TIPOVI (VRSTE) JAGODE

U okviru svake podgrupe jagodastog voća može se napraviti detaljnija podjela spram određenih osobina date vrste koje se uzimaju kao kriterij za klasifikaciju.

Sorte jagode prema broju rađanja u toku vegetacije mogu da se svrstaju u 3 grupe i to: jednorodne, dvorodne i stalnorađajuće.

Jednorodne sorte, a njih je najviše, sazrevaju u maju i prvoj i drugoj dekadi juna. Dvorodnih sorti je vrlo malo. Rađaju dva puta godišnje i to u maju i junu, i početkom septembra pa sve do pojave prvih mrazeva. Stalnorađajuće sorte jagode neprekidno rađaju tokom vegetacije i to od sredine maja pa do pojave prvih jesenjih mrazeva. Privredno su najznačajnije jednorodne sorte jagoda, a voćari amateri naročito cene stalnorađajuće sorte.

SORTE JAGODE

Od velikog broja sorti jagode koje postoje (preko 10000), u našoj zemlji se gaji relativno mali broj. Prilikom izbora sorti jagode za gajenje, treba imati u vidu način korišćenja plodova (za potrošnju u svežem stanju, za industrijsku preradu ili za duboko zamrzavanje), nasledne osobine sorte, ekološke uslove i udaljenost tržišta. Takođe zasade treba podizati samo sa sortama koje su otporne ili tolerantne prema izazivačima gljivičnih oboljenja, prema virusima i štetočinama.

Jednorodne sorte

Rane sorte

Alba (Alba)

Vrlo rana sorta koja u odnosu na Kleri i Mis kasni sa zrenjem samo dan ili dva. To je vrlo krupna sorta, konusnih, vrlo uniformnih, jarko crvenih i sjajnih plodova, sa malim čašičnim listićima i veoma lepim vizuelnim utiskom. Odlične je adaptibilnosti i otpornosti na bolesti, pa se može uspešno gajiti i na težim i nešto alkalnijim zemljištima. U dobrim uslovima prosečni prinos po živiću je od 0,8 do 1 kg. Kvalitet plodova je dobar i veoma postojan, tako da izuzetno podnosi transport i manipulaciju. Briks je na nivou sorte Kleri, ali ima nešto viši sadržaj kiselina u plodu.

Plodovi su vrlo čvrsti sa otporom penetracije 35- 38 g. Prosečna masa ploda je 27-30 g, ali puno i vrlo krupnih plodova i preko 50 g. Kod ove sorte zametanje, porast plodova i zrenje su vrlo koncentrisani. Berba ne traje duže od desetak do petnaest dana, sa vrlo ujednačenim kvalitetom od početka do kraja.

Kleri (Clery)

Odlična rana sorta vrlo dobrog ukusa i arome, solidne čvrstine, visoke otpornosti i adaptibilnosti. Ima konusno-okruglaste plodove, dobrog ukusa i arome. Ova sorta nema izraziti potencijal rodnosti i u dobrim uslovima daje prinos retko veći od 0,5 do 0,6 kg po živiću. Nakon hladnijih zima prinos je vrlo ograničen i obično se svodi na 0,3 kg po živiću. Relativno dugo plodonosi, ali je u početku berba mnogo bolja, a plodovi krupniji, sjajniji i ukusniji. Osetljiva na sivu trulež u plastenicima. Boja je zadovoljavajuća, ali je sklona u određenim uslovima tamnjenju i matiranju. Dobrim programom navodnjavanja i ishrane može se izazvati remontantnost kod gajenja na supstratima.

Rumba

Rumba je pokazala u prethodne 3 godine neočekivano dobre rezultate u proizvodnji na otvorenom. Otporna je na zimske mrazeve, trulež krunice i korena, na zeleno uvenuće i može se saditi i na zemljištu na kojem je već bila jagoda. U poredjenju sa Clery stiže 2-3 dana kasnije ali je period berbe duži 7-10 dana i prinos je znatno veći. Kod Rumbe, ako se radi prolećna sadnja, normalno je da se naredne godine ubere 900-1.050 g/sadnici. Plodovi su pravilnog, konusnog oblika, bez deformacija, sjajni su i transportabilni i, što je posebno važno kod izvoza, tokom skladištenja plodovi ne menjaju boju. Ukus plodova je izvanredan i poboljšava se tokom sezone. Učešće I kalse u odnosu na II je izuzetno veliko i što je posebno važno II i III kolo branja imaju takodje odličnu veličinu plodova. Očekivanja od ove sorte su velika na osnovu prvih

proizvodnih godina. U punom rodu prosečno daje 1050 g po bokoru, odnosno 270 g u prvom rodu kod prolećne sadnje.

Honeoye (Medena)

Stara holandska sorta sa kojom je veliki broj proizvodjača bio zadovoljan zbog ranog dospeća (jedna od najranijih sorti), ukusa i zato što je veoma rodna. Jedan od dobijenih komentara proizvodjača sa iskustvom, koji je prvi put gajio Honeoye bio je – “Kraljica jagoda”.

Srednje rane sorte

Asia (Asia)

Srednje rana sorta, koja zrenjem u odnosu na sorte Kleri i Alba kasni 3 dana. Biljke su bujne otporne na bolesti korena i na pepelnicu. Plodovi su krupni konusni, vrlo uniformni, izuzetne jarko crvene boje i sjaja, sa vrlo atraktivnm čašičnim listićima. Zahvaljujući visokom šećera, i izbalansiranom odnosu kiselina ukus je izuzetno dobar, vrlo blizu ukus Elsante. Odlične je transportabilnosti. Prosečan prinos po biljci u dobrim uslovima je 0,9 do 1,1 kg. Prosečna masa ploda, 26 do 30 grama, a otpor penetraciji 30 do 35 grama. Odlična je i na otvorenom i u plastenicima i hidroponskoj proizvodnji. Jedna od najinteresantnijih novo selekcionisanih sorti.

Antea (Antea)

Srednje rana sorta koja stiže 5 dana nakon sorte Kleri. Plodovi su ujednačeni, izduženo konusnog oblika, srednje krupni do krupni. Plodovi su solidne čvrstine i nisu skloni površinskim povredama u čuvanju i manipulacijama, čak i na povišenoj temperaturi.

Darselekt (Darselect)

Rana francuska sorta. Spada među najukusnije i veoma gajene posebno u Nemačkoj i u Austriji. Plodovi imaju osrednju uniformnost i krupnoću, ali osim rustičnog izgleda i tamnije boje, odlikuje ih i veoma dobar ukus i aroma. Sklona je brzoj promeni boje u karmin crvenu na visokoj temperaturi.

Elsanta (Elsanta)

Holandska sorta, selekcionisana u Vageningenu, Holandija (Vagen Netherlands) koja u severnoj i centralnoj Evropi predstravlja standardnu sortu.U Italiji se gaji na većim

nadmorskim visinam posebno u kooperativama koje jagodu plasiraju van glavne sezone. Srednje rana sorta, par dana ranija od Marmolade, koja obilno zameće. Plodovi su srednje krupni, svetlije boje i mada nemaju izuzetnu čvrstinu karakteriše ih izvanredna održivost. Plodovi se beru na početku zrelosti, jer već tada ih odlikuje visok briks. Na taj način se dugo mogu čuvati u transportu i prodaji. Sorta je veoma osetljiva na nepovoljne uslove sredine. Treba je gajiti samo u prohladnoj klimi na većim nadmorskim visinama i na lakim, gotovo peskovitim i blago kiselim zemljištima, jer je izuzetno osetljiva na bolesti korena. Ako se izuzme visoka zahtevnost ove sorte u pogledu tehnologije gajenja, ostale osobine prvenstveno fantastično izbalansiran odnos kiselina i šećera i odličan ukus, još uvek izdvajaju ovu sortu kao vrlo atraktivnu, posebno za pijačnu prodaju.

Maja (Maya)

Bujnog habitusa otporna na većinu bolesti. Plodovi su krupni, kupasti, izduženi i krupni i jarko crvene boje sa narandžastom nijansom. Kasni u odnosu na Kleri 4 dana u berbi. Vrlo pogodna za gajenje na siromašnim i zamorenim zemljištima, gde raspolažemo dovoljnim količinama vode. Lako se odvaja plod, pa se troši manje radne snage u berbi. U plastenicima u ranoj proizvodnji nema dovoljno polena pa su prvi plodovi malo deformisani. Konzistencija plodova nije adekvatna za udaljena tržišta.

Madalein (Madalleine)

Ima vrlo bujan habitus i produkciju velikog broja korenovih vratova. Cvasti su visoko u bokoru, pa u uslovu velike ishrane azotom oplodnja često nije dobra. Sorta dobrog ukusa i intenzivne crvene boje koja brzo tamni i prelazi u karmin crvenu. Plodovi su solidne krupnoće, čvrstine i uniformnosti. Stiže 4 dana pre Marmolade. Pogodna za siromašnija zemljišta. Osetljiva je na antraknozu.

Pati (Patty)

Sorta koja se u Italiji još uvek puno gaji u Veronskim plastenicima i u jesenjem peri odu daje jako lepe i uniformne plodove i visok prinos , za razliku od prolećnog perioda kada nije u toj meri rentabilna. Za berbu stiže par dana ranije od Marmolade, ali su plodovi znatno mekši, iako izuzetnog sjaja. Odlične je otpornosti na pepelnicu i na bolesti korena, pa se preporučuje za terene na kojima se ponovo zasniva jagoda, a prethodno se ne vrši dezinfekcija.

Sonata (Sonata)

Nova holanska sorta sa ambicioznim planovima da zameni Elsantu, ali po svojim organoleptičkim svojstvima Sonata ni približno ne ispunjava standarde sorte Elsanta. Ima krupnije plodove, tamnije crvene boje, u većoj meri je konusnog oblika, ali još uvek rustičnog izgleda i nešto niže uniformnosti.

Šugar lia (Sugar Lia)

Nova italijanska sorta koju je selekcionisao profesor Faedi (Faedi Walter,Istituto Sperimentale per la Frutticoltur, Forlì). Odlikuje je odličan ukus i aroma, visok sjaj i lepa boja, dobra uniformnost i čvrstina plodova. Spada u rane

sorte koje su vrlo atraktivne za gajenje i prodaju. Za branje stiže 2-3 dana nakon Albe. Srednje bujnog poraste i osrednjeg potencijala za rodnost, ali odličnog ukusa i mirisa. Zahteva nova zemljišta sa malim pritiskom inokuluma i vrlo ranu setvu, kako bi se dovoljno razvila do zime.

Kvin Elisa (Queen Elisa)

Odlična italijanska sorta koja je par dana kasnija od Albe. Biljke su bujne, odlične adaptibilnosti na pepelnicu i antraknozu. Plodovi su konusno okruglasti, čvrsti, dobrog ukusa i arome. Mada ima lep sjaj, ova sorta može poprimiti tamniju boju. Cveta veoma rano, a u našim uslovima plodonosi nešto iza najranijih sorti.

Vivaldi

Vivaldi je nova sorta, srednje ranog vremena zrenja, pogodna za gajenje na otvorenom polju i ranu proizvodnju u plastenicima i tunelima. Formira bujan bokor uspravnog porasta sa cvetnim granama čiji cvetovi pokazuju sklonost ka istovremenom otvaranju, što može rezultirati kraćim periodom intezivne berbe. Vivaldi produkuje veoma atraktivne, sjajne i svetlo crvene plodove izuzetne sočnosti i veoma prijatnog ukusa. Tekstura ploda je specifična i različita u poređenju sa drugim sortama jagode što plodu daje izuzetnu čvrstoću, otpornost prema truleži i mogućnost dugog skladištenja. U punom rodu prosečno daje 1050 g po bokoru, odnosno 455 g u prvom rodu kod prolećne sadnje.

Srednje kasne i kasne sorte

Marmolada (Marmolada)

Poreklom je iz Italije. Sazreva 5 dana posle sorte Gorella. Bokor je srednje bujan i srednje zbijen. Lišće je tamno zelene boje, nikada hlorotično. Srednjeg je vremena cvetanja. Cvetanje je veoma obilno i sa dugim periodom receptivnosti stubića. Cvetovi su krupni, bogati polenom i po položaju u bokoru iznad lišća. Ovo je sorta visoke produktivnosti, ujednačene krupnoće plodova tokom celog perioda zrenja. Vrlo je pogodna za kontinentalne uslove gajenja jer je otporna prema niskim temperaturama. Biljka je neznatno osetljiva prema oidijumu, rupičavosti, a lišće je srednje osetljivo prema pepelnici (Liaf spot). Sklona je dvorodnosti. Plod je srednje krupan, pravilnog konusnog oblika, izraženog vrha. Ponekad se u prvoj seriji mogu u manjem obimu javiti plodovi nepravilnog oblika. Čašica je najčešće srednje razvijena, sa listićima koji se ne odvajaju lako od ploda. Površina ploda je jednolike crvene boje, sa srednje intenzivnim sjajem. Ahenije su ispod nivoa površine ploda. Meso je intenzivno crvene boje, i izrazito čvrsto, umerene arome, srednje slatkasko kiselkastog ukusa. Unutrašnja šupljina je mala. Plod je vrlo otporan na manipulaciju i transport. Sorta marmolada je pogodna za gajenje na otvorenom polju, u zaštićenom prostoru (staklenicima, plastenicima) i hidroponima. Plod je pogodan za razne namene, naročito za zamrzavanje i industrijsku preradu.

Dora (Dora)

Italijanska sorta novijeg datuma koja se odlikuje visokim prinosom i gotovo istovremenim sazrevanjem sa Marmoladom. Ima izvanredan potencijal rodnosti, koji se meri sa sortom Onda. Plodovi su vrlo krupni, konusnog oblika, tamnije crvene boje i sjajni. Za razliku od Onde imaju odličan ukus.

Roksana (Roxana)

Ima veoma bujnu biljku, visoke otpornosti na bolesti korena, i tolerancije na Oidium fragariae i Xantomonas fragariae, delom i na Collectotrichum acutatum. Ima veoma krupne uniformne, atraktivne plodove, izduženokupastog izgleda, srednje onzistencije, jarko crvene boje, dobrg ukusa i visoke komercijalne vrednosti. Vrlo je prinosna u jesenjoj proizvodnji u hidroponskoj proizvodnji u vrećama. Prosečan prinos po živiću u dobrim uslovima je 1 do 1,2 kg. Prosečna masa ploda je 26-28 grama, a otpor penetraciji visok 30-33 g/cm², ali ne kao kod Albe. Berba kasni za Marmoladom 2 dana Asiom 8 dana i 11 do 12 dana za Albom.

Sent Pjer (Saint Pierre)

Nova francuska sorta izuzetnog ukusa, vrlo krupnih atraktivnih potencijala rodnosti. Karakterišu je vrlo krupni kupasti plodovi svetlije boje, sa krupnim čašičnim listićima. Boja u mnogome podseća na Elsantu, a ukusom Sent Pjer gotovo da prevazilazi sve ostale sorte.

Tušampion (Thuchampion)

Švajcarska sorta, čiji je jedan od roditelja sorta Marmolada. Ima kupaste, lepo obojene i sjajne plodove, odličnog ukusa i mirisa. Što se tiče održivosti ova sorta spada u veoma prihvatljive u pogledu mogućnosti izvoza. Zameće veliki broj cvetnih grana i plodova. Obavezno treba očistiti da ne bude više od 2 korenova vrata po živiću u jesenoj nezi zasada.

Jako kasne sorte

Raurika (Raurica)

Jako kasna sorta sa uspravnim položajem listova, ne tako bujna. Ima krupne plodove srednje konzistencije, koji u uslovima visokih temperatura često gube na kvalitetu i tržišnosti. Stiže za 5 dana nakon Marmolade, a u brdsko-planinskom području čak 10 dana nakon Elsante.

Rekord (Record)

Jako kasna, italijanska sorta koja po svojim osbinama odgovara organskim sistemima zemljoradnje. Može se gajiti uspešno na slabim zemljištima, uz ograničenu agrotehniku i zaštitu od koletotrihuma, pepelnice i bolesti korena. Ima krupne, konusne plodove, nesto svetlije boje, izraženog sjaja i ne tako čvrste. Sadržaj vitamina C u pldovima je vrlo visok.

Salsa

Salsa je jedna od najrodnijih holandskih sorti. Njen potencijal u drugoj prolećnoj berbi je do 1.2 kg/sadnici. Otporna je na zimske mrazeve, a s obzirom da je jedna od najkasnijih sorti kod nje se ne dešavaju oštećenja od poznih prolećnih mrazeva. Biljka je snažna i otporna na bolesti korena, pepelnicu i uvenuće, može se gajiti i na starijim zemljištima. Odlikuje se krupnim, konusnim i ukusnim plodovima, dobre arome. Kožica je crvena a meso je roze boje. Jedina njena mana je da nije pogodna za dugotrajne transporte i ona se preporučuje za plasman gde su kraći transporti. Ovaj problem se smanjuje izbalansiranom ishranom, gde se mora ograničiti unos azota a pojačati unos kalcijuma i kalijuma.

Simphony

Simphony je jedna od najkasnijih holandskih sorti kod kojih se praktično nikada ne dešavaju oštećenja od poznih prolećnih mrazeva. Otporna je na trulež plodova. U praksi ona počinje sa cvetanjem nekoliko dana pre nego što Rumba i Daroyal počinju sa berbom. Rodna je sa srednje krupnim, ujednačenim,konusnim plodovima lepe crvene boje, veoma slatkim.

Florence

Florence je jedna od kasnijih holandskih sorti, sazreva 10-tak dana posle srednjeranih (Elsanta). Otporna je na bolesti korena i srednje otporna na bolesti lista. Vrlo je rodna sa atraktivnim, sjajnim, srednje krupnim, čvrstim i konusnim plodovima lepe crvene boje, ukus i aroma su izraženi. Dobra je za transport.

Jive (Džajv)

Jive (Džajv) je nova holandska, kasna sorta prilagođena hladnijim klimatima. Formira robusan, relativno kompaktan bokor sa snažnim i krutim rodnim grančicama koje nose narandžasto crvene, veoma krupne i atraktivne plodove sa prijatnom aromom jagode. Sazreva dosta sporo, što rezultira značajno većom masom ploda u poređenju sa ostalim sortama kasnog vremena zrenja. U punom rodu prosečno daje 1300 g po bokoru, odnosno 570 g već posle osam nedelja u prolećnoj sadnji. Plod je narandžasto crvene boje, sjajan, pravilnog konusnog oblika i izražene čvrstoće. U punoj zrelosti, plodovi zadržavaju atraktivnu crvenu boju u dugom vremenskom periodu pa se berba po potrebi može odložiti nekoliko dana prema zahtevima tržišta. Zahvaljujući izuzetnoj čvrstoći plodova pokazuje i veliku otpornost prema truleži ploda u kišnom periodu.

Industrijske sorte jagoda

Zenga zengana (Senga sengana)

Od industrijskih sorti izdvajamo neprevaziđenu Senga Senganu.

Poreklom je iz Nemačke. Privredno najznačajnija sorta jagode u svetu. Srednje pozna sorta. Počinje da zri sredinom treće dekade maja. Raspon sazrevanja iznosi oko 20 dana. Bokor je bujan, snažan i vrlo vitalan. List je tamno zelen. Vrlo je adaptivan. Stvara umeren broj živića. Otporna je prema pepelnici, fitoftorozi i verticilijumu, a umereno osetljiva prema suvoj truleži plodova, napadu insekata i poznim mrazevima. Povremeno pati od hloroze. Rađ obilno i redovno Plod je

srednje krupan (od 12gr), kupast do srcast, tamno crven. Meso je čvrsto, sočno, slatko nakiselo, tamno crveno, aromatično i visokog kvaliteta. Sok je tamno crven i može da posluži kao bojadiser. Dobro podnosi trasport, zamrzavanje i stonu upotrebu. Još uvek je, apsolutno najbolja sorta za preradu.

Remontantne sorte (stalnorađajuće)

Stalnorađajuće, odnosno remontantne jagode imaju značaj samo za voćare-amatere, vikendaše, jer one rađaju tokom cele vegetacije.

Ali pored sorti jagoda koje rađaju celog leta, postoje i dvorodne sorte koje daju rod jednom u proleće, a drugi put u jesen. Plodovi sazrevaju od kraja avgusta do pojave prvih mrazeva. One su izuzetno interesantne za vansezonsku proizvodnju jagoda u zatvorenom prostoru.

Albion (Albion)

Američka sorta iz Kalifornije, solidne otpornosti na uvenuće i visoko otporna na plamenjaču i na koletotrihum. Takođe ima solidnu otpornost na grinje. Kod dobre agrotehnike prinosnija je od sorte Diamante, sa ujednačenijim branjem krupnih plodova prve klase. Ima nešto tamniju crvenu boju plodova od sorte Diamante, ali daleko ujednačenije plodove po obliku i po veličini. Ima visok briks i solidan ukus.

Diamante (Diamante)

Američka sorta stalnorađajuće jagode, vrlo bujnog habitusa i odlične produktivnosti. Osetljiva je na antraknozu. Plodovi su vrlo krupni, nisu skloni

tamnjenju na visokim temperaturama, odličnog ukusa i vrlo atraktivni. Nema bojazni da će sačuvati kvalitet i kada potpuno sazru na biljci.

Irma (Irma)

Italijanska sorta veoma visoke produktivnosti u oba termina i u proleće i tokom jeseni. Ima lepe krupne plodove sa dobro izbalansiranim odnosom šećera i kiselina. Plodovi su krupni, konusnog oblika, svetle boje, izraženog sjaja, odlične čvrstine.

Mara de bois (Mara de Bois)

Francuska stalnorađajuća sorta jagode, sitnih i neubedljivih plodova, ali izuzetnog ukusa, koja se u Sloveniji plaća i do 7 eura za kilogram preko leta.