· svetska trgovina kroz tela kao što su Evropska zajednica, organizacije kao što je GATT i WTO (Svetska trgovinska organizacija). U stvari, liberalizacija je naziv igre koja se

1

MODELI ZAŠTITE AUTORSKIH PRAVA ��

��

�� - ��

2

Naziv originala

�� Zavodom za intelektualnu svojinu Srbije i Crne Gore

3

MODELI ZAŠTITE AUTORSKIH PRAVA ��

BalkanKult

2003.

5

UVOD ��

�� prostorima o pitanjima vezanim za zaštitu autorskih �� Inicijatori skupa bili su Kraljevina Norveška (Ministarstva inostranih poslova) i regionalna Asocijacija za kulturnu saradnju – BalkanKult iz Beograda. Skup je �� u Beogradu. Seminar i ovaj Zbornik kao njegova direktna «posledica», nose �� !�� susreti mogu postati tradicionalna baza za razmenu mišljenja o temama vezanim za autorsko i srodna p�� !��!�� nastaju u praksi.

Osnovna ideja bila je okupljanje eksperata koji bi upoznali jedni druge sa najnovijim zakonskim rešenjima i iskustvima u praksi na polju autorstva u domenu literature (inter alia, bilo je �� inter parts spora-zumima, modelu standardnog ugovora za pisce u Norveškoj, ugovorima za �� !�� -ske integracije, kolektivnom upravljanju, iskustvima zemalja u tranziciji, itd.)

"�� #� $��$ �� %��borbu protiv piratstva - �� #�� #�� &�� ' �� !�� javnog mnj��

(�� !�� )*+ � ��-��!�� !�, � �� )��zavoda za intelektualnu svojinu – vladine organizacije nad��ne za primenu i �� )*+��

6

- �� ! ��#� #� �� .

...”Ideju o tome kako razviti usvajanje i primenu zakonskih normi vezanih za �� !�� $

...»Kolektivne organizacije i upravljanje, jesu bez svake sumnje od vitalnog �� !�� udaljene od realnih potreba kreativnog rada. Sve šira primena digitalne tehno-�� %��!�� potrebe da se izvrši fundamentalna revizija pitanja autorskog prava.» 1

-� �� /�� jedne druge perspektive od one koju koriste multinacionalne korporacije. Oni bi trebalo da brane svoje int�� 0� �� nim razmerama”.2

-� ��!�� $�� +�� okvir za ostvarenje autorskih i srodnih prava, do stv�� #�jedan veoma dalek put.«3

Sa aspekta regiona ... »usaglašavanje zakona na nivou regiona jugo��1�� 2� �� tradicija i kultura. To bi �� !�� #�� !��3�4

1 �� 2 �� AIFUUNI", Helsinki, Finska 3 �� 4 ��

7

Sa polazišta da ... »se upravljanje autorskim pravima ne sme smatrati kao �� # � �� u domen javnih regulativa, kao instrument kulturne politike».5

2�� #� ��!� �� !�� $0�� 4�� #�� ma, on je �� #�� $6

5�� )�� !�� &64�('� 7��-va, do 1998.godine, dr ARPAD BOGSCH, � �� to je apostro-firao “dramu” koju u domen primene autorskog prava unose digitalne tehnolo-gije:

/)� ��#�� -��#� �� #� ��-�� !�� -narodnom nivou...”7

8�� !�� !� �� -nju organizacija za kolektivno ostvarivanje autorskih i srodnih pra�� -tijim aspektima autorskog stvaralaštva.... Ideja kolektivnih organizacija nastala je u Francuskoj, osnivanjem prve profesionalne asocijacije autora u borbi za uva�� upravljanja pravima.... Njen nastanak vezuje se za ime Beaumarchais, koji je poveo sudske sporove protiv tadašnjih pozorišta a za priznavanje njegovih moralnih i materijalnih autorska prava na delima koja su bila na njihovom �� Bureau de legislation dramatique, 1777.god�� )9"0� Societe des auteurs et compositeurs dramatiques.

5 �� 6 �� 7 �� !��"� �� #�� $�%�& ��"�� '�� !��#�#� autorskim i srodnim pravima”, izdanje

WIPO, no. 855(E), 2002.godine

8

Honore De Balzac, Alexandre Dumas, victor hugo i drugi autori, pedesetak

�� !�� )50:�Societe des gens de lettres, davne 1837.godine. Jasno je da ove dve ��!�� !�� -rivanje autorskih i srodnih prava, ali predstavljaju njihovo istorijsko jezgro... Po-trebi za osnivanjem kolektivnih organizacija, «kumovali” su i kompozitori Paul Henrion, Victor Perizot i pisac Ernest Bourget� �� 2�� !�� !� � �� #�� orkestara.

