Tajne carske Kine-feljton Večernjih novosti

7/27/2019 Tajne carske Kine-feljton Večernjih novosti

http://slidepdf.com/reader/full/tajne-carske-kine-feljton-vecernjih-novosti 1/18

mperija svetog cara

ava Vladislavić | 23. septembar 2013.

arstvo ĉini 15 regija sa oko 200 miliona podanika. Naseljene kineske reke predstavljaju male gradove

arska palata u Pekingu

Kineskom carstvu nalazi se 15 velikih provincija, takvih da bi se, budući da svaka ima toliko veliki broj gradova i lko mogle nazvati kraljevstvima, jer pored 155 stonih gradova koji spadaju u prvi rang i u kojima se nalaze rezidenc

stoji još 1.312 velikih i važnih gradova drugog i trećeg ranga. Ti su gradovi, zbog velikog broja stanovnika i svegatalog, toliko ukrašeni i opremljeni za uživanje, da bi svaki u svojoj oblasti mogli da budu glavni i prestoni, da i neminjemo manje gradove i sela koji su okruženi zidovima i kojih je toliko da ih je skoro teško pobrojati, budući da iko kažu, oko 3.000. Samo, većina tih gradova je zapuštena i razorena, mada se još mogu videti ostaci graĊevina i znji ukazuju na to da je reĉ o gradu.

eĉene provincije su sledeće: Peking BeiĊing koji leži na severnom kraju i koji se naziva prestonicom, gde se nalazi

neski dvor; Ksansi Šansi, Ksensi Šensi, Ksantung Šandung, Honan Hunan, Sukven Seĉuan, Hukvang Hunan, Kjamjangsi, Nanking NanĊing ili Kjamnan Đijangnan, u kome se ranije nalazila carska rezidencija u južnim provincijam

ekjang DžeĊang, Foken FuĊijen, Kvantung Gvandung, Kvansi Gansu, Guangsi, Junan Junan, Kvenkeju Guiĉou. Tuada i Korejsko poluostrvo, koje je kraljevstvo pod vlašću kineskog cara ili carstva. I mada nema taĉnih izveštaja o b

adova tog kraljevstva, ipak pouzdano znamo da tamo u izobilju ima zlatne i srebrne rude, polja na kojima se mogu rinaĉ, pšenica, pamuk, svila i sve ono što je potrebno za opstanak ljudi.

vi njihovi gradovi izgraĊeni su sa trougaonom ili ĉetvorougaonom osnovom. Zidovi tih gradova izgraĊeni su od peĉeke ili na suncu sušenog ćerpiĉa, sa ĉetvorougaonim kulama, po starinskim obiĉajima. Nijedan od tih gradova ne biogao da izdrži klasiĉnu, osmodnevnu opsadu po savremenim evropskim standardima. I mada u njima postoje

nogoljudni garnizoni, ponajviše u onima koji se nazivaju vojnim tvrĊavama, a njih je veliki broj, pored pomenutihadova, ipak se kineska vojska smatra veoma slabom, uživa mali ugled i bila bi lako uništena.

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/23n/feljton----kina-izlozba.jpg



VA DELA PEKINGA Pekin Beiping ili Peking (nije taĉno poznato da li je cela provincija dobila ime po tom gradupak sam grad nazvan po imenu provincije), ranije se zvao Šuntjen Šuntien. Leži na 40 stepeni geografske visine, bet minuta i na 144 stepena geografske dužine. Leži usred stepe meĊu planinama i podeljen je na dva dela, prvi se zo

atarski, a drugi Kineski grad.

glavnom gradu svake provincije stoluje po jedan namesnik koji se menja po nahoĊenju svetog kineskog caragdikana. MeĊutim, priĉa se da za tri godine, što je obiĉno vreme posle koga se obavlja redovna smena, jedan name

z uzimanja iz državne kase, može da zaradi pola miliona srebrnih talira iako nema odreĊenu platu. MeĊutim, kada cnije s tolikim bogatstvom vraća na dvor, ĉesto se dogaĊa da zbog mržnje drugih ministara ili zbog škrtosti i lakommog vladara, to njegovo bogatstvo bude oduzeto i on padne u siromaštvo.

ada su o prihodima svetog kineskog cara i o broju njegovih podanika mnogi istoriĉari razliĉito pisali, ipak niko nijepisao da on ima manje od 200 miliona duša, ukljuĉujući tu carsku porodicu i sve bonze budistiĉke monahe, to jest oji služe njihovim idolima. I danas je to verovatno taĉno, zato što su svi gradovi i sela i ostala nastanjena mesta prep

udi.

iĉa se, a o tome su mnogi i pisali, da jedna trećina Kineza, ponajviše onih koji žive u provincijama koje leže na južnrani, stanuje na brodovima koji plove po rekama i tako u tim toplim krajevima putuju i približavaju se gradu, koji je

graĊen na nevelikoj udaljenosti od reke ili jezera, pa to izgleda kao drugi veliki grad od svih tih brodova, a izmeĊu todskih naselja može se ploviti po pet ili šest sati. Oni na tim brodovima imaju svoje stanove, onakve kakvi bi biligraĊeni i na kopnu, a na nekim rekama ima i do 50.000 takvih brodova. Reĉju, ĉini se da su sve reke u tim krajevimseljene.

ARUDţBENICA KNjIGU „Tajna informacija o snazi i stanju kineske države“ možete kupiti u prodavnici RTS naelenom vencu (Jug Bogdanova 2) ili naruĉiti na telefon (011) 655 28 57 i mejl [email protected]

a isti taj neujednaĉeni naĉin oni koji opisuju kinesku državu pišu i o prihodima svetog kineskog cara. MeĊutim, poštem mišljenju, njegovi godišnji prihodi iznose 200 miliona unci srebra ili srebrnih talira. To delu je sasvim verovat

r svi njegovi podanici moraju da plaćaju dažbine, ne samo po glavi, niti od zemlje (svejedno da li se zemlja obraĊuj

obraĊuje), već sve manufakture, kojih ima bezbroj, plaćaju još i taksu od po pet procenata za svaku reĉenu r adioniiĉa se da se u gradu Nankingu NanĊingu samo od proizvodnje papira i pamuĉnog platna, pored drugih prihoda, ubeksi u vrednosti od milion talira u zlatu.

vde je ukratko opisano stanje u tom prostranom carstvu i to na osnovu vesti dobijenih od lica kojima se potpuno morovati i na osnovu onoga u šta smo sami mogli da se osvedoĉimo. MeĊutim, ako kogod poželi da sazna nešto više imeljnije o svemu tome, može proĉitati one autore koji su o toj državi naširoko pisali, makar i uz laskanje.

atari čuvari kapija


ored dvorca jezero puno ribe, ogromni vrtovi i vinogradi. U privatne carske odaje mogu samo ĉuvari žena



zero pored dvorca

UĆE s dvorištima u Pekingu su prizemne i mada uglednici imaju velike palate, sve su one ipak izgraĊene unutar vorišta, tako da se sa ulice, sem velikih kapija i sa strane podignutih malih kuća u kojima živi njihova domaća služingovci, majstori ili dućandžije, ništa drugo ne može ni videti. Ima dvorišta koja su uzdignuta za tri ili ĉetiri stepenicedvojena raznim praznim prostorima za pomoćne zgrade i senicima, dok se na boĉnim stranama nalaze razliĉite graĊedignute u pravoj liniji. U prvim graĊevinama žive sluge, u drugima rodbina, pa onda sama gospoda, a u ostalima

ihove žene.

