne snage (koje se zapravo smanjilo) nego gubitak posla, jer je zaposlenje opalo za više od dva odsto (Tabela 2.1).

7 S obzirom da postoji mogućnost smanjenja broja ispitanika i da bi karakteristike tržišta rada najverovatnije bile u korelaciji s tim smanjenjem, analiziramo iste indikatore koristeći panel podatke (tj. ukupne podatke o pojedincima koji su anketirani obe godine). Slični rezultati se dobijaju i kad se koriste panel podaci (stopa nezaposlenosti u 2004. iznosi 18,4%, a u 2005. godini 21,3%).

9

Tabela 2.1: Indikatori tržišta rada, odraslo stanovništvo starosti 15-64 godine, 2004-20051

2004 2005 Ukupno Muškarci Žene Ukupno Muškarci Žene Stopa učešća u radnoj snazi 66.4 75.1 57.9 65.2 74.3 56.2 Stopa zaposlenosti 53.4 63.1 44.0 51.0 61.3 40.8 Stopa nezaposlenosti prema MOR-u 19.5 15.9 24.1 21.8 17.6 27.4 Dugotrajna nezaposlenost2 77.5 75.7 79.0 79.0 78.4 79.6

1. Definicije u Aneksu Tabele 2.1 2. Procenat nezaposlenih pojedinaca koji su nezaposleni godinu dana i duže. Izvor: ARS 2004/05

16. Uprkos privrednom rastu tokom protekle dve godine, izgleda da je zapošljavanje smanjeno. Ovo tržište rada deli mnoge tipične karakteristike sa ekonomijama u tranziciji (videti Tabelu 2.2 niže); pored visoke nezaposlenosti otvaranje novih radnih mesta odvija se veoma sporo. Smanjenje zapošljavanja u periodu 2004-05 izgleda da je deo dugoročnijeg trenda, koji datira još od 2000. U kasnijim poglavljima razmatraćemo razloge za tako slabi učinak zapošljavanja. 17. Indikatori tržišta rada mnogo su gori od proseka EU, a stopa zapošljavanja je daleko ispod lisabonskog cilja Evropske Unije, koji iznosi 70%. Samo nešto malo više od polovine radno aktivnog stanovništva Srbije prijavljuje da je zaposleno. Ta evidencija zaostaje za boljim izvršiocima u Istočnoj Evropi (npr. Češka Republika, Slovenija, Rumunija), a u velikoj meri zaostaje za lisabonskim standardom od 70% koji je Evropska Unija usvojila kao cilj koji treba da se dostigne do 2010. (Tabela 2.2). Stopa nezaposlenosti u Srbiji je više od dvostruke od proseka u zemljama EU-15, dok u zemljama EU-10 samo Poljska i Slovačka imaju stope nezaposlenosti približno onoj u Srbiji (18,8% odnosno 18,0%). U Tabeli se takođe upoređuju indikatori tržišta rada u Srbiji (u 2004.) sa onima u drugim zemljama Jugoistočne Evrope; u većem broju aspekata Srbija se nalazi u sredini ove grupe.

Tabela 2.2: Ključni indikatori tržišta rada, Zapadni Balkan, 20041

Stopa učešća Stopa zaposlenosti

Stopa nezaposlenosti

Dugotrajna nezaposlenost2

Albanija 63,7 60,1 5,6 68,4 Bosna i Hercegovina 59,0 46,0 22,0 n/a

Makedonija 51,2 32,0 37,2 84,5

Srbija 66,4 53,4 19,5 77,5

Crna Gora 65,1 40,6 23,0 85,0

EU-15 70,8 64,8 8,1 42,4

EU-10 65,5 56,0 13,4 53,8 1. Definicije aktivnog radnog veka razlikuju se po zemljama. 2. Udeo nezaposlenih u trajanju od 12 meseci ili duže. Za Crnu Goru zasniva se na evidentiranom broju nezaposlenih. Izvor: MOR za Makedoniju. Eurostat za EU. Za ostale zemlje procena Svetske banke.

18. Status na tržištu rada je u snažnoj korelaciji sa ekonomskim blagostanjem. U najnovijem ažuriranom izveštaju Svetske banke (2006a) o siromaštvu otkriva se bliska povezanost između siromaštva i tržišta rada. Koristeći podatke iz Pregleda budžeta domaćinstava 2005, analiza otkriva da stopa

10

siromaštva nezaposlenih i neaktivnih (ne uključujući studente i penzionere) iznosi mnogo više (15,8% odnosno 16,6%) od nacionalnog proseka od 9,4%. Zaposleni imaju relativno nisku stopu siromaštva (5,4%), koja je u padu od 2002.8 Kvalitetniji dokazi iz ARS-a koji se odnose na subjektivne percepcije pojedinaca o finansijskoj situaciji njihovog domaćinstva još više ističu odnos između statusa na tržištu rada i ekonomskog blagostanja (videti Okvir 2.2).

Okvir 2.2: Status na tržištu rada i subjektivne percepcije finansijske situacije u domaćinstvu

Status na tržištu rada nije u korelaciji samo sa objektivnim merama ekonomskog blagostanja nego i sa subjektivnim percepcijama. U ARS-u je pojedincima postavljeno pitanje šta misle o svojoj finansijskoj situaciji. Tabela niže daje jednostavan tabelarni pregled odgovora prema statusu na tržištu rada, za radno sposobno stanovništvo od 15-64 godine

Subjektivna percepcija finansijske situacije domaćinstva Svi Zaposleni Nezaposleni Neaktivni

Veoma dobra 2,7 3,3 1,0 2,5

Uglavnom dobra 28,6 34,6 12,0 26,6

Uglavnom loša 27,0 28,3 22,9 26,8

Loša 41,7 33,8 64,1 44,2 Izvor: ARS (2005)

Zavisno od statusa na tržištu rada možemo razlikovati tri različita šablona. Prvo, zaposlenost je povezana sa boljom procenom finansijske situacije domaćinstva, iako to što neko ima posao ni u kom slučaju ne garantuje da će imati i pozitivan stav. Drugo, što nije iznenađujuće, nezaposlenost je povezana sa negativnom percepcijom finansijske situacije. Najzad, izgleda da onaj ko nije deo radne snage ne mora biti u korelaciji sa bilo kakvim određenim pogledom na finansijsku situaciju. Otkriće da neučestvovanje nije povezano sa percepcijom loše finansijske situacije konzistentno je sa onim o čemu ćemo izvestiti kasnije u ovom Poglavlju. Naime, izgleda da pojedinci koji saopšte da nisu deo radne snage u stvari nisu ni zainteresovani da budu aktivni (tj. ne radi se o tome da su oni obeshrabreni). U mnogim drugim zemljama u regionu u grupi onih koji su izvan radne snage često se nalazi veliki broj prikrivenih nezaposlenih koji žele da rade ali ne traže posao prvenstveno zato što ne vide nikakvu priliku za nalaženje istog. Istinski nezaposleni radnici izgleda da se i deklarišu kao nezaposleni u ARS-u za Srbiju.

19. Stope učestvovanja, zaposlenosti i nezaposlenosti znatno su gore za žene nego za muškarce. Žene predstavljaju samo 40% od ukupnog broja zaposlenih u 2005. (Tabela 2.3). Ovo korespondira sa veoma niskom stopom zaposlenosti od 44%, što je u velikoj meri ispod lisabonskog cilja za zaposlenost žena (67%). Stope učešća žena takođe su niske. S druge strane, žene su previše zastupljene među nezaposlenima (54%), a njihova stopa nezaposlenosti je za osam procenata viša od muške.

8 Kategorije tržišta rada definisane su kao: zaposleni, samozaposleni (uključujući poljoprivrednike), nezaposleni, studenti, penzioneri i ostala neaktivna lica.

11

Tabela 2.3: Raspodela radno sposobnog stanovništva, zaposleni i nezaposleni prema demografskim karakteristikama, 2005

Udeo u

stanovništvu starosti 15-64

godina

Udeo u nezaposlenosti

Udeo u zaposlenosti

Muškarci 49,3 45,6 58,3 Žene 50,2 54,3 40,1 Starosne kategorije 15-24 19,2 23,1 7,0 25-54 62,1 71,6 80,0 55-64 18,6 5,3 13,0 Obrazovanje Manje od osnovne škole 7,4 4,0 5,4 Osnovna škola 24,1 16,9 17,2 Stručna škola 20,2 27,7 22,7 Srednja škola 35,3 40,4 36,5 Više ili visoko obrazovanje 13,0 11,0 18,2 Region Beograd 21,3 19,5 21,3 Centralna Srbija (bez Beograda) 50,9 54,6 50,4 Vojvodina 27,8 25,9 28,4 Gradsko1 58,7 60,1 57,0 Seosko 41,4 39,9 43,0

1. Klasifikacija seosko/gradsko RSZ-a u 2004. i 2005. potiče iz Popisa 2002. Izvor: ARS (2005) 20. Rezultati tržišta rada su veoma slabi za mlade. Srbija ima krajnje nisku stopu zapošljavanja

mladih (19%), a samo 36% osoba starosti 15-24 godine učestvovalo je u tržištu rada u 2005. Problemi tržišta rada su posebno opterećujući za mlade žene.

Tabela 2.4: Indikatori tržišta rada po starosnim grupama, 2005.

Ukupno 15-24 25-54 55-64 Stope učešća u radnoj snazi 65,2 35,8 82,0 39,5 Stope zaposlenosti 51,0 18,7 65,6 35,4 Stope nezaposlenosti (po definiciji MOR-a) 21,8 47,7 20,0 10,3 Dugotrajna nezaposlenost 79,0 67,8 82,5 81,6

Izvor: ARS (2005) 21. Iako stope nezaposlenosti mladih imaju tendenciju da budu visoke u većini zemalja, one su u Srbiji izuzetno visoke. Stopa nezaposlenosti mladih u 2005. godini iznosila je 48%. Osim toga, početnici u poslu čine skoro polovinu ukupno nezaposlenih, a 78% mladih nezaposlenih su početnici u poslu. Ovaj problem se detaljnije analizira u Poglavlju 3 i baca svetlo na vezu između nezaposlenosti mladih i rezultata obrazovanja.

12

22. Obrazovaniji radnici imaju povoljnije rezultate zapošljavanja; ipak, stopa nezaposlenosti čak i onih sa višim i visokim obrazovanjem prilično je visoka. Uopšteno gledajući, obrazovanje je povezano sa boljim rezultatima. Pojedinci koji imaju više ili visoko obrazovanje imaju najviše stope učešća u radnoj snazi i zapošljavanju, te najniže stope nezaposlenosti. Ipak, njihova stopa nezaposlenosti u 2005. je još uvek prilično visoka, sa 14,4%. Radnici sa osnovnim obrazovanjem ili nezavršenom osnovnom školom imaju najnižu stopu učešća u radnoj snazi i zapošljavanju, a među nezaposlenima iz te kategorije izuzetno visok procenat traži posao već godinu dana ili duže. U stvari, najveća stopa nezaposlenosti je kod lica koja su završila stručne škole ili gimnazije opšteg smera.

Tabela 2.5: Indikatori tržišta rada po nivoima obrazovanja, 2005

Manje od osnovne

škole

Osnovna škola

Stručna škola

Srednja škola

Više ili visoko

obrazovanje Stope učešća u radnoj snazi 45,6 46,3 76,7 69,1 83,2

Stope zaposlenosti 37,8 36,3 57,2 52,8 71,5

Stope nezaposlenosti 17,2 21,6 25,4 23,6 14,4

Dugotrajna nezaposlenost 83,1 86,9 80,9 76,4 70,6

Izvor: ARS (2005) 23. Isključenost sa tržišta rada je ozbiljan problem; mnogi radnici, kad jednom ostanu bez posla, veoma dugo ne mogu da nađu novi posao. Većina nezaposlenih radnika ostaje nezaposlena barem godinu dana – udeo dugotrajne nezaposlenosti u 2005. iznosio je 79%. Za izvesne grupe, uključujući romske zajednice, isključenost iz mogućnosti da se dobije zaposlenje veoma je velika (videti Okvir 2.3). Kao što je prikazano na Tabeli 2.2, Srbija deli problem veoma visoke i dugotrajne nezaposlenosti sa ostalim zemljama, bivšim jugoslovenskim republikama. U sledećim poglavljima se detaljnije analizira problem dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji.

Okvir 2.3: Zapošljavanje u romskim zajednicama

U srpskom društvu, kao i na tržištu rada, ima nekoliko marginalizovanih grupa, uključujući interno raseljena lica, izbeglice i romsku zajednicu. Nažalost, podaci iz anketa o radnoj snazi ne dopuštaju identifikaciju interno raseljenih lica ili izbeglica; međutim, romska zajednica se može identifikovati u ARS-u1. Situacija na tržištu rada veoma je loša za romsku zajednicu. Podaci ARS-a za 2005. pokazuju da je 53% radno sposobnih odraslih iz romske zajednice bilo nezaposleno. Osim toga, 89% od te grupe saopštilo je da je bez posla više od godinu dana. Od onih koji su zaposleni 48% radi neformalne poslove. Obrazovanje je jedan od ključnih problema. Mnogi Romi suočavaju se sa poteškoćama u prilagođavanju zahtevima tržišta rada zato što im nedostaju obrazovne i stručne kvalifikacije i stručnost koje se traže. Obrazovni nivo Roma veoma je nizak: 89% lica starosti od 15-24 i 82% lica starosti 25-55 nisu završila više od osnovne škole. Pored deficita u obrazovanju, Romi se suočavaju i sa diskriminacijom pri dobijanju pristupa mnogim mogućnostima za zapošljavanje. 1 Prema Popisu iz 2002, Romi čine 1,4% stanovništva (preko 108,000 pojedinaca), dok su procene NVO i međunarodnih organizacija da procenat Roma u stanovništvu iznosi između 4-6% (300-460.000 pojedinaca) (Bodewig i Setgi, 2005.). U ARS-u Romi čine oko 2% uzorka.

13

24. Geografski podaci ukazuju na male regionalne varijacije u stopama participacije, zapošljavanja i nezaposlenosti. Na Tabeli 2.6 prikazani su indikatori tržišta rada prema gradskim-ruralnim i većim regionalnim grupacijama. Stope nezaposlenosti su relativno slične između gradskih i ruralnih područja, a ni regionalne razlike nisu značajne. Stope participacije i zapošljavanja su na gradskim područjima nešto lošije. Opšte geografske sličnosti su donekle iznenađujuće s obzirom na zapaženu slabu potražnju na tržištu rada u nekim delovima zemlje. Prethodni izveštaji koji su se zasnivali na podacima iz drugih anketa takođe pokazuju razlike (npr. Svetska banka 2004a). Veće geografsko „usitnjavanje“ moglo bi dati više detaljnijih rezultata; međutim, ARS nije reprezentativan na nižem nivou. Ako su regionalni indikatori zapošljavanja i nezaposlenosti slični, to može biti zbog plata koje odgovaraju potražnji za radnom snagom. U Poglavlju 5 videćemo da postoje značajne regionalne razlike u platama.

Tabela 2.6: Indikatori tržišta rada po geografskim grupacijama, 2005

Gradske Ruralne Beograd Centralna

Srbija 1 Vojvodina

Stope učešća u radnoj snazi 64.2 66.7 63.8 65.8 65.1 Stope zaposlenosti 49.6 52.9 50.8 50.5 51.9 Stope nezaposlenosti 22.7 20.5 20.3 23.2 20.2 Dugotrajna nezaposlenost 76.9 82.2 71.8 83.9 74.0 1 bez Beograda

Izvor: ARS (2005) 25. Prema ARS-u iz 2005 ukupna zaposlenost iznosila je skoro 2,6 miliona, od čega su oni koji rade za platu činili 75%. Ova brojka o zaposlenosti obuhvata sve oblike rada, uključujući one u formalnom i neformalnom sektoru. U 2005. su radnici za platu predstavljali 75% svih zaposlenih (Grafikon 2.1). Iako je teško doći do uporedne statistike iz raznih zemalja, ovo je visok udeo. Udeo samozaposlenih je nizak, 14%, a vlasnici velikih i malih preduzeća čine 4%. Definiciju tih različitih kategorija zaposlenosti videti u Aneksu Tabele 2.1.

Grafikon 2.1: Raspodela zaposlenja prema statusu, ukupna privreda, 2005

Izvor: ARS (2005)

26. Na samozapošljavanje otpada jedan od najnižih udela zapošljavanja u zemljama Centralne i Istočne te Jugoistočne Evrope. Indikator koji se najviše može uporediti na međunarodnom nivou tj.

Zaposleni 75%

Vlasnici4%

Pomoć domaćinstvima7%

Samozaposleni14%

14

indikator uloge mikro preduzeća i preduzetnika u otvaranju novih radnih mesta je udeo samozaposlenih koji nisu poljoprivrednici u ukupnom zapošljavanju koje ne uključuje poljoprivredu. Taj udeo u Srbiji iznosi samo oko 7,5%, u poređenju sa Albanijom gde iznosi 15%, Slovenijom, Mađarskom, Poljskom i Češkom Republikom sa 10% i oko 14% u OECD-u i EU-15. Ovaj nalaz otkriva da se, u poređenju sa naprednijim tranzicionim ekonomijama u regionu, napredak preduzetničkih aktivnosti do sada razvijao polako.

27. Skoro polovina svih poslova još uvek se nalazi izvan privatnog sektora. Udeo zapošljavanja u privatnom sektoru u Srbiji još uvek je mali; samo 57% od ukupnog zaposlenja pripada privatnom sektoru. Udeo zapošljavanja u državnim preduzećima iznosi 25%, a u društvenim 13%, dok je preostalih 5% zaposleno u mešanim preduzećima, zadrugama ili u preduzećima nepoznatog vlasništva. 28. Osim toga, u privatnom sektoru zaposleno je manje od polovine onih koji rade za platu. Radnici za platu uglavnom rade u javnom sektoru, a 50% je bilo zaposleno u državnim i društvenim preduzećima, u 2005. (Tabela 2.7). To je veći udeo od udela u privatnom sektoru (44%). Imajte u vidu da je rad za platu u službama koje pružaju usluge još uvek u ogromnoj meri okrenut ka državnom i društvenom sektoru, te da je samo 41% u privatnom sektoru. Iako je rad za platu izvan privatnog sektora još uvek više zastupljen nego u privatnom sektoru, podaci iz ARS-a za 2004. i 2005. ukazuju da se tranzicija odvija brzo. Udeo privatnog sektora znatno je porastao u svim sektorima, oko 5 odsto ukupno. S obzirom na program privatizacije i restrukturiranja plus smanjenje državne administracije, ovaj trend će se verovatno nastaviti.9

Tabela 2.7: Zapošljavanje prema vlasništvu i delatnosti, 2004-2005.

Privatni sektor Državna preduzeća1

Društvena preduzeća Ostalo Ukupno

2004 2005 2004 2005 2004 2005 2004 2005 2004 2005Poljoprivreda 64,4 68,1 11,4 6,9 16,3 15,4 8,0 9,7 100 100 Proizvodnja 42,0 51,5 16,1 15,1 31,7 24,1 10,3 9,3 100 100 Građevina 52,8 68,9 13,4 11,1 23,8 16,3 10,0 3,8 100 100 Usluge 38,3 41,1 37,5 39,8 19,2 15,3 5,0 3,8 100 100 Ukupno 39 44,3 33 33,4 21,6 16,9 6,5 5,4 100 100

1. Uključujući administrativne službenike Izvor: ARS 2004-5

29. Radnici za platu u privatnom sektoru manje su obrazovani od onih u drugim sektorima. Na Grafikonu 2.2 prikazano je da je verovatnije da su zaposleni u privatnom sektoru završili stručne škole ili imaju samo osnovno obrazovanje (ili manje od toga), te da je manje verovatno da su završili više škole nego radnici koji nisu u privatnom sektoru. Takođe, zaposleni u privatnom sektoru često su mlađe osobe.

9 S obzirom na značajne promene u toku jedne godine, ova analiza je urađena samo sa panel komponentom ARS-a za 2004/5, da bi se videlo šta se dogodilo sa tom istom grupom ljudi. Rezultati su slični. Zapošljavanje u privatnom sektoru poraslo je sa 38 na 41%, zapošljavanje u društvenim preduzećima smanjilo se sa 22 na 18%. Zapošljavanje u državnim preduzećima, prema panel analizi, poraslo je za 2 procenta, dok brojka koja se dobija korišćenjem poprečnog preseka podataka, iznosi svega 0,5%.

15

Grafikon 2.2: Raspodela radnika za platu prema vlasništvu po demografskim karakteristikama, 2005

Izvor: ARS (2005)

30. Čak i posle reformi Zakona o radu izvršenih 2001. i 2005, fleksibilni oblici zapošljavanja po ugovoru još uvek skoro i da ne postoje. Samo oko 4% zaposlenih obično radi manje od 30 sati nedeljno (tj. skraćeno radno vreme), dok sličan broj ima privremeni posao. Postoje barem dve moguće hipoteze zašto poslovi sa skraćenim radnim vremenom i privremeni poslovi nisu rasprostranjeni u Srbiji, uprkos zakonima o radu koji ih sada dozvoljavaju. Kao prvo, pre tranzicije u Srbiji nisu postojali fleksibilni oblici zapošljavanja. Zbog toga je verovatno da, s obzirom na okasneli proces tranzicije, u zemlji još uvek postoji uvrežena tradicija punog radnog vremena. Kao drugo, s obzirom na niske plate u zemlji, zaposleni ne mogu sebi da dopuste da rade skraćeno radno vreme, zato što su troškovi života u odnosu na zarade previsoki (prevoz, ishrana, odeća, dečji vrtići itd.). Uočava se da je stopa zaposlenosti sa skraćenim radnim vremenom u Srbiji veoma niska za žene (Tabela 2.8).

Tabela 2.8: Učestalost i sastav zaposlenja sa skraćenim radnim vremenom, 20041

Zaposlenje sa skraćenim radnim vremenom kao udeo u zapošljavanju

Ukupno Muškarci Žene

Udeo žena u zaposlenju sa skraćenim radnim

vremenom Bugarska 0,7 0,4 1,0 66,5 Češka Republika 3,1 1,5 5,2 72,9 Mađarska 3,6 2,2 5,1 67,7 Poljska 12,0 7,5 17,5 65,7 Rumunija 16,4 14,3 18,6 53,6 Srbija 4,4 3,4 5,8 53,0 Slovačka 2,7 1,3 4,5 73,0 Turska 6,6 3,7 14,8 59,4 EU-15 17,4 6,6 31,2 78,6

1. Lica sa skraćenim radnim vremenom su ona koja obično rade manje od 30 sati nedeljno na svom osnovnom poslu (ne samo oni koji rade za platu) Izvor: OECD (2005), ARS (2005) za Srbiju i MOR (KILM 4. izdanje) za Bugarsku, Rumuniju i Tursku.

0 10 20 30 40 50 60 70 80 90

Rod Ženski Muški

Starost

15-24 25-54

55-64 Obrazovanje

Manje od osnovnogOsnovno

Stručna školaOpšta gimnazija

UniverzitetRegion

Beograd

Centralna Srbija Vojvodina

Privatno Nije privatno

16

31. Nedostatak fleksibilnosti je takođe evidentan u broju radnih sati, jer skoro svi radnici rade 40 ili više sati nedeljno. U proseku, srpski radnici rade duže u poređenju sa mnogim drugim zemljama. Prosek radnih sati u nedelji je 44 za one koji rade za platu, a 45 za sve zaposlene pojedince. Podaci iz drugih evropskih zemalja pokazuju znatno manji broj radnih sati u nedelji.10 Na Tabeli 2.9 vidi se raspodela radnih sati u nedelji. Većina radnika nalazi se u rubrici 40-49. kada se posebno analiziraju muškarci i žene vidimo da muškarci obično imaju duže radno vreme. Ti podaci o broju radnih sati govore da se od zaposlenih u Srbiji zahteva više kroz veći broj radnih sati, a ne nužno zapošljavanjem novih lica, što se uklapa sa relativno niskim stopama otvaranja novih radnih mesta.

Tabela 2.9: Broj radnih sati u nedelji, svi zaposleni i oni koji rade za platu, 2005

Procenat Broj radnih sati u

nedelji Svi zaposleni Oni koji rade za platu 10 ili manje 1,1 0,4 20 -29 2,2 1,0 30 -39 3,8 2,0 40 -49 54,2 63,6 50 -59 21,5 21,9 60 ili više 17,2 11,1 Ukupno 100,0 100,0

Izvor: ARS (2005) 32. Fleksibilnosti se u stvari postiže kroz neformalno zapošljavanje. Dok je u formalnom zapošljavanju očigledno da nema mnogo fleksibilnosti, izgleda da neformalni sektor pruža fleksibilnost, ma u kakvom obliku ona postojala na tržištu rada. U sledećem Poglavlju vršimo analizu neformalnog zapošljavanja. U ovoj analizi definiše se da su u neformalno zapošljavanje uključeni (i) samozaposleni pojedinci koji nisu završili više škole; (ii) oni koji pomažu u domaćinstvu; (iii) radnici za platu u firmama sa manje od 10 zaposlenih; i (iv) vlasnici firmi sa manje od 10 zaposlenih. Prema toj definiciji, 43% od svih zaposlenih pojedinaca i 27% od onih koji rade za platu u 2005. godini bili su zaposleni neformalno.11

BBB... DDDuuugggooorrrooočččnnniii tttrrreeennndddooovvviii 33. Da bi se razumeli trendovi na tržištu rada potrebni su dobri podaci; nažalost, u Srbiji ima mnogo problema u vezi sa dugoročnim podacima koji se mogu dobiti. Teško je analizirati dugoročne trendove – čak i iz vremena post-miloševićevske tranzicije – zbog nedostatka uporedivih (i pouzdanih) podataka tokom vremena. Kao prvo, iako su podaci ARS-a bili na raspolaganju od 1995, anketa je imala problema sa kvalitetom koji se poboljšao tek od 2004, kad je metodologija usklađena sa definicijama Eurostata. Ta promena metodologije implicira prekid u dugoročnom trendu – rezultati iz vremena pre 2004. ne mogu se na pravi način porediti sa rezultatima posle te godine. Kao drugo, iako su podaci AŽSS-a veoma kvalitetni, oni se mogu dobiti za samo dve godine (2002-2003), a Svetska banka (2004a) je taj panel već detaljno analizirala. Kao treće, postoje dva izvora evidentiranih podataka: brojke u vezi sa zapošljavanjem koje daje Grupa za statistiku zapošljavanja iz RZS-a i brojke o nezaposlenosti koje daje NSZ. Kao što ćemo objasniti u tekstu niže, oba izvora mogu da predstave samo delimičnu i pomalo

10 Prema najnovijim podacima LABORSTA, prosečni broj nedeljnih radnih sati u raznim evropskim zemljama je sledeći: Litvanija 37,4; Letonija 39,6; Bugarska 33; Češka Republika 39,6; Poljska 39,8; Rumunija 39,4; Slovenija 36,5. Samo Turska ima veći broj radnih sati nedeljno (49,3). 11 Ne uključujući poljoprivrednike.

17

iskrivljenu sliku situacije na tržištu rada (videti Okvir 2.4). Brojke iz RZS-a se odnose samo na registrovane zaposlene u privredi, dok NSZ-ovi podaci o nezaposlenosti mogu potencijalno imati problem uzorkovanja s obzirom da za pojedince postoje mnogi podsticaji da se evidentiraju kao nezaposleni, čak i ako ne traže posao.

Okvir 2.4: Opšti Problemi u merenju nezaposlenosti (i aktivnosti na tržištu rada) sa podacima o evidentiranju

Jednostavno rečeno, „nezaposlenost“ bi trebalo da se odnosi na radno sposobna lica koja ne rade (bilo formalno ili neformalno), ali bi želela da rade. Da bi merila nezaposlenost, većina zemalja, koja ne raspolaže podacima iz pouzdanih i redovnih anketa o domaćinstvima, mora da se oslanja na evidenciju u biroima rada. To je veoma čest slučaj u zemljama u razvoju i u nekim zemljama u tranziciji. Ima, međutim, zemalja koje se i dalje oslanjaju na evidenciju kao na osnovnu meru nezaposlenosti, čak i kada nezaposlenost može tačno da se izračuna pomoću anketa o domaćinstvima. Iz raznih razloga evidentirana nezaposlenost može ili da preceni ili da potceni stvarnu nezaposlenost. Razlog je u tome što su radnici skloni da donose odluku o evidentiraju na osnovu sopstvene procene o odnosu koristi i troškova. U nekim situacijama evidentirane stope nezaposlenosti mogu da budu niže od "stvarnog" nivoa nezaposlenosti. Na primer, u nekim zemljama, radnici koji ne rade i ne traže posao možda se neće prijaviti za evidenciju zato što ne vide u tome dobit (tj. naknade za nezaposlenost se možda ne mogu dobiti ili se ne isplaćuju; druge socijalne naknade možda nisu vezane za evidentiranje; aktivni programi na tržištu rada možda nisu na raspolaganju ili se možda ne vide kao korisni). S druge strane, nekada je moguće registrovati se kao "nezaposleno lice" u službi za zapošljavanje a da bi se ostvarilo pravo na neku naknadu koja nije vezana za tržište rada, iako takva lica u tom trenutku nisu bez posla ili ne traže posao. Ovo je slučaj u Srbiji, gde mnogo „evidentiranih nezaposlenih“ u stvari ne traži posao – oni možda nisu deo radne snage ili su možda zaposleni u neformalnom sektoru - ali su na evidenciji da bi dobili određene beneficije, kao što je zdravstveno osiguranje. Tamo gde je sprovođenje zakona slabo ili vlada ne želi da pojedincima onemogući da dobiju naknade, ti radnici će se računati kao nezaposleni čak i ako to u stvari nisu. U tom slučaju će stopa evidentirane nezaposlenosti biti viša nego što je stvarna (nepoznata) stopa. Stope nezaposlenosti zasnovane na anketnim podacima uz upotrebu međunarodnih standarda po pravilu odražavaju stvarni nivo nezaposlenosti – tj. onih radno sposobnih odraslih pojedinaca koji ne rade ali koji aktivno traže posao. Treba primetiti da, ako se primenjuje prava metodologija, u anketama ove vrste ’rad’ se definiše kao rad koji pokriva aktivnosti kako u formalnom tako i u neformalnom sektoru. U aneksu ovog Poglavlja date su definicije „nezaposlenosti“ koje koristi ARS. 34. U ovom odeljku pokušavamo da, uz pomoć raspoloživih anketa i administrativnih podataka o registraciji, opišemo trendove koji su se javili tokom ove decenije. Na Grafikonu 2.3 predstavljeni su indikatori tržišta rada od 2000. do 2005, uz korišćenje i administrativnih i ARS podataka. Ove statistike odnose se samo na lica starosti 15 godina i više. Bilo je i ranijih pregleda dugoročnih trendova u Srbiji (Svetska banka 2003, 2004a; Arandarenko i Paunović 2005; i Krstić 2003) i ovaj odeljak se oslanja na taj rad.

18

Grafikon 2.3: Indikatori tržišta rada za lica starosti 15 godina i više (u hiljadama), na osnovu ARS-a i evidentiranih podataka, 2000-2005.

Izvor: Podaci iz preduzeća i iz NSZ, te sopstveni proračuni na osnovu razgovora sa RZS-om.

35. Iako ne postoje uporedivi podaci za duži period, u ranijim izveštajima postoji saglasnost da su stope učešća i zapošljavanja relativno stabilne ili u blagom opadanju, a da su stope nezaposlenosti neznatno porasle u periodu 2000-2003. Mada trendovi mogu biti slični, nivoi su iznenađujuće različiti. Na primer, Arandarenko i Paunović (2005) predstavljaju pet različitih stopa nezaposlenosti za 2002, u rasponu od 26,3% prema podacima registrovanim u NSZ-u do 14,5-15.4% prema ARS-u (zavisno od toga da li su „privremeno aktivni pojedinci“ uključeni kao zaposleni ili kao nezaposleni).12 36. Čini se da podaci iz ARS-a potvrđuju taj obrazac povećanja nezaposlenosti i smanjenja zaposlenosti. Prema ARS-u, zaposlenost je blago opadala do 2003. Nezaposlenost je rasla i dostigla nešto veći broj od 500.000 pojedinaca u 2003, za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više. 37. Od 2000. do 2003. u ARS indikatorima je došlo do relativno blagih promena; međutim, diskontinuitet se pojavljuje 2004, a posebno je primetan u skoku broja nezaposlenih, pa samim tim i u učešću u radnoj snazi. To je najverovatnije rezultat promena u metodologiji ARS-a koja je uvedena 2004. da bi se obezbedilo bolje računanje nezaposlenih. (Detaljno objašnjenje promena u metodologiji koje je usvojio Republički zavod za statistiku potražiti u Okviru 2.5). S obzirom da se novi okvir uzorkovanja sada zasniva na Popisu iz 2002, ukupno stanovništvo starosti 15 godina i više takođe predstavlja diskontinuitet u 2004. godini (videti Anekse Tabela 2.2 i 2.3).

