Trgovci ljudskim organima-feljton Večernjih novosti

7/31/2019 Trgovci ljudskim organima-feljton Večernjih novosti

http://slidepdf.com/reader/full/trgovci-ljudskim-organima-feljton-vecernjih-novosti 1/32

ovci na sirotu decuioleta Talović | 26. jul 2012.

iše od 2,4 miliona ljudi žrtve trgovine ljudima i organima. U Indiji i Nepalu godišnje se od dece uzme 10.000 organa

pasnosti vrebaju i prilikom šverca ljudi

JUDSKI život sve manje vredi u svetu, pre svega u siromašnim zemljama, a trgovina organima gotovo se ne razlikujegovine ljudima. Ljudski organi na tržište ne dospevaju samo kupovinom, nego i od žrtava trafikinga.

jedinjene nacije procenjuju da se oko 10 odsto svih izvedenih presađivanja bubrega obavi sa organima nabavljenim nanom tržištu. Godišnje, prema podacima UN, više od 2,4 miliona ljudi postanu žrtve trgovine, a više od polovine su dealoletnici.

roga, oružje i trgovina ljudima imaju isti švercerski kanal. Trgovina organima kao njegova najbizarnija strana smatra blikom trgovine ljudima, što je vid modernog ropstva. Prema podacima Međunarodne organizacije rada i brojniheđunarodnih nevladinih organizacija, procenjeni broj robova u svetu iznosi oko 30 miliona ljudi. Ovo su okvirne brojkiko ne može sa sigurnošću reći koliki je stvarni broj robova, kao ni koliki procenat njih su žrtve trgovine organima.

APA NIJE PREŽIVEO PRVA transplantacija bila je transfuzija krvi obavljena 1490. u Rimu, papi Inoćentiju Osmooji je u dubokoj starosti bio na samrti. Lekari su od trojice mladića uzeli krv i ubrizgali je u vene pape. Ishod je bioravičan - umrli su i papa i nesrećni mladići, a lekar je pobegao daleko od Rima.

atom zahvaćena područja su idealna mesta za trgovinu organima, jer je tada i najlakše doći do organa. Na tuđoj nesreće bogate samo ratni profiteri, plaćenici i ubice, već i trgovci ljudskim organima. Ovaj problem pogađa i Balkan zbogeografskog položaja i militarizacije regiona u prethodnim decenijama. Trgovina organima naročito cveta u vreme ratnukoba, jer je tada i najlakše doći do organa. Povećan kriminal posledica je i teške ekonomske situacije u kojoj ljudi živa tu kartu, znajući kolika je tražnja, igraju i „bosovi“ - trgovci najvrednijeg u ljudima - njihovih organa.

va vrsta kriminala nema jednu adresu - ima ga svuda u svetu. Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije,egalna transplantacija se tretira kao teško krivično delo. Nehumani hirurški zahvati s katastrofalnim posledicama radeuzetno lošim uslovima. Operacije izvode lekari sumnjive etike i još sumnjivije stručnosti. Dešava se to na svimeridijanima.

druge strane, mnogo je onih kojima treba novo srce, jetra, bubreg. Samo u Evropi na transplantaciju čeka oko 100.000udi. U Srbiji - oko 3.500. U našoj zemlji se godišnje obavi oko 100 transplantacija bubrega. Za razliku od ovih stotinaećnika, ostalih 400 sa strahom čeka organ. Novo srce čeka još tridesetak, a jetru oko 200-250 ljudi. Nažalost, mnogo jece kojima novi organ znači život!

HAPŠEN DIREKTOR BOLNICE UGLEDNA bolnica u Južnoafričkoj Republici „Netker“, na Interpolovoj mapiznačena je kao mesto gde su deci vađeni bubrezi. Posle višegodišnje istrage vođene u strogoj tajnosti, 2003. godine

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/07/26n/feljton-ilegalci.jpg



hapšen je direktor bolnice i još desetak uglednih lekara. Bio je to prvi veliki obračun sa međunarodnim trgovcima orgapecijalne jedinice južnoafričke policije otkrile su da je lanac trgovine organima išao preko Brazila i Izraela.

vropski parlament je još jula 1987, na osnovu izveštaja jedne od svojih komisija, saopštio da su u Evropi korišćeni dečansplantati dostavljeni iz Južne Amerike. Te iste godine, holandske novine „Volkskrant“ objavile su tekst britanskogrofesora Mekmastersa o crnom tržištu dečjih organa u Indiji i Centralnoj Americi.

ve godine kasnije uhapšena su dvojica Izraelaca zbog kupovine dečjih organa za američko i izraelsko tržište. Jedanritanski novinar prikazao je dečaka iz Gvatemale kojeg je ulična mafija kidnapovala, ali je uspeo da pobegne. Javno surogovorili dečakovi roditelji, ali i lokalna policija koja je priznala da je dečak otet da bi mu se izvadio bubreg i da bi g

otom prodali bogatoj američkoj porodici za spas njihovog jedinca.

emlje u kojima se izvodi najveći broj ilegalnih vađenja organa i njihove (pre)prodaje su Kina, Nigerija, Južnoafričkaepublika, Izrael. Iznenađuje, ali na „crnoj“ listi su Švajcarska i Turska. Zastrašujući podatak stiže iz Indije i Nepala: iece u ove dve zemlje godišnje se izvadi više od 10.000 organa.

avaoci organa mogu biti leševi (kadeveri) i živi davaoci, najčešće braća i bliži rođaci, kao i druge osobe podudarnog ta to ne utiče rasa.

običajene maršrute ilegalne trgovine organima idu preko Latinske Amerike prema Severnoj Americi, Evropi i Srednjetoku. Druga putanja vodi od zemalja sovjetskog bloka ka baltičkim zemljama i zapadnoj Evropi, od Rumunije ka Itali

reko Turske i Kipra prema Izraelu i Srednjem istoku.

rnom bojom označena je putanja od Kosova i Albanije prema Italiji i Zapadnoj Evropi i Srednjem istoku, od Tajlandalipina prema Austriji, Novom Zelandu i Tajvanu, od Indije i Pakistana prema Srednjem istoku. U Pakistanu više od 4

dsto odraslog seoskog življa ima samo jedan bubreg, a dve trećine osoba koje dobiju organe siromašnih Pakistanaca suranci, najviše Britanci.

an je jedina zemlja u kojoj je ozakonjena trgovina ljudskim organima. Iranski stručnjaci tvrde da je tako spaseno hiljavota. Najviše novca za organe spremni su da plate Amerikanci. Na američkom „crnom tržištu“ bubreg košta 30.000, a250.000 dolara, dok se za rožnjaču nudi 5.000 dolara.

nesrazmeri crnih tržišta govori podatak da se u siromašnim delovima Indije bubreg prodaje za 1.000 dolara, rožnjača 000, a komad kože za 50 dolara. Primalac za taj bubreg plaća od 10.000-15.000 dolara, pa diler Indijac zaradi nekolikljada dolara po komadu.

Život nije na prodajuioleta Talović | 27. jul 2012.

vaničnici tvrde da u Srbiji nema preprodaje ljudskih organa. Potresna priča o bračnom paru Mircov iz Kovina





U Srbiji nema zabeleženih slučajeva preprodaje organa u svrhu transplantacije i prema podacima Ministarstva zdravljlo krivičnih prijava za to krivično delo - potvrdila je i direktorka Uprave za biomedicinu tog ministarstva Danica

Mihajlović, posle navoda ovog lista. - Svi slučajevi koji se pominju u medijima su predmet istrage nadležnih organa.

ATVOR DO 40 GODINA ZA trgovinu ljudskim organima srpski zakon predviđa kaznu od tri do 12 godina zatvora.ko je žrtva maloletna, Zakon kaže: kazna je od pet do 15 godina zatvora.

Ako posle transplantacije žrtva ostane povređena, kazna je od pet do 15 godina zatvora.ko žrtva umre - kazna je od 10 do 40 godina zatvora.

ransplantacija nije jednostavan proces i osim davaoca i primaoca organa, uključeno je još puno osoba. Zakon sve njih

bavezuje da ako posumnjaju da bi moglo doći do preprodaje organa o tome obaveste nadležne i Upravu za biomedicin

roces presađivanja organa sa živog donora je veoma složen i podrazumeva pripremu i procenu zdravstvenog stanja kaavaoca, tako i primaoca, eksplantaciju organa, saglasnost davaoca i primaoca, Etičkog odbora i na kraju transplantacijvom procesu učestvuje veliki broj profesionalaca, od kojih je svako u obavezi da, ukoliko posumnja da je reč o trgovinrganom, slučaj prijavi nadležnim ustanovama.

ekari kažu da se organ ne može vaditi i presađivati „divlje“, jer su moguće velike komplikacije. Zato gotovo neverovavuči da se presađivanje organa u Srbiji vrši ilegalno. U našoj zemlji nema nijedne privatne klinike koja ima uslove zabavljanje tako komplikovanog medicinskog zahvata.

Srbiji organ može dati najbliži srodnik - roditelji, braća i sestre do trećeg stepena srodstva, supružnici, a u izuzetnimučajevima, koje posebno treba dokazati, i posebno bliska osoba. Saglasnost na taj postupak daje pre svega davalac orgzatim i članovi Etičkog odbora zdravstvene ustanove, u kojoj se obavlja transplantacija.

Ministarstvo zdravlja ulaže napore kako bi se Nacionalni program transplantacije organa unapredio i ta metoda lečenjačinila dostupnijom onima kojima je potrebna.

Oblast transplantacije nosi sa sobom veliki etički izazov i veoma je važno da se obezbedi transparentnost, tačnostformacija i svih podataka iz te oblasti od strane zdravstvenih institucija, građana, državnih organa i medija, jer samo n

ačin se može doprineti razvoju tog programa i pomoći pacijentima kojima je najpotrebnija.

rema pisanju „Internešenel herald tribjuna“ osim Srbije organi se nude na prodaju i u Grčkoj, Španiji, Italiji i na Kosovti list prenosi i reči osobe koja se samo predstavila kao Milovan, iz jednog malog mesta na jugu Srbije, koji kaže da jeubreg jednom bogatom lokalnom političaru, da bi ga on zauzvrat zaposlio u svojoj firmi.

Srbiji nema nijedne privatne klinike koja ima uslove za obavljanje tako komplikovanog medicinskog zahvata.

Srbiji je 2010. godini obavljeno 38 kadaveričnih transplantacija i 41 sa živog davaoca. Prošle godine bilo je 27adaveričnih i 31 transplantacija sa živih.

ovoj godini obavljeno je 17 kadaveričnih i 19 transplantacija od živih donora, potvrđeno je „Novostima“ u Institutu zomedicinu.

Tarifa Moše Harela!ioleta Talović | 28. jul 2012.

Moše Harel, osumnjičeni za organizovanje trgovine organima, koga su vlasti na Kosovu tražile godinama, uhapšen je 1aja u Izraelu



rištinska klinika „Medikus“

MOŠE Harel, osumnjičeni za organizovanje trgovine organima, koga su vlasti na Kosovu tražile godinama, uhapšen je aja u Izraelu. Vest o njegovom hapšenju preneli su brojni svetski mediji sa komentarom da bi to mogla biti prekretnic

uđenju sedam osoba, optuženih za trgovinu organima i nelegalne transplantacije u klinici „Medikus“ 2008. godine urištini.

ok izraelska policija ćuti, specijalni tužilac EU Džonatan Ratel izjavljuje da je u Izraelu pao „mozak mreže“, glavnirganizator šverca ljudskih organa, Moše Harel.

užioci iz EU sumnjiče Harela da je vukao glavne konce u ilegalnoj trgovini ljudskim organima. Njegovo ime vezuje szloglašenu prištinsku kliniku „Medikus“ u kojoj je, prema optužnici, 2008. obavljeno najmanje 30 nelegalnih vađenjaresađivanja bubrega. Davaoci su bili iz siromašnih istočnoevropskih i centralnoazijskih zemalja, kojima je za organebećano 15.000 evra.

ajedno sa Harelom u ilegalnoj trgovini organima učestvovao je i Izraelac hirurg Zaki Šapira. Doktor Šapira je još 1999odine nudio lekarima u Skoplju saradnju na presađivanju bubrega. Taj biznis je potom razvio u Estoniji, Moldaviji iurskoj, zajedno s turskim hirurgom Jusufom Ercunom Sonmezom, koji je bio glavni operator u prištinskoj klinici zaegalno presađivanje bubrega.

eć tada, Moše Harel uhapšen je u Prištini, ali je pobegao sa Kosova čim je pušten iz pritvora. Kosovske vlasti za njim

dale međunarodnu poternicu, a u optužnici je naveden kao ključni operativac u iznalaženju „darodavaca“ bubrega i onoji su ih kupovali po ceni od 12.000 evra.

ortparolka Euleksa Irina Gudeljević izjavila je da je Izraelac Moše Harel, glavni osumnjičeni u odvojenoj, paralelnoj ivezi sa optužnicom, iz juna 2011. godine, koja ga tereti za trgovinu ljudima i organizovani kriminal, u slučaju „Medik

MARTI NUDI DOKAZE I bivši švajcarski senator i izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti treba svedoči pred Okružnim sudom u Prištini o slučaju „Medikus“, ali je to odloženo za početak septembra. Sumnja se dazlog - nedovoljna zaštita svedoka. Osim izveštaja o mračnim događajima oko ove afere, Marti je uspeo da pronađe

vedoke - vozače koji su vozili buduće žrtve do improvizovanih sala u kojima su im vađeni organi.

eposredno uoči ovog događaja koji je najavljen kosovskoj policiji, izraelski listovi su izvestili o velikoj akciji hapšenjesetoro ljudi za koje se osnovano sumnja da su pripadnici međunarodne mreže krijumčara ljudskih organa. Ostalo je,eđutim, nejasno da li je među njima bio naznačen i Harel ili je njegovo hapšenje teklo odvojeno.