vorišta su tako raskošno natkrivena i ukrašena, da po lepoti raznih figura i kvalitetom opeke prevazilaze sva ostala.dino što tavani nisu od ĉvrste graĊe, već su opleteni trskom i oblepljeni papirom, obiĉno belim ali i raznobojnim, štedstavlja opasnost za one koji tu žive, jer u vreme kad se digne oluja tavani podsećaju na jedra, pa opeka može da pda se odlomi.

svakoj njihovoj gostinskoj sobi jedan od ĉetiri zida napravljen je od drvene rešetke koja je odozgo do d ole oblepljelim papirom, zato što tu nema prozora sem okanaca kroz koja prodire svetlost, pa su zato primorani da koriste ovakdove. Isto tako, u svakoj njihovoj gostinskoj sobi uza zid (po turskom obiĉaju) na zidu stoji izboĉina nalik na policupravljena od ćerpiĉa i oblepljena kreĉom ili glinom, ispod koje su, zbog hladnoće zimi, napravljene peći, pa tu ondaostru rogozinu ili sukno i tu sede i spavaju.

arski dvorac izgraĊen je usred velikog Tatarskog grada na južnoj strani i opasan je dvos trukim kamenim zidovimavadratne osnove. Spoljni ili prvi zid izgraĊen je od ćerpiĉa, visok je 16 pedalja, dok u dužinu s južne i severne straneve italijanske milje, a širina na istoĉnoj i zapadnoj strani iznosi po jednu milju, tako da ukupna dužina celog tog zida

vorca iznosi šest italijanskih milja ili devet ruskih vrsta.

aj zid sa svake strane na sredini ima jednu kapiju, a svaka od tih kapija ima po dva boĉna kapidžika, tako da na svakrani zida postoje po troja vrata, meĊu kojima su ona srednja, koja su najveća, uvek zatvorena i otvaraju se iskljuĉivoolaska cara, dok su druga dva kapidžika od jutra do veĉeri stalno otvorena i kroz njih prolaze svi oni koji izlaze iz

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/24n/feljton-Peking.jpg



vorca ili ulaze u njega. Kraj svake kapije stražu ĉuva po 40 mandžurskih Tatara s komandirima, a ukupno je za stražko kapija na dvorcu i na gradu odreĊeno 3.000 vojnika. Taj prvi zid zove se Šunan ćin, to jest, Carski zid.

nutrašnji ili drugi zid kojim je oiviĉen dvorac, po visini i debljini premašuje prvi, mada je i taj zid izgraĊen od deberpiĉa i ukrašen zupcima. Na južnoj i severnoj strani nalaze se po tri iste onakve kapije kakve se nalaze na prvom zideostale dve kapije, na istoku i zapadu, sasvim su obiĉne.

nad tih kapija i iznad ĉetiri ugla tog zida nalazi se osam kula izuzetne veliĉine ali neugledne arhitekture i te su kuleekrivene crepom u žutoj boji.

raj svake kapije rasporeĊene su straže od po 40 Tatara s dvojicom oficira i samo mandarini, kancelarijski poslužiteljvorska posluga mogu da ulaze na te kapije. Ostalim važnim liĉnostima koji ne pokažu malu koštanu ili drvenu dašĉi

kojoj je napisano ime i mesto gde treba da služe, ulazak je zabranjen.

TRAH OD GLADI AKO bi neprijateljska vojska namerila da zauzme pekinšku prestonicu (a od toga zavisi osvaja

le države), bilo bi dovoljno da je samo opsedne ili stavi pod blokadu, tako da u roku od jednog meseca iz okolnih mprestonicu ne može nikakva pošiljka da stigne. Grad bi bio prinuĊen da se preda zbog gladi koju bi trpeli njegovinogobrojni stanovnici, kojih je unutar zidova šest miliona, koji se svakodnevno hrane provijantom koji iz vascelog

rstva dovoze kanalom udaljenim 20 milja od grada.

ko tog drugog zida iskopan je širok i dubok rov obložen kamenim ploĉama i u tom rovu ima ne samo mnogo vode, bre ribe, a za prelaz je podignut lep most.

meĊu ta dva zida, na širokom praznom prostoru podignute su mnoge palate okrugle ili ĉetvorougaone osnove iakojake druge stambene graĊevine. U podnožju prvog zida sa istoĉne strane teĉe reka na kojoj se nalaze mnogiermerni mostovi.

a zapadnoj strani nalazi se jezero u kome ribe ima u izobilju, dugo je oko jedne vrste, a na najužem mestu tog jezeradignut je kameni most koji je sa obe strane ukrašen lukovima ili trijumfalnim krugovima.

daje u kojima živi kan, ograĊene su tim drugim kamenim zidom po imenu Ĉiau. U svakom takvom apartmanu postolika dvorana starinske arhitekture, na drvenim stubovima obraĊenim lakom. Do tih dvorana, ĉovek se penje merme

epeništem, glatko obraĊenim i spreda i sa strane.

a podu dvorane, podvijenih nogu sede prinĉevi iz porodice svetog cara, svi ministri i ostali velikaši, svaki na svomalenom dušeku koji svaki od njih donosi kada je prisutan sveti car. U dvorani te dušeĉiće daju svojim slugama da ih

se.

ARUDŢBENICA Knjigu „Tajna informacija o snazi i stanju kineske države“ možete kupiti u prodavnici RTS naelenom vencu

ug Bogdanova 2) ili naruĉiti na telefon (011) 655 28 57 i mejl [email protected]

ko je carski dvor izuzetne veliĉine, mi u njemu nikakva bogatstva nismo videli.

z dvor se nalaze ogromni vrtovi i vinogradi u kojima ima više starog drveća, kao u gustoj šumi, nego cveća i povrćaropskom obiĉaju. Nismo u mogućnosti da znamo kako su ukrašene privatne carske odaje, jer ne samo da je svim

rancima zabranjeno da u njih ulaze, već zabrana važi i za sve sluge u dvoru sem evnuha, koje su svi kineski kanovi pvoga držali u broju od 12 do 7.000. Sadašnji kan je neke meĊu njima kaznio zbog pljaĉke, dok je druge oter ao kako

državao gotovane. Ostavio je samo njih 700 za ĉuvare ženskinja, a od tog broja svega njih 12 drži kod sebe i oni su njegove kućne aĊutante.



rgovci laţnim zlatom


biĉno kamenje, naĊeno u ste pama, prodaje se kao drago. Kinesku robu Evropljani menjaju u Indiji za zlatni prah

neski trgovci iz Majmaĉina

A mnogim mestima u Kini uspostavljene su carine, gde se za kana skuplja po pet odsto. U svakom mestu gde se ub

sredstva, na kanalima i rekama, izgraĊeni su veliki brodovi, obojeni raznim bojama i ukrašeni malim zastavama najima stoji garda. Ako neki trgovac ne plati dažbinu onda gubi robu, ali kada jednom plati i o tome dobije potvrdu ilketu, više nigde, u celom carstvu, tu taksu ne mora da plati.