12 Ove stope se odnose na lica starosti od 15–64 godine.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

2000 2001 2002 2003 2004 2005

Zaposleni po ARSNezaposleni po ARSNezaposleni po NSZEvidentirani zaposleni

19

Okvir 2.5: Metodologija: ARS 1995-2003. prema ARS-u 2004-2005

Anketa o radnoj snazi (ARS) sprovodi se u Srbiji neprekidno od 1995. Od 1995. do 2003. okvir ARS-a za biranje uzorka bio je Popis iz 1991, a veličina uzorka bila je oko 3.900 domaćinstava. Kao što je iskazano u ranijim izveštajima Svetske banke (Svetska banka 2003. i 2004a), postoji problem oko tih podataka zato što upitnici, definicije i obuka anketara nisu sledili međunarodne smernice. Na primer, kao nezaposleni su bili definisani oni koji su se prijavili da prošlog meseca nisu radili ali da su tražili posao (nije procenjivana njihova raspoloživost da počnu da rade u naredne 2 nedelje). Definicija zapošljavanja zasnivala se na referentnom mesecu umesto na uobičajenoj referentnoj nedelji. Definicija koja se koristila za zapošljavanje ostala je nejasna, ali tu verovatno spadaju pojedinci koji, iako su možda radili u referentnom mesecu ne bi bili smatrani kao zaposleni prema definiciji MOR-a. Najzad, publikacije ARS-a pre 2004. delile bi status zaposlenosti na: plaćene zaposlene, pomoć u kući, poljoprivrednike, privremeno aktivne, ostale aktivne. Nemoguće je spariti ove kategorije sa novim kategorijama: poslodavci, samozaposleni, zaposleni i pomoć u kući. (Videti Aneks Tabele 2.3). Novi ARS 2004. sada vodi Republički zavod za statistiku, a okvir za odabir uzorka je Popis iz 2002. Svi instrumenti za istraživanje u potpunosti su revidirani i prilagođeni najnovijim preporukama i definicijama MOR-a i Eurostata. To je rezultiralo sadašnjom konzistentnošću procena indikatora tržišta rada sa međunarodnim standardima. U toj novoj anketi, kad se razjašnjava nezaposlenost, aktivno traženje zaposlenja i raspoloživost da se sa radom počne pravilno su procenjeni, a definicije zapošljavanja su pravilno zasnovane na definicijama koje se mogu porediti na međunarodnom nivou. Prema MOR-u, zaposlenost se definiše kao pojedinci koji su radili za platu barem jedan sat u referentnoj nedelji, i ona lica koja privremeno nisu na poslu zbog bolesti ili povrede, praznika ili odmora, štrajka ili zatvaranja fabrika za vreme štrajka, na odsustvu zbog obrazovanja ili obuke, na porodiljskom ili roditeljskom odsustvu, zbog smanjenja privrednih aktivnosti, zbog privremene dezorganizacije ili prekida rada iz razloga lošeg vremena, mehaničkih ili električnih kvarova, ili nedostatka sirovina ili goriva, ili neko drugo privremeno odsustvovanje treba da se tretiraju kao i kod plaćenog zaposlenja, pod uslovom da ti radnici imaju redovan formalni posao. 38. Čak i kad se učini da u brojkama ARS-a o zapošljavanju od 2003. do 2004. postoji glatka tranzicija, jasno je da je to samo koincidencija. Broj zaposlenih u 2003. je prema ARS-u iznosio 2.919 miliona, a 2004. 2.931 milion. Međutim, ova naoko glatka tranzicija ne može odražavati stvarnu evoluciju zapošljavanja. Kao što je rezimirano u Okviru 2.4, došlo je do značajnih promena u metodologiji, što podrazumeva da ove brojke koje deluju slično ne predstavljaju meru za iste stvari. 39. Naravno, administrativni podaci potcenjuju zaposlenost s obzirom da ne uzimaju u obzir poljoprivrednike, radnike sa skraćenim radnim vremenom i neformalne radnike. Postoji oštar kontrast između indikatora ARS-a i indikatora administrativnih podataka (Grafikon 2.3). Prema podacima iz evidencije zaposlenost je mnogo niža. Dok podaci iz ARS-a procenjuju da je u 2005. zaposleno 2,7 miliona (osobe starosti 15 godina i više), brojka iz podataka iz evidencije iznosi 2,1 milion. 40. S druge strane, brojke o registrovanoj nezaposlenosti preterano precenjuju nezaposlenost, s obzirom da se za evidenciju NSZ-a prijavljuju i lica koja ne traže posao nego žele da imaju zdravstveno osiguranje. Prema administrativnim podacima (NSZ) stopa nezaposlenosti je u 2005. iznosila 32,4%, u poređenju sa procenom od 22% na osnovu ARS-a.13 Veći broj evidentiranih nezaposlenih lica, u poređenju sa anketom o nezaposlenosti (oko 1 milion prema 700.000) može se pripisati činjenici da su pojedinci podstaknuti da se evidentiraju kod NSZ-a na prvom mestu radi dobijanja zdravstvenog osiguranja. 41. Pored toga, postoji prilično velika grupa pojedinaca koji su evidentirani kod NSZ-a kao nezaposleni, a koji prema definiciji MOR-a o zaposlenosti rade. Koristeći informaciju o evidenciji koja je uključena u ARS moguće je izvršiti poređenje evidencionog statusa sa stvarnom aktivnošću na tržištu 13 ARS za stopu nezaposlenosti koristi definiciju MOR-a, za stanovništvo starosti 15-64 godine.

20

rada (Tabela 2.10). Kao prvo, 125.736 stvarno nezaposlenih (prema anketi) nisu bili evidentirani kod NZS-a. S druge strane, 318.678 evidentiranih kao nezaposleni imalo je posao u neformalnom sektoru; 263.619 bili su neaktivni prema definicijama MOR-a (videti Aneks Tabele 2.1).14 U Poglavlju 3 koristimo grupu pojedinaca koji, iako su evidentirani kod NSZ-a kao nezaposleni, po definicijama MOR-a jesu zaposleni. Kako nije moguće da ova grupa radi u evidentiranim poslovima, ona služi kao ključ za karakteristike onih koji su neformalno zaposleni.

Tabela 2.10: MOR (ARS) i evidentirana nezaposlenost, 2005

Nezaposleni po MOR-u, neevidentirani 125.736

Evidentirani nezaposleni i nezaposleni po MOR-u 593.037

Evidentirani nezaposleni, zaposleni po MOR-u 318.678

Evidentirani nezaposleni, neaktivni po MOR-u 263.619 Izvor: ARS 2005.

CCC... OOOčččeeekkkiiivvvaaannnjjjaaa ––– dddeeemmmooogggrrraaafffssskkkiii tttrrreeennndddooovvviii 42. Stanovništvo stari, ali Srbija je u relativno boljoj poziciji od evropskog proseka. Stope rasta stanovništva su značajne za starosnu grupu 65 godina i više, a projekcije (za Srbiju i Crnu Goru) pokazuju da će se taj trend nastaviti tokom naredne tri decenije (Tabela 2.11). Do druge četvrtine veka demografski profil će izgledati mnogo stariji nego sada. Međutim, u kraćem vremenskom periodu, ukupni udeo onih preko 65 godina starosti ostaće relativno mali (tj. manje od 15% tokom naredne decenije). S druge strane, grupa ispod 15 godina starosti, koja je od 1995. opadala, nastaviće da se smanjuje kako u apsolutnom smislu tako i u udelu u ukupnom stanovništvu. Ipak, Srbija ne stari tako brzo kao mnoge druge zemlje u Evropi.15

14 Pojedinci su podstaknuti da se evidentiraju uglavnom zbog penzionog i zdravstvenog osiguranja, a ne zato što je potrebno da se evidentiraju da bi naknadu za nezaposlenost primili u gotovini. Samo mali procenat evidentiranih prima naknadu u gotovini. 15 U Srbiji i Crnoj Gori je prosečan broj godina bio 36,5 u poređenju sa 39,0 u Evropi. Projekcije (UN 2004, srednja varijanta) su 38,8 odnosno 41,8, za 2015. godinu.

21

Tabela 2.11: Demografski trendovi u Srbiji i Crnoj Gori, 1985-2050.

1985 1990 1995 2000 2005 2010 2015 2020 2025 2030 2035 2040 2045 2050 Stope rasta za 5 godina1 0-15 0.5 -2.7 -9 -8.7 -5.8 -3 -2.4 -2.2 -2.3 -2.6 -2.6 -2.5 -2.6

15-64 2.7 3.3 0.3 0.6 1.3 -1.2 -3.1 -2.3 -2.2 -2.5 -3.2 -3.9 -4.5

65+ 14.1 23.6 15.3 7.1 -0.3 5.5 11.3 5.7 3.7 3.3 4 5 5.1

Udeo 0-15 24 23.4 21.9 20 18.3 17.3 16.9 16.6 16.4 16.2 16 15.8 15.7 15.6

15-64 67.4 67.1 66.7 66.9 67.6 68.6 68.2 66.7 65.7 65.1 64.4 63.4 62 60.5

65+ 8.6 9.5 11.4 13.1 14.1 14.1 14.9 16.8 17.9 18.8 19.7 20.8 22.2 23.9

1. Stope rasta su date za intervale od pet godina, npr. 1990. stoji za stopu rasta između 1985. i 1990. Izvor: Projekcije UN za Srbiju i Crnu Goru. http://esa.un.org/undp/

43. Radno sposobno stanovništvo u Srbiji će početi da opada i u apsolutnom smislu i u udelu u ukupnom stanovništvu posle 2010. Stopa zavisnosti pomoću koje se meri udeo stanovništva koje nije radno sposobno (tj. od 0-14 godina i od 65 godina i više) je u opadanju, ali će taj trend krenuti u obrnutom smeru 2010. zbog brzog rasta broja starijih lica. To znači da će se radno sposobno stanovništvo smanjiti u relativnom smislu; ono će se takođe smanjiti i u apsolutnom smislu – između 2005. i 2020. stanovništvo u starosnoj grupi od 15-64 opašće za više od 210.000 lica. 44. Opadanje radno sposobnog stanovništva može se nadoknaditi povećanjem stopa učešća. Starenje ima potencijal da veoma negativno utiče na zemlje sa niskim stopama učešća, ne samo kod starijih lica nego i kod odraslog stanovništva u celini (Svetska banka 2006c, uskoro izlazi). Trenutno je, kako smo videli, stopa učešća u Srbiji samo oko 65%, a među licima starosti između 55 i 64 godine ona iznosi ispod 40%. Zbog toga će biti važno da se tokom naredne decenije te stope podignu, da bi se korigovali demografski trendovi.

22

Aneks

Aneks Tabele 2.1: Glavne varijable i definicije tržišta rada po ARS-u

Neaktivan Nije radio poslednjih sedam dana + NIJE tražio posao u poslednje četiri nedelje + NIJE voljan da se zaposli u roku od naredne dve nedelje

Vlasnik Vlasnik/suvlasnik kompanije/institucije, radnje, poljoprivrednog imanja, lekarske ordinacije, advokatske kancelarije itd.

Nezaposlen po definiciji MOR-a

Nije radio poslednjih sedam dana + tražio je posao u poslednje četiri nedelje + voljan je da se zaposli u roku od naredne dve nedelje

Nezaposlen po slobodnijoj definiciji

Nije radio poslednjih sedam dana + voljan je da se zaposli u roku od naredne dve nedelje (bez obzira da li je tražio posao ili nije)

Samozaposlen Nezavisni radnik koji nema zaposlene Zaposlen Zaposleni/radnik Pomoć u domaćinstvu

Neplaćeni radnik koji radi u porodici

Formalni radnik Definicija 1

Zaposleni u javnom ili društvenom preduzeću ili zaposleni u srednjem ili velikom preduzeću (sa 50 ili više zaposlenih) Samozaposleni sa fakultetskim ili još višim stepenom obrazovanja Vlasnik sa pedeset ili više zaposlenih

Formalni radnik Definicija 2

Isto kao u Definiciji 1, ali fleksibilnije što se tiče veličine firme i u odnosu na zaposlene i u odnosu na vlasnike. Zaposleni u javnom ili društvenom preduzeću ili zaposleni u preduzeću sa 10 ili više zaposlenih.

Formalni radnik Definicija 3

Isto kao u Definiciji 1, ali fleksibilnije što se tiče veličine firme i u odnosu na zaposlene i u odnosu na vlasnike. Zaposleni u javnom ili društvenom preduzeću ili zaposleni u preduzeću sa 5 ili više zaposlenih.

Formalni radnik Definicija 4

Isto kao u Definiciji 1, ali različito u odnosu na zaposlene. Zaposleni u javnom ili društvenom preduzeću ili zaposleni na neodređeno ili određeno vreme.

Formalni radnik Definicija 5

Isključivo zaposleni za koga se trenutno plaćaju doprinosi za Penzioni fond zaposlenih.

Formalni radnik Definicija 6

Samo zaposleni, sa isključenjem poljoprivrednika (zaposlenje evidentirano u RZS-u)

Radnik sa punim radnim vremenom

Pojedinci koji rade 30 ili više sati nedeljno u svojoj osnovnoj profesiji (definicija Eurostata)

Radno sposobno stanovništvo

Pojedinci starosti od 15-64 godine.

Plata: Definicija Koliko je iznosila vaša poslednja neto plata za rad u prošlom mesecu? Vrednost (dinara) je deflacionirana na 2005. prema nacionalnom proseku iz Indeksa potrošačkih cena.

Aneks Tabele 2.2: FSO/RZS indikatori tržišta rada (u 000)

za radno sposobno stanovništvo starosti 15 godina i više

2000 2001 2002 2003 2004 2005 Stanovništvo starosti 15 godina i više 6173 6177 6169 6138

6485 6456 Aktivno 3519 3538 3460 3419 3596 3453 Zaposleno 3094 3106 3000 2919 2931 2733 Nezaposleno 426 433 460 500 665 720

Izvor: Proračun osoblja na osnovu razgovora sa RZS-om.

23

Aneks Tabele 2.3: ARS-ove kategorije zaposlenosti prema dvema različitim metodologijama

ARS 2003 ARS 2004

Ukupno stanovništvo 6.138 6.485

Okvir za uzorkovanje Popis 1991 Popis 2002

Ukupno zaposlenih 2.919 2.931

Plaćeni zaposleni1 1.972 Zaposleni 2.059 Samozaposleni 514 Vlasnici 145 Pomoć u kući 177 213 Poljoprivrednici 501 Privremeno aktivni2 243 Ostali aktivni 26

1. U plaćena zaposlena lica spadaju zaposleni, samozaposleni i vlasnici u 2003. godini. 2. Privremeno aktivno stanovništvo obuhvata lica koja su, za vreme referentnog perioda, radile neki posao za novac, ali koja nisu imala stalni i regularni izvor prihoda.

24

25

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 33:: SSPPEECCIIFFIIČČNNII AASSPPEEKKTTII TTRRŽŽIIŠŠTTAA RRAADDAA

45. Ovo poglavlje razmatra četiri specifična aspekta tržišta rada: dugotrajnu nezaposlenost, određivanje plata, neformalno zapošljavanje i zapošljavanje mladih. Nezaposlenost je sama po sebi veoma zabrinjavajući fenomen, a pogotovo kada je tolikih razmera i kada toliko dugo traje. Raspon plata po polu, obrazovanju, regijama i vlasništvu ukazuju na podeljenosti na tržištu rada. Takođe, neformalni sektor je prilično velik i čini se da se uvećava. Konačno, primećuje se izuzetno visoka stopa nezaposlenosti mladih, kao i izuzetno niska stopa zaposlenosti.

AAA... DDDuuugggoootttrrraaajjjnnnaaa nnneeezzzaaapppooosssllleeennnooosssttt 46. Uopšte uzev, stopa nezaposlenosti je u Srbiji ne samo visoka, nego je i većim delom dugotrajna. Prema podacima iz ARS-a iz 2005. godine, 79% nezaposlenih starosti od 15 do 64 godine, bez posla je godinu dana ili duže, što je bio najčešći slučaj tokom poslednjih 10 godina (Svetska banka 2004a). Osim toga, verovatno će se ovakav trend nastaviti s obzirom na trenutne programe privatizacije i restrukturiranja, uključujući i smanjenje državne administracije na odgovarajuću meru. 47. Srbija ima sličan problem sa dugotrajnom nezaposlenošću kao i nekoliko drugih zemalja Jugoistočne Evrope; međutim, ona je u mnogo težoj situaciji nego razvijenije Evropske zemlje. Tabela 2.2 u Poglavlju 2 pokazuje da je veći deo nezaposlenosti u regionu Jugoistočne Evrope, dugoročne prirode. Iako se čini da je Srbija u neznatno boljoj situaciji od Makedonije i Crne Gore, udeo dugotrajne nezaposlenosti u 10 novih zemalja članica EU (EU-10) gotovo je duplo manji od onog u Srbiji. Tabela 3.1 ističe značajno veću učestalost i stopu dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji u poređenju sa drugim, razvijenijim Evropskim zemljama.

Tabela 3.1: Dugotrajna nezaposlenost: Stope i učestalost, 20051

Stopa dugotrajne nezaposlenosti

(%)2 Učestalost dugotrajne nezaposlenosti (%)3

Bugarska 8,3 55,3 Hrvatska 8,6 56,4 Republika Češka 3,9 49,9 Mađarska 2,5 42,2 Poljska 9,8 49,7 Srbija 17,3 79,0 Slovačka 10,7 61,1 Slovenija 3,9 56,5 Turska 2,5 24,4

1. Udeo dugotrajne nezaposlenosti pojedinaca koji su deo radne snage. 2. Procenat nezaposlenih prema MOR-u koji posao traže 12 meseci ili duže. Izvor: ARS (2005) za Srbiju, KILM 4. izdanje za ostale

26

48. Broj dugotrajno nezaposlenih u najvećoj meri čine žene, sredovečna lica i stanovnici Centralne Srbije (bez Beograda) i gradskih sredina. Tabela 3.2 pokazuje udeo dugotrajne nezaposlenosti po demografskim karakteristikama. Prema ovom prikazu, oni optimalnih godina (25-44), slabo obrazovani pojedinci, stanovnici Centralne Srbije i gradskih sredina predstavljaju veći deo dugotrajno nezaposlenih u odnosu na druge grupacije. 49. Iznenađuje je to što verovatnoća da neko bude nezaposlen duže od godinu dana izgleda nije povezana sa ličnim karakteristikama. Iako je veća verovatnoća da će žene, a ne muškarci, biti nezaposleni, učestalost dugotrajne nezaposlenosti i jednih i drugih je slična (Tabela 3.2). Takođe, za kategorije starosti 25-44, 45-54 i 55-64 godina i za one sa srednjom školom ili nižim obrazovanjem, udeo dugotrajne nezaposlenosti je gotovo identičan. Samo se promenljivi geografski činioci čine relevantnim u određivanju verovatnoće da li će neko biti nezaposlen duže od godinu dana: udeo dugotrajne nezaposlenosti u Centralnoj Srbiji premašuje isti u Beogradu ili Vojvodini, a stanovnicima ruralnih oblasti potrebno je više vremena da dođu do posla nego stanovnicima gradskih sredina. Ovaj nalaz se uglavnom može objasniti težim procesom restrukturiranja u Centralnoj Srbiji u poređenju sa ostalim regionima.

Tabela 3.2: Stope i trajanje dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji, 2005

Prosečno trajanje u mesecima

Medijana Srednja vrednost

Udeo u dugotrajnoj nezaposlenosti

Učestalost dugotrajne

nezaposlenosti

Ukupno 48 66,3 100 79.0 Pol Ženski 48 70,8 54,6 79,6 Muški 48 60,8 45,4 78,4 Starosne kategorije 15-24 24 29,9 20,2 67,8 25-44 60 74,8 57,1 82,2 45-54 48 74,6 17,1 83,1 55-65 48 84,7 5,6 81,6 Obrazovanje Manje od osnovne škole 72 114,7 4,3 83,1 Osnovna škola 60 76,1 18,6 86,9 Stručna škola 48 65,4 28,3 80,9 Gimnazija opšteg smera 48 60,1 39 76,4 Univerzitetsko 36 51,2 9,8 70,6 Region Beograd 36 53,2 17,7 71,8 Centralna Srbija2 48 69,4 58,1 84,0 Vojvodina 48 68 24,2 74,1 Ruralna oblast 60 71,9 41,5 82,2 Gradska sredina 48 61,9 58,5 76,9

1. Isključujući Beograd. Izvor: ARS 2005

27

50. Uslovna analiza, koja služi za kontrolu drugih faktora, potvrđuje ove nalaze. Probit regresija pokazuje da je manje verovatno da će ljudi sa višim obrazovanjem i mladi biti dugotrajno nezaposleni u odnosu na ostale kategorije prema obrazovanju, odnosno starosti. Jednaka je verovatnoća da će pojedinci iz gradskih sredina biti dugotrajno nezaposleni kao i oni iz ruralnih, ali je znatno veća verovatnoća da će radnici u Centralnoj Srbiji biti duže vremena nezaposleni u odnosu na one u Vojvodini ili Beogradu. 51. S obzirom na to da samo manji broj nezaposlenih ima pravo na naknadu u slučaju nezaposlenosti, ukupni uticaj osiguranja u slučaju nezaposlenosti na nivo i trajanje nezaposlenosti nije značajniji. Poglavlje 6 pokazuje da novčana pomoć nezaposlenim osiguranicima u stvari pokriva veoma mali procenat nezaposlenih radnika u Srbiji. Podaci iz ARS-a pokazuju da je veća verovatnoća da će se dugotrajno nezaposleni evidentirati kod NSZ-a, nego oni koji su kraće vreme nezaposleni (85% prema 73%).16 52. Samo je za nijansu verovatnije da će dugotrajno nezaposleni osetiti ekonomske teškoće u odnosu na ostatak nezaposlenih. Prema proceni pojedinaca o finansijskoj situaciji u svojim domaćinstvima, oni koji traže posao godinu ili duže, daju neznatno negativnije mišljenje o svojoj finansijskoj situaciji od onih koji su „kratkoročno“ nezaposleni (Tabela 3.3).

Tabela 3.3: Subjektivno viđenje finansijske situacije u domaćinstvu

Nezaposleni

>=1 godine <1 godine

Veoma dobro 0,9 2,8

Pretežno dobro 12,0 16,0

Pretežno loše 22,9 21,8

Loše 64,1 59,3 Izvor: ARS (2005)

53. Dinamička analiza potvrđuje da mnogi pojedinci ostaju bez zaposlenja tokom značajnih vremenskih perioda. Podaci iz ARS-a omogućavaju uvid u to šta se dešavalo u 2005. godini sa radnicima koji su tokom 2004. bili bez zaposlenja. (Okvir 3.1 sumira metodologiju korišćenu za panel analizu.) Kada posmatramo ove tranzicijske obrasce iz jedne godine u drugu, vidimo da nezaposlenost uporno traje. Grafikon 3.1 koristi podatke iz ARS-a za praćenje tranzicije iz jedne godine u drugu radno sposobnog stanovništva (starosti 15-64 godine) koje je bilo nezaposleno tokom prve godine; postojala je duplo veća verovatnoća da oni u narednoj godini budu nezaposleni nego zaposleni.17

16 Kao što je već pomenuto u Poglavlju 2, postoji mogućnost da neki pojedinci koji su evidentirani kod NSZ-a, u stvari nisu nezaposleni, nego da rade na crno. 17 U Programu za ekonomski rast i zapošljavanje (CEM) (Svetska banka 2004a), kretanja radne snage u Srbiji izgledala su znatno drugačije od ovih. Izvor koji je korišćen, AŽSS, daje značajno niže stope nezaposlenosti: 7,7% u 2002. i 8,0% u 2003. godini.

28

Grafikon 3.1: Tranzicija izvan nezaposlenosti

Employed27%

Out of labor force20%

Unemployed53%

Unemployed in t0

[Zaposleni - 27%; Van radne snage - 20%; Nezaposleni - 53%] Izvor: ARS (2004-05)

Okvir 3.1: Praćenje radnika uz pomoć longitudinalnog panela Ankete o radnoj snazi iz 2004. i kasniji ciklus tokom 2005. godine, ne daju samo poprečni presek tržišta rada. Zajedno daju longitudinalni panel koji prati standardni uzorak domaćinstava tokom dvogodišnjeg perioda. U longitudinalnoj ili dinamičkoj analizi predstavljenoj u ovom izveštaju, koristi se panel aspekat ARS-a. To obuhvata ispitanike koji su obrađeni u ciklusima iz 2004. i 2005. godine. Ukupno 9.800 osoba je ispitano u oba ciklusa. Dakle, u longitudinalnoj analizi dva puta posmatramo situaciju na tržištu rada panela domaćinstava i njihovih radnika. Tranziciona analiza pomenuta u ovom poglavlju, zasniva se na posmatranju radnog statusa svakog radnika posmatranog tokom referentne nedelje (tj. jedanput godišnje). Dakle, pojedinac u panelu može za obe godine imati najviše jednu tranziciju. Tranzicija se beleži samo ako pojedinac iz jednog od tri posmatrana statusa (izvan radne snage, nezaposlen, zaposlen) pređe u drugi naredne godine. Dakle, podaci u ovom poglavlju zasnivaju se na tranzicijama iz jedne godine u drugu posmatranim između 2004. i 2005. godine. 54. Najmanja verovatnoća je da će žene i stariji radnici uspeti da izbegnu nezaposlenost i nađu zaposlenje; iznenađujuće je to što se čini da obrazovanje nije značajan faktor. Tabela 3.6 pokazuje verovatnoću tranzicije iz nezaposlenosti po nekim demografskim karakteristikama. Najmanja verovatnoća je da će žene i stariji radnici naći zaposlenje između prve i druge godine. Osim toga, u poređenju sa muškarcima i mlađim radnicima, verovatnije je da će ove grupe napustiti radnu snagu. Iznenađuje to što izgleda da obrazovanje nema ulogu u ovim tranzicijama.

29

Tabela 3.4: Verovatnoća tranzicije iz nezaposlenosti

2005

2004 Zaposleni Izvan radne snage Nezaposleni Nezaposleni 27,6 19,7 52,6 Pol Muški 36,1 15,3 48,6 Ženski 20,5 23,4 56,1 Grupe prema nivoima obrazovanja Manje od osnovne škole 28,3 23,9 47,8 Osnovna škola 25,7 24,1 50,2 Stručna škola 29,8 16,8 53,4 Gimnazija opšteg smera 26,2 20,0 53,7 Univerzitetsko ili više obrazovanje 29,7 17,1 53,1 Starosne kategorije 15-24 27,9 21,6 50,5 25-54 28,3 17,5 54,2 55-64 15,9 49,3 42,9

Izvor: ARS (2005) 55. Uopšte uzev, čini se da kombinacija slabe potražnje rada i strukturne nezaposlenosti objašnjava visoku učestalost dugotrajne nezaposlenosti u Srbiji. S jedne strane, rast zaposlenosti zaostaje za rastom proizvodnje i o tome će biti reči u sledećem poglavlju. Zato je relativno malo novih mogućnosti za zaposlenje dostupno onima koji traže zaposlenje. Sa druge strane, čini se da je većina dugotrajno nezaposlenih starijih radnika i relativno slabo obrazovana; često se nalaze i u ekonomski nerazvijenim regionima. U svakom slučaju, ostaje otvoreno pitanje da li su dugotrajno nezaposleni ispravno klasifikovani kao takvi: neki od njih možda rade u neformalnom sektoru iako to ne prijavljuju, a drugi bi, u stvari, samo mogli biti neaktivni zato što duže vreme primaju otpremnine, naknade za nezaposlene, ili imaju druge izvore prihoda.18

BBB... OOOdddrrreeeđđđiiivvvaaannnjjjeee ppplllaaatttaaa 56. Plate su najviše u državnim preduzećima, a najniže u privatnom sektoru. Srednje vrednosti i medijane mesečnih plata u privredi kao celini dostižu 16.734 i 15.000 dinara u 2005. godini. Srednje vrednosti plata u državnim preduzećima su približno 20% veće od onih u privatnim preduzećima (Tabela 3.5).

18 Interesantno je to što, iako je stopa dugotrajne nezaposlenosti visoka, stepen obeshrabrenosti je relativno nizak. Kada uključimo „obeshrabrene radnike”, tj. pojedince bez zaposlenja koji bi rado prihvatili posao u naredne dve nedelje, ali ga nisu tražili, stope nezaposlenosti se značajno ne menjaju.

30

Tabela 3.5: Nominalne mesečne plate i zarade po satu prema vrsti preduzeća, 2005

Mesečne plate Zarade po satu1

Udeo zaposlenosti Srednja

vrednost Standardna odstupanja

Srednja vrednost

Standardna odstupanja

Privatna 44,1 15.069 9.014 80,3 51

Državna 33,5 18.753 8.305 116,2 193

Društvena 17,0 16.867 8.240 100,1 56

Ostala2 5,4 16.753 8.902 97,0 54

Ukupno 100,0 16.734 8.808 96,9 124 1. Radni sati iz prošle nedelje (ne uobičajeni radni sati) 2. „Ostala” – odnosi se na mešovita preduzeća, zadruge i ostala preduzeća. Izvor: ARS (2005)

57. Štaviše, nejednakost u raspodeli plata je veća u privatnom sektoru nego u državnim ili društvenim preduzećima. Tabela 3.5 pokazuje da je značajno veće standardno odstupanje mesečnih plata zaposlenih u privatnom sektoru nego u državnim ili društvenim preduzećima.19 Ovo se javlja uprkos činjenici da su prosečne plate u privatnom sektoru znatno niže nego u ostalim. Kako Srbija bude produbljivala proces restrukturiranja i kako se privatni sektor bude uvećavao, treba očekivati još veću nejednakost u platama.

Okvir 3.2: Podaci i metodologija za analizu plata

Ovaj deo koristi podatke iz ARS-a za pregled određivanja plata. Analiza se bavi isključivo platama zaposlenih, njihovim determinantama i efektima minimalnih plata u Srbiji. U Poglavlju 5 ovog izveštaja predstavljena je detaljna analiza plata u formalnom sektoru u kontekstu temeljne analize troškova rada uz korišćenje podataka preduzeća. Kako bi se izolovali uticaji pola, obrazovanja, iskustva i ostalih potencijalnih činilaca koji određuju plate, izvršili smo različite regresije na plate. Rezultati regresija iz 2004. godine su veoma slični onima iz 2005. i stoga predstavljamo samo one druge. Merilo zarada se odnosi na primanja samo za glavni posao i uzorak uzima u obzir lica starosti 15-64 godine, koja su prijavila primanja veća od nule. Aneks Tabeli 3.1 predstavlja dva seta anketa o licima izvan radne snage za Mincerian jednačinu uvećane mesečne plate za 2005. godinu. Jedan set obuhvata starosne modele, a drugi, umesto toga, godine radnog staža.

58. Jaz između polova u Srbiji je značajan; posle usklađivanja drugih faktora, zaposleni muškarci zarađuju u proseku 15% više nego žene. Ne samo da je stopa nezaposlenosti žena viša, a stope zaposlenosti i učešća u radnoj snazi niže, već žene imaju i značajno niže plate. Dve različite specifikacije za regresiju na plate, uključujući i demografske i varijable produktivnosti, pokazuju jaz od 15% (pogledati okvir 3.2 za detalje o metodologiji). Iako velik, jaz između polova u Srbiji je još uvek među najmanjim u zemljama u tranziciji (Krstić 2005). 59. Obrazovanje je usko povezano sa rasponom plata. Grafikon 3.2 prikazuje usklađene premije na mesečne plate u 2005. godini prema klasifikaciji od pet nivoa obrazovanja (u poređenju sa onim manjim

19 Gini koeficijenti za mesečne plate (zarade na sat) u privatnom sektoru, državnim i društvenim preduzećima su u 2005. godini iznosili: 0,30 (0,32), 0,23 (0,28) odnosno 0,26 (0,27).

31

od osnovne škole). Procene iz ovih regresija pokazuju da su razlike u obrazovanju značajne čak i kad su i ostale karakteristike pojedinca nepromenljive. Grafikon prikazuje značajnu prednost u platama za one koji su završili višu školu; premije na plate padaju sa nižim stepenom obrazovanja. Treba obratiti pažnju da je korist od obrazovanja u stručnoj školi manja nego od onog u gimnaziji opšteg smera.20

Grafikon 3.2: Usklađene premije na mesečne plate prema nivoima obrazovanja, 20051

1. Premije u odnosu na niže od osnovnog obrazovanja Izvor: ARS (2005)

60. Suprotno mnogim međunarodnim iskustvima, radno iskustvo nije značajan faktor u određivanju plata. Aneks tabeli 3.1 pokazuje da je, prema podacima iz ARS-a, korist od radnog iskustva u Srbiji jednaka nuli. Svetska banka (2006c, uskoro izlazi) daje slične podatke za Belorusiju, Bugarsku, Mađarsku, Moldaviju, Rumuniju, Rusiju i Poljsku. Moguće je da se radno iskustvo stečeno u periodu pre tranzicije ne vrednuje u tržišnoj ekonomiji, što bi moglo da objasni ovakav rezultat u Srbiji i širom regiona. 61. Premije na plate u javnom sektoru su značajne za kontrolisanje ostalih faktora. Zaposleni u državnim ili društvenim preduzećima zarađuju između 11 i 14% više nego radnici u privatnom sektoru. Potvrđujući našu bezuslovnu analizu, višestruke regresije ukazuju na značajne premije na plate u javnom sektoru. Ovaj podatak se poklapa sa administrativnim podacima (predstavljenim u Poglavlju 5). Čini se da se ove premije u javnom sektoru polako smanjuju tokom vremena, ukazujući na (sporu) promenu privredne strukture. 62. U odnosu na prosečne plate, prosečna plata u Srbiji je na sredini raspona standarda u regionu. Minimalna plata se utvrđuje dva puta godišnje na osnovu pregovora sa tripartitnim Socijalno-ekonomskim savetom. U periodu od jula do decembra 2005. godine, minimalna plata je utvrđena na 7.134 20 Grafikon 3.2 prikazuje da postoji razlika od približno 15% u obrazovanju između onog u stručnoj školi i onog u gimnaziji opšteg smera. Svetska banka (2006c) ukazuje da je ovo slučaj u većini zemalja u tranziciji. Obrazovnim sistemima u planskim privredama dominirale su stručne škole koje su obezbeđivale odgovarajuće zaposlenje posle završetka školovanja. Jedan broj studija ukazuje na to da danas stručne škole ne osposobe uvek svoje učenike fleksibilnim veštinama potrebnim u tržišnoj ekonomiji.