fera u „Medikusu“, da podsetimo, otkrivena je slučajno, kada je jedan turski državljanin kolabirao na prištinskomerodromu, dok je čekao avion za Istanbul, pošto mu je izvađen bubreg. Policija u Prištini pretresla je kliniku, skupilaokaze, ali je proces predat Euleksu.

arel je tada označen kao jedan od sedmoro ljudi koji su optuženi u vezi sa transplantacijom organa na Kosovu.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/07/28/feljton-medikus.jpg



Među osumnjičenima kojima se danas sudi su i bivši kosovski funkcioner Ilir Recaj i ugledni prištinski urolog Ljutfi Dasnik klinike. Treći osumnjičeni je lekar iz Turske Jusuf Sonmez, koji je optužen da je vršio nelegalne operacije. Protega je optužnica podignuta i u Turskoj.

lavni tužilac Euleksa Džonatan Ratel opisao je Sonmeza kao „glavnog hirurga učesnika“ u operacijama na klinici. Sonprvo uhapšen u Turskoj zbog sumnje da je učestvovao u protivzakonitim transplantacijama bubrega za velike pare. Vegovih pacijenata primalaca bili su iz drugih zemalja.

vedoci optužbe su naveli da su dolazili na Kosovo pošto su prethodno ugovorili cenu od oko 30.000 evra za bubreg, kasnije, kako je istragom utvrđeno, prodavan pacijentima sa zapada po ceni i do 100.000 evra.

a suđenju održanom u prištinskom Okružnom sudu u slučaju trgovine organima na prištinskoj klinici „Medikus“ bilai svedoka iz Izraela. Oni su potvrdili da su im organi presađivani u toj klinici, a operacije je navodno vodio turski hiruusuf Sonmez.

dan od svedoka naveo je da je izraelska kompanija „Edgar“ nalazila ljude koji su bili na dijalizi i nudili im da kupeubrege. Firma „Edgar“ je u vlasništvu Moše Harela.

Osoba pod imenom Avigal rekla mi je da će transplantacija biti obavljena na Kosovu, a da će me operisati izesni doktusuf Sonmez - rekao je ovaj svedok. - On (Avigal) mi je rekao da će me čekati i kada bude gotova operacija da će milefonirati. Tako je i bilo. Pozvao me je i rekao da treba da platim 50.000 evra i dao mi je i jedan broj telefona. Nikada

smo sreli. Jedini sledeći kontakt je bio kada sam ga obavestio da sam mu prebacio novac na račun.

n je rekao da su se u „Medikusu“ lepo starali o njemu, a da je donor bubrega izvesna devojka Ana, za koju pretpostaviz Rusije ili Ukrajine. Ova izjava svedoka izazvala je, takođe, veliku pažnju javnosti, a izveštaj sa suđenja objavili sunogi svetski mediji.

oš, međutim, nije poznato gde će se suditi „bosu“ čitave operacije Moši Harelu. Iako je Euleks raspisao poternicu za njrael čije državljanstvo Harel ima, po Ustavu zabranjuje izručenje svojih državljana stranim zemljama tako da se ne oč

kstradicija Harela na Kosovo zbog suđenja.

Vampiri “žute kuće“ ioleta Talović | 29. jul 2012

rvavi tragovi zločina istragu vode na sever Albanije. Tragična sudbina Pećanca Predraga Dragovića

redrag Dragović

RVAVI trag trgovine ljudskim organima vodi ka - Albaniji. Osim svedočenja bivšeg haškog tužioca Karle del Ponte nkazuju i zvanični predstavnici Euleksa. To tvrdi i srpski tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević.

Dalji koraci vode u pravcu lokacija u Albaniji gde su se za vreme oružanih sukoba vadili organi koji su se prodavali tremljama - rekao je Vukčević.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/07/29/feljton.jpg



n je dodao i da je na Kosovu bilo velikih opstrukcija u slučaju trgovine ljudskim organima, jer da nije tako, „počinioceć bili pred sudskim većima“.

Tužilaštvu za ratne zločine Srbije kažu da će veoma brzo javnost biti upoznata sa zapanjujućim podacima i saznanjimgovini organima.

traga se vodi u nekoliko zemalja - u Srbiji, Rusiji, Izraelu, Ukrajini i na Kosovu i Metohiji. Istragu vodi Euleks. Prvatraga, poverena specijalnom tužiocu Klintu Vilijamsu, bavi se događajima u „žutoj kući“ u Albaniji u periodu od 1998999. godine kada su navodne žrtve bili kidnapovani Srbi s teritorije Kosova. Vilijamsov tim može da uhapsi, privede,vara pravna pitanja, u skladu sa kojim će se sudskim sporovima voditi dalji sudski procesi. Ali i gde će se voditi.

ruga istraga, koju vodi Euleksov tužilac Džonatan Ratel, bavi se trgovinom organima i ilegalnim transplantacijama uolnici „Medikus“ na putu Priština - Kosovo Polje.

OLITIKA KRIJE ZLOČIN - IZVEŠTAJ Dika Martija, a potom i „slučaj ‘Medikus’“ otreznili su svetsku javnost - kžilac Vladimir Vukčević.Plašim se samo da se politika ne umeša jer je takvih pokušaja već bilo. Ne postoji nijedan racionalni politički interes kogao da štiti zločince.

Podaci Euleksa se u velikoj meri poklapaju sa našim dokazima i saznanjima, ali nama nije cilj da se ta suđenja odvijajrištini, već da istraga i suđenja odgovornima za trgovinu organa dobije međunarodnu dimenziju i da se formira neki „a

ok“ međunarodni sud za ratne zločine nalik Haškom tribunalu gde može da bude sagledana međunarodna dimenzija zkaže Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine.

ekarić smatra da je ovaj slučaj poprimio političku dimenziju. Zbog istine koja mora da ugleda svetlo dana jer je to dugorodicama žrtava, važan je njegov krivično-pravni aspekt, a brojni dokazi, kako tvrdi Vekarić, upućuju na to da je rečrganizovanom međunarodnom kriminalu.

Ali, za sve što uradimo i dokažemo Albanci kažu: „Tu istinu izriču Srbi!“ - kaže Vekarić.

Salji Beriša je išao toliko daleko da je javno upitao zašto smo dokaze do kojih smo došli dali Diku Martiju? Mi smo ihredali i Albancima, ali oni nisu ništa učinili. Naprotiv, uništili su brojne dokaze, između ostalog i izveštaj o stradanju

redraga Dragovića iz Peći, koji je mučki ubijen 22. juna 1999, i kome su izvađeni organi. Dragović je mrtav slikan uniformi Oslobodilačke vojske Kosova.

oliko se istraga o trgovini ljudskim organima ozbiljno vodi u Tužilaštvu govori podatak da je u nju, osim predsednikaladimira Vukčevića, uključeno još troje zamenika i brojni saradnici.

Naš cilj je da u koordinaciji sa Vilijamsonom dođemo do istine i međunarodnog tribunala - kaže Vekarić. - Reč je organizovanom kriminalu u kojem se obrće ogroman novac.

rema tvrdnjama zvaničnika Euleksa, istraga o „Medikusu“ i sudski postupak su od početka javni, a istraga o zločinimažutoj kući“ obavlja se pod oznakama tajnosti zbog bezbednosti specijalnog tužioca i istražioca na terenu.

Sve dok se ne dobiju stoprocentne garancije teško da se može govoriti o stvarnoj istrazi „slučaja ‘žuta kuća’“. Eulekszbiljno shvata navode koje je u izveštaju Saveta Evrope izneo Dik Marti, ali još nijedna osoba nije pod istragom u vezegovim navodima o trgovini organima na Kosovu i severnoj Albaniji tokom i nakon sukoba 1999 - kažu u Euleksu.

ma, međutim, i naznaka da Euleks dve istrage koje se trenutno vode o trgovini organima na Kosovu spoji u jednu zbogumnje da je u oba slučaja umešan isti kriminalni klan, a da „piramida“ tog zločina vodi sve do vrha prištinskih vlasti.

Beogradu je boravio i šef specijalnog istražnog tima EU o trgovini organima na Kosovu Klint Vilijamson, s čijim jemom naše tužilaštvo intenziviralo saradnju. Zato je, po oceni Vukčevića, od presudnog značaja jednoglasno odobravabanskog parlamenta da Vilijamsonov specijalni istražni tim može da vodi istragu na teritoriji te zemlje.



Pratićemo dokaze gde god nas oni odvedu - obećao je Vilijamson.

no što, međutim, ne ohrabruje jeste Vilijamsonova izjava da će istraga o trgovini organima biti gotova (tek) za dve-triodine. Da je to previše, smatra i tužilac Vukčević, naročito zato što budi strepnju kod porodica žrtava da pravda neće badovoljena.

Pitam se šta bi se dogodilo ukoliko bi neko sutra jasno izneo nezaobilazan dokaz da se tako nešto dešavalo i ukazao nvršioce? Da li ćemo onda čekati tri godine da ih privedemo pravdi? - upitao se tužilac za ratne zločine.

tanje saradnje srpskog Tužilaštva sa Euleksom nikada se, međutim, nije postavljalo. To je potvrdila i ministar pravde,

nežana Malović.

Naravno, sarađivaćemo sa predstavnikom Euleksa da bi se rasvetlila trgovina organima, koja je dobila i zvanični pečaosle iznošenja slučaja Savetu Evrope - rekla je Malovićeva ističući da je stav Srbije da bi najbolje bilo da UN formiraezavisno telo koje će se baviti tim problemom, jer se radi o dokazima koji se nalaze na teritoriji više država.

d juna 1999. slučaj je prebačen na Miljka Radosavljevića i Tužilaštvo za organizovani kriminal.

Dokazi protiv Tačijaioleta Talović | 30. jul 2012.

Malo je verovatno da je bilo ko od 300 otetih ljudi preživeo pakao u Albaniji. Piramida zločina vodi sve do vrha prištinasti

ači sa saborcima

osije „Žuta kuća“ koji govori o trgovini ljudskim organima u Albaniji i na Kosovu tokom 1999. godine otvoren je pobjavljivanju knjige bivše tužiteljke Haškog tribunala Karle del Ponte, „Lov: Ja i ratni zločinci“.

svojoj knjizi, Karla del Ponte je iznela podatke da je 1999. godine saznala od novinara da su 300 Srba i drugih nealbaoslužili kao zamorčići: oteti su i transportovani u Albaniju, gde su im vađeni organi, koji su zatim slati u Italiju, a oda

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/07/30n/feljton.jpg



stribuirani u klinike širom Evrope. Ona posebno spominje naselje Burelj u Albaniji, gde su žrtvama vađeni organi u „ući“.

fera trovine ljudskim organima na KiM otvorila je pitanje odgovornosti i uloge OVK i drugih kriminalnih grupa koje le „dobrovoljni donatori ljudskih organa“.

io je ovo znak ohrabrenja za srpsko Tužilaštvo za ratne zločine koje je imalo saznanja da su hirurški zahvati nad žrtvavođeni ne samo u „žutoj kući“ u selu Ribe, nedaleko od grada Burelja na severu Albanije. Kidnapovanim Srbima suubrezi, jetre i srca, vađeni u domovima zdravlja ili bolnicama koji su tokom rata korišćeni za lečenje vojnika OVK.

a monstruozne operacije korišćen je i deo bolnice u kasarni „Bajram Curi“, dom zdravlja u fabrici „Koka-kole“ u Tiraeuropsihijatrijska bolnica u zatvoru broj 320 u mestu Burelj. Pored tih lokacija, srpsko tužilaštvo raspolaže podacima ostojao i ilegalni zatvor u rudniku Deva koji se nalazi u pograničnom delu između Kosmeta i Albanije - jedan kraj tuna Kosmetu, a drugi u Albaniji.

rpsko Tužilaštvo i međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“, posle ovih navoda, zatražild Albanije da pokrene istragu i javnosti saopšti istinu o otetim Srbima. „Zahtevamo punu istinu o sudbini kidnapovanirba i trgovini ljudskim organima“, stajalo je u zahtevu Srskog tužilaštva za ratne zločine.

aški tribunal pokrenuo je još 13. januara 2005. godine istragu o trgovini organima, na osnovu predmeta koji su pronađžutoj kući“, u selu Ribe. Istraga Tribunala nosila je naziv „Don Kihot“. Istražitelji Haškog tribunala pronašli su u „žut

ući“ razne predmete, za koje je postojala osnovana sumnja da su korišćeni za vađenje organa otetim Srbima i nealbanc

a zločin su ukazivali tragovi krvi po podu i zidovima, plastične posude, prazne boce s nazivima lekova koji se koristerurškim intervencijama kao i metalni delovi prekriveni blatom koji su podsećali na ostatke hirurških instrumenata. U

eposrednoj blizini kuće pronađene su prazne flaše od infuzione tečnosti, sa sredstvima za opuštanje mišića, zavoji, igl

užilac za ratne zločine Vladimir Vukčević 22. aprila 2008. pokrenuo je istragu povodom utvrđivanja istinitosti navodanjige Karle del Ponte.