nezi ne trguju ni s jednom državom u susedstvu, niti u te države šalju svoje trgovce. Izuzetak su samo neka ostrvameĊu Kine i Japana, gde šalju bogatu flotu koja plovi pod zaštitom vojnih brodova. Iz Japana dobijaju najveći deo zrebra i najbolje manufakturne proizvode, drvene i porcelanske, visokog sjaja i fino izraĊene, onakve kakve Kinezi n

meju da prave. I sva najbolja galanterija koja se u Kini može naći uvezena je iz Japana. Japanska obrada svake stvarostruko je bolja od kineske i kad god se vidi neka stvar zapanjujuće lepote, onda se kaže da je to „sijamska proizvod

r oni sve druge strane zemlje, a naroĉito Japan, nazivaju Sijamom.

govina sa mongolskim zemljama nije bogata. Tu se mahom trguje pamuĉnim platnom, svilom, svilenim damastom

ugim svilenim materijalima, pirinĉem, duvanom i ĉajem i ta se roba razmenjuje za razne domaće životinje. Naroĉitoongolska ovĉetina trostruko više cenjena od kineske.

ruskim podanicima trguju krznom i drugom robom, ali ta trgovina nije bogata, pošto nerado dozvoljavaju izvoz zlatebra, iako nikome ko to želi nije zabranjeno da kupi te metale. Mada u Kini posebno zlata ima u izobilju, koje se ulikoj koliĉini dovozi iz Indije i Japana, ipak, kad bi se radilo o velikoj koliĉini, vlasti bi svakako zabranile njihovonošenje iz zemlje.

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/25n/feljton-trgovci.jpg



ONZULE NE PRIMAJU PRE nekoliko godina Francuzi su u Kantonu ostavili jednog konzula koji se predstavljao

govac, ali kada se on kasnije pozvao na svoje privilegije, gubernator je naredio da i njega i sve ljude koji su bili uegovoj pratnji istuku. On se zatvorio u kuću pripremivši oružje za odbranu, pa mu je bilo dozvoljeno da se ukrca u bda otplovi u svoju zemlju. Posle toga Kinezi nisu primili nijednog konzula ni agenta.

okom ĉetrdeset godina Rusi su imali veliku dobit u trgovini s Kinezima, a mahom se sastojala od krzna i morževih zr su u ono doba Rusi imali vlast i nad drugom obalom reke Amur, dok su Mandžurci bili naoružani radi osvajanja K

nisu imali vremena da se bave lovom. MeĊutim, po sklapanju Nerĉinskog mira, ruski podanici su se povukli i sa jedruge strane reke Amur i prestao je rat u Kini.

mada je tamo postojao ruski bazar za krzna i drugu vrednu i unosnu robu, gde se ponajviše tr govalo samurovinom,znom risa, hermelina, kune, veverice, lisice, morževim kljovama, fokama i drugim, zato što su svi ministri i ljudi od

gleda koristili plemenita krzna, za carevanja sadašnjeg kana trgovina robom iz Rusije i cele Evrope postala je znat no

romašnija. Pre svega zato što vladar zabranjuje da bilo ko, sem onih koji su u rangu velmoža, nosi bogatu odeću, asebno samurovinu i hermelin. Drugo, nije više uobiĉajeno da se koristi evropska galanterija, a vladaocu su još i svi

vropljani mrski, pa je stoga povećao carinu u dva morska pristaništa, sa preĊašnjih 10 na ĉak 16 procenata.

omorska trgovina sada nije zabranjena Portugalcima, Špancima, Francuzima, Englezima i HolanĊanima koji iz svoji

malja dovoze malo robe - najboljih štofova, ogledala, pamuĉnu tkaninu s primesama vune ili svile i drugo, mada glnovu njihove trgovine ĉine srebrni taliri koje razmenjuju za razne svilene kineske materijale i ĉaj. Potom kinesku rodvoze u Indiju, gde je menjaju za zlatni prah, srebrne poluge, lekovito korenje i trave, pa se natovareni njome vraćajoje evropske luke.

omenute nacije su u kineskim lukama izložene uvredama, nemaju tu svoje konzule, niti bilo kakve privilegije, već trd pritiskom. Naime, kada se približe tvrĊavi na puškomet i pre no što istovare deo robe na obalu, primorani su daovare kormilo i artiljerijsko oruĊe s polovinom opreme i da sve to daju pod stražu Kinezima. Kad obave trgovinu iovare robu, najpre moraju da otplove na udaljenost veću od puškometa, pa tek onda mogu da pošalju po brodskormilo i brodsku artiljeriju koja je ĉuvana pod stražom.

Kini nema dragog kamenja niti se ono prodaje. Mogu se naći samo neke vrste rubina, safira i hijacinta. MeĊutim, osu jarkih boja i mali su, a kada se kojim retkim sluĉajem i pojavi neki veći rubin ili istoĉni topaz dobre boje, izvoz jbranjen, pa se to može samo u velikoj potaji ĉiniti, jer su Kinezi proglasili da je drago kamenje namenjeno iskljuĉivotrebu na carskom dvoru. Ima, pak, pojedinih ljudi ko ji prodaju lažno kamenje, sastavljeno od nekakvih smesa, saslik na pravo, toliko dobro napravljeno, da bi se, bez posebne testerice ili dijamanta i najbolji evropski zlatar prevari

varno je zapanjujuće da u carskom, prestonom gradu Pekingu nije moguće javno kupiti za 100 rubalja dragog kamek je ono koje se prodaje kod njihovih trgovaca sasvim obiĉno kamenje koje se nalazi u stepama. Ne prodaju se ni

maragdi, a kamoli dijamanti. Naši Evropejci njihove lažne bisere proglašavaju pravima, ali je mene jedan Kinez, mo

ijatelj, uveravao da su upravo takvi lažni: napravljeni su od neke smese od praha drugih loših bisera i to tako dobroi sami Kinezi mogu prevariti. Takav biser, ĉak i kad ga ĉekićem razbiju i dalje izgleda kao pravi.

to tako prodaju i beli bakar nalik na srebro, od kojeg veoma vešto prave priliĉno lepo posuĊe i druge stvari, pa ondauta varaju i prodaju ih kao srebrne. Pored toga prodaju i žutu bronzu tako dobro krivotvorenu, da se po boji i težini mrediti sa zlatom!

rat bratu ne veruje






zajam. Ako se za šest meseci zalog ne otkupi ili ako se ne promeni založna priznanica, zalog propada i bankar gaodaje u korist kanovu, pa priĉaju da se od takvog prihoda u Kineskom carstvu svake godine sk upi nekoliko miliona

lira.