Sudska odluka kojom se korisnici obavezuju da plate autorske naknade za utu-�� #�� #�� ! �a formira-� �� !�� (�� # �� ! �� #�� potpunosti identifikuje, sprovede i zaštiti individualno, svoja autorska prava. Ista ideja ralizovana je osnivanjem SACEM –Societe des auteurs compositeurs et editeurs de musique, ;�� uštva je postojanje jakih i nezavisnih organizacija i grupa koje zastupaju društvene, po�� %�-sio�� ?�� %�� globalizacije.»9

��$9�� lnim razmerama, ali iz perspektive koja nije ista sa onom multinacionalnih korporacija. Oni treba da

8 �� !��"� �� #�� $�%�& ��"�� '�� !��#�#� �� !��(� ��#�

WIPO, no. 855(E), 2002.godine 9 �� # )�� *�� +�� ,��# !��" � !��" ��e literature

Norveške

9

�� 0� �� treba da se organizuju u globalnim razmerama. Kako je industrija izdavaštva u �� #� �� !� ��ve su Bertelsmann i Murdoch, � ��!�� !�� !��$10

��

Evropske zajednice, organizacije autora su iskusile da su njihove vlade bile �� skim pravima, o pravima na intelektualnu svojinu i mnoga druga pravna pitanja, jednostavno zato što komisija u Briselu zahteva da one zemlje koje ��

pravima na intelektualnu svojinu.

��

iz prostog razloga što multinacionalna saradnja mora da zaštiti svoje proizvode ��

9�� #� �� nacionalnim kompanijama dogovoriti o jednom pitanju koje je od zajed�� . ��zaštite princip vlasnika prava da ima ekskluzivno pravo na svoj rad. »11

***

)�� ! #� �� problemu zaštite literarnih dela sa aspekta autora (pojedinca) i osiguranje �� 4�� ideja koja u centar zbivanja apo-��%�� !�� zajed�!�� !�� 9�� -vanju originarnog duha autorstva spram interesa multinacionalnih kompanija i

10 �� # )�� *�� +�� ,��# !��" � !��" ��

Norveške 11 �� # )�� *�� +�� ,��# !��" � !��" ��

10

industrija “zabave” koje kao masovni proizvod fabrikuju autorska dela i predmete srodnih prava... Glavna intencija je zaštita prava autora u duhu Bernske konvencije ali i prizanje “digitalnog trenutka”, uz naglašavanje uloge kolektivni� ��!�� #�� ...jer, “Digitalne tehnologije su otvorene za neautorizovanu upotrebu autorskih dela u masovnim razmerama i predstavljaju glavni izazov za kolektivno upravljanje pravima”. (John-Willy Rudolph, Izvršni direktor, KOPINOR, Norveška).

mr Ljiljana Rudic-��

11

�� KAMENI TEMELJCI U RAZVOJU DEMOKRATIJE

Rune Ottosen

�� re Norveške

7�� #� �� zacijom i !�� 4�� -mo slabljenje javnih institucija i kolektivnih društvenih organizacija, kao što su � �� -��!�� #� �� 2� �� kome se brani i razvija demokratija i vodi bitka za ekonomske interese autora, �� )��

�� !� �� #��

@� � +�� !�� %��!�� tucija na planu kulturnog �� #�� %�� mima na nacional-�� !�� - �� !�� u Norveškoj smo privilegovani i svakako da nije zadatak da vam mi, norveški ��!�� !� � �� limo iskustva i razmenimo sta�� - �� %�� A��$ ��

12

Poznato mi je da ljudi u vašoj zemlji uprkos svim ekonomskim problemima vole �� #� �� !�� (�� #�� izaz�� #��

)�� no funkcioniše. Kao �� KOPINOR-a, Helge Rønning je istakla da iz globalne i istorijske perspektive postoji neraskid�� nog �� !�� #� � �� #�� . Moramo da imamo jake organizacije �� !�� %�� >��-�� !�� profesio-nalne i kulturne interese (Rønning, 1997. godine'� ?�� definišu dileme globalizacije.

A5�� !�$ �� !�� #� �� # ��#�� #�� )�� !� �� 2�� 9��kao deo privilegovanog severa, mi u NFF-� �� na �� #� ��#� �� %�� !�� %��toliko hvaljenog global� �� +�� !�� Evropska zajednica, koja je sa istorijskog stanovišta formirana kao telo koje �� !�� tako�� !�� )��!�Evropske zajednice od 22. maja 2001. godine “uskla�� ! ��

��! � ��! �� "�� ” …

13

(�� #� �� !� �� 2��veška deo evropskog rejona, ovo predstavlja veliku brigu za norveške autore. Da li #�� #��i da norveški sistem zaštitimo sporazumom koji obuhvata %�� !�� #�� oteke kupovati iz javnih fondova? B�� !�� u direktivu Evropske zajednice, ona se �#� �� prihode iz našeg sistema kolektivne administracije honorarima od reprografije (KOPINOR).

