Trgovcevic_Ljubinka; Žene Kao Deo Elite u Srbiji u 19. Veku

5/21/2018 Trgovcevic_Ljubinka; ene Kao Deo Elite u Srbiji u 19. Veku

Ljubinka Trgovevi

ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku.Otvaranje pitanja

1. Tradicionalne i moderne elite1U 19. vek Srbija je ula kao teko zaostala oblast u kojoj sutek nakon ustanaka 1804-1815. zapoeli proces stvaranjadrave i, paralelno s njim, graenje modernog drutva. Udoba osmanske vlasti ona nije imala sopstvenu tradionalnuelitu, kao ni elitu po poreklu, jer nije imala aristokratiju nitisopstveni upravljaki sloj. Graenjem drave zapoet je ilagani proces socijalnog raslojavanja, pa se, iz tadaegalitarnog srpskog drutva, najpre izdvojio uski dravno-birokratski sloj, koji su inili voe ustanaka i njihoveporodice. Njima su se ubrzo pridruili i malobrojni pismeniSrbi koji su stigli iz preka - mahom iz june Ugarske - da

pomognu organizovanju drave i njenih institucija tekolstva. Sredinom veka vese oformila tradicionalna elita,vezana za dvor i visoku birokratiju, uz oficire, svetenstvo imalobrojnu, a uticajnu inteligenciju. Postepeno su se, sarazvojem gradova i graanstva te procesom modernizacije,izdvajale i ostale grupe modernih elita, koje se formiraju i

1 Definicija elita je preuzeta od Gi Roera (Introduction la sociologiegnrale, 3. Le Changement social, Paris, 1972, 135), a podrazumevapojedince ili grupe koji, zahvaljujui moi ili uticaju, doprinose istorijskiminovima nekog kolektiva, bilo odlukama i idejama koje preuzimaju ilioseajima koje izraavaju i simbolizuju.


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku252umnoavaju onom brzinom kojom je tekla profesiona-lizacija.

Za ene u Srbiji postojala su dva naina ukljuivanja u elitu:prvi je proizlazio iz njihove pripadnosti - roenjem iliudajom - sloju tradicionalne elite, a drugi se zasnivao nakolovanju koje im je omoguavalo sticanje zanimanja, a

samim tim i drutvenu promociju i time linu pripadnostnekoj od grupa moderne elite. U oba sluaja re je omalom broju ena koje su bile deo neke od ovih drutvenihgrupa, ali se time ne umanjuje njihova vanost jer su oneza svoju sredinu imale znaaj primera.

2. Deo tradicionalne elite

U nerazvijenim drutvima sistem tradicionalnih elita jejednostavan jer ga ine dvor i aristokratija (tamo gde ihima), politika elita i visoka dravna birokratija, oficirskikor, visoko svetenstvo i ekonomska (trgovako-pre-duzetnika) elita. Gotovo ceo 19. vek ti su delovi elita uSrbiji bili primarni, dok e tek u poslednjim njegovim

decenijama i prodorom moderne podele rada nastati i elitesvojstvene razvijenim graanskim drutvima. Ipak, upatrijarhalnoj drutvenoj strukturi ensko uee u elitamaje bilo minimalno, pa se ne moe uoiti, osim pri dvoru injegovoj okolini, njihovo participiranje u politikoj,odnosno dravno-upravnoj eliti nego samo pojedinaan,posredan ili neposredan uticaj na delove tih elita.

Tokom celog posmatranog razdoblja u Kneevini/KraljeviniSrbiji nije bilo nijedne vladarke jer su, i pri smenamadinastija, postojali samo muki naslednici prestola, atadanje zakonodavstvo, pored toga, nije ni predvialomogunost nasleivanja po enskoj liniji. Bilo je, ipak, pet


Ljubinka Trgovevi 253

suvladarki: knjeginje Ljubica, Persida i Julija te kraljiceNatalija (od 1882) i Draga. Pored njih su dvorsku enskuelitu inili princeze (u srpskom sluaju erke kneza MiloaObrenovia i njegove brae te erke Aleksandra i erkaPetra Karaorevia), njihova bliska rodbina te dvorskedame i gospoice. Dosadanja istraivanja pokazuju da je

kod obe kraljice bilo primetno njihovo uticanje na politikiivot zemlje. Kad je u pitanju bila Natalija, oito je bilonjeno rusofilstvo, naspram okrenutosti ka Austriji njenogmua, i njeno podravanje kraljevih politikih protivnika. ZaDragu Main se moe rei da je esto bila muu savladarkai savetnica, to se ogledalo i u nekim kadrovskimreenjima.2 Zajedniko enama na srpskom dvoru je to da

one nisu imale formalne dunosti koje bi podrazumevaledrugaiji uticaj osim statusnog, koji je sam po sebi imaoznaaj, ali se time nije iskljuivao ni onaj nevidljivi,posredni ili neposredni (preko mua ili drugih pripadnikaelite), drutveni i politiki doprinos.