ad su mi kineski ministri prigovarali zašto ruski car uopšte trguje i šalje karavane, kad, tobože, veliki vladari ne trebguju, ja sam im ovako odgovarao: „A zbog ĉega onda kineski kan trguje u zalagaonicama, kad je to veća sramota neanje karavana?“

ni su mi odgovarali da se to, tobože, ne radi zbog koristi vladara, već naroda. Onda bih ja uzvraćao da je to i daljegovina.

susednih zemalja, milioni džakova pirinĉa prevoze se u Kinu kada u njoj letina loše rodi i to se plaća državnim novpotom se deli kao milostinja po provincijama koje su najviše stradale od gladi i drugih nedaća. Takvo dobroĉinstvonio je otac sadašnjega kana i dešavalo se da on tokom jedne godine iz državne blagajne u korist naroda izd a od 16 diliona talira. U Kini se ĉesto kaže da „to i nije bila milostinja, već zajam podanicima, jer su oni, pošto su na taj naĉistajali, više danka plaćali, a kad bi umrli, propali bi i kapital i dobit od kapitala“.

ato je taj prošli vladar uživao ugled u celoj Kini. Poštovali su ga kao boga koji ĉini dobra ljudima na zemlji. Kan koj

nas caruje toliko je škrt da u kakvoj god da se oskudici narod naĊe, on nikada ne pomaže, već samo uzima.romašnima nikada ne daje milostinju već govori da je „svako ko traži milostinju lud i od nebeskog Boga zaboravljelje da umre, nego da moli za milost, jer time rĊav primer drugima daje, pošto su podanici dužni da se izdržavaju svdom i da plaćaju danak svome vladaru kao božanstvu zemaljskom“.

OŠTOVANI DALAJ-LAMA KINESKI je obiĉaj da nikuda ne šalju ambasadore i izaslanike, a njihov car nema obpiše nijednom velmoži ni krunisanoj glavi, a ako piše carsko pismo, onda piše nekako s visine, pa makar to pismo ućeno svetom rimskom caru ili ruskom caru ili francuskom kralju. Ambasadore i izaslanike šalje jedino Tibetancim

de živi veliki dalaj-lama, njihov arhipatrijarh ili papa i duhovni poglavar svih budista u svim azijskim zemljama.

e no što bi ambasadorima i izaslanicima u Kini dopustili da budu primljeni kod kana, morali su tri puta po tri puta d

anjaju pred kanskim stolom koji je bio postavljen posred sale i prekriven žutim svilenim damastom, a potom dareditivno pismo spuste na sto. Neki meĊu njima kana uopšte nisu videli, već su razgovarali s ministrima, a ako bi ubili odgovor na pismo, onda bi on bio napisan tako gordim stilom, s visine, kao kad bi se obraćali svojim podanicim

ekad se dogaĊalo da zapeĉaćena pisma stranih gospodara i ne otpeĉate, već ih bez odgovora pošalju nazad. To segodilo ne samo sa ruskim poslanikom Spafarijem, već i sa Evropljanima, od kojih su jednog portugalskog izaslanikili u tamnici.

vako gorda ceremonija delimiĉno je prekinuta za vreme boravka ruskog poslanika g. Izmajlova, koj i je starom kanu

edao državno pismo i udostojen je time što je dobio mesto naspram generala u kanskoj dvorani i sam kan mu je ukanoge izvanredne poĉasti, za razliku od prethodnika. MeĊutim, zbog nenaklonosti kineskog dvora, ovo se nije završikakvim drugim dobrom za Ruse, sem davanja dozvole za prolazak jednog karavana.

eni su ukazali više poštovanja nego g. Izmajlovu i dali su mi treće po redu mesto od tajnih savetnika kana, državnosmo sam predao samom kanu koji je sedeo na prestolu i sve što mi je poverilo Nj. C. V. povoljno je završeno u Pekk su granice odreĊene onako kako je to zakljuĉeno u opštem ugovoru, o ĉemu sam u svojim izveštajima i u registruedmeta sve podrobno naveo.

Harem prema - guberu!




uškarac može da ima i 20 žena pod uslovom da ih redovno hrani. Pokojnik u sanduku ĉuvan u kući 40 dana

rupna svadba u današnjoj Kini

AJPOŠTOVANIJI ljudi u Kini su upućeni u filozofiju i druge visoke nauke, imaju savršen um, a drugi o njima misnebeski Bog posredstvom idola dopustio da taj ĉovek pronikne u tako visoku nauku koja se odnosi na božansku suirode i na pouzdano rasuĊivanje o ljudskom životu.

rugo, poštuju ljude koji se razumeju u civilnu vlast, smatrajući da je Bog njima omogućio da se posredstvom idolauĉe i steknu veštinu radi održavanja mira u carstvu, deljenja pravde narodu i valjanog obavljanja državnih poslova.

eće, poštuju vojnike, iako njih manje nego gorepomenuta dva ranga, i kažu da su vojnici potrebni za ĉuvanje gospoaštitu države, a oni koji pravedno i hrabro služe i gospodaru i državi, ti zaslužuju zemaljsku nagradu i ĉast iako Bogbesima i idoli nikakvu nagradu za ubistvo ne daju, jer su ubice bogovima i idolima uvek mrske.

etvrto, poštuju zemljoposednike, smatrajući da su to dobri ljudi koji se trude da ratarstvom obezbede hranu narodu, Bogu nebeskom i idolima veoma milo, jer kad ne bi bilo tog ĉetvrtog ranga, onda bi narod pomro od gladi. U skladkvim verovanjem kan jednom godišnje odeva ratarsku nošnju, pa ralom poore neki deo njive, seje, a potom, kada židi, sam žanje i od tog žita idolima, poglavito Jupiteru, žrtvu od svog rada prinosi. Tom ĉinu prisustvuju svi iz njegoite i svi njegovi roĊaci.

to, poštuju slikare, umetnike, zanatlije, trgovce i sve ostale ljude koji su viĉni kakvom zanatu i raznom umetniĉkomkrašavanju, jer ih smatraju ljudima potrebnim za stvaranje umetniĉkih dela, za trgovaĉki zanat i sliĉna zanimanja,rujući da su i oni od Boga nebeskog stvoreni i da su ih idoli u ta znanja uputili, kako bi svojim veštinama mogli nemo sebe već i rodbinu svoju da nahrane i državnu kasu popune, nikome zla ne nanoseći, bez pljaĉke i nasilja.

sto, na svim verskim sveĉanostima njihove lame i duhovnici uživaju veliko poštovanje i oni nikakve dažbine ne plamogu da nose odeću žute boje, što je ostalim podanicima pod pretnjom smrtne kazne zabranjeno. MeĊutim, ti svešte

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/27n/feljton-vencanje.jpg



na kakvom skupu nemaju mesta meĊu gospodom, jer se kaže da oni služe bogu nebeskom i idolima koji im ukazuj

st i poštovanje, pa meĊu ljudima ne mogu polagati pravo na ĉast i privilegije.

ada u Kini ženik naĊe nevestu, ako je ona plemenita roda, onda, dogovorivši se s roditeljima ili roĊacima o mirazu, govara svadbu koja nije naroĉito sveĉana. Samo se okupi nekoliko roĊaka, devojku stave u nosiljku, ukrase je cvećeugim ukrasima, dovedu je ženiku i njih dvoje se sretnu na dvorišnoj kapiji. Kada je otac ili majka ili ako nema roditki bliski roĊak, izvedu iz nosiljke ili iz jednoprega i uzevši je za ruku predaju ženiku, izgovaraju sledeće reĉi: Preda

ovu nevestu za ženu, voli je i poštuj.