Ukratko, bez obzira na direktivu Evropske zajedn�!�� 2�� #� ��#� �� #�� - �� koliko �� #�� !� �� !�-lokupno pitanje Evrope i Evropske zajednice je i za Jugoslaviju od velikog interesa.

@�#�� 4�� "�� 1�� 1�� !�� *�%�� 4�� -�� #�� "�� 4�� 1�� )�� #� �� !� �� (� #� �� -mima, ali isto tako i sa potencijalnim prednostima, kad se radi o autorskim pra-�� (�� #� �� #� ��# �� #��!�� 9�� 4�� +�� #�period pratite sa velikim interesova�� (�� #� ��!��

�� #�� "�� 4�� 1�� za Jugoslaviju kao potencijal� ��#� ��

14

- �� stvo Evropske zajednice, organizacije autora su iskusile da su njihove vlade bile ��e da rešavaju pitanja kao što su zakoni o autorskim pravima, o pravima na intelektualnu svojinu i mnoga druga pravna pitanja, jednostavno zato što �� 8�� kada se radi o zakonima o autorskom pravu i pravima na intelektualnu svojinu. Zaštita prava na intelektualnu svojinu je jedna �� !��saradnja mora da zaštiti svoje proizvode od piratskog um�� 9�� #� �� !�� -�� . �� princip vlasnika prava da ima ekskluzivno pravo na svoj rad. U Jugoslaviji postoji poseban Zakon o autorskom pravu, i ona je potpisala Bernsku konven-ciju, tako da su formalnosti u redu. Ali formalnosti ne predstavljaju mnogo ako �� +�� organizacija autora jeste i taj da b� �� !� �� #� �� !��

Svima nam je poznato da se zakon slabo primenjuje u praksi i da nezakonito %�� a. Ja sam o ovim pitanjima razgovarao sa kolegama iz Jugoslavije i znam da ni studenti, ni ��!� � �� nu alternativu da �� #�� %�� biblioteke na fakultetima nemaju dovoljno para da bi kupile nove knjige, a studenti ili imaju vrlo malo para ili ih nemaju uopšte za kupovinu novih �� &�� !�� '� 9�� #�� posledica ovog lošeg kruga. Iskustva iz drugih ekonomski siromašnih zemalja �� !��%�� #� �� a bi mogla da stimuliše autore da upotrebe svoju kreativnost i proizvedu nova �� 2� ��

15

�� %��-�� #� �e stvarati. Koliko god to bilo teško, mora se postaviti �� #�� -njeno no�� #� �� fotokopiranje. Da bi se pokrenulo ovo i druga pitanja, neophodno je da se formi-�� !�� 4�� "�� 4�� 1�� -��!�� #� ��#� �� - �� stanovljeni sistemi za sakupljanje honorara od reprografije kroz poreze na kseroks mašine. Ono �� #� �� !�� #� ��zastupa prava i interese autora.

�� rganizovanih ljudi �� #� )*+ �� #� 1�� 2�� -�� ma autora kao interesantan na�� #� �� 8��

zakon doneo 25. Januara 2002. Godine. Ratifikovao ga je Bundesrat (Gornji Dom) 1. Marta 2002. godine, a zakon je stupio na snagu 1. jula ove godine.

Citat Freda Breinersdorfera: “Do sada, ako se izuzme par formalnosti, u 2�� #� �� vora koji su obu-�� %� �� i postojali i u suštini je sve bilo otvoreno za pregovaranje. Detalji o obe ��#�� tacijom autorskih prava, su uvek bila ostav-��

Nasuprot ovome, novi zakon garantuje da svaki autor i umetnik ima pravo na ��#� �� #�� -�� #�� #�� C�� #� ��

16

B�� #� �� #�� -�� &�� ' � �� korisnike (sa druge strane) da pregovaraju o fiksnim sto�� #��(�� #� �� vorne strane i moraju ih �� ?� �� &�� !��'� �� o�� 9�� ili [email protected] ��%�� #� �� )�� pravo da odbije ovaj zahtev. Svaka strana mora da imenuje svog zastupnika za

�� predseda��#�� 2� �� !�� #��koja mora generalno da se primeni. Svaka strana ima pravo da ospori ovu od-luku u roku od tri meseca iako prema objašnjenjima koja su data u ovom �� luka �� #� �� #�� @�� !�� /��% � ��3 � �� %�� #� � �� !�� /��3ugovore u kojima autor nema pravo da ubire neposrednu korist od velikog �� # � �� #� �� -�� daleko nadmaši dogovorenu su�� (�� #� �� zakon stupio na snagu.»