RPSKO SRCE ŠEIKU Prvi podaci koji su poslužili Karli del Ponte za pisanje knjige, stigli su u Izveštaju jedneiskoistočne obaveštajne službe. U izveštaju se navodi izjava šeika koji se javno pohvalio da je dobio srpsko srce. - Ža

o je srce srpsko. Ali sam živ, rekao je šeik.

periodu od 1999. do 2001. pripadnici OVK su otimali Srbe, Rome i Albance i prebacivali ih u Albaniju. Njihova tela ajverovatnije u masovnim grobnicama na ovom području.

izveštaju koji je 12. decembra 2010. pred Savetom Evrope podneo Dik Marti, kao organizator otimanja ljudi i trgovinudskim organima označen je Hašim Tači, vođa mafijaške „dreničke grupe“. Za Tačijeve plaćenike postojala je osnovaumnja da su odgovorni i za trgovinu oružjem, drogom i ljudima.

osle ovog ozbiljnog izveštaja koji je bio „prst u oko“ zloglasnoj „dreničkoj grupi“ i njihovom vođi, EU i Euleks su zatš dokaza.

ači je, kako se i očekivalo, opovrgao sve optužbe i najavio tužbu protiv Dika Martija.

brzo posle Martijevih optužbi, u Istanbulu je 11. januara 2011. godine uhapšen doktor Jusuf Sonmez, „glavni hirurg“ peracijama vađenja organa na Kosovu.

uleks je već 4. marta iste godine doneo odluku o pokretanju krivičnog procesa protiv optuženih za trgovinu ljudskimrganima na Kosovu i Metohiji. Optužnice su podnete protiv Luftija Dervišija, Dritona Džilte, Sokola Hajdinija i Iliraečaja vezano za njihove aktivnosti u prištinskoj klinici „Medikus“. Među osumnjičenima su i bivši sekretar za zdravlječaj koji je, kako je navedeno, protivzakonito izdao licencu prištinskoj klinici „Medikus“ za transplantaciju ljudskihrgana. Na listi osumnjičenih našao se i „dr Mengele“, Jusuf Sonmez.



vaničnici Euleksa gotovo su pred odlukom da dve istrage koje se trenutno vode o trgovini organima na Kosovu spoje dnu zbog sumnje da je u oba slučaja umešan isti kriminalni klan, a da „piramida“ tog zločina vodi sve do vrha prištinasti. Vilijams Berns, zamenik američkog državnog sekretara, i Euleks trenutno vodi dve istrage. Prva, poverena

pecijalnom tužiocu Klintu Vilijamsonu, bavi se događajima u „žutoj kući“ u Albaniji u periodu od 1998. do 1999. godada su navodne žrtve bili kidnapovani Srbi s teritorije Kosova. Druga istraga, koju vodi Euleksov tužilac Džonatan Raavi se trgovinom organima i ilegalnim transplantacijama u bolnici „Medikus“ na putu Priština - Kosovo Polje.

traga o „Medikusu“ i sudski postupak su od početka javni, a istraga o zločinima u „žutoj kući“ obavlja se pod oznakomajno“ zbog bezbednosti specijalnog tužioca i istražioca na terenu.

vanične albanske institucije nikada nisu sprovele ozbiljnu istragu o trgovini organima.

Dželati u belom mantiluioleta Talović | 31. jul 2012.

bolnice pri zatvoru broj 320, posle operacija sklanjani oteti ljudi. Najmlađi zatvorenici dobro hranjeni i nisu batinani

Žuta kuća“ kod gradića Burel

BLIZINI gradića Burel nalazila se „žuta kuća“. Jedna prostorija unutar „žute kuće“ bila je opremljena kao operacionala. U njoj su hirurzi vadili organe zatvorenicima, napisala je Karla del Ponte u svojoj knjizi „Lov: Ja i ratni zločinci“.

idnapovanim nealbancima sa Kosova, prema navodima Karle del Ponte, uzimani su organi radi trgovine na crnom tržatim su bubrege, srca, jetre... slali preko aerodroma Rinaz, u blizini Tirane, hirurškim klinikama u inostranstvu. Tako rgane dobijali pacijenti koji su za to platili.

Kancelarija Tužilaštva dobila je informaciju da su istražitelji i funkcioneri UNMIK, preko grupe poverljivih novinarao podataka da su tokom leta 1999. godine kosovski Albanci kamionima transportovali do severne granice Albanije 30etih ljudi. Oni su prvo bili zatvoreni u jednom hangaru u Kukešu i Tropoji. Najmlađi zatvorenici bili su u dobroj fizičrmi, hranjeni su, obilazili su ih lekari i nikada nisu udarani. Oni su bili prebačeni i na druga mesta, u Burel i okolinu,

u potom zatvarani - napisala je del Ponte.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/07/31n/feljton-zuta-kuca.jpg



knjizi se navodi da su istražitelji Haškog tribunala i UNMIK, krajem 2003. posetili kuću u kojoj su pronađeni materijagovi koji „mogu ukazivati na to da su u prostorijama te kuće obavljene nekakve hirurške intervencije“.

ko su na licu mesta istražitelji pronašli i komadiće gaze, iskorišćenu iglu, dve plastične kese špriceva, prazne bočice zkove, od kojih su neki bili miorelaksanti, koji se obično koriste tokom hirurških intervencija, ove navode opovrgao jekalni tužilac Arben Dulja.

Ne, nije istina. Grupa eksperta iz Haga pronašla je nekoliko dokaza, ali ne i špriceve - rekao je Dulja.

na pitanje novinara i istražitelja o špricevima, Dašuri Katući, unuka vlasnika kuće je rekla:

Mi ih svi koristimo. Deda je star i bolestan, majka je stara, svi ih koristimo kada moramo, a bacamo ih kod ostalog đuolazi medicinska sestra iz sela, pa nam ona daje.

le, špricevi, gaza, svakako su materijali koji potvrđuju, ali su nažalost kao čvrsti dokazi nedovoljni. Istražitelji nisu bianju da odrede da li su ti tragovi poticali od ljudske krvi - napisala je Karla del Ponte.

sim sanitetskog materijala i lekova, u jednoj od prostorija „žute kuće“ istražitelji su pronašli i tragove krvi, za koje jeasnik ponudio nekoliko različitih objašnjenja: najpre je rekao da se njegova supruga godinama ranije porodila u toj

rostoriji, zatim, kada je supruga rekla da su se deca rodila na drugom mestu, rekao je da je porodica koristila to mesto anje životinja za muslimanske praznike.

ASADA DRUGE BOJE KARLA del Ponte piše: „Kuća je sada bela, a vlasnik (Abdulah Katući) negira da je ona ikarethodno menjala boju, iako su izdvojeni tragove žutog u osnovi zida“.Dašuri Katući, unuka vlasnika kuće, beogradskim novinarima B 92 koji su ih prvi posetili, potvrdila je da je samo jed

ojas kuće u visini od metra bio žute boje. Inače, cela nikada nije bila žuta.Imali smo svadbu 2001. godine i zato smo bili malo uredili kuću - rekla je ona.

avodne operacije obavljene su u neuropsihijatrijskoj bolnici pri zatvoru broj 320, udaljenoj dvadesetak kilometara odurela. U „žutu kuću“, koju opisuje Karla del Ponte, privremeno su iz bolnice u zatvoru 320 sklanjane operisane osobe

u tu držane na infuziji. Inače, i zatvor broj 320, u kojem su bili teški neuropsihijatrijski zatvorenici i „žuta kuća“ nalazeadomak ovog mesta koje je bilo vojni centar.

okom istraga o navodima Karle del Ponte domaće tužilaštvo za ratne zločine došlo je i do informacije o postojanjuasovne grobnice u kojoj su sahranjeni posmrtni ostaci otetih. Sumnja se da je na toj lokaciji u blizini Tropoja ubijeno

ahranjeno najmanje 70 Srba, Roma i Albanaca.

rilikom posete Tirani predstavnici Tužilaštva za ratne zločine su o prikupljenim podacima obavestili svoje albanske katraženo je da se omogući kontakt sa svedocima i da se dostave spiskovi imena lekara i medicinskog osoblja sa Kosovoji su radili u Albaniji. Među zahtevima je i onaj koji se odnosi na lociranje mesta i uviđaj masovnih grobnica. Srpskožilaštvo tražilo je i da mu se ustupi dokumentacija u vezi sa osobama koje su primljene, otpuštene i umrle u zatvoru b

20, a posebno je insistiralo na dokumentaciji o uzimanju organa radi transplantacije.

svemu je obavešten i Dik Marti, švajcarski senator, koji je ispred Saveta Evrope pokrenuo istragu o navodima zločinaojima je u svojoj knjizi prvi put javno progovorila Karla del Ponte.

ivša tužiteljka Haškog tribunala je u knjizi zaključila da haško tužilaštvo nije moglo da nastavi istraživanja o navodnogovini ljudskim organima i o otmicama koje su se dogodile nakon dolaska mirovnih snaga na Kosovo, jer je mandat so ograničen na period do njihovog raspoređivanja. Osim toga, tragovi pronađeni u „žutoj kući“ pokazali su se kao

edovoljni za dokaze.

Biće to zadatak za UNMIK ili za lokalne kosovske albanske vlasti da ispitaju ove događaje i, ako bude moguće, da goejne tvorce - napisala je del Ponte. - UNMIK je posle obilaska „žute kuće“ u Burelu, u centralnoj Albaniji, o tome sačveštaj pod oznakom „poverljivo“, pa je on za javnost ostao tajna.



„žutoj kući“ odavno nema tajni. Iako je UNMIK o tome sačinio izveštaj koji, istina, ni danas nije dostupan javnosti,vesno je da će međunarodni sud iznova otvoriti „fajl“ ovog monstruoznog mesta zločina.

ačuni Saljija Berišeioleta Talović | 01. avgust 2012.

idnapovani Srbi su prvo prebacivani u sabirne centre u Tropoju i Kukeš, a odatle u jednu privatnu bolnicu u Tirani gdm vađeni organi

ači i Beriša prilikom otvaranja auto-puta

IDNAPOVANI Srbi su prvo kamionima preko prelaza Ćafa Prušit i Vrbnica prebacivani u sabirne centre u Tropoju iukeš, a odatle posle sistematskog pregleda odvođeni u jednu privatnu bolnicu u Tirani gde su im vađeni organi.

ratnim uslovima žrtve su postajale donori. Zlu sudbinu „dobrovoljaca“ imali su najzdraviji, oni koji su prošli sve pregneadekvatnim uslovima, uzimana im je krv radi tipizacije tkiva. „Odabrani“ su na osnovu karakteristika pripremani z

alji tretman.

rema podacima Tužilaštva za ratne zločine Srbije u bolnicu „Majka Tereza“ u Tirani tokom 1999. godine primljeno jesoba sa Kosova i Metohije. Njih 25 poslato je na transplantaciju u Italiju, 15 u Austriju, dok sudbina ostalih nije pozna

okom kosovske krize, aprila 1999. dr Norbert Lemijer, uticajni nefrolog, šef Katedre za internu medicinu u Gentu

Belgija), podneo je izveštaj u kome se navodi da je zbog pomoći obolelim izbeglicama sa KiM, osnovan Međunarodnioji se stacionirao u Makedoniji. Evakuisani pacijenti, kako stoji u izveštaju, prebacivani su na dijalizu u Belgiju, Švedolandiju i Francusku, Dansku i Veliku Britaniju. Navodi se i da su brojni pacijenti emigrirali u Albaniju.

poredo sa Međunarodnim timom u Albaniji je osnovan medicinski odsek vladine komisije za krizni menadžment kojiršio skrining i izbegle pacijente sa KiM upućivao na „dalji medicinski tretman“. U timu koji je odlučivao o njihovoj suli su: Ruki Kondaj, blizak saradnik Saljija Beriše, Stefan Vanda, predstavnik SZO, Vinćent Riboni i Slavica Nartini,

redstavnici Ministarstva zdravlja Italije i Albanije. Transport izbeglica-pacijenata sa Kosova vršen je sa severa Albaniolnice „Majka Tereza“ u Tirani.




ZJAVA SVEDOKA K-144 SVEDOK K-144 potvrdio je u Haškom tribunalu da su Srbima, koje je kidnapovao OVKađeni organi. On je pred sudijama Tribunala, pod zakletvom, izjavio da je upoznat sa činjenicom da je ljudima sa Kos

Metohije izvađeno više od 300 bubrega i bar još 100 drugih organa.Hašimu Tačiju redovno su dostavljani izveštaji o prodatim organima. Bubrezi su prodavani od 10.000 do 50.000 nemaaraka, a više od 80 odsto profita išlo je na Tačijeve račune - rekao je svedok.

a kriminalnoj mapi Evrope, britanski novinari označili su Kosovo i Metohiju, Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makeemljama „hirurškog turizma za sakupljanje organa“. Nije više bila tajna da se organi distribuiraju u Nemačku,kandinaviju, SAD, Izrael, Veliku Britaniju. U međunarodnom lancu trgovine organima našli su se doktori iz Turske,raela, Brazila i Filipina koji „pustoše“ Balkan u potrazi za tkivima. Početkom 2001. na Univerzitetskoj klinici u Jerus

poravljalo se 60 od 244 pacijenta posle ugradnje transplanta (bubrega nabavljenih od nepoznatih donora).

potrazi za unosnim poslom, mnogi Izarelci među kojima i nekoliko uglednih lekara, u jeku ratnih dejstava, posetili suMakedoniju, Bugarsku i Kosovo i pokušali da se sa lokalnim lekarima dogovore za saradnju o osnivanju klinika za

ansplantaciju. Najveće interesovanje za ulaganje pokazali su bogati Arapi i Izraelci.

užilaštvo za ratne zločine Srbije došlo je do podataka o bankovnim računima pojedinaca koji su potraživali donore. Dovca određenih organizacija koje su finansirale OVK, Vladu u egzilu Kosova i kosovskih Albanaca koji su pomagaliružane formacije na Kosovu i Albaniji, korišćen je za trgovinu ljudskim organima. Jedan od tih računa bio je u banciDardanija“ u Tirani.

ačun na koji su donori uplaćivali novac bio je na ime Salji Beriše i Adreasa Šulca. Transakcija od dva miliona dolaraovučenih sa računa banke u Bazelu, koji su prebačeni na kiparsku banku, vezana je za ime Edžetea Borije. Otkriveni sčuni fantomskih nevladinih organizacija, između ostalih i NVO arapskog biznismena Jasina Kvajdija koji je 2000.

eportovan iz Albanije pod sumnjom da je član Al kaide.

igru trgovine organima bili su uključeni najviši funkcioneri OVK koji su imali dobre veze u regionu, ali i stranerganizacije i službe bez čije logistike to ne bi bilo moguće izvesti. Jer, svaki organ koji se transplantira mora da buderecizno evidentiran. Bar u regularnim bolnicama u kojima je moguće izvršiti operacije.

osovska policija je tek 2008. godine uhapsila urologa Ljutvija Dervišija, zajedno sa bratom Arbanom, zbog ilegalnihansplantacija u klinici „Medikus“, u Prištini. Ime ovog urologa i ranije je bilo poznato policiji jer se pojavljivalo u isk

vedoka vezanih za trgovinu organima 1999. godine.

ROBNICA U MOČVARI U MOČVARI nedaleko od Tropoja sahranjeno je najmanje 70 leševa ubijenih Srba, Romlbanaca. Tužilaštvo za ratne zločine došlo je i do informacija o postojanju masovne grobnice u blizini „žute kuće“ i po

udnika Deva.

hapšeni su i dr Tun Pervorfaj i Arben Dervišaj, menadžer klinike „Medikus“ u Prištini, koji su izvršili ilegalnuansplantaciju bubrega zajedno sa turskim lekarom dr Jusufom Eršinom Sonmezom. Tada je prvi put uhapšen i Moše Havni bos operacije ilegalne transplantacije organa.

rpsko tužilaštvo kao jedan od dokaza za tvrdnju o sumnjivim organima navodi izjavu doktora Sulejmana Kodrija, šefa

deljenja za transplantacije KBC „Majka Tereza“ u Tirani. Dr Kodri je priznao albanskoj novinarki Bljerini Moki da suvoj bolnici zabeleženi slučajevi presađivanja organa od nepoznatih donora.

Da, istina je - rekao je Kodri. - Ali, ne mogu se hirurzi smatrati odgovornim za to.

Mafija Hašima Tačijaioleta Talović | 02. avgust 2012.

osovski premijer odgovoran za šverc heroina, oružja i ljudi. Ljudski organi uzimani uz znanje bivših vođa OVK



ači na čelu nove kosovske vojske

osovski premijer Hašim Tači nalazi se na čelu „organizacije nalik mafiji“ koja je odgovorna za krijumčarenje oružja,arkotika i ljudskih organa.

eške optužbe koje je na Tačijev račun izrekao Dik Marti, izvestilac Saveta Evrope, decembra 2010, nisu ostale nezapaemački mediji su upitali: Da li je Tači šef mafije odgovoran za krijumčarenje heroina, oružja i ljudi, kao i za trgovinuudskim organima?

ašim Tači identifikovan je kao šef opasne mafijaške mreže koja je počela sa kriminalnim radom neposredno pred rat nosovu 1999. godine. Od tada on ima moćan uticaj na upravljanje zemljom, navodi Marti.

ačijeve veze sa organizovanim albanskim kriminalom traju duže od jedne decenije, od kada su oni lojalni grupi „Drendakle je Tači) postali dominantni u takozvanoj Oslobodilačkoj vojsci Kosova. Drenička grupa preuzela je premoć nad

stalim grupama u neujedinjenom gerilskom pokretu. Od 1998. godine zauzeli su kontrolu nad većinom „ilegalnihriminalnih preduzeća“ u koja su „Kosovari“ bili uključeni u Albaniji.

Martijevom izveštaju koji je sačinjen posle dvogodišnje istrage uz dostupnost podataka Ef-Bi-Aj-a i drugih bezbednobaveštajnih izvora, stoji da je Tači tokom poslednje decenije nasilno kontrolisao trgovinu heroinom. Agencije za borbrotiv trgovine narkoticima u poverljivim dokumentima u pet država imenovale su bivšeg komandanta OVK i ostale člreničke grupe za nasilnu kontrolu trgovine heroinom i drugim narkoticima.

nutrašnji Tačijev krug, u kojem su i članovi njegove porodice, osumnjičen je za kidnapovanje ljudi i njihovo odvođenlbaniju, gde je navodno nekoliko Srba ubijeno, a njihovi bubrezi su izvađeni i prodati na crnom tržištu ljudskih organa

Tokom rata na Kosovu i godinu dana posle Tačijeve snage svetile su se Srbima, Romima i kosovskim Albancima kojiarađivali“ sa neprijateljem - napisao je Marti, imenujući Tačija i još četiri pripadnika dreničke grupe kao počinioce zubistava, hapšenja, premlaćivanja i ispitivanja.

a crnoj listi su Džavit Haljiti, Kadri Veseli, Azem Sulja i Fatmir Ljimaj. Ova tvrdokorna frakcija OVK imala je značaoć u vladi Kosova tokom poslednje decenije, uz podršku zapadnih sila koje su želele da obezbede stabilnost mlade dr

avodi Marti.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/02n/felja.jpg



ik Marti vođu Tačija i ostale članove dreničke grupe imenuje kao „ključne igrače“ u obaveštajnim izveštajima oosovskim strukturama organizovanog kriminala - nalik mafijaškim.

Ispitao sam različite i obimne izveštaje sa osećajem zaprepašćenja i moralne sramote - naveo je Marti.

Zbog svoje prošlosti Hašim Tači mogao je da bude najuren“ - napisao je povodom ovog izveštaja ugledni nemački listHamburger abendblat“, uz tvrdnju da su i dalje neizmireni mnogi računi od rata 1999. godine.

VE CENE BUBREGA Svedoci optužbe su naveli da su dolazili na Kosovo pošto su prethodno ugovorili cenu od ok0.000 evra za bubreg koji je kasnije, kako je istragom utvrđeno, prodavan pacijentima sa zapada po ceni i do 100.000

ptužnicom iz 2011. godine su obuhvaćeni profesor medicinskih nauka na Univerzitetu u Prištini Ljutfi Derviši, osnivaMedikusa“ Ilir Recaj, turski hirurg Jusuf Somnez i Izraelac Moše Harel, kome se sudi u odsustvu.

Američki stručnjaci vode istražni postupak protiv Tačija i on mora da računa s tim da bi i kao aktuelni premijer mogaude optužen za ratne zločine - piše ovaj list.

ve više je glasova o umešanosti Tačija u nelegalnu trgovinu i transplantaciju organa na KiM. Izvesni tragovi upućuju na je uzimanje organa u zloglasnoj „žutoj kući“ bilo uz znanje bivših vođa OVK predvođenih Hašimom Tačijem, a da sansplantacije u „Medikusu“ odvijale uz „blagoslov“ privremene vlade Kosova i njenih zvaničnika.

Istrage o trgovini organima i ilegalnoj transplantaciji temelje se na dokazima koji su prikupljeni u Moldaviji, Rusiji,

urskoj i na Kosovu - tvrdi za „Novosti“ i Bruno Vekarić.

oš krajem 2010. godine, portparol Stejt dipartmenta Pi Džej Krouli zatražio je da svi dokazi i izvori navedeni u izveštaika Martija o trgovini organima na Kosovu i u Albaniji devedesetih godina treba da budu prosleđeni nadležnim organdi istrage.

Uzimamo veoma ozbiljno u obzir sve verodostojne tvrdnje o kriminalnim aktivnostima. Vladavina prava je osnovabilnosti i napretka na Balkanu - rekao je Krouli povodom tvrdnji Dika Martija o tome da su pripadnici OVK tokom rganizovali otmice ljudi čijim su organima trgovali u Albaniji.

Ministarstvo spoljnih poslova Francuske je navelo da misija Euleksa na Kosovu treba da istraži tvrdnje Martija. Služb

fice diplomatije EU Ketrin Ešton više puta je iz Brisela poručila da Marti treba da podnese Euleksu opipljive dokaze rdnjama da je kosovski premijer Hašim Tači počinio ratne zločine.

ti zahtev je postavila i međunarodna humanitarna organizacija „Amnesti internešenel“ zahtevajući od Euleksa da „smokrene istragu“.

uleks je zatražio „čvrste činjenice“ o trgovini organima, a predstavnica te misije Karin Limdal ukazala da ranije istragje donela dokaze.

Ukoliko ima bilo kakvih dokaza za bilo koju od tvrdnji iznetih u tom izveštaju, ljudi koji imaju te dokaze treba da ih izrekla je Limdalova. - Bez dokaza nema krivičnog gonjenja. Ako dobijemo takve informacije, naši tužioci su spremni d

dmah počnu da rade.

Predraga prepoznao sinioleta Talović | 03. avgust 2012.

dlazak do prodavnice u Peći, tog 22. juna 1999. godine, za Predraga Dragovića bio je fatalan



ojnici OVK iznad tela otetog Dragovića

DLAZAK do prodavnice u Peći, tog 22. juna 1999. godine, za Predraga Dragovića bio je fatalan. Nesrećni čovek se kje vratio, a od 2002. vodio se kao nestao, sve do marta 2009, kada je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine identifikovaloragovića kao jednu od žrtava albanskog terora.

užilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je tada da je osim Dragovića identifikovano i desetak pripadnikaekadašnje Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), za koje se sumnja da su počinili zločine nad otetim Srbima na severulbanije 1999. godine. Zato je upućen novi zahtev Tirani da pokrene istragu.

rvu identifikovanu žrtvu, Predraga Dragovića, prepoznao je njegov sin Rade, na osnovu fotografije „iz koje se možeaključiti da je žrtva naterana da pred egzekuciju obuče uniformu, da se ne bi videlo da je ubijen civil“.

Moj otac je bio civil. Nikada nije učestvovao ni u jednom ratu. On nije imao oružje - rekao je Rade, sin ubijenog Predragovića.

ika je snimljena na severu Albanije, a na poleđini fotografije piše „Agim Ramadani, 138. brigada OVK“.

vaj slučaj iznova je pokrenuo sumnje u nelegalno vađenje organa kidnapovanim Srbima na Kosovu. Osim „žute kućeukčević je naveo još tri lokacije za koje se osnovano sumnja da su u njima vršene transplantacije organa, potvrdivši,tovremeno, ranije nalaze istrage da je kroz te objekte na severu Albanije prošlo najmanje 300 ljudi, većinom Srba.

ukčević je potvrdio da je Tužilaštvo ponovo poslalo dopis albanskom tužilaštvu, u kome poziva na saradnju na predmgovine ljudskim organima.

o nije bio prvi put da je srpsko Tužilaštvo za ratne zločine tražilo saradnju od albanske strane.

lbanski ministar pravde Enkelejd Alibeaj, u pismu Vukčeviću od 13. oktobra 2008, odbio je da pruži pravnu pomoćatraženu od srpskih vlasti. U obrazloženju svoje odluke Alibeaj kaže da on „nema pouzdanih saznanja o načinima idovima mučenja“ i da „bez uverljivijih dokaza koje nudi srpska strana on sumnja da je taj zahtev politički obojen“, jerpski tužilac označava pripadnike Oslobodilačke vojske Kosova kao izvršioce naredbi svojih pretpostavljenih koji su

anas vodeće ličnosti u političkom životu Kosova“.

AJEDNIČKE JAME CITAT iz knjige „Lov, ja i ratni zločinci“ o susretu Karle del Ponte i komandanta Kfora FabijaMinija u Prištini 22. oktobra 2002: „Pričamo o nestalima, o indicijama da su postojale zajedničke jame u tri oblasti u

vernoj Albaniji i o mogućoj umešanosti albanskih tajnih službi. Mini svojima daje uputstva da organizuju vazdušnuretragu sa infracrvenim zracima, u potrazi za mogućim lokacijama tih zajedničkih jama pre nego što dođu zima i snegnmiku smo saznali da je jedan izvor tražio 50.000 evra za svaku od tih zajedničkih jama pojedinačno da ih identifikujveru Albanije“!

međunarodna organizacija za zaštitu ljudskih prava „Hjuman rajts voč“ zatražila je od Albanije da pokrene istragu oavodima o trgovini organima otetih Srba, ali su tužioci iz Tirane, kao i zvaničnici vlasti u Prištini, odbacili te zahteverdeći da je „čitava priča deo prljave kampanje protiv kosovskih lidera“.




Neki ljudi su oteti, u najvećem broju Srbi, ali je bilo i Albanaca i osoba drugih nacionalnosti - rekao je Fred Abrahamrganizacije „Hjuman rajts voč“. - Odvedeni su sa Kosova u Albaniju, u Kukeš. To je prva optužba - transport ljudi saosova. Druga optužba se tiče trgovine organima u Burelu ili u drugim mestima. Nemamo kompletne dokaze o transporgana, ali se nadam da će se istina saznati.

Tužilaštvo svakodnevno stižu materijali o zločinima koji su počinjeni na severu Albanije. Tužilaštvo je došlo i doompletnog izveštaja Unmika iz 2004. godine o medicinskim stvarima pronađenim u „žutoj kući“.

Uputili smo zvaničan zahtev UN da se kompletan izveštaj dostavi Srbiji - rekao je tada, za „Novosti“, Bruno Vekarić odao da istraga ne sme da stane, a počinioci ostanu nekažnjeni.

ortparol Tužilaštva je takođe rekao da postoje neoborivi dokazi da su postojali privatni zatvori, odakle su ljudi odvođeesta gde su rađene monstruozne hirurške intervencije.

i Međunarodni krivični sud nije davao naročita ohrabrenja. U pismu šefa Regionalne delegacije za Srbiju, Crnu GoruMakedoniju i Albaniju Pol-Anri Arnea kaže se da ovaj sud nije našao nijednu relevantnu informaciju u vezi sa logorim

ropiji i Kukešu i rudniku Deva u Albaniji, gde su „eventualno prebacivani nealbanci koje su, navodno, oteli pripadnicVK“.

Robert Din, v. d. direktora Odeljenja pravde Administrativne misije na KiM pri UN, pismeno je potvrdio da „međunažilac nije bio umešan u istragu u nekom predmetu koji se tiče kidnapovanja nealbanaca i uzimanju vitalnih organa koj

asnije prodavani.“

ivša glavna tužiteljka Karla del Ponte optužila je zvaničnike Unmika da nisu valjano istražili navode o albanskimočinima na Kosovu 1999. godine.

avodi Del Ponteove o uzimanju organa od otetih Srba izazvali su izvesnu dozu uznemirenja u Švajcarskoj, odakle je oišla za ambasadora u Argentinu. Nekadašnjoj glavnoj tužiteljki sugerisano je da više ne reklamira svoju knjigu „Lov, tni zločinci“.

ez obzira na ova upozorenja, njen blizak saradnik, novinar „Njujork tajmsa“ Čak Sudetić, nastavio je u SAD da promonjigu bivše glavne tužiteljke Haškog tribunala.

Sve je istina - tvrdi on. - Slučaj uzimanja organa zasnovan je na čvrstim, uverljivim dokazima, jer su istražitelji pronašagove krvi i medikamenata na mestu koje su im prethodno otkrili izvori. Biće tu još novih frapantnih dokaza.

Monstrum mirne ruke!ioleta Talović | 04. avgust 2012.

určin Jusuf Sonmez ključni hirurg u privatnoj klinici „Medikus“ u Prištini. Tačija pominju i svedoci i prevareni pacije

rivođenje Jusufa Sonmeza

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/04/feljton.jpg



VEDOČENjE Dika Martija u Prištini povodom navoda o trgovini organima u slučaju „Medikus“, odloženo je za počeptembra. Bivši švajcarski senator i izvestilac Parlamentarne skupštine Saveta Evrope Dik Marti trebalo je da svedoči na pred Okružnim sudom u Prištini o slučaju klinike „Medikus“, u kojoj je obavljeno najmanje 30 nelegalnih vađenja

resađivanja bubrega.

Među žrtvama ove „nelegalne transplantacije“ bili su siromašni državljani Rusije, Kazahstana, Moldavije, Azerbejdžanurske i ostalih država istočne Evrope i Azije, zatočenih u tajnim zatvorima OVK, na severu Albanije. Bilo je i onih korodavali svoje bubrege, ali nisu dobijali obećane pare. Njihovi organi su prodavani i ilegalno presađivani pacijentima rugih zemalja.

feru „Medikus“ su pokrenuli kosovski i policajci Unmika u novembru 2008. godine, a preuzeli su ga policija i tužilaštisije Euleks. Pod sumnjom se našlo devet lica, među kojima i „glavni hirurg“ Jusuf Sonmez, poznat kao „doktor rankenštajn“.

Sonmez je bio ključni hirurg u operacijama koje su obavljane na privatnoj klinici „Medikus“ u Prištini - rekao je sudijuleksa Džonatan Ratel.

onmez (55), poznat i pod nadimkom „doktor monstrum“, učestvovao je i u operacijama vađenja organa u Azerbejdžanao deo međunarodne mreže trgovaca ljudskim organima. Ali, kako je rekao njegov advokat Husein Sevim, na dušu muavljaju gresi zbog „optužbi na Kosovu“.

Dr monstrum“ je operisao u klinici u centru Istanbula, opremljenoj najsavremenijim instrumentima. Govorilo se da samrurška sala vredi 2,5 miliona dolara. On je ugovarao operacije. Ljudima je obećavao da mogu da prodaju bubrege - za

0.000 dolara, a „pacijenti“ su bili uglavnom siromašni državljani Turske ili bivših sovjetskih republika. Najviše je bilozerbejdžanaca i Kazahstanaca.

MINISTAR SE SAŽALIO BIVŠI ministar zdravlja Aluš Gaši izjavio je na sudu da je trpeo veliki pritisak od poslanikaipa Muje za izdavanje dozvole za rad klinici „Medikus“.Otac jednog dečaka koji je bio na dijalizi molio je za pomoć, a ja sam imao moralnu obavezu da se raspitam šta se doa dozvolom za kliniku - branio se Muja.

a Somneza je dokazano da je tesno sarađivao sa Hašimom Tačijem, premijerom „države“ Kosovo, kojeg je Dik Martiptužio za trgovinu ljudskim organima. U izveštajima o „Frankeštajnu“, koji su napravile turske vlasti, a preneli svi turediji, ime Hašima Tačija pominje se čak - 27 puta. Pominjali su ga i svedoci, i prevareni pacijenti, ali i saradnici Jusuonmeza.

Nijedna ovakva operacija na Kosovu nije mogla da prođe bez znanja Hašima Tačija - pisao je, još u novembru prošleodine, tiražni turski dnevnik „Milijet“.

oliko je tačno operacija sigurnom rukom doktora Sonmeza i pod zaštitom kosovske vlasti i Hašima Tačija izvedeno nosovu, ne zna se, ali se pretpostavlja da se taj broj meri - stotinama.

bog oštrijih turskih zakona i mogućnosti da bude uhvaćen, posebno zato što mu je još pre nekoliko godina oduzeta doa rad, Sonmez je nesrećnike upućivao na Kosovo - pravu meku za kriminal i ilegalnu trgovinu organima - a operacije jajčešće izvodio sam.

privatnoj klinici „Medikus“, nadomak Prištine, asistirao mu je i Ilir Rečaj, bivši zvaničnik kosovskog ministarstvadravlja. Uz još četvoricu Albanaca, u ekipi je bio i nedavno uhapšeni Izraelac Moše Harel. Somnez je, prema navodimudije Ratela, do 2006. izvršio više od 3.500 transplantacija bubrega i drugih organa. Godine 1993. izvršio je i prvuansplantaciju od živog davaoca u Turskoj.



Prištini je, kako su „Novosti“ pisale, pokrenuta istraga protiv devet osoba koje se dovode u vezu sa „Medikusom“. Sužonatan Ratel je početkom godine u Prištini saslušavao optužene da pripadaju međunarodnoj mreži uključenoj u trgovudskim organima. Svi su označili Sonmeza kao „glavnog hirurga“, odnosno kao „doktora strvinara i vampira“.

Kada je bilo potvrđeno da su hirurzi spremni za operacije, zatočenici su pojedinačno izvođeni iz sigurnih kuća, ubijanihova tela su brzo prebacivana u kliniku - rekao je jedan od osumnjičenih.

osle saslušanja, Ratel je naveo da su u slučaj klinike „Medikus“ u Prištini i u ta ubistva umešane iste osobe.

onmez je u više navrata privođen u Turskoj zbog nelegalne transplantacije organa i sumnjivih radnji, ali je 2005. izbeg

atvor pošto je te godine stupila na snagu amnestija. Turski lekar je 2008. u odsustvu osuđen na osam godina zatvora.

osle interesovanja turskog, ali i tužilaštva EU, poternice Interpola i pretnje kaznom od najmanje deset godina zatvora,onmez je pobegao iz Turske. Bio je u bekstvu godinu i po. Klinika u centru Istanbula u kojoj su ljudima vađeni bubrezatvorena.

irurg se krio uglavnom u Litvaniji, iz koje je njegova supruga. Ne zna se kada se vratio u Tursku. Lisice su mu stavljenuaru prošle godine. Tada je uhapšen i urolog Ljutfi Derviši, profesor na Prištinskom univerzitetu. Prvi čovek klinikenjegov sin Arban, a među uhapšenima je i bivši zvaničnik kosovskog ministarstva zdravlja Ilir Rečaj.

vedok u slučaju „Medikus“ bio je i Šaip Muja, poslanik u skupštini Kosova, jedan od ključnih igrača u mreži trgovaca

rganima, koji je rekao da klinika nije posedovala ispravnu dozvolu za rad, kao ni dozvolu za presađivanje organa.

Muja, član vladajuće Demokratske partije Kosova (DPK), rekao je da ga je sa Sonmezom upoznao vlasnik klinikeMedikus“ Lutfi Derviši.

Upoznali smo se na venčanju sina Lutfija Dervišija. Bilo je mnogo gostiju, ličnosti iz političkog života i doktora... a oalažu da se upoznate sa svakim gostom - rekao je Muja.

Moskva traži istinuioleta Talović | 05. avgust 2012.

rtvama obećano po 15.000 evra za bubreg, isplaćeno im daleko manje. Hirurg Sonmez i Hašim Tači se oslovljavali saZver“ i „Zmija“

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/05/feljton-pristina.jpg



Prištine su vučeni konci trgovine organima

VOJICA Rusa zvanično su priznata kao žrtve trgovine organima na Kosovu. Njima su u avgustu 2008. u klinici „Medvađeni levi bubrezi.

U oštužnici u slučaju „Medikus“ dve osobe iz Rusije evidentirane su kao žrtve. Njima su oduzeti bubrezi - rekao je Nioton, portparol Euleksa.

usija, koja je veoma zaintersovana da istina o kosovskom zločinu izađe na videlo, od 4. oktobra prošle godine vodi svtragu i, kako se čuje iz ruskih diplomatskih krugova, prikupljen je značajan materijal, koji ukazuje da je na Kosovu

ostajala jedinstvena mreža, koja je funkcionisala uz podršku kosovskog rukovodstva i lokalnih državnih činovnika.

Među osumnjičenima u ruskoj istrazi je nekoliko bivših radnika klinike „Medikus“. Lekara Jusufa Erdžina Sonmeza,oznatijeg kao „dr Frankenštajn“, Rusi su označili glavnim izvršiteljem u „klinici smrti“.

uski novinari, puni sumnji, postavljali su pitanje o Sonmezovom hapšenju i iznenadnom puštanju na slobodu. Veliki buskih medija, dovodi Sonmeza u direktnu vezu sa Hašimom Tačijem, označenim kao „broj 1“ u organizovanju trgovinrganima na teritoriji Kosova.

Zver“ i „Zmija“ kako su se Sonmez i Tači međusobno oslovljavali, bili su upoznati sa nestankom 300 kosovskih Srba,oma i državljana drugih zemalja, koji su 1999. godine tajno prebačeni na sever Albanije do kampova Kukeš i Tropoja

u im izvađeni organi. Tada ih je, prema ruskim saznanjima, preuzimala ekipa „Medikusa“, čija je centrala bila na perifrištine. Mnogi su ubijeni ili umrli, a njihovi organi završili su na crnom tržištu, na Zapadu.

UNKCIONERI U LANCU I ruski izvori se slažu da je u ovaj međunarodni kriminalni lanac umešan nedavno uhapšeraelac Moše Harel,osumnjičen da je pregovarao i organizovao ilegalnu transplantaciju organa. Tu su i Ilir Recaj, bivšsoki funkcioner Ministarstva zdravlja Kosova, zatim dr Tun Pervorfaj i Arben Dervišaj, menadžer klinike.

traga o „Medikusu“ i informacije do kojih su došli ruski eksperti nedvosmisleno ukazuju da se iza svih zlodela krije imašima Tačija.

U poverljivim izveštajima obaveštajnih službi o mafijaškim grupama na Kosmetu, Hašim Tači i ostali iz „dreničke gru

alno su pominjani kao ključni igrači. Sa gađenjem sam proučavao te obimne i različite izveštaje. Znaci saradnjeriminalaca i najviših zvaničnika su isuviše brojni da bi bili ignorisani“. Ovoj izjavi Dika Martija, ruski mediji posvetileliki značaj.

a zahtev ministarstva spoljnih poslova, Istražni komitet Rusije pokrenuo je krivičnu istragu i došao do nekoliko žrtavegalne transplantacije. Portparol Istražnog komiteta Vladimir Markin, pre tačno godinu dana, potvrdio je da je Rusijaokrenula krivični prostupak protiv nepoznatih učesnika transnacionalne kriminalne grupe za trgovinu ljudima i namergrožavanje zdravlja ljudi. U Istražnom komitetu navode da su ti ljudi prevareni, pošto im je plaćeno manje od obećaneume i dodaju da se planira kompleksna ekspertiza tog slučaja.

Žrtvama, među kojima su i državljani Srbije, Rusije, Turske, Moldavije, Kazahstana i Belorusije, obećano je po 15.00

vra za svaki izvađeni organ, ali im je isplaćena mnogo manja suma, iako je utvrđeno da su njihovi organi za transplatarodati na crnom tržištu po ceni od 80.000 do 100.000 evra - izjavio je portparol Markin.

ako je početkom godine pisao ugledni „Komersant“, koji pažljivo prati prištinski proces, klinika „Medikus“ otvara ozolitička pitanja.

Rusija je dobila mogućnost da dokaže da su vlasti Kosova nelegitimne i da mogu biti povezane sa ozbiljnim kriminalodnosno trgovinom ljudskim organima - piše list, ukazujući da do kraja treba istražiti njihova kriminalna dela i dodaje: ud presudi da su krivi, to će biti jak dokaz da na Kosovu postoji praksa obavljanja ilegalnih transplantacija“.

otvrda da su i Rusi žrtve dobijena je i u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine.



U istrazi o trgovini ljudskim organima na Kosovu, za koju se tereti bivši komandant OVK i kosovski premijer Hašim ošlo se do novih i dramatičnih činjenica - izjavio je zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić, najavljujući da imovih detalja i da će u tome pomoći saradnja sa Rusijom.

RVAVI BIZNIS ILEGALNA trgovina organima je unosan (krvavi) biznis. Ruski mediji procenjuje da godišnja trgovudskim organima u svetu dostiže 1,2 milijarde dolara!

ainteresovanost Rusije da se slučaj istraži do kraja potvrdio je i ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov. Afera „Mediašla se i na dnevnom redu Skupštine UN. Vitalij Čurkin, stalni predstavnik Rusije u UN, izrazio je zabrinutost zbog naa koji Euleks istražuje navode iz izveštaja Dika Martija o trgovini organima i umešanosti nekih lidera kosmetskih Alb

tu trgovinu i založio se da Savet bezbednosti preuzme vodeću ulogu u toj istrazi.

uski zvaničnik pozvao je nestalne članice Saveta bezbednosti da podrže inicijativu da se istraga o trgovini organima niM prenese na Savet bezbednosti UN.

uski izvori navode da trgovinu ljudskim organima u Albaniji i na Kosmetu nije otkrila Karla del Ponte. Albanska poli004. godine uhapsila hirurga Marija Spalonea, koji je otvorio nekoliko klinika u Draču i Fijeru, kako bi u njima nelegazimao ljudske organe, namenjene zapadnom tržitu. Albanska policija otkrila je i umešanost bolnice „Ksut“. Potencijaldavaoci“ organa bili su smešteni u Fijeri, Kruji, Kuksu, Mati, Berati, Durešu i Tirani, a „obezbeđivala“ ih je albanskariminalna grupa povezana sa „ispostavama“ u Makedoniji, Grčkoj, Italiji i Nemačkoj.

Među žrtvama su se našla i deca. Više od hiljadu dece nestalo je sa teritorije Albanije. Sumnja se da su mnogi bili žrtvegovine organima.

Biznis braće Berišaioleta Talović | 06. avgust 2012.

ropoja, Kuks i Bajram Curi, nisu bili samo mesta za obuku Oslobodilačke vojske Kosova

olnica u Štimlju

ROPOJA, Kuks i Bajram Curi, nisu bili samo mesta za obuku Oslobodilačke vojske Kosova. U hangarima nedaleko oapuštenih kasarni i poligona smeštani su oteti Srbi, Romi i nelojalni Albanci. Postojao je i ilegalni zatvor u rudniku Deoji se nalazi u pograničnom rejonu na Kosovu, a čiji tuneli vode sa druge strane granice. I u njemu su zatvoreniciodvrgavani torturi i mučenju, a "odabranima", onim najzdravijim, najsnažnijim, vađeni su organi.

rema informacijama do kojih je došlo tužilaštvo za ratne zločine, štab OVK se nalazio u selima Prifč i Tropoli. U seloolj, kod Tropoje, na severu Albanije, u aprilu 1998. sa Kosova je stiglo rukovodstvo OVK. Oni su bili smešteni u kućorodice albanskog premijera Saljija Beriše. Glavni koordinator njihovog prihvata i veze sa OVK na Kosovu bio jeulejman Beriša, brat od strica albanskog premijera. On je bio i veza sa ambasadom Kosova u Tirani.

sim što su svakodnevno na Kosovo terenskim vozilima prebacivali oružje do sela Junik i Borovina, u blizini Dečana,anovi uže porodice Beriša, kako se osnovano sumnja, bili su upleteni u mrežu monstruoznih zločina vađenja organa

atvorenicima. Bubrezi, jetre, srca, prodavani su i do 120.000 evra na evropskom tržištu.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/06n/feljton-Ulaz-u-Institut-sti.jpg



štabu u Bajram Curiju kojim je rukovodio Jašar Salihu iz Batuša nalazila se bolnica za lečenje ranjenih pripadnika Oma sumnji da su i u ovoj bolnici vršene nelegalne operacije.

rema informacijama domaćeg Tužilaštva za ratne zločine, kampovi za obuku OVK nisu bili isključivo na severu zemljdan od najvećih bio je smešten u glavnom gradu Albanije. U centru, u Tirani, bilo je oko dve stotine ljudi, a u okviruampa se nalazio i dom zdravlja, u kojem su lečeni pripadnici OVK. Tužilaštvo raspolaže informacijom da je za potrebnansiranja rukovodstvo OVK sa Kosova otvorilo banku "Dardanija" u Tirani, a novac se slivao iz drugih banaka, najvvajcarskih. Tužilaštvo dalje ima podatke da su u obuci pripadnika OVK učestvovali bivši oficiri JNA albanskeacionalnosti, kojima su u tome pomagali pripadnici Vojske Albanije.

entralni vojni štab OVK nalazio se u Tropoji i bio je prihvatno mesto za mudžahedine koji su upućivani u redove OVosovo. Jedan od vodiča i organizatora ilegalnih prelazaka sa Kosova bio je Fadilj Nimanaj zvani Tigar (pripadao je jeod komandom Ramuša Haradinaja). U prvom odredu Tigrovih pomagača bili su Ljahi Brahimaj, Zejneljaj Agim i

Mehmetaj Faik.

olnicu u Tropoji za koju se osnovano sumnja da je bila mesto nelegalnih vađenja organa, obilazila su i braća Haradinaasim, Škeljzem, Daut i Ramuš.

astanci, kupovina oružja i prebacivnje naoružanja za potrebe Narodnog pokreta Republike Kosovo (NPRK) koja jeelovala paralelno sa OVK obavljani su u Kuksu, u restoranu braće Sulje i Bajrama Kovačija (poznato je da su oni održezu sa članovima NPRK u Švajcarskoj i Nemačkoj). Za sastanke su koristili i hotel "Arberia" u Tirani i privatnu

najmljenu kuću na periferiji Drača, a glavni organizatori i stratezi bili su Dževat Beriša, Hajrim Čengaj, Naim Krasnićašar Seljijaj, Seljim i Đimšit Krasnići, Krueziju Ismailj.

ET TAJNIH LOKACIJA Veoma je moguće da su postojali ilegalni pritvorski centri, pod rukovodstvom bivšihripadnika OVK. O tome svedoče izveštaji "Hjuman rajts voča", kao i Helsinškog komiteta za ljudska prava čiji je tim a poseti pet takvih lokacija - rečeno je "Novostima" u Tužilaštvu za ratne zločine.

rema informacijama do kojih je došlo Tužilaštvo za ratne zločine u vreme ratnih dejstava mnogi ljudi srpske nacionalnu sa KiM odvoženi kamionima u Albaniju, a jedini pravac je bio preko graničnih prelaza Ćafa Prušit i Vrbnica, koje suontrolisale albanske granične službe.

hmet Kadriju iz Draganca i Ahmet Isufi iz Gnjilana, pripadnici OVK, kontaktirali su porodicu kidnapovanog Draganaistića iz Gnjilana (otet 22. juna 1999.) i tražili novac. Ucenjivali su i porodice Jovice Paunovića i Dragana Arsića

kidnapovani zajedno 23. jula u Gnjilanu). Isufi je tada rekao da se Paunović i Arsić nalaze sa još 280 kidnapovanih Srbgoru u Burelju u Albaniji, da je upravnik logora izvesni Raif Aliju i da će, uz odštetu, biti na slobodi.

psiholozi se slažu da zločine ne treba upoređivati - svaki je, na svoj način, monstruozan, težak, zapanjujući. Ali, sumnju ubijani teški psihički bolesnici iz psihijatrijske klinike u Štimlju na Kosovu i da su im vađeni organi teško da se sa bme može porediti. Podaci do kojih su došli istražitelji govore da je marta 2001. grupa od 40 ljudi prebačena izsihijatrijske bolnice u Štimlju kombi vozilima u pravcu Vrbnice u Albaniju i to nekoliko dana posle posete UNMIK olicije.

bolnici su bili pacijenti srpske, romske i albanske nacionalnosti, a pristup bolnici nije bio moguć od 12. juna 1999.merička organizacija "Mental disabiliti rajts internacional" uputila je niz oštrih reakcija na loše uslove i postupanje saacijentima, među kojima je bilo 200 Srba. Izvršni direktor ove organizacije Erik Rosental izjavio je tada za Bi-Bi-Si dtraga o Štimlju nije pokrenuta iako se u njoj nalaze i mentalno zdrave osobe.

ripadnici UNMIK policije i KFOR-a koji su sredinom 2002. godine pretresli bolnicu, nisu pronašli sve pacijente sa ranvidencije. Među 48 bolesnika koji su nedostajali bile su i Ljiljana Selim Jovanović iz Bora i Mirjana Paunović iz okolinjaževca. Od 1999. godine o njihovoj sudbini se ništa ne zna.

va američka organizacija zvanično je saopštila da su svi mentalno oboleli pacijenti na KiM (koji su lečeni stacionarnotve nasilja, torture, silovanja i da među njima ima i onih kojima su nelegalno vađeni organi



trauma teška rana!ioleta Talović | 07. avgust 2012.

ovek više vredi mrtav nego živ! na crnom tržištu organa razvio se opasan biznis

ransplantacije samo u vrhunskim uslovima

OVEK više vredi mrtav nego živ! Na crnom tržištu organa razvio se opasan biznis gde ukupna vrednost delova telarosečnog odraslog čoveka iznosi čak 615.547 evra. I građani Srbije kupuju organe na crnom tržištu.

ekari tvrde da se na crnom tržištu mogu naći gotovo svi delovi ljudskog tela - organi, kosti, koža, krv...

ene se razlikuju, pa tako, recimo, bubreg u Americi dostiže cenu od 198.124 evra, jetra 118.000 evra, dok je želudac iezinu u Kini moguće kupiti za svega 384 evra.

U Srbiji nelegalne transplantacije nisu moguće - tvrdi za "Novosti" profesor dr Tomislav Jovanović, klinički fiziolog,pecijalista hiperbarične medicine.

Transplantacija organa podrazumeva vrhunske kliničke uslove. Ona je spoj fundamentalne nauke, kliničke prakse iavremene tehnologije. U "divljim" uslovima transplantacije ljudskih organa su nemoguće.

transplantaciju organa uključen je tim vrhunskih stručnjaka, imunologa, genetičara, lekara. U složenoj proceduri u kodređuje i tipizacija tkiva, pribavljaju se sve karakteristike ili živih ili kadaveričnih donora i odabira se osoba sa najmanenetskim razlikama. Prvo, organ sa davaoca uzimaju visokoobučeni lekari, potom se radi prezervacija (zaštita) tog orga svaki organ koji se transplantira tačno se zna koliko može biti u "posebnim" uslovima.

Presađivanje organa može se obavljati u tehnički opremljenim zdravstvenim centrima sa skupom opremom - kaže dr ovanović. - "U podrumu ili na livadi" moguće je samo uzeti deo tkiva, najčešće krv, radi određivanja tipizacije eventuaonora. Svaka druga intervencija u neadekvatnim tehnološkim uslovima je nemoguća.

tuda i priče o nelegalnim presađivanjima organa u primitivnim, neodgovarajućim uslovima deluju kao naučna fantast

Zdravstvene ustanove u Srbiji, koje su osposobljene za ovako velike hirurške intervencije, u državnom su vlasništvu. nim ustanovama koje nisu državne, nije moguće transplantirati organ tajno - tvrdi profesor Jovanović.

ransplantacija organa ima i svoje psihosocijalno naličje. Ovako velike i složene operacije ne mogu se obaviti bez učešocijalnog radnika, psihologa i psihijatra, posebno kada je reč o kadaveričnim transplantacijama.

Odluku da se od najbližeg srodnika za kojeg više nema spasa uzme organ, prate i psihološke predrasude. I primaoca trsihološki pripremiti da prihvati organ od osobe koju nije poznavao. To je posebno teško kada je reč o transplantaciji sedišta naše duše - kaže dr Jovanović.

sihološki aspekt naročito je važan kod doniranja organa. Zato o svakoj odluci da se ustupi deo tela odlučuje i Etički od

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/07n/feljton-operacija.jpg



Naš zadatak je da odredimo etičnost svih procedura, uz poštovanje zakona - kaže za "Novosti" predsednik Etičkog oda VMA, profesor pukovnik Ranko Raičević. - Ali, i ono što je zakonski, ne mora biti etički.

tički odbor VMA broji 11 članova. To su ugledni lekari, pravnici, novinari, ekonomisti, sudije. Sastaju se jednom mesdbor radi po poslovniku, mora da ima kvorum i moraju da glasaju svi članovi. Svaki glas iste je važnosti.

TRAH OD NEUSPEHA U ZEMLjAMA u kojima je zdravstvo organizovano dobro, a tu ubrajam i Srbiju, i gde postsoko specijalizovani stručni timovi rizici su minimalni, a opasnosti nema - kaže profesor Tomislav Jovanović.Imam utisak da nas je negde zaustavila preterana kritičnost i bojazan od neuspeha. Neosnovano, jer po brojuansplantiranih organa, krajem 1990. bili smo ako ne ravni ono bliski najrazvijenijim zemljama sveta.

Da bi slučaj došao do Etičkog odbora nadležna klinika za transplantaciju, mora da prijavi par - donora i primaoca kadde žive transplantacije - objašnjava profesor Raičević. - Uslov je da moraju biti provereni svi podaci o njihovom identonekad se ide i do trećeg kolena unazad.

re pismenog pristanka, i donora i primaoca, utvrđuje se njihova kompletna zdravstvena sposobnost i određuje tkivnaodudarnost.

Tek kad se steknu ti uslovi, kad je sve kompatibilno i tačno, zahtev se prosleđuje Etičkom odboru - kaže profesor RaičNadležni lekar podnosi referat posle čega se pozivaju obe strane na "intervju". Članovi Odbora su u obavezi da ih upoa rizicima transplantacije. Naš zadatak je da, prvenstveno, zaštitimo donora.

prošloj godini Odbor je odlučivao o transplantaciji 20 bubrega i pet jetri. Odluke se ne donose brzo. Svaku prate etičkleme.

a jugu Srbije i u pojedinim krajevima Crne Gore još su jaki običajni zakoni po kojima je dokaz ljubavi, poštovanja iatrijarhalne tradicije ako se bliskom bolesnom srodniku, sestri, ocu, bratu, ponudi bubreg, deo jetre, rožnjače. Na ovajorak nekada pristaju i pored straha za sopstveni život. Tada Etički odbor preuzima ulogu i procenjuje sve aspekte overupne odluke. I neretko kaže: "Ne!"

prez je potreban i u supružničkim odnosima, jer kako dodaje dr Raičević, kada jedan supružnik daje organ drugome, ma upadne u takozvani "emotivni kavez".

Dileme su velike i kad odbijate ljude spremne da doniraju organ, ali radimo po zakonu i savesti - kaže dr Raičević. - Oe daje saglasnost ako proceni da ima elemenata po kojima primarna porodica može da bude ugrožena.

od kadaveričnih transplantacija prvo se utvrđuje moždana smrt, a potom se obavlja razgovor sa porodicom.

Zakon nalaže saglasnost porodice - kaže dr Raičević. - Stručnjaci pokušavaju da ubede porodicu, jer je to pravi način domogne. Jedan čovek u stanju moždane smrti može da spase sedmoro ljudi.

Moždana smrt nije koma. To je stanje u kome je, praktično, mozak umro, a u roku od 24 do 48 sati umiru i drugi organim stanju pacijent najduže može da preživi dva dana pod uslovom da je na aparatima.

Život na dugoj listi ioleta Talović | 08. avgust 2012

Srbiji se 3.800 bubrežnih bolesnika nalazi na dijalizi, oko 1.500 njih čeka transplantaciju bubrega



rofesor Đoko Maksić, nefrolog

SRBIJI se 3.800 bubrežnih bolesnika nalazi na dijalizi, oko 1.500 njih čeka transplantaciju bubrega, a najmanje još toonih kojima bi presađena jetra, srce ili neki drugi organ spasao život. Lekari upozoravaju da se svake godine njihov b

ovećava. I dok većina zemalja ovakve pacijente zbrinjava zahvaljujući kadaveričnim davaocima (pacijentima u stanjuoždane smrti) posle dobijanja pismene saglasnosti porodice, Srbija je po ovim intervencijama poslednja u Evropi.

a razliku od Španaca ili Italijana, koji saglasnost o davanju organa nose uz lična dokumenta, Srbi još imaju sumnju i sd doniranja organa.

U VMA, od osnivanja Transplantacionog centra 1996. godine, obavljeno je 350 transplantacija bubrega - kaže, zaNovosti", pukovnik profesor dr Đoko Maksić, nefrolog. - Taj broj daleko je ispod stvarnih potreba naših pacijenata. Lekanja su neprimereno duge. To je razlog da jedan broj pacijenata pomoć potraži u inostranstvu, najveći broj u Rusiji,

tiče dečjih transplantacija - u Italiji. Sve se radi u dogovoru dve zemlje poštujući strogu zakonsku regulativu i oveansplantacije nisu predmet medicinskog turizma.

d 2010. godine, kada je profesor Maksić postavljen na dužnost koordinatora za transplantacuju solidnih organa u VMArađene su 24 kadaverične transplantacije bubrega i od 2005. godine 26 transplantacija jetri.

Na našoj klinici rade se žive srodne i besrodne transplantacije bubrega, kao i transplantacije bubrega i jetre od osoba ku doživele moždanu smrt - kaže profesor Maksić.

svajanjem zakona od 2009. godine, VMA je ustanovila koordinatore za transplantaciju solidnih organa, koji su zadužeoordiniraju celokupan proces kako kadaverične transplantacije tako i živih srodnih i nesrodnih transplantacija. Ovimoženim procesom rada koordinira Uprava za biomedicinu. Ideja je da u narednom periodu budu deo nekog većeg sisteoput Eurotransplanta.

Sve postupke sprovodimo strogo poštujući zakon o transplantaciji organa i tkiva - kaže profesor Maksić. - Proces jeansparentan. Odgovorno tvrdim da je nemoguće da se obavi ilegalna operacija bilo da je vezana za srodnu ili nesrodnuansplantaciju, bilo transplantacije sa preminulih osoba sa moždanom smrću.

rađanin Srbije može dobiti organ od živog srodnika ili žive nesrodne osobe, koja je najčešće supružnik. Ove porodičn

eze strogo se proveravaju uvidom u dokumenta o srodstvu, koja izdaju nadležni republički organi, a i svaki par zaansplantaciju prikazuje se na Etičkom odboru VMA, koji daje definitivnu saglasnost o podobnosti za ovu složenu hirutervenciju.

Žive srodne ili nesrodne transplantacije se rade kod pacijenata kod kojih se obavlja transplantacija bubrega (parni orgamo izuzetno, u hitnim stanjima, može se od živog srodnika uzeti režanj jetre, uz veliki hirurški rizik za davaoca irimaoca, i transplantirati živom srodniku - tvrdi profesor. - U svim drugim slučajevima kada se radi o transplantaciji drgana (srce, pluća, pankreas), transplantacija se, po našem zakonu, može uraditi od preminule osobe kod koje jejagnostikovana moždana smrt.

olnički koordinatori zasad su uspostavljeni samo u većim kliničkim centrima (KC Srbije, Niš, Kragujevac, VMA), ali

regionalnim, što je jedan od razloga malog broja kadaveričnih transplantacija u našoj zemlji.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/08n/feljton-djoko-maksic.jpg



EDOSTATAK DONORA U SRBIJI imamo manje od pet donora na milion stanovnika - kaže profesor Maksić.To je značajno manje od broja donora u zemljama Eurotransplanta, gde je 20-35 donora na milion stanovnika. U Španoja je na vrhu po broju kadaveričnih transplantacija, na milion stanovnika obavi se 50 ovih najsloženijih hirurškihperacija, u Hrvatskoj i Sloveniji obavi se i više, čak 100 kadaveričnih operacija bubrega.

Transplantacija je složen hirurški zahvat - kaže prof. Maksić. - Kada je reč o transplantaciji bubrega u kojima učestvujama hirurška intervencija izvodi se tek posle složene procedure obrade, potvrde krvnogrupne i tkivne podudarnosti, kaključenja svih medicinskih kontraindikacija za transplantaciju.

vrha transplantacije organa je, po rečima profesora, da se pacijentima pruži najbolji metod lečenja, koji će im omoguć

valitetan i dug život, a nikako intervenciju koja će dovesti do brzog odbacivanja organa, ili smrti.

Tek po ispunjenju svih ovih uslova, hirurški timovi VMA pristupaju složenim hirurškim procedurama eksplantacije onjihovoj perfuziji specijalnim rastvorima, koji nam pomažu da se sačuva vitalnost organa do same transplantacije - kažrofesor. - Taj period zavisi od same transplantacije organa i iznosi od četiri sata (srce, pluća) do 24 časa (bubreg).

ksplantirani organ presađuje druga grupa hirurga i ova hirurška intervencija traje od 3 do 6 sati. Posle operacije pacijestaju u intenzivnoj nezi do 24 časa, a potom nastavljaju lečenje u centru za transplantaciju organa VMA.

ranom posttransplantacionom periodu nastavlja se timsko praćenje bolesnika, rešavanje ranih i kasnih hirurškihomplikacija i sprovođenje imunosupresivne terapije protiv odbacivanja organa. U drugoj i trećoj nedelji, posle

spostavljanja hronične terapije, bolesnici se otpuštaju na kućno lečenje. U daljem toku kontrole su na sedam dana, a teećeg meseca na mesec dana.

Preživaljavanje pacijenata nakon prve godine je 98 odsto - kaže dr Maksić.

Preživljavanje transplantiranog bubrega je 95 odsto. Rezultati presađivanja jetre su lošiji, kao i u celom svetu.reživljavanje grafta jetre u prvoj godini je oko 85 odsto.

Bubreg preko oglasa!ioleta Talović | 09. avgust 2012.

čajni Srbi prodaju organe da bi preživeli, objavio je nedavno američki "Njujork tajms"

operacionoj sali

ČAJNI Srbi prodaju organe da bi preživeli, objavio je nedavno američki "Njujork tajms". U tekstu koji govori o ilegagovini organima, među osiromašenim evropskim zemljama u kojima "cveta" (pre)prodaja bubrega i drugih vitalnih orašla se i Srbija.

uočeni sa sve većim siromaštvom neki Evropljani, među kojima su i Srbi, pokušavaju da prodaju pluća, koštanu srž,ubreg, deo jetre ili rožnjače, piše "Njujork tajms".




rgovina organima u Srbiji je zakonom zabranjena ali to, kako navodi ovaj list, ne sprečava siromašne Srbe da i podretnjom zatvorom od deset godina, tržištu ponude ono najvrednije što imaju - deo tela, a s njim i pomalo duše!

ugo u Srbiji traje ova ponuda. Na domaćim portalima svoje organe nude svakodnevno desetine Srba. Oglašavaju se i nuskim, ukrajinskim mrežama. Sve češće na turskim i bugarskim. Jedan moli da mu se zainteresovani kupac javi što preu mu se naglomilale rate za stan, pa nema vremena za čekanje.

Zdrava muška osoba, 53 godine daje bubreg u zamenu za garsonjeru"; " Muškarac star 59 godina odličnog zdravlja dajtre za boravišnu vizu na Zapadu"; "Nudim bubreg - povoljno!", deo je bogate internet ponude.

Beda je naterala ljude da jetru ili bubreg prodaju da bi platili školovanje, vratili dugove, kupili stan, čak i lekove -bjašnjava sociolog Sreten Dabić. - Siromaštvo urušava ljudsko dostojanstvo. A svedoci smo da postaje opasno i po živ

abeležen je slučaj da je 1999. preko sajta najveće aukcijske kuće "Ibej" ponuda za jedan bubreg dostigla neverovatnih iliona dolara. Ne zna se ko mu je vlasnik i šta je odredilo vrhunsku cenu, ali Srbi su neuporedivo skromniji: delove je

ubrege nude po ceni od (svega) 20.000 do 50.000 evra.

dne dnevne novine odbile su nedavno da objave oglas: "Prodajem bubreg, cena po dogovoru", ali Nišlija koji je odlučstupi svoj zdrav organ za pare, ne odustaje.

Nemam šta da jedem - kaže. - Ovo je jedini način da preživim. Hoću da pomognem nekom, a da istovremeno i on pom

eni. Ako sam kriv, neka dođu da me hapse!

riču o ilegalnoj trgovini ljudskim organima u Srbiji pokrenuo je novinar "Njujork tajmsa" Den Bilefski. On je upecijalnom izdanju ovog lista "Internešenel herald tribjun" otvorio aferu o srpskim trgovcima ljudskim organima kojipovoljno" kupuju delove tela i potom ih preprodaju po Evropi.

ilefski je, navodno, mesecima istraživao tu temu i zbog otkrića do kojih je došao očekuje da će se afera produbiti. On avodi jednog Srbina koji je svoj bubreg dao bogatom lokalnom političaru da bi ga ovaj zaposlio u svojoj firmi. Ilegalnansplantacija je, kako navodi novinarov neimenovani izvor, izvršena u jednoj beogradskoj klinici i primalac i davalacsećaju dobro.

ajnoviji tekst "Njujork tajmsa" ponovo je aktuelizovao bizarnu ideju siromašnih Doljevaca, na jugu Srbije, da registrugenciju za prodaju organa i krvi u inostranstvu. Navodni zahtev 3.000 žitelja ovog mesta vlasti su, kako navodi američovinar, odbile. Portparol ovog neregistrovanog udruženja, izvesna Violeta Čavac, požalila se reporteru "Njujork tajmsritisnuti bedom koja im odavno kuca na vrata, Doljevčani neće odustati - organe će ponuditi susedima, Bugarima. Molbancima s Kosova. Ponuda će, kaže portparolka, ići nelegalnim kanalima.

UŠANU TUĐE SRCE PRVA transplantacija bubrega urađena je 1954. godine u američkoj bolnici u Bostonu. Presađrgan bio je u funkciji narednih dvadeset godina. Dr Tomas E. Starlz prvi je u bolnici u Denveru, 1963. transplantirao jetiri godine kasnije, Kristijan Bernard presadio je prvo srce u Kejptaunu. Sa tuđim srcem najduže je živeo jedan Francak dvadeset godina. Prvom Jugoslovenu srce je presađeno u Hjustonu 1969. godine. Dušan Vlačo (19) dobio je srce 40odišnjaka i živeo je još šest godina.

nicijativa doljevačkih očajnika, da hleb plate i krvlju, nikoga nije ostavila ravnodušnim. Ministar rada i socijalne politiasim Ljajić im je poručio da je to - nezakonito!

Srbija jeste siromašna zemlja, ali ne u toj meri da bi ljudi prodavali svoje organe kako bi preživeli - rekao je ministar ibećao još 400 novih obroka za doljevačku narodnu kuhinju.

tojan Vuletić (54), zemljoradnik iz Doljevca, pristao je da za "Novosti" otkrije svoju muku:

Beda me toliko pritisla da sam se iz očaja odlučio da prodam bubreg. Dajem i krvnu plazmu. Imam ženu i troje dece, udent. Muku mučimo da preživimo. Supruga me odvraća, govori "nemoj", ali nemam drugog načina da ih prehranim.

ladni smo, a i kuća je stara, samo što se nije srušila. Nudim bubreg za 50.000 evra. Znam da je operacija teška, rizik j



eliki. Pre nego što legnem na sto, tražiću da mi uplate 80 odsto iznosa. Voleo bih i da neko poznat bude pored mene, de uzmu oba bubrega.

r Vlajko Panović, socijalni psiholog i psihoterapeut, kaže da je prodaja organa za materijalnu nadoknadu izraz socijalnede i krize u kojoj se društvo nalazi.

Takvo ponašanje čoveka da se samooštećuje nije uobičajeno - kaže dr Panović. - Ako su ljudi spremni da prodaju deoa se prehrane to je, svakako, alarm državi.

emaština, neki kažu, ima dobre strane jer podstiče maštu i motiviše ljude da pobeđuju krize. Ali, opasna je kada potpi

zarne trgovine poput (pre)prodaje tela. "Novosti" su pozvale nekoliko oglašivača koji prodaju bubreg i krvnu plazmuazlozi su isti, a cene šarolike - od 1.000 pa sve do 100.000 evra koliko (po komadu) nude dva "snažna" kuma iz Stareazove.

Najozbiljnije mi je delovao jedan Slovenac - kaže M. V. (36), zidar. - Trebaju mi pare za ženidbu. Znam da je kažnjivato bubreg prodajem strancu.

retpostavlja se da više od petine organa koji se transplantiraju u legalnim transplantacionim centrima širom Evrope stinog tržišta.

trah i posle smrti!ioleta Talović | 10. avgust 2012.

rbija na dnu evropske lestvice po korišćenju organa pokojnika. Svako može da donira između 24 i 27 organa i tkiva

ampanja za doniranje organa

RBIJA je, prema statistici, na samom dnu u Evropi po broju kadaveričnih transplantacija. Dok se u većini evropskihemalja obavi od 50 do čak 100 presađivanja organa pacijenata u stanju moždane smrti, u našoj zemlji ove transplantacogu se izbrojati na prste jedne ruke.

a jednom hrvatskom sajtu nedavno se pojavila vest da se u Srbiji godišnje dogodi više od 1.200 moždanih smrti, što bmogućilo bar 400 transplantacija. Tako bi, po hrvatskoj računici, toliko Srba više ostalo u životu.

rbi na zaveštanje organa ne pristaju lako.

Srbiji u svakom trenutku na transplantaciju bubrega čeka između 400 i 500 bubrežnih bolesnika. Njih samo desetak dovi bubreg i novu šansu. Drugima život visi o koncu!

kepsa i strah osnovni su razlozi za izostajanje masovnijeg odziva donora. Srbija ima pet vrhunskih zdravstvenih centaajsavremenijom opremom. Imamo i vrhunske eksperte koji mogu da obave transplantaciju, ali je najveći problem što navalaca i mreže koja bi ih okupila. Organa nema!

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/10n/feljton-doniranje-organa.jpg



a tim problemom suočava se čitav svet, ali se kod nas od donatorstva još zazire. Stručnjaci iz transplantacionih timovapozoravaju da bez omasovljavanja donatorstva u programu lečenja organima ne možemo napraviti veliki korak.

RVO SRCE TRANSPLANTACIJA bubrega se u Srbiji radi od 1975, a jetre i srca od 1995. godine. Prvu uspešnuansplantaciju srca u Beogradu je uradio dr Sava Petković 1975. godine. U Srbiji su prvo srce i jetra presađeni 1995. go

resađivanje organa omogućilo je pobedu nad najtežim oboljenjima i spasavanje života, ali upravo su transplantacije onblast medicine koja ne bi postojala bez solidarnosti među ljudima. Kod nas je, nažalost, za većinu ljudi razgovor o smrbu tema, pa otud i zaveštanje organa nema tradiciju.

Svako se može naći u situaciji da mu zatreba bubreg, srce, jetra. Nažalost, u takvoj situaciji počinje problem - gde naćrgan od kojeg zavisi život. Tada se pozivaju članovi bliže i dalje porodice, na donora se čeka s neizvesnošću, upisuje sste... Sve bi to bilo lakše da je u Srbiji više onih koji su dobrovoljno zaveštali organe. Treba se, zato, izdići iznad emovoriti mogućnost da u datom momentu, koji niko od nas ne želi, pomognemo drugome.

rocedura za zaveštanje organa u Srbiji je jednostavna: prema zakonskoj regulativ, svi punoletni građani koji nemajualignu bolest, HIV, dijabetes, kao i oni koji nisu psihijatrijski bolesnici, mogu dobrovoljno da zaveštaju organe.

vaki davalac može da donira između 24 i 27 organa i tkiva: bubrege, srce, pluća, kosti, tetive, rožnjaču, jetru, pankreasožu...

Organi dobrovoljnih zaveštalaca mogu spasiti život najmanje četvorici bolesnika čiji su organi nepovratno izgubili funkaže pukovnik profesor Ranko Raičević iz VMA.

rađani koji se za života odluče da zaveštaju svoje organe, dobijaju donatorsku karticu i nalaze se u registru Nacionalnentra za donaciju organa. Donori mogu biti i lica posle čije smrti najbliža rodbina daje pristanak da se njenom srodnikuzmu organi (ukoliko nije bio protiv toga za života).

MA je prva 2002. godine započela program zaveštanja organa i počela sa izdavanjem donorskih kartica. Do sada je 75rađana zaveštalo svoje organe. Cilj je da se u bazi skupi bar dva miliona donora. To je realan broj za 40 do 50 operacijtre godišnje, 15-20 transplantacija srca i do 350 transplantacija bubrega.

ARADILI HEPATITIS AGENCIJA za biomedicinu u Ministarstvu zdravlja upoznata je da ljudi iz Srbije odlaze u zkojima postoji crno tržište organa radi transplantacije, jer su se mnogi vraćali sa infekcijama poput hepatitisa C. Nemeđutim, preciznih podataka koliko je Srba u inostranstvu potražilo (i dobilo) novi bubreg, jetru, srce, rožnjaču...

Kod nas još kadaverične transplantacije nisu zaživele u punoj meri - kaže profesor Raičević. - Nedostatak organa jeroblem u celom svetu, a u Srbiji posebno.

mamo samo jednu donatorsku bolnicu. Slovenija, na primer, ima čak devet donatorskih bolnica i izrazito razvijenu sveaveštanju organa.

vih 75.000 donora svoje organe u slučaju moždane smrti zaveštalo je u Vojnomedicinskoj akademiji i u kliničkim cen

Novom Sadu i Nišu. Ali, da bi se program transplantacije, koju čeka 2.000 ljudi, omasovio, bar kada je reč o organimašoj zemlji je, prema procenama stručnjaka, potrebno oko dva miliona potencijalnih donora. Do tog broja ne dolazi seodelom donorskih kartica.

vropski model bio bi jedno od rešenja. To znači da se prilikom uzimanja lične karte opredeljujemo za donatorstvo. Imugestija da bi Srbija, poput mnogih drugih zemalja u Evropi, sa zaveštanja organa trebalo da pređe na tzv. pretpostavljristanak. To zapravo podrazumeva da mogući donori budu svi koji se za života nisu izjasnili da su izričito protiv davargana.

rocedura za doniranje organa je jednostavna: građani koji se odluče da zaveštaju svoj bubreg, srce, jetru, rožnjaču... ma dođu u Centar za transplantaciju organa u VMA (četvrti sprat) ili da se jave na telefon (011) 3670-784.



a svakim potencijalnim donorom stručnjak obavi razgovor. Ako se proceni da je to dobrovoljna, svesna odluka, popunpristupni obrazac. U centru je evidentiran spisak svih dobrovoljnih davalaca. Osim u Beogradu, otvoren je i Donator

formativni centar u Novom Sadu.

onorske kartice nisu uslov da bi neko bio donor organa. Svako može biti davalac organa ako je izrazio takvu želju uzgovoru sa svojom porodicom.

onorska kartica u slučajevima kada se organi uzimaju sa tela preminulog znači samo volju koju je neko za života iskaaglasnost o uzimanju organa mora dati porodica.

Masakr u selu Sijekovcuioleta Talović | 11. avgust 2012

rvati masakrirali 25O Roma od kojih 116 mališana. Sudski veštak zapisao da su žrtvama povađeni vitalni organi

tkopavanje žrtava u Sijekovcu

AJSUROVIJI zločin na prostoru bivše SFRJ dogodio se u selu Sijekovac, kod Bosanskog Broda, 26. marta 1992. godrvatska vojska masakrirala je 250 Roma, od kojih 116 mališana. Najmlađem su bile dve, najstarijem 15 godina. Oni sonvoju od četiri autobusa pokušali da odu u Italiju i postoje dokazi da su propušteni kroz srpske linije. Niko nije znao

putnicima desilo sve do 2004. kada su ekshumirana 23 dečja tela u Sijekovcu. Svim žrtvama bili su izvađeni organi, aećina je bila obezglavljena!

Po monstruoznosti ovo je najstrašniji zločin koji baca senku na građanski rat i događaje u BiH. Kada bi se on istražio perio prst u krivce, niko više ne bi pričao o Srebrenici. Zato se sve zataškavalo - kaže za "Novosti" Darko Trifunović,rofesor Fakulteta bezbednosti u Beogradu.

a je Sijekovac zločin koji je do danas ostao bez kazne tvrdi i Goran Krčmar, rukovodilac Operativnog tima za traženjeestalih lica RS. On ističe da je od kraja rata u BiH učestvovao u iskopavanju 3.500 leševa, ali nikad nije video ništaonstruoznije od onoga što je pronađeno u Sijekovcu.

Sva tela bila su skeletizovana, bez odeće i nekompletna - kaže Krčmar. - Nigde nije bilo ni najmanjih ostataka organaornji i donji ekstremiteti bili su razdvojeni od trupa. Prvi put smo videli rastavljeno dete od 12 godina.

veštaj o ovom zločinu (koji je dostupan "Novostima"), a potpisuje ga tužilac Kantonalnog tužilaštva Zenice Enisa Adotvrđuje svu monstruoznost stradanja nedužnih žrtava. U opširnoj sudsko-medicinskoj ekspertizi na osnovu sudskogeštačenja dr Sabihe Silajdžić Brkić piše da su većini žrtava izvađeni svi vitalni organi.

traga o Sijekovcu od početka je bila pod velom tajne. Dok su na drugim "otkopavanjima istine" prisustvovali brojniovinari, visoki predstavnici Federacije i ambasadori, ovo je jedina ekshumaciji u BiH na kojoj je bilo zabranjeno prisuedija. Iako je ekshumacija obavljena u RS, njom su rukovodili Federalna komisija za nestale iz Sarajeva i tužilac iz Z

oji su prvobitno tvrdili da je reč o žrtvama iz Drugog svetskog rata. Međutim, rezultati britanske DNK laboratorije potu da je reč o žrtvama rata s početka devedesetih.

http://www.novosti.rs/upload/images/2012/08/11/FELJTON-GROBNICA.jpg



AREDBA ANTE PRKAČINA SVEDOK zločina u Sijekovcu Sakib Balić, koji je uhapšen u SAD, otkrio je da je bioslanik Hrvatske stranke prava u hrvatskom Saboru Ante Prkačin, glavni organizator likvidacije civila.Tu su još bile jedinice HOS-a iz Ljubuškog, Konjica, "Handžar divizije" s muslimanskim dobrovoljcima - rekao je Ba"Hosovci" su presreli i likvidirali Rome koji su na početku rata bežali s područja Srebrenice, a Prkačin je naredio dautobusi, kojima su bili prevoženi Romi iz Srebrenice i Skelana, ne smeju preći na teritoriju Hrvatske. Ljudi iz četiriutobusa, među kojima je bilo najviše dece i žena, likvidirani su i zakopani u masovne grobnice. Najsuroviji su bili borHandžar divizije".

otraga za nestalim Romima traje još od 1993. godine. Pretpostavlja se da su ubijeni iz ostala tri autobusa zakopani u nd masovnih grobnica.

Za ostalima još tragamo, ali se istraga na sve načine ometa, ne samo iz Federacije BiH već i iz inostranstva - kaže Krč

druženja za traženje zarobljenih boraca i nestalih civila iz Broda došlo je do svedoka zločina, među kojima su i bivširvatski i muslimanski vojnici, koji su priznali da su žrtve u Sijekovcu masakrirane zbog trgovine organima.

Sumnja se da se iza ovog zločina krije ista ekipa koja je vadila organe i kosovskim Srbima u "žutoj kući" u Albaniji - Marko Grabovac, predsednik ovog Udruženja. - Organi su transportovani belim helikopterima kakve su imale samo

eđunarodne posmatračke ekipe u Hrvatskoj.

rofesor Darko Trifunović apelovao je na poslanika BiH u Savetu Evrope da se "slučaj Sijekovac" nađe pred specijalnim

vestiocem Saveta Evrope Dikom Martijem.

pona između zločina na Kosovu i u RS je zloglasna jedinica "Handžar divizija" u kojoj su mahom bili kosovski Alban

U okviru hrvatske vojske postojala je jedinica "Handžar divizija", specijalni odred MUP Hrvatske. U toj jedinici redomli Albanci - kaže Trifunović.

rpski istražitelji iz Broda godinama pokušavaju da ukažu na umešanost stranih ekipa u trgovinu ljudskim organima. Prjavama svedoka ovaj zločin nije mogao da se obavi bez znanja Sfora. Postoje i čvrsti dokazi da su pripadnici Sfora na

aravnali teren za saobraćajnicu baš preko masovne grobnice.

Raskomadane leševe nismo ukopavali u zemlju, već smo ih samo zatrpali šljakom - rekao je jedan svedok.

Masakr u Sijekovcu nije jedini u ovom posavskom selu na granici s Hrvatskom.

Tim RS poseduje obimna dokumenta koji jasno ukazuju da su i srpskoj deci pre likvidacije vađeni organi - kaže prof.rifunović.

Razumljiv je strah svedoka, jer ni protiv jednog zločinca nije pokrenuta istraga. Oni i dalje mirno žive s druge strane S

Kraj)



Documents

Trgovci ljudskim organima-feljton Večernjih novosti