me je sveĉanost završena, svatovi se vraćaju kući, a ženik nevestu uzima za ženu i posle tri dana prireĊuje nevelikinket na kome će nahraniti tazbinu i svatove i time je sve gotovo. Siromašne žene mogu se kupiti za po nekoliko lanebra i svako ih kupuje prema svojim mogućnostima i posle nekog vremena mogu ih prodati drugome, a sebi kupiti nugu. Kod Kineza poligamija ili višeženstvo nije zabranjeno, pa muškarac može da ima i 20 žena i to nije sramno, seuĉaju da ne može da ih nahrani. Ono što ponajviše zaĉuĊuje u tim njihovim obiĉajima jeste to što žene nisu ljubomodna na drugu i što muža i dalje primaju u postelju i posle takvog izbora. Prema svoj deci se jednako ophode, ali prvćerka imaju nešto više prava nego ostala deca.

raĉni blagoslov ni od koga ne primaju, već samo u policiji zapišu da se, na primer, u nekoj kući nastanila osoba žens

muškog pola ili je takva osoba umrla, da bi to znao gradski stražar.

VAKOM ZANATU SVIRKA PEKINŠKA policija je po neĉemu iznad svih u svetu, jer razne zanatlije imaju svojestrumente na kojima po ulici sviraju i svaki se po tom svom instrumentu prepoznaje i tako mu se i kuća prepoznaje,taĉno zna gde je krojaĉ, gde bolniĉar, gde neko ko neki drugi zanat obavlja. I niko ne sme da svira na instrumentu kpripada njegovom zanatu, već svaki zanat mora da se drži svog instrumenta.

a ulici, na vratima svake kuće visi kamena ploĉica na kojoj domaćin, jednom u 24 sata, mora da navede koliko je dušlo u njegov dom, a koliko ih je otišlo. Policajci prolazeći ulicom beleže te brojeve u knjigu i onda o tome obaveštaĉelnika kvarta, ovaj pukovnika, a pukovnik naĉelnika policije, pa se tako uvek zna koliko je ljudi u prethodna 24 ĉaglo u Peking, ili koliko će ih otići iz Pekinga i o tome policija jednom nedeljno izveštava Senat. Senat pak izveštav

ajni vrhovni savet, a Savet podnosi izveštaje kanu.

gde na svetu nema manje sveĉanosti kod sklapanja braka nego što je to sluĉaj kod Kineza, dok nasuprot tome, sahrdrazumeva ogromnu pompu i troškove, od ĉega mnogi posle zapadnu u siromaštvo.

ad neko umre, onda su njegovi roĊaci, pre svega, dužni da kupe mrtvaĉki sanduk lepe izrade, ukrašen lakom u boji iatom i da ga prekriju raznim cvećem kao i da mrtvaca uviju u najbolje belo platno, polože ga u sanduk koji potomtvore i drže ga u kući 40 dana. Celu porodicu i rodbinu oblaĉe u belu žalbenu odeću, a pred kovĉegom koriste razneirise i miomirisne trave. Nekoliko lama dolazi radi molitve i danju i noću kraj mrtvog stražare s mnoštvom sveća, dme ĉitaju molitvu nadajući se da će, ĉak i ako je pokojnik bio grešnik, idoli moći da ga oslobode od greha i da njego

ušu predaju Bogu nebeskom, a ne Jerlihanu ili Luciferu.

a taj naĉin, ĉineći svako koliko god može, 40 dana drže pokojnika u sanduku, a potom ga uz veliku pompu na nosiljse van grada, do groblja i tamo ga sahranjuju, a lame bogato daruju. Ko god ne organizuje takvu ceremoniju kada mko umre, osudiće svoju porodicu na veĉnu nesreću i odbacivanje.

vi ţivoti dalaj-lame


oljom Boga nebeskog odlazi na nebo i ponovo se vraća na zem lju. Na Kinu ne treba udarati silom bez preke potreb



lineni vojnici u grobnici prvog kineskog cara

INEZI izuzetno poštuju dalaj-lamu, onako kako Rimljani poštuju rimskog papu, nazivajući ga vrhovnim arhipastiroga je poslao nebeski Bog, kako bi držao carski skiptar i svekolike idole, shodno svojim ovlašćenjima. Od svih carev

d njega više poštuju samo kineskog kana, a meĊu duhovnicima ga cene više od svih bogova sem Boga nebeskog, ĉijljom on umire i ponovo se raĊa, jer on, kao živo biće nikada ne može da umre, već samo privremeno odlazi s idolim

nebo i ponovo se vraća na zemlju, da bi delio pravdu. I mada razumni ljudi u tome vide suštinsku laž, sve to ipak ikrivaju politikom i obmanama.

vaki dalaj-lama uživa ogromno poštovanje i ugled i ima pod komandom oko 100.000 kineskih i tibetanskih vojnika,jima komanduju sedmorica generala ili kanova. Od te sedmorice trojicu je poslao kineski kan radi straže, dok sutvorica prirodni podanici dalaj-lame.

rhovni idolopokloniĉki sveštenik mongolskog i ostalih naroda je Kutuhta, koji se postavlja poveljom sa blagoslovom

laj-lame i meĊu Mongolima uživa veliki ugled. Za tog Kutuhtu se veruje da se i on iznova raĊa i ima ista ovlašćenjkva ima i dalaj-lama, jedino što on ne može ni da se rodi iznova ni da dobije ĉin bez blagoslova i povelje dalaj -lam

ada Kutuhta umre, Mongoli sakupljaju veliki prilog u novcu i šalju svoje izaslanike dalaj-lami, moleći ga za blagosko bi se njihov Kutuhta ponovo rodio. Dalaj-lama, dobivši to blago, daje im zapeĉaćenu povelju sa naredbom da jespeĉate kad se okupe sve velmože, pa ko je u njoj imenovan, taj je preporoĊen i njega nadalje treba da priznaju zautuhtu. Ponajĉešće sreću ponovnog roĊenja dožive roĊaci kana ili njegovi zetovi, dok se nijedan s iromah nikada nij

nova rodio.

ko bi Rusko carstvo bez upozorenja i bez najvećih mogućih priprema bilo voljno da sa proseĉnim snagama krene u otiv Kineskog carstva i njegovih podanika zbog nekog razloga, ono bi bez velikog truda moglo za nekoliko godina isti prostor zapadno od reke Amur i da osvoji sva kineska utvrĊenja izgraĊena s ove strane Amura kao i sve teritorijje su ustupljene po osnovu Nerĉinskog mira.

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/28/vn/feljton--93607736.jpg



u tom sluĉaju, kada bi reka Amur bila osloboĊena od kineske vladavine za pretke, potomke i velika buduća osvajanjanica bi bila slavna i korisna. MeĊutim, to nije sasvim lako uĉiniti. Prvo, zato što bi za jednu takvu ekspediciju, ujmanju ruku, bilo potrebno naoružati deset regularnih i podjednak broj neregularnih pukova, protiv kojih se možeoružati sva sila kojom Kinezi i Mongoli raspolažu. Drugo, ako bi se i uspelo da se reka Amur potpuno oslobodi odneske vlasti, pitanje je koliko od toga može biti koristi, ako se zna da trošak jedne takve ekspedicije ne bi mogao dadoknadi ni za sto godina. Pritom bi se u osvojenim utvrĊenjima morali držati garnizoni u punoj snazi, kao što bi imorala dostavljati municija i provijant.

akvim ratom bio bi narušen mir, prekinula bi se trgovina s kineskom državom, a stanovnici Sibira, ruski podanici,iromašili bi i propadali, dok se Kinezi više ne bi starali o miru, već bi stalno bili pod oružjem, strahujući od daljegskog napredovanja, pa bi usled toga stekli i bolje vojniĉke veštine. Zbog toga je moje mišljenje da s Kinezima bez

ljanog razloga nikako ne treba zapoĉinjati rat, već se treba ponašati koliko god je moguće prijateljski i održavati miudeći se da se osnaži pograniĉna trgovina, ne iskljuĉujući pekinšku ekspediciju kao prethodnicu karavana i sve ostalema važećem ugovoru, dok se na sitnice ne treba obazirati, da ne bi došlo do velikih sukoba i sporenja.

AKO POKORITI KINU AKO, s Božjim blagoslovom, Rusko carstvo bude imalo dugotrajni mir s okolnim evropadarima i ako bude moglo da sakupi nekoliko miliona novca za prve troškove, onda, uz ĉvrstu nameru i volju, pažljzmotrivši sve taĉke i posledice koje bi to moglo da donese, kineska država može biti pokorena ratom, kao najbogati

eĊu ostalim azijskim i evropskim državama.

islim da ne bi bilo veoma teško njome ovladati, ako Bog da sreće. Prvo, kineski narod, makar bio i najvredniji,jspremniji za rat i najbrojniji, on ipak nije sposoban za vojniĉke stvari, jer ti ljudi zaista nisu skloni vojevanju. Drugloj kineskoj državi, Mandžuraca, koji sada njome vladaju, nema više od ĉetiri miliona, dok Nikana Hana, pravih staneza, ima 200 miliona i svi su oni silno ogorĉeni zbog surovog mandžurskog vladanja, tako da kada bi ĉuli da se naanicama nalazi moćan neprijatelj ili kada bi bar jednu vojniĉku bitku izgubili, kod njih bi, bez sumnje, mogao da iz

nutrašnji rat i došlo bi do pobune u mnogim provincijama, što se i ranije više puta dogaĊalo.

andžurci bi bili prinuĊeni da podele svoje snage, jedne da pošalju u provincije radi tog unutrašnjeg rata, druge da odzaštitu tvrĊava pomoću snažnih garnizona, a treće da pošalju na bojno polje, protiv spoljnog neprijatelja.

adi takvih priprema za ofanzivu, po mom mišljenju, ako bi Nj. C. V. naredila da se na granici izgrade tri utvrĊenja,akar i poluregularna, pod izgovorom uĉvršćivanja granica i jaĉanja sopstvene bezbednosti i ako bi se onda napunila

dgovarajućom artiljerijom i provijantom i ako bi se osnažila poljoprivreda uz sibirske granice, tako što bi se iznutrašnjih provincija dovodili stanovnici i osuĊenici iz Rusije i ako bi se ulagao trud da se državna blagajna popuniznim pograniĉnim taksama i dažbinama, ponajviše od prihoda u krĉmama, ako bi se stalno obavljale pripreme i silne veći trud ulagao, neprestano tokom deset godina, pa kada iskrsne prilika a bude mogućnosti za to, naoružalo 50gularnih pukova i 20 neregularnih pukova, onda bi se Kinezima mogao objaviti rat i krenuti u ofanzivne akcije.

Divlji narod Tunguzi


a putu od Moskve do Pekinga pored reka žive mnoga divlja plemena. Kad se Ob izlije, spas se traži na tri brežuljka



ov i ribolov prvi uslov opstanka

ADAM se da bi svi mongolski stanovnici pograniĉnog podruĉja, kojih ima više od 100.000 konjanika, što od str aha

o od svoje volje, u želji da se obogate domogavši se kineskog bogatstva, odbacili podaništvo kineskoj vlasti i svojujsku upotrebili protiv Kineza zajedno s Rusima, na šta su mi dok sam tamo boravio neki njihovi naĉelnici već ukaz

a taj naĉin, a sve to zavisi od Božje volje, mislim da bi u roku od nekoliko godina, bez daljeg truda bilo mogućnovladati Kineskim carstvom, a ako bi se uspelo da se makar i samo kroĉi na njihovu zemlju, tamošnje provincije bi, š

e bogatstva i provijanta, mogle da izdržavaju ĉak i veliku armiju. Ako pak Bog da da se ovlada carskom blagajnomnda bi se nebrojeno velika vojska mogla izdržavati.

amo je neophodno pre no što se nešto takvo zapoĉne razmotriti sve moguće sluĉajeve koji bi iz toga mogli da pro istbez najjaĉih mogućih priprema i sagledavanja svih opasnosti takav rat ne zapoĉinjati, što predoĉavam na pomnozmatranje Nj. C. V. i visokih ministara, a ja sam svoje mišljenje izneo blagonaklono, samo radi informacije.

a putu prema Pekingu, išao sam rekom Moskvom do grada Kolomne, gde se reka Moskva uliva u Oku, a onda ovomkom do Njižnjeg Novgoroda, gde se Oka završava i s desne strane se uliva u Volgu. Dalje se Volga uliva u Astrahanore. Negde je široka jednu vrstu, a negde i više i br odovi njome neprestano plove do mora.

d Njižnjeg Novgoroda Volgom do Kozmodemjanska, u velikom broju živi narod Ĉeremijski. Jezik im je poseban.ujeverni su i mole se drveću i svakoj životinji.

astavlja se Volgom do grada Kazanja, a onda do Kame, i potom do mesta gde se uliva Ĉusovaja reka pa ondaevodnicom 40 vrsta do reke Iset, na ĉijem je izvorištu Jekaterinburg.

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/29/vn/feljton--kina.jpg



b je široka i duboka reka; leti se mestimiĉno izliva jednu ili dve vrste, a ponegde i do pet i šest vrsta, dok je s prolećdoplavna (prema kazivanju tamošnjih stanovnika) i plavi toliko široko da se izlije kao more, ĉak 60 do 70 vrsta, paale uopšte ne vide. I kada se dogodi da se tako izlije na površinu od 70 vrsta, postoje samo tri brežuljka gde ljudi mse spasu ako im se laĊa nasuĉe i razbije.

to tako, ako neko plovi brodom s jeseni i sve se zamrzne, sem pomenutih triju mesta, nema nikakvog drugog spasa,ma pristaništa, a ako neki drveni brod bude zarobljen u ledu, s proleća će ga taj led razbiti. Više puta se dogaĊa lo d

udi koji se nalaze u takvom brodu ne uspeju tokom zime da se spasu idući pešice po ledu, tada svi potonu i umru.

a obalama ove reke žive Ostjaki, koji tek što su primili hrišćansku veru i ne poznaju nikakav drugi zanat do lova ibolova, pa danak plaćaju lovinom, dok se od ribolova hrane i to su veoma siromašni ljudi. Leti žive u jurtama odezove kore a zimi u zemunicama, onako kao što mrmoti žive u svojim jamama.

toj reci ima toliko mnogo ribe, da se za dve kopejke ili za prstohvat duvana može kupiti jesetra od aršina i po. Plovodom po toj reci odvija se nesmetano, jer na dnu nema kamenja i mada ponegde ima pešĉanih mesta, za brodove toedstavlja nikakvu opasnost. Brodovi plove sve do grada Narima, i do ušća reke Ket.

eka Ket, široka deset hvati, uliva se u Ob, teĉe u velikim meandrima i na mnogim mestima ima pešĉane sprudove, ta

je, kada je vodostaj nizak, njome veoma teško ploviti; i na jednoj i na drugoj obali nalaze se guste šume, ima moĉvje sve pusto; voda je mutna, nezdrava i puna peska i ribe u njoj ima sasvim malo.

pomenutu reku Ob uliva se reka Tom, oko koje žive ruska plemena; široka je jednu i po vrstu, ribe ima u izobilju ta, ako je suditi po priĉama tamošnjeg stanovništva, u predgraĊu Tomska, jednim bacanjem alova (ĉija je veliĉina od 300 hvati u dužinu) ulove po 3.000 riba, a meĊu tom ribom ima i one od jednog aršina kao i one od pola aršina, kove sibirski muhsun i liĉi na pastrmku, a prodaje se toliko jeftino da je to zapanjujuće .

ekom Ket plovi se do Makovske tvrĊave, na 60 stepeni i 3 minuta, odakle poĉinje makovska prevodnica, kojom sevozemnim putem prelazi 120 vrsta do grada Jenisejska koji se diže iznad reke Jenisej, na 60 stepeni; u tom gradu žiusi i vojnici-kozaci.

ISTRA REKA IRTIŠ REKA Irtiš u širini ima više od pola vrste, bistra je i duboka; teĉe iz pravca juga, s podruĉja pod kontajšinom vlašću i na kome se nalaze mnogi ruski gradovi. Na obema obalama nalaze se mnoga sela i zaseocko ruski tako i tatarski. Irtiš se kod mesta Samarova Jama uliva u reku Ob.

nisej je velika reka koja ne zaostaje ni za Volgom ni za rekom Tom, a veća je od Irtiša; u njoj ima dovoljno ribe, matoliko koliko je ima u reci Ob, plovidba drvenim brodovima odvija se slobodno i bezbedno.

nisejem do Tunguske reke, koja je izuzetno brza i kamenita, mestimiĉno se razliva od dve do ĉetiri vrste, a uglavnoĉe izmeĊu stenovitih planina i ponegde je sužena na svega pola vrste kamenim obalama, izmeĊu kojih nije nimalozbedna plovidba brodom, jer se na mnogim mestima nalaze brzaci, a ponegde i šiveri. To su mesta gde celom širino

ke ima mnogo kamena i peska i pritom je reka uz jednu obalu duboka i veoma brza, pa je plovidba drvenim brodovtim mestima veoma opasna.

ko te reke logoruju Tunguzi, neznabožaĉki, idolopokloniĉki i napola divlji narod. Bave se lovom i ribolovom, zaraĊveći jelene i druge divlje životinje, a žive u najdubljim šumama, u jurtama od brezove kore. Uz obalu drže ĉamce odezove kore, veoma lake i brze, na kojima plove po reci i prelaze je, veslajući pomoću dva vesla, kako muškarci takone, izuzetno brzo. Kada bi taj ĉamac imao osam vesala, niko ne bi uspeo da ga prestigne, a kada doĊu do brzaka ili kvog drugog teškog i kamenitog mesta, ĉamac natovare na ramena i prenesu ga suvozemnim putem do mesta gde sože ploviti, pa nastave dalje.



veto more bajkalsko


ajkal može da uništi ĉamce, ali ljudi nikad ne stradaju. Tunguzi u mladosti šaraju lica svilenim koncem

aselje na obali Bajkalskog jezera

AMCI Tunguza toliko su dobro napravljeni da izgledaju kao naslikani. Ako ih ne vreĊaju ljudi sa drvenih ĉamaca sa

vnim dnom koji tuda prolaze, Tunguzi im na svojim malim ĉamcima donose razne stvari na prodaju, poglavito ribuima dosta, mada ne onoliko koliko u prethodno pomenutim rekama. Ako ih pak prolaznici zaĉikavaju, onda se Tungde neće pojaviti.

unguzi, kako žene, tako i muškarci, imaju razne šare na licu i te šare nanose radi ukrašavanja još u mladosti, tako štoošivaju lice svilenim koncem, a kada konac istruli privijaju nekakve trave ili mažu kožu sokom gorocveta, od ĉega licu ostaju trajni ožiljci.

unguskom rekom ide se do Angare koja teĉe iz Velikog jezera ili mora Bajkalskog. Svojom širinom odgovaraunguskoj reci, a toliko je brza da je to sasvim neverovatno. Ĉista je toliko, da se i na pet hvati dubine na dnu može vebrni novĉić i voda je pritom veoma pitka i zdrava. Ribe nema ni previše ni premalo, dno je kamenito i ima mnogo

zaka, gde je opasno ploviti. MeĊutim, kako na Tunguskoj reci tako i na Angari, gde god ima brzaka tu su i vodiĉi,dnosno kormilari koji vešto sprovode državne i ostale drvene ĉamce sa ravnim dnom, a za to dobijaju platu od Nj. Conih vojvodstava u kojima žive, dok im posade i putnici daju napojnicu. Ti kormilari su najĉešće strašne pijanice i sprovode ĉamce i brodove ako prethodno dosta ne popiju, govoreći da se ne plaše kada popiju, a kad ne popiju, odnog straha dok plove izmeĊu kamenitih obala mogu toliko da se uplaše i zbune, da ispuste ĉamac.

om rekom do Burjatske tvrĊave, gde se u Angaru uliva reka Ilim, obale su kamenite i nema ljudi, a od Burjatske tvrĊ grada Irkutska duž obe obale prostiru se izvanredni pašnjaci, a mestimiĉno se dižu tvrĊave i razna ruska sela i zaseeĊu njima su i nomadski narodi koji se nazivaju Burjati, stranci su i bave se stoĉarstvom i uzgojem konja, pa stoke nja imaju u izobilju.

http://www.novosti.rs/upload/images/2013/09/30n/feljton-bajkalsko-jezero.jpg



ove reke su, baš kao i Tunguska i Angara, ograĊene stenama, izuzetno visokim planinama, a na mnogim mestima diermerne litice raznih boja i te stene su mestimiĉno toliko glatke da, iako su sasvim prirodne, liĉe na gradske zidine, su ljudskih ruku delo i tako ponegde idu u dužinu i 20 vrsta, što zaista deluje zadivljujuće. Mislim da bi se u tim

aninama, ako bi se pažljivo tragalo, moglo naći mnogo najrazliĉitijih metala.

ekom Angarom stiže se do grada Irkutska, gde se zdesna reka Irkut uliva u Angaru u širini od otprilike 50 ili više hv

osle Tobolska, grad Irkutsk je najlepši u Sibiru i u njemu živi mnogo trgovaca, a pod komandom mu je ĉitava provinkojoj se nalaze poznati gradovi Jakutsk, Nerĉinsk, Selenginsk i ostali, mnogobrojne tvrĊave i pograniĉna mesta, ukuih tridesetak.

d Irkutska se ide Angarom do Velikog jezera, odnosno, kako ga stanovnici Sibira nazivaju, Bajkalskog mora, iz kog

iĉe Angara.

o jezero je isto toliko svetlo i ĉisto koliko i reka Angara, a široko je, po kazivanju tamošnjih stanovnika, od 60 do 12

k je dugo 1.500 vrsta i pritom je toliko duboko, da na sredini njegovoj dno nije moglo da se naĊe ni na 300 hvati. Lputuje na drvenim brodovima i ĉamcima s ravnim dnom, iako se dogaĊaju nepogode, bure i veliki talasi, ali na njemm u blizini obale, nema ni ostrva ni hridi.

EZERO PUNO FOKA U TOM jezeru ne samo da ima mnogo svakojake ribe i ne samo da je ta riba, zbog ĉistoće vsebno ukusna, ukusnija nego u ostalim rekama, već ima i mnogo foka, boljih od arhangelogorodskih, pa se izdajuzvole za lov na foke i za ribolov i taj prihod ulazi u državnu blagajnu.

irodna pristaništa nisu ĉesta niti su bezbedna; drveni ĉamci i brodovi su sasvim slabi i zato mnogi stradaju u nevremko se retko dogaĊa da takav ĉamac potone s ljudima. Ali, kada duvaju veliki vetrovi, od njihove jaĉine drveni ĉamcvaju gurnuti na obalu i tu se razbijaju, ali ljudi uspevaju da se spasu. Zbog toga stanovnici Sibira, po svojoj staroj izBajkal kažu da je to Sveto more koje, kako vele, po svom nahoĊenju ĉamce uništava, ali ljude ne potapa. Na jezerulazi jedno ostrvo po imenu Olhon, gde su pre ruske vladavine živele mongolske Kutuhte ili verski poglavari šamanim tog ostrva iznosi oko 300 vrsta.

d Bajkala do ušća reke Selenge, a potom Selengom kraj grada Udinska, na 51 stepen i 42 minuta. Sleva teĉe reka Udroka 50 hvati koja se uliva u Selengu.

d Udinska Selengom do grada Selenginska koji se uzdiže na levoj obali Selenge, na 51 stepen i 4 minuta.

eka Selenga je srednje veliĉine, negde je široka pola vrste a negde i celu vrstu, veoma je duboka i bogata raznimtrvima, a mestimiĉno protiĉe kroz kamene klisure. Na njenim obalama žive Rusi i kao nomadi bivakuju stranci kojiaćaju danak, po imenu Burjati i Mongoli, ruski podanici; imaju dovoljno žita i stoke, jedino nemaju nikakvog voća,vljih trešanja i ribizli, a mislim da je to mahom zbog njihovog nemara.

be ima toliko, da se u jednu veliku vršu uhvati po 100 i više jesetri i to se ponajviše dogaĊa tokom leta, dok u jesenajkala uzvodno po reci Selengi do grada Selenginska i do Ĉikojske Strelke stiže neka riba nalik na novgorodsku mlaju zovu omul, velika oko pola aršina, a ima je toliko da u jedan alov (makar da taj alov i nije naroĉito veliki) stane .000, pa se hiljada tih riba prodaje za dve, a nekad i za jednu grivnju. Jedino što to traje samo dve nedelje, a dok ribiva iz Bajkalskog jezera rekom Selengom, golim okom se vidi da je ima mnogo, jer se voda kovitla i huĉi.

trašna pustinja Gobi

ava Vladislavić | 01. oktobar 2013.





d sela Toloj Suma, pregazivši reĉicu Ĉingan, do Velikog kineskog zida koji sve do mora opasuje kinesku državu, domo do prvog grada iza Velikog kineskog zida - Ĉazikova, u kom živi mnogo vojnika.

d Ĉazikova se nižu gradovi Hjanfu Sjenhua, Đeza, Džiming, odakle se, kraj reke Jangho Janghe kamenitim podruĉježe do grada Pogon.

d Julina kroz veoma visoke stenovite planine, putuje se uz kameni zid koji se, kako govore, spaja sa prvim kineskim

dom, do grada Ĉado.

datle, opet, izmeĊu visokih stenovitih planina do gradića Badalin, opasanog trećim zidom. Nastavljamo od Badalinaada Džulingan, pa grada Nanko, koji je opasan ĉetvrtim zidom. Prebrodivši reĉicu koja teĉe iz visokih stenovitih plžemo do grada Ĉampinžu Ĉaopingžu, pa potom do grada Šah Šahe i onda kroz selo Fogor, do Pekinga.

ema kazivanju stanovnika pograniĉnih podruĉja, od Selenginska do Pekinga može se stići i vodenim putem, sledećoasom, sa leve strane: U reku Selengu, ispod Selenginska, na udaljenosti od oko 50 vrsta, nedaleko od Bajkala uliva

ka Hilok, koja nije široka, ali je zato duboka i njome s proleća plove veliki drveni ĉamci i splavovi do nekog mesta

zove Plotbišĉe. Odatle se prelazi kopnom, oko 100 vrsta do reke Ingode, potom Ingodom do Onone, onda Ononomlke, gde se reka Nerĉa uliva u Šilku i potom Šilkom do velike reke Amur, a Amurom do Lamskog mora.Potom mor

ko Korejsk og poluostrva 700 vrsta, do kineske luke Tunži TienĊin, a odatle do Pekinga još oko 70 vrsta kopnom.

a taj naĉin, od prestonog grada Moskve do kineske luke Tunži TienĊin, kopnenim putem sa prelaskom na tri mesta 0 vrsta, a do Pekinga 330 vrsta.

dino što ne mogu da dobijem pouzdane vesti o tome da li se plovi ili se ne plovi morem oko Korejskog ostrva. Akoditi po geografskim kartama kao i po kazivanju kozaka-vojnika iz redova starosedelaca koji su velikim ĉamcimaplovljavali na more sve do štita korejskog ostrva, takva plovidba postoji.

ele da tamo oko mora raste trska koja je toliko visoka, da liĉi na borovu šumu. Ti vojnici su tamo odlazili još prezgraniĉenja grofa Golovina, a posle razgraniĉenja pomenuta reka Amur ostala je i sa jedne i sa druge strane na terit

d vlašću Kineza, dok je poslednji grad Albazin srušen po ugovoru.

Kraj)

Documents

Tajne carske Kine-feljton Večernjih novosti