Politika participacija ena u eliti u nemodernim drutvimaje bila minimalna i svedena na posredno delovanje. Najpre,

one nisu imale pravo glasa, izega su proizilazila sva drugapolitika ogranienja. Pored toga zakonske smetnje su im

uskraivale pravo na imovinu i raspolaganje njome, pravona kolovanje i zapoljavanje, zvanje i status, npr.dravnog inovnika, i dr. Izuzetak je njihovo uee upolitikim aktivnostima srpskih socijalista, kojima supripadale prve srpske studentkinje koje su se u ranimsedamdesetim godinama 19. veka okupile u Cirihu. Tada

2Up., od novije literature, Kraljica Natalija Obrenovi: Moje uspomene,prir. Lj. Trgovevi, Beograd, 1999, i A. Stoli, Kraljica Draga, Beograd,2000.


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku254upoznate sa idejama ruskih revolucionara, one su popovratku sa studija pokuale da prosveivanjem naroda izalaganjem za socijalnu pravdu i same uestvuju upromenama srpskog drutva. Najpoznatije su bile sestreAnka i Milica Ninkovi, a ovom krugu su pripadale i DragaLjoi, Mileva Andrijevi, udata Stojiljkovi, i Jelisaveta

Markovi-Pei. One su svojim raznolikim delatnostimadoprinele i politikoj i drutvenoj emancipaciji ena.3

Ne moe se zanemariti ni posredno politiko delovanjeena preko branih, rodbinskih i drutvenih veza, koje jenajee teko ispitivo, iako je u nizu sluajeva bilooigledno. U srpskom drutvu su poznati primeri TomanijeObrenovi i Anke Kostantinovi, ene i erke kneza

Jevrema Obrenovia, ali i drugih ena bliskih dvoru ilisupruga i roaka politiara. Jedna od njih je i MilevaAlimpi, roaka knjeginje Ljubice i supruga generala RankaAlimpia: po savremenicima, posedovala je nezvaninupolitiku moi imala veliki uticaj na liberale.4

3. Pravo na obrazovanje

U agrarnom i nerazvijenom drutvu na poetku 19. vekaobrazovanih ena nije bilo, osim nekoliko supruga Srba izUgarske koji su pratei svoje mueve dole u Srbiju. Slinoje bilo i u vladarskoj porodici. Prema onome ta se zna,malo je bila pismena Petrija, erka kneza Miloa Obre-novia, dok je druga njegova erka, Jelisaveta-Savka, od

3Up. K. Milutinovi, Prve srpske socijalistkinje i ruske nihilistkinje u Cirihu,Zbornik Istorijskog muzeja Srbije, 15-16, Beograd, 1979, 17-28.4 Prema: A. Vasiljevi, Moje uspomene, prir. R. Ljui, Beograd, 1990,142.



1822. ila u kolu u Kragujevcu i uila italijanski jezik.Pismena je bila i Stanka, jedna od ljubavnica kneza Miloa.5Moda je prva Srpkinja toga doba koja je pouzdano znalada ita i pie bila Anka-Ana, erka Jevrema Obrenovia.Ona je iskoristila priliku to je u Srbiju doao Dimitrije Tirolda poduava mlade srpske kneeve te je uzela njegovu

enu za svoju uiteljicu. Mlada Anka-Ana je ve sa 13godina u Zabavniku objavljivala prevode pripovedaka (na-ravno, potpisala ih je inicijalima), a njen dnevnik iz 1837.godine, koji je vodila kada je imala 16 godina, je veomadragocen izvor za drutvenu istoriju.6

kolovanje enske dece se pominje u prvome kolskomzakonu Kneevine Srbije iz 1844. godine, kao i u svim