Ovaj novi zakon je izazvao mnoge rasprave i doveo do široke kampanje, �� -bitni nacrt zakona je pretrpeo brojne izmene, a namera je bila da se ide još dalje � ��

17

(�� zakoni koje je iz svega toga proistekao, mogu se opisati kao p��

�� D �� E�D �� reno, a sada je � �� #� �� #�� #� �� menjivati u praksi.

4� �� -ment za ostvarenje prava autora.

Ako je ikad bila potrebna demonstracija fundamentalne razlike u ekonomskom �� samo dva dana pre nego što je novi zakon bio iznet pred ne�� 4�� #�#� �� a ovaj Za�� #� @�� njene frakcije – kampanja u javnosti koja bi u normalnim uslovima koštala nekoliko miliona evra.

- �� janja da se stvori pravedan zakon o ugovornim pravi�� +�� stvaranja ugovora, svaki autor otkrije isto: da je strana koja poseduje ekonom-�� #� �� 9 �� # � �� cipline u okviru medija. Velike �� /��3 �� mene bilo koji od svojih standardnih uslova i preliminarno štampane forme dogovora, pa je prema tome gotovo univerzalno ostavljen jedini izbor “jedi ono što ti se daje ili umri”.

2�� mpanije za produkciju su oduvek zahtevale ��!�� !�� #� �� bode. U �� strane poseduju

�� #� (��

18

�� #� � ��!� �� bodno vršlja po kokošinjcu”. (citiran Breinesdorfer, 2002. godina). Treba��

)�� spektive i �� 0� �� organizacije koj� �� !�� 4 � ��tim zemljama bi �� !�� #�� denciju da se liberalizuje svetska trgovina kroz tela kao što su Evropska zajednica, organizacije kao što je GATT i WTO (Svetska trgovinska organizacija). U stvari, liberalizacija je naziv igre koja se igra, a moderni slogan glasi: »dole sa trgovinskim barijerama i �� $� (�� iju kulture i izdavaštva.

*�� !�� fanzivi. (�� !�� !�� ?� � �� # �� #�� %�� #� �� %�� F�� !�� svim ovim. Oni sve nevoljnije izdaju ozbilj� �� !�� 0�� -knji��

�� !�� #�� !�� dela.

B�� #�#� � �� deo globalne šeme zasnovane na nepravdi.

F��!� � �� 1�� )90 � +�� E�D �� !�� ;=D ��pulacije u svetu – �� !�� proces koji �� !�� -��!�� !�� #� ��-

19

zacija most za povezivanje bogatih finansijskih centara i ekonomski slabije ��%�� !� �� mala manjina u stanju da koristi novu digitalizovanu stvarnost u izdavaštvu.

�� Tore Linne Eriksen� � �� 4�� ;GGG�

�� -�� 2�!�� (�� D �� D �� #�� H�.; � ;G�� EI.; �2000. godini. 20% najbogatijih kontroliše 86% svih resursa, dok 1% stoji na �� !�� 4�� stva 225 dolarskih milijardera �� !�� %�� )�� 4�� -lednjih 20 godina, ali 75% te trgo�� )90� 1�� Japana. Broj njihovog stanovništva je isti kao broj stanovnika 50 najsiromašnijih zemalja u svetu na koje otpada 0.4% ukupne �� 2� ��

��!�� !�� %��

(1"0 �� GH�HD �� 4�� )�� 0��sa svojih 5% od ukupnog broja svetskih stanovnika imaju 50% Internet korisnika � �� 9�� HD �� !�� ;D �� 4�� !�� 4�� 4�� Centralnoj Evropi nije u istoj kategoriji sa Afrikom. Sama Bugarska ima više Internet veza nego sve zemlje u Africi.

�� A�� $ �� !�� !�� (� ;�� -��#nijih ekonomija u svetu, 51 otpada na korporacije, a 49 pripada pojedinim �� ;II �� !ionalni proizvod od godišnjeg obrta duvansko-prehrambene multinacionalne kompanije Philip Morris. Novi �� !��!�� #� � �� !�� !�� - �� #�� ujedinjavanjem malih poslovnih jedinica – danas velike kompanije gutaju one

20

�� 2�� Online otkupio Time/Warner/CNN/EMI – jedan od �� 4 �� – koliko je u suštini globalan ovaj fenomen. 80% svih investicija se dešava u trouglu SAD – Evropa – Japan (Eriksen 2000). Nedavna pobeda medijskog mogula Berlusko-nija na itali�� #� �� %��-�� #�� ma veze sa industri-jom izdavaštva i autorskim pravima? Po mom mišljenju, zaista mnogo.