0,0 0,1 0,2 0,.3 0,4 0,5 0,6 0,7 0,8

1 Univerzitetsko ili više

Srednja škola ili više Stručna škola ili više Osnovna škola ili više

Usklađena korist od obrazovanja (izostavljeno manje od osnovne škole)

32

dinara. Grafikon 3.3 poredi odnos minimalne i prosečne plate u zemljama Evrope i Centralne Azije. Taj odnos u Srbiji se pojavljuje na sredini ovog spektra (od 2002. minimalna plata se kretala na nivou od oko 38-42% prosečne plate u privredi).

Grafikon 3.3: Minimalna plata kao procenat prosečne plate, iz poslednje dostupne godine

Izvor: Proračuni Svetske banke

63. Čini se da je minimalna plata suviše niska da bi u značajnijem stepenu uticala na zaposlenost. Iako minimalne plate mogu biti od koristi nekim zaposlenima, ako su postavljene na suviše visok nivo, one negativno deluju na zapošljavanje nisko kvalifikovanih radnika. Grafikon 3.4 pokazuje raspodelu kernel gustine mesecnih plata razlicitih od nule radnika na koje se, u principu, odnose propisi o minimalnim platama, i neformalno zaposlenih radnika za platu, na koje se ti propisi ne odnose. Kada se pogleda raspodela formalno zaposlenih (desni panel), očigledno je da veoma malo radnika prijavljuje primanja koja su blizu minimalne plate. Da je minimalna plata važan – i obavezujući - faktor, očekivali bismo da vidimo „vrh“ linije trenda na nivou zagarantovanog minimuma. Zapravo, vrh linije trenda koji vidimo u raspodeli (mod), pojavljuje se daleko na desnoj strani u odnosu na minimalnu platu. U drugom slučaju, da je vrh određen na tržišno značajnom nivou, ali da nije obavezujući, očekivali bismo da vidimo značajan deo raspodele plata ispod nivoa minimuma; međutim, samo 4% zaposlenih u formalnom sektoru prijavljuje plate koje su ispod ovog nivoa. Zato se čini da je „tržišna plata“ za nekvalifikovan rad dovoljno iznad minimalne plate tako da podsticaji koji deluju destimulativno na zaposlenje nisu vidljivi.21

21 Interesantno je to što je raspodela plata za neformalno zaposlene radnike takođe nadesno u odnosu na nivo minimalne plate; mod se pojavljuje na 10.000 dinara i samo je 15% neformalno zaposlenih radnika zaradilo manje od zagarantovanog minimuma u 2005. godini.

0 10 20 30 40 50 60 70 Azer Belar

RusijaMold Jerm

Est Bug Rum

Polj Let

Češka Slovač

*SrbijaMađ

Sloven Ukr MakBiH Lit

33

Grafikon 3.4: Mesečni logaritmi raspodela plata, Neformalni i formalni sektor plata, 20051

0.5

1

6 8 10 12 6 8 10 12

0 1

kden

sity

logm

onth

lyw

age

xGraphs by Formal

1. Levi grafikon: neformalne plate; desni grafikon: formalne plate. 2. Vertikalna linija predstavlja minimalnu platu na 8,87 dinara (logaritam od 7.134) Izvor: ARS (2005)

CCC... NNNeeefffooorrrmmmaaalllnnnooo zzzaaapppooošššllljjjaaavvvaaannnjjjeee 64. Po definiciji koja se koristi u ovom izveštaju, u Srbiji je neformalni sektor prilično velik i pokriva 43% svih zaposlenih lica, i 27% onih koji rade za platu u 2005. godini. Prema podacima iz ARS-a za 2005. godinu, neformalno zapošljavanje je gotovo dostiglo brojku od 43% svih zaposlenih radnika, odnosno 27% ako uzmemo u obzir isključivo radnike za platu.22 (Za detaljno objašnjenje naše definicije neformalnog zapošljavanja videti Aneks ovom poglavlju.) Takođe, prema doslednim procenama na osnovu preseka za 2004. i 2005. godinu, stope neformalnog zapošljavanja povećale su se sa 41,5 na 42,9% za sve radnike, i sa 24 na 26,7% za radnike za platu. U ovom delu, ukoliko ne bude drugačije naznačeno, najviše ćemo se baviti neformalnim zapošljavanjem među radnicima za platu. 65. Neformalno zapošljavanje je važno i za privredu i za standard mnogih domaćinstava; međutim, ono je, takođe, znatno povezano sa niskim primanjima, siromaštvom i ugroženošću. S jedne strane, neformalno zapošljavanje je, u Srbiji kao i drugde, osnovni izvor fleksibilnosti tržišta rada i predstavlja važnu mrežu socijalne zaštite. Sa druge strane, izgleda da ono predstavlja „poslednji izbor poslodavca'' i da je povezano sa niskom produktivnošću, niskim primanjima, i nedostatkom zaštite. Među radnicima zaposlenim u neformalnom sektoru postoji visoka učestalost siromaštva: kod onih čiji je osnovni posao bio u neformalnom sektoru (30% svih radnika u 2003. godini), stopa siromaštva bila je za trećinu veća od proseka (Svetska banka 2003).23 Pored toga, podaci iz ARS-a pokazuju da je viđenje sopstvene finansijske situacije u domaćinstvu kod neformalno zaposlenih radnika u znatno većoj meri negativno, bilo da se oni porede sa zaposlenima u celini ili samo sa onima koji rade za platu (Tabela 3.6).

22 Naša definicija neformalnog zapošljavanja uključuje: (i) samozaposlena lica koja nisu završila fakultet, (ii) pomoć u kući, (iii) radnike za platu i vlasnike privatnih preduzeća sa manje od 10 zaposlenih. Svi radnici za platu u državnim i društvenim sektorima smatraju se formalno zaposlenima. 23 Neformalno zapošljavanje radnika za platu u toj studiji, zasnovanoj na podacima AŽSS-a, bilo je definisano na osnovu doprinosa za socijalno osiguranje.

34

Table 3.6: Subjektivno viđenje finansijske situacije u domaćinstvu, 2005

Svi zaposleni Oni koji rade za platu

Neformalno Formalno Neformalno Formalno Veoma dobro 3,2 3,4 2,6 3,1 Pretežno dobro 29,3 38,6 30,7 38,1 Pretežno loše 28,1 28,4 27,0 28,8 Loše 39,4 29,6 39,7 30,0

Izvor: ARS (2005) 66. Mladi i oni manje obrazovani su previše zastupljeni u neformalnom sektoru. Osnovne karakteristike formalno i neformalno zaposlenih radnika za platu date su u Tabeli 3.7.24 Dve konstatacije se jasno ističu. Prvo, verovatnoća da se mladi radnici nađu u neformalnom sektoru je više nego duplo veća nego u slučaju radnika optimalnih godina i starijih radnika. Drugo, ispostaviće se da je obrazovanje jako bitno za određivanje neformalnog zapošljavanja: za one radnike za platu koji imaju manje od osnovne škole, verovatnoća da se nađu u neformalnom sektoru je skoro pet puta veća nego za one koji imaju završenu višu školu ili više od toga.

Table 3.7: Karakteristike i stope neformalnog zapošljavanja kod radnika za platu, 2005

Stope neformalnog zapošljavanja

Udeo u neformalnom

sektoru

Udeo radnika za platu

Ukupno 26,7 100,0 100,0 Pol Ženski 28,7 44,8 41,6 Muški 25,2 55,2 58,4 Starosne kategorije 15-24 52,1 14,0 7,2 25-54 25,9 80,0 82,4 55-64 15,3 6,0 10,4 Obrazovanje Manje od osnovne škole 51,0 4,5 2,4 Osnovna škola 29,3 14,4 13,1 Stručna škola 34,0 28,6 22,4 Gimnazija opšteg smera 27,8 42,9 41,1 Univerzitetsko 12,1 9,6 21,0 Region Beograd 22,3 20,1 24,0 Centralna Srbija 25,5 44,6 46,7 Vojvodina 32,1 35,3 29,3

Izvor: ARS (2005)

24 Važno je napomenuti da, prema našoj definiciji, neformalno zapošljavanje onih koji rade za platu, u suštini, predstavlja merenje uticaja veličine preduzeća u privatnom sektoru, pošto su radnici za platu u privatnim preduzećima sa manje od 10 zaposlenih klasifikovani kao neformalno zaposleni.

35

67. Dok su druge stvari jednake, verovatnoća da neko bude neformalno zaposlen unutar sektora rada za platu (tj. da radi u privatnom preduzeću sa manje od 10 zaposlenih), u značajnoj je korelaciji sa činjenicom da je taj neko žena, mlad, ili manje obrazovan. ARS za 2005. godinu je analiziran tako što je korišćen probit model da bi se procenio uticaj različitih ličnih karakteristika na verovatnoću da radnici za platu budu zaposleni u neformalnom sektoru. Ovi rezultati u znatnoj meri potvrđuju prethodno pomenute opisne rezultate. Proveravanjem različitih ličnih karakteristika došlo se do sledećih zaključaka: • Za ženu radnika za platu postoji veća verovatnoća od 5% da će biti neformalno zaposlena nego za muškarca; • Za mlade radnike postoji veća verovatnoća od 23% da će biti neformalno zaposleni nego za starije radnike; • Za pojedince bez dovršenog osnovnog obrazovanja postoji veća verovatnoća da će raditi u

neformalnom sektoru (u rasponu od 15- 28%) nego za one koji su bolje obrazovani; 68. Radno iskustvo je mnogo manje u neformalnom sektoru nego u formalnom. Radnici u neformalnom sektoru su u 2005. godini saopštili da imaju u proseku oko 12 godina radnog iskustva, što je 30% manje od srednje vrednosti godina iskustva u formalnom sektoru (18 godina). Učestalost veoma malog radnog iskustva (manje od pet godina) je skoro tri puta veća u neformalnom sektoru, dok je za veoma veliko radno iskustvo (više od 10 godina) verovatnoća dva puta veća u formalnom sektoru (Tabela 3.8). Ovaj efekat je u korelaciji sa starosnim kategorijama i kako je već pomenuto, mladi radnici su previše zastupljeni u neformalnom sektoru

Table 3.8: Radno iskustvo u formalnom i neformalnom sektoru

Iskustvo Neformalno zaposleni radnici za platu

Formalno zaposleni radnici za platu

Manje od 5 godina 30,9 12,8 Pet do 10 godina 31,3 23,4 Više od 10 godina 37,8 63,8

Izvor: ARS (2005) 69. Plate u neformalnom sektoru su manje od onih u formalnom sektoru, pogotovo kada se uzmu u obzir radni sati. Neusklađene prosečne mesečne plate za formalno zaposlene u 2005. godini su bile skoro 30% veće od istih plata za neformalno zaposlene (Tabela 3.9). Premija na plate koja se vezuje za formalno zapošljavanje, postaje važnija kada se uzme u obzir veći broj radnih sati neformalno zaposlenih radnika. Neformalno zaposleni rade u proseku 45 sati nedeljno, što je pet sati više nego što rade formalno zaposleni. Kada je u pitanju srednja vrednost zarada po satu, premija u formalnom sektoru raste do 34%.

Tabela 3.9: Plate u formalnom i neformalnom sektoru, 2005

Srednja vrednost mesečnih plata Odnos Srednja vrednost

zarada po satu Odnos

Formalni Neformalni Neformalni / Formalni Formalni Neformalni Neformalni /

Formalni Ukupno 18.153 13.062 0,72 107,1 70,7 0,66 Starosne kategorije

15-24 14.780 10.625 0,72 86,6 57,1 0,66 25-54 18.095 13.495 0,75 106,6 72,6 0,68

36

Srednja vrednost mesečnih plata Odnos Srednja vrednost

zarada po satu Odnos

Formalni Neformalni Neformalni / Formalni Formalni Neformalni Neformalni /

Formalni 55-64 19.883 12.680 0,64 118,2 76,7 0,65 Obrazovanje Manje od osnovne škole 12.530 7.264 0,58 64,1 41,1 0,64

Osnovna škola 12.652 11.258 0,89 70,5 57,4 0,81 Stručna škola 14.838 11.980 0,81 82,6 64,2 0,78 Gimnazija opšteg smera 17.145 13.526 0,79 98,4 73,9 0,75

Univerzitetsko 24.915 19.325 0,78 156,5 108,3 0,69 Pol Muški 18.990 13.949 0,73 107,4 73 0,68 Ženski 16.960 11.978 0,71 106,6 67,9 0,64 Region Beograd 21.231 16.879 0,80 131,1 94,2 0,72 Centralna Srbija 16.480 12.055 0,73 94,9 63,6 0,67 Vojvodina 17.632 12.066 0,68 101,1 65,1 0,64

Izvor: ARS (2005) 70. Premija na plate za one koji su zaposleni u formalnom sektoru, kada se u obzir uzmu i ostale determinante, iznosi približno 20%. Kako bismo izolovali uticaj neformalnog zapošljavanja, uključili smo status neformalnog/formalnog zapošljavanja u regresije plata samo za zaposlene u privatnom sektoru (videti Aneks Tabeli 3.1).25 Procene daju (statistički značajne) pozitivne efekte na plate u rasponu 19-21% za one radnike za platu koji rade u formalnom privatnom sektoru, u zavisnosti od specifikacije modela. 71. Longitudinalna analiza pokazuje da je protok između neformalnog i formalnog sektora mali. Tabela 3.10 navodi dokaze iz ARS panela na temu verovatnoće tranzicije radnika iz neformalnog i formalnog sektora. Gornji panel prikazuje radnike koji su posmatrani kao neformalni radnici za platu u 2004. godini, dok donji pokriva formalne radnike za platu. Osnovna poruka ove tabele je da za neformalno zaposlene radnike postoji velika verovatnoća da će i dalje ostati neformalno zaposleni. Samo 10,5% je prešlo iz neformalnog rada za platu u prvoj godini na formalno zaposlenje u narednoj godini. Sa druge strane, velika većina formalnih radnika za platu ostala je u formalnom sektoru i naredne godine.26

25 Varijabla „formalno” bila je u interakciji sa varijablom „privatni sektor” da bi se procenilo isključivo formalno zapošljavanje u tom sektoru (po našoj definiciji, svi zaposleni u državnim ili društvenim preduzećima smatraju se formalno zaposlenima). 26 Tranzicije sa poslova neformalnog sektora na formalne ili neformalne poslove, iz nezaposlenosti ili izvan radne snage se ne menjaju drastično za različite podgrupe (prema polu, obrazovanju ili starosnoj dobi), osim za bolje obrazovane radnike. Za one koji imaju više obrazovanje ili više od toga, postoji značajno veća verovatnoća tranzicije u formalni rad za platu u poređenju sa slabije obrazovanim radnicima (0,39 u poređenju sa rasponom 0,03-0,14)

37

Tabela 3.10: Verovatnoće tranzicije iz neformalnog/formalnog zapošljavanja

Verovatnoće tranzicije iz neformalnog zapošljavanja Neformalno u t0 Neformalno u t1 Formalno u t1 Nezaposleni Izvan radne

snage Ukupno 65,7 10,5 13,9 9,8 Muškarci 68,2 12,0 10,0 9,7 Žene 62,1 8,2 9,5 20,2 Nivoi obrazovanja Manje od osnovne škole 66,7 2,8 4,1 26,3

Osnovna škola 70,2 4,7 6,5 18,6 Stručna škola 68,2 11,6 11,8 8,3 Gimnazija opšteg smera 64,1 12,4 13,4 10,0

Više škola ili više od toga 42,2 39,1 10,1 8,6

Starosne kategorije 15-24 51,9 7,4 17,8 22,7 25-54 68,6 12,2 10,6 8,4 55-64 60,1 4,1 1,6 34,1 Verovatnoće tranzicije iz formalnog zapošljavanja Formalno u t0 Neformalno u t1 Formalno u t1 N Izvan radne snage Ukupno 10,0 78,6 5,3 6,0 Muškarci 10,5 79,4 5,2 4,7 Žene 9,3 77,4 5,4 7,9 Nivoi obrazovanja Manje od osnovne škole 21,4 66,7 4,7 7,1

Osnovna škola 11,1 76,9 3,6 8,4 Stručna škola 12,1 74,2 6,7 6,9 Gimnazija opšteg smera 10,7 77,5 6,7 5,1

Više škola ili više od toga 6,0 85,8 3,1 5,1

Starosne kategorije 15-24 16,0 64,8 8,0 11,2 25-54 10,2 80,1 5,5 4,1 55-64 6,6 71,9 2,8 18,7

Izvor: ARS 2004-05 72. Čini se da neformalno zapošljavanje nije jedan od glavnih puteva tranzicije u zapošljavanje. Tabela 3.11 pokazuje različite puteve kojima se radnici kreću iz nezaposlenosti i iz kategorije izvan radne snage u zapošljavanje. Za one koji počinju da rade za platu, i iz nezaposlenosti i iz neaktivnosti, verovatnoća da se nađu na poslu u formalnom sektoru, je ista kao i ona da se nađu u kategoriji neformalnog zapošljavanja.

38

Tabela 3.11: Tranzicioni putevi u zaposlenost, ARS 2004-2005

Iz nezaposlenosti % Iz kategorije izvan radne snage %

Vlasnik 3 Vlasnik 1 Neformalno samozaposleni 24 Neformalno samozaposleni 26 Samozaposleni 3 Samozaposleni 2 Neformalno zaposleni 33 Neformalno zaposleni 22 Formalno zaposleni 30 Formalno zaposleni 27 Pomoć u kući 8 Pomoć u kući 21 100 100 Izvor: ARS 2004-05

DDD... MMMlllaaadddiii nnnaaa tttrrržžžiiiššštttuuu rrraaadddaaa 73. Po mnogim aspektima, indikatori tržišta rada mladih su obeshrabrujući. Tabela 3.12 prikazuje osnovne indikatore za osobe starosti 15-24 godine u 2005. Iako se učešće radne snage možda ne čini previše zabrinjavajućim, s obzirom na to da oni koji ne učestvuju mogu biti u procesu školovanja, kod mladih u Srbiji prisutne su niske stope zaposlenosti i jako visoke stope nezaposlenosti.

Tabela 3.12: Osnovni indikatori tržišta rada mladih, 2005

Učešće radne snage

Zaposlenost

Nezaposlenost

Ukupno 35,8 18,7 47,7 15-19 19,1 9,1 52,1 20-24 52,1 28,0 46,2 Pol Ženski 30,6 14,8 51,7 Muški 40,8 22,5 44,8 Obrazovanje Manje od osnovne škole 34,0 14,5 57,2

Osnovna škola 15,6 8,7 44,6 Stručna škola 79,9 45,9 42,5 Srednja škola 36,0 17,1 52,5 Više škola ili više od toga 71,5 34,1 52,3

Izvor: ARS (2005) 74. U pogledu nezaposlenosti mladih i učešća mlade radne snage, situacija u Srbiji je loša u poređenju sa zemljama Evropske unije. Tabela 3.13 ističe slab učinak mladih u Srbiji u poređenju sa zemljama članicama EU i Rumunijom i Bugarskom.

39

Tabela 3.13: Osnovni indikatori tržišta rada: Srbija i odabrane zemlje1

Nezaposlenost

mladih Nezaposlenost

odraslih Odnos2 Učešće mlade radne snage

EU 25 18,9 7,7 2,5 45,1 EU 15 16,7 6,9 2,4 47,6 EU 10 31,7 11,9 2,7 35,0 Rumunija 23,2 5,5 4,2 35,8 Bugarska 25,8 10,6 2,4 28,9 Srbija 47,7 18,3 3,2 35,8

1. Stopa nezaposlenosti mladih pokriva lica starosti 15-24 godine; stopa nezaposlenosti odraslih odnosi se na lica starosti od 25 godina i više. 2. Između nezaposlenosti mladih i nezaposlenosti odraslih. Izvor: Eurostat za EU; ARS 2005 za Srbiju

75. Stope zaposlenosti mladih u Srbiji veoma su niske, posebno među onima starosti 15-19 godina, među ženama i slabo obrazovanima. U 2005. godini stopa zaposlenosti mladih ljudi (starosti 15-24 godine) je iznosila 18,7%, što je znatno ispod državne stope zaposlenosti od 51,0%. Samo 9% mladih starosti 15-19 godina i 14% mladih žena imaju posao u Srbiji. Kod slabo obrazovanih je slična situacija: u 2005. godini je bilo zaposleno manje od 15% onih sa nezavršenom osnovnom školom i oko 9% mladih sa završenom osnovnom školom (Tabela 3.12). 76. Niska stopa zaposlenosti mladih odslikava dva činioca: mnogi su još uvek redovni studenti, a oni koji to nisu, uglavnom su nezaposleni. Neki mladi ljudi ne traže posao zato što se još uvek školuju; u 2005. godini 87% mladih koji nisu bili deo radne snage, navelo je upravo ovaj razlog. S obzirom na važnost obrazovanja za budući učinak tržišta rada, ovo bi mogao da bude pozitivan činilac. Drugi razlog za malu zaposlenost mladih pak nije pozitivan činilac – većina mladih ljudi koji traže posao imaju poteškoće u pronalaženju posla. 77. Stope nezaposlenosti mladih posebno su poražavajuće u Srbiji. Dok je stopa nezaposlenosti za celokupno radno sposobno stanovništvo dostigla brojku od 21,8% u 2005. godini, stopa nezaposlenosti mladih iznosila je 47,7%. Pogotovo kod mladih žena, stope nezaposlenosti su više i čini se da su one više obeshrabrene od mladih muškaraca.27 78. Iznenađuje je to što izgleda da obrazovanje nije važan činilac nezaposlenosti mladih. Prema probit regresiji nezaposlenosti mladih, za mlade ljude sa gimnazijom opšteg smera i za one koji imaju završenu višu školu ili više od toga, ista je verovatnoća da će biti nezaposleni kao i oni sa nezavršenom osnovnom školom. Moguće je da su osobe sa boljim obrazovanjem selektivnije dok traže posao i imaju više mogućnosti za zaradu. Tabela 3.14 pokazuje da visoko obrazovani mladi ljudi na kraju imaju manje radnih sati nedeljno, a imaju značajno veće plate od ostatka grupacije mladih.

27 Obeshrabrenost se procenjuje tako što se u nezaposlene ubrajaju lica koja ne rade, a koja su spremna su da počnu da rade u naredne dve nedelje, ali nisu tražila posao u nedelji koja je prethodila anketiranju. Stopa nezaposlenosti žena, uključujući obeshrabrene radnice, iznosi 56,0% dok je kod muškaraca ona samo 47,9%.

40

Tabela 3.14: Plate i radni sati, Mladi koji rade za platu, 2005

Mesečna

plata Standardno odstupanje

Zarada po satu

Standardno odstupanje

Broj sati nedeljno

Standardno odstupanje

Manje od osnovne škole 6.160 827 25,7 8,8 61,2 18,7 Osnovna škola 9.153 4.905 49,7 24,4 48,2 17,3 Stručna škola 11.872 5.832 62,5 31,0 45,2 14,6 Gimnazija opšteg smera 14.014 5.193 85,3 85,0 42,0 13,0 Viša škola ili više od toga 15.693 6.181 94,5 38,8 40,4 5,9

Izvor: ARS (2005) 79. Osobe starosti 15-24 godine, kad se zaposle, uglavnom rade za platu. Grafikon 3.5 pokazuje da među osobama starosti 15-24 godine njih skoro 80% radi za platu. U poređenju sa brojem svih radnika, ima mnogo više mladih radnika koji pomažu u domaćinstvu (14% prema 7%) i mnogo manje onih koji su samozaposleni (8% prema 14%).

Grafikon 3.5: Status zaposlenosti mladih, 2005

Izvor: ARS (2005)

80. Većina mladih radnika za platu radi u neformalnom sektoru. Kao što je već pomenuto u prethodnom delu, dok među svim radnicima za platu neformalno zapošljavanje dostiže 27%, više od 52% mladih radnika za platu se nalazi u neformalnom sektoru (Tabela 3.15). Najniže stope neformalnog zapošljavanja među mladim radnicima za platu pripadaju onima koji imaju više obrazovanje ili više od toga, a najviše stope pripadaju onima koji imaju manje od završene osnovne škole. Tabela 3.15: Stope neformalnog zapošljavanja prema kategorijama obrazovanja, Mladi radnici za

platu, 2005

Neformalni radnici za platu Ukupno 52,0 Manje od osnovne škole 86,4 Osnovna škola 65,8 Stručna škola 58,4 Gimnazija opšteg smera 45,4 Više obrazovanje ili više od toga 15,9

Izvor: ARS (2005)

Vlasnicir2%

Zaposleni76%

Pomoć Domaćinstvima

14%

Samozaposleni

8%

41

81. Kao što bi se moglo očekivati, mladi zarađuju značajno manje nego ostatak radno sposobnog stanovništva. Tabela 3.16 prikazuje neusklađeni raspon zarada za radnike za platu prema starosnim kategorijama. Pojedinci stari između 15 i 24 godine imaju 20-35% niže plate od ostatka radno sposobnog stanovništva, u zavisnosti od toga da li se u obzir uzimaju srednje vrednosti ili medijane. Štaviše, Aneks tabeli 3.1 prikazuje da su, proveravanjem individualnih karakteristika, mladi u pogledu plata u značajnom zaostatku od 16%.

Tabela 3.16: Mesečne i zarade po satu prema starosnim kategorijama, 2005

Mesečne zarade Zarade po satu Srednja

vrednost Standardno odstupanje

Srednja vrednost

Standardno odstupanje

15-24 12.616 5.731 71,1 63,0

25-54 16.840 8.748 97,3 133,3

55-64 18.740 10.048 111,6 64,2 Izvor: ARS (2005)

42

Aneks

Aneks tabele 3.1: Uslovne regresije logaritma primanja, 2005

Regresije logaritma primanja prema individualnim karakteristikama

Koeficijent Standardna greška Koeficijent Standardna

greška Pol Muški (Izostavljeno) Ženski -0,15 0,02 *** -0,15 0,02 *** Obrazovanje Manje od osnovne škole (Izostavljeno)

Osnovna škola 0,14 0,05 *** 0,11 0,05 ** Stručna škola 0,26 0,05 *** 0,23 0,05 *** Gimnazija opšteg smera 0,42 0,05 *** 0,38 0,05 *** Više obrazovanje ili više od toga 0,78 0,05 *** 0,75 0,05 *** Region Vojvodina (Izostavljeno) Beograd 0,17 0,02 *** 0,18 0,02 *** Centralna Srbija -0,04 0,02 ** -0,04 0,02 ** Gradska sredina 0,02 0,02 *** 0,02 0,02 Karakteristike posla Neformalni privatni sektor (Izostavljeno)

Formalni privatni sektor 0,19 0,03 *** 0,21 0,03 *** Iskustvo 0,01 0,00 *** Starosne kategorije 15-24 (Izostavljeno) 25-54 0,17 0,03 *** 55-64 0,18 0,04 ***

Logaritam sati 0,29 0,03 *** 0,29 0,03 ***

Vlasništvo Društveno (Izostavljeno) Privatno -0,11 0,02 *** -0,14 0,02 *** Državno 0,04 0,02 0,04 0,02 Sektor Poljoprivreda (Izostavljeno) Industrija 0,28 0,04 *** 0,27 0,04 *** Građevina 0,39 0,04 *** 0,38 0,04 *** Javna administracija 0,39 0,04 *** 0,36 0,04 *** Usluge 0,28 0,03 *** 0,26 0,03 *** Drugi posao -0,04 0,03 -0,03 0,03 Stalni posao 7,75 0,12 *** 7,76 0,12 *** Broj ispitanika 3.711 3.711 R-na kvadrat 0,35 0,35 *, **, *** odnosi se na nivoe važnosti 1, 5, i 10

43

Definicija neformalnog zapošljavanja u podacima ARS-a

S obzirom na to da informacije o evidenciji preduzeća ili zaposlenih nisu date u ARS-u, predstavljamo nekoliko alternativnih definicija formalnog zaposlenja i ispitujemo različite metode kako bi broj formalno zaposlenih prema ARS-u uskladili sa drugim izvorima (RZS, Penzioni fond). Bez podataka o osiguranju kod službi za socijalno osiguranje, oni koji rade za platu spadaju u najproblematičniju kategoriju zaposlenosti, pošto ih je teško klasifikovati u formalno ili neformalno zaposlene. Kako bi utvrdili najtačniju metodu za utvrđivanje neformalnog zaposlenja, ispitujemo različite definicije koje se oslanjaju na podatke iz ARS-a, tako što poredimo druge procene sa administrativnom statistikom Penzionog fonda i sa podacima Republičkog zavoda za statistiku o evidentiranoj zaposlenosti. Ove definicije navedene u tabeli u daljem tekstu.

Prema podacima o evidenciji preduzeća za 2005. godinu, broj zaposlenih isključujući

zemljoradnike, kreće se između 1,839 i 1,924 miliona (u zavisnosti od toga da li se ubrajaju lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova ili vojsci). Međutim, izvestan broj studija ističe da ove brojke precenjuju razmere formalnog zaposlenja. Može se desiti da evidentirana preduzeća nastavljaju da prijavljuju lica koja kod njih nisu više zaposlena i/ili lica za koja preduzeće ne uplaćuje doprinose za socijalno osiguranje.

Ne iznenađuje to što je broj zaposlenih lica kojima se uplaćuju doprinosi za penzijsko osiguranje

(1,474 miliona), a koji obuhvata i radnike za platu, a isključuje zemljoradnike, znatno manji od onog koji se pominje u podacima o evidenciji preduzeća. Brojke Penzijskog fonda se porede sa ukupnim brojem radnika za platu koji nisu zemljoradnici prema podacima iz ARS-a (1,866 miliona), i dobija se stopa neformalnog zapošljavanja od 21%. 28

Definicije neformalnog zapošljavanja za zaposlene starosti 15 ili više godina (bez zemljoradnika), 2005

Stopa neformalnog zapošljavanja Definicija 1 „veličina preduzeća 50" 39% Definicija 2 „veličina preduzeća 10" 25% Definicija 2 „veličina preduzeća 5" 15% Definicija 4 „radnik po ugovoru" 3,5% Definicija 5 „podaci o evidenciji preduzeća iz RZS-a"1 1,5% (Podaci o evidenciji preduzeća za 2005. god. iz ARS-a u poređenju sa istim iz RZS-a) Definicija 6 „Penzioni fond" 21% (Podaci iz ARS-a za 2005. u poređenju sa podacima Penzijskog fonda za 2003. godinu)

1. Podaci o evidenciji iz RZS-a u ovoj tabeli ne uključuju lica zaposlena u Ministarstvu unutrašnjih poslova i vojsci. Izvor: Podaci o zaposlenima

Osim toga, koristimo podatke iz ARS-a o specifičnoj grupi: to su ona lica koja su evidentirana u NSZ-u kao nezaposlena, a koja u izveštaju navode da rade (prema metodologiji MOR-a, videti Aneks Tabele 2.1). Pošto lica evidentirana u NSZ-u a koja rade, moraju po definiciji raditi kao neprijavljena (tj. neformalno zaposlena). Ova grupa lica nam daje naznake kakve bi mogle biti odlike neformalno zaposlenih radnika u ovom sektoru. Ispada da 65% lica koja pripadaju ovoj jedinstvenoj grupi, imaju

28 Simulacije penzija i posao koji je obavila Svetska banka u PROST-u za DPL uzima brojke za 2003. godinu kao do danas najpouzdanije za Srbiju.

44

ugovore. Zato smo odbacili metod u kojem se rad po ugovoru koristi kao reprezent za broj formalno zaposlenih u Srbiji i odlučili smo da umesto toga koristimo drugi reprezent.

Stoga, smatramo da je veličina preduzeća adekvatniji reprezent formalnog zapošljavanja nego podatak o tome da li radnik radi po ugovoru i simuliramo različite granične vrednosti veličine preduzeća da bi utvrdili najispravniji prag neformalnog zapošljavanja. Prema definicijama Evropske unije jedno malo preduzeće je definisano kao preduzeće sa manje od 50 zaposlenih, što bi moglo da bude merilo za definisanje neformalnog zapošljavanja. Međutim, pošto većina radnika za platu u Srbiji radi u preduzećima koja imaju manje od 50 zaposlenih, ova definicija se čini nedovoljno preciznom, i po njoj se zaista dobija visoka stopa neformalnog zapošljavanja od 39% (1,147 miliona) kod radnika za platu koji nisu zemljoradnici. Zato bi realnija granična vrednost u ovom kontekstu trebalo da bude niža. Ispitujemo granične vrednosti od 10, odnosno 5 zaposlenih, i dolazimo do brojke od 1,405, odnosno 1,578 neformalno zaposlenih. U mnogim studijama se uzima veličina preduzeća 10 kao granična vrednost u drugim zemljama, i mi, koristeći ovaj prag (1,405 miliona nasuprot 1,474 prema Penzionom fond) dobijamo brojke vrlo približne brojkama Penzionog fonda o licima za koja se plaćaju doprinosi. Zatim smo na osnovu ovih ispitivanja ustanovili sledeću definiciju neformalnog zapošljavanja u ovom izveštaju: i) zaposleni i vlasnici u preduzećima sa manje od 10 zaposlenih, ii) samozaposlena lica sa srednjom školom i iii) pomoć u kući.

Važno je napomenuti da je u prethodnoj analizi urađenoj u AŽSS 2002-03, koja obuhvata podatke o evidenciji kod službi za socijalno osiguranje, uočeno povećanje sa 30 na 35% u neformalnom zapošljavanju u celoj privredi, a ne samo kod radnika za platu (Svetska banka 2004a). Definicija neformalnog zapošljavanja koja je korišćena u toj studiji obuhvata: i) zaposlena lica kojima se ne uplaćuju socijalni doprinosi; ii) zaposlena lica koji rade u neevidentiranim privatnim preduzećima; i iii) zaposlena lica koja rade kod kuće, od vrata do vrata, na buvljoj pijaci i drugim mestima.

45

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 44:: KKOONNTTEEKKSSTT ZZAA OOTTVVAARRAANNJJEE NNOOVVIIHH RRAADDNNIIHH

MMEESSTTAA 82. Ovo poglavlje se posebno bavi kontekstom tržišta rada – makroekonomskim okruženjem, investicionom klimom i obrazovanjem i kvalifikovanošću radne snage. Prve dve oblasti predstavljaju bitne činioce koji određuju potražnju rada, dok je treća oblast od ključnog značaja za kvalitet ponude rada. Iako je ekonomski rast relativno dobar, biće potrebno da se on održi i čak ubrza kako bi se povećalo otvaranje novih radnih mesta i ostvario konkretan napredak u rešavanju problema nezaposlenosti u zemlji. Izazov otvaranja novih radnih mesta, koji se nalazi pred srpskom privredom, veći je zbog procesa restrukturiranja velikih preduzeća. On je od najvećeg značaja za celokupnu ekonomsku strategiju, ali se tokom tog procesa u velikoj meri eliminišu poslovi u javnom sektoru. Pošto će to omogućiti otvaranje više novih radnih mesta u budućnosti, restrukturiranje društvenih i državnih preduzeća mora biti završeno što pre. Međutim, biće potrebna dalja poboljšanja investicione klime da bi se ostvarila obećanja o budućim novim radnim mestima. Iako je Srbija sprovela važne reforme, poslovna klima i dalje predstavlja ograničenje za investicije, ekonomski rast, i otvaranje novih radnih mesta. Pored straha od makroekonomske i političke nestabilnosti, investitori i menadžeri nisu sigurni u pogledu primene regulatorne politike, i zabrinuti su zbog niza drugih problema koji utiču na lakoću poslovanja „na terenu”. Na kraju, nedovoljna kvalifikovanost trenutno se ne čini kao previše veliko ograničenje za otvaranje novih radnih mesta. Ipak, slabosti sistema obrazovanja i obučavanja u Srbiji će predstavljati ograničenje u budućnosti kako se potražnja rada bude povećavala, a Srbija dalje integrisala u evropsku i druge svetske privrede.

AAA... MMMaaakkkrrroooeeekkkooonnnooommmssskkkooo oookkkrrruuužžžeeennnjjjeee 83. Ekonomsko okruženje je najvažniji činilac koji određuje ishode tržišta rada. U ovom delu, ukratko ćemo navesti ukupna ekonomska kretanja, ističući odnos između rasta proizvodnje i zaposlenosti od kako je Srbija ponovo započela proces tranzicije početkom 2001.29 Osnovna poruka glasi da će, iako je ekonomski rast relativno dobar, biti potrebno da se on održi i čak ubrza kako bi se povećalo otvaranje novih radnih mesta i ostvario konkretan napredak u rešavanju problema nezaposlenosti u zemlji. Izazov otvaranja novih radnih mesta, koji se nalazi pred srpskom privredom, veći je zbog širokog procesa restrukturiranja koje je od najvećeg značaja za izlazak zemlje na put visoke stope razvoja, ali se tokom tog procesa u velikoj meri eliminišu poslovi u javnom sektoru.

84. Ekonomija u Srbiji je ostvarila priličan napredak u poslednjih pet godina od kako je započet program reformi. Posle decenije političkih previranja i ekonomskog nazadovanja, Srbija je 2001. godine započela program reformi, sa ciljem ubrzanog prelaska na tržišnu ekonomiju. Napredak u sprovođenju ovih reformi bio je neujednačen tokom poslednjih pet godina, ali, generalno gledano, dosta toga je urađeno. U dostignuća spada makroekonomska stabilizacija, liberalizacija cena i deviznog kursa, delimično restrukturiranje državnog i društvenog sektora i značajna poboljšanja regulatornog okvira koji određuje poslovnu klimu (o tome će biti reči u sledećem delu).

29 Ovaj deo je zasnovan na Programu za ekonomski rast i zapošljavanje (Svetska banka 2004a), sa ažuriranim delovima.

46

85. Kao rezultat toga, privreda se širi, a životni standard raste. Realni rast BDP-a u ovoj deceniji je iznosio u proseku oko 5% godišnje (Grafikon 4.1). Prema predviđanjima, on će ostati na ovom nivou najmanje do kraja 2008. godine (MMF 2006). Međutim, politička nesigurnost povećava rizike za mogućnost nastanka gubitaka. Bruto domaći proizvod po glavi stanovnika porastao je za oko 22% u realnoj vrednosti (i u US dolarima i u lokalnoj valuti) između 2000. i 2004. godine.

Grafikon 4.1: Najnoviji i projektovani trendovi BDP-a, Srbija i Crna Gora

0

5000

10000

15000

20000

25000

2000 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 20080.0

1.0

2.0

3.0

4.0

5.0

6.0

7.0

8.0

9.0

10.0

Real GDP per cap (LCU) Growth Rate of Real GDP Per Capita

[Realni BDP po stanovniku Stopa rasta realnog BDP-a po stanovniku]

Izvor: MMF, Svetska ekonomska perspektiva (World Economic Outlook) 2006

86. Ipak, rast proizvodnje u Srbiji nije bio dovoljno velik da bi doveo do čistog povećanja zaposlenosti; štaviše, intenzitet zapošljavanja u rastu njenog BDP-a je ispod proseka u regionu. Kao što je već pomenuto u Poglavlju 2, teško je dokumentovati stalna kretanja tržišta rada zbog problema sa podacima. Međutim, različite vrste podataka upućuju na apsolutni pad zaposlenosti od 2001. godine, uprkos ukupnoj ekspanziji privrede. Štaviše, čak i u regionu gde je čest porast broja onih koji su bez posla ili koji će ga uskoro izgubiti, Srbija relativno slabo uspeva da povećanu proizvodnju prevede u veći broj novih radnih mesta. Grafikon 4.2(a) poredi Srbiju i Crnu Goru sa određenim brojem zemalja u regionu, u pogledu kretanja zaposlenosti i BDP-a poslednjih godina. Ovaj grafikon dodatno potvrđuje da rast zaposlenosti u regionu relativno stagnira, uprkos opštem ekonomskom rastu. Ipak, čak i u okviru ovog uzorka, fleksibilnost zaposlenosti u Srbiji je nepovoljna (tj., ispod linije trenda).

87. Relativno loš rezultat Srbije u otvaranju novih radnih mesta tipičan je za zemlje u početnim fazama tranzicije. Panel (b) Grafikona 4.2 pokazuje da je ova sporost u otvaranju novih radnih mesta karakteristična za zemlje Evrope i Centralne Azije u prvim godinama tranzicije. Drugim rečima, rezultati odnosa zaposlenosti i BDP-a u Srbiji između 2001. i 2005. godine nisu tako nepovoljni u poređenju sa ostalim zemljama, kao što su bili kada su se upoređivali samo podaci za tekuću godinu svih zemalja.

47

Grafikon 4.2: Promene u zaposlenosti i BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Istočne Evrope1

(a) 2001-2004

(b) Tokom prvih godina tranzicije

1. Zaposlenost u Srbiji i Crnoj Gori je za period 2001-03. Izvor: Sopstvene procene na osnovu MOR-a, LABORSTA i WDI-a

-3.0%

-2.5%

-2.0%

-1.5%

-1.0%

-0.5%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

-1% 0% 1% 2% 3% 4% 5% 6%Rast BDP-a

Privredni rast

Albanija

Rumunija

Srbija i Crna Gora

Poljska

Republika Češka

Hrvatska

Republika Slovačka

Bugarska

Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija

Turska Mađarska

-4.0%

-3.0%

-2.0%

-1.0%

0.0%

1.0%

2.0%

-15% -10% -5% 0% 5% 10% 15%

Rast BDP-a

Rast zaposlenosti

Albanija

Rumunija

Srbija

Poljska

Republika Češka

Letonija

Litvanija

Bugarska

Turska

Mađarska

48

88. Rast plata bio je brz početkom decenije, ali je usporio do 2003. godine, i od tada nije predstavljao bitno ograničenje za sveukupnu zaposlenost. Međutim, reforma poreskog sistema iz 2001. godine povećala je troškove za slabije plaćeni rad, što je verovatno uticalo na zaposlenost u ovom sektoru tržišta rada. Zvanični podaci o platama pokazuju da su plate od 2000. godine značajno porasle u nominalnoj, realnoj i deviznoj vrednosti. Međutim, iz različitih razloga, procene plata bile su pristrasne. Čini se da je posle 2002. godine rast prosečnih plata usporio i da posle 2003. godine, prema našim procenama, nije nadmašio rast BDP-a i produktivnosti. Regresivni sistem oporezivanja plata koji je uveden 2001. godine neproporcionalno je poreski opteretio preduzeća i sektore koji zapošljavaju slabije plaćenu radnu snagu, kao i regione u kojima su plate ispod proseka. Ova pitanja su detaljnije obrađena u Poglavlju 5.

89. Slično iskustvima mnogih zemalja Evrope i Centralne Azije, razočaravajući učinak na polju zaposlenosti u Srbiji odslikava proces tranzicije u kojoj je početna faza restrukturiranja javnog sektora „šokirala” tržište rada gubitkom velikog broja poslova. Preko 125.000 radnika koji su od 2001. godine usled procesa privatizacije proglašeni viškom, primilo je pomoć prema Socijalnom programu Vlade do kraja 2005. godine. S obzirom na to da ovaj program obezbeđuje pomoć samo odabranim preduzećima, ukupan broj otpuštenih je u stvari znatno veći, iako stvarne brojke nisu poznate. Ovo restrukturiranje verovatno doprinosi rastu produktivnosti u Srbiji i samim tim će na kraju imati pozitivan uticaj na tržište rada. Međutim, do danas, a i u bližoj budućnosti, najveći vidljivi efekat je ukidanje radnih mesta usled procesa poznatog kao „odbrambeno restrukturiranje”. S obzirom na to da preko 250.000 ljudi radi u državnim i društvenim preduzećima, mogu se očekivati i dalje smanjenje broja radnih mesta. Zaključak procena Svetske banke je da će potencijalno 80.000 radnika u ovim preduzećima biti proglašeno viškom do kraja 2008. godine (Cvetković i Lieberman, 2005).

90. Uspešnije zemlje u tranziciji prošle su fazu „odbrambenog restrukturiranja” i počele da stvaraju veći broj novih radnih mesta osnivanjem novih preduzeća u privatnom sektoru i širenjem već postojećih. Preraspodela radnih mesta i radnika izvan starih, manje produktivnih, preduzeća je ključni korak u izgradnji jake ekonomije i tržišta rada. Ipak, iako je to neophodan preduslov, nije i dovoljan. Sposobnost ekonomija u tranziciji da se oporave od „šoka” restrukturiranja i da počnu da stvaraju nova radna mesta uglavnom je određena stopom osnivanja i rasta novih preduzeća, kao i sposobnošću preduzeća da se sama restrukturiraju u cilju obezbeđivanja profitabilnosti i poboljšanja konkurentnosti.30 Povoljna investiciona klima je ključna za kretanje kroz ovaj proces tranzicije i za podsticanje otvaranja novih radnih mesta. O ovome će biti reči u sledećem delu.

91. Međunarodno iskustvo jasno pokazuje da je sektor usluga najzaslužniji za veće otvaranje novih radnih mesta. Zemlje u tranziciji, sa svojim nasleđem teške industrije, često imaju nedovoljno razvijene usluge i relativno mali udeo zaposlenosti u tom sektoru. Prilikom poređenja sa međunarodnim referentnim vrednostima za tržišnu ekonomiju, za zemlje u tranziciji bilo je karakteristično da imaju strukturu privrede i zaposlenosti koja je nejednako usmerena ka industriji u odnosu na usluge (videti Tabelu 4.1 u daljem tekstu). Novija istraživanja su pokazala da ova disproporcija i dalje postoji, ali da se uspešnije zemlje u procesu tranzicije približavaju referentnim vrednostima tržišne ekonomije u pogledu njihove privredne strukture (Raiser i drugi, 2003, Svetska banka 2005a). Ova evolucija strukture je veoma važna za otvaranje novih radnih mesta, pogotovo što situacija širom sveta ukazuje na to da se zemlje sa srednjim i višim prihodima moraju oslanjati na sektor usluga kao primarni generator zaposlenosti.

30 Ovaj proces otvaranja i ukidanja radnih mesta pažljivo je proučavan u novijem izveštaju o tržištu rada u zemljama Evrope i centralne Azije (Svetska banka 2005a). Analiza se zasniva na podacima na nivou preduzeća, u nekoliko zemalja, tokom izvesnog broja godina od tranzicije. Nažalost, podaci za Srbiju, potrebni za ovakvu analizu, nisu bili dostupni, što nije bilo obuhvaćeno istraživanjem o otvaranju i ukidanju radnih mesta u ovom izveštaju.

49

92. Sektor usluga u Srbiji je relativno nerazvijen, čak i prema standardima zemalja u tranziciji. Međutim, jednim delom to je i zbog odloženog procesa tranzicije. U poređenju drugim zemljama u tranziciji, privredna struktura u Srbiji više je okrenuta poljoprivredi i industriji. Prema podacima za Jugoistočne i zemlje Srednje i Istočne Evrope iz 1996. i 2004. godine, u Srbiji je udeo proizvodnje u sektoru usluga bio najniži (Grafikon 4.3). Ovo najverovatnije odslikava odloženi proces tranzicije u Srbiji, zbog čega je ona iza ostalih zemalja u regionu u pogledu transformacije privredne strukture prema onoj koja je karakteristična za tržišnu privredu.

Grafikon 4.3: Udeo BDP-a u sektoru usluga, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje u tranziciji, 1996. i 2004.

*Podaci dostupni samo do 2003. godine Izvor: Indikatori svetskog razvoja 2006.

93. Zbog ovoga dolazi do loših rezultata zaposlenosti u tržišnim uslugama, sektoru u kome zaposlenost u budućnosti treba da bude zastupljenija. Ukoliko se taj šablon promeni, to će biti od suštinske važnosti za bolje rezultate zaposlenosti. Tabela 4.1 upoređuje strukturu zaposlenosti u Srbiji sa strukturama u zemljama Centralne i Istočne Evrope i sa uzorkom „referentnih“ zemalja sa tržišno orijentisanim privredama i nivoom prihoda po glavi stanovnika koji je sličan onom u zemljama Centralne i Istočne Evrope.31 Obuhvaćeni su najnoviji udeli, struktura u vreme tranzicije, i za zemlje Centralne i Istočne Evrope, udeli na oko 5 godina posle tranzicije (kako bi se uporedili sa trenutnom situacijom u Srbiji). Zemlje Centralne i Istočne Evrope su doživele značajne promene od početka tranzicije i, kao što tabela pokazuje, njihova struktura zaposlenosti – iako nešto više zastupljena u industriji – sada se približava strukturi u referentnim zemljama. Važno je napomenuti da je u zemljama Centralne i Istočne Evrope zaposlenost u sektoru tržišno orijentisanih usluga (prevoz, komunikacije, trgovina i finansije) danas veoma slična zaposlenosti u referentnim zemljama.32 Sa druge strane, iako je Srbija doživela 31 Metodologija za referentne vrednosti je opisana u izveštaju Svetske banke (2005a, Poglavlje 4). 32 U periodu 1989-90. godine u zemljama Centralne i Istočne Evrope zaposlenost u sektoru tržišnih usluga bila je za 9 procentualnih poena manja, a zaposlenost u industriji 16 poena veća (Svetska banka 2005a, Tabela 4.1).

Srbija & Crna Gora 2004

0.00 10.00 20.00 30.00 40.00 50.00 60.00 70.00 80.00

Rumunija

Albanija Bugarska

Češka

Makedonija

Rusija Evrope & Centralna Azija

Slovenija*

Hrvatska

Poljska

Slovačka Mađarska

2004 1996 Linear (Serbia)

50

izvesne značajne promene, povećanje udela ovih tržišnih usluga bilo je upola manje u odnosu na zemlje Centralne i Istočne Evrope. Kada uporedimo Srbiju sa u zemljama Centralne i Istočne Evrope sredinom devedesetih godina prošlog veka, razlika je manja, ali i dalje postoji. Najveći deo povećanja broja radnih mesta u sektoru usluga u Srbiji do danas čine netržišne usluge (državna administracija, zdravstvo, prosveta).

Tabela 4.1: Struktura zaposlenosti u zemljama Centralne i Istočne Evrope i Srbiji, U poređenju sa međunarodnim referentnim vrednostima

Udeo zaposlenosti

Zemlje Centralne i Istočne Evrope Srbija Referentne zemlje1

1989-90 19962 2002 19893 2005 1989-90 2002 Poljoprivreda 17,8 16,9 14,5 25 18,9 23,2 22,3 Industrija 42 33,8 32,4 35,9 26,9 26 26,2 Tržišno orijentisane usluge 20,9 27,1 29,7 19,6 24,3 28,5 28,9

Netržišne usluge4 18,8 22,2 23,3 19,4 29,9 22,4 22,7 1. Referentne zemlje su tržišno orijentisane i imaju prihod po glavi stanovnika sličan onom u zemljama Centralne i Istočne Evrope. 2. Procene broja zaposlenih zasnovane na podacima MOR-a i ISR-a za 2006. 3. Udeo Srbije za 1989. godinu je udeo za bivšu jugoslovensku republiku. 4. Obuhvata javnu administraciju, zdravstvo i prosvetu. Izvor: Svetska banka (1991, 2005a) i procene autora.

94. Biće potrebno bolje ekonomske okruženje da bi se rezultat u otvaranju novih radnih mesta u Srbiji poboljšao. To zahteva nastavak programa makroekonomskih i strukturnih reformi. Rast proizvodnje od oko 5% godišnje nije pretvoren u neto povećanje broja radnih mesta. Potrebne su ili više stope rasta BDP-a ili se mora povećati intenzitet zapošljavanja u okviru samog rasta. Kontinuirana makroekonomska stabilnost je od suštinske važnosti, kao i strukturne reforme koje su neophodne da bi se završio prelazak na potpuno funkcionalnu tržišnu privredu.33 Strukturne reforme neophodne su kako bi se resursi, uključujući i ljudske, premestili iz sektora koji imaju nisku produktivnost, i koji propadaju, u sektore koji imaju potencijal za veću produktivnost i rast.

BBB... IIInnnvvveeessstttiiiccciiiooonnnaaa kkkllliiimmmaaa 95. Ukupna uspešnost tržišta rada u zemljama u tranziciji određena je sposobnošću tih zemalja da razviju privatni sektor putem osnivanja novih preduzeća i širenjem postojećih. Okvir 4.1 preuzet iz studije Svetske banke o tržištu rada u regionu, govori o tome kako je razvoj privatnog sektora od ključnog značaja za učinak u zaposlenosti u zemljama u tranziciji. Postoje mnogi faktori uključeni u razvoj takvog privatnog sektora koji podstiče osnivanje novih i širenje postojećih preduzeća i koji pruža mogućnosti za zapošljavanje radnika koji više nisu u sektoru poslova po ugovoru i novih radnika. Ali najvažnija je investiciona klima koja podržava rast.

33 Prema tranzicionim indikatorima EBRD-a za 2005. godinu, rezultati Srbije i Crne Gore su povezani sa onima iz Albanije, a ispod su rezultata u svim drugim zemljama Jugoistočne Evrope (EBRD, april 2005).

51

Okvir 4.1: Zašto je razvoj privatnog sektora od ključne važnosti za otvaranje novih radnih mesta u zemljama u tranziciji

Razočaravajući ishodi zaposlenosti u zemljama Evrope i Centralne Azije odslikavaju nezavršen proces tranzicije, ali je i neefikasnost institucija i politike takođe smetnja otvaranju novih radnih mesta. Naravno, glavno početno stanje u privredama većine zemalja Evrope i Centralne Azije bio je tranzicioni šok, usled koga je došlo do značajnog pada proizvodnje, sa odgovarajućim padom potražnje rada. To je rezultiralo otpuštanjem viška radne snage i zatvaranjem preduzeća gubitaša, čime je povećana nezaposlenost. Ipak, sposobnost ekonomija zemalja Evrope i Centralne Azije da se oporave od šoka tranzicije i da smanje nezaposlenost, uglavnom je određena stopom osnivanja i rasta novih preduzeća, što utiče i na veličinu novog sektora, kao i sposobnošću preduzeća da se sama restrukturiraju u cilju obezbeđivanja profitabilnosti i poboljšanja konkurentnosti. Zbog toga, široko rasprostranjeno odbrambeno restrukturiranje je važan činilac koji stoji iza relativno niskih stopa otvaranja novih radnih mesta, uprkos često značajnom privrednom rastu. Proces dostizanja produktivnosti mnogo bolje napreduje u zemljama Centralne i Istočne Evrope, nego u zemljama Jugoistočne Evrope i Zajednici nezavisnih država, gde je pritisak konkurencije manji.

Izvor: Svetska banka (2005a)

96. Poslovna klima koja je povoljna za investicije biće takođe povoljna i za zapošljavanje, uključujući i zapošljavanje u formalnom sektoru. Poređenja među državama, zasnovana na indikatorima u izveštaju Poslovanje 2006, pokazuju da reforme u cilju olakšanja poslovanja omogućavaju preduzećima da brže rastu i da otvaraju nova radna mesta (Svetska banka 2005b). Zemlje koje su u pogledu ukupne „lakoće poslovanja” rangirane u prve dve kvintile imale su približno duplo manje stope nezaposlenosti od stopa nezaposlenosti u zemljama rangiranim u poslednje tri kvintile.34 Pored toga, veći broj novih radnih mesta nalaziće se u formalnoj privredi, zato što je korist od zvaničnog poslovanja (kao što je lakši pristup kreditima i bolje komunalne usluge) često veća od troškova (kao što su porezi).

97. Srbija je poslednjih godina ostvarila vidljiv napredak u poboljšanju zakonske regulative koja određuje poslovnu klimu. Srbija i Crna Gora je u poslednjem izveštaju Poslovanje 2006 (Svetska banka 2005b) označena kao najbolja u sprovođenju reformi u svetu. Izveštaj pokazuje da je Srbija i Crna Gora na vodećoj poziciji zbog poboljšanja u 8 od 10 obrađenih oblasti. Velike promene dogodile su se u sferi osnivanja novog preduzeća, sa smanjenjem potrebnog kapitala i različitim inovacijama u cilju lakše registracije. Posle ovakvih reformi, svaka kompanija može da počne da posluje za 15 dana, umesto za 51 dan. Pored toga, novi Zakon o parničnom postupku skoro je prepolovio vreme potrebno da bi se razrešili trgovinski sporovi, a porez na plate i porez na promet zamenjeni su porezom na dodatu vrednost koji je jednostavniji za ubiranje. Kombinacija svih reformi u Srbiji dovela je do povećanja od 42% u broju novoregistrovanih preduzeća u periodu između 2003. i 2004. godine (Svetska banka 2005b).

98. Međutim, kada je u pitanju poslovna klima, Srbija i dalje zaostaje u poređenju sa drugim zemljama. Uprkos ovim poboljšanjima, kada se konsoliduju rezultati različitih izvora podataka (osnovni izvori koji su korišćeni u ovom delu sumirani su u Okviru 4.2.), jasno je da je potreban dalji napredak. Po opštem rangiranju u izveštaju Poslovanje, Srbija i Crna Gora nalazi se tek na 92. mestu od 155 rangiranih zemalja.

34 Ovaj odnos je statistički značajan na nivou od 1% i ostaje značajan kada se prihod po stanovniku kontroliše (Svetska banka 2005b).

52

Okvir 4.2: Osnovni izvori podataka za analizu investicione klime u Srbiji i Crnoj Gori

99. Ipak, mnogi menadžeri nastavljaju da izražavaju nezadovoljstvo realizacijom poslovnog okruženja „na terenu”. Podaci iz pregleda preduzeća pokazuju nezadovoljstvo većim delom poslovnog okruženja. Problem je to što, iako se vrše važne promene zakona i propisa, menadžeri i vlasnici još uvek ne vide efekat ovih reformi. Kapaciteti državne administracije veoma sporo rastu, a sprovođenje zakona i dalje predstavlja problem. Nepreciznost novih propisa je učinila da su preduzeća postala podložnija mitu i korupciji. U stvari, podaci iz BEEPS-a pokazuju da, iako je ostvaren napredak u nekim oblastima, menadžeri ukazuju na to da su se u drugim oblastima problemi u stvari povećali u periodu između 2002. i 2005. godine (Grafikon 4.4).

100. Zabrinutost za celokupnu poslovnu klimu utiče na nivo investicija u Srbiji, pogotovo iz stranih izvora. Prema časopisu „The Economist Intelligence Unit“, Srbija je najrizičnija zemlja za investitore u regionu Jugoistočne Evrope. Druge studije govore da je Srbija i Crna Gora privukla vrlo malo „grinfild'' investicija, a investitori za najveću prepreku smatraju nedostatke poslovnog okruženja (Centar za

Pregled produktivnosti i investicione klime: PICS je pregled na nivou preduzeća koji je dva puta sprovođen u Srbiji (2001. i 2003. godine). U ovom delu prvenstveno koristimo rezultate za 2003. godinu. Ovaj pregled je rađen po uzoru na preglede investicione klime Svetske banke koji se danas sprovode u 58 zemalja. Uzorak PICS-a za 2003. godinu obuhvatao je 408 preduzeća i bio je reprezentativan u pogledu sastava srpske privrede. Podaci iz ovog pregleda uključuju i kvantitativne i kvalitativne mere. One se mogu koristiti za ispitivanje specifičnih aspekata investicione klime u zemlji, a mogu se koristiti i za izračunavanje različitih mera produktivnosti na nivou preduzeća. Upitnik se sastoji od nekoliko modula koji obuhvataju opšte informacije o preduzeću, prodaji i zalihama, faktorima koji ograničavaju investicionu klimu, infrastrukturi i uslugama, radnim odnosima, odnosima između države i biznisa, zakonskom okruženju, kriminalu, kapacitetu, inovacijama i učenju, i produktivnosti. http://siteresources.worldbank.org/INTSERBIA/Resources/300803-1121188966355/serbia-ica-complete.pdf Pregled poslovnog okruženja i učinka preduzeća: BEEPS je takođe pregled na nivou preduzeća. To je zajednički poduhvat Svetske banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj. BEEPS koristi standardni instrument koji je primenjen u skoro svim zemljama Istočne Evrope i Centralne Azije, čime je omogućeno poređenje među različitim zemljama. BEEPS je dva puta sproveden u Srbiji i Crnoj Gori (2002. i 2005. godine). Za potrebe ovog izveštaja, neki indikatori u pregledu posebno su izračunati samo za Srbiju. Pregled iz 2005. godine imao je uzorak od 300 preduzeća, dok je pregled iz 2002. godine obuhvatao približno 230 preduzeća. U poređenju sa PICS-om, uzorak BEEPS-a više je orijentisan ka manjim preduzećima. Takođe, on je isključivo kvalitativnog karaktera i najviše je usmeren na kvalitet poslovnog okruženja koje je određeno širokim spektrom različitih odnosa između preduzeća i države, u različitim oblastima. http://info.worldbank.org/governance/beeps/ Poslovanje: Baza podataka Svetske banke Poslovanje daje indikatore poslovnih propisa, kako bi se izmerili zakonski troškovi poslovanja. Mogu se upoređivati indikatori za 155 različitih privreda. Baza podataka Poslovanje daje merila za Srbiju i Crnu Goru zajedno. Indikatori obuhvataju 10 oblasti: osnivanje preduzeća, dobijanje dozvola, zapošljavanje i otpuštanje, registrovanje imovine, dobijanje kredita, zaštita investitora, plaćanje poreza, trgovina van granica, poštovanje ugovora, i gašenje preduzeća. Metodologija je zasnovana na procenama zakona i propisa. Domaći eksperti (iz pravne struke, vlasti, konsultantskih firmi, itd.) obezbeđuju ulazne podatke i njihovu verifikaciju. Dok podaci BEEPS-a i PICS-a odražavaju stvarno iskustvo preduzeća, indikatori Poslovanja mogu pokazati šta treba da se dogodi preduzeću koje poštuje propisane zakone i propise. Ovi indikatori se prave na godišnjem nivou, tako da se može pratiti evolucija zakonskog okvira u pogledu poslovanja. http://rru/DoingBusiness/default.aspx

53

liberalno demokratske studije 2005; MOR i Savet Evrope 2006). Poslovna klima utiče na investicije uopšte; međutim, na određeni način, ona najviše zabrinjava u slučaju direktnih stranih investicija. Direktne strane investicije ključni su element rasta i otvaranja novih radnih mesta kod ekonomija u tranziciji. U proseku, jedno radno mesto u sektoru direktnih stranih investicija može stvoriti čak do 5 novih radnih mesta u domaćem podugovaračkom sektoru (Centar za liberalno demokratske studije 2005). U studiji MMF-a o učinku direktnih stranih investicija u 14 zemalja Jugoistočne Evrope zaključuje se da je u 2003. godini Srbija bila tek na 10. mestu u pogledu akcija, daleko ispod svog pravog potencijala (Demekas i drugi 2004). Grafikon 4.5 pokazuje relativno male direktne strane investicije u Srbiji i Crnoj Gori, u poređenju sa drugim zemljama regiona. Međutim, najnovija poboljšanja investicione klime rezultirala su povećanjem direktnih stranih investicija, koje bi trebalo da dostignu 2 milijarde US dolara u 2006. godini.

Grafikon 4.4: Problemi sa kojima se suočavaju preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori, BEEPS, 2002. i 2005. godina

[Kršenje ugovora; anti-konkurentna praksa drugih; organizovani kriminal / mafija; ulični kriminal, krađe i nemiri; koripcija; funkcionisanje sudstva; makroekonomska nestabilnost; nesigurnost u pogledu regulatorne politike; veštine i obrazovanje radnika; regulative u oblasti rada; poslovne dozvole; carisnka i trgovinska regulativa; poreska uprava; poreske stope; svojina ili najam zemljišta; pristup zemljištu; transport; struja; telekomunikacije; troškovi finansiranja; pristup finansiranju.]

Izvor: BEEPS

54

Grafikon 4.5: Direktne strane investicije kao procenat BDP-a, Srbija i Crna Gora i odabrane zemlje Evrope i Centralne Azije, 2004

0.01.02.03.04.05.06.07.08.09.0

10.0

Slo Hrvatska Češka Polj Rum Est

Izvor: Indikatori svetskog razvoja 2006

101. Da bi se podstaklo više domaćih i stranih investicija i ostvario bolji rezultat u otvaranju novih radnih mesta, biće potrebna neprestana poboljšanja poslovne klime. Različiti izvori podataka o investicionoj klimi navode sledeće oblasti kao ključne za poboljšanje: izvršenje ugovora; pristup finansijama; zakonski teret; pristup zemljištu i legalizacija nekretnina; politička i ekonomska nestabilnost; percepcije stranih preduzeća; radno zakonodavstvo. Ovo poslednje će biti detaljno obrađeno u Poglavlju 5.35

CCC... OOObbbrrraaazzzooovvvaaannnjjjeee iii kkkvvvaaallliiifffiiikkkooovvvaaannnooosssttt rrraaadddnnneee sssnnnaaagggeee 102. Čini se da sada kvalifikovanost radne snage nema ulogu značajnog ograničavajućeg činioca za otvaranje novih radnih mesta. Međutim, ovo će se verovatno promeniti kada se otvaranje novih radnih mesta intenzivira, a pogotovo ako Srbija krene u pravcu privrede sa visokom produktivnošću. Podaci dobijeni od menadžera ukazuju na to da kvalifikovanost i obrazovanje radne snage predstavljaju manju prepreku za poslovanje u Srbiji (pogledati Grafikon 4.4). Prema rezultatima BEEPS-a, ovo je manje važan ograničavajući činilac nego što je u osam novih zemalja članica EU (bez Kipra i Malte - EU-8) ili u regionu zemalja Evrope i Centralne Azije u celini (Grafikon 4.6). Ovo verovatno odražava činjenicu da je trenutno mnogo preduzeća u fazi restrukturiranja i/ili se bave tradicionalnom proizvodnjom. Onda kada Srbija krene u intenzivniji proces otvaranja novih radnih mesta i konkurentna prednost preduzeća postane sve više zasnovana na inovacijama proizvoda i procesa, kvalifikovanost i obrazovanje radnika će postati ozbiljan ograničavajući faktor zaposlenosti.

35 Ove oblasti su odabrane na osnovu povećanja broja preduzeća koji ih karakterišu kao ograničenje u poslovanju između 2002. i 2005. godine prema BEEPS-u. Rezultati izveštaja Poslovanje i PICS-a dodatno potvrđuju taj izbor.

55

Grafikon 4.6: Udeo preduzeća koja navode da su kvalifikovanost i obrazovanje radnika poslovna prepreka, Srbija i odabrane zemlje Jugoistočne Evrope, 2005

0

0.05

0.1

0.15

0.2

0.25

0.3

0.35

0.4

Izvor: BEEPS 2005

103. Međutim, popunjavanje upražnjenih radnih mesta zavisi i od vrste posla. Dok je pronalaženje radnika za poslove koji zahtevaju manje obrazovanja lakše, postoje podaci koji ukazuju na to da je teže popuniti ona mesta koja zahtevaju visoko obrazovane radnike. Detaljnija analiza zasnovana i na BEEPS-u i na PICS-u pokazuje da je poslodavcima relativno lako da pronađu kvalifikovane i nekvalifikovane proizvodne radnike kao i neproizvodne radnike (npr. administracija, prodaja). Na primer: prosečno vreme potrebno da se popuni radno mesto na ovakvim poslovima je kraće u Srbiji i Crnoj Gori nego u zemljama EU-8 ili zemljama Evrope i Centralne Azije u celini. Međutim, potraga za menadžerima i stručnim kadrovima nije jednostavna. Prosečno vreme potrebno da se popuni menadžersko mesto je za oko dve nedelje duže u Srbiji i Crnoj Gori nego u zemljama Evrope i Centralne Azije (BEEPS 2005). Drugim rečima, Srbija se možda već suočava sa deficitom u ponudi radnika sa diplomom više škole ili fakulteta, i sa vrstama visoke kvalifikovanosti koja se traži na tržištu.

104. Mladim preduzećima i onim okrenutim sektoru usluga teže je da popune slobodna mesta nezavisno od vrste posla. Pošto je u pitanju ona vrsta preduzeća gde će se tek stvarati radna mesta, ovo je još jedan dokaz o sve većem jazu u kvalifikovanosti. Dalja analiza BEEPS-a takođe pokazuje da se nova preduzeća (mlađa od 5 godina) zajedno sa nekim preduzećima u sektoru usluga suočavaju sa mnogo većim ograničenjima u pogledu kvalifikovanosti nego starija i proizvodna preduzeća. Na primer: jednom mladom preduzeću u proseku treba 8 nedelja više da nađe novog menadžera, dok je preduzeću koje se bavi nekretninama potrebno preko 11 nedelja u poređenju sa nacionalnim prosekom od 6 nedelja. U stvari, u ovakvim vrstama preduzeća problem se javlja u svim profesijama. Naime, iako je u proseku potrebno nedelju i po dana da se jedan nekvalifikovan radnik zameni drugim, mladim preduzećima za to treba do 4 nedelje.

56

Tabela 4.2: Vreme potrebno da se popune upražnjena mesta, prema profesiji i vrsti preduzeća

Vreme potrebno da se popuni mesto (u nedeljama) Menadžer Stručni

kadar Kvalifikovani

kadar Nekvalifikovani

kadar Neproizvodni

kadar

Godina postojanja preduzeća 0-5 8,1 6,7 2,9 4,0 3,4 6-10 god 5,0 3,8 2,1 2,0 1,8 11-15god 6,1 4,0 3,2 1,4 2,3 16+ 6,2 5,1 2,8 1,3 2,0 Sektor Vađenje ruda i kamena 2,0 1,0 1,0 1,0 1,0 Građevina 3,7 2,6 2,7 1,3 1,8 Proizvodnja 6,3 4,8 3,2 1,7 2,1 Transport, skladištenje i komunikacije 7,9 3,4 1,7 1,3 2,2

Veleprodaja i maloprodaja; popravka motornih vozila, motocikala i ličnih i kućnih proizvoda

5,4 5,1 2,6 1,6 2,5

Nekretnine, izdavanje i poslovne usluge 11,1 8,3 4,4 1,0 3,7

Hoteli i restorani 3,7 3,0 2,3 1,0 1,2 Ostale usluge 2,5 3,0 2,2 2,0 Sva preduzeća 6,2 4,9 2,8 1,5 2,2

Izvor: BEEPS 2005

105. Kapaciteti za otvaranje novih i boljih radnih mesta u budućnosti će biti ograničeni ukoliko Srbija ne bude sposobna da stvori veće i efikasnije investicije u ljudski kapital. Prethodni rad Svetske banke je istakao važnost povećanja stepena obrazovanja (povećanjem broj upisa u srednje i više škole i na fakultete), poboljšavanjem kvaliteta, reformom srednjoškolskog i fakultetskog obrazovanja i stvaranjem boljih mogućnosti za obrazovanje odraslih (Svetska banka 2004a). Ovo i dalje ostaju oblasti od najvećeg značaja za reformu.

106. Iako se stepeni obrazovanja mogu uporediti sa onima u drugim zemljama u tranziciji, biće neophodno da se poboljšaju kako bi se približili nivou mnogih evropskih zemalja. Kao i u mnogim evropskim zemljama, stope pismenosti i upisanih u škole u Srbiji i Crnoj Gori su veoma visoke. Neto stope upisa u osnovne škole su trenutno 96%, dok je pismenost odraslih iznad 95%. Međutim, podaci o srednjoškolskom obrazovanju, uprkos značajnim razlikama među izvorima, ukazuju na sve veći jaz između Srbije i Crne Gore sa jedne, i ostalih evropskih zemalja, sa druge strane. Prema izveštaju The State of the World's Children 2006 (UNICEF), bruto stopa upisa u srednje škole od 88% je značajno ispod vrednosti u zemljama sa kojima je izvršeno poređenje, kao što je Republika Češka (97%), Estonija (96,5%) i Slovačka (91%).

107. Međunarodni podaci o ishodima učenja postavljaju pitanje o kvalitetu obrazovanja. Ove procene ukazuju na to da mladi ljudi u Srbiji zaostaju u znanju i da mnogi neće biti pripremljeni da uzmu učešća u privredi koja se zasniva na znanju. Međunarodni program za ocenjivanje studenata (PISA 2003), međunarodno standardizovan test za procenu dostignuća obrazovanja petnaestogodišnjaka, istakao je slabosti obrazovnog sistema u Srbiji. U sve četiri discipline koje se ocenjuju PISA testom (matematika, čitanje, prirodne nauke i rešavanje problema), učenici u Srbiji su postigli rezultate niže od

57

onih koje su postigli njihovi vršnjaci u svim evropskim zemljama (Grafikon 4.7).36 Kako se PISA testom procenjuje ne samo znanje, već i sposobnost da se ono primeni, on daje korisne podatke o tome koliko dobro su učenici pripremljeni za privredu u kojoj će znanje i rešavanje problema biti od suštinskog značaja. Zato ovi rezultati u ovom smislu postavljaju pitanje o budućoj radnoj snazi u Srbiji.

Grafikon 4.7: Indikatori učinka prema PISA testu, Srbija i upoređene zemlje u Evropi i Centralnoj Aziji

0

100

200

300

400

500

600

Srbija Ruska Federacija Let onija Mađarska Poljska Republika Slovačka Republika Češka

Mat hemat ics Reading Science Problem Solving

:

[matematika; čitanje; prirodne nauke; rešavanje problema]

Izvor: OECD

108. Sistem višeg i visokog obrazovanja ne stvara adekvatnu ponudu dobro obrazovanih kadrova sa odgovarajućim kvalifikacijama za tržište rada koje se menja. Prethodni pregledi Svetske banke (2004a) i Evropske fondacije za obrazovanje (European Training Foundation) (2005) postavljaju pitanja o učinku sistema višeg i visokog obrazovanja. Stope završetka studija su veoma niske (malo iznad 10% u roku), a studiranje u proseku traje 8 godina (Evropska fondacija za obrazovanje 2005). Pored toga, analiza Svetske banke (2004a) ističe nedostatak odgovornosti i zastarele nastavne programe i metode koje često ne odgovaraju realnim potrebama privrede.

109. Mogućnosti za unapređenje kvalifikacija kroz obrazovanje i obuku odraslih i kroz aktivne programe na tržištu rada su ograničene. Mogućnosti za učenje celog života u stvari ne postoje. U bivšoj Jugoslaviji je postojao dobro razvijen sistem za obrazovanje i obuku odraslih. Međutim, tokom poslednjih 15 godina, ovaj sistem je u suštini propao (Evropska fondacija za obrazovanje 2005). Programi za prekvalifikaciju koje pruža Nacionalna služba za zapošljavanje, su veoma ograničeni. (Mogućnosti NSZ-a će biti detaljno razmotrene u Poglavlju 6.) I kao što možemo da vidimo u daljem tekstu u Grafikonu 4.8, obrazovanje na radnom mestu stvara mogućnosti malom broju radnika. Uopšte uzevši, mogućnosti kretanja između posla i učenja u stvari ne postoje. Poboljšanje ovoga je preduslov za put ka sistemu

36 Dalja analiza je pokazala da je „jedna polovina učenika u Srbiji u stvari nepismena, ili jedva pismena, pošto mogu da funkcionišu samo na najnižim nivoima kognitivne složenosti, (tj. da mogu da prepoznaju samo osnovne stvari) i da nisu sposobni da uspešno izađu na kraj sa zadacima višeg reda.“ Wilton Park Conference, 2005, „Priprema za Evropu: Obrazovanje nacionalnih manjina u Srbiji i Crnoj Gori.” Beograd, Srbija

58

učenja tokom čitavog života – što znači ne samo unapređenje osnovnih kvalifikacija odraslih, već i njihovo osposobljavanje da nastave da razvijaju spektar kvalifikacija i da povećavaju mogućnost zapošljavanja tokom celog života.

110. Javlja se skromni „novi“ sektor obuke koji će biti neophodno razvijati. Sve je veća ponuda institucija koje nude usluge obučavanja (npr. zvanične obrazovne institucije, privredne komore, nevladine organizacije, privatni centri za obuku, agencije za mala i srednja preduzeća), ali su sveukupna nastojanja još uvek skromna. Ograničenja za dalji razvoj novog sektora za obuku, nisu dobro shvaćena (a puno istraživanje, iako je bitno, je van okvira ove studije). Međutim, ograničenja će verovatno obuhvatiti (i) trenutno slabu potražnju za obukom od strane preduzeća (videti u daljem tekstu) i od strane pojedinaca (pošto je nezaposlenost velika, a ovo povećava rizike u ulaganja u kvalifikovanost); i (ii) nedostatak podataka o onima koji pružaju usluge i kvalitetu istih (pogotovo onih koji su se nedavno pojavili na tržištu).

111. Preduzeća trenutno ne investiraju puno u obuku, a samo manji deo radnika ima mogućnost da unapredi svoje kvalifikacije kroz obrazovanje na radnom mestu. Preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori obučavaju manje nego preduzeća u zemljama Evrope i Centralne Azije sa kojima se porede. Prema podacima iz PICS-a za 2003. godinu, samo oko 30% preduzeća je ponudilo formalnu obuku, što je u značajnoj meri ispod stope u drugim zemljama u regionu gde su izvršene Procene investicione klime (Grafikon 4.8). Kao što i podaci pokazuju isto, čak i među preduzećima koja nude obuku, samo jedna trećina kvalifikovanih radnika u stvari učestvuje u obuci. Osim toga, prema podacima iz BEEPS-a, nekvalifikovani i radnici koji ne učestvuju u proizvodnji imaju još manje mogućnosti za obuku u odnosu na kvalifikovane radnike.

Grafikon 4.8: Učestalost obuke u Srbiji i Crnoj Gori i odabranim zemljama u Evropi i Centralnoj Aziji

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

SC

G

Makedonija

Rum

unija

Bugarska

Hrvatska

Mađarska

Poljska

Češka

Slovačka

Udeo kompanija koje pružaju zvaničnu obuku Udeo kvalifikovanih radnika koji su prošli kroz obuku

Izvor: PICS 2003 i Procene investicione klime

112. Mogućnosti Srbije za povećanje produktivnosti i prihoda će u budućnosti zavisiti od toga da li će Srbija biti sposobna da bude konkurentna po osnovu veće kvalifikovanosti radne snage nego što je trenutno. Ovo će biti sve veći imperativ kako se Srbija bude otvarala ka Evropi i svetskoj privredi. Akumulacija i primena znanja je zajednički sastojak za uspeh u zemljama brzog rasta – na primer, sve

59

jačih privreda zemalja Istočne Azije. Ovo zahteva inicijative na mnogo frontova, ali ni jedan nije značajniji od izgradnje ljudskog kapitala jedne nacije kroz obrazovanje i obuku.37

37 Teme obrazovanja, znanja, tehnologije i rast su u centru pažnje glavne studije Svetske banke o privredama Latinske Amerike (De Ferranti i drugi. 2003). Zaključci i preporuke ovog izveštaja imaju široku primenu na sve zemlje sa srednjom stopom prihoda.

60

61

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 55:: PPOOLLIITTIIKKEE TTRRŽŽIIŠŠTTAA RRAADDAA,, TTRROOŠŠKKOOVVII RRAADDAA II

RREEGGUULLAATTIIVVAA 113. Ovo poglavlje bavi se funkcionisanjem samog tržišta rada, razmatra implikacije troškova rada i regulativa tržišta rada na otvaranje novih radnih mesta. Iako zvanični statistički podaci ukazuju na to da su zarade značajno povećane u periodu od primene reformi, ovi zvanični podaci precenjuju rast zarada, koji izgleda da beleži pad od 2003. Ipak, porezi po osnovu radnog odnosa bi trebalo da budu uzeti u obzir kada se pristupa rešavanju opštih problema zapošljavanja u zemlji. "Poreski klin" na prosečnu zaradu čini se da je negde na nivou regiona. Fiskalno opterećenje postaje značajno veće za niže zarade zbog regresivne prirode sistema u Srbiji i zbog toga se javlja potencijalno ozbiljna zabrinutost za negativni uticaj na potražnju manje kvalifikovane radne snage i na mala preduzeća u privatnom sektoru posebno ona koja rade u oblasti pružanja usluga, i koji treba da budu motor budućeg otvaranja novih radnih mesta. Regulativa u oblasti tržišta rada nije preteranao rigidna i u poredjenju sa drugim zemljama u regionu u Srbija je povoljnija situacija kada je reč o fleksibilnosti pravila o zaštiti pri zapošljavanju. Ipak, za manjinu preduzeća ovo i dalje predstavlja problem u funkcionisanju, verovatno usled primene zakona o radu a ne same zakonske regulative.

AAA... TTTrrroooššškkkooovvviii rrraaadddaaa Nivoi zarada

114. Zvanični podaci pokazuju da su od oktobra 2000. godine zarade značajno povećane. Nakon pada zarada tokom devedesetih godina, došlo je do veoma brzog rasta realnih zarada tokom provih godina ove decenije. Na osnovu podataka iz 2003. u poslednjem Ekonomskom Memorandumu Svetske banke primećeno je da je došlo do bržeg rasta realnih zarada u poredjenju sa BDP-om i rastom produktivnosti i da su nivoi zarada u Srbiji iznad nivoa zemalja u okruženju (Svetska banka 2004a).38

115. Činjenica je da je porast zvaničnih zarada nastavio da se usporava od 2003. godine. Tabela 5.1 pokazuje godišnje kretanje na osnovu RAD-1 statističkog istraživanje o preduzećima, što je osnov za informacije o zaradama koje mesečno objavljuje Republični zavod za statistiku.39 Gornje polje Tabele pokazuje zvanične zarade (bruto i neto) obračunate kao ukupan fond plata podeljen sa ukupnim brojem zaposlenih, uključujući i one kojima plate nisu isplaćene. Ovo ukazuje na veoma veliki rast relanih zarada na početku perioda reformi, a potom i postepeno usporavanje posle 2002. uz poslednje podatak iz 2005. godine gde se beleži rast od 6-7%. Donje polje ne obuhvata one kojima zarada nije isplaćena, te s toga prikazuje stvarno isplaćene zarade.40 Iako postoji isti model, stopa rasta ovih stvarnih zarada je umerenija, sa stvarnim rastom od oko 4% u 2005. Prema RAD-1 istraživanju, u 2002. i 2003. rast zarada je u velikoj

38 Ovo poglavlje zasniva se na propratnom dokumentu pripremljenom za izveštaj Arandarenko i Stanić (2006.). 39 Procena mesečnih zarada data je u proseku da bi se dobili godišnji podaci o zaradama za privredu. 40 Prema RAD-1 mesečnim podacima, skoro 12% zaposlenih nije dobilo plate u 2005.

62

meri bio veći od rasta BDP-a (4.5% odnosno2.4%) i nešto više u 2004. i 2005. (kada je rast BDP-a bio 9.3% odnosno [planiranih] 4.8%).41

Tabela 5.1: Prosečna mesečna zarada, prijavljena i isplaćena , 2001.-2005., RAD-1 istraživanje

Zvanične (prijavljene) zarade

Bruto zarade Neto zarade

Dinari Nominalna %

promena

Realna

% promena

Dinari Nominalna %

promena

Realna

% promena

2001. 8,739 129.6 18.8 5,375 125.0 16.4

2002. 13,260 51.7 30.1 9,208 71.3 46.9

2003. 16,612 25.3 14.0 11,500 24.9 13.6

2004. 20,555 23.7 11.1 14,108 22.7 10.1

2005. 25,514 24.1 6.8 17,478 23.9 6.6

Isplaćene zarade

Bruto zarade Neto zarade

Dinari Nominalna %

promena

Realna

% promena

Dinari Nominalna %

promena

Realna

% promena

2001. .. .. .. .. .. ..

2002. 15,419 .. .. 10,705 .. ..

2003. 19,724 27.9 16.3 13,654 27.5 16.0

2004. 24,156 22.5 10.3 16,579 21.4 9.3

2005. 29,287 21.2 4.3 20,022 20.8 3.9

1. Zvanične i isplaćene zarade, definisane kao u tekstu. Od juna 2001.godine Republički zavod za statistiku zvanično prati bruto zarade sa beneficijama iz radnog odnose. Od januara 2002. neto zarade se vode sa beneficijama iz radnog odnosa. Izvor: Republički zavod za statistiku (RAD-1) kao što je predstavljeno u Arandarenko i Stanić (2006.).

116. Pored toga, detaljna analiza podataka ukazuje na to da zvanični podaci precenjuju rast realnih zarada. Arandarenko i Stanić (2006.) navode brojne razloge zašto zvanični podaci o zaradama precenjuju stvarni rast realnih zarada. Jedan od razloga vezan je za reformu poreza po osnovu radnog odnosa iz sredine 2001. koja je efikasno uključila sve beneficije zaposlenih iz radnog odnosa u zaradu, što je rezultiralo značajnim jedinstvenim povećanjem u 2002. (prikazano na Tabeli 5.1). Drugo, i najvažnije, RAD-1 istraživanje, koje nije dopunjivana od 2001. postalo je sve više nerepresentativno i vodi ka precenjivanju zarada. Uzorak je smenjen sa 13.000 jedinica koje izveštavaju na 8.500 i objavljena zaposlenost smanjila se za 23% u periodu izmedju 2001. i 2005. Smanjenje se u velikoj meri odnosi na neprofitabilne organizacije, prvenstveno u društvenom sektoru koji se smanjio ili nestao usled

41 Izvor podataka o stopi rasta BDP-a je MMF (2006., Tabela 1).

63

restrukturiranja, privatizacije i stečaja. U skladu sa tim, udeo javnog sektora sa većim zaradama (uključujući obrazovanje i zdravstvo) se povećao, čak i uz stagniranje zapošljavanja. Rast de novo privatnih preduzeća – koja imaju niže zarade i, do nedavno, sporiji rast zarada – nikada nisu bili deo uzorka RAD-1.42 Tako, u stvari, RAD-1 smanjuje na neobjektivan način “dobre poslove” (na primer, u javnim preduzećima i državnoj upravi) koji su sve više previše zastupljeni, dok su “loši poslovi” (na primer, u malim društvenim preduzećima koje treba ubrzo da se privatizuju ili koja idu u stečaj, privatna ili privatizovana preduzeća koje se bore za opstanak, itd.) sve više nedovoljno zastupljena.

117. Podaci Poreske uprave o proceni kretanja zarada u privredi pokazuju da se rast zarada značajno smenjio posle 2002. godine. U periodu 2003.-2005., realne zarade su se povećale za 5-7%. Arandarenko i Stanić (2006.) obračunavaju podrazumevani fond plata iz ukupnih prihoda na zarade, s obzirom da se 14% paušalne stope poreza na plate primenjuje na sve zarade. Prema tim podacima Poreske uprave, relane zarade smanjene su ispod 7% do 2003. a od tada na nivou su ili ispod nivoa rasta realnog BDP-a (Grafikon 5.1). U 2005. godini ti podaci pokazuju da realni rast zarada iznosi 5%. Podaci Poreske uprave podržavaju tezu da RAD-1 podaci u velikoj meri precenjuju relani rast zarada, posebno za 2003. i 2004.43

Grafikon 5.1: Kretanje realne bruto zarade, podaci RAD-1 i Poreske uprave, 2002.-2005.

Izvor: Arandarenko i Stanić (2006.)

118. RAD-1 precenjivanje zarada je više od samo statističke stvari; to vodi ka izvesnom inflatornom pritisku zato što se koristi kao reper za uskladjivanje zarada i naknada. Podaci RAD-1 za zarade imaju najmanje tri važne praktične namene. Prvo, koriste se za obračun uskladjivanje penzija i drugih socijalnih davanja sa indeksom troškova života. Drugo, koriste se kao važan input za polugodišnje trostruko uskladjivanje minimalne zarade. Treće, često predstavljaju početnu tačku za pregovaranje o kolektivnim ugovorima u javnom sektoru i sve više i u velikim privatizovanim preduzećima.

42 Arandarenko i Stanić (2006.) koriste podatke Poreske uprave za analizu zarada u sektoru koji nije obuhvaćen u okviru RAD-1. 43 U 2005. razlika izmedju procene zarada RAD-1 i Poreske uprave bila je manje od 2 procentna poena. Arandarenko i Stanić (2006.) pretpostavljaju da ova konvergencija može biti uzrokovana: (i) višim stupnjem tranzicije u okviru RAD-1 sektora koji gubi neke prednosti u zaradama i ne-RAD-1 sektor koji počinje da nadoknadjuje; i (ii) povećanjem formalizacije uvodjenjem PDV-a koja vodi ka redjem prijavljivanju nižeg iznosa zarada u ne-RAD-1 sektoru.

0 5

10 15 20 25 30 35 40

2002 2003 2004 2005

BDP

Porez

RAD-1

64

119. Podaci o preduzećima pokazuju da u Srbiji postoji značajan raspon zarada, što ukazuje na činjenicu da prekomerna potražnja radne snage u manje razvijenim krajevima ima umeren uticaj na zarade. Tabela 5.2 daje pregled proseka zarada (podaci RAD-1) za 25 okruga u zemlji za 2001. i 2005. godinu prema nivoima zarada i procenat proseka u državi. Najvažnije zapažanje na osnovu ovih podataka odnosi se na značajno variranje zarada. U 2005. godini, zarade u Beogradu su bile najviše, dok je većina okruga u centralnoj Srbiji dosta ispod proseka, a okruzi u Vojvodini se nalaze negde izmedju. U velikoj meri ovakva slika se nije mnogo menjala tokom reformskog perioda. Arandarenko i Stanić (2006.) smatraju da su zarade i (registrovana) nezaposlenost negativno medjusobno povezane na nivou okruga, što ukazuje na činjenicu da potražnja radne snage ima uticaj na definisanje nivoa zarada.

Tabela 5.2: Prosečne neto zarade po okruzima i kao procenat nacionalnog proseka, 2001. i 2005., RAD-1 istraživanje

2001 2005

Okrug Prosek % nacionalnog

proseka Prosek % nacionalnog proseka

grad BEOGRAD 6854 127,91 22025 144,93

Vojvodina

SEVERNO-BAČKI 6247 116,58 16414 108,01

SREDNJE-BANATSKI 6622 123,58 16822 110,70

SEVERNO-BANATSKI 6807 127,03 17047 112,17

JUŽNO-BANATSKI 7283 135,91 18499 121,73

ZAPADNO-BAČKI 5971 111,43 16906 111,24

JUŽNO-BAČKI 7153 133,49 20039 131,86

SREMSKI 5510 102,83 15848 104,29

Centralna Srbija

MAČVANSKI 4290 80,06 14069 92,58

KOLUBARSKI 4849 90,49 14959 98,44

PODUNAVSKI 4696 87,63 18012 118,52

BRANIČEVSKI 6061 113,11 17448 114,82

ŠUMADIJSKI 5004 93,38 14761 97,13

POMORAVSKI 5264 98,23 14409 94,81

BORSKI 4883 91,12 13482 88,72

ZAJEČARSKI 4505 84,07 12873 84,71

ZLATIBORSKI 4999 93,29 14719 96,86

MORAVIČKI 4721 88,10 12731 83,77

RAŠKI 4563 85,15 14541 95,69

RASINSKI 5119 95,53 13545 89,13

NIŠAVSKI 4869 90,86 14742 97,00

TOPLIČKI 4194 78,27 10767 70,85

PIROTSKI 4368 81,51 12377 81,44

65

JABLANIČKI 4113 76,76 10065 66,23

PČINJSKI 5020 93,68 12820 84,36

Izvor: RAD-1 istraživanje, navedeno u Arandarenko i Stanić (2006)

120. Ozbiljnu prepreku u poredjenju zarada u zemljama jugoistočne Evrope predstavljaju podaci. Tabela 5.3 daje poredjenje neto zarada (izraženo u evrima) u zemljama jugoistočne Evrope u periodu izmedju 2001. i 2004. Treba primetiti da ta poredjenja nisu veoma približna zato što sve zemlje imaju nedostatak podataka o zaradama, a osnov za obračun neto zarade može u velikoj meri da se razlikuje od zemlje do zemlje. U nekim slučajevima, podaci o zaradama su dostupni samo u javnom sektoru. Postoji i uticaj deviznog kursa koji može jako mnogo da oscilira u ovom regionu. Prema ovim podacima, Srbija se nalazi u sredini. S druge strane, prema ovim podacima zarade u Srbiji su porasle mnogo brže nego zarade u drugim zemljama. Ipak, ovi podaci zasnovani su na proceni koristeći RAD-1 podatke; prema tome, oni precenjuju stvarni rast zarada posebno u periodu do 2002. godine i sveukupni procenat promene bi trebalo da bude u izvesnoj meri smanjen.

Table 5.3: Neto zarade (u evrima) u Srbiji u poredjenju sa drugim zemljama jugoistočne Evrope, 2001.-2004.1

2001. 2002. 2003. 2004. %

promene 2001.-2004.

Bosna i Hercegovina 226.5 228.0 253.1 258.2 14.0 Makedonija 173.7 190.8 193.6 201.0 15.7 Crna Gora 107.7 142.1 174.0 195.9 81.9 Srbija 98.3 151.8 176.2 193.0 96.3 Albanija 116.7 129.2 134.2 169.3 45.1 Bugarska 100.2 111.0 115.1 122.6 22.4 Rumunija 116.0 121.2 128.9 147.2 26.9

1. Albanija - podaci samo za javni sekotor; Bosna i Hercegovina - jednostavni prosek podataka za Republiku Srpsku i Federaciju; Bugarska - podaci za 2004. su samo za Q4; Crna Gora - neto zarade ne uključuju i topli obrok, markicu, etc. Izvor: Svetska banka

Porezi po osnovu radnog odnosa

121. Porezi po osnovu radnog odnosa i druga obavezna davanja takodje direktno utiču na troškove rada i s toga na potražnju readne snage. Regulativa koja se odnosi na oporezivanje rada i socijalnih doprinosa detaljno je reformisana 2001. Reforme iz 2001. godine uvedene su da bi se pojednostavio kompleksan sistem oporezivanja po osnovu radnog odnosa nasledjen iz sistema samoupravljanja tokom devedesetih koji je postao pomalo bizaran, namećući veće troškove i u velikoj meri je neprimenjiv. Ideja je bila da se poveća poreska osnovica, a da se poreske stope smenje -- i na taj način da se poveća naplata – i da se potpuno oporezuju beneficije iz radnog odnosa.44 Osnovne karakteristike ovog sistema su i dalje na snazi iako su odredjene odredbe promenjene od 2001. a u najvećoj meri tokom 2003. i 2004. kada je

44 Pre 2000. godine, neoporezive beneficije iz radnog odnosa bile su najveća komponenta u ukupnim kompenzacijama. “Topli obrok”, koji se plaćao u gotovini svim zaposlenima iznosio je trećinu neto zarade nisko plaćenih radnika.

66

usvojen zakon o socijalnim doprinosima.45 U periodu kada je ovaj izveštaj pripreman, Vlada je predložila novi paket reformi. Te reforme i procena Svetske banke razmatrani su u Pregledu. Ključne karakteristike sadašnjeg sistema obuhvataju:

• Porez na zarade - 14% bruto zarade. Ovo je jedinstvena stopa bez dodataka na platu ili platnih razreda.

• Porez na dohodak gradjana u iznosu od 10% u slučaju kada je godišnji prihod veći od četiri prosečne godišnje zarade (RAD-1).

• Jedinstvena minimalna osnova za socijalne doprinose iznosi 40% proseka, što iznosi koliko i minimalna zarada.46

• Gornja granica jedinstvenog maksimalnog doprinosa iznosi pet prosečnih zarada (sem za penzioni plan za samozaposlene gde je to četiri).

• Porez na fond plata u iznosu od 35.8% bruto zarade koja je jednako podeljena izmedju poslodavca i zaposlenog. Ovo obuhvata 22% za penzije, 12.3% za zdravstevno osiguranje i 1.5% za osiguranje u slučaju nezaposlenosti.

122. Iako je stopa socijalnih doprinosa u Srbiji povećana reformama iz 2001. godine u poredjenju sa standardina u jugoistočnoj Evropi ne može se smatrati visokom. Ali prema globalnim standardima ovo je regija sa visokim porezima. Porez na fond plata povećan je od 2001. godine dva puta, sa kombinovanim povećanjem od 3.2 procentna poena. Ipak, sadašnja stopa od 35.8% u Srbiji i dalje nije visoka u poredjenju sa drugim zemljama u regionu. Samo Makedonija ima niže ukupne socijalne doprinose medju zemljama bivših jugoslovenskih republika. Stopa poreza na fond plata u Bugarskoj, Rumuniji i EU-8 su svugde preko 40% bruto zarade. Medjunarodno poredjenje stopa socijalnih doprinosa pokazuje da je prosečna stopa zemalja centralne i istočne Evrope (46.5%) mnogo viša neko u bilo kom drugom regionu (Vroman i Brusentsev 2005).

123. U svakom slučaju, Srbija je jedina gde je "poreski klin" po osnovu radnog odnosa veći za niže zarade i najniži za najviše zarade. Ovo ukazuje na regresivnu prirodu sistema oporezivanja rada u Srbiji. Uticaj poreza po osnovu radnog odnosa se obično meri putem “poreskog klina” koji se obračunava kao porez na dohodak i doprinose za socijalno osiguranje koje plaćaju poslodavci i zaposleni (umanjeno za novčane naknade) kao procenat ukupnih troška radne snage. Tabela 5.4 predstavlja obračun "poreskog klina" za Srbiju na različitim platnim nivoima, što pokazuje da se "poreski klin"smanjuje sa rastom zarada, model koji je suprotan onome koji se sreće u drugim zemljama. I dok je "poreski klin" 47.1% za zaposlene koji zaradjuju 33% prosečne zarade; ovaj iznos pada na 42.2% za radnike sa prosečnim zaradama; i nastavlja da se smanjuje sve do 32.7% za one koji zaradjuju 8 puta veći iznos od prosečne zarade. Regresivna priroda sistema poreza po osnovu radnog odnosa u Srbiji uzrokovana je različitim faktorima: (i) socijalni doprinosi se primenjuju na sve zarade bez donje granice i minimalne osnove doprinosa od 40% prosečne zarade; (ii) jedinstvena stopa od 14% za porez na zarade, bez donje granice; (iii) maksimalni doprinos iznosi pet prosečnih zarada; i (iv) nema kredita ili drugih prednosti za radnike sa nižim primanjima. Porez na dohodak gradjana je uveden na više zarade, ali to ne nadoknadjuje druge parametre kada je reč o tome da sistem postane progresivniji.47

45 Za detaljno razmatranje sistema pre 2001. godine, reformi iz 2001. i naknadnih izmena, vidi Arandarenko i Stanić (2006.). 46 Prethodno su radnici koji nisu primali zaradu bili isključeni, ali je to ukinuto u junu 2005. 47 Prihodi prikupljeni od poreza na dohodak gradjana rastu, ali su u 2005. iznosili samo 1% prihoda od poreza na zarade (Arandarenko i Stanić 2006.).

67

Tabela 5.4: "Poreski klin" po osnovu radnog odnosa prema različitim platnim razredima, 2005.

Procenat prosečne bruto zarade 33% 100% 500% 600% 800% Neto zarada 5,414 17,375 86,875 108,817 152,701 A. Bruto zarada (obuhvata neto zaradu +B+C)

8,420 25,514 127,570 153,084 204,112

Penzijsko i invalidsko osiguranje (11%) 1,123 2,807 14,033 14,033 14,033 Zdravstveno osiguranje (6.15%) 628 1,569 7,846 7,846 7,846 Osiguranje u slučaju nezaposlenosti (0.75%)

77 191 957 957 957

B. Ukupni doprinosi zaposlenih (A*.179) 1,827 4,567 22,835 22,835 22,835 C. Porez na plate (A*.14) 1,179 3,572 17,860 21,432 28,576

Penzijsko i invalidsko osiguranje (11%) 1,123 2,807 14,033 14,033 14,033 Zdravstveno osiguranje (6.15%) 628 1,569 7,846 7,846 7,846 Osiguranje u slučaju nezaposlenosti (0.75%)

77 191 957 957 957

D. Ukupni doprinosti poslodavaca (A*.179) 1,827 4,567 22,835 22,835 22,835 E. Ukupni troškovi rada (A+D) 10,247 30,081 150,405 175,919 226,947 F. Poreski klin (B+C+D/E) 47.1% 42.2% 42.2% 38.1% 32.7% Limit za porez na plate (102.056 neto mesečno)

.. .. .. 102,056 102,056

Osnov (neto zarada - limit) .. .. .. 6,761 50,645 Lični odbici od porske osnovice .. .. .. .. 10,206 G. Godišnji porez na dohodak (10%) 676 4,044 H. "Poreski klin" uključujući porez na dohodak (B+C+D+G/E )

45.6% 42.2% 42.2% 38.5% 34.5%

1. Minimalna obračunska osnova za doprinose iznosi 40% prosečne bruto zarade. Maksimalna obračunska osnova za doprinose iznosi 500% prosečne bruto zarade. Godišnji porez na dohodak se plaća na neto zaradu iznad 400% bruto zarade (1.224.672 godišnje ili 102.056 mesečno). Izvor: Procena Arandarenko i Stanić (2006.).

124. U odnosu na druge evropske zemlje, regresivno svojstvo poreskog sistema po osnovu radnog odnosa u Srbiji se razlikuje. Kada se vrši poredjenje, "poreski klin" u Srbiji je veoma visok za niže zarade, negde u sredini za srednje zarade i nizak za visoke zarade. Opšti model u Evropi i u OECD zemljama je tako strukturiran da je poreski klin najniži za najniže zarade i da se povećava kako se i zarada povećava. Ovo važi za sve nove EU zemlje članice – krećući se od, na primer, Madjarske, gde se "poreski klin" izrazito povećava sa 38% za 50% prosečne zarade u proizvodnji (APW), do 46% za prosečnu zaradu u proizvodnji sve do 56% za 167% prosečne zarade u proizvodnji, do Češke gde je rast manje izrazit (41%,44%, i 46%). Ovaj rast je u proseku veći u zemljama EU-15 nego u EU-8. U zemljama jugoistočne Evrope "poreski klin" ima tendenciju da bude veći, kao što je to slučaj u Srbiji; ipak, on je ili jedinstven ili progresivan u izvesnoj meri (Arandarenko i Stanić 2006.). Regresivni model u Srbiji sa visokim "poreskim klinom" za niže zarade i opadajućim poreskim opterećenjem sa rastom zarada je jedinstven u Evropi.

125. Visoki "poreski klin" koči stvaranje novih radnih mesta u formalnom sektoru, iako jačina efekta može da varira. Uticaji visokog "poreskog klina" na zapošljavanje zavise od (i) poreske frekvencije – tj. ko zaista plaća poreze – i na taj način od efekta na ukupne troškove rada; i (ii) elastičnosti

68

potražnje radne snage – tj. šta se dešava sa zapošljavanjem kada se troškovi radne snage menjaju.48 Koliko je nama poznato, nije radjena kvantitativna analiza o ovom pitanju u Srbiji , a takva analiza bi bila potrebna da bi se procenio uticaj poreza po osnovu radnog odnosa na zapošljavanje.49

126. Ipak, sistem oporezivanja po osnovu radnog odnosa u Srbiji nametnuo je veliko opterećenje na preduzeća i grane koji zapošljavaju radnike sa nižim zaradama, što smnjuje mogućnost zapošljavanja u formalnom sektoru za ugrožene radnike i obeshrabruje zapošljavanje od strane malih, de novo, preduzeća posebno u sektoru usluga, koji mora biti motor otvaranja novih radnih mesta u budućnosti. Regresivni poreski sistem destimuliše preduzeća da zaposle radnu snagu sa nižim zaradama. To predstavlja potencijalno ozbiljan problem, s obzirom na visoki stepen nezaposlenosti u zemlji i može da smanji potražnju radne snage – posebno u formalnom sektoru -- za mnoge grupe radnika koji se suočavaju sa problemom pronalaženja zaposlenja uključujući tu i marginalizovane grupe, mlade, one sa nižim nivoom obrazovanja i druge koji duže vremena čekaju na zaposlenje. Pored toga, novi privatni sektor koji je u nastajanju, posebno u uslužnom sektoru, će verovatno ovim biti posebno pogodjen. Ovaj sektoru u budućnosti mora imati ključnu ulogu u stvaranju novih radnih mesta o čemu se govori u Poglavlju 4.

127. Iako je opšte opterećenje porezom po osnovu radnog odnosa veliko, kreatori politika treba najviše da brinu o njegovom regresivnom modelu i to bi trebalo da bude u centru reformskih planova. Implicitna poreska stopa (ITR) po osnovu radnog odnosa, definisana kao ukupni naplaćeni porezi po osnovu radnog odnosa kao proporcija ukupnih troškova rada relativno su visoki u Srbiji. Arandarenko i Stanić (2006) procenjuju ITR u Srbiji za 2004. godinu na 40.8%, što je mnogo više u poredjenju sa prosekom u zemljama EU-15 i EU-10 (35.9% odnosno 34.5%). Dugoročno, Srbija bi trebalo da postavi cilj da smanji opšti iznos poreza koji se ubira po sonovu radnog odnosa. Ipak, sadašnji deficit u socijalnoj zaštiti (oko 7% BDP-a) u velikoj meri će otežati rešavanje ovog problema -- sem ako drugi izvori prihoda ne nadoknade poreze po osnovu radnog odnosa. Uprkos tome, progresivniji sistem bi značajno mogao da unapredi rezultate tržišta rada nemenjajući opšte poreske prihode.

BBB... RRReeeggguuulllaaatttiiivvvaaa tttrrržžžiiiššštttaaa rrraaadddaaa 128. Dok je s jedne strane raspon regulativa koje se odnose na tržište rada veoma širok, ovo poglavlje će se skoncentrisati na regulativu u oblasti zaštite pri zapošljavanju zbog njene relevantnosti za otvaranje novih radnih mesta. Regulativa koja se odnosi na tržište rada obuhvata široki spektar pitanja uključujući tu i zakon o zaštiti pri zapošljavanju (EPL), koji je predmet ovog poglavlja. Regulativa obuhvata vrste ugovora i pravila i procedure za okončanje radnog odnosa. EPL aranžmani mogu imati važan uticaj na zapošljavanje i druge pokazatelje tržišta rada.

129. Regulativa koja se odnosi na zaštitu pri zapošljavanju bi trebalo da uspostavi ravnotežu izmedju zaštite radnika u povoljnom okruženju za otvaranje novih radnih mesta. EPL ima ključnu ulogu u zaštiti osnovnih privrednih prava zapošljavanja i pruža sigurnost uzimajući u obzir poslovne nesigurnosti i menadžersku diskreciju. Ipak, iz medjunarodne literatura saznaje se da stroga pravila zaštite pri zapošljavanju mogu imati nenameravani uticaj na tržište rada, povećavajući neformalni sektor i smanjujući stopu učešća i zapošljavanja i povećavajući period trajanja nezaposlenosti (Tabela 5.5). Žene i mladi su neproporcionalno pogodjene zato što ih ima manje medju “insajderima” koji imaju koristi od

48 Visoki poreski "klin" može imati uticaj i na ponudu radne snage iako važnost uticaja neće biti toliko važna kao na potražnju radne snage. Visoki poreski "klin" može i motivisati zaposlene da rade u sivoj ekonomiji zbog razlike izmedju bruto zarade i neto ličnog dohotka. Ovaj efekat može biti posebno izražen kada radnici ne očekuju da će nacionalni sistem osiguranja i druge socijalne usluge pružiti beneficije u budućnsoti. 49 Vroman i Brusentsev (2005.) daju pregled literature koja se odnosi na zemlje sa srednjim prihodima.

69

pravila koja se odnose na sigurnost radnog mesta. Analiza radjena za studiju Svetske banke za region Evrope i centralne Azije o tržištu rada potvrdjuje postojanje tih uticaja u zemljama jugoistočne Evrope; striktni EPL povezivan je sa većom stopom nezaposlenosti medju ženama i mladima, dugotrajnom nezaposlenošću i nižom stopom učešća radne snage u ukupnom stanovništvu (Svetska banka 2005a). Izazov za kreatore politika je da pronadju adekvatan balans izmedju fleksibilnosti i sigurnosti u zakonodavstvu koje reguliše zaštitu pri zapošljavanju.

Tabela 5.5: Uticaj regulative u oblasti zaštite pri zapošljavanju na osnovu medjunarodne literature

Efekti striktnih ograničenja na

Rad na odredjeno vreme i prvremeni rad

Okončanje ugovora ne neodredjeno vreme iz ekonomskih

razloga

Zapošljavanje Nešto niže Nešto niže Učešće u radnoj snazi n.a. Nešto niže Nezaposlenost Neznačajno Neznačajno Trajanje nezaposlenosti Duže Duže Nestandardno zapošljavanje n.a. Verovatno više Neformalno zapošljavanje Više Više Otvaranje radnih mesta Niže Niže Ukidanje radnih mesta Niže Niže Fluktuacija radne snage n.a. Niže Radni staž na radnom mestu n.a. Duže Grupe koje su imale korist Mladji muškarci, kvalifikovani Grupe koje su na gubitku Žene, mladi Žene, mladi, nekvalifikovani

n.a. Nije primenjivo Izvor: Svetska banka, Početni dokument politike zapošljavanja o pravilima zaštite pri zapošljavanju.

130. Model regulative u oblasti tržišta rada u Srbiji bio je zasnovan na jedinstvenom sistemu "samoupravljanja". Nasledje ovog sistema predstavlja jaku zaštitu pri zapošljavanju za “insajdere” u državnom i društvenom sektoru. Tradicionalni regulatorni okvir u Srbiji je nastavio jugoslovenski model koji karakterišu društveno vlasništvo i samoupravljanje, uz veoma veliki nivo zaštite radnih mesta i opšte nefleksibilnosti tržišta rada. Ovaj model bio je jedinstven medju bivšim socijalnističkim zemljama. Poslednja regulativa pre reformi bio je zakon o radnim odnosima iz 1996. koji je u velikoj meri zadržao nasledje samoupravljanja. (vidi Okvir 5.1).

Okvir 5.1: Srpski zakon o radnim odnosima iz 1996. godine

Zakon iz 1996. godine bio je poslenji pre tranzicije nakon pada Miloševićevog režima. On ojačava mnoge od elemenata tradiocionalnog odnosa radne snage i menadžmenta u bivšoj Jugoslaviji. Smatralo se da je zapošljavanje trajni aranžman. Rad na odredjeno vreme omogućen je samo u ograničenom broju slučajeva, kao što su sezonski poslovi, privremeno povećanje obima posla (do šest meseci), ili zamena privremeno odsutnih radnika. Prekovremeni rad bio je dozvoljen samo u specifičnim slučajevima. Zaposleni su imali pravo na različite beneficije i naknade, kao što su topli obrok, prevoz, itd. Osim u par situacija naznačenim u zakonu, javno oglašavanje slobodnih radnih mesta je bilo obavezno. Iako je otpuštanje radnika usled tehnoloških, privrednih ili organizacionih promena bilo dozvoljeno, sama procedura je bila veoma glomazna i skupa za poslodavce uključujući i postavljanje zaposlenog na drugo radno mesto, obezbedjivanje prekvalifikacije za drugo radno mesto ili obezbedjivanje novčane naknade u iznosu od 24-36 mesečne zarade. Ipak, tokom UN sankcija (posebno tokom prve polovine devedesetih) otpuštanja su bila zabranjena Uredbom Vlade.

70

131. Reforme uvdene 2001. godine transformisale su pravni osnov regulative tržišta rada sa sistema "samoupravljanja" na tržišni model, što je veoma uticalo na zaštitu pri zapošljavanju. Novi zakon o radu usvojen je 2001. Ovo je glavna polazna tačka u transformisanju pravnog okvira ka tržišno orijentisanom modelu. Ne iznenadjuje činjenica da je politički gledano ovo bila teška reforma, iako je proces uključivao tripartitnu radnu grupu, uključujući sva tri reprezentativna sindikata,50 i granski sindikat “Nezavisnost”, kao i predstavnike Privredne komore Srbije i Unije poslodavaca Srbije. Konačna verzija zakona predstavljala je kompromis; Vlada je prihvatila 33 od 50 amandmana koji su sindikati predložili.

132. U poredjenju sa prethodnom regulativnom, zakon iz 2001. u značajnoj meri povećava fleksibilnost tržišta rada kroz izmene u zapošljavanju i otpuštanju, raspodeli rada, i kolektivnom pregovaranju. Zakon je ne različite načine izmenio odnos zaposlenosti. Neke od najbitnijih izmena su sledeće:

• Ukidanje zakonske obaveze za poslodavce da javno objave svako slobodna radna mesta; • Profesionalna kvalifikacija potrebna za radna mesta nije više definisana podzakonskim aktima

(Pravila o planu rada); • Uspostavljanje probnog rada u trajanju od tri meseca, tokom čega ugovor može biti raskinut zbog

nezadovoljavajućih rezultata; • Ugovori na odredjeno vreme i skraćeno radno vreme nisu bili više ograničeni samo na posebne

namene, iako je maksimalno trajanje ugovora na odredjeno vreme ograničen na tri godine; • Maksimalni broj sati prekovremenog rata je 4 dnevno i ne sme da predje 240 sati prekovremenog rada

u kalendarskoj godini, što je medju najfleksibilnijim pravilima u zemljama u tranziciji. Ukinute su restrikcije na to zašta se prekovremeni rad može koristiti.

• Iznos otpremnina je smanjen na 2-5 mesečne zarade, u zavisnosti od radnog staža u tom preduzeću; 51 • Uvedena su ograničenja o tome kada je poslodavac obavezan da usvoji program za rešavanje viška

radne snage, u saradnji sa NSZ-om. Ranije se ovo zahtevalo od svih poslodavaca u slučaju tehnoloških, poslovnih ili organizacionih izmena.

• Mnoge značajne izmene uvedene su u pregovaranja oko kolektivnih ugovora uključujući i ukidanje obaveznog kolektivnog ugovora koji obavezuje sve poslodavce i zaposlene. Po prvi put je pravno regulisano decentralizovano pregovaranje (tj. na nivou preduzeća) i uspostavljeni su kriterijumi potrebni da se ustanovi da li su udruženja poslodavaca i sindikati autorizovani predstavnici za pregovaranje.

133. U 2005. usvojen je novi zakon o radu. To nije bila suštinska reforma u regulisanju tržišta rada, ali zakon uvodi neke važne izmene u odnosu na zakon iz 2001. Zakon o radu iz 2005. sadrži nova pravila u različitim oblastima uključujući raspodelu rada, strukturu zarada i zaštitu pri zapošljavanju.52 Aneks Tabele 5.A1 daje rezime glavnih karakteristika zakona iz 2005. i 2001. kao i zakone o radu četiri zemlje iz regiona Evrope i centralne Azije za potrebe poredjenja.

50 To je bila Unija sindikata Srbije, Udruženje slobodnih i nezavisnih sindikata, i granski sindikat "Nezavisnost". U junu 2001. sindikat “Nezavisnost” povukao je svoje predstavnike iz radne grupe. 51 Do smanjenje otpremnina je došlo i sredinom 2001. amandmanima na zakon o radnim odnosima iz 1996. 52 Ovo uključuje nove termine da bi srpski zakon o radu bio harmonizovan sa EU standardima. Na primer, to uključuje posebne odredbe protiv diskriminacije, uznemiravanja i seksualno uznemiravanja, dok je zakon iz 2001. sadržao samo jedan opšti član o ovom pitanju. Treba napomenuti da su zakon iz 2001. i 2005. harmonizovali regulativnu u Srbiji sa mnogim konvencijama MOR-a. Srbija i Crna Gora ratifikovale su 69 konvencija, uključujući svih 8 vezanih za ključne standarde u oblasti rada – o prisilnom radu (Nos. 29 i 105); o radu dece (Nos. 138 i 182); o diskriminaciji (Nos. 100 i 111); i slobodi udruživanja (No. 87), i pravu na organizovanje i kolektivno pregovaranje (No. 98).

71

134. Kljućni aspekt zakona o radu iz 2005. je izmena strukture i primene naknada. Poslodavci su izrazili svoju zabrinutost za ovaj segment reforme. Pored odredbi koje se odnose na osnovnu platu i povećanja na platu na osnovu rezultata rada, novi zakon daje i dugačku listu drugih oblika naknada koje ne ulaze u platu (u novcu i robi) koji se ne oporezuje, kao što je otpremnina za odlazak u penziju, u minimalnom iznosu od tri prosečne zarade; premije za dobrovoljno osiguranje različitih vrsta; poklone za decu zaposlenih kao i druge troškove koji se pokrivaju. Ovo izmešta naknade sa zarada na neoporezive prihode. Poslodavci smatraju da je opšti efekat novog zakona distanciranje sistema plata od tržišnih principa. Oni takodje kažu da su nove odredbe o naknadama suviše komplikovane i da se suočavaju sa problemima objašnjavajući to zaposlenima, i kao takve predstavljaju dodatni i nepotrebni izvor radnih sporova.53

135. Neka pravila koja se odnose na zaštitu pri zapošljavanju su takodje promenjena zakonom iz 2005. Opšta orijentacija ovih reformi bila je da se ojača sigurnost radnog mesta. Dok to povećava zaštitu za zaposlene radnike, s druge strane to može nenamerno destimulisati zapošljavanje što smenjuje mogućnosti za “autsajdere” da udju na formalno tržište rada. Što je još važnije, otpremnine su značajno povećane. U slučaju otpuštanja zbog tehnoloških, ekonomskih i organizacionih izmena, poslodavac sada mora da plati otpremnine u visini od jedne trećine zarade zaposlenog za prvih 10 godina zaposlenja i jednu četvrtinu za svaku narednu navršenu godinu zaposlenja, što znači otpremnina u iznosu jedne mesečne zarade za tri godine staža i skoro šest zarada za staž od 20 godina. Za radnike sa dužim radnim stažom, otpremnine su sada veće nego što je prosek u zemljama ECA regiona (Grafikon 5.2). Maksimalni period za ugovore na odredjeno vreme je takodje skraćen sa tri na godinu dana. Iako ova promena utiče na relativno mali broj zaposlenih (prema Anketi o radnoj snazi iz 2005. 6.1% zaposlenih je radilo po ugvoru na odredjeno vreme), efekti se mogu osetiti na tržištu rada. Medju radnicima koji su radili po ugovoru na odredjeno vreme u 2005. jedna trećina je imala ugovore na 12 meseci i duže – po svoj prilici pogodjeni starim zakonom -- tako da će oni na kraju biti pogodjeni novim zakonom. 16 OECD zemalja od 28 nemaju nikakvu vrstu vremenskog ograničenja za ugovore na odredjeno vreme. (OECD 2004).

Grafikon 5.2: Broj mesečnih zarada ispaćenih u okviru otpremnina, prema dužini radnog staža, Srbija u poredjenju sa ECA i OECD regionima

Izvor: Holzmann, Iyer i Vodopivec (200.3), a autori su dodali podatke za Srbiju.

53 Pismo Saveta za strane investicije Ministru za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku, 2005. (bez datuma).

0 1 2 3 4 5 6 7

Srbija ECA OECD

3-4 godine 20 godina

72

Ocena uticaja zakona o radu na tržište rada

136. Postoje različite metodologije za poredjenje zemalja kada je reč o striktnosti regulativa tržišta rada. U ovom izveštaju koristimo dve metodologije; jednu koji je izradio OECD i drugu metodologiju Svetske banke. Oba ova pristupa se zasnivaju na onome što propisuju zakoni i regulative u zemlji. Oni pružaju korisne repere za poredjenje, treba uzeti u obzir da zaključci ove vrste analize poredjenja različitih zemalja treba uzeti sa dozom rezerve. Prvo, okolnosti u svakoj zemlji mogu u velikoj meri uticati kada je reč o objašnjenju kako se odredjena regulativa sprovodi i koji su njeni mogući efekti. Drugo, i usko povezano sa prvim, primena zakonodavstva i njegovo tumačenje u sudovima može imati važan uticaj na to kako je tržište rada zaista regulisano “u praksi” u poredjenju sa “teorijom”. Treće, dok se sistem bodovanja obično fokusiraju na zakon o radu, i druge pravne instrumente, aranžmani koji se odnose na zaštitu pri zapošljavanju mogu biti ustanovljeni kroz kolektivne ugovore, industrijsku praksu ili putem nekog drugog ne-zakonskog mehanizma.

137. Opšti zaključak iz ove analze je da regulative koja se odnose na tržište rada u Srbiji i proističu iz zakona o radu iz 2005. godine nisu posebno nefleksibilne u poredjenju sa drugim zemljama u regionu i OECD zemljama. Pored toga, ograničeni inspekcijski kapaciteti bez sumnje smanjuju meru u kojoj zakoni o radu u suštini utiču na rezultate tržišta rada. Kao što ćemo videti u daljem tekstu, Srbija nije ocenjena kao zemlja sa posebno nefleskibilnom regulativnom koja se odnosi na tržište rada prema procenama zakona o radu iz 2005. Može se takodje zaključiti i da su efekti zakona dalje umanjeni ograničćenim kapacitetima sektora za inspekciju rada da u potpunosti primene zakone. Kao i mnoge druge slične službe u regionu, ljudski i finansijski resursi su ograničeni i inspekcija mora da bude veoma selektivna.54

138. Prema OECD EPL indeksu, Srbija je u sredini kada se poredi sa OECD zemljama i malo ispod drugih zemalja jugoistočne Evrope. OECD (2004.) procenjuje striktnost EPL-a prema 18 pokazatelja zaštite pri zapošljavanju u tri oblasti: regulativa koja se odnosi na otpuštanje za stalno zaposlene radnike; regulativa vezana za ugovore na odredjeno vreme i privremeni rad; i regulativa koja definiše kolektivna otpuštanja. Ovi pokazatelji kao i ukupni rezlutati definisani su na skali od od 0 do 6, gde veći broj poena označava veći stepen zaštite pri zapošljavanju. OECD je nedavno obračunao EPL poene za Srbiju da bi izvršio poredjenje sa OECD zemljama. Ukupni rezultat za Srbiju je 2.4, što je sredina (Tabela 5.6). Rezultat je malo iznad OECD proseka od 2.15 i proseka za evropske zemlje članice OECD koji iznosi 2.26. Poseban obračun radjen je od strane Svetske banke (2005a) za region Evrope i centralne Azije; prema tim rezultatima, raspon indeksa za druge zemlje jugoistočne Evrope kreće se od 2.6 do 2.8, ili nešto iznad rezultata za Srbiju.

54 Broj zaposlenih u sektoru za inspekciju na radu smanjen je tokom 2005. godine sa 400 na 330 zaposlenih. Tokom te godine, sprovedeno je više od 8.000 redovnih inspekcija i oko 5.200 kontrolnih inspekcija u preduzećima i organizacijama sa oko 300.000 zaposlenih. Ovaj sektor takodje prelazi sa vršenja inspekcije pretežno u velikim preduzećima koja u velikoj meri poštuju zakon o radu na mala i srednja preduzeća gde neformalno ili sivo zapošljavanje predstavlja i dalje najveći problem. Prema podacima BEEPS-a iz 2005. u poslednjih 12 meseci pre istraživanja, ispitana preduzeća prošla su inspekciju u proseku dva puta, a prosečno trajanje inspekcija bilo je tri sata po poseti.

73

Tabela 5.6: OECD-Indikatori za EPL striktnost po OECD methodi, Srbija i OECD zemlje (opadajući)1

Obuhvata:

Zemlja Opšta EPL striktnost

Zaposleni na neodredjeno

vreme

Rad na odredjeno

vreme

Kolektivno otpuštanje

Portugal 3.5 4.2 2.8 3.6

Turska 3.5 2.6 4.9 2.4

Meksiko 3.2 2.3 4.0 3.8

Španija 3.1 2.6 3.5 3.1

Grčka 2.9 2.4 3.3 3.3

Francuska 2.9 2.5 3.6 2.1

Švedska 2.6 2.9 1.6 4.5

Norveška 2.6 2.3 2.9 2.9

Estonija 2.6 3.1 1.4 4.1

Belgija 2.5 1.7 2.6 4.1

Nemačka 2.5 2.7 1.8 3.8

Italija 2.4 1.8 2.1 4.9

Srbija 2.4 2.2 2.4 2.9

Slovenija 2.3 2.9 0.6 4.9

Holandija 2.3 3.1 1.2 3.0

Austrija 2.2 2.4 1.5 3.3

Poljska 2.1 2.2 1.3 4.1

Finska 2.1 2.2 1.9 2.6

Slovačka 2.0 3.5 0.4 2.5

Republika Koreja 2.0 2.4 1.7 1.9

Republika Češka 1.9 3.3 0.5 2.1

Danska 1.8 1.5 1.4 3.9

Japan 1.8 2.4 1.3 1.5

Madjarska 1.7 1.9 1.1 2.9

Švajcarska 1.6 1.2 1.1 3.9

Australija 1.5 1.5 0.9 2.9

Irska 1.3 1.6 0.6 2.4

Nevi Zeland 1.3 1.7 1.3 0.4

Kanada 1.1 1.3 0.3 2.9

Ujedinjeno Kraljevstvo 1.1 1.1 0.4 2.9

SAD 0.7 0.2 0.3 2.9

1. Izvor: 0–6, veći broj poena označava veći stepen zaštite pri zapošljavanju. Metodologija je detaljno data u OECD (2004., Aneks 2.A1). Izvor: OECD (2004.), i proračun od strane OECD za Srbiju.

74

139. Pokazatelji u dokumentu Svetske banke “Poslovanje” pokazuju Srbiju kao relativno fleksibilnu zemlju kada je reč o regulativama koje se odnose na zapošljavanje. Pokazatelji Svetske banke računaju se kao deo baze podataka Poslovanja koji se zasniva na proceni zakona i regulativa (vidi Okvir 4.2). Kada je reč o fleksibilnosti zapošljavanja, ova baza podataka uključuje tri parametra: teškoću zapošljavanja, teškoću otpuštanja i nefleksibilnost radnog vremena, plus sintezu mera o nefleksibilnosti zapošljavanja. Ovi rezultati dati su u rasponu od 0 to 100, a veće vrednosti ukazuju na veću nefleksibilnost. Srbija i Crna Gora su analizirane zajedno. Rezultat celokupne nefleksibilnosti zapošljavanja, obračunate nakon usvajanja zakona o radu iz 2005. godine bio je 28, manji porast u odnosu na 23 koliki je bio rezultat na osnovu zakona iz 2001. Ipak, rezultat za Srbiju i Crnu Goru ostaje dosta ispod rezultata drugih zemalja jugoistočne Evrope koji idu u rasponu od 42 (Bosna i Hercegovina) do 64 (Slovenija). Zanimljivo je da je procenjeno da je Srbija i Crna Gora potpuno fleksibilna, (tj. 0 poena) kada je reč o indeksu fleksibilnosti radnog vremena, a stvarna fleskibilnost radnog vremena zapažena na tržištu rada se čini dosta niska. Na primer, kao što vidimo u Poglavlju 2, rezultati za rad sa skraćenim radnim vremenom su veoma niski.

140. Iako regulativa koja se odnosi na tržište rada teorijski nije preterano nefleksibilna, jedna trećina preduzeća u Srbiji smatra da ona predstavlja problem u poslovanju. Ovo možda odražava kakvo iskustvo neki poslodavci imaju sa primenom zakona. U poredjenju sa drugim preprekama, regulativa koja se odnosi na tržište rada nije predstavljena kao jedna od najozbiljnijih prepreka u poslovanju u Srbiji (prikazano na Grafikonu 4.4). Uprkos tome, za manji broj preduzeća to predstavlja problem. Kao što pokazuje Grafikon 5.3, učestalost je uporediva sa situacijom u zemljama EU-8, i nešto iznad proseka kada se u celini gledaju zemlje jugoistočne Evrope. Nezadovoljstva koja mogu postojati mogu se više odnositi na primenu zakona a ne na sam zakon. Prema Savetu stranih investitora, poslodavci se suočavaju sa brojnim problemima vezanim za implementaciju zakona o radu od strane nadležne sudske i izvršne vlasti. Savet navodi različite probleme uključujući sudove koji primenjuju pravne koncepte iz prethodnih zakona, različita ministarstva koja imaju nekoordinirana mišljenja o istim problematikama, sudove koji imaju potpuno nekoordinirane prakse; i administrativne službenike koji nemaju potrebno znanje o osnovnnoj regulativi, itd.55

Grafikon 5.3: Regulativa u oblasti rada kao problem u poslovanju u Srbiji, Jugoistočna Evropa, EU8 i ECA zemlje, BEEPS, 2002. i 2005.1

1. Procenat preduzeća koja navode regulativu u oblasti rada kao problem. Izvor: BEEPS

55 Ovo se navodi u pismu Saveta Ministru za rad 2005. (bez datuma).

0 10 20 30 40

ECA

EU8

SEE

Srbija

2005 2002

75

Aneks

Aneks Tabele 5.1: Ključna poredjenja regulative u oblasti rada (za stalno zaposlene) iz zakona o radu Srbije i drugih zemalja Evrope i centralne Azije

Srbija 2001. Srbija 2005. Slovačka

2004. Češka 2002. Bugarska

2002. Makedonija

2005.

Maksimalno trajanje probnog rada

3 meseca 6 meseci 3 meseca 3 meseca 6 meseci 6 meseci

Maksimalno trajanje ugovora na odredjeno vreme

3 meseca 1 godina 3 meseca 1 Nije regulisano zakonom o

radu

3 godine 4 godine

Maksimalan broj časova redovnog rada u radnoj nedelji

40 sati 40 sati 40 sati 40 sati 40 sati 40 sati

Maksimalno radno vreme uključujući i prekovremeni rad nedeljno i godišnje

4 sata dnevno i ne više od 240 sati godišnje

48 sati nedeljno

48 sati nedeljno, 150 sati godišnje

48 sati nedeljno, 150 sati godišnje

46 sati nedeljno, 150 sati godišnje

50 sati nedeljno, 190 sati godišnje

Nagrada za rad preko regularnog radnog dana ili radne nedelje izraženo kao procenat regularne zarade

Definisano ugovorom o

radu

Minimum 26 procenata

Minimum 25 procenata

25 procenata 50–100 procenata

Bonus u iznosu jedne mesečne

plate zaposlenom koji je radio

preko 150 sati prekovremeno

Dani plaćenog odsudtva na godišnjem nivou

Ne manje od 18 radnih dana

Ne manje od 20 dana

Najmanje 4 nedelje

Najmanje 4 nedelje

20 radnih dana 20-26 radnih dana

Zakonski definisan otkazni rok za otpuštanje viška radne snage

Definisano programom

rešavanja viška radne snage

30 dana 2–3 meseca u zavisnosti od dužine radnog

staža

2–3 meseca u zavisnosti od

uzroka okončanja ugovora

Ne manje od 30 dana

Ne manje od 1 meseca

Zakonski definisan iznos otpremnina izražen kao broj mesečnih zarada za otpuštanje viška radne snage

2-5 mesečne zarade u

zavisnosti od dužine radnog

staža

1/3 mesečne zarade za prvih 10 godina

zaposlenja i ¼ zarade za

preko 10 godina

radnog staža

2–3 mesečne zarade u

zavisnosti od dužine radnog

staža

2 mesečne zarade

1 mesečna zarada

1-6 mesečnih zarada u

zavisnosti od dužine radnog

staža

1. Ugovor na odredjeno vreme u odredjenim okolnostima može da se produži. Izvor: Zakoni o radu.

76

77

PPOOGGLLAAVVLLJJEE 66:: MMRREEŽŽAA SSOOCCIIJJAALLNNEE ZZAAŠŠTTIITTEE ZZAA RRAADDNNIIKKEE

141. Što se više srpska privreda bude zasnivala na tržištu i bude orijentisana ka Evropi i globalnoj ekonomiji, njeno tržište rada će sve više postajati nepostojano i biće bitno da se napravi delotvorna mreža socijalne zaštite za podršku radnicima u prilagodjavanju neizbežnim dislokacijama na tržištu. Trenutno, kapacitet je veoma ograničen i u velikoj meri fokusiran na pružanje novčane pomoći radnicima koji su ostali bez posla u procesu privatizacije. Završetak procesa restrukturiranja predstavlja ključni korak za uspostavljanje preduslova za vodeću ulogu u stvaranju novih radnih mesta koju privatni sektor u budućnosti treba da ima. Završetak procesa je takodje važan za oslobadjanje resursa potrebnih za finansiranje sistema socijalne zaštite koji pomaže sve radnike. Mladi ljudi, ljudi sa nižom stručnom spremom i druge ugrožene grupe u stvari čine glavnicu nezaposlenih radnika i oni u stvarnosti ne dobijaju pomoć sadašnje mreže zaštite na tržištu rada, koja je poprilično zastarela. Sistem osiguranja za slučaj nezaposlenosti obezbedjuje pomoć veoma malom broju radnika i ima problem sa kašnjenjem u isplatama. Sa većinom korisnika koji primaju naknade dugi vremena i čestoostaju na evidenciji i posle isteka trajanja naknada, osiguranje u slučaju nezaposlenosti nema ulogu koji bi trebalo da ima -- primvremena mreža zaštite za nezaposlene radnike dok traže zaposlenje. Nacionalna služba za zapošljavanje ima prilično skromne resurse i ograničene kapacitete za finansiranje ili pružanje aktivnih mera na tržištu rada da bi pomogla onima koji traže posao da udju na tržište rada. I aktivne i pasivne mere na tržištu rada će morati da prošire pokrivenost svojim programima i stvarni nivo podrške koji pružaju radnicima. Moguće je da će postepeno resursi morati da se uvećaju da bi ovaj cilj mogao da se postigne.

AAA... PPPooommmoooććć ppprrreeeddduuuzzzeeećććiiimmmaaa uuu rrreeessstttrrruuukkktttuuurrriiirrraaannnjjjuuu 142. Republika Srbija je 2001. godine započela reformu restrukturiranja i program privatizacije. Prema podacima dobijenim iz Agencije za privatizaciju, privatizovano je 1.348 preduzeća u periodu od 2002. do marta 2006. godine. Zakon o privatizaciji, usvojen 2001. (i izmenjen i dopunjen 2003.), definiše tri metoda privatizacije: (i) tenderi za velika preduzeća, gde se strateškim investitorima nudi najmanje 70% kapitala; (ii) aukcije za mala i srednja preduzeća; i (iii) restrukturiranje i nakon toga prodaja na tenderu ili aukciji za grupu velikih preduzeća, koja sada beleže gubitke, ali koja su potencijalno održiva ili prodaja njihovih delova. Tabela 6.1 daje rezime kretanja u privatizaciji od kada je usvojen novi zakon. 56

56 Proces privatizacije u Srbiji je obaveljn tokom tri perioda. Prvi je počeo u okviru programa reformi 1989. godine; drugi (u velikoj meri orijentisan ka insajderima) počeo je 1997., dok je treći počeo sa novoizabranom Vladom 2001.

78

Tabela 6.1: Privatizacija državnih preduzeća, 2002.-2006.

Ukupan broj prodatih preduzeća

Ukupan broj zaposlenih u privatizovanim državnim

preduzećima

2002. 2003. 2004. 2005. 2006.1 2002.-2006.1

Tenderi 12 19 9 16 5 51588

Aukcije 194 643 261 200 37 123016

Tržište kapitala2 48 121 67 294 65 84205

Ukupno 254 783 337 510 107 258809

1. samo januar-mart. 2. Prodaja preostalog dela iz Akcijskog fonda u većinski privatnim preduzećima privatizovanim tokom devedesetih. Izvor: Agencija za privatizaciju.

143. Pomoć državnim i društvenim preduzećima predstavlja značajno finansijsko opterećenje za Vladu. Ovo obuhvata indirektne subvencije, direktne subvencije kroz Fond za razvoj i otpremnine kroz Tranzicioni fond. Zakon o budžetskom sistemu iz 2005. izdvojio je 7% ukupnih rashoda (CSD 32 milijarde) za subvencije za javna preduzeća (Cvetković i Lieberman 2005.). Pored ovih direktnih subvencija, preduzeća dobijaju različite vrste indirektnih subvencija putem praštanja dugova za komunalije, socijalne doprinose, poreze i kredite od državnih banaka. Ukupne budžetske subvencije i indirektna pomoć državnim i društvenim preduzećima kroz akumulaciju kašnjenja u plaćanju iznosila su 1.8% BDP u 2004.

144. Program restrukturiranja preduzeća već je za rezultat dao značajan broja otpuštenih radnika, i dovešće do daljeg masovnog otpuštanja u periodu od narednih par godina. Vlada se obavezala da u velikoj meri okonča program privatizacije do sredine 2007. iako ovaj rok može da se prekorači. Još uvek je oko 250.000 zaposlenih u državnim i društvenim preduzećima koja su u procesu restrukturiranja. Kao što je napomenuto ranije u tekstu, moguće je da će 80.000 tih radnika biti otpušteno u periodu od 2005. do 2008. (Cvetković and Lieberman 2005).

145. Izazova nadoknadjivanja postojećeg ili pronalaženje novnog zapošljavanja otpuštenim radnicima čini sastavni deo procesa privatizacije. Uobičajeno je da mere socijalnog ublažavanja obuhvataju kompenzaciju za izgubljeni posao, kao što su otpremnine, naknade za nezaposlenost, socijalna pomoć, prevremeni odlazak u penziju, i naknade prilikom odlaska u penziju i/ili usluge ponovnog zapošljavanja, kao što su prekvalifikacija, pomoć u traženju posla, savetovanje, itd. Ove vrste mera su ključne u cilju pružanja pomoći otpuštenim radnicima i njihovim porodicama da izadju na kraj sa privremenim i trajnim smanjenjem prihoda. Oni i investitorima povećavaju privlačnost društvenih preduzeća. Prirodno je da su potencijalni kupci nezainteresovani za preduzeća gde bi ih čekala perspektiva otpuštanja velikog dela radnika ili gde Vlada nema plan da pomogne u smanjenje broja zaposlenih.57

146. Vlada je 2002. godine definisala socijalni program da bi nadoknadila izgubljeni posao i pomogla otpuštenim radnicima u procesu restrukturiranja i privatizacije. Program je revidiran i

57 Suštinski postoje tri opcije za preraspodelu radne snage: (a) dati novom investitoru da to reši; (b) da Vlada pomogne pre prodaje; ili (c) kombinacija oba ova pristupa. Strategija za koju se opredelila Vlada Srbije je da započne restrukturiranje velikih preduzeća i da smanji broj zaposlenih pre same prodaje, a potom da kupcu dozvoli da dalje prilagodi broj zaposlenih (u oba pravca: i da zaposli nove zaposlene i da otpusti one koji su višak) nakon završetka procesa privatizacije.

79

neznatno izmenjen 2005. Socijalni program se primenjuje u društvenim i javnim preduzećima kao i u javnim institucijama u procesu restrukturiranja i/ili pripreme za privatizaciju.58 U okviru programa, otpušteni radnici mogu da se opredele za jednu od sledeće tri opcije u dobijanju otpremnina: (i) nadoknadu u iznosu od 10 prosečnih bruto zarada za zaposlene sa više od 10 godina osiguranja; (ii) nadoknadu u iznosu od 100 eura po godini radnog staža u dinarskoj protivvrednosti; i (iii) otpremninu prema zakonu o radu. U okviru ove poslednje opcije, otpušteni radnici mogu da se prijave Nacionalnoj službi za zapošljavanje i prijave se za dobijanje naknade za nezaposlene.

147. Dok s jedne strane radnici u okviru Socijalnog programa imaju prava na usluge pri zapošljavanju koje pruža Nacionalna služba za zapošljavanje ili bivše preduzeće, jako malo njih je izabralo ove usluge. Izmenama iz 2005. godine Vlada se nada da će se uloga ovih usluga povećati. U okviru socijalnog programa, radnici imaju prava na aktivne programe na tržištu rada koje finansira Nacionalna služba za zapošljavanje, ali usled ograničenih finansijskih sredstava, jako je malo raspoloživih programa. Samo oni koji su odabrali da prime standardnu (ne proširenu) otpremninu imaju prava da učestvuju u aktivnim programima, ali to je obuhvatilo manje od 5% svih onih koji su pokriveni socijalnim programom. Jedna potencijalno važna novina nedavno uvedena u socijalni program je koncept tranzicionih centara za višak radne snage (ili akcionih centara za višak radne snage).59 Ti centri se trenutno testiraju u okviru Projekta promocije zapošljavanja Svetske banke i DFID-a u šest preduzeća koje su u procesu restrukturiranja i privatizacije uz još četiri centra koja treba da budu pokrenuta uskoro. Zamišljeno je da oni budu centri resursa koji pružaju informacije o mogućnostima ponovnog zapošljavanja i mogućnostima vezanim za Vladin socijalni program i pomoć u implementaciji socijalnih planova preduzeća (vidi Okvir 6.1).60

Okvir 6.1: Tranzicioni centri za višak radne snage Tranzicioni centri za višak radne snage funkcionišu kao centri za komunikaciju i koordinaciju za radnike pružajući usluge ponovnog zapošljavanja u periodu pre i posle otpuštanja kao što su savetovanje, rasporedjivanje radnika, skrining i upućivanje radnika na dalju pomoć, kao i praćenje radnika koji su učesvovali u programu. Usluge koje pruža tranzicioni centar su na prema potražnji i potrebama. U periodu izmedju juna 2005. i februara 2006. bilo je skoro 5.000 poseta: tražile su se informacije, savetovanje i pomoć pri traženju posle od strane sadašnjih i bivših radnika u pet pilot preduzeća. Na primer, u preduzeću “Magnohrom” u Kraljevu, gde je oko 400 radnika višak, posebno opremljen tranzicioni centar sa timom od šest savetnika pružio je kurseve obuke za 67 radnika za specijalizovana zanimanja koja se traže, kao što je knjigovodstvo, zavarivanje, cvećarstvo, i kurs kompjutera. Radionice i seminari radjeni su na teme kao što su vaštine traženja posla, osnove poznavanja kompjutera, osnovi engleskog jezika, upravljanje stresom, beneficije i prava radnika, postupanje sa otpremninom, kako započeti sopstveni posao i kako koristiti internet. U preduzeću “Petrohemija” iz Pančeva tranzicioni centar pokrenuo je biznis inkubator za započinjanje tri nova posla koja će zaposliti 107 radnika.

58 Razlog da se Vlada opredeli za pružanje socijalnog programa leži u činjenici da je većina preduzeća koja se restrukturira i/ili privatizuje i u prošlosti bila u stanju da isplaćuje zarade svojim zaposlenima zahvaljujući vladinih subvencija. Te subvencije više nisu na raspolaganju, a preduzeća jednostavno nemaju sredstva za troškove otpuštanja radne snage, tako da država plaća ovu vrstu kompenzacije odabranim preduzećima kroz Tranzicioni fond. 59 Ovaj koncept je uskladjen sa opcijama za koje su se opredelili radnici iz ankete praćenja. Mnogo je onih koji su ispitani u anketi i koji su odgovorili da gubitak zaposlenje teško da može da se nadokandi bilo kojim novčanim iznosom što dovodi do zaključka da bi budući socijalni programi trebalo da pokušaju da pomognu radnicima da pronadju novo zaposlenje u najkraćem mogućem periodu (CONZIT 2005.). 60 Socijalni programi preduezća koncipirani su tako da omoguće sprovodjenje rane intervencije u preduzećima, uspostavljanje timova na licu mesta koji bi pomogli u planiranju i implementaciji usluga ponovnog zapošljavanja, procenili potrebe radnika putem anketiranja radnika, implementirali usluge (u većini slučajeva na mestu gde se radnici otpuštaju), a potom i pratili različite statističke faktore kojima se mere rezultati.

80

148. Opšti finansijski troškovi socijalnog programa su visoki. Tokom perioda 2002.-2004., otpremnine isplaćene iz Tranzicionog fonda, koji je osnovan da pokriva troškove socijalnog programa, iznosile su 13.6 milijarde dinara (211 miliona eura), što je oko 0.4% BDP-a na godišnjem nivou. U 2005. isplaćeno je 6.165 milijarde dinara i očekuje se rast tih troškova u 2006. godini posebno zbog kašnjenja u isplati prema preduzećima koja se restrukturiraju i koji se procenjuju na oko dve milijarde dinara..61 Izmedju 2002. i 2005. socijalni program pružio je pomoć za oko 126.700 otpuštena radnika u 231 preduzeću. Ukupno, 87 preduzeća imalo je korist od socijalnog programa tokom protekle godine i 27.300 otpuštenih radnika (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike2006.).62

Uticaj socijalnog programa na višak radne snage

149. Anketa praćenja radnika koji su otpušteni pruža informacije o tome ko je pogodjen, šta se desilo tim radnicima, kao i o restrukturiranju preduzeća i uopšteno o socijalnom programu. U okviru Projekta promocije zapošljavanja koji finansiraju Svetska banka i DfID sprovedena su tri kruga anketa praćenja u periodu 2004.-2006. u Pančevu, Kraljevu, Nišu i Lazarevcu (vidi Okvir 6.2).

Okvir 6.2: Svetska banka-DfID - Anketa praćenja otpuštenih radnika U okviru Projekta promocije zapošljavanja koji se finansira iz sredstava Svetske banke / DfID-a uradjena je i anketa praćenja koja je obuhvatila oko 1.000 otpuštenih radnika, a sproveo ju je CONZIT u periodu izmedju oktobra 2004. i novembra 2005. Sprovedena je u tri kruga medju onima koji su otpušteni u procesu restruktiriranja i privatizacije devet velikih preduzeća u četiri pilot opštine. Preduzeća su: “Industrija stakla“ i “HIP Azotara“ iz Pančeva; “EI korporacija“, “MIN Holding” i “Vulkan” iz Niša, “Magnohrom” i “Fabrika vagona” iz Kraljeva; i “Kolubara – Ugostiteljstvo“ i “Kolubara – Gradjevinar” iz Lazarevca. Sva ova preduzeća koristila su socijalni program. Treći krug nije sproveden u Lazarevcu s obzirom da nijedno preduzeće nije počelo proces restrukturiranja do oktobra 2005. Najveći broj onih koji su obuhvaćeni anketom o praćenju izgubilo je posao tokom 2003. (45%) i 2002. (39%). Cilj ove ankete bio je da (a) identifikuje kako su iskorišćena sredstva dobijena u okviru socijlnog programa; (b) sprovede analizu stava radnika prema socijalnom programu; (c) sprovede analizu njihovog ekonomskog statusa kao posledice otpuštanja; (d) identifikuje tipične modele ponašanja na tržištu rada; i (e) pruži pregled uticaja aktivnih politika na tržištu rada.

150. Otpušteni radnici su obično stariji, imaju duži radni staž na tom radnom mestu i bili su specijalnizovani proizvodni radnici. Ovo je profil koji se teže ponovo zapošljava. U tri od četiri mesta, dominantni u uzorku bili su stariji radnici sa dužim radnim stažom; na primer u Pančevu, preko 25% otpuštenih radnika imalo je preko 30 godina radnog staža, a samo 6% je imalo manje od 10 godina staža. Prema njihovom radnom profilu, većina otpuštenih bili su proizvodni radnici, usko specijalizovani, te je stoga njihovo ponovno zapošljavanje težak zadatak. U najvećoj meri ovi radnici su zanatlije, radnici u pogonu i rukovaoci mašinama i monteri, nekvalifikovani radnici i službenici.

151. Mnogi radnici koji su učestvovali u uzorku su bili ili delimično zaposleni ili na prinudnom odmoru pre nego što su otpušteni. Većina otpuštenih radnika izjavila je da je imala jako male zarade pre otpuštanja; 81% je zaradjivalo manje od 100 eura mesečno (u 2003. prosečna neto zarada u zemlji bila je 61 Ovi podaci ne uključuju troškove koje je snosilo Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike za pružanje pomoći preduzećima u procesu restrukturiranja i pripreme za privatizaciju kroz specifične aktivne programe na tržištu rada. U 2005. programi aktivnih mera ponovnog zapošljavanja primenjene su za 723 poslodavaca sa 367,400 zaposlenih od kojih 48,100 (ili 13%) su proglašeni za višak. Te godine na programe je potrošeno 750 miliona dinara (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2006). Ovaj podatak ne uključuje finansiranje programa za preduzetnike iz Fonda za razvoj. 62 Procenjuje se da je oko jedne trećine radnika u preduzećima koja su uključena u Vladin socijalni program otpušteno i da je koristilo ovaj program.

81

oko 170 eura, a u 2002. oko 150 eura). Ovo pokazuje da mnogo njih verovatno nije bilo potpuno zaposleno pre otpuštanja ili su bili na prinudnom odsustvu.

152. U skladu sa opštim trendom, skoro svi radnici su se opredelili za paušalnu naknadu. Na osnovu rezultata trećeg kruga ankete, više od 98% opredelilo se za jednu od paušalnih proširenih otpremnina. To ne čudi s obzirom da su te opcije postale atraktivnije što je staž duži. Prosečna otpremnina iznosila je oko 130.000 dinara (oko 1.600 eura) ili devet prosečnih mesečnih zarada. Ovo je mnogo više od onoga što osigurani evidentirani nezaposleni mogu da dobiju. Više od jedne trećine (37%) primilo je izmedju 140.000 i 210.000 dinara (izmedju 12 i 18 mesečnih zarada). Nije bilo zahteva za obukom ili pomoći u samozapošljavanju i jako mali broj (1.6%) uglavnom starijih radnika kojima je nedostajalo malo do penzije opredelio se za mesečnu isplatu naknade za nezaposlenost preko Nacionalne službe za zapošljavanje.

153. Većina radnika koji su otpušteni iskoristili su novac od otpremnina za potrošna dobra, uključujući i plaćanje dugova. U istraživanju se došlo do podatka da je 84% dobijenih sredstava potrošeno na potrošne izdatke (od kojih 13% na kupovinu trajnih dobara), slede investicije (11%), i štednja (5%). S obzirom na to da je veliki broj radnika imao veoma niska primanja pre otpuštanja, ovaj model je razumljiv. Veoma mali deo novca koji je potrošen na investicije korišćen je na obrazovanje i obuku (10%); medju mladjim radnicima ovaj procenat investicija je veći i iznosi 20%. Bolje obrazovani radnici investirali su u većoj meri na obrazovanje.

154. Većina evidentiranih kod Nacionalne službe za zapošljavanj i koji su se prijavili zato što traže posao su mladi. Prema trećem krugu ankete, 97% ispitanika se prijavilo Nacionalnoj službi za zapošljavanje nakon što su otpušteni. To je povećanje u odnosu na prethodni krug ankete (87% odnosno 90% u prva dva kruga anketen). Prema ispitanim radnicima, osnovni razlog prijavljivanja na evidenciju Nacionalne službe za zapošljavanje bio je da pronadju zaposlenje (71% iz trećeg kruga). Mladji radnici su posebno često odgovarali da traže novi posao (Tabela 6.2). Drugi važan razlog za prijavljivanje na evidenciju bio je da bi dobili zdravstveno osiguranje za sebe i članove svojih porodica (32%).

Tabela 6.2: Aktivnosti otpuštenih radnika u traženju posla (% raspodele) prema starosti, rezultati ankete praćenja

Traženje posla Do 35 godina 35-45

45-55

Preko 55 godina

Konstantno 73.1 64.5 50.3 33.3 Periodično 22.2 17.8 26.2 33.3 Ne tražim novi posao 4.6 17.8 23.5 33.3 Ukupno 100 100 100 100

Izvor: CONZIT 2005.

155. Manje od 5% radnika je učestvovalo u aktivnim programima na tržištu rada. Delimično to je uzrokovano slabim kapacitetima Nacionalne službe za zapošljavanje i nedostatkom sredstava i velika većina vidi novčane naknade kao jedinu vrstu pomoći. Nesumljivo je da ovo ukazuje na karakteristike radnika i njihovo vidjenje mogućnosti zapošljavanja koje postoje. U okviru aktivnih programa na tržištu rada, sajmovi zapošljavanja, samozapošljavanje i subvencije praćeni dodatnim obrazovanjem i obukama procenjeni su od strane isputanika u trećem krugu ankete kao najprihvatljivije mere.63

63 Ovi rezultati se u velikoj meri razlikuju od rezultate drugog kruga ankete, gde je prioritet bio na samozapošljavanju, a potom su sledile subvencije za zapošljavanje.

82

156. Za većinu otpuštenih radnika veoma je teško da pronadju novo zaposlenje, a većina je ostala nezaposlena do sprovodjenja ankete. Samo 5% ispitanih radnika tokom trećeg kruga je ostalo van kategorije radno sposobnog stanovništva, ali je skoro dve trećine (64%) izjavila da su nezaposleni. Preostalih 31% pronašlo je zaposlenje; skoro 60% njih je zaposleno u privatnom sektoru. Oko dve trećine onih koji su se zaposlili do novembra 2005. zaposlila se u prvih godinu dana od gubitka prethodnog zaposlenja. Uloga NSZ-a u pronalaženju posla je zanemarljiva: samo 1.3% je pronašla posao posredovanjem agencija za zapošljavanje. Od ukupnog broja zaposlenih 18% je započelo sopstveni biznis, ili se samozaposlilo. Većina onih koja je pronašla posao rade u sektoru usluga.

157. Radnici vide nedostatak slobodnih radnih mesta kao glavnu prepreku u pronalaženju novog zaposlenja. Prema podacima trećeg kruga ankete, 57% ispitanika naznačila je da nedostatak slobodnih radnih mesta predstavlja ključni problem; ovo je znatno više u odnosu na podatke iz prva dva kruga (29% i 44% u prvom odnosno drugom krugu). Uprkos sigurno kompleksnom tržištu rada, oni koji traže posao nisu spremni da prihvate bilo koji posao koji im se nudi. Odbijanje posla povezan je sa niskom zaradom ili nepovoljnim uslovima rada ili su kvalifikacije koje poslodavac traži i suviše visoke za one koji traže zaposlenje. Kada je reč o visini zarada, očekivanja mnogih nezaposlenih prilično su visoka. Druga najčešće navedena prepreka bila je starost otpuštenih radnika; 44% ispitanika reklo je da niko neće da zapošljava radnike njihovog godišta.

158. Status zaposlenosti je veoma povezan sa starosnom dobom, polom i stepenom obrazovanja. Verovatnoća za otpuštene radnike da nadju novo zaposlenje se smanjuje sa starosnom dobom (Tabela 6.3). Ovo se posebno odnosi na zapošljavanje u privatnom sektoru. Bolje obrazovani muškarci imaju viši stepen zaposlenosti kako generalno gledano tako i u privatnom sektoru. Oni koji započinju sopstveni posao su obično bolje obrazovani muškarci stari 35-45. S druge strane, privremeni poslovi obično dobijaju mladi i slabije obrazovani. Nezaposlenost se povećava sa starosnom dobom; takodje se vezuje za niže obrazovanje; medju nezaposlenima veliki procenat je žena.

Tabela 6.3: Status zaposlenosti u aprilu-maju 2005. otpuštenih radnika u periodu 2002.-2003. prema socio-demografskim karakteristikama (%), rezultati ankete praćenja

Do 35 godina 35-45 45-55 Preko 55 godina

Zaposleni u privatnom sektoru 32.0 17.9 9.5 5.1 Zaposleni u javnom sektoru 7.2 5.6 3.5 2.5 Vlasnici 5.2 6.9 3.9 3.8 Privremeni poslovi 10.3 4.4 4.5 2.5 Nezaposleni 41.2 58.6 66.5 63.3 Neaktivni (penzioneri, studenti, invalidi) 4.1 6.6 12.1 22.8 Ukupno 100 100 100 100

Izvor: CONZIT 2005.

159. Rezultati ankete pokazuju da većina otpuštenih radnika veruje da im je životni standard opao od kada su izgubili posao. Ova observacija je uprkos činjenici da su mnogi radnici imali niska primanja pre nego što su otpušteni usled kašnjenja u isplati zarada ili neregularnih plaćanja na prethodnom poslu. Većina domaćinstava otpuštenih radnika koji su bili obuhvaćeni anketama bili su voma siromašni: skoro 50% je izjavilo da ima manje od 3.500 dinara (oko US$50) mesečnih primanja po članu porodice.

83

Rezultati ankete ukazuju na to da se socio-ekonomski status značajno pogoršao za starije radnike koji su otpušteni kao i za radnike sa nižim nivoom obrazovanja.64

BBB... NNNaaakkknnnaaadddeee zzzaaa nnneeezzzaaapppooosssllleeennnooosssttt 160. Sistem osiguranja u slučaju nezaposlenosti u Srbiji definisan je zakonom o zapošljavanju i osigranju u slučaju nezaposlenosti iz 2003. Ovaj zakon je pretrpeo značajne reforme i pooštrio je originalni sistem osiguranja u slučaju nezaposlenosti iz 1992. Osnovni parametri sistema su:

• Nezaposleni radnici sa minimum 12 kontinuiranih meseci plaćenih doprinosa za osiguranje u slučaju nezaposlenosti ili 18 meseci sa prekidima imaju pravo na naknadu za nezaposlenost;

• Trajanje primanja naknade zavisi od dužine plaćanja doprinosa. Doprinosi u trajanju od 1-5 godina daju pravo na primanje naknada u trajanju od 3 meseca; 5-15 godina na šestomesečnu naknadu; 15-20 godina na naknadu u trajanju od 9 meseci i za više od 20 godina na 12 meseci. Zaposleni mogu da dobiju 24 mesci ako su plaćali doprinose odredjeni broj godina i odredjene su starosne dobe.65 Iako je trajanje naknade smanjen, maksimum trajanja je i dalje dugačak u poredjenju sa zemljama drugih regiona i zemljama Evrope i centralne Azije, gde uobičajeno maksimum trajanja primanja naknade iznosi 12 meseci.

• Naknada za nezaposlene iznosi 60% prosečne zarade pojedinca tokom 6 meseci koji su prethodili otpuštanju za prva tri meseca, i potom se smanjuje na 50% za preostali period. Nivo naknade se povećava za 10% za one koji pohadjaju dalje obrazovanje i/ili dokvalifikaciju. Maksimalni iznos naknade je prosečna mesečna zarada, dok minimalna naknada ne može biti niža od minimalne zarade. Pored toga, korisnici naknade imaju prava na penzijsko i zdravstveno osiguranje koje se plaća na stvarni nivo naknade. Plaćanja Fondu za zdravstveno osiguranje i Fondu za penzijsko osiguranje vrši Nacionalna služba za zapošljavanje.

161. Trenutno, jako mali broj radnika prima naknadu. Prema podacima ankete o radnoj snazi iz 2005. samo 5.5% nezaposlenih je izjavilo da prima naknadu za nezaposlenost. Različiti su razlozi za ovu slabu pokrivenost. Jedan od razloga je istek trajanja naknade zbog visokog procenta dugotrajne nezaposlenosti. Drugi problem je to što veliki broj nezaposlenih radnika, medju kojima je veliki broj nezaposlenih mladih, ne ispunjava kriterijume zato što nema minimalni period plaćenog osiguranja za slučaj nezaposlenosti. To bi se moglo ilustrovati time da je samo 0.2% nezaposlenih mladjih od 25 godina izjavilo da prima naknadu za nezaposlenost u anketi o radnoj snazi u poredjenju sa 22.7% nezaposlenih od 55 godina i starijih.

162. Pokrivensot naknadom za nezaposlene je čak veoma niska medju nezaposlenim radnicima koji su na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje. Medju evidentiranim nezaposlenima, pokrivenost je bila samo 8.5% prema podacima iz Ankete o radnoj snazi iz 2005. Mnogo radnika se prijavljuje u Nacionalnu službu za zapošljavanje ne da bi primali naknadu već da bi ostvarili neka druga prava, prvenstveno pravo na zdravstveno osiguranje.

64 Tamo gde je otpuštanje na dobrovoljnoj osnovi, oni koji su odlučili da napuste posao mogu biti i oni koji će najlakše pronaći novi posao i tako obezbediti bolju ekonomsku situaciju nego oni koji ostaju u preduzeću. Anketa radjena medju radnicima zaposlenim u RTB Boru, društvenom rudniku bakra sa 2.500 radnika koji su dobrovoljno napustili preduzeće u 2002. došla je do podataka da domaćinstva bivših zaposlenih ne žive lošije u odnosu na domaćinstva sadašnjih zaposlenih. Mnogi zaposleni koji su napustili preduzeće pronašli su zaposlenje (često u neformalnom sektoru), dok se oni koji su ostali bore sa niskim platama i kašnjenjima u isplati. 65 Na primer, pojedinci sa 51 godinom ili stariji imaju prava ako su plaćali doprinose 38 godina (za muškarce) ili 33 za žene. Slično tome, trajanje od 24 meseca je moguće za radnike koji imaju 55 godina i više od 25 godina plaćenih doprinosa ili 20 godina doprinosa ako su muškarci stariji od 60 i žene od 55 godina.

84

163. Stvarna pokrivenost osiguranjem u slučaju nezaposlenosti je smanjena i zbog kašnjenja u isplati nakanda. U praksi, korisnici primaju isplatu tek šest meseci nakon što se njihovo pravo na primanje naknade utvrdi. Prema NSZ sektoru za osiguranje u slučaju nezaposlenosti ova kašnjenja počela su 2000.-2001. sa smanjenjem stope doprinosa i velikim otpuštanjima u državnim i društvenim preduzećima. NSZ jednostavno nije dobijao dovoljno prihoda od doprinosa da bi isplatio svoje obaveze korisnicima nakanada za nezaposlene, a transferi iz budžeta su bili suviše mali da bi taj nedostatak kompenzovali. U decembru 2005. prema NSZ podacima, kašnjenja u isplati nekanda za nezaposlene bili su preko 7 milijardi dinara. Šestomesečno kašnjenje u isplati naknada lako mogu da obeshrabre nezaposlene da se prijave NSZ-u za primanje nakanade. Ovakva situacija je posebno obeshrabrujuća za one koji nemaju dugi staž plaćanja osiguranja te stoga ne bi imali pravo na duže trajanje naknade. Korisnici, pošto dobiju prvu naknadu (sa zakašnjenjem) nastavljaju da primaju celokupan iznos naknade za onoliko meseci za koliko su kvalifikovani. Ipak, ima drugih negativnih posledica ovih kašnjenja. Prvo, stvarna vrednost naknada koju korisnici primaju je niža zbog inflacije. Drugo, ovakva situacija motiviše neformalno zapošljavanje. Korisnici nakande u slučaju nezaposlensoti, kojima je prihod potreban, će verovatno morati da rade tokom šestomesečnog kašnjenja u isplati nakanda ali to zaposlenje će morati da bude u neformalnom sektoru da se ne bi ugrozila buduća naknada.

164. Sistem osiguranja u slučaju nezaposlenosti ne funkcioniše kao tranziciona mreža sigurnosti za radnike koji su privremeno bez posla i traže novo zaposlenje. U suštini, većina korisnika ima veoma dugačko trajanje nakanda. Prema administrativnim podacima NSZ-a samo 20% svih korisnika prima naknadu za nezaposlene 9 meseci ili manje (Grafikon 6.1). Skoro jedna trećina (32%) ima prava na naknadu u trajanju od 24 meseci, što znači da su plaćali doprinose najmanje 20 godine. Drugu najveću kategoriju korisnika čine oni koji su više od 30 godina plaćali doprinose i zakonom iz 1992. godine dobili proširenu naknadu koja traje sve dok ne steknu prava na penzionisanje ili ne nadju zaposlenje.

Grafikon 6.1: Raspodela korisnika osiguranja u slučaju nezaposlenosti, prema trajanju naknade, decembar 2005.

Izvor: NSZ

165. Kao što sugeriše dugo trajanje naknade, korisnici naknade za nezaposelnost su uglavnom stariji radnici. I podaci iz Ankete o radnoj snazi pokazuju da je više od 30% korisnika starije od 55 godina i skoro 70% starije od 45 godine. I dok su obično korisnici naknade za nezaposlenost stariji ljudi, 55% evidentiranih nezaposlenih su mladji od 35 godina. Mladji radnici i sa manje radnog iskustva sa kraćim periodom osiguranja za slučaj nezaposlenosti ili nemaju prava da primaju naknadu za nezaposlenost ili se ne prijavljuju za primanje naknade; pretpostavlja se da je kašnjenje u isplati jedan od

6%7%

7%

28%

0%31%

21% 3 meseca

6 meseci 9 meseci 12 mesecis 18 meseci 24 meseca Do penzije

85

faktora. I dok naknade za nezaposlene verovatno ne destimulišu mlade u zapošljavanju, to bi mogao biti slučaj sa starijm nezaposelnima.

Tabela 6.4: Raspodela korisnika naknade za nezaposlenost i nezaposlenih prema starosnoj strukturi, 2004.

Starost Korisnici naknade za

nezaposlene Nezaposleni

15-24 5.1 23.8 25-34 10.3 31.6 35-44 15.7 21.9 45-54 38.1 18.0 55-64 30.8 4.6

Ukupno 100.0 100.0

Izvor: NSZ, Anketa o radnoj snazi

166. Prosečna naknada za nezapslene je dosta niska u poredjenju sa sadašnjim zaradama. U praksi, prosečna naknada za nezaposlenost iznosi 47% prosečne neto zarade ili 33% prosečne bruto zarade.66 Ovi proseci ukazuju na to da značajan procenat korisnika prima naknade koje su u visini minimalne zarade ili nešto malo viši.

167. Na program nakanda za nezaposlene odlazi 72% budžeta NSZ-a. To obuhvata i neto neknadu za nezaposlenost kao i transfere fondovima za penzijsko i zdravstveno osiguranje. Deo budžeta NSZ-a koji se odvaja za rashode za naknade za nezaposlenost smanjio se tokom poslednjih par godina usled primene restriktivnijeg zakona o zapošljavanju iz jula 2003. (Tabela 6.5). Pored naknada za nezaposlenost, NSZ je nadležan i za nekoliko drugih pasivnih mera na tržištu rada uključujući naknade za radnike sa Kosova; ovo su mali programi, ali kada se sve zajedno sabere, oko 9% NSZ budžeta odlazi na njih. U 2005. godine udeo potrošnje na aktivne mere na tržištu rada je samo oko 9%.

66 Ova procena se bazira na prosečnom nivou naknada koju objavljuje Nacionalna služba za zapošljavanje do koje se dolazi deljenjem ukupnih rashoda za naknade za nezaposlenost sa brojem korisnika u trenutku isplate. S obzirom da se u isplati naknada kasni 6 meseci, uporedjujemo ih sa nivoom zarada u trenuku isplate.

86

Tabela 6.5: NSZ Rashodi (u milionima CSD), 2003.-2005.

Izvor: NSZ

168. NSZ prihodi od doprinosa u slučaju nezaposlenosti su manji u odnosu na potrebe za finansiranje osiguranja za nezaposlene. Ipak, deluje da se situacija popravlja. U 2005. prihodi od doprinosa su mogli da pokriju 67% rashoda za bruto naknade za nezaposlenost (tj. uključujući doprinose za penzijsko i zdravstveno osiguranje). Kada ovi prihodi ne mogu da pokriju rashode za naknade, potrebni su transferi iz republičkog budžeta da to pokriju. Ipak, finansijska situacija za finansiranje osiguranja u slučaju nezaposlenosti čini se da se poboljšava. Izmedju 2003. i 2005. naplaćeni doprinosi su pokrivali rasteći udeo obaveza iz sistema osiguranja u sluačju nezaposlenosti (Grafikon 6.2). Naplata je sve bolja; godišlji stvarni rast prihoda od doprinosa u slučaju nezaposlenosti bio je 20% u 2004. i skoro 10% u 2005. Ovaj rast rezultat je šire osnove doprinosa i rasta stope doprinosa (sa 1.1% na 1.5%) definisanih Zakonom o doprinosima socijalnog osiguranja iz 2004. Povećani prihodi od doprinosa omogućili su NSZ-u da u potpunosti pokrije neto naknade za nezaposlene (iako ne i doprinose za fondove za penzisjko i zdravstveno osiguranje) u 2005.; poredjenja radi, u 2003. prihodi od naplaćenih doprinosa predstavljali su samo 81% neto naknada.

Rashodi

2003. % BDP-a 2004.

% BDP-

a 2005.

% BDP-

a Ukupni rashodi (1+2+3+4) 9,708.80 0.9 14,421.18 1.1 17,584.24 1.09 1. Rashodi za NSZ zaposlene (zarade i naknade) 0.0 633.80 0.0 919.90 0.06

2. Rashodi za robu i usluge (NSZ operativni troškovi) 642.90 0.1 400.70 0.0 512.10 0.03

3. Prava iz socijalnog osiguranja (pasivno+aktivno) 8,771.60 0.8 13,374.28 1.0 15,937.94 0.99

3.1 Pasivne mere na tržištu rada (3.1.1+3.1.2+3.1.3+3.1.4+3.1.5) 7,890.90 0.7 12,963.98 1.0 14,392.94 0.89

3.1.1 Bruto naknade za nezaposlene (3.1.1.1+3.1.1.2) 7,890.90 0.7 11,406.40 0.9 12,638.69 0.79

3.1.1.1 Neto naknade za nezaposlene 5,594.20 0.5 7,374.40 0.6 7,853.89 0.49 3.1.1.2. Tekući transferi 2,296.70 0.2 4,032.00 0.3 4,784.80 0.30 Fond za penzijsko osiguranje 1,463.50 0.1 2,537.00 0.2 3,068.70 0.19 Fond za zdravstveno osiguranje 833.00 0.1 1,444.35 0.1 1,716.10 0.11 3.1.2 Privremene naknade za zaposlene sa Kosova 0.0 1,191.28 0.1 1,515.20 0.09

3.1.3 Jednokratna novčana naknada za zapošljavanje 44.50 0.00

3.1.4 Naknada za trenere 0.0 75.50 0.0 0.00 0.00 3.1.5 Druga prava iz socijlanog osiguranja (uključujući zdravstveno osiguranje za nezaposlene)

0.0 290.80 0.0 194.55 0.01

3.2 Aktivne mere na tržištu rada 880.70 0.1 410.30 0.0 1,545.00 0.10 4. Drugi rashodi 12.40 0.0 214.30 0.01

87

Grafikon 6.2: Naplaćeni doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti izraženo kao procenat neto i bruto obaveza za naknade za nezaposlene, 2003.-2005.1

Izvor: NSZ

CCC... AAAkkktttiiivvvnnniii ppprrrooogggrrraaammmiii nnnaaa tttrrržžžiiiššštttuuu rrraaadddaaa 169. I dok s jedne strane Srbija ima dugogodišnje iskustvo sa javnim zavodom za zapošljavanje, s druge strane ima relativno malo iskustva sa različiutim aktivnim merama na tržištu rada koji se koriste na liberalnim tržištima rada. Zavod za zapošljavanje osnovan je 1945. ali se njegova funkcija tokom perioda socijalnizma u velikoj meri razlikovala od zavoda za zapošljavanje u tržišnim privredama. Sada je Nacionalna služba za zapošljavanje nadležna za aktivne mere na tržištu rada. Zakon o zapošljavanju iz 2003. predstavlja pravni osnov za aktivne mere na tržištu rada.

170. Prema Nacionalnoj strategiji zapošljavanja za 2005.-2010. Nacionalna služba za zapošljavanje je nadležna za uspostavljanje ravnoteže izmedju ponude i potražnju radne snage, uključujući primenu aktivne politike. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja (NEAP) za period 2006-2008. je nedavno usvojen i definiše mere i aktivnosti za realizaciju Nacionalne strategije zapošljavanja za period 2005-2010. NEAP identifikuje programe tržišta rada (uključujući i aktivne programe na tržištu rada) neophodne da odgovore na strateške izazove zapošljavanja identifikovane u Nacionalnoj strategiji zapošljavanja kao i u drugim Vladinim strateškim dokumentima.67

171. Rashodi za aktivne mere na tržištu rada su ograničeni i svake godine variraju u zavisnosti od raspoloživih sredstava. Budžetske alokacije za programe tržišta rada opisane su u prethodnom odeljku (Tabela 6.6). Opšte gledano, Srbija troši oko 1.1% BDP-a na aktivne i pasovne programe koje Nacionalna služba za zapošljavanje obezbedjuje.68 Ovaj iznos je nizak prema standardima EU-15 zemalja, ali je nešto viši nego u mnogim zemljama centralne i istočne Evrope.69 Treba takodje naglasiti da se značajna javna sredstva odvajaju za isplatu otpremnina u okviru socijalnog programa. Kao što je prikazano na Tabeli 6.6, manje od 10% rashoda Nacionalne službe za zapošljavanje ide za aktivne programe, što je mnogo manje

67 NSZ je pripremio dokument koji definiše strategiju promena potrebnu za implementaciju aktivnih programa na tržištu rada obuhvaćenih Nacionalnom strategijom za zapošljavanje. 68 To ne uključuje podršku za samozapošljavanje kroz Fond za razvoj ili pomoć stranih donatora za aktivne programe na tržištu rada, uključujući male zajmove, programe javnih radova (“Lepa Srbija” projekat UNDP-a), programe obuke, finansiranje centara za pomoć malim preduzećima, itd. 69 Na primer, u 2004. Češka je potrošila 0.51%, Poljska 0.98% (neuključujući rashode za službu za zapošljavanje i administraciju), i Slovačka 0.76% (OECD 2005).

0% 20% 40% 60%

80% 100% 120%

2003 2004 2005

% bruto % neto

88

nego u mnogim zemljama centralne i istočne Evrope. Pored toga, rashodi za aktivne mere na tržištu rada su veoma nepostojani, i smanjivali su se sa 880 miliona na 410 miliona dinara u periodu izmedju 2003. i 2004. a potom su u 2005. godini porasli na 1.545 milijarde. Ova nestabilnost je uzrokovana činjenicom da je prioritet dat obavezama iz osiguranja u slučaju nezaposlenosti, a u suštini šta preostane ide za aktivne mere. Ako, kao što je prikazano u prethodnom odeljku, doprinosi za osiguranje u slučaju nezaposlenosti postaju sve pouzdaniji shodno tome i mogućnosti finansiranja aktivnih programa na tržištu rada će se poboljšati.

172. I dok su raspoloživa sredstva ograničena, korisnika – evidentirani nezaposleni -- je mnogo, što ukazuje na činjenicu da ima mnogo ljudi koji možda ne traže zaposlenje aktivno a koji su evidentirani kod Nacionalne službe za zapošljavanje da bi dobili zdravstveno kao i druge oblige socijalnog osiguranja. Prema evidenciji NSZ-a broj evidentiranih nezaposlenih je 990.700 od kojih 895.700 ima status nezaposlenih.70 Ovaj broj u velikoj meri premašuje procene nezaposlenosti na osnovu Ankete o radnoj snazi (vidi poglavlje 2). Kao što je već mnogo puta pomenuto u ovom izveštaju ima mnogo jakih razloga da neko bude evidentiran zato što prema zakonu korisnici naknade za nezaposlene imaju pravo na zdravstveno, penzijsko i invalidsko osiguranje tokom perioda isplate naknade za nezaposlene.71 Rezultat toga je da je mnogo ljudi na evidenciji NSZ-a registrovano da traže posao a u stvari oni su zaposleni u sivoj ekonomiji ili ne pripadaju više radno sposobnom stanovništvu. Ministarstvo zdravlja i Ministarstvo rada rade na opcijama za uklanjanje ove motivacije, ali do sada nisu došli do rešenja.

173. Ovako veliki broj predmeta predstavlja najveći teret za već preopterećenu služnu za zapošljavanje. Nacionalna služba za zapošljavanje se suočava sa brojnim ozbiljnim problemima: nedostatak sredstava, nedovoljan broj zaposlenih, i ograničenost fragmentiranom mrežom službi za zapošljavanje i pokušaja da modernizuje zastareli sistem službe za zapošljavanje.72 Brok predmeta – odnos broja korisnika i zaposlenih koji rade na savetovanju pri zapošljavanju – predstavlja ključnu prepreku. U decembru 2005. NSZ je imoa 1.836 zaposlenih od čega je 547 radilo na direktnom savetovanju (Ministarstvo rada, rapošljavanja i socijalne politike 2006.). U proseku jedan savetnik mora da radi sa više od 1.600 evidentiranih nezaposlenih (u nekim lokalnim filijalama broj predmeta iznosi više od 2.000 nezaposlenih po savetniku) što ga čini jednim od najpreopterećenijih javnih službi za zapošljavanje u celom regionu (Grafikon 6.3). Značajan deo radnog vremena zaposleni koji su u direktnom kontaktu sa nezaposlenima provedu radeći na sporednim funkcijama, kao što je vodjenje evidenicje. Sadašnja situacija kada je reč o ljudskim resursima je u potpunosti neadekvatna za preuzimanje potencijalno većeg obima usled većeg broja nezaposlenosti i još neadekvatnija u kontekstu pružanja aktivnih programa na tržištu rada, posebno efikasnih i personalizovanih usluga posredovanja. Dodatni problem predstavlja nepostopjanje moderne IT tehnologije, što usporava rad i smanjuje efikasnost.

70 Oko 92,100ljudi su privremeno nesposobni ili nespremni za rad (porodiljsko, zdravstveni razlozi, promena mesta prebivališta, vojna obaveza, itd.), a 2.900 je tražilo premeštenje sa posla na posao. 71 Pored toga, prema zakonu o zdravstvenoj zaštiti neke socijalno ugrožene grupe, uključujući nezaposlene na evidenciji, takodje imaju pravo na subvencije iz državnog budžeta za zdravstvenu zaštitu. Prema zakonu o zdravstvenom osiguranju, nezaposleni i druge grupe imaju prava na subvenciju za zdravstvenu zaštitu samo ako njihova mesečna primanja ne prelaze odredjeni iznos ali implementacija relevantnih prava stupa na snagu tek u januaru 2007. 72 Aktivnosti NSZ-a su analizirane u brojnim izveštajima od strane medjunarodnih i lokalnih eksperata. Ovo poglavlje daje rezime ključnih saznanja.

89

Grafikon 6.3: Zaposleni u javnim službamam za zapošljavanje, u odabranim zamljama za prošlu godinu

Izvor: MOR- online baza podataka.

174. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje veliki je broj onih koji po prvi put traže zaposlenje kao i onih koji su već dugo nezaposleni. U 2005. godini skoro polovina nezaposlenih (47%) pripradala je kategoriji onih koji trže posao po prvi put (Tabela 6.6). Sličan procenat se odnosi i na one koji su više od dve godine nezaposleni. Iako je na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje mnogo onih koji po prvi put traže zaposelnje, mladi ljudi (19-25 godina) čine samo 18% ukupnog broja evidentiranih. Skoro dve trećine (65%) imaju preko 30 godina i 40% njih ima više od 40. Većina nezaposlenih na evidenciji (54%) su žene. Većina nezaposlenih ima nizak nivo kvalifikacija.

Tabela 6.6: Evidencija Nacionalne službe za zapošljavanje o nezaposlenima, 2000.-2005. (mesečni prosek)

2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005.

Nezaposleni 721799 768595 842652 947296 945027 991807

žene 410531 431618 465899 515178 515247 539579

traže posao po prvi put 448969 475088 502729 535541 … 467430

duže od dve godine nezaposleni 433347 445439 477792 518299 … 457326

Izvor: Nacionalna služba za zapošljavanje, mesečni statistički bilteni, decembar 2004. i decembar 2005.

175. Novim zakonom o zapošljavanju definisano je da poslodavci nisu obavezni da javno oglase otvorena radna mesta ali se od njih zahteva da ih evidentiraju u Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Broj slobodnih radnih mesta registrovan u Nacionalnoj službi za zapošljavanje je značajan -- tokom 2005. godine, 602.600 (što je 19% više nego 2004.). Iste godine 537.100 osoba sa evidencije našlo je zaposlenje – 55% uz pomoć Nacionalne službe. Prilično značajan broj slobodnih radnih mesta, 65.400 od početka 2005. ostalo je nepopunjeno. Jedan od razloga je da je većina upražnjenih radnih mesta (oko 70%) za kvalifikovane radnike, kao što je gore navedeno, veliki broj evidentiranih nezaposlenih nije dovoljno

57 58 74

167 108

86 49

116 170 177

345 366

488 721

71 72

114 187 195

256 337

376

815

1637

0 200 400 600 800 1000 1200 1400 1600 1800 Holandija

Austrija Danska

Estonija Litvanija Slovačka

Nemačka

Slovenija Letonija

Bugarska Hrvatska Albanija Srbija

B&H

Broj evidentiranih nezaposlenih prema NSZ zaposlenom koji direktno radi sa nezaposlenima i poslodavcimaBroj evidentiranih nezaposlenih prema ukupnom broju zaposlenih u NSZ

90

kvalifikovan. Većina otvorenih radnih mesta (po proceni oko 60%) nisu objavljena -- većina poslodavaca nema potrebu da objavi oglas za slobodno radno mesto zato što nije problem naći kandidate.

176. Broj evidentiranih nezaposlenih koji su učestvovali u aktivnim programima na tržištu rada je relativno mali. U periodu izmedju 2002. i 2004. u proseku 37.000 nezaposelnih radnika učestvovalo je svake godine u aktivnim programima na tržištu rada, što predstavlja oko 4% ukupnog broja nezaposlenih). Ipak, u 2005. sa više raspoloživih resursa broj se povećao na 101.500, što predstavlja oko 11% evidentiranih nezaposlenoh (Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijlane politike 2006.).73

177. Osnovni programi koje Nacionalna služba za zapošljavanje obezbedjuje su posredovanje i usluge informisanja. Tabela 6.7 daje rezime učešća prema vrstama programa za 2005. kada je reč o brojnosti, ključna aktivnost bila je ono što se naziva “posredovanje pri zapošljavanju” koje imaju za cilj poboljšanje informacija raspoloživih za nazaposlene i poslodavce i posredovanje izmedju njih. Sesije grupnog informisanja imale su najveće učešće. Sajmovi zapošljavanja su takodje bili popularni. Tokom prethodnih godina, procenat učesnika na ovim sajmovima koji pronadje posao se povećao; u 2004. oko jedne četvrtine nezaposlenih pronašlo je zaposlenje putem direktnih kontakata uspostavljenih tokom sajmova. Pored toga, Nacionalna služba za zapošljavanje trenutno primenjuje unapredjene usluge kontaktiranja sa poslodavcima upoznajući bolje lokalne poslodavce i razvijajući metode za prikupljanje ponuda radnih mesta. I konačno, u 2005. Nacionalna služba za zapošljavanje usvojila je “Pravilnik o aktivnom traženju posla” koji ima za cilj da stvori motivaciju za aktivno traženje posla i destimuliše evidentiranje u NSZ-u za one koji nisu zaista nezaposleni.74

Tabela 6.7: Vrste aktivnih programa na tržištu rada koje obezbedjuje Nacionalna služba za zapošljavanje, 2005.1

Programi Broj učesnika

Grupne sesije informisanja 34.946

Program za mlade trenere mladje od 35 (pripravnički program) 2.132

Podsticanje samozapošljavanja (subvencije) za mladje od 30 godina 2.462

Obuka za aktivno traženje posla 15.521

Sajmovi zapošljavanja 27.851

Dodatno obrazovanje i obuka 11.325

Obrazovni program za otpočinjanje privatnog posla 7.854

Poslovno savetovanje u poslovnim centrima 8.322

Subvencije za samozapošljavanje 1.146

Mikro-krediti za nezaposlene 3.547

1. Broj učesnika premašio je ukupni broj od 101.500 naveden u tekstu zato što su neki učesnici koristili više usluga Izvor: Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike 2006.

73 U zemljama Evropske Unije, u proseku 30% nezaposlenih svake godine učestvuje u aktivnim merama na tržištu rada. . 74 Pravilnik predstavlja individualni plan zapošljavanja za sve novoevidentirane nezaposlene kao dodatak individualnim i grupnim programima savetovanja. Plan obuhvata procenu ličnih mogućnosti zapošljavanja i definiše posebne korake za nezaposlene u naporima da traže zaposlenje. Ovo omogućava zaposlenima u Nacionalnoj službi za zapošljavanje da prate i, ako je potrebno, da revidiraju plan. Ovi nezaposelni koji ne traže aktivno zaposlenje prema svom individualnom planu mogu biti izbačeni sa evidencije nezaposlenih NSZ-a.

91

178. Druge vrste aktivnih mera na tržištu rada uključuju i programe obuke i različite vrste pomoći pri samozapošljavanju pružaju se ali u manjoj meri. Kao što je prikazano na Tabeli 6.8, samo nešto više od 11.000 ljudi učestvovalo je u jednom od kurseva obuke koji je sponzorisala Nacionalna služba za zapošljavanje, a programi za pomoć pri započinjanju privatnog posla, pomoć pri samozapošljavanju se takodje nude, ali u manjoj meri. Postoje neke limitirane intervencije osmišljene tako da pomognu nezaposlenim maldim ljudima, koji predstavljaju veliku grupu. To obuhvata programe internship (pripravnički program) i programe samozapošljavanja da bi se pomogalo započinjanje sopstvenog posla.

179. Nema empirijskih dokaza o uticaju aktivnih mera na tržištu rada u Srbiji. Bez monitoringa i evaluacije podataka o aktivnim programima zapošljavanja njihov uticaj na zapošljavanje i zarade korisnika nije poznat. Bez ovih informacija o programima, donosioci politika ne mogu znati kako ograničena sredstva treba da se raspodele da bi se dobio maksimalni efekat i kako bi programi mogli da se poboljšaju u cilju povećanja te efikasnosti. Sveobuhvatna procena rezultata programa koje realizuje Nacionalna služba za zapošljavanje nije sprovedena.

180. Medjunarodno iskustvo pokazuje da pozitivni efekti aktivnih mera zapošljavanja ne mogu biti zagarantovani. Mnoge aktivne mere zapošljavanja nemaju željeni efekat na zapopšljavanje i zaradu učesnika. Pregled Svetske banke koji obuhvata 159 naučnih procena različitih aktivnih mera na tržištu rada naišao je na veoma različite rezultate, a neki od programa su imali pozitivne efekte na tržište rada, a drugi ili nisu imali nikakve efekte ili su imali negativne (Betcherman, Olivas i Dar 2004.). Rezime rezultata za svaku vrstu aktivnih mera na tržištu rada dati su u Tabeli 6.8.

Tabela 6.8: Uticaj aktivnih programa na tržištu rada, na osnovu medjunarodnog iskustva

Intervencija Rezime ukupnog uticaja Komentari Posredovanje pri zapošljavanju

Generalno pozitivan uticaj na zapošljavanje i zarade. Troškovi su relativno niski, tako da je odnos troškova i koristi obično pozitivan.

Programi imaju najpozitivniji uticaj kada je privreda solidna. Uticaj je ograničen kada nema potražnje radne snage.

Obuka za nezaposlene Pozitivan uticaj na zapošljavanje, ali u razvijenim zemljama nema opšteg efekta na zarade.

Uspešnosti programa doprinosi obuka na radnom mestu i angažovanje poslodavaca. Čini se da žene imaju više koristi od ovog programa nego muškarci. Program ima najveći uspeh u uslovima dobre privrede.

Obuka za radnike prilikom masovnih otpuštanja

Često nema pozitivnog uticaja na zapošljavanje i zarade, ali ima izuzetaka.

Bolji rezultati mogu se postići integracijom obuke i usluga zapošljavanja.

Obuka za mlade Veoma negativan uticaj na zapošljavanje i zarade u razvijenim zemljama, iako ima odredjenog pozitivnog uticaja u zemljama u razvoju (Latinska Amerika).

Problem zapošljavanja mladih se efikasnije rešava intervencijama u oblasti obrazovanja. Za uspešne programe potrebne su intenzivne usluge koje su skupe.

Subvencije zarada/zapošljavanja

Opšti negativan uticaj na zapošljavanje i zarade.

Skorašnje procene u razvijenim zemljama su povoljnije ("welfare-to-work" programi). Programsi mogu biti efikasniji kada se kombinuju sa obukom.

Javni radovi Opšti negativan uticaj na buduće zapošljavanje i zarade.

Mogu biti efikasni kao kratkoročna mreža socijalne zaštite za siromašne, ali generalno posmatrano nisu program koji poboljšava buduću

92

Intervencija Rezime ukupnog uticaja Komentari situaciju na tržištu rada.

Mikro preduzeća / pomoć pri samozapošljavanju

Nema dovoljne evaluacija tržišta rada da bi se procenio opšti uticaj na zapošljavanje i zarade.

Vrlo nizak stepen prihvatanja. Ima dokaza o pozitivnom uticaju na starije, obrazovanije pojedince. Bolji rezultati se postižu ako savetodavne usluge idu uz finansijsku pomoć.

Izvor: Betcherman, Olivas i Dar (2004.).

181. Biće neophodne brojne reforme da bi se poboljšale aktivne mere na tržištu rada tako da raspoložive usluge mogu da poboljšaju buduće perspektive zapošljavanja i zarade na isplativ način. Osnov predstavljaju jaka javna služba zapošljavanje i privatne agencije. Ključni element su visokokvalitetne i isplative usluge zapošljavanja, što će zahtevati ulaganja u Nacionalnu službu za zapošljavanje i dinamične pružaoce usluga iz privatnog sektora. Važno je poboljšati posotojeći informacioni sistem, uključujući i informacije o slobodnim radnim mestima, programima i raspoloživim sredstvima. Trenutno Nacionalna služba za zapošljavanje radi na unapredjenju jedinstvenog informacionog sistema.75 Unapredjenje veština zaposlenih, njihove stručnosti i motivisanost predstavlja još jednu oblast koja mora proći kroz reformu. S obzirom na vrlo brzu fluktuaciju radne snage, pitanje tekuće obuke je od posebne važnosti. Efikasnost i kvalitet usluga mogu se takodje unaprediti tako što će više zaopslenih Nacionalne službe za zapošljavanje biti u direktnom kontaktu sa klijentima.

182. Čišćenje evidencije smanjiće potražnju za uslugama i destimulisaće neformalno zapošljavanje. Kao što smo videli značajan deo nezaposlenih sa evidencije Nacionalne službe za zapošljavanje je tu da bi imao pristup socijalnom osiguranju, a ne da bi pronašli posao. Za rešavanje ovog problema potrebne su reforme. Upis na evidenciju nezaposlenih morao bi biti vršen na osnovu kriterijuma iz Zakona o zapošljavanju (tj. spremnost na rad i dokaz o traženju posla). Zakon definiše da nezaposleni ima obavezu da podnese dokaz o aktivnom traženju posla, prihvati ponudjeni posao i učestvuje u ponudjenim aktivnim programima na tržištu rada. Ipak, s obzirom na činjenicu da su nezaposleni obavezni da se lično javljaju Nacionalnoj službi za zapošljavanje samo tromesečno (i na zahtev Nacionalne službe za zapošljavanje), u praksi, s obzirom na retkost programa zapošljavanja i odgovarajućih poslova, većina onih koji traže posao i na evidenciji je prepuštena je sami sebi. Pored toga, značajan deo od 90.000 evidentiranih koji su privremeno nesposbni ili nespremni za rad mogli bi da se ponovo evidentiraju kada budu ispunili uslove definisane zakonom o zapošljavanju.

183. Raspodela resursa za aktivne mere na tržištu rada treba da bude usmerena ka merama sa niskim jediničnim troškovima koji mnogu da obuhvate veliki broj nezaposlenih. U medjunarodnoj literaturi kaže se da usluge pri zapošljvanjau predstavljaju intervenciju sa najisplativijeim pozitivnim efektom na zapošljavanje. Oni koji traže posao često nemaju iskustva o tome kako da traže posao, kao i o tome koje mogućnosti su im na raspolaganju. Savetovanje može biti od ključne važnosti u pomaganju pojedincima da dobiju informacije o obrazovanju, obuci i alternativnim mogućnostima zaposlenja, čineći

75 Novi informacioni sistem koristi se od 2001. u filijali Beograd kao i u filijalama u Nišu i Prokuplju od 2005. Druge filijale treba da budu integrisane u jedinstveni informacioni sistem Nacionalne službe za zapošljavanje. Novi informacioni sistem bi omogućio Nacionalnoj službi za zapošljavanje da prati ključne pokazatelje tržišta rada i relevantne promene na tržištu rada, i na osnovu toga da izmeni meni svojih usluga koje se pružaju i da uvede novi IT sistem koji bi sadržao bazu podataka korisnika što bi omogućilo njihovo profilisanje, a Nacionalnoj službi za zapošljavanje da predvidi kakvi su izgledi za zapošljavanje za odredjene radnike koji se otpuštaju (profilisanje) da bi aktivne mere bile bolje ciljane. Razvoj sistema self-servisa, uključujući internet servis, je takodje uključeno (i intranet za zaposlene u Nacionalnoj službi za zapošljavanje), kao i self-servis terminali i "call" centri, koji omogućavaju onima koji traže posao pristup bazi podataka o slobodnim radnim mestima. To će takodje obuhvatiti razvoj sistema preformansi upravljanja informacijama da bi bilo moguće proceniti isplativnost i efikasnost programa i usluga koje se nude.

93

da i druge usluge pri zapošljavanju budu orijentisane ka potražnji, a rashoda za druge usluge pri zapošljavanju bolje targetirani. Ove usluge mogu biti posebno korisne za mlade, grupu koja čini veliki deo ukupne nezaposlenosti.

184. Skuplji programi otvaranja novih radnih mesta, kao što su subvencije zarada ili donacije za samozapošljavanje trebalo bi da budu veoma pažljivo izradjeni ili prepušteni specijalnizovanim finansijskim institucijama. Programi moraju biti ograničeni i pažljivo ciljani na ugrožene grupe zbog njihove visoke jedinične cene i značajnih dokaza da nemaju efekata, ili često negativno utiču, na zapošljavanje i zaradu nakon okončanja programa.

185. Obuak ima važnu ulogu, ali mora biti usmerena na stvarne potrebe poslodavaca. Brojne studije pokazale su da se obuka na radnom mestu kao i angažovanje i sponzorstvo poslodavaca vezuje za pozitivnije rezultate u poredjenju sa obukom i programima koji se organizuju u učionici koji nisu povezani sa privatnim sektorom. Neke studije takodje ukazuju na vrednost povezivanja obuke sa zvaničnom kvalifikacijom.

186. Aktivne mere na tržištu rada mogu biti krajnja odgovornost Vlade, ali privatni sektor može biti uspešan u u pružanju usluga pri zapošljavanju i drugih aktivnih mera. Zakon o zapošljavanju iz 2003. omogućava licenciranim privatnim agencijama za zapošljavanje da pružaju aktivne mere, uključujući i usluge pri zapošljavanju i obuku. Nacionalna služba za zapošljavanje već ima iskustva sa prtužanjem ovih usluga. Do sada je osnovanpo 25 privatnih agencija.

187. Još jedan prioritet je da se odgovori na različite situacije koje postoje u različitim regionima u zemlji. Ovo obuhvata potrebu za decentralizacijom finansisjkih resursa i donošenja odluka na nivou lokalnih službi za zapošljavanje. Pored toga, ovo bi podrazumevalo da finansiranje delimično ide iz lokalnog budžeta, a lokalne vlasti i drugi nosioci interesa, bi kroz Lokalni savet za zapošljavanje, morali da budu uključeniji u rad Nacionalne službe za zapošljavanje.76

188. I konačno, strategija aktivnih mera na tržištu rada i raspodela resursa mora biti zasnovana na evaluaciji dokaza o onome šta “funkcioniše”. Donosioci politika takodje treba da budu realni kada je reč o ciljevima ovih programa. Dok su s jedne strane ograničenost resursa može da spreči rigoroznu evaluaciju svakog pojedinačnog programa, od ključne je važnosti implementacija informacionog sistema sa pouzdanim pokazateljima uspešnosti i dobrim informacijama o troškovima. Temeljne informacije su ključne za raspodelu resursa na programe koji funkcionišu. Dobra strategija aktivnih mera na tržištu rada koja je dobro implementirana može da pomogne nezaposlenima ili na drugi način ugroženim radnicima da dobiju zaposlenje ili poboljšaju svoju situaciju na tržištu rada. Ipak, ovi programi ne mogu sami rešiti problem visokog stepena nezaposlenosti.

76 Do novembra 2005. Lokalni saveti za zapošljavanje osnovani su u 54 opštine.

94

BBBiiibbbllliiiooogggrrraaafffiiijjjaaa Arandarenko, M. i M. Paunović (2005.). “Programi performansa tržišta rada i stvaranje novih radnih mesta u Srbiji.” Nacrt. Beograd.

Arandarenko, M. sa K. Stanić (2006.). “Troškovi rada u Srbiji, 2000-2005.” Propratni dokument pripremljen za Svetsku banku. Beograd.

Betcherman, G., K. Olivas, i A. Dar (2004.). Uticaji aktivnih programa na tržištu rada: Novi podaci iz evaluacije sa posebnom pažnjom posvećenom zemljama u razvoju i zemljama u tranziciji. Dokument o razgovorima na temu socijalne zaštite 0402, Svetska banka, Vašington, DC.

Bodewig, C. i A. Sethi (2005.). “Siromaštvo, socijlana isključenost i manjine u Srbiji i Crnoj Gori: Slučaj Roma.”Svetska banka. Vašington, DC.

Centar za liberalno-demokratske studije (2005.). “Forum o rastu zaposlenosti: ključni koraci i prepreke.” Nacrt. Beograd.

CONZIT (2005.). Rezultati istraživanja praćenja otpuštenih radnika. Tehnička pomoć Projekta za promociju zapošljavanja u Srbiji. Svetska banka i DfID. Beograd.

Cvetković, M. i I. Lieberman (2005.). Srbija: Izveštaj o direktnim i indirektnim subvencijama i isplatama otpremnina za društvena preduzeća u procesu restrukturiranja / privatizacije. Svetska banka.

De Ferranti, D. et al. (2003.). Prevazilaženje jaza u obrazovanju i tehnologiji. Svetska banka, Studija za Latinsku Ameriku i Karibe. Vašington.

Demekas, D., B. Horvath, E. Ribakova i Y. Wu (2004.). Strane direktne investicije u jugoistočnoj Evropi: Kako (i koliko) politike mogu da pomognu? Radni dokument, MMF. Vašington.

Evropska fondacija za obuku (2005.). Pregled tržišta rada u Srbiji. Radni dokument.

Vlada Republike Srbije (2003.). Strategija smanjenja siromaštva Zajednice Srbija i Crna Gora. Beograd.

Vlada Republike Srbije (2005.). Nacionalna strategija zapošljavanja 2005.-2010. Beograd. Holzmann, R., K. Iyer, i M. Vodopivec (2003.). “Programi otpremnina u svetu.” Nacrt. Svetska banka. Vašington.

Medjunarodna organizacija rada i Savet Evrope (2006.). Pregled politika zapošljavanja u Srbiji.

Medjunarodni monetarni fond (2006.). “Srbija i Crna Gora: šesta revizija u okviru proširenog aranžmana, pregled finansijskih mera sigurnosti i predloženi post-program monitoringa.” Vašington.

Krstic, G. (2003.). “Tržišta rada u Srbiji i Crnoj Gori.” Dokument pripremljen za Svetsku banku. Beograd.

Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike (2006.). Pregled politika zapošljavanja u zemljama članicama Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope: Izveštaj za Srbiju – Srbijia. Beograd.

95

OECD (2004.). Pregled zapošljavanja. Pariz.

OECD (2005.). Pregled zapošljavanja. Pariz.

Raiser, M., M. Schaffer, i J. Schuchhardt (2003.). Poredjenje strukturalnih promena ui tranziciji. Radni dokument br. 79, EBRD. London.

Vroman, W. i V. Brusentsev (2005.). “Porez na fond plata, porezi po osnovu radnog odnosa i zapošljavanje u Turskoj: Revidirani izveštaj.” Pripremljen za Vladu Turske.

Svetska banka (1991.). Jugoslavija: Tržište rada i sistem novčanih naknada. Izveštaj br. 9607-YU. Vašington.

Svetska banka (2003.). Procena siromaštva u Srbiji i Crnoj Gori. Izveštaj br. 26011-YU. Vašington.

Svetska banka (2004.a). Republika Srbija: Agenda ekonomskog rasta i zapošljavanja. Ekonomski memorandum za Srbiju. Izveštaj br. 29258-YU. Vašington.

Svetska banka (2004.b). Procena investicione klime u Srbiji. Vašington.

Svetska banka (2005.a). Povećanje mogućnosti zaposlenja: Istočna Evropa i zemlje bivšeg Sovjetskog Saveza. Evropa i centralna Azija. Vašington.

Svetska banka (2005.b). Poslovanje 2006. Vašington.

Svetska banka (2006.a). “Rast, siromaštvo i nejednakost: Srbija 2002.-2005.” Nacrt dokumenta. Vašington.

Svetska banka (2006.b). Dokument socijalne pomoći i dečije zaštite u Srbiji. Izveštaj br. 35954-YU. Vašington.

Svetska banka (2006.c, forthcoming). Demografske promene u istočnoj Evropi i centralnoj Azijia. Vašington.