kasnijim zakonima, ali se predviaju posebno kole zaensku decu; ako ih nije bilo, devojice se nisu moglekolovati zajedno sa deacima posle navrene desete go-dine. Posebna Uredba o enskim kolama doneta je 1846.kojom se predvialo estogodinje kolovanje tokom kojegsu se, osim opteobrazovnih predmeta, uile i vetinevezivane samo za enski pol - runi rad, pevanje, lepo

ponaanje... I kasniji zakoni su bili slini i zadravali se naizmenama koje su pribliavale nivoe opteg obrazovanja u

mukim i enskim kolama, ali je i ostajalo odvojenokolovanje. Na osnovu ovih propisa prva kola za enskudecu otvorena je 1845. u Parainu, godinu dana kasnije i u

5 Up. R. Ljui, Knjeginja Ljubica, Gornji Milanovac, 1997, i Ljubavi

srpskih vladara i politiara, Ni, 2000.6Up. N. Mikovi, Bauerntochter und Prinzessin: Das Tagebuch der AnaObrenovi, Belgrad,1837, i Les femmes dans la socit europenne/DieFrauen in der europaeischen Gesellschaft, 8 Congrs des Historiennessuisses/8. Schweizerische Historikerinnentagung, Genve, 2000, 263-278.


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku256Beogradu, a do 1858. godine ukupno je otvoreno 18 en-skih kola.

Radikalni zaokret u zakonodavnom smislu donet je po-etkom 1883. kada je uvedeno obavezno kolovanje svemuke i enske dece u trajanju od est godina. Iako jezakon i dalje ostao restriktivniji prema enskoj deci (jer je

zadrao odvojene zgrade za ensku i muku decu, amogunost zajednike edukacije dece oba pola doputaodo navrene desete godine starosti), sam ovaj in bio jeznaajan napredak. Meutim, zakon je bio mnogonapredniji nego to je bilo samo drutvo. Osim otporasredine, posebno na selu, koja je teko prihvatala injenicuda ensko dete boravi izvan kue, za njegovo ostvarenje

nisu postojali ni materijalni uslovi. Time se on nije mogao upotpunosti primeniti, pa je 1898. obavezno kolovanjesmanjeno na etiri godine, a devojice su kolovanje mogleda nastave u devojakim kolama koje su trajale dvegodine. Tek se 1906. zakonski uvode mogunost koedu-kacije i postojanje meovitih kola za decu oba pola.

Srednje obrazovanje devojaka poelo je osnivanjem Vie

enske kole 1863. u Beogradu. Ona je, osim opegobrazovanja, imala zadatak i da obrazuje uiteljice za rad uenskim osnovnim kolama, a njene su nastavnice bile nekeod prvih visoko obrazovanih ena u Srbiji.7 Po ugledu nabeogradsku, ove kole su osnovane u Kragujevcu, apcu,Valjevu i Kruevcu. Tek sa osnivanjem enske uiteljskekole 1900. godine, ova kola je izgubila znaaj. Od 1879.

7Up. L. Perovi, Modernost i patrijarhalnost kroz prizmu dravnih enskihinstitucija: Via enska kola (1863-1913), u: Srbija u modernizacionimprocesima 19. i 20. veka, 2, Poloaj ene kao merilo modernizacije,Beograd, 1998, 141-161.



radila je i prva enska zanatska kola, a u okrilju enskogdrutva iz Beograda, koje je besplatno obuavalo siromanedevojke za razliite zanate. Pred rat je otvorena i trgovakakola. Ali veliki problem za nastavak vieg kolovanja biloje gimnazijsko obrazovanje; ono je bilo uslov za upis nafakultet, a u Srbiji sve do 1905. nije postojala enska

gimnazija. Devojke su od 1879. mogle da pohaaju mukegimnazije i privatno polau maturu, ali samo po izriitomodobrenju koje se teko dobijalo jer su direktori gimnazijanerado primali devojke meu svoje ake.8

Pored dravnih kola postojale su i privatne, meu njima iZavod za srpsku siroad (1877), Drutvo za potpomaganje ivaspitanje sirotne i naputene dece (1879), Vii zavod za

vaspitanje devojaka (1890), sa zadatkom da prui"savremeno obrazovanje na naunoj osnovi i vaspitanje uduhu srpske narodnosti i prema potrebama srpske kue isrpskog drutvenog ivota,"9Vaspitni zavod za ensku decu(1895) i dr.