7�� !�� Pierre Bourdieu u svom eseju “Utopija neogra��

eksploatacije”: “Pa ipak, svet je tu, sa direktno vidljivim uticajem primene velike neoli�� . � �� #� ��!�� -ski najnaprednijih društava, izuzetno visok rast dispariteta prihoda, progresivan nestanak autonomnog sveta kulturnih produkcija, bioskopa, izdavaštva, itd. i zbog toga, na kraju krajeva i samih proizvo�� #� ��!�� # �� !�� institucija koje su u stanju da podnesu efekte paklene mašine – � �� ideja povezanih sa idejom javnosti – � �� !��onog tipa moralnog Darvinizma koji, zajedno sa kultom “pobednika”, ustanovljava borbu svih protiv svih i cinizam kao normu svekolike prakse. I novi moralni poredak”. (Bourdieu, 1998. godina: 102).

9�� perspektive koja nije ista sa onom multinacionalnih korporacija. Oni treba da �� 0� �� treba da se organizuju u globalnim razmerama. Kako je industrija izdavaštva u �� #� �� !� �� Bertelsmann i Murdoch, � ��!�� !�� granica. �� !��!�� B�� formu horizontalne integracije u kojoj posto� �� #� /output3 � �� J��

21

Prvo, kako kompanije osvajaju ve#� �� #�� #� ��# �� -��#�� Bertelsmanna za primer. Kada je 1998. godine Bertelsmann kupio Random House za 1.4 milijarde dolara kako bi postao domina�� )90� �� !�� #� �� )�� !�� %�� !��profiti�� konkurencijom. Kako Robert W. McChesney �� “Bogati mediji – siromašna demokratija”, ovo ne samo da primorava firme da koriste fuzionisanje firmi i kupo�� #� � ��#�� # �� tehno�� !��!��

8�� nosti. 2�� !�� teke, javna �� !� �� (�� deo borbe za demokratiju protiv komercijalizacije. I ako autori ne budu branili svoja autorska prava, standarde i ugovore sa pristojnim procentualnim udelom, ��#� ��!�� -�� #� �� !�� koje sponzorišu Koka kola i Mekdonalds.

0� �� !�� 9�� #� �� #� ��!�� -��

22

REFERENCE

Bourdieu, Pierre 1998. Acts of resistance. Against the new Myths of Our Time. Polity Press.

Breinsdorfer, Fred 2002. Germany’s new law on Author’s Contractual Rights. http://homepage.tinet.ie/~translation/Germanconrghts.htm

Eriksen, Tore 2000. Globalisering> Vinnere og tapere, SEFIA-H?gskolen i Oslo-upublisert artikkel.

McChesney, Robert W. 1999. Rich Media poor Democracy. Communication policies in Dubious Times. University of Illinois Press.

Pilger, John 2001. Trivial Violence. Znet Commentary July 13th 2001.

Rønning, Helge 1997. The Rights of authors in Olalaere Oladitan (ed.) A challenge to Academic and Non-Fiction Writers. Issues for Authors’ Action in Nigeria. Lagos: Alfa Communications.

23

�� OSTALIH PISANIH DELA

��

viši savetnik za autorsko i srodna prava, Savezni zavod za intelektualnu svojinu, Beograd

OSNOVNI PRAVNI ASPEKTI I PRAKSA U SAVEZNOJ REPUBLICI JUGOSLAVIJI

Uvod

- �� la. Ova dela se po tradiciji smatraju predmetom autorskog prava.

4�� #� �� -skog zakona u ovoj oblasti u vezi sa odredbama koje se odnose na autorska prava n� ��

Zakon i praksa

Novi Zakon o autorskom i srodnim pravima stupio je na snagu 1998. godine &A)�� )*+$� �� ICG

24

2��

autorskog i srodnih prava, kao i sankcije za n��

��

�� #� �� !�� drugu vrednost.

Autorsko delo je originalna duhovna tvorevina �� noj %��

B�� bjavljene �� - �� sak �� . �� %�� !�� %�� !�� !�� !�� %��

Drugu kat�� . �� -

�#� ��

- ��!�� !�� #�� nalnim delima. Iako se to �� !��

Kompjuterski programi (software' �� #�� pisanih (literarnih) dela.

Kompil�!�� &� �� !�� ' ��!�� # ��#� �� #��

25

9�� &��' %��.

• Dela objavljena u formi knjige na vizuelno definisanoj kopiji (materijal štampan na papiru);

• 0�� A�� $�

��

U Zakonu se nalaze odredbe koje jasno definišu moralna i ekonomska (materijalna) prava pisaca.

1�� ve/njene smrti i mogu da postanu predmet prenosa inter vivos i mortis causa.

Moralna prava i dalje traju po isteku ekonomskih prava, ali se ne mogu preneti ugovorom.

Moralna prava autora su:

• pravo na priznanje autorstva;

• pravo da ime bude pomenuto na svakom primerku dela;

• pravo da se delo objavi pred publikom;

• pravo da se zaštiti integritet dela;

• �� #�� K

Materijalna prava

Ekonomska (materijalna) prava obuhvataju ekskluzivno pravo autora na kompenzaciju zbog bilo kakve eksploatacije ili upotrebe njegovog dela.

1�� .

26

• �� #�� #�� rijalnoj formi (pravo na snimanje i kopiranje, pravo na distribuciju, pravo na iznajmljivanje);

• �� !�� #�� rijalnoj %�� &�� '�

2�� Adroit de suite» regulisanje u vezi ��

�� !�� #�� reprografske reprodukcije njegovog dela.

�� &�� !��ranja, reprodukciju kr�� !�� vanja ili ispita, ��!�� !�� #� ��smatrati nezakonitom bez dozvole autora i bez nadoknade autoru).

Formalnosti

Nisu potrebne nikakve posebne formalnosti za dobijanje zaštite autorskog dela.

Registracija i deponovanje

Sa ciljem dobijanja dokaza, nosioci autorskog i srodnih prava mogu da depo-nuju primerke svojih dela i predmet srodnih prava u Saveznom zavodu za intelektualnu svojinu.

Savezni zavod za intelektualnu svojinu vodi evidenciju o delima koja su zašti-#��

27

Ugovori o izdavanju

Autorska prava su uglavnom regulisana ugovorima – sporazumima. Kla��oblik autorskog sporazuma je ugovor po kome autor, ili neki drugi nosilac autor-skog �� !�!�� !�� skog dela i iznošenje ��

�� #�� uvek u prilog autorima.

Poseban problem predstavljaju veoma niski autorski honorari.

Intenzivni razvoj novih medija zahtevao je regulisanje autorskih prava na polju �� - �� %�� domenu.

Digi��!�� !�� %�� !��

Nove tehnologije stvaraju probleme u oblasti transfera autorskih prava, njegove upotrebe i prenošenja javnosti i po pitanju pravne zaštite. Ovo od zakonodavca �� #� �� -nim standardima.

***

*�� ami – softveri (computer programs – software), kao i baze podataka (databases), po sebi proizvodi su digitalne tehnologije. Regulativa �� #� �� praksi mogu obezbediti efikasnu zaštitu korisnicima i vlasnicima prava, s

28

�� #� �� %��!�� #�� !�� - �� kod �� B�� ?� �� #��

+�� #�� -�� #�� #�� cijalne svrhe – piratstvo – «Book piracy», «multimedia piracy», koja u SRJ preti da ugrozi �� 2�� %�� 4�� #�� H �� #�� aka autorskih �� menjanje bez ovlaš#�� %��!�� #�� &�� '� 2�� #�� #�� posebno kr�� B� *�� )��

29

GOVOR O NORVEŠKOM STANDARDNOM UGOVORU ZA BELETRISTIKU

Geir Pollen,

Predsednik Unije pisaca Norveške

Opšti razvoj

�� ;GI

30

�� do 1991, a ugovor je stupi� � �� ;GG�� - ��!� �� !� � �� !� ��-�� njihovim sopstvenim “standardnim ugovorima”, uglavnom skrojenih od istog materijala kao i ugovor koji se odnosio na beletristiku.

Trenutni Standardni Ugovor� �� #� �� #�� honorarima i drugim pravima, kao na primer iznos avansa. Zauzvrat, Standardni Ugovor �� #�� - �� naglasiti da je Standardni Ugovor KOLEKTIVNI ugovor: podrazumeva ista prava i obaveze za svakog na koga se odnosi.

Što se t�� (� ��

Obim Standardnog Ugovora

Standardni Ugovor zasniva se na Zakonu o autorskom pravu od 12. maja 1961, koji reguliše eks�� #��

dostupnosti javnosti. Norveški Zakon o autorskom pravu, zasniva se � $��-narodnoj konvenciji o autorskim Pravima, odnosno Bernskoj Konvenciji. Stan-�� -�� ekskluzivno pravo da proizvodi, reprodukuje i izdaje delo u toku vremenskog perioda u kome se delo nalazi pod autorskom zaštitom. PERIOD U KOME DELO 4�9 �*[email protected]( 29 9-?(*)B- �9J?4?- �� /�� sedamdeset godina nakon njegove smrti”. U tom periodu “delo prelazi u javni ��3� �� , � ��!�� izdaje i reprodukuje.

31

Zajedno sa primarnim pravom, odnosno pravom da izdaje i reprodukuje delo u formi knjige, Poglavlje 3 u Standardnom Ugovoru �� )�� /��3 �� /�� 3�

Št� �� Standardni Ugovor �� ugovor sa agentom �� #� �� #� ��

Izdavanje u formi knjige

Izdavanje

Ekskluzi�� ;� �� #�� -�� mana je oko 2500 �� H�� da se objavi najkasnije 18 meseci nakon prijema �� 9�� normalno da gubi pravo da objavljuje delo.

+� �� pravo da menja maloprodajnu cenu knjige. Trenutno se u Norveškoj vodi velika �� !�� -�� (�� rodajnu cenu knjige, a prodaja knjiga, naravno, direktno zavisi od toga koliko su knjige jeftine, odnosno skupe.

Nova izdanja, itd.

�� )�� -�� pravo da objavljuje takva izdanja, pod uslovom da ima saglasnost autora. U Norveškoj klu��

32

�� (�� E� ��!�� napisane beletristike rasprodato je preko velikog broja raznovrsnih klubova �� /�� 3 ��nikli u Norveškoj u proteklih par ��!�� B�� !�%�� #� �� #�� - �� !� �� 0�� (� �� od onih za standardna izdanja. Provizije �� =do 12.5 procenata, dok kod izdanja za klubove iznose uvek 9 procenata.

Rukopis

*��

� �� 0�� aje svoj rukopis u elektronskom formatu. Pošto rukopis predat u elektronskom formatu manje �� nadoknade.

Autorove nadoknade

Ova stavka, koja se odnosi na skale provizije i avanse, je verovatno �� Standardnog Ugovora. Autorova nadoknada (provizija) je u principu 15 procenata za prvih 5000 prodatih �� !�� !�� #�� ko kad prodaju u više od 5000 primeraka. Pored Standardnog Ugovora, u Norveškoj postoji specijalan spo�� %�� &�� '��( u �� ;�� 0�� #� ��proviziju od 5 procenata na kupljene naslove, tako da je ukupna provizija na

33

prvih 5000 prodatih primeraka 20, a ne 15 procenata. Kao što je ranije pomenuto, ostali sporazumi se odno�� ko popularni kod autora kao prethodno pomenuti.

+� �� #�� #�� daje �� (�� #� ��

�� je o �� &��%�� !�� e korice, omot) i pravo i obavezu pisca da lektoriše izdanje bez posebne nadoknade. Poglavlje �� voljeno da rasproda ostatak �� !�� govu obavezu da redovno informiše autora o prodaji knjige (izveštaj o statusu prodaje).

Ostala prava

�� od sekundarnih prava.

Ova prava su:

Objav�� . )�� #�� = ��!��

1�� . 4�� a stave delo u svoju elektronsku bazu podataka i da objave to delo preko elektronskih ili drugih �� !�� !�� - �� n�� E= ��!�� = ��!��

34

�� . �� igama koji reguliše ovo pravo.

Izmena u

· svetska trgovina kroz tela kao što su Evropska zajednica, organizacije kao što je GATT i WTO (Svetska trgovinska organizacija). U stvari, liberalizacija je naziv igre koja se

Text of · svetska trgovina kroz tela kao što su Evropska zajednica, organizacije kao što je GATT i WTO...

1. TRI GLAVNA PITANJA EKONOMIJE? · PDF file(kao što su revolveri) razmjenjuje s proizvodnjom nekog drugog dobra (kao što je maslac). R Primjer: - točke izvan granice (točka I)

PRAVO NA KOMUNICIRANJE KAO NOVOOSVOJENO · PDF fileljudi nerazumljivim kodovima kao što su latinski ezik, administrativno- ... kakav je postojao u mračnom srednjem veku. Kao odgovor

unze.ba · Web viewpolarizacija interferencija Grafikon 1. Podjela optike kao nauke Optika kao nauka je jako bitna i proučavana u mnogim srodnim disciplinama kao što su: astronomija,

stvarnost nije kao što izgleda

Svetska trgovina

PRIMENA EKOLOŠKIH TEHNOLOŠKIH REŠENJA U POŠTANSKIM …postel.sf.bg.ac.rs/simpozijumi/POSTEL2016/RADOVI... · osvetljenja, što kao proizvođaču električne energije, što kao

SVETSKA TRGOVINSKA ORGANIZACIJA

A Gu Gu · Svi slavimo, svi slavimo, svi slavimo Gospodina. D Nema Boga kao što si Ti, A D nema ga, nema ga. G D I nema Boga što čudesa tvori A D kao što ih tvoriš Ti. Udrite

na akrilnoj bazi za farbanje različitih podloga kao što · PDF fileUniverzalna boja RALLY na akrilnoj bazi za farbanje različitih podloga kao što su: plastika, metal, ALUMINIJUM,

SARDINIJA Uskrs (18.4. - FlyMeAway...se mogu vidjeti ostaci feničanske ere kao što su prostorije za stanovanje, arhaična svetišta, kao što je hram posvećen božici Tanit, prekrasno

ii - pubdocs.worldbank.orgpubdocs.worldbank.org/en/406021510821477104/WBRER12-SERBIAN.pdf · Zbog toga što Svetska banka podstiče distribuciju svog znanja, ovaj izveštaj može

TEORIJA DNEVNOG REDA - vps.ns.ac.rs · PDF fileGlasači su rangirali važnost pitanja po istom redu kao što su to učinili mediji; 3. Glasači sa ličnim karakteristikama kao što

VLADA REPUBLIKE HRVATSKE - mint.gov.hr · more kao što su nacionalni parkovi rijuni, Kornati i Mljet, Hrvatska ima i niz atrakcija povezanih s krškim fenomenima kao što su slapovi

NAŠE LISJE - pbsvi.hr · odgovaram. Volim vrt kao što volim Xanax, Cipralex, volim sve što pomaže Davoru da bude onaj stari, kao što je nekad bio, prije nego što ga je rat preokrenuo

· širim pojmom koji je poznat kao intelektualna svojina. Svetska organizacija za intelektualnu svojinu definiše intelektualnu svojinu kao bilo koji proizvad uma, izurne, literarna

Marko Vučetić HORIZONT FILOZOFIJSKOG MIŠLJENJA · čovjek ne pripada, jer: „kad bi ljudski rod išao kroz svijet kao što se brod provla-či pučinom, kao što vjetar luta pustinjom,

Gradovi bez gotovine - Visa...organizacija kao što su Svetska banka, Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), Međunarodna asocijacija javnih prevoznika (UITP) i firma

Vrlo velike molekule, kao što su molekule a Da.eskola.chem.pmf.hr/udzbenik/u65/15 molekulska masa.pdfVrlo velike molekule, kao što su molekule DNA, mogu se vidjeti pod elektronskim

STRATEGJIA KOMBËTARE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS PËR ... · WCO Svetska Organizacija za Carine . WHO Svetska Oeganizacija za Zdravstvo . WORLD BANK Svetska Banka . UP Ured Premijera

SPECIJALIZOVANA STRUČNA REVIJA ZA PEKARSTVO, … · prestižna svetska prvenstva World Coffee Events. VISION PLAZA KAO OPSERVATORIJ POSLASTIČARSKIH USLUGA Ove godine je na sajmu

Svetska banka e.e.zgrada

Kaligrafija je u Kini pokrenula razne druge oblike umetnosti kao što

850 GLAS 21-12-2011 - ikoma.hr · tablice tehničkih podataka. Ako su materijali još lakše zapaljivi, kao što su: PVC, Ako su materijali još lakše zapaljivi, kao što su: PVC,

ŠTO KAO MANAGER MORATE

Slobodan Cvejić - SeConSdobar signal, ali su pokazivali znake poboljšanja pre nego što je svetska ekonomska kriza pogodila i Srbiju u 2009. Neki drugi indikatori, kao stopa siromaštva

Fosilna goriva U fosilna goriva spadaju kao što je ve ć

Diskurz kao moć - gong.hrgong.hr/media/uploads/analiza_diskurza_u_istraživačkoj_praksi.pdf · 3 Analiza diskurza Diskurz? “...kao što nas povijest neprestano poučava — nije

KAKO BI TREBALO UPRAVLJATI REDOM KAO ŠTO JE OFS NA …ofs.hr/.../uploads/2015/06/5-Kako_upravljati_OFS-om_1.pdf · 2016-09-04 · KAKO BI TREBALO UPRAVLJATI REDOM KAO ŠTO JE OFS

DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE - politickiforum.orgpolitickiforum.org/dokumenta/13_dss_program.pdf · Kao što je već učinjeno u slučaju raseljenih Albanaca, ... ravnodušnost, kao

seminarski Svetska banka.doc

Documents

· svetska trgovina kroz tela kao što su Evropska zajednica, organizacije kao što je GATT i WTO (Svetska trgovinska organizacija). U stvari, liberalizacija je naziv igre koja se

Text of · svetska trgovina kroz tela kao što su Evropska zajednica, organizacije kao što je GATT i WTO...