Strategija regionalnog razvoja STRATEGIJA · PDF filezrada Strategije regionalnog privrednog razvoja za Ekonomski region istoka pred- ... tičkog sistema. U tom sistemu, ... Pokazatelji

STRATEGIJA REGIONALNOG RAZVOJA ZA EKONOMSKI REGION ISTOK

Strategija regionalnog razvoja

ImplementiraProjekat koji finansira EU a rukovodiKancelarija za vezu Evropske komisije

region iStokza ekonomSki

region iStok


2

ImplementiraProjekat koji finansira EU a rukovodiKancelarija za vezu Evropske komisije

STRATEGIJA REGIONALNOG RAZVOJA ZA EKONOMSKI REGION ISTOK2010-2013

Engleska verzija ovog dokumenta je referentna verzija. Dokument je izrađen uz pomoć Kancelarije za vezu Evropske Komisije na Kosovu. Sadržaj odražava stavove Regionalnog partnerstva sastavljenog od Glavne Par-tnerske Grupe, Tematičkih Radnih Grupa i drugih zainteresovanih strana i ne predstavlja stavove Kancelarije za vezu Evropske Komisije na Kosovu.

U ime ARR Istok, želeo bi da izrazim našu zahvalnost svim akterima uključenim u dizajnu Strategije za Regi-onalni Ekonomski Razvoj ekonomskog regiona istok. Ova strategija je kompletirana kao rezultat čvrste sa-radnje i velikog broja uključenih pojedinaca i institucija. Moja posebna zahvalnost ide posvećenom osoblju ARR Istok u vođenju i kordinisanju procesa razvoja strategije. ARR Istok želi da se zahvali sledećim instituci-jama, preduzećima i drugim organizacijama za njihov vredan doprinos procesu dizajniranja strategije:

Predsednicima i opštinskim službenicima Ekonomskog Regiona Istok Poslovnoj zajednici iz svih opština Ekonomskog Regiona IstokSavezu kosovskih preduzećaPrivrednoj komori KosovaUdruženju kosovskih opštinaKancelariji premijera (kroz njegovu bivšu Agenciju za Evropske Integracije)Ministarstvu Administracije Lokalne UpraveMinistarstvu Trgovine i IndustrijeMinistarstvu Životne sredine i prostornog planiranjaMinistarstvu Rada i Socijalnog staranjaMinistarstvu Ekonomskog razvojaMinistarstvu Evropskih integracijaMinistarstvo InfrastruktureMinistarstvo Poljoprivrede, Šumarstva i Ruralnog RazojaRegionalnim i opštinskim centrima za zapošljavanjeCentrima za profesionalnu obuku ERIUniverzitetu PrištineBankarskim institucijama koje posluju u Ekonomskom Regionu IstokLokalnim i nacionalnim predstavnicima medijaLokalnim i ne-vladinim organizacijama i udruženjimaMeđunarodnim Vladinim i Ne-Vladinim organizacijamaRegionalnim i opštinskim Javnim komunalnim preduzećima

ALMIR HySENIIzvršni Direktor ARR Istok


3

SAdRžAJ

Sadržaj PREdGOVOR 4

UVOd 5

1. SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA 6 1.1 Uvod 6 Kosovo 6 Istočni ekonomski region 7 Geografija i topografija 8 Prirodni resursi 9

1.2 Infrastruktura 10 Saobraćaj 10 Upravljanje čvrstim otpadom 11 Električna energija 12 Grejna energija 12 Telekomunikacije 13 Poslovna infrastruktura 13 1.3 Obrazovanje 14 Osnovno i niže srednje obrazovanje 14 Više srednje obrazovanje 16 Univerzitetsko obrazovanje 16 Centri za stručno obrazovanje i obuku 17 1.4 Zdravstvena zaštita 18 1.5 Regionalna privreda 19 Poslovanje 20 Poljoprivreda 20 Turizam 22 Finansijski sektor 23 1.6 Ljudski resursi i tržište rada 24

2. SWOT ANALIZA 26

3. RAZVOJNA STRATEGIJA 30 3.1 Vizija 30 3.2 Prioriteti za Razvoj Istočnog regiona 31 PRIORITET 1: Ekonomski Razvoj regiona 31 PRIORITET 2: Razvoj ekonomske infrastrukture 33 PRIORITET 3: Razvoj ljudskih resursa 34 PRIORITET 4: Institucionalno jačanje i međunarodna i među-regionalna integracija i saradnja 34


4

PREdGOVOR

Predgovor

QEMAJL MUSTAFABivši predsednik Upravnog Odbora ARR Istok

BAJRUSH XHEMAILIPredsednik Upravnog odbora ARR Istok

Ova strategija je završena nakon duge studije i zajedničkih na-pora. Socio-ekonomska anali-za Ekonomskog Regiona Istok kao i identifikacija prioriteta će

omoguciti zdrav regionalni razvoj.Lansiranje ove strategije se dešava u ključ-

nom trenutku. To je prva ikada izrađena stra-tegija za naš region. Ona je rezultat napornog i produktivnog rada predvođenog od strane ARR Istok sa zainteresovanim stranama Eko-nomskog Regiona Istok.

Zahvaljujemo se EU na pruženoj podršci ARR Istok, preko Kancelarije za vezu Evrop-ske Komisije (KVEK), EURED Tehničkoj po-dršci, Regionalnim zainteresovanim strana-ma (opštinskim službenicima, glavnoj radnoj grupi, tematskim radnim grupama. civilnom društvu itd). Zahvalni smo za naporan rad na dizajniranju ove strategije, za postignutim konsenzusom među opštinama u regionu i za njihov važan doprinos budućem razvoju.

Proces izrade strategije pruzio je novo isku-stvo u saradnji i partnerstvu između opština Ekonomskog Regiona Istok i ja bih zeleo da izrazim moje najbolje želje za budućnost ove strategije.

U ime Upravnog Odbora ARR Istok, zadovoljstvo mi je da pred-stavim Strategiju za Regionalni Razvoj Ekonomskog Regiona Istok.

Veliko učešće regionalnih zainteresovanih strana i stručnjaka je atribut koji definiše ovu strategiju. Tako široko učešće i doprinos ohra-bruju mene i ostale počasne članove Upravnog Odbora ARR Istok za davanje intenzivne po-drške implementaciji Strategije i sprovođenju regionalnog Razvojnog koncepta.

Naša se težnja ogleda u našoj viziji za region da Ekonomski Region Istok postane održiv re-gion zasnovan na proizvodnoj ekonomiji za-jedno sa održivom upotrebom prirodnih re-sursa, privlačan za investicije i život, sa punim razvojem turističkih I ljudskih potencijala i postane regionalni, kulturni i ekonomski most integrisan u EU.

U tom cilju i u ime Upravnog odbora ARR Istok, zadovoljstvo mi je da poželim dobrodoš-licu ovoj Strategiji za Ekonomski Region Istok. U narednim godinama, očekujem blisku sa-radnju sa poslovnom zajednicom, partnerima, zainteresovanim stranama i pojedincima kako bi osigurali da Ekonomski Region Istok posta-ne istinski uspešan.


5

UVOd

Izrada Strategije regionalnog privrednog razvoja za Ekonomski region istoka pred-stavlja aktivnost koja je predviđena u Spo-razumu o grantu između Kancelarije za vezu Evropske komisije na Kosovu i

Upravnog odbora ARR-Istok, potpisanog 24.06.2009. god. Da bi se uspostavilo partner-stvo za izradu strategije, ARR-Istok je uspo-stavila kontakte sa opštinama i drugim zain-teresovanim stranama, uključujući organizacije građanskog društva, poslovnu zajednicu i centralne institucije. Pre početka

procesa izrade strategije, ARR-Istok je pokre-nula seriju sastanaka sa velikim brojem insti-tucija. Sledstveno tome, stvoreno je regional-no partnerstvo – Radna grupa suštinskog partnerstva (RGSP), koju čine više od 45 predstavnika poslovne zajednice, individual-nih preduzeća, građanskog društva, vladinih i nevladinih organizacija, uključujući lokalne i centralne institucije. Prvi nacrt strategije re-gionalnog privrednog razvoja predstavlja odraz rada i stavova partnerstva.

Uvod


6

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Uvod

1 1.1

1. Socio-ekonomski profil regiona

Ova socio-ekonomska analiza zasnovana je na podacima dobijenim od opština i podacima dobijenim iz različitih izvora na nivo opštinskih i centralnih institucija na Kosovu. Ti podaci se smatraju najpouzdanijim podacima koji su na raspola-ganju. Međutim, još ima puno mesta poboljšanju a osnovni podaci koji su ovde prikazani moraće da se dodatno unaprede u dolazećim godinama.

1.1 Uvod

KosovoKosovo je jedna od zemalja Zapadnog Bal-

kana. Na severu i istoku graniči se sa Srbijom (352 km), na jugu sa Makedonijom (159 km), na zapadu sa Albanijom (112 km) i na severo-zapadu sa Crnom Gorom (79 km).1 Ne pose-duje izlaz na more.

Teritorija Kosova obuhvata površinu od 10.887 km. Prema poslednjem popisu iz 1981. Godine, imalo je 1.584.000 stanovnika, dok je 1991. God. Procenjeno da je broj stanovnika povećan na 1.956.000 stanovnika. Nijedan popis nije izvršen još od 1981. God. Gustina stanovnika iznosi 179,66 stanovnika po km2.

Procena iz 1991. God. Opisuje prisustvo ne-koliko etničkih grupa. Najbrojnija evidentira-na etnička grupa su Albanci (1,6 miliona) i Srbi (195.600), dok Turaka, Roma, Aškalija, Egipćana, Bošnjaka i Goranaca ima 156.400. Demografska struktura je pretrpela neke ma-nje promene nakon rata 1999. God. Na osno-vu stope nataliteta od 12,7 na 1000 stanovni-ka, procena broja stanovništva 2007. God. Iznosila je 2.126.708, međutim, rat iz 1999. God. I migracija Kosovaca otada narušavaju očekivani rast broja stanovnika.3

1) https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html; http://www.kosovo-mining.org/kosovoweb/en/kosovo/geography.html. 2) http://www.ks-gov.net/esk/index.php?option=com_content&view=article&id=60&Itemid=46 3) http://www.ks-gov.net/esk/index.php?option=com_content&view=article&id=60&Itemid=46 4) https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html

ILUSTRACIJA 1. Mapa Kosova podeljena na svojih pet ekonomskih regionaSeverni

ekonomski region

Zapadni ekonomski region

Južni ekonomski region

Istoči ekonomski region

Centralni ekonomski region

Svojim reljefom uglavnom u obliku rečnih klisura, Kosovo je geografski podeljeno na dve glavne ravnice, kosovska na istoku i metohij-ska na zapadu. Nadmorska visina na ravnica-ma iznosi od 400 do 700 metara, dok se najni-ža tačka od 297 metara nalazi u Vrbnici4 na granici sa Albanijom. Dva basena su podeljena i okružena visokim planinama visine od 2.000


7

do 2.500 metara, dok je najviši vrh na Đeravici na 2.656 metara5. Kosovo je poznato po svojim mineralnim resursima kao što su ugalj, nikl, olovo, cink, magnezijum, kaolinit, hrom, alu-minijum, zlato, srebro, bakar, itd.

Pre rata, Ekonomski razvoj zemlje bio je pre-dodređen planiranom metodom bivšeg poli-tičkog sistema. U tom sistemu, Kosovo je ima-lo najveći izvoznički rudnik „Trepču“, koji nažalost posle rata nije nikada nastavio sa ra-dom. Međutim, Kosovo ima najmanje razvije-nu sredinu u bivšoj Jugoslaviji. Bez obzira na to, njegova industrija je bila veoma puno ori-jentisana na izvoz u visoko razvijene evropske zemlje. Posle rata, Ekonomski razvoj je ome-ten brojnim unutrašnjim i spoljašnjim pro-blemima. Iako je pomoć međunarodne za-jednice bila apsolutna i relativno velika, i još uvek traje, nezaposlenost je veća od 50 %.6 Osim toga, socijalne potrebe stanovništva uveliko premašuju poreski prihod. Jedan od najvećih izazova u ovakvoj situaciji još uvek je revitalizacija privrede.

Istočni Ekonomski regionIstočni region čini jedanaest opština od kojih su tri uspostavljene nedavno (tokom izbora održanih 2009. god. na teritoriji regiona). Me-đutim, dole prikazani podaci bili su dostupni samo za osam opština koje su primarno uspo-stavile Agenciju za regionalni razvoj Istok.

Prvobitne opštine regiona su Uroševac, Gnji-lane, Đeneral Janković, Kačanik, Kamenica, Novo Brdo, Štrpce i Vitina. Nove tri opštine su Klokot, Ranilug i Parteš.

1 1.1


5) https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/kv.html6) Stopa evidentirane nezaposlenosti, izvor: MRSP/DLE Godišnji izveštaj, 2008 7) Urbanisticki Razvojni Plan Urosevca, str.198) Strategija lokalnog ekonomskog razvoja, Gnjilane, strana 25

Region pokriva teritoriju od 2,407 km2 ili 22,12 % ukupne teritorije Kosova, dok proce-njeni broj stanovnika iznosi 456,292, odno-sno 23,33 % od ukupnog broja stanovnika Kosova (Grafikon 1). Najveći Ekonomski centri u regionu su Uroševac (sa 144.351 sta-novnikom)7 i Gnjilane (sa 133.724 stanovni-ka)8.

Region istoka poseduje osnovnu privrednu infrastrukturu koja je nasleđena od društve-nih preduzeća i nekih malih i srednjih privat-nih preduzeća. Na osnovu svog geografskog položaja, najbliži aerodromi su Međunarodni

ILUSTRACIJA 2. Mapa ekonomskog regiona istok

Klokot

Gnjilane

Ranilug

Kamenica

Novo Brdo

UroševacParteš

Vitina

Kačanik

Đeneral Janković

Štrpce


8


1 1.1

9) Srednjeročna Strategija Ekonomskog lokalnog razvoja opštine Uroševac 2005-2007

niči se sa privrednom zonom Centar sa sever-ne strane, sa Srbijom na istočnoj strani, sa privrednom zonom Jug na zapadu i sa Make-donijom na jugu.

Ekonomski centri regiona su Uroševac i Gnjilane. Uroševac se nalazi na udaljenosti od 37 km od Prištine, 50 km od Prizrena, 48 km od Skoplja9, dok se Gnjilane nalazi na udaljenosti od 46 km od Prištine, 87 km od Prizrena i 85 km od Skoplja.

Ekonomski region istoka pokriva dva carin-ska prelaza u Srbiju i Makedoniju, dok je pro-sečna udaljenost od carinskog prelaza u Alba-niju 60 km, povezujući PRI sa lukom u Draču, udaljenom 170 km od granice. Izgradnja no-vog autoputa na kosovskoj strani je otpočela a on će biti veoma značajan za međunarodnu tr-govinu.

Ovaj region čine brda, planine, doline, kao i ograničeni neprekidni nivoi ravnice. Klima

GRAFIKON 3: Uporedni prikaz broja stanovnika u opštinama privrednog regiona Istok

76.67

Teritorija

77.88

22.12

Stanovništvo

23.33

GRAFIKON 1: Pokazatelji teritorije i stanovništva u istočnom regionu u odnosu na Kosovo

Kam

enic

aU

roše

vac

Gn

jilan

e G

njil

ane

Uro

ševa

c K

amen

ica

Kač

anik

V

itin

a

Vit

ina

Kač

anik

Štrp

ceŠt

rpce

Nov

obrd

oĐ

ener

al Ja

nko

vić

Nov

obrd

oĐ

ener

al

Jan

kovi

ć

Ran

ilug

Part

eš

Part

ešR

anilu

g

Klo

kot

Klo

kot

0

37500

75000

112500

150000

Ferizaj Kamenicë Kacanik Hani i Elezit Partesh Kllokot

5050600062009997100001390025338

4645853000

135804144351

0.00

125.00

250.00

375.00

500.00

KamenicëGjilanFerizajKacanik VitiShterpceNovoberdeHani i ElezitRanillugParteshKllokot

23.36 28.65 77.62 83.00

204.00 247.60

273.64 306.00

344.71 392.00

427.36

aerodrom Priština i Aerodrom Skoplje. Region istoka je veoma gusto naseljen sa

164,6 stanovnika po km2. Ovaj region nudi mogućnost za planiranje i razvijanje drugih delatnosti kao i turizma. Namera ovog dela analize nije da se detaljno bavi drugim razvoj-nim potencijalima i mogućnosti, pošto će to biti analizirano detaljno u kasnijem delu ove socio-ekonomske analize regiona.

Približni prikaz veličine opština kao i broja stanovnika u njima dati su u dva grafikona gore.

Geografija i topografijaEkonomski region istoka (PRI) obuhvata teri-toriju od oko 2.704 km2 i danas je naseljen brojem od otprilike 456.000 stanovnika. Gra-

GRAFIKON 2: Uporedni prikaz veličine opština u privrednom regionu Istok

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONAUVOd


9

1 1.1

10) “Prostorni Plan”, Štrpce11) Hidrološko nasleđe u sistemu prirodnih vrednosti i njegova zaštita na Kosovu, stranica 4.12) Strategije lokalnog razvoja opština u regionu.13) Isto kao i gore14) Strategija lokalnog razvoja Opštine Novo Brdo.

9) Srednjeročna Strategija Ekonomskog lokalnog razvoja opštine Uroševac 2005-2007

je pogodna za vegetaciju a sve to doprinosi osobinama prostora. Potoci i reke sa prediv-nim, čistim, bistrim vodenim tokovima to-kom cele godine. Postoje brda i planine sa snegom na vrhovima; šume sa veoma razno-vrsnom vegetacijom i raznovrsnim drvećem (uglavnom visokokvalitetno drvo) i pomalo ravnice. Sve to pruža veliki potencijal za pri-vredni razvoj.

Prirodni resursiOvaj region karakterišu reke manjeg kapaci-teta. Najveće reke u PRI su Lepenac (53 km dužine), Nerodimka i Južna Morava (60 km). Postoji i nekoliko potoka manjeg kapaciteta. Na Šar planini postoji nekoliko glečerskih je-zera a najlepša jezera sa veličanstvenim okol-nim pejzažem su Livadica i Jažince.10 Na pro-storu Šar planine nalazi se oko 25 malih glečerskih jezera, uglavnom na graničnoj lini-ji između Kosova i Makedonije:11

Zemljište, iako brdovito i planinsko, obradi-vo je i sadrži dobre prirodne hranljive materije i bogato zemljište, pogodno za poljoprivrednu obradu ili ispašu stoke, kao i za drvnu industri-ju. Velika površina zemljišta se trenutno ne ko-risti, slabo koristi, ili se ne koristi najpogodni-je, posebno u vezi sa poljoprivrednim plani- ranjem, lakom ili srednjom industrijom, ili čak kao razvijena stambena zajednica. Bolja upo-treba bi doprinela raznovrsnijem i stabilnijem privrednom regionu.

Poljoprivredno zemljište pokriva površinu od oko 116,028 ha na teritoriji regiona istoka. Obradivo zemljište pokriva površinu od ot-prilike 72.868 ha (ili 26.2% ukupne površine), pašnjaci 30,075 ha (ili 10.5%) a druge poljo-privredne površine13,085 ha (4.7%).12

Šume pokrivaju oko 102,415 ha zemljišta u regionu, dodatnih 7,937 ha čine pašnjaci a 4,843 ha je jalovo zemljište13. Ne postoje po-uzdani podaci o ukupnoj masi drveća, godiš-njem rastu i seči drveća. Ono što je važno za šumarstvo i obradu drveta jeste činjenica da seča drveća ne sme premašiti godišnji rast dr-veća. Seča drveća od rata pa nadalje premašu-je godišnji rast što teži ka tome da se šume uništavaju. Resursi bi mogli da se regenerišu, čime bi se povećali kvalitet i kvantitet šuma i životne sredine. Za to je potreban dug period ulaganja i brige, mada bi šume mogle da se eksploatišu u skladu sa godišnjim rastom. Upotreba drveta kao glavnog izvora grejanja predstavlja jedan od rizika preterane eksploa-tacije šuma.

Fauna je takođe, veoma bogata u privred-nom regionu istoka. Divlje životinje koje žive u ovom regionu su lisice, vukovi, medvedi, zečevi, divokoze, srne, jarebice i druge vrste.

Na nekoliko lokacija bilo je intenzivne ek-sploatacije, uglavnom na jugu i severu, ali se minerali mogu naći širom regiona. General-no, ceo Ekonomski region istoka bogat je ra-zličitim rudama i mineralima kao što su olo-vo, cink, srebro, zlato, bakar, hrom, gvožđe, magnezijum, lignit, mineralna voda, ukrasni kamen, mermer, andezin, kaolinit, granit, kvarc, pesak, argil, leucit, krečnjak, feldspar, itd.

Rudnik u Novom Brdu je poznat još iz sred-njeg veka, ali je proizvodnja otpočela tek 1960. god. Njegova ruda je poznata kao ruda koja sadrži visok procenat minerala po stopi od 25 %, a sadrži cink, olovo, srebro, zlato i bakar. Prema navodima američke grupe stručnjaka koji su posetili taj rudnik 2003. godine, rudnik Novo Brdo ima rezerve rude za još 25 godina eksploatacije.14

Pejzaž na Brezovici

Minerali pronađeni u Istočnom Kosovu


10

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Infrastruktura

1 1.2

1.2 infrastrukturaSaobraćaj Postojeće saobraćajnice u regionu protežu se duž komunikacionih pravaca Albanija – Ko-sovo – Srbija – Makedonija. Međutim, sao-braćajnice u PRI nisu nimalo blizu evropskim ili drugim savremenim standardima; nedo-voljno su projektovane u početku, loše su održavane, nemaju čvrstu osnovu, često se privremeno popravljaju a brojne rupe ostaju nepopunjene dok generalno nisu dovoljno ši-roke za normalan dvosmerni saobraćaj, itd. ekstremno loše tehničke karakteristike pute-va vode ka visokim troškovima saobraćaja. Ti podaci podrazumevaju da je potrebno una-prediti saobraćajnu mrežu izgradnjom savre-menih saobraćajnica i osavremenjivanjem postojećih.

Najvažnija saobraćajnica, M-2, polazi od Đe-neral Jankovića (granični prelaz u Makedoniju) preko Uroševca (raskrsnica sa saobraćajnicom M-23.3 koja vodi preko Gnjilana do državne granice sa Srbijom) i Prištine do severnog dela Kosova (Mitrovica). Još jedna važna saobraćaj-nica je M-25.2, koja povezuje Gnjilane sa Prišti-nom. Iako se redovno vrše radovi na održava-nju a saobraćajni znaci relativno dobri, saobraćajnica nije adekvatna za učestali saobra-ćaj i performanse savremenih vozila. Zbog toga, saobraćajnica je „spora“ imajući u vidu da je najveća dozvoljena brzina 80 km/h. To važi za celo Kosovo u ovom trenutku. Na primer, potrebno je otprilike 2,5 sati vožnje da bi se prešla 125 km (Gnjilane-Peć), zbog optereće-nih saobraćajnica i loših putnih uslova. Proseč-na brzina vožnje ne može biti veća od 50 km/h.

Još jedna saobraćajnica ka graničnom pre-lazu u Makedoniju u Globočici loše se održa-

va zbog čega su česta zatvaranja saobraćajnice u zimskoj sezoni. Taj granični prelaz trenutno nije i carinski prelaz a zbog toga jedini odo-breni carinski prelaz koji se nalazi u Đeneral Jankovići često je preopterećen. Planira se otvaranje novog graničnog prelaza između Gnjilana i Kumanova (u Makedoniji).

U regionu ne postoji ni jedan kilometar au-toputa. Većina saobraćajnica u regionu je as-faltirana, od ukupno 1.234,8 km puteva, 724,5 km je asfaltirano ili procentualno 58,6 %, a ostatak je posipan šljunkom.15

Glavna železnička saobraćajnica od Mitro-vice do Skoplja prolazi kroz tri opštine u regi-onu istoka, što predstavlja dodatnu pogod-nost, posebno za prevoz robe i međunarodnu vezu i trgovinu. Povećanjem broja stanovnika u gradovima u kojima železnička saobraćaj-nica postoji, ona svakim danom postoje sve veći faktor koji uzrokuje opterećenje u već opterećenom saobraćaju, što ima veliki uticaj posebno u Uroševcu.

Dodatna mana železničke mreže jeste pro-sečna brzina vozova (ispod 50 km/h) što dis-kvalifikuje železnički saobraćaj kao alternati-vu. Železnička pruga je daleko od evropskih standarda. Moguća rešenja za taj problem po-sebnom regulativom na državnom nivou mo-raju se uzeti u razmatranje.

U privrednom regionu istoka ne postoji ae-rodrom, ali je Međunarodni aerodrom Prišti-na udaljen samo 46 km od Uroševca i 54 km od Gnjilana. Osim toga, aerodrom u Skoplju je udaljen oko 50 km od Uroševca glavnom saobraćajnicom M-2, a planiranim otvara-njem novog graničnog prelaza biće udaljen oko 80 km od Gnjilana.

GRAFIKON 4. Asfaltirani putevi u re-gionu istoka

510.3 km

724.5 km

15) Strategije lokalnog razvoja opština u regionu

Put M-25-2 koji povezuje

Gnjilane sa Prištinom

● Neasfaltirani● Asfaltirani


11

1 1.2


16) Prostorna Analiza, Kačanik, stranica 4517) Prostorna Analiza, Kamenica, stranica 51.

Vodosnabdevanje i tretiranje otpadnih vodaOvaj region karakterišu reke manjeg kapaci-teta što znači da region ne poseduje dovoljno vodenih resursa, a tu se posebno ubrajaju op-štine Novo Brdo, Kamenica i Gnjilane (seve-roistočni deo regiona), koje se vodom snab-devaju preko tačaka na kojima se sakuplja kišnica i podzemnih bušotina, čiji su kapaci-teti veoma ograničeni za ispunjenje potreba svih građana za pijaćom vodom.

Opšte posmatrano, u regionu postoje tri vr-ste sistema snabdevanja pijaćom vodom:•Gravitacioni – veštačka jezera,•Pumpe za vodu – podzemne bušotine, i•Bunari – privatni, posebno u seoskim sre-

dinama.16

Na osnovu podataka prikupljenih u gore navedenim opštinama u regionu, samo 25 % lokaliteta poseduje sisteme vodosnabdevanja. Malo bolja situacija je u drugim opštinama u kojima su rezerve vode više a procenat sta-novništva koji se snabdeva pijaćom vodom iznosi preko 35 %.

Rešavanje problema sistema vodosnabde-vanja u celom regionu istoka predstavlja prio-ritet za većinu opština u regionu. Postoji plan po kojem će švajcarska vlada i dve opštine iz regiona (Gnjilane i Vitina) sufinansirati iz-gradnju nove brane na reci Južnoj Moravi da bi se obe opštine snabdevale pijaćom vodom, i za sistem navodnjavanja. Jednaka potražnja za vodom postoji u naseljima, u poljoprivredi i industriji, ali i ne samo u regionu istoka.

Postoji zajednički sistem odvođenja otpad-nih voda i kišnice koji je vrlo blizu uništenja zbog starosti mreže. Kanalizacioni sistemi postoje samo u centralnim zonama većih na-selja u opštinama regiona istoka. Stanovniš-tvo u drugim naseljima koristi alternativna rešenja, koja ugrožavaju životnu sredinu (ci-sterne, septičke jame ili direktno odvođenje do rečnih tokova). Tretman otpadne vode vrši se preko septičkih jama koje u mnogim slučajevima predstavljaju potencijalni izvor širenja bolesti. U drugim slučajevima, kanali-zacija se odvodi u potoke i reke bez prethod-nog tretmana, čime se zagađuju životna sredi-na i reke koje protiču kroz te gradove.

Mreža kanalizacije postoji samo u glavnim gradovima opštine i u malom broju okolnih sela, ili procentualno postoji u manje od 15 % naselja. Čak i u gradovima postoje delovi bez

mreže ili sa veoma starom mrežom koju je potrebno prepraviti ili je potrebno povećati kapacitet postojećih cevi.

Uvećanjem potrebe za kanalizacionim si-stemima, javlja se potreba za obuhvatnijim si-stemom kontrole voda. Suštinski element sa-vremenog sistema kontrole voda jeste odvajanje kišnice od kanalizacije (crna voda), koju bi trebalo tretirati da bi mogla da se po-novo koristi za potrebe navodnjavanja poljo-privrednog zemljišta i da bi se zaštitila život-na sredina od trajnog zagađenja. Odvajanje i filtriranje kišnice te njena upotreba za navod-njavanje smanjuje otpuštanje kanalizacione (crne) vode za vreme odliva kišnice i pomaže smanjenje troškova tretmana kanalizacione vode.

Za rešavanje ove situacije identifikovane su dve opcije:Opcija1 – Decentralizovani tretman kanali-zacione vode u svakom gradu/selu, gde bi svuda postojalo postrojenje za tretman iOpcija2 – Centralizovani tretman kanalizaci-je u samo jednom postrojenju za tretman koje bi kasnije tretiralo i kanalizacione vode iz se-oskih sredina. Na osnovu ove verzije, u pri-vrednom regionu istoka poželjno je izgraditi dva postrojenja za tretman kanalizacione vode, jednu u Uroševcu i jednu u Gnjilanu.17

Međutim, do sada nisu data nikakva obećanja da će se ijedna od tih finansirati.

Kao rezultat smanjenja industrijskih kapa-citeta posle rata, zagađenje iz tih izvora je ma-nje nego što je to bio slučaj u pred ratnom sta-nju. Radovi na održavanju kanalizacionog sistema su minimalni zbog konstantnog ne-dostatka sredstava. Tokom obilnih padavina, lokalne saobraćajnice u naseljima su poplav-ljene a voda uzrokuje saobraćajni kolaps i šte-

Prilepničko jezero


1 1.2

12


18) Stanje otpada na Kosovu 2003 – 2004, stranica 43, publikacija Ministarstva sredine i prostornog planiranja.19) Stanje otpada na Kosovu, stranica 35, publikacija Ministarstva sredine i prostornog planiranja.

tu na saobraćajnicama. Nivo svesti o značaju ovog problema za opšte potrebe zajednice mora se podići. Tretman otpadnih voda je problem koji zahteva primenu načela „zaga-đivač plaća“.

Upravljanje čvrstim otpadom U regionu postoje dva javna preduzeća koja se bave sakupljanjem, prevozom i uklanja-njem čvrstog otpada. Ta preduzeća imaju ogranke u svakoj opštini. Otpad koji se saku-plja u celom regionu prevozi se do glavnog re-gionalnog otpada u Gnjilanu, gde se skladišti bez daljeg tretmana. Otpad je finansirala Evropska agencija za rekonstrukciju a otpo-čeo je sa radom kao savremeni otpad maja 2003 god.18 Zbog neodržavanja i činjenice da postoji velika količina otpada iz celog regiona (plus iz opštine Štimlje) koja se donosi na samo jednu deponiju, ona se nalazi u veoma lošem stanju u ovom trenutku.

U stvari, dok se otpad sakuplja iz gradova i većih naselja, seoske sredine su ignorisane ovom uslugom.

Glavni problem za region u pogledu ukla-njanja otpada jesu „ilegalne“ deponije, poseb-no u seoskim sredinama, gde kao posledica dolazi do zagađenja reka i potoka a kasnije ze-mljišta i vazduha.

U budućnosti, ovaj problem će morati da se rešava u skladu sa regulativama EU i odpad bi trebao da se spaljuje i samo bi se pepeo skla-dištio. Širom Kosova potrebno je samo neko-liko deponija za spaljivanje odpada, koje bi se izgradile u kombinaciji sa postojećim regio-nalnim deponijama.

Prioritet za region ostaje sakupljanje otpada iz svakog naselja u regionu, kao i njegovo ru-

0

0.1

0.2

0.3

0.4

Prishtina Prizren Gjilan Average

kovanje, kroz izgradnju postrojenja za tre-tman čvrstog otpada i kroz mogućnost stva-ranja određenih preduzeća koja će koristiti reciklirani materijal. Zaštita životne sredine bi bila bolja a ekološka ravnoteža očuvana.

Električna energijaElektrična mreža postoji u svim naseljima u privrednom regionu istoka i ne postoji doma-ćinstvo bez električne energije. U regionu ne postoji nijedno postrojenje za proizvodnju električne energije. Region se električnom energijom snabdeva preko energetskog pre-duzeća – Energetske korporacije Kosova. Pre-duzeće je u fazi tranzicione promene a tarifni sistem kontroliše vlada i one su različite, u za-visnosti od statusa potrošača (domaćinstvo ili pravno lice).

Visokonaponske i niskonaponske transmi-sione linije i trafostanice koriste se za distri-buciju električne energije. Visokonaponske transmisione linije predstavljaju važan deo balkanske mreže, tako da se očekuju dalja modernizacija i razvoj. Niskonaponska (kori-snička) mreža u regionu je zadovoljavajuća.

Distribucioni sistem nije zadovoljavajući pošto napon opada vrlo često zbog čega na-staju problemi sa kojima se suočavaju proi-zvodna preduzeća. Zbog ogromne upotrebe električne energije, postoje problemi oko snabdevanja električnom energijom i dolazi do restrikcija i smanjenja u svim delovima u regionu.

Grejna energijaStanovništvo u prirodnom regionu istoka uglavnom koristi ogrevno drvo ili električnu energiju umesto uglja za grejanje. Mali broj domaćinstava je organizovao sopstvene siste-me centralnog grejanja preko nafte ili mazuta, ili koristi alternativne izvore poput gasa.

Manja domaćinstva koriste privatno greja-nje koje kao izvor energije koristi uglavnom drvo i ugalj. Neka domaćinstva koriste elek-tričnu energiju kao dodatni izvor energije. U većini slučajeva, u skladu sa niskim nivoom prihoda po glavi stanovnika, koristi se najjef-tiniji izvor energije, drvo.

Poslovni objekti, škole, bolnice i druge slič-ne ustanove obično koriste sopstvene grejne sisteme, a glavni izvor energije su mazut i drvo.

GRAFIKON 5. dnevni prosek stvaranja otpada u regionima Prištine, Prizrena i Gnjilana u 2004. god.19

Priština ProsekGnjilanePrizren


13

1 1.2


TelekomunikacijeSistem telekomunikacija u privrednom regio-nu istoka podeljen je na dva sistema fiksne i mobilne komunikacije. Postoji jedno javno i jedno privatno preduzeće koje se bavi teleko-munikacijama (PTK20 i IPKO21). U oblasti mobilne komunikacije, deo regiona pokriven je i makedonskim i srpskim operaterima, koji ilegalno funkcionišu na teritoriji Kosova. U javnom preduzeću u toku je proces tranzicije. Kapaciteti fiksne komunikacije dobro su ra-zvijeni, ali ne pokrivaju seoske sredine, dok mobilna komunikacija ima dobru pokrive-nost signalom u većem delu regiona. Svaki od telekomunikacionih sistema pruža i usluge interneta. Privatno preduzeće IPKO pruža i usluge kablovske televizije, pored još jednog privatnog preduzeća pod nazivom KUJTE-SA22.

Tržište fiksne i mobilne telekomunikacije u PRI karakteriše sledeće:•odsustvo konkurencije među fiksnim i

mobilnim provajderima;•skupe usluge fiksne i mobilne komunikaci-

je;•nezadovoljavajući kvalitet ponuđenih uslu-

ga.Brzi razvoj telekomunikacija posle rata već je premašio gubitke iz rata, uključujući broj pretplatnika. Dostupnost globalnih informa-cija je na zadovoljavajućem nivou. Pošto eko-nomski razvoj zaostaje, razvoj savremenih komunikacija je spor. Ne postoji dovoljno

provajdera usluga i još uvek ne postoji svest o trendovima na lokalnom nivou, kao ni o stan-dardima i mogućnostima za razvoj komuni-kacija u Evropi i ostatku sveta.

Vlada je izradila strategiju e-upravljanja 2009-2015.23 Takođe, postoje planovi da se ra-zviju mreže za sve škole na Kosovu.

Poslovna infrastrukturaJedina industrijska zona koja funkcioniše u regionu istoka nalazi se u blizini Uroševca (selo Babuš), u kojem rade četrnaest preduze-ća. Još jedna je u izgradnji takođe, u opštini Uroševac (selo Komoglava). Postoje lokacije sa uloženim resursima (aktivom), proizvod-njom i zaposlenjem koje su uspostavila i koje koriste privatna preduzeća.

U Gnjilanu postoji Poslovni inkubator koji je finansirala EU preko Evropske agencije za rekonstrukciju, a koji ima 1000 m2 za lokale sa 18 radnih prostorija24. Međutim, stanje u kojem se nalazi nije zadovoljavajuće, jer je jef-tino iznajmiti prostorije za kancelarije i po-slovanje umesto da to bude odgovarajući po-lovni inkubator koji nudi predviđene usluge.

Nedostaju ulaganja i sve je veća zabrinutost u vezi sa razvojem novih poslovnih objekata. Prostor se koristio u svrhe koje nisu ekonom-ske a izgradnja industrijskih kapaciteta je skuplja zbog nove potražnje za infrastruktu-rom.

Prostorno planiranje u regionu i organizaci-ja upotrebe zemljišta moraju se obaviti da bi se pokazalo da su pogodni za investitore, uk-ljučujući zainteresovane koncesionare.

Vredi pomenuti da je o identifikaciji i kate-gorizaciji ekonomskih (industrijskih) zona bilo diskusija u nekim skupštinama opština vezano za rešavanje problema nepostojanja poslovnih parkova i industrijskih zona. Pro-blem leži u neuravnoteženom privatnom i javnom interesu, nedovoljnom interesovanju lokalnih i regionalnih organa da se uravnote-ži stanje i nepostojanju podsticaja za racio-nalno korišćenje lokacija i objekata.

20) http://www.ptkonline.com/newsite/en/index.php?sid=1621) http://ipko.com/?cid=2,22622) http://www.kujtesa.com/baza.php?gjuha=1&category=123) Strategija elektronskog upravljanja 2009 – 201524) Biznis inkubator Gnjilane, (http://www.sme-ks.org/repository/docs/InkubatoretebiznesitGjilan.pdf)

Biznis inkubator u Gnjilanu

14

1 1.3

REGIONAL ECONOMIC DEVELOPMENT STRATEGY FOR THE ECONOMIC REGION EAST

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Obrazovanje

1.3 obrazovanje

Trenutni obrazovni sistem na Koso-vu sastoji se od obaveznog osnov-nog i nižeg srednjeg obrazovanja, kao i od neobaveznog višeg sred-njeg i univerzitetskog obrazovanja.

MONT je od 2002. god. uspostavilo novu strukturu obrazovanja. Ta struktura obuhvata sledeći vid obrazovanja: predškolsko obrazo-vanje, od 9 meseci do 6 godina starosti, oba-vezno obrazovanje koje se organizuje tokom 5 školskih godina osnovne škole i 4 školskih godina nižeg srednjeg obrazovanja, kao i više srednje obrazovanje koje traje 3, odnosno 4 školske godine.25

25) Pregled statistike o obrazovanju na Kosovu 2004-2005, Priština, januar 2005. god26) Razvojni plan odeljenja za Obrazovanje 2009- 2011, Gnjilane 2008

Potrebno je opšte osavremeniti obrazovni sistem u skladu sa standardima EU. To je pro-ces koji je u toku i koji traje dugo.

Među glavnim problemima u obrazovanju jesu nedostatak školskih objekata, posebno u gradovima u kojima se škola pohađa u 3 do 4 smene26, nedostatak stručnih kabineta i labo-ratorija, osnovnih sredstava za predavanje, praktičnog obrazovanja u kabinetima i labo-ratorijama, nedostatak školskih biblioteka, sportskih hala, nedostatak stručnih knjiga, odsustvo planova za pripremu određenih profila za tržište rada, itd.


15

1 1.3


Osnovno i niže srednje obrazovanjeOsnovno i niže srednje obrazovanje obave-zno je za svu decu starosti od 6 do 15 godina, na osnovu zakona o osnovnom i srednjem obrazovanju na Kosovu, br. 2002/2. Kako je prikazano u tabeli obrazovnog sistema gore, osnovno i niže srednje obrazovanje traju 9 godina, a zasnivaju se na učenju osnovnih predmeta potrebnih za sticanje osnovnog op-šteg znanja. Osim redovnog obrazovnog si-stema postoje dve muzičke škole a posebne škole ne postoje (za decu sa invaliditetom) već samo dodatni časovi u nekim školama u većini opština. Dodatni časovi su časovi koji se organizuju u redovnim školama sa osnov-nom namerom da se deca sa invaliditetom

uklope ili postepeno prebace (na osnovu nji-hovog dostignuća i učinka) u redovne časove.

U PRI ima 196 škola za osnovno i niže sred-nje obrazovanje (obično isti objekat). Ta cifra se odnosi na broj osnovnih škola ali ne i na objekte pošto jedna škola može imati više od jednog objekta – školski prostor), dok broj dece iznosi 63,944 a broj nastavnika 3,799.27

Predškolskih obrazovnih ustanova u regio-nu ima 7, što predstavlja veoma mali kapaci-tet a te ustanove se nalaze u najvećim grad-skim centrima. Međutim, u tri opštine regiona, Đeneral Janković, Štrpce i Novo Brdo, takve institucije uopšte ne postoje.

Kao što se može videti u dijagramu dole, broj dece u školskoj 2008/09 godini blago je opao u poređenju sa školskom godinom 2004/05.28

TABELA 1: Osnovno i niže srednje obrazovanje (prema MONT za školsku 2008/2009 godinu)

GRAFIKON 1. Broj dece po

godini u regionu u osnovnom i

nižem srednjem obrazovanju.29

Opština Škola Razredi Nastavnici Učenici Učenici po razredu

Učenici po nastavniku

Uroševac 38 833 1,143 21,366 26 19

Gnjilane 45 776 1,073 18,308 24 17

Đeneral Janković 5 52 70 1,568 30 22

Kačanik 28 199 460 6,114 31 13

Kamenica 33 328 420 5,573 17 13

Novo Brdo 5 28 30 328 12 11

Štrpce 8 55 59 688 13 12

Vitina 34 426 544 9,999 23 18

Region ukupno 196 2,697 3,799 63,944 24 16

Kosovo 969 13,476 17,615 322,975 24 18

0

17500

35000

52500

70000

2004/5 2005/6 2006/7 2007/8 2008/9

6394464518666306391665475

27) Pregled statistike obrazovanja na Kosovu 2004-2005, Priština, januar 200528) Ministarsto za Obrazovanje i Nauku, Statistika obrazovanja na Kosovu 2008-0929) Ministarsto za Obrazovanje i Nauku, Statistika obrazovanja na Kosovu 2008-09


16

1 1.3


Opština Škola Razredi Nastavnici Učenici Učenici po razredu

Učenici po nastavniku

Uroševac 6 210 340 7,390 35 22

Gnjilane 6 228 380 6,972 31 18

Đeneral Janković 1 12 19 402 34 21

Kačanik 2 59 94 1,730 29 18

Kamenica 4 70 111 1,945 28 18

Novobrdo 1 1 3 23 23 8

Štrpce 1 7 14 138 20 10

Vitina 4 91 142 2,578 28 18

Region ukupno 25 678 1,103 21,178 31 17

Kosovo 108 3,039 4,789 96,172 32 20

TABELA 2. Više srednje obrazovanje u 2008/9 (statistika MONT za 2008/09. godinu) 30

30) Ministarsto za Obrazovanje i Nauku, Statistika obrazovanja na Kosovu 2008-09

Više srednje obrazovanje Srednje obrazovanje nije obavezno zbog čega je broj dece koja pohađaju srednje škole manji od broja dece koja završe osnovno obrazova-nje.

Osim školskih predmeta, deca u srednjem obrazovanju imaju i praktičnu obuku koja je manje više samo teorijska. Laboratorije su retkost i obično loše opremljene. To su redov-ne srednje škole (sa različitim kursevima) koje traju od 3 do 4 godine, kao i verske škole. Škole su podeljene po etničkom osnovu, sa samo par zajedničkih škola.

Reforme su usmerene na obrazovanje mla-dih sa naglaskom na praktično znanje. Izbor zanimanja bi trebalo da se zasniva na potreba-ma preduzeća koje postoje u regionu sa jasno određenom strategijom zanimanja koja će po-većati mogućnosti zapošljavanja za mlado sta-novništvu na tržištu rada u ovom regionu.

U tabelama gore možemo videti da region istoka učestvuje sa otprilike 20 % ukupnog broja studenata na svim nivoima preduniver-zitetskog obrazovanja.

Univerzitetsko obrazovanjeVisoko obrazovanje se stiče na nivou univer-ziteta. Broj univerziteta je uvećan posle rata u privrednom regionu istoka uvođenjem pri-vatnih univerziteta (koledža). Ne postoje sta-rosne granice za takvu vrstu obrazovanja.

Javni univerzitet, Univerzitet u Prištini, ima svoje ogranke u Gnjilanu (Učiteljski fakultet) i Uroševcu (Fakultet prirodnih nauka). Po-stoje i ogranci dva privatna univerzitetska ko-ledža u Gnjilanu (Fama i Iliria) koja nude ob-razovanje u polju ekonomije i prava sa različitim programima.


17

1 1.3


U školskoj 2004/2005. godini, broj studena-ta na univerzitetima bio je 92 % veći od broja studenata u školskoj 1998/1999. god. Svake godine otprilike 24,000 učenika završi više srednje obrazovanje i potencijalno su budući studenti različitih privatnih i javnih univerzi-teta.31

Još jedna posledica koju treba istaći vezano za Univerzitet u Prištini jeste reforma univer-ziteta, napor uložen u prethodnom periodu radi unošenja neophodnim promena i inova-cija na univerzitetskom nivou i u posebnim fakultetima, sa ciljem da se unapredi i pobolj-ša kvalitet predavanja i naučnog rada u duhu Bolonjske deklaracije, njene primene u našim konkretnim uslovima.32 Univerzitet u Prištini se borio sa bolonjskim reformama, mada, još uvek ima kapacitet da primi 6,300 studena-ta.33

Mogućnost da se ostavi napredak leži u pri-meni Bolonjske deklaracije i u usklađivanju spektra obrazovanja sa ponudom u skladu sa postojećim i budućim potrebama privrede u zajednici. To bi se moglo dogoditi ako postoji spremnost da se unese promena.

Centri za stručno obrazovanje i obukuSektor neformalnog obrazovanja nije toliko dobro razvijen u ovom regionu. Međutim, postoje određeni znakovi razvoja ovog sekto-ra, uglavnom pod vođstvom Ministarstva rada i socijalne politike preko njegovih regio-nalnih centara za stručno usavršavanje, kao i preko nekih inicijativa NVO. Nekoliko obra-zovnih centara pruža neformalno obrazova-nje u regionu istoka, a većina se nalazi u Gnji-lanu i Uroševcu.

Ljudi uglavnom pohađaju neformalne obra-zovne kurseve u slobodno vreme. Najpopu-larniji kursevi su kursevi rada na računaru i engleskog jezika, a u određenoj meri i nemač-kog jezika. Neke profesionalne komercijalne organizacije pružaju takvu vrstu neformalnog obrazovanja po priuštivim cenama za pola-znike.

Kursevi stručnog usavršavanja koje nude centri za stručno usavršavanje besplatni su i obuhvataju:34

• IT,•poslovnu administraciju/preduzetništvo,•grafički dizajn,•stolarstvo,•metalni radovi (zavarivanje),•domaće električne instalacije,•građevina i konstrukcija,•vodoinstalaterstvo i rad sa cevima,•održavanje objekata (kuća),•samozaposlenje.

Kvalitet kurseva koje nude centri za stručno usavršavanje je na zadovoljavajućem nivou ali su kursevi ograničenog kapaciteta.

31) Pregled privatnog visokog obrazovanja na Kosovu, stranica 2.32) Univerzitet u Prištini, 1970-2005, Priština 2005, stranica 37.33) Pregled privatnog visokog obrazovanja na Kosovu, stranica 3.34) Ministarstvo rada i socijalne politike, Poboljšanje stručne obuke na Kosovu.


18

1 1.4

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Zdravstvena zaštita

1.4 zdravstvena zaštita

Reformisani zdravstveni sistem na Kosovu projektovan je na osnovu „porodične prakse“, sa pristupom doktorima, medicinskim sestrama i drugim lekarskim stručnjacima

koji rade u grupi. Primarna zdravstvena zaštita: Ustanove za primarnu zdravstvenu zaštitu su klinike i ambulante obuhvaćene ovim modelom zdravstvene zaštite.Sekundarna zdravstvena zaštita: Opšte bolnice spadaju pod sekundarnom zdravstve-nom zaštitom, uključujući regionalnu bolnicu u Gnjilanu i univerzitetsku bolnicu u Prištini. Tercijarna zdravstvena zaštita: Univerzi-tetska bolnica u Prištini je jedina bolnica koja pruža tercijarnu zdravstvenu zaštitu.35

Institucionalna organizacija usluga zdrav-stvene zaštite u regionu istočnog Kosova sasto-ji se od kliničkih centara porodičnih lekara, ambulanti, bolnica, centara za mentalno zdrav-lje i Nacionalnog zavoda za javno zdravlje.

U svim opštinama u regionu obezbeđena je primarna zdravstvena zaštita, dok se sekun-darna obezbeđena u Gnjilanu i Uroševcu. Za lečenje mentalnih bolesti postoji oko 3 centa-ra: Centar za lečenje mentalnih bolesti i Cen-tar za mentalnu rehabilitaciju u Gnjilanu, kao i Centar za mentalno zdravlje u Uroševcu.

Što se tiče sekundarne zdravstvene zaštite, u Gnjilanu postoji regionalna bolnica sa odelje-njima ginekologije, interne medicine, za dija-lizu, pedijatrije, hirurške operacije, anestezio-logiju, ortopediju, urologiju, infektivna

odeljenja, pulmologiju, hitne slučajeve, ORL, oftamologiju, transfuziju krvi, i porodiliste.36 U međuvremenu, u Uroševcu postoji bolnica sa odeljenjima za hirurške operacije, gineko-logiju, hitne slučajeve, pedijatriju i internu medicinu.37

U Gnjilanu i Uroševcu postoje odeljenja Naci-onalnog zavoda za javno zdravlje.Tačan pregled zdravstvenog profila Kosova sporan je zbog ograničene preciznosti i opsega podataka. Tako-đe, Zdravstveno-informativni sistem (ZIS) još uvek nije kompletan a kao posledica toga, svi za-ključci koji se mogu dobiti analizom podataka moraju se uzeti u obzir s oprezom.

Sa svim tim ograničenjima vrlo je jasno da je zdravstveni profil Kosova među najgorima u ju-goistočnoj Evropi. Visoki nivo mortaliteta novo-rođenčadi, TB, problemi sa ishranom konstan-tni su problemi, dok invaliditeti i mentalne bolesti spadaju među visokim prioritetima. Slič-nost se može primetiti u vezi sa dostupnošću medicinskih stručnjaka. Na Kosovu, na 1000 stanovnika postoji 0,94 lekara, 2,61 medicinska sestra i 0,06 zubara. U poređenju sa susednim zemljama, taj odnos je nizak a posebno u broju doktora medicine. U primarnoj zdravstvenoj za-štiti (PZZ), odnos između više/srednje komisije iznosi samo 1:3.

Prosečan broj ležajeva na 1000 stanovnika je 1,43, što predstavlja veoma mali broj u poređe-nju sa drugim zemljama u regionu.38 Slična situ-acija postoji u privrednom regionu istoka, ali zbog nedostatka informacija predstavili smo ci-fre za celo Kosovo.

35) Urbanistički razvojni plan Uroševca36) Strategija lokalnog ekonomskog razvoja Gnjilana 2005-200737) Urbanistički razvojni plan Uroševca38) Strategija zdravstvenog sektora 2010-2014, Priština, maj 2009 God

Regionalna bolnica u Gnjilanu


19

1 1.5

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Regionalna privreda

Glavni industrijski sektori privred-nog razvoja u regionu do 1990-ih bili su tekstil, duvan, baterije, ra-dijatori i oprema za grejanje, električni alat i aparati, šavne

cevi, cement, obrada drveta, prehrambena in-dustrija, metalne konstrukcije i navrtnji. Tu-rizam je takođe, počeo da se kasnije razvija u regionu zahvaljujući pogodnom položaju, brojnim prirodnim atrakcijama, itd.

Kao posledica uništenja kosovske privrede tokom 1990-ih godina, kao i uništenja uzro-kovanog ratom 1999. godine, većina fabrika, ako ne i sve, prestala je sa radom.

Trenutno se privredna struktura regiona za-sniva na uslugama, trgovini, smeštaju, malim proizvodnim preduzećima i prevozu robe i ljudi. Osim toga, bankarski sektor se brzo ra-zvijao proteklih godina.

Statistička služba Kosova (SSK) je objavila model bruto domaćeg proizvoda (BDP) sa aktuelnim cenama za period 2004 – 2008. Metodologija upotrebljena za model BDP za-sniva se na konceptima i rezultatima Sistema nacionalnih računa 1993 (SNA1993).

BDP na Kosovu u periodu 2004 – 2008 po-većan je sa 2,974.6 miliona evra na 3,841.3 miliona evra. BDP po glavi stanovnika pove-ćan je sa 1,457 evra u 2004 god. na 1,784 evra u 2008 god.39 Za region istoka ne postoje ta-kvi podaci.

Glavna komponenta BDP jeste konačna po-trošnja budžeta domaćinstava, koja je pove-ćana sa 2.483,0 miliona evra u 2004. god. na 3,640.9 miliona evra u 2008. god. Bruto kapi-tal je doprineo sa 28,5 odsto BDP u 2008. god. Vladini troškovi u periodu 2004 – 2008. god. činili su 23,6 – 17,5 odsto BDP u 2008. god.

Na osnovu privremenih podataka o BDP, realni rast u 2008. god. iznosio je 6,1 % (stopa inflacije u 2008. god. bila je 9,4 %).40

Prisustvo sive ekonomije na celom Kosovu jeste činjenica tako da obračun BDP ne obu-hvata procenu koja nije zvanično prikazana.

1.5 regionalna privreda

Pošto iz već pomenutih razloga ova pitanja ne mogu biti rešavana neposredno na regio-nalnom nivou, dati pokazatelji su za subjekte i na nivou države. Pošto prosečne cifre za druge pokazatelje na nivou PRI iznose manje više ±10 % proseka na Kosovu, analiza zasno-vana na ciframa po subjektu može se uzeti da bi se najbolje predstavio ekonomski region istoka u istom rangu grešaka.

39) Statistička služba Kosova, Preduzeća na Kosovu 2004 – 2008. god.40) Statistička služba Kosova, Preduzeća na Kosovu 2004 – 2008. god.


20

1 1.5

Sekc

ija e

kon

omsk

e

akti

vnos

ti

Poljo

priv

reda

, šu

mar

stvo

Rib

olov

Ru

dars

tvo

i kam

enol

omi

Proi

zvod

nja

Elek

trič

na

ener

gija

, gas

, pa

ra i

klim

atiz

acija

ili i

usl

ovi v

azdu

ha

Kon

stru

kcija

Vel

epro

daja

, mal

opro

daja

, pop

ravk

a

mot

orn

ih v

ozila

i m

otoc

ikal

a

Smeš

taj i

usl

užn

e ak

tivn

osti

v

ezan

e za

ish

ran

u

Saob

raća

j, sk

ladi

šten

je i

te

leko

mu

nik

acije

Fin

ansi

jske

i ak

tivn

osti

ve

zan

e za

osi

gura

nje

Posl

ovi s

nek

retn

inam

a,

izn

ajm

ljiva

nje

i ak

tivn

osti

biz

nis

a

Javn

a ad

min

istr

acija

Obr

azov

anje

Zdra

vlje

Um

etn

ost,

zab

ava

i rek

reac

ija

dom

aćin

stva

kao

zap

ošlje

ni,

ned

ifere

nci

ran

e ro

be

i usl

uge

, pro

izvo

dnja

dom

aćin

stav

a za

ličn

u u

potr

ebu

Akt

ivn

osti

eks

tra

orga

niz

acije

i te

la

Ukupno A B C d E F G H I J K L M N O P Q

Kosovo

200

5 84,585 1,376 66 1,039 16,849 12,111 5,169 21,253 5,189 7,076 3,243 2,790 1,353 1,094 1,650 3,842 356 129

Istočni region 13,760 265 3 293 4,441 239 938 4,438 1,002 1,222 3 164 66 155 173 357 1 -

Kosovo

200

6 94,906 1,218 67 2,580 18,283 14,929 5,681 20,615 5,259 7,751 3,345 3,055 1,321 1,289 1,757 4,031 3,800 190

Istočni region 15,284 221 - 304 6,438 221 981 1,152 1,024 963 7 167 73 148 140 563 2,932 -

Kosovo

200

7 90,643 1,218 67 2,580 18,238 14,929 5,681 20,615 5,259 7,751 3,345 3,055 1,321 1,269 1,757 4,031 3,800 190

Istočni region 13,926 147 - 286 4,842 333 1,009 4,114 1,000 1,008 9 207 93 163 245 468 - -


PoslovanjeBroj registrovanih preduzeća u regionu do kra-ja 2009. god. iznosio je 15,188. Najaktivnija preduzeća su preduzeća za trgovinu i usluge dok proizvodnja obuhvata samo 10 – 14 %.41

Na osnovu podataka koje je objavila Stati-stička služba Kosova, do kraja 2007. god. bilo je 12.679 registrovanih preduzeća svih kate-gorija. Međutim, od ukupnog broja, samo 7.616 plaća poreze Poreskoj upravi Kosova, a pažnju privlači to da se radi o aktivnim pre-duzećima. Na osnovu istih izvora, ta preduze-ća imaju ukupno 13,926 zaposlenih.42 Prose-čan broj zaposlenih po preduzeću/firmi iznosi 1,8 zaposlenih. Međutim, postoji sum-nja u tu cifru jer prema nezvaničnim infor-macijama, mnoga preduzeća imaju neregi-strovane radnike (za koje se ne plaćaju porezi i doprinosi).

Lokalni opštinski organi u regionu predu-zeli su mnoge aktivnosti u nastojanju da po-mognu autentičnim preduzećima, počevši od olakšavanja pristupa prostorijama, izdavanja radnih dozvola, smanjenja opštinskih taksi, sklapanja sporazuma o korišćenju poljopri-vrednog zemljišta, poboljšanja infrastruktu-re, itd. U regionu istoka postoje mreže za po-dršku preduzećima poput Regionalne službe Privredne komore Kosova i različitih eko-nomskih udruženja.

Generalno, ograničeni pristup sredstvima i bankovnim zajmovima predstavlja smetnju razvoju malih i srednjih preduzeća u regionu. Bankovni zajmovi nisu pogodni uglavnom zbog jemstva i visoke kamatne stope.

Poljoprivreda Srednje kontinentalna klima i heterogen reljef regiona nude dobre preduslove za razvoj sto-ke i useva. Region istoka ima oko 105.600 ha obradivog zemljišta, oko 125.700 ha šuma i pašnjaka.44

Agro-ekološki uslovi na Kosovu, kao i u re-gionu pogodni su za poljoprivrednu proi-zvodnju. Međutim, poljoprivreda se takođe, suočava sa potrebom za tranzicijom od cen-tralno planirane ka tržišnoj ekonomiji. Osim kod krompira i nekih vrsta povrća tokom određene sezone, Kosovo nije postiglo samo-održivost kod nijednog drugog važnijeg po-ljoprivrednog proizvoda. Strategija srednjo-ročnog razvoja glavni akcenat stavlja na ekonomski razvoj sektora, podrazumeva-

TABELA 3. Broj zapošljenih prema izjavama firmi KPA po delu aktivnosti za godine 2005, 2006 i 200743

41) Statistička služba Kosova, Statistički repertoar za preduzeća na Kosovu Q4 2009.42) Statistička služba Kosova, preduzeća na Kosovu 2004-2008. god.43) Statistička služba Kosova, preduzeća na Kosovu 2004-2008. god.44) Strategije lokalnog razvoja opština u regionu.


21

1 1.5


TABELA 4: Šume, obradivo i neobradivo zemljište u ERI45

Opština

Zemljište (ha)

Prirodni delovi Poljoprivredno zemljište

Neobradivo Šume Ostalo Obradivo Pašnjaci Ostalo

Uroševac 260 13,664 1,544 16,084 2,045 870

Gnjilane 2,324 24,236 - 14,200 5,746 4,994

Kačanik (+ Đeneral Janković) 1,604 17,300 - 6,375 4,063 79

Kamenica 1,254 21,742 - 16,221 9,246 3,837

Novobrdo 191 3,286 2,299 805 2,391 191

Štrpce 779 12,831 1,000 5,119 4,481 462

Vitina 1,525 9,356 - 14,064 2,103 2,652

Ukupno: 7,937 102,415 4,843 72,868 30,075 13,085

45) Strategije lokalnog razvoja opština u regionu.46) Strategije lokalnog razvoja opština u regionu.

jući pod time aktiviranje prirodnih i ljudskih resursa, a sami tim i otvaranje mogućnosti za smanjenje ruralnog siromaštva. Politika po-ljoprivrede mora se zasnivati na jačanju kon-kurencije u sektoru.

Poljoprivreda u privatnom sektoru nikada nije statistički ispitana na isti način kao i tr-žišne delatnosti, tako da ne postoje pouzdani podaci o poljoprivredi, njenom domaćem proizvodu ili broju zaposlenih. Broj stvarno zaposlenih lica obično je precenjen, ali nije moguće odrediti koji je precizan procenat u pitanju.

Nivo poljoprivredne proizvodnje u PRI da-leko je ispod potencijala ili kapaciteta. Glavni razlog tome jeste migracija uzrokovana ne-davnim ratom, ali i gubitak tržišta. Poljopri-vredna preduzeća koja su u prošlosti bila pro-fitabilna, sada to nisu i ne mogu održavati nivo domaće proizvodnje na otvorenim trži-štima.

Pre rata, većina poljoprivrednih preduzeća u PRI bila su mala privatna imanja, dok je ve-ćina bivših zadruga socijalističkog tipa počela dezintegraciju posle režima koji je uveo pri-vremene mere i otpustio albanske radnike. Trenutno, količina poljoprivrednog zemljišta koje se aktivno obrađuje veoma je mala.

Na osnovu svih ovih podataka, možemo za-ključiti da je najveći poljoprivredni potencijal u proizvodnji i obradi mleka, mesa i mesnih proizvoda, zatim jaja, povrća a posedujemo i veoma ograničene resurse za proizvodnju pšenice ili uopšte za uzgoj žitarica.

Iz tabele gore može se videti da u regionu istoka postoje neke oblasti srednje veličine sa zemljištem koje je pogodno za poljoprivredu i razvoj stočarstva. Međutim, veliki deo ze-mljišta koje se može upotrebiti za poljopri-

6%

13%

32%

2%

44%

3%

● Prirodni delovi neobradivog

● Prirodni delovi šuma

● Ostali prirodni delov

● Poljoprivredno obradivo zemljište

● Poljoprivredno zemljište Pašnjaci

● drugo poljo-privredno zemljište

GRAFIKON 6: Odnos u procentima: šuma, obradivog i neobradivog zemljišta u PRI46

vrednu proizvodnju prodaje se za izgradnju kuća ili zgrada u komercijalne svrhe; to nepo-sredno smanjuje dostupni potencijal za ra-zvoj ove grane industrije.

Visokokvalitetno poljoprivredno zemljište se u velikoj meri ne upotrebljava na odgova-rajući način (tj. za objekte) a u istim sredina-ma mali poljoprivredni proizvođači nemaju, ili imaju ograničeno znanje vezano za podrš-ku postojećih zadruga i udruženja poljopri-vrednih proizvođača. Još jedan ograničavaju-ći faktor jeste slaba prehrambena industrija koja je tek počela da se razvija. Sredine oko gradskih centara ponovo su nastanjene ali obradivo zemljište u polugradskim i pod-gradskim sredinama nije dobro za obimnu poljoprivrednu proizvodnju.

Kao i druge poljoprivredne delatnosti, sto-čarstvo je jedan od najvažnijih sektora za ru-ralnu ekonomiju, imajući u vidu to da većina stanovništva živi u seoskim sredinama i da najveći deo njihovog prihoda dolazi od sto-čarskih fondova prikazanih u tabeli dole:


22

1 1.5

SSOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Regionalna privreda

Regionalni stočni fond Po stanovniku

Krave 37,313 0.08177

Teladi 17,705 0.0388

Ovce 43,952 0.0963

Koze 7,684 0.0168

Kokoške i pilići 271,080 0.594

Svinje 10,488 0.0229

Pčelinjaci 12,259 0.0268

Konji 1,016 0.0022

TABELA 5: Opis

stočnog fonda u

regionu47

47) Odeljenja za poljoprivredu u opštinama u regionu

Potreba za povezivanjem a samim tim i uvećanjem te jačanjem poljoprivrednih proi-zvođača jedan je od najvažnijih izazova za sve strateške planove za ovu sredinu. Specijalizo-vane, komercijalno organizovane, tržišno ori-jentisane i tehnološki osavremenjene te druk-čije osposobljene poljoprivredne zadruge, zadružne organizacije, ogranci ili druge vrste organizacija poljoprivrednih proizvođača orijentisanih ka proizvodnji i interesima, bili bi rešenje za prva dva navedena problema. Trenutna situacija u tom kontekstu fokusira-nija je na organizaciju poljoprivrednih proi-zvođača u opštinskim udruženjima poljopri-vrednih proizvođača, čija je glavna funkcija više u vidu političkog lobiranja a manje u vidu partnerske proizvodnje.

Istina je da Kosovo, posebno u ovom regio-nu, poseduje pogodne uslove za proizvodnju organske hrane zbog činjenice da se radi o ze-mlji koja ima nezagađeno zemljište, vazduh i vodu, ali postoji jako malo iskustva za takvu specifičnu i zahtevnu proizvodnju. Postoje slabi formalni i pravni uslovi (dobijanje serti-fikata za proizvode) i na kraju, ne postoji pro-fil za takvu proizvodnju bez kojeg bi bilo ne-moguće plasirati organsku hranu na tržišta u bogatim zapadnim zemljama.

Turizam Potencijali za turizam i zimske sportove su dobri imajući u vidu činjenicu da se najveći skijaški centar na Kosovu za spustove, kros kantri, skakanje, snoubording, zimsko i letnje planinarenje uopšte, nalazi u privrednom re-gionu istoka.

Nažalost, infrastruktura, objekti i oprema loše su održavani zbog čega je u ovoj fazi opao broj turista koji zaista posećuju tu lokaciju. Očigledno je da su potrebne velike kapitalne injekcije da bi se to dovelo do prihvatljivih standarda. Postoje ograničeni smeštajni ka-paciteti, restorani i drugi objekti potrebni za

ovakav vid centra. Zbog kašnjenja oko priva-tizacije centra, kao i zbog nezakonitog uprav-ljanja i kontrole nad istim, prospekti za te objekte nisu dobri.

Različiti investitori, domaći i strani, bili su spremni da se uključe u oporavak, restauraci-ju i dizajn te razvoj rada ili upravljanja bilo kojim od tih potencijalno unosnih centara, ali usled politickih razloga ovo se ispostavilo ne-moguće.

Glavni turistički potencijali u regionu su Ski centar Brezovica, termalno-mineralna banja u Klokotu i do određene mere zamak u No-vom Brdu. Blizina tih lokacija Prištini, glav-nom gradu Kosova, daje dodatnu prednost razvoju zimskog turizma, međutim, te veli-čanstvene planine još uvek su u neodređe-nom stanju.

Ovaj region ima veliki potencijal za razvoj zimskog turizma (ski centri), iz sledećih ra-zloga:•Do određene mere postoji tradicija za takvu

vrstu turizma;•Postoje topografski i klimatski uslovi koji

pogoduju takvoj vrsti turizma;•Veliki deo planina pokriven je snegom do

280 dana u godini;•Blizina saobraćajnica sa drugim regionima i

centralnom Evropom.Postoje privlačan istorijski zamak i istorij-

ska nalazišta u regionu, tako da se može ra-zviti istorijski turizam. Još jedan aspekt turiz-ma koji je u razvoju u regionu jeste zdravstveni/medicinski turizam zasnovan na brojnim izvorima termalne mineralne vode. Postoji nekoliko lokacija u regionu koje bi trebalo razviti u prave turističke centre.

Divlje šume i planinske oblasti tokom leta impresioniraju posetioce. Bogata flora i fauna može doprineti razvoju zaštićenih zona i tu-rizma u nacionalnim parkovima, posebno u Nacionalnom parku Šar planina. Saobraćajni-ce do te lokacije postoje ali ih je potrebno bo-lje održavati i renovirati u nekim delovima. Planinski turizam bi takođe, mogao da se ra-zvije. Postoje nekoliko malih jezera na Šar planini na velikim visinama i sa veoma živo-pisnim pejzažima.

Razvoj kompletne i savremene turističke in-frastrukture zasigurno će oduzeti puno vreme-na, truda i novca. Stoga, ne smatra se da turi-zam predstavlja sektor koji u kratkoročnom periodu može doprineti značajnijim prihodi-ma ovom regionu, ili da može imati značajniju ulogu u razvoj regiona. Međutim, imajući u vidu sve dostupne resurse, kao što su termal-


23

1 1.5


no-mineralni izvori vode i planine, ostaje je-dan od prioritetnih sektora za region. To ne znači da će se ugroziti interes očuvanja prirod-ne i ekološki čiste životne sredine već, nasuprot tome, taj interes generalno prožima i druge strateške resurse, kao što je pomenuto u rani-jem kontekstu drugih segmenata ekonomskog okvira: organska hrana, flaširana voda, itd. tako da će imati veoma značajnu ulogu u defi-nisanju vizije razvoja PRI i u određivanju nje-govih strateških ciljeva i prioriteta.

Finansijski sektorFinansijski sektor na Kosovu nastavio je da širi svoje aktivnosti tokom 2008. god. uprkos negativnim dešavanjima na finansijskim trži-štima širom sveta. Krajem 2008. godine, vred-nost aktive finansijskog sektora dostigao je 2,3 milijarde evra, povećanje od 20,2 odsto u poređenju sa 2007. god. To je uglavnom vo-đeno rastom bankarskog sektora koji čini oko 80 odsto ukupnog finansijskog sektora. Pen-zijski fond čini 11,4 odsto ukupnog finansij-skog sektora, nakon čega slede mikrofinansij-ske institucije sa pet procenata, osiguravajuća društva sa 3,4 procenata i finansijske pomoć-ne institucije sa 0,2 procenata. Aktivnost fi-nansijskih institucija koje funkcionišu na Ko-sovu nije kompleksna i zasniva se uglavnom na tradicionalnim finansijskim aktivnostima kakve su davanje zajmova i prikupljanje de-pozita od građana. Glavna aktivnost osigura-vajućih društava, osiguranje od odgovornosti treće strane i životno osiguranje, uvedena je tokom 2008. god. Zbog karaktera aktivnosti

finansijskog sektora na Kosovu, sektor nije u velikoj meri pogođen dešavanjima na global-nim finansijskim tržištima, osim Kosovskog penzijskog trusta (KPST) čija je aktiva zabele-žila znatni pad zbog pada u cenama deonica na međunarodnim berzama.

Vrednost finansijskog sektora, Neto strana aktiva (NSA), dostigla je 1,6 milijardi evra krajem 2008. god.48 U trećem tromesečju 2008. godine, NSA je zabeležila pad svoje vrednosti po prvi put. To je uglavnom dopri-nelo padu vrednosti CBK i penzijskog fonda. Imajući u vidu da CBK upravlja vladinim de-pozitima, pad NSA CBK u vezi je sa znatnim rastom vladinih troškova u trećem tromeseč-ju 2008. godine, dok se pad penzijskog fonda NSA uglavnom pripisuje padu aktive KPST-a koja je uložena u međunarodna finansijska tržišta.

Dolazak novih banaka povećao je konku-renciju u bankarskom sektoru. To se do odre-đene mere najbolje ugleda u padu stepena koncentracije. Na primer, Herfindahl-Hirsch-man indeks (pokazatelj stepena koncentracije u jednoj industriji) opao je na 2,747 u 2008. god. u poređenju sa 2,862 u 2007. god. Pove-ćana konkurencija u bankarskom sektoru na Kosovu može se primetiti preko širenja niže kamatne stope (odstupanje između kamatnih stopa za zajmove i depozite) u 2008. god. i u snabdevenosti novim bankarskim proizvodi-ma i uslugama na tržištu. Štaviše, širenje mre-že distribucije poboljšalo je pristup bakama za građane, što je primećeno u 2008. god. Na primer, broj filijala komercijalnih banaka u 2008. god. povećao se na 46 (38 u 2007. godi-ni), dok je broj podfilijala dostigao 233 (189 u 2007. godini). Godina 2008. zabeležila je znatno povećanje bankarskih usluga, kao što su bankomati, prodajna mesta, elektronski bankovni računi, itd. čime je klijentima olak-šan pristup bankarskim uslugama.

Bankarski sektor je u 2008. god. proširio svoje delatnosti znatnim povećanjem broja zajmova i depozita. Rast finansijskog posre-dovanja odražen je u većim profitima banaka, dok sistem ostaje stabilan i solventan.49

48) U tom kontekstu, finansijski sektor se sastoji od CBK i svih finansijskih institucija koje funkcionišu na Kosovu.49) Godišnji izveštaj CBK 2008.

Ski centar Brezovica


24

1 1.6

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Ljudski resursi i tržište rada

Podaci o ljudskim resursima i tržištu rada bili su veoma nepouzdani zbog činjenice da popis nije izvršen još od 1981. god. Tržište rada u regionu, slično celoj zemlji, nije pogodno

uređeno. Osnovni ekonomski kapaciteti u re-gionu oštećeni su za vreme rata a do poslerat-ne revitalizacije nije došlo u većem delu sredi-ne. Dve glavne opštine, Uroševac i Gnjilane, razvijene su do određene mere posle rata uglavnom zahvaljujući privatnom i donator-skom kapitalu, a taj razvoj je u poređenju sa drugim delovima regiona veći. Bez obzira na to, taj razvoj nema nivo zaposlenja od pre rata čak ni u tim gradovima, niti značajnije utiče na opšte zaposlenje i na nezaposlenost u regi-onu.

Stopa nezaposljenosti u regionu varira od 35-52% kao sto je prikazano u tabeli br.6.

Na osnovu informacija dobijenih od regio-nalnih biroa za zapošljavanje u Gnjilanu i Uroševcu, predstavljamo tabelu sa podacima o licima koja traže posao prema njihovim kvalifikacijama, starosnom dobu, rodu i naci-onalnoj strukturi. Ti podaci ne predstavljaju precizno stvarnu nezaposlenost zato što se veliki broj nezaposlenih nikada ne registruje u tim biroima iz različitih razloga. (tabela 7)

Na osnovu prikazane tabele možemo videti da je ukupan broj evidentiranih nezaposlenih lica oko 70.000, što čini 15 % ukupnog stanov-

ništva u regionu. Ta cifra, zajedno sa brojem zaposlenih od oko 14.000 lica, iz tabele 8, čini 18 % ukupnog stanovništva u regionu, cifra koja ne odgovara 61 % radno angažovanih lica na Kosovu, sa brojem nezaposlenih iz tabele 7.

Na Kosovu postoje dve neželjene situacija: broj zaposlenih se smanjuje zbog privatizacije dok broj nezaposlenih stalno raste zbog ne-dostatka razvojne strategije. Ukupna radna snaga mnogostruko je veća od potražnje a ravnoteža se može postići samo uticanjem na tržišnu potražnju. Stanje je teško za većinu starosnih grupa i kvalifikacija, a prosečan pe-riod traženja zaposlenja iznosi oko tri godine. Takav trend postoji i u regionu.

1.6 Ljudski resursi i tržište rada

Uroševac 41.90%

Gnjilane 47.69%

Kačanik (+ Đeneral Janković) 45.21%

Kamenica 46.31%

Novobrdo 43.70%

Štrpce 35.59%

Vitina (+Klokot) 52.39%

Prosek - region 44.68%

TABELA 6. Nezapošljenost po opštinama50

50) Izveštaj UNDP-a 2004


25

1 1.6

SOCIO-EKONOMSKI PROFIL REGIONA Ljudski resursi i tržište rada

Tržište rada u regionu opterećeno je broj-nim problemima. U takvim uslovima, nefor-malno tržište, tzv. „siva ekonomija“ prilično je razvijeno. Očigledno je da veliki broj zapo-slenih nije evidentiran. Za to postoje mnogi razlozi a neki obuhvataju sledeće:•Autokratsko ponašanje mnogih poslodava-

ca;•Visoki porezi i doprinosi po zaposlenom

licu;•Loše funkcionisanje državne administracije

koje ne kažnjava rad na crnom tržištu;•Odsustvo sindikata zaposlenih;

Ukupno- Region istok Gnjilane Vitina Kamenica Novo Brdo Uroševac Kačanik Štrpce

Šifra % Šifra % Šifra % Šifra % Šifra % Šifra % Šifra % Šifra %

Ukupan broj nezaposlenih do kraja Novembra 2009

69,536 100 22,991 100 6,114 100 7,504 100 904 100 19,960 100 7,991 100 4,072 100

Nekvalifikovani 38,245 55.0 12,875 56.0 3,405 55.7 4,622 61.6 593 65.6 10,479 52.5 4,627 57.9 1,657 40.7

Polu-kvalifikovani 3,338 4.8 1,609 7.0 214 3.5 173 2.3 83 9.2 818 4.1 320 4.0 159 3.9

Kvalifikovani 6,884 9.9 1,609 7.0 477 7.8 225 3.0 50 5.5 2,874 14.4 1,319 16.5 236 5.8

SSS 19,818 28.5 6,437 28.0 1,895 31.0 2,394 31.9 176 19.5 5,389 27.0 1,694 21.2 1,938 47.6

VSS 556 0.8 230 1.0 37 0.6 30 0.4 1 0.1 200 1.0 16 0.2 57 1.4

Univerzitetska diploma 695 1.0 230 1.0 86 1.4 60 0.8 1 0.1 200 1.0 16 0.2 24 0.6

Ukupan broj nezaposlenih prema starosnom dobu

69,536 100 22,991 100 6,114 100 7,504 100 904 100 19,960 100 7,991 100 4,072 100

16-24 20,930 30.1 6,920 30.1 2,250 36.8 2,244 29.9 380 42 5,110 25.6 2,965 37.1 1,209 29.7

25-39 32,612 46.9 10,553 45.9 2,751 45 3,639 48.5 353 39 9,800 49.1 4,099 51.3 1,710 42

40-54 13,073 18.8 4,253 18.5 923 15.1 1,418 18.9 488 54 4,731 23.7 831 10.4 880 21.6

55 + 2,364 3.4 1,265 5.5 190 3.1 210 2.8 145 16 339 1.7 96 1.2 273 6.7

Ukupan broj nezaposlenih prema etnickoj pripadnosti

69,536 100 22,991 100 6,114 100 7,504 100 904 100 19,960 100 7,991 100 4,072 100

Albanaca 60,496 87.0 20,807 90.5 5,368 87.8 1,921 25.6 551 61.0 18,942 94.9 7,975 99.8 1,433 35.2

Srba 6,954 10.0 1,219 5.3 740 12.1 1,711 22.8 344 38.0 20 0.1 - - 2,606 64.0

Ostali 2,086 3.0 966 4.2 6 0.1 143 1.9 9 1.0 1,018 5.1 16 0.2 12 0.3

Ukupan broj nezapos-lenih žena 31,146 44.8 10,782 46.9 2,588 42.3 3,483 46.4 404 44.7 8,155 40.9 3,630 45.4 2,104 51.7

Ukupan broj neza-poslenih lica sa ograničenim sposobnostima

932 1.34 248 1.08 20 0.33 19 0.25 - - 474 2.37 126 1.58 45 1.11

TABELA 7: Evidentirana nezapošljenost u regionalnim biroima za rad i zapošljavanje

•Loše tumačenje termina „preduzetništvo“;•Zakonske regulative koje nisu adekvatne i

stimulišuće, itd.Crno tržište postoji, ali ne postoje ažurirani

podaci niti je naglašena potreba za odgovara-jućim rešenjem za ovaj problem. Status nekih kategorija radnika nije ispravno definisan. Na primer, lokalni službenici u međunarodnim organizacijama, službenici koji rade u stra-nim zemljama, predstavnički ogranci stranih preduzeća, zaposleni u neregistrovanim pre-duzećima, zaposleni na listama čekanja.


SWOT analizaPrednosti

Mogucnosti Pretnje

Slabosti

26

2

SWOT ANALIZA

SWOT analiza za ekonomski region istoka izvršena je da bi se pojasnila socio-ekonomska dijagnoza za regi-on, da bi se identifikovali prioriteti i razvili transparentnost i vlasništvu

u procesu izrade strategije. Rad na SWOT analizi bio je podeljen na ne-

koliko koraka. Počeo je opštom SWOT anali-zom regiona, a na tome je radila suštinska radna grupa. Nakon što su dobijeni rezultati analize kojom se bavila ta radionica, došlo se do zaključka da je potrebno oformiti temat-ske grupe za SWOT analizu. Tematska radna grupa za SWOT analizu bavila se sledećim oblastima: Poljoprivreda; Ljudski resursi i tr-

2. SWot analiza

žište rada; Turizam i životna sredina; Mala i srednja proizvodna preduzeća i industrije prirodnih resursa.

Sastav svake radne grupe za SWOT analizu pažljivo je definisan u smislu broja, specijal-nosti/stručnosti, institucija i institucionalnog nivoa (opštinski, regionalni, nacionalni), predstavljenosti celog privrednog regiona istoka, a posebna pažnja je poklonjena zaga-rantovanom učešću manjinskih zajednica u procesu.

Rezultati tematskih SWOT analiza obrađe-ni su i omogućili su prilagođavanje opšte SWOT analize. Ovo je rezimirano u sledećoj tabeli:


27

2 SWOT ANALIZA

SlabostiUopšteno

•Nedovoljna eksploatacija prirodnih resursa (plodno obradivo zemljište, pašnjaci, minerali, itd.)•Migracija iz sela u gradove (što dovodi do

pražnjenja seoskih sredina i prenaseljavanja gradskih sredina)•Neefikasno prostorno planiranje i realizacija prostor-

nih planova (ilegalna izgradnja)

Privreda i poslovanje

•Neravnoteža u privrednoj osnovi regiona (samo 10 % proizvodnih preduzeća)•Nepostojanje kapaciteta za obradu•Odsustvo kapitala u i za region•Nepostojanje podrške za srednja i mala preduzeća

(poslovni centri, inkubatori, sertifikacioni centri, itd.)•Nepostojanje tradicije i kapaciteta za planiranje pre-

duzeća (ne postoje interni kapaciteti za planiranje ni institucije za podršku preduzećima)•Nepostojanje informacionih i koordinacionih centara

za potencijalne investitore (ne postoji institucija za promovisanje ulaganja na regionalnom i lokalnom nivou)•Odsustvo saradnje i komunikacije među regionalnim

opštinama•Ne postoji okruženje pogodno za poslovanje•Mali broj preduzeća poseduje savremenu tehnologiju

i međunarodne sertifikate za proizvode i upravljanje

Ljudski resursi i tržište rada

•Visoka stopa nezaposlenosti•Nepostojanje obrazovnih struktura koje odražavaju

regionalne potrebe/potencijale (turizam, rudarstvo, fizioterapija, itd.)•Loša interakcija između obrazovnog sistema i

preduzeća•Neodgovarajuće funkcionisanje i sadejstvo

između tržišta rada i firmi•Stručne školske ustanove (srednje i visoke) i CSU

ne nude obrazovanje u skladu sa tržišnim potrebama•Neadekvatne kvalifikacije radne snage koja ne

zadovoljava stvarne tržišne potrebe•Nepoverenje nezaposlenih lica u biroe za zapošljava-

nje što dovodi do malog broja zvanično evidentiranih nezaposlenih lica u regionu•Nepostojanje radionica u stručnim školskim

ustanovama•Ne postoje podaci o aktuelnoj i budućoj tržišnoj

potražnji

Infrastruktura

•Nekontrolisana upotreba prirodnih resursa (šume, pe-sak, stenje, izgradnja na poljoprivrednom zemljištu, itd.)•Nedovoljna i niskokvalitetna regionalna infrastruktu-

ra (putne saobraćajnice, električna energija, voda, kanalizacija, itd.)•Nepostojanje odgovarajuće infrastrukture (putne

saobraćajnice, električna energija, dobra životna sredina, tretman industrijskih otpadnih voda, itd.) što utiče na lokalnu proizvodnju•Odsustvo ulaganja u turizam i turističku infrastrukturu

PrednostiUopšteno

•Pogodni geografski položaj•Postojanje prirodnih res • resursi termalne vode• nalazišta ruda i minerala (Pb, Zn, Au, Ag,

mergel, krečnjak, kaolinit, magnezijum)• šume•medicinsko bilje, divlje voće, itd.

•Blizina Prištini i Skoplju (aerodrom i infrastruktura)•Jake veze sa Evropom (dijaspora, ljudi iz regiona

istoka koji rade i studiraju u zemljama EU)•Multietničnost koja omogućava razmenu

iskustava i uspostavljanje kontakata•Dijaspora koja donosi iskustvo, kontakte, ulaganja•Ljudski resursi (mlada populacija)•Različito kulturno i versko nasleđe

(monumentalno i socijalno)•Prekogranična zona sa dvema zemljama

(Makedonija i Srbija)•Visoki potencijal za medicinski i rekreacioni

turizam (banje i planine)


•Postojanje prirodnih i kulturno-turističkih lokacija (Brezovica, Klokot banja, račva, verski spomenici, itd.)•Tradicija u poljoprivrednoj proizvodnji (žitarice, voće,

povrće i stočarstvo)•Iskustvo i tradicija u nekim ograncima privrede (drvna

industrija, duvan, metal, prehrambena industrija, itd.)•Trenutno jeftina radna snaga•Dovoljno resursa za razvoj poljoprivrednih sektora po-

vrća, medicinskog bilja, divljeg voća, bobičastog voća, itd.•Veliki broj malih privatnih preduzeća


•Postojanje kvalifikovanog kadra u regionu•Mlada populacija (poznavanje stranih jezika)•Dva centra za stručno usavršavanje u regionu•Dva regionalna i opštinski biroi za zapošljavanje•Dobri odnosi i razmena informacija između biroa za

zapošljavanje i preduzeća

Infrastruktura

•Čista životna sredina u većem delu regiona•Relativno dobra putna infrastruktura, uključujući

neposredne saobraćajnice prema Bivšoj Yugosloven-skoj Republici Makedonija i Srbiji


28

2 SWOT ANALIZA

MogućnostiUopšteno

•Lak pristup glavnim prevoznim koridorima (autoput i železnica)•Eksploatacija neiskorišćenih prirodnih resursa

(obradivo zemljište, minerali, mineralna voda, prirodne turističke lokacije)


•Potencijal za eksploataciju rudarskih resursa•Turistički razvoj• Seoski• Kulturni i verski• Sportski/rekreacioni (zimski i planinski)• Zdravstveni

•Iskorišćavanje sredstva iz dijaspore i od donatora za ekonomski razvoj•Dovođenje stranih investicija•Evro kao nacionalna valuta olakšava izvoz•Razvoj poljoprivredne obrade u cilju podsticanja

poljoprivredne proizvodnje•Uključenje dijaspore u ekonomski razvoj•Efikasnija upotreba prirodnih potencijala


•Unapređenje odnosa između CSU, biroa za zapošljavanje i poslovne zajednice•Mogućnost obučavanja i prekvalifikacije

Infrastruktura

•Stvaranje poslovnih inkubatora•Postojanje interneta (pristup informacijama,

e-učenje, umrežavanje, itd.)

PretnjeUopšteno

•Nepriznavanje od strane svih zemalja EU i drugih zemalja (barijere pristupu međunarodnim tržištima i prilikama, slobodi kretanja a mrežni kapaciteti •znatno su umanjeni)•Interna migracija•Prirodne katastrofe (viša sila poput zemljotresa,

grad, globalno zagrevanje, itd.)•Neefikasna pravna infrastruktura i neprimena u obla-

stima koje se tiču životne sredine i katastra, prava svojine nad zemljištem, tržištu rada, itd.•Neizrada razvojne strategije na nivou zemlje•Nepouzdana statistika na bilo kom nivou•Gubitak i degradacija prirodnih resursa


•Odsustvo stranih kapitalnih investicija•Visoke kamatne stope za ulaganja i potrošače•Nepogodno zakonodavstvo za razvoj poslovanja•Nepostojanje konkretnih finansijskih institucija koje

bi stimulisale poslovne delatnosti, tj. banka koja bi podržala poljoprivredni sektor•Visoke cene energenata (nafta, električna energija

– ne postoji posebna cena za poljoprivredu i druge proizvodne svrhe)•Neformalna privreda koja podstiče nepravičnu konku-

renciju zbog nedostatka zakona i njihove neprimene•Problemi u snabdevanju električnom energijom


•Imigracija kvalifikovane radne snage

Infrastruktura

•Zagađenje životne sredine – može ugroziti poslovanje u turizmu i poljoprivredi•Degradacija pejzaža zbog ilegalne izgradnje i nekon-

trolisane upotrebe prirodnih resursa


29

2 SWOT ANALIZA

Prelazak od opisne SWOT analize ka definisanju strateških prioriteta po-drazumevalo je razmišljanje o defi-nisanju najvažnijih aspekata regio-nalne ekonomije. Ekonomija je

vodeća sila regionalnog razvoja jer procvat ekonomije je preduslov za efikasni razvoj ostalih faktora. Glavni cilj postojeće strategije je da izgradi različite baze za ekonomiju i za-pošljavanje, jer je postojeća ekonomska baza uglavnom sastavljena od malih trgovinskih preduzeća i nekoliko proizvodnih preduzeća. Da bi se to postiglo, odlučeno je da se ne samo podrži razvoj nekih obećavajućih sektora, ali i da se takođe stvore uslovi za razvoj biznisa.

Povećanje regionalne konkurentnosti preko modernizacije i preinačenje proizvodne strukture se jedino može dogoditi ako postoji dovoljna doprinos fizičke infrastrukture i ljudskog kapitala. Pojam infrastrukture ide daleko iznad uobičajenog razumevanje infra-strukture (saobraćaj i telekomunikacije). U stvari, ovaj pojam uključuje koncepte kao što su teritorijalna infrastruktura, socijalna infra-struktura, infrastruktura znanja itd. koje su sve determinante regionalne konkurentnosti. Ipak, odlučeno je da ova strategija treba da se fokusira na akcijama koje su direktno vezane za razvoj poslovanja u regionu.

Stručne kvalifikacije stanovništva u regionu utiču na vrstu industrije koja će se uspostaviti u regonu i vrstu proizvoda koji će se proizvo-diti. Ekonomski region Istok je karakteristi-čan po visokom nivou nezapošljenosti, koja je prisutna ne samo usled nepostojanja kapaci-teta lokalne ekonomije da stvori uslove za za-poslenje, ali takođe i usled činjenice da posto-ji nesklad između potražnje i ponude radne snage: struktura ljudskih resursa je neade-kvatna i neodgovarajuća potrebama regional-nog tržišta radne snage. Osim toga, informa-cije koje se odnose na tržište radne snage se trebaju poboljšati.

Na kraju, ARR Istok je trenutno jedina in-stitucija koja kordinira razvoj na nivou eko-nomskog regiona. Zaista, ne postoje drugi mehanizmi ili načini za među-opštinsku sa-radnju, saradnju na nivou ekonomskog regio-na ili razmeni informacija i mehanizma za iz-gradnju kapaciteta iznad opštinskog novoa. Zbog toga, će se sprovesti kako će podržalti razvoj institucija ili mehanizama koji obezbe-đuju kordinaciju i ekonomski razvoj između opština i na regionalnom nivou.

Zbog svoje lokacije, kako bi povećao sop-stveni ekonomski rast, ekonomski region istok mora intenzivno da sarađuje sa njego-vim susednim regionima kako bi imao kori-sti od ekonomije obima i rast od prekogranič-nih aktivnosti. Ovo će se desiti uglavnom razvojem inicijativa koje promovišu međuna-rodne i među-regionalne integracije. Kontak-te, saradnju i inicijative treba negovati na me-đunarodnom nivou kao regionalnu konkurenciju i konkurentnost aktera na glo-balnom nivou.

Na osnovu naših navedenih opisa i analiza regionalne situacije, regionalno partnerstvo je nastavilo da definiše razvojnu strategiju koja je opisana u narednom delu.


30

3 3.1

RAZVOJNA STRATEGIJA Vizija

3. razvojna Strategija

Zainteresovane strane u ekonomskog regiona istok su osmislile viziju za strategiju privrednog razvoja. Ona odražava njihovu viziju zasnovanu na tematskim SWOT analizama za

region. Razvojna strategija nastoji da obezbe-di temelj održivog socio-ekonomskog razvoja u regionu u narednih 20 godina.

Vizija opisuje region istoka kao održivi re-

gion i kulturni te ekonomski most koji će omogućiti razvoj partnerskih odnosa sa su-sednim regionima unutar i van Kosova, kroz dobro razvijenu i visokoobrazovanu radnu snagu, i zadovoljavajuću stopu zaposlenosti; koji je privlačan za domaća i strana ulaganja, primarno zbog razvoja ljudskih, prirodnih i turističkih resursa, kao i jakog preduzetnič-kog duha.

Da bi se ostvarila ta vizija, ekonomski regi-on istoka će naglasiti i uneti raznovrsnost u tradicionalnim sektorima, obogaćenim no-vim znanjima, iskustvima i tehnologijama. Koristeći prednosti svog geografskog položa-ja, razviće se infrastruktura da bi se obezbedi-li međuregionalno umrežavanje, trgovina i razmena iskustava. Turizam će se razviti u ekološkom okruženju, na osnovu postojeće i nove savremene infrastrukture i multikultur-nog nasleđa. Ljudski resursi će se prilagoditi da bi se obezbedila visoka stopa zaposlenosti u regionu. Region istoka će imati bolju repu-taciju kao sredina koja je prijatna za život, po-sećivanje, rad i poslovanje.

Vizija regiona je zasnovana na dostizanju sledećih vrednosti (pretpostavki):•Održiva upotreba prirodnih resursa;• Jači preduzetnički duh i razvijena poslovna

fleksibilnost;•Razvijena fleksibilna i strukturna ekonomi-

ja sa malim i srednjim preduzećima;•Sektori poljoprivrede, turizma i industrije

usklađeni sa savremenim izvozno orijenti-sanim tržišnim potrebama;

•Saobraćajna raskrsnica i distribucioni cen-tar za razmenu robnog kapitala i inovativ-nog znanja sa susednim regionima (i šire);

•Razvijen obrazovni sistem i ostvarena viso-ka stopa zaposlenosti;

•Razvijena opšta i poslovna infrastruktura;•Svest o i zaštita životne sredine;•Poštovanje tradicionalnih, kulturnih i dru-

gih vrednosti.

Izjava o viziji privrednog regiona istokaOdrživ region zasnovan na proizvodnoj ekonomi-ji sa održivom upotrebom prirodnih resursa, atraktivan za ulaganja i život u njemu, sa potpu-no razvijenim turističkim i ljudskim potencijali-ma i kao regionalni kulturni i ekonomski most integrisan u EU.

3.1 Vizija


31

3 3.2

RAZVOJNA STRATEGIJA Prioriteti za Razvoj Istočnog regiona

3.2 Prioriteti za razvoj istočnog regiona

PRIORITET 1: Ekonomski razvoj regionaPRIORITET 2: Ravoj ekonomske infrastrukturePRIORITET 3: Razvoj ljudskih resursaPRIORITET 4: Institucionalno jačanje i međunarodna i među-

regionalna integracija i saradnjaRegion će doživeti svoj razvoj preko sledećih priorite-ta:

Da bi se postigao ovaj prioritet, biće neophodno podržati ruralni razvoj regiona i poljoprivredni i šumski razvoj. Zaista je ekonom-ski region Istok ruralni region sa

dugom poljoprivrednom tradicijom uopšte i tradicijom samo-opstanka pogotovu farmi. Odlučeno je da se ovo ruralno oživljavanje održi kroz razvoj preduzetništva poljoprivre-de, kroz razvoj inovativnih i tradicionalnih proizvoda i inicijativa i na kraju, kroz pobolj-šanje upravljanja šumama i inicijativa koje će imati koristi i od razvoja eko-turizma i samo-održive upotrebe šumskih resursa koji su tre-nutno stavljeni u rizik.

Turizam je takođe jedan od sektora koje tre-ba ojačati, imajući u obzir postojeće potencija-le u regionu (mineralne vode, Planina Šara, ekološko okruženje, granice itd) koji su iskori-šćene ili ne. Dakle, pored razvoja novih inicija-tiva i proizvoda u turizmu, opšta strategija za razvoj turizma u regionu mora da bude razvi-jena kako bi bila sposobna da ima povezanosti strukturni proces razvoja u ovoj oblasti.

Ostale obećavajuće specijalizovane indu-strije za region su agro-prerade (kao motor razvoja proljoprivredne proizvodnje), prera-da drveta (jedan od dinamičnih sektora u re-

gionu) i rudarska industija (veliki potencijal ali nedovoljno iskorišćen).

Pored toga, za neki sektorski razvoj, akcije će se sprovesti kako bi poboljšali opšti uslove okvira poslovanja regiona, koji je u trenut-nom kvazi-nepostojećem statusu. Zaista, sprovešće se akcije za stimulisanje samoza-pošljavanja i nove biznise, u korist povoljnih inovacije i saradnje, da bi se poboljšalo po-slovno okruženje uopšte (finansiranje, regu-lative, informacije, konsulatacije i usluge ra-zvoja biznisa).

MERA 1.1: Ruralni, poljoprivredni i šumski razvojCILJ: jačanje ruralnog ekonomskog razvoja u regionu na održiv način Poljoprivreda je tradicionalni sektor za eko-nomski region istok i bila je dobro razvijena do 90ih. Ipak, sektorska proizvodnja je dra-stično opala usled kolapsa regionalne agro-prerađivačke industrije i zatvaranja kanala distribucije.

Rezultat je, da je poljoprivreda kao specifi-čan sektor nerazvijen i danas se uglavnom ba-zira na malim pojedinačnim farmama. Agro-prerada teško zavisi od porodičnog poslovanja

PRIORITET 1: Ekonomski Razvoj regiona


32

3 3.2


i male iskorišćenosti čiji proizvodnja uglavno daje nisku vrednost kulturama kao što su: kukuruz, pšenica, kupus, lucerka i sl. Ova tra-dicionalna proizvodnja nudi ograničene mo-gućnosti i utiče na na njihovu konkurentnost. Međutim, odgovarajuća konfiguracija, kvali-tet zemljišta i klimatski uslovi za određene vr-ste poljoprivredne proizvodnje (npr. jagodi-častog voća, prozvodnje meda, proizvodnje voća, živine, proizvodnja i prerada mleka i mesa, lekovitog bilja i šumskih plodova itd) i akumulirano ’“znati kako“ su jake tačke za razvoj dobre poljoprivrede u ekonomskom regionu istok. Takođe, jedna od regionalnih karakteristika je da većini proizvođača nedo-staju preduzetničke veštine i duh.

Jedno od pitanja vezanih za održiv ruralni ekonomski razvoj je upravljanje šumskim re-sursima.Zaista, oni trenutno nisu iskorišćeni na održiv način.

Dakle, glavni napori će biti preduzeti u cilju razvoja poljoprivrednog preduzetništva, ino-vacija u poljoprivrednoj praksi i proizvodnji i održivim praksama u gazdovanju šumama.

MERA 1.2: Razvoj turizmaCILJ: jačanje i različitost ekonomske ak-tivnosti u regionu podsticanjem razvoja turističkog sektora.

Kosovski Istočni region, predstavlja intere-santnu turističku destinaciju iako razvoj turi-stičke industrije nije na zavidnom nivou. Zai-sta, postoji mnogo zanimljivih lokacija u regionu koje već privlače ili bi mogle privući turiste: banje, ski centri, planine, religiozni centri, istorijsko nasleđe, spomenici itd. Ova područje je predstavljalo raskrsnicu različitih kultura i civilizacija koje su ostavile zanimlji-ve kulturno-istorijske spomenike. Region je takođe blizu mnogih zanimljivih lokacija kao što su Skoplje i Prizren.

Ponuda je izdeljena i nema sistematičkog i integrisanog pristupa tržištu. Štaviše, turistič-ka ponuda nije baš raznolika u ekonomskom regionu istok i ima još mnogo prostora za ra-zvoj aktivnosti koje bi imale direktne koristi od turizma. Stoga, treba razviti inicijative da bi se poboljšalo postojeće stanje.

MERA 1.3: Podrška samozapošljavanju i novim biznisaCILJ: stvaranje uslova za zapošljavanje/radna mesta

Praksa i teorija su pokazale da je najbolji način za otvaranje novih radnih mesta podrš-ka samozapošljavanju. Samozapošljavanje je prikazano kao osnova za stvaranje mikro i MSP koja su osnov za ekonomski razvoj ze-malja u tranziciji kao što je Kosovo. Situacija u regionu je takva, da trenutno nema podrške institucija za preduzetničku obuku i takođe u profesionalnom obrazovanju nedostaje pre-duzetnički duh. Sa druge strane podrške, fon-dovi, praktično nisu dostupni osim bankar-skih kredita za koje je zalog, najproblema- tičniji deo zajedno sa visokom kamatnom stopom i kratak grejs period.

Istovremeno, gubitak kvalifikovanih talen-tovanih resursa se kontinuirano dešava zbog nedostatka privlačnih poslova i stimulacije.

Prema tome, uspostaviće se jasnu politiku kako bi stvorila strukture i inicijative za po-dršku novih biznisa i za stvaranje uslova za zadržavanje i povratak kvalifikovanih držav-ljana.

MERA 1.4: Stimulacija inovacija u regionuCILJ: Poboljšanje okruženja za inovacije u regionu i prema tome konkurentnost preduzeća iz regiona

Opšte je prihvaćeno danas da se mogućnost regionalnih ekonomija da izdrže konkurenci-ju i da se prilagode tehnološkim promenama se odnosi na njihove inovativne kapacitete. Rekavši inovacije, ne mislimo na visoku teh-nologiju ali mislimo na bilo koje poboljšanje sa kojim se možemo upoznati na nivou lokal-nih poizvodnih preduzeća, marketinga, upravljanja i organizacionim sistemima. Kada se jednom razvije ovaj sistem „znati-kako“, u pravom okruženju (umrežavanje, dostupnost informacijama, uključivanje aktera itd) po-staje konkurentna prednost. U lokalnim pro-izvodnim sistemima, inovacije su retko rezul-tat jednog aktera ali su rezultat multi- funkcionalne inovativne mreže. Ovi rezultati će biti postignuti stvaranjem struktura koje omogućavaju kontrolu kvaliteta i tehnološke centre i uz aktivnosti koje će podržati sarad-nju i širenje inovacija .Nema postojeće inici-jative ili strukture u regionu vezano za to.


33

3 3.2


MERA 1.5: Poboljšanje okruženja za poslovanje u regionuCILJ: Stvaranje osnovnu infrastrukture i mehanizama koji poboljšavaju poslovno okruženje u regionu kako bi se poboljša-la konkurentnost lokalnih biznisa

Kompleks komercijalnih i administrativnih uslova za upravljanje preduzećima čini po-slovnu klimu. Uslovi poslovanja, takse, po-voljno okruženje za investicije, napredni ljud-ski resursi i razvijeni finansijski sektor imaju najveći uticaj na razvoj preduzeća u regionu. Trenutno poslovno okruženje u ekonom-skom regionu istok, ne pruža sve neophodne

uslove za efikasno funkcionisanje poslovne zajednice. Zaista, karakteriše se nepostojećim finansijskim mehanizmom koji podržava ra-zvoj preduzeća ali komercijalni bankarski krediti, sa ne baš prijateljskim regulativama i administrativnim procedurama, sa nedostat-kom informacija za investitore i sa vakumom stručnih konsultacija i usluga za razvoj poslo-vanja. Na primer, može se primetiti da posto-ji samo jedan inkubator u regionu koji nije iskorišćen kako je planirano.

Zbog toga su kasniji pod-programi zami-šljeni tako da isprave ove neravnoteže.

Kada govorimo o infrastrukturi, situ-acija u regionu nije zadovoljavajuća ni u vezi opšte poslovne infrastruk-ture ni u vezi posebnih potreba sek-torskih prioriteta. Zaist, posebna in-

frastruktura, čak i za poljoprivredu i turizam je ili odsutna ili u veoma lošim uslovima. Zbog toga, glavni napori će biti koncentrisani na rehabilitaciji i izgradnji infrastrukture za razvoj biznisa i razvoj specifične infrastruktu-re za poljoprivredu i turizam.

Očigledno, da bi mali povezanu i optimalnu akciju, postoji potreba za jasnom politikom i strukturama za planiranje za razvoj regiona kao što je postojanje teritorijalne/prostorne razvojne politike zasnovane na mogućem pri-stupu.

MERA 2.1: Rehabilitacija i izgradnja infrasktrukture za razvoj biznisaCILJ: rehabilitovati postojeću i izgraditi novu čvrstu infrastrukturu za razvoj biznisa

Postoji samo jedan biznis park koji funkcio-niše u ekonomskom regionu istok (u blizini Uroševca) i samo jedan biznis inkubator (Gnjilane) koje treba rehabilitovati. Pored toga, ne postoji nijedna industrijska zona kao dodeljena, kako bi stvorila probleme za plani-ranje od strane opštine i istovremeno za bi-

PRIORITET 2: Razvoj ekonomske infrastrukture

znise, jer nedostatak razvojnog plana znači nema komunalija (industrijske struje, vode, kanalizacije) i ne postoji tretman odpada ili vode. Zbog toga, preduzeće se akcije za po-boljšanje situacije.

MERA 2.2: Razvoj infrastrukture za poljoprivreduCILJ: Podrška agro i ruralnom ekonom-skom razviju u regionu

Rat i tranzitni period zemlje, su uništili ve-ćinu regionalne infrastrukture, kako na strani proizvodnje tako i na strani distribucije. Zbog toga je potrebna izgradnja ili rehabilitacija osnovne infrastrukture koja je neophodna za pokretanje razvoja poljoprivrede. Misli se po-sebno na tržiste, otkupne stanice, skladišta, hladnjače, sistema za navodnjavanje i isušiva-nje itd.

MERA 2.3: Razvoj turističke infrastruktureCILJ: Podrška razvoju turističkog sektora u regionu kako bi se pojačala i razlikova-la ekonomija regiona.

Infrastruktura vezana za turizam ima dosta prostora za poboljšanje. Zbog toga, potrebno je preduzeti inicijativu u cilju poboljšanja ili izgradnje nove infrastrukture koja može po-godovala turističkom razvoju. Ovo posebno


34

3 3.2


uključuje poboljšanje ili rehabilitaciju posto-jećih ili potencijalnih lokacija, signalizaciju, puteva koji sprovode ka lokacijama od intere-sa itd.

MERA 2.4: Razvoj među-granične infrastruktureCILJ: stvaranje osnova za među-graničnu saradnju preko razvoja neophodne infra-strukture.

Sprovođenjem ovog programa, region će razviti odgovarajuću među-graničnu infra-strukturu koja će omogućiti bolju saradnju i razvoj trgovine biznisa u regionu sa biznisima iz susednih zemalja. Druge razvijene dimen-zije, koje proizilaze ovog programa, će biti razmena i širenje informacija, umrežavanje, zajedničke inicijative i projekti itd. Posebna pažnja će se posvetiti povoljnoj saradnji iz-među međugraničnih zaintersovanih strana uključenih u turizam.

MERA 2.5: Održivo regionalno prostorno planiranjeCILJ: imati doslednu prostornu politiku u regionu koja će osigurati održiv razvoj

Prostorno planiranje je jedan od ključnih elemenata za izbalansiran i održiv razvoj teri-torija. Situacija u ekonomskom regionu istok se ublažila. Zaista, dok neke od opština već imaju prostorne planove, neke ih dalje nema-ju. Zbog toga, treba obezbediti da sve opštine imaju razvijen i sproveden prostorni plan, da postoji kordinacija prostornog planiranja na regionalnom nivou i da ti prostorni planovi uključuju ograničenja vezana za životnu sre-dinu u zonama koje razvijaju eko-turizam i integrišu ekonomska razvojna pitanja.

Moraju se preduzeti mere kako bi se podržalo profesionalni sistem obrazovanje iosposo-bljavanj radi poboljšanja šire-nja informacija koje se odno-

se na tržište rada ( i posebno u komponenti vezanoj za aktivnosti tržišta rada) i poboljšala izgradnja kapaciteta uopšte.

MERA 3.1: Podrška profesionalnom obrazovanju i obuciCILJ: omogućenje regionalnim profesio-nalnim obrazovnim i institucijama za stručnu obuku da obezbede obrazovanje u skladu sa potrebama tržišta radne sna-ge.

Institucije koje podržavaju profesionalno obrazovanje i obuku su veoma dobro osnova-ne i funkcionišu u regionu. Ipak, centri za stručnu obuku su veoma ograničeni u modu-lima i kapacitetima i njihovi moduli ne pokri-vaju sve neophodne kvalifikacije potrebne na tržištu radne snage. Pored toga, CSO su loci-rani samo u Uroševcu i Gnjilanu i samim tim,

ne pokrivaju ceo region. Zbog toga, će biti preduzete akcije koje bi omogućile pre-kvali-fikaciju postojeće radne snage u skladu sa tim šta je moguće uraditi na nivou regiona.

MERA 3.2: Poboljšanje i rasprostranjenost informacija vezanih za tržiste rada CILJ: poboljšanje kvaliteta informacija i priliva koje se odnose za regionalno trzište rada

Govoreći uopšteno, krug informacija: nesa-pošljenost, centri za zapošljavanje/kancelari-je, obrazovni sistem i biznisi nije baš dobro razvijen u regionu. Najslabiji deo kruga, priliv informacija između obrazovanja i biznisa će biti glavna meta ne ostavljajući po strani dru-ge delove takođe. Još jedno opterećenje za protok informacija je da nezapošljenima ne-dostaje poverenje u kancelarije za zapošljava-nje iz različitih razloga, počev od malog broja slobodnih radnih mesta koje nude centri za zapošljavanje, nedostaje sistem za osiguranje nezapošljenih i tako dalje. Zbog toga, akcije

PRIORITET 3: Razvoj ljudskih resursa


35

3 3.2


će biti preduzete kako bi se popravila postoje-ći situacija. Posebna pažnja će se obratiti na regionalne kancelarije za zapošljavanje, jer su one u suštini najvažnijih akteri na trzištu radne snage.

MERA 3.3: Izgradnja kapaciteta CILJ: poboljšanje kapaciteta tržišta radne snage regiona

Agencije za zapošljavanje, CSO i profesionalne škole nisu jedini aktere kada je u pitanju izgrad-nja kapaciteta radne snage na tržištu. Zbog toga, dodatni mehanizmi i inicijative za izgradnju ka-paciteta biće preduzeti kako bi se poboljšala si-tuaciju kada je su u pitanju mere za izgradnju kapaciteta.

PRIORITET 4: Institucionalno jačanje i međunarodna i među-regionalna integracija i saradnja

Konačno, da bi se zadovoljili izazovi regionalnog razvoja u Kosovskom istočnom regionu, ARR i njeni udruženi partneri, moraju da se usredsrede na svoje sopstvene aktiv-

nosti i usmere odgovarajuće izvore izazova kako bi se efikasno izneli. Zbog toga predla-žemo sledeće dve mere.

MERA 4.1: Podrška institucijama uz obezbeđenje kordinacije i ekonomskog razvoja na regionalnom nivouCILJ: transformacija ekonomskog regiona istok u funkcionalnu celinu za regionalni ekonomski razvoj: jačanje institucional-nih kapaciteta opština

Ekonomski region Istok je trenutno zbir opština sa samo jednom regionalnom institu-cijom- ARR Istok, koja bi trebala da postane motor razvoja ekonomskog regiona. Ipak, za sada su joj sredstva i odgovornosti ograniče-ne. Zbog toga, treba preduzeti kako bi se pro-širila njena sadašnja uloga u ekonomskom ra-zvoju regiona. Pored toga, stvoriċe se mehanizmi i alati kako bi se poboljšala efika-snost, kordinacija i saradnja između opština u regionu.

MERA 4.2: Inicijative koje promovišu međunarodnu i međuregionalnu integracijuCILJ: Poboljšanje konkurentnosti regiona

Opštine ekonomskog regiona istok su jedva uključene u bilo koju saradnju sa opštinama koje pripadaju van regionalnog nivoa , dok je ARR istok u kontaktu sa svojim sestrama ARR. Ne postoje prekogranične inicijative ili projekti koji koji bi se sproveli u kojima su uključeni akteri ekonomskog regiona istok. Ovo se dešava i pored konkurentske predno-sti koju pruža geografska lokacija regiona koja omogućuje saradnju i sa druge strane granice i sa drugim regionima Kosova.

Zaista, region je usko sa drugim regionima Kosova bilo administrativno ili funkcionalno. Štaviše, među-regionalna saradnja je od veli-ke važnosti za razvoj turizma, kao jedan od vodećih prirodnih potencijala je Šar planina, koja je smeštena u tri regiona: ekonomski re-gion istok, ekonomski region jug i granica re-giona sa Makedonijom. Ipak, do sada nije po-krenut dijalog za davanje života prirodnim ekonomskim prostorima kojima je ekonom-ski region istok okružen.

Međunarodne mreže često izdeljene, još uvek su od vitalnog značaja da održe biznise i institucije na globalnom tržištu. Međunarod-ne veze su potrebne da omoguće pristup no-vim tržišnim mogućnostima i vodećoj novoj eri tehnologije, sistema i procesa. Zbog toga, razvijaće se aktivnosti koje podržavaju među-narodnu integraciju i inicijative za saradnju.


1 1.2

36

Projekat koji finansira EU a rukovodiKancelarija za vezu Evropske komisije

Documents

Strategija regionalnog razvoja STRATEGIJA · PDF filezrada Strategije regionalnog privrednog razvoja za Ekonomski region istoka pred- ... tičkog sistema. U tom sistemu, ... Pokazatelji