Obrazovanje na Velikoj koli, osnovanoj 1863. godine, biloje izuzetak. Kako ono nije bilo zakonski regulisano, 1871.

se kao vanredni slualac Filozofskog fakulteta upisala D.Ljoi, ali je i ona, nakon jednoga semestra, otila u Cirih.Studije je, pre svega, onemoguavao propis o obaveznojmaturi, koju su devojke mogle da polau privatno, a zatimda trae saglasnost rektora za upis. Neke su ipak uspele da

8Up. M. Nikolova, kolovanje enske mladei u Srbiji do 1914. godine, i

N. Trnavac, Indiferentnost prema kolovanju enske dece u Srbiji 19.veka, u: na i.m., 73-82 i 55-72.9 A. Djurovi, Kosmoloko traganje za novom kolom. Modernizacioniizazovi u sistemu srednjokolskog obrazovanja u Beogradu 1880-1905.godine, Beograd, 1999, 165.


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku258prebrode nametnute prepreke i 1891. su diplomiraleLeposava Bokovi i Kruna Dragojlovi. Postepeno se brojena na studijama poveavao tako da 1900. diplomira iprva ena arhitekta Jelisaveta Nai, potom i AngelinaNei, Vidosava Milovanovi i dr. Nastankom Beogradskoguniverziteta (1905), devojkama je i pravno dozvoljeno

redovno studiranje, tako da su uoi Prvoga svetskog rataone inile 10% upisanih studenata.

Kao rezultat ovog s tekoama razvijanog enskog kolstvapoetkom 20. veka u Srbiji je bilo 165 enskih osnovnihkola, 45 zanatskih kola, 12 gimnazija, tri vie enskekole, dve enske uiteljske kole i nekoliko privatnihzavoda.

Ipak je broj kolovanih ena i dalje ostao mali. I poredzakonske obaveze, poetkom 20. veka je obuhvatnostenske dece kolovanjem bila 17%, a udeo ena meu ne-pismenima i dalje visoka: 1900. je bilo 7,36% pismenihena (po drugima podacima 6%), odnosno duplo manjenego to je bilo nepismenih mukaraca. Veina pismenih jebila iz grada (1895. u gradovima je bilo pismenih ena 37,

a na selu 1,3%), a jedna treina od ukupnog brojapismenih ivela je u Beogradu. Meutim, karakteristino jeda je stalno rastao broj mladih devojaka koje su bilepismene, posebno u veim mestima, te je, prema podacimao sklapanju braka izmeu 1900. i 1908. godine, 61,18%nevesta u gradovima bilo pismeno, u Beogradu ak83,59%, dok je i dalje u selima njihov broj bio izuzetno

nizak 3,97%.10

10Prema: M. Isi, O kolovanju enske dece, Tokovi istorije, 1-4, Beograd,1999, 429.



4. Profesionalna emancipacija

ene postaju delovi modernih elita tek kada su stekle pravona profesionalnu i politiku emancipaciju. Kao i u veinievropskih zemalja, profesionalna emancipacija je bilapostepena i najpre se primenila u kolama: u prvoj fazidozvolom da ene steknu opte, a kasnije i struno te

visoko obrazovanje, kome je sledilo i postepeno osvajanopravo na zaposlenje. Pravo na rad u dravnoj slubi najpresu stekle uiteljice, ali nisu mogle da postanu ukaznidravni inovnici, to im je uskraivalo stalnost zaposlenja ipravo na penziju, a morale su da potuju dravni rasporedo mestu slubovanja. One ostaju uskraene i za primanjakoja su manja nego kod mukaraca istog zvanja. Ogra-

niene su, jo tee, i obavezom udaje za uitelje jer su priizboru drugoga branog partnera ostajale bez posla.

Prava profesionalizacija i nova zanimanja zahtevala su inova znanja koja devojke tada jo nisu mogla da steknu uzemlji. Zbog toga su devojke odlune da se obrazujuodlazile u inostranstvo. U drugoj polovini 19. veka je temogunosti davala najpre vajcarska, pa je jo 1872.

medicinu na Cirikom univerzitetu upisala prva devojka izSrbije D. Ljoi, koja je studije okonala 1879. i postalaprva lekarka u Srbiji. Za njom su dole i druge devojke te jedo 1914. na Cirikom univerzitetu studiralo 32 srpskihgraanki. Prema do sada prikupljenim podacima, naBerlinskom univerzitetu je do 1914. studiralo deset de-vojaka iz Srbije, u Haleu tri, u Minhenu dve (gde je

doktorat iz filozofije u julu 1910. stekla Pravda Markovi),dok je u Jeni bila samo jedna studentkinja - LjubicaRokni... U Gizenu je poljoprivredu studirala Danica Boni,a u Tibingenu se, nakon studija u Berlinu, obrazovala ZorkaMiloevi. Posebna zanimljivost je da je prva ena koja je


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku260zavrila studije na Tehnikoj visokoj koli u Darmtatu bilaJovanka Boni, koja je upisala arhitekturu u jesen 1909. iu julu 1913. postala prva ena koja je stekla diplomu tekole.11

Navedeni brojevi su tek prvi rezultati istraivanja, jernedostaju imena devojaka koje su bile u Francuskoj i Rusiji

te na visokim austrijskim kolama i drugima obrazovnimustanovama tadanje Evrope. Iako je najvei broj o trokuroditelja odlazio u strane kole, i Kraljevina Srbija jestipendijama pomagala neke od svojih graanki da steknuuniverzitetske diplome: izmeu 1882. i 1914. drava jestipendirala studije u inostranstvu za 46 devojaka, to jebilo 5% od ukupnog broja srpskih pitomaca.

Nisu kompletirani ni podaci o devojkama sa doktoratom.Osim pomenute D. Ljoi, izmeu 1898. i 1914. je jo petdravljanki Srbije odbranilo teze u vajcarskoj (iz medicineAngelina Jaki, Radmila Miloevi i Slavka Mihajlovi,hemije Vukosava Marjanovi i pedagogije Ljubica Rokni).Njima se prikljuuju i pet devojaka koje su doktorsku titulustekle u Francuskoj, kao i tri devojke koje su to obavile u

Nemakoj.Iako malobrojne, ove visokoobrazovane ene su teile daostvare pravo na rad, jedno od prava koje su dugo ipostepeno osvajale. Kao prva srpska lekarka, D. Ljoi seprva i susrela sa preprekama i po povratku u Srbijipoetkom 1879. uputila je molbu Ministarstvu unutranjih

11Up. Lj. Trgovevi, O studentkinjama iz Srbije na stranim univerzitetimado 1914. godine, u: Srbija u modernizacionim procesima XX veka, 2,Poloaj ene kao merilo modernizacije, Beograd, 1998, 83-101, i Studentiiz Srbije u vajcarskoj do kraja Prvoga svetskog rata, Istorijski asopis, knj.XLIV (1997), Beograd, 1998, 181-208.



dela da joj dozvoli privatnu lekarsku praksu. Ministarstvo jesastavilo komisiju kojoj je sumnjiavo naloeno dakandidatkinju ispita iz "cele medicine i hirurgije,"12 a kakonisu mogli da nau zamerke sloili su se da joj se moepriznati steeno zvanje. Ipak, ona e 1881. prvo postatilekarski pomonik u beogradskoj Dravnoj bolnici, a tek e

kasnije svoju karijeru nastaviti kao lekarka. Njen prodor jeomoguio da je slede i druge devojke koje su postepenosticale pravo na bavljenje svojim profesijama.

ini se da je prva ena sa diplomom Velike kole imalamanje prepreka u karijeri, jer je Jelisaveta Nai, koja je1900. diplomirala arhitekturu, neposredno po zavretkustudija postavljena za crtaa, a - posle poloenog strunog

ispita 1902. godine - i za arhitektu Beogradske optine.Oigledno talentovana, ona je do Prvoga svetskog rataprojektovala i izvela nekoliko objekata zapaenih vrednosti:lepe barokne stepenice koje se sa Kalemegdana sputaju kazgradi Francuske ambasade, osnovnu kolu Kralj Petar,zavrenu 1906. godine, u istoimenoj ulici, te crkvuAleksandar Nevski u Duanovoj ulici; po njenim nacrtima

ure

en je i Terazijski plato koji je bio centralna takaBeograda izmeu dva svetska rata. Neki od tih objekata

ostali su sauvani i do danas.13

Primer ove dve ene pokazuje da su one ipak uspevale dase i profesionalno dokau, iako im se put tee otvarao

12 V. Gavrilovi, ene lekari u ratovima 1876-1945. na tlu Jugoslavije,

Beograd, 1976, 16-17.13 Up. D. uri-Zamolo, Graa za prouavanje dela ena arhitekata saBeogradskog univerziteta generacije 1896-1940. godine, za tampupriredio te predgovor i pogovor napisao Aleksandar Kadijevi, PINUS-Zapisi, 5, Beograd, 1996, 19-21 i 43-47.


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku262nego pripadnicima drugoga pola. Zakonska regulativa ihjo nije dovoljno uvaavala, bile su manje plaene i teestizale do viih mesta, ali su ipak uspele da posle steenogprava na obrazovanje steknu pravo i na rad. Ve1900. sumeu dravnim slubenicima jednu petinu inile ene:ukupno ih je 2124 radilo poslove babica, telegrafiskinja,

uiteljica i sl.14

5. Socijalna promocija

Za socijalnu promociju postojala su dva puta - udaja ilikarijera. Poto je ostvarenje karijere bilo retko i javlja setek od poslednjih godina 19. veka, to je udaja za uglednog

i/ili materijalno situiranog mua bio nain kojim je enamogla da ostvari vii drutveni status. Ta vrsta socijalne

pokretljivosti ena je pojava dugog trajanja, poznata usvim drutvima i istorijskim epohama, te se kao takvajavljala i u Srbiji. ena je u tim sluajevima nosilac, smetnjaili mogua dopuna tog statusa. Sama je bila nosilacdrutvenog statusa ako je poticala iz familije koja jespadala u neku od elitnih grupa, i onda je branim vezamamogla da taj status zadri, povea ili umanji. Smetnja jebila u sluajevima kada je njen drutveni status bio znatnonii od statusa porodice u koju je odlazila ili nameravala daue, posebno jer se i na srpskom primeru uoava samo-reprodukcija elita, a koja se ogledala i branim po-vezivanjem unutar elitnih grupa. Ali ena je mogla da bude

14Up. D. Stojanovi, ene "u smislu razumevanja naeg naroda". Sluajena strunjaka u Srbiji 1903-1912. godine, u: Srbija u modernizacionimprocesima XX veka, 2, Poloaj ene kao merilo modernizacije, Beograd,1998, 240.



i dopuna elitnog statusa, spona koja je povezivala elite,kojom obe elitne grupe dobiju dodatni ugled. To jeposebno uoljivo u sluajevima povezivanja delova tra-dicionalnih i finansijskih elita, npr. u sluajevima kada jedevojka poticala iz bogate trgovake porodice, a odlazila uuglednu (elitnu), ali siromanu porodicu, odnosno kada je

ona davala ime i drutveni status, a mu osiguravaofinansijsku podlogu.

Brak je, dakle, bio jedan od najvanijih naina interesnogpovezivanja unutar jedne ili razliitih elita, kojim se onestvaraju ili jaaju, a - u sluajevima zadravanja bliskihrodbinskih odnosa brak je bio kohezioni faktor neke odelita. Prva srpska upravljako-birokratska elita, nastala iz

kruga ustanika, ojaala je upravo povezivanjem saporodicama slinog politikog porekla ili sa trgovcima kojisu njihovom simbolikom ugledu dodavali ekonomskuosnovu. erka za udaju bila je optereenje siromanihporodica jer joj se morao obezbediti miraz, ali u bogatimporodicama je ona mogla biti i sredstvo povezivanjaekonomske i politike moi: primer je beogradski trgovac

Hadi Toma koji je sve svojeetiri k

eri udao za politi

are,kasnije ministre - Filipa Hristia, Jovana Ristia, Radivoja

Milojkovia i Antu Bogievia, te su njihove rodbinske vezedoprinele i njihovoj finansijskoj moi i politikoj poveza-nosti.15

15Up. A. Vuleti, Porodine veze javnih linosti Srbije u drugoj poloviniXIX veka u memoarskim delima, u: Pero i povest - Srpsko drutvo useanjima, Beograd, 1999, 164.


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku2646. Delovanje primerom

Pripadnici elita, sami po sebi, deluju primerom - nainimaivota, miljenja, oblaenja... Oni provociraju imitaciju,koja je nekad puko kopiranje, koja se potom opaa namanjim ili veim grupama sledbenika. Sklonost ka po-draavanju je posebno vidljiva meu onima koji tee da se

u drutvenoj hijerarhiji popnu neku stepenicu vie i ukljueu elitne slojeve drutva. Sama po sebi ova pojava nemanegativni predznak, jer delovanje primerom ima i obrazovnii vaspitni karakter.

Malobrojne obrazovane ene u Srbiji su nudile raznemodele kao uzore za ponaanje drugim enama. Jedanmodel su nudile prve socijalistkinje koje su, pod ruskim

uticajem primljenim u vajcarkoj, ponudile model aktivne,zaposlene, politiki svesne narodne prosvetiteljke. Ve pospoljnjem izgledu, nainu oblaenja i ponaanja, one nisubile ni dame niti ene iz naroda. Iako su imale odreen brojpristalica, nisu mogle da budu opti uzor jer su ponekadradikalno naputale tradicionalne obrasce enskogponaanja, bavei se ekskluzivnim mukim poslovima, npr.

politikom, ili prihvatanjem nekih mukih odlika u spoljnjemizgledu i oblaenju, izraenim, npr., skraivanjem kose.

Vladarke su svojim statusnim poloajem bile prihvatljivijiobrazac obrazovane ene koji su radije sledile drugepripadnice istog pola jer je bio drutveno prihvatljiviji.Svojim su ponaanjem, ophoenjem ili obrazovanjempredstavljale uzor, koji se kretao od obrasca srpske majke

do obrasca gospoe. Dve od srpskih suvladarki bile sustrankinje (knjeginja Julija i knjeginja/kraljica Natalija) ione su sa sobom donele dah Evrope i eleganciju do tadamalo prisutne u balkanskoj prestonici. Uvele su protokol,evropski nain oblaenja, menjale nain ishrane, stanovanja



i zabave te izlazile u javnost, pa su, u civilizacijskom smislu,imale vanu ulogu primera. Malobrojnom graanstvu jemnogo blii bio ovaj model, uslovno reeno modelevropskih salona, po kome je ena bila obrazovana onolikokoliko je bilo potrebno da bi bila dobra majka i supruga te,eventualno, sposobna za voenje pristojne konverzacije na

stranom jeziku. Ovaj model je nudila dvorska elita, krugovidiplomata i visokog dravnog inovnitva.

Nasuprot oba ova modela bilo je patrijarhalno naslee kojeje enu iskljuivo videlo u tradicionalnoj ulozi, u sklopukue i sa trostrukom funkcijom: majka, domaica i enskaradna snaga. Ovaj obrazac je bio dominantan i sve pro-mene su morale raunati na njegovu dugovekovnu ukore-

njenost i otpor pruan pri svakom iskoraku iz ove utvreneeme.

Tadanjoj srpskoj eliti je najblii bio model koji je spajaotradicionalnu ulogu ene sa enom delimino obrazovanompo evropskom uzoru. Jedan od primera tog modela jekraljica Natalija Obrenovi, koja je veoma doprinela tojvrsti emancipacije ene jer je pomogla osnivanje enskog

drutva u Beogradu i bila njegova pokroviteljka, kao to jebila pokroviteljka i prvoga enskog asopisa Domaica.Prenela je naine ponaanja iz evropskih salona, dvor jeuredila po ugledu na evropske dvorove, a manirima ioblaenjem bila je uzor gradskim enama. Ona je uvelaobiaj enskih humanitarnih akcija, kao to su pomoranjenicima i siromanima, dobrotvorne igranke i druge

enske delatnosti, ime je izvela i druge ene izvan njihovihkua. Sa druge strane, lino je elela da postane pravasrpska kraljica, odana tradicijama i patrijarhalna, dobramajka i supruga, a po vekovnom obrascu koji je bioprimenjivan i nametan. Time je ona demonstrirala model


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku266kojem je i sama pripadala model postepene emancipacije,jer je uspela da jedan broj ena izvede iz zatvorenihporodinih krugova i uvede u drutveni ivot, ali je toukljuivanje u javnost ostalo u sklopu tradicijom na-metnutog obrasca moderne ene. Kako ni sama nije biladobro kolovana, njeni modernizacioni pokuaju sveli su se

na prihvatanje obiaja evropskih salona, ali u sklopuuobiajene uloge majke i domaice. Dobar deo ovogmodela prihvatilo je i ensko kolstvo, koje je devojkamanudilo neka znanja, ali i insistiralo na odreenom brojuvetina koje su tradicionalno spadale u enska umea. Pritome se priklanjalo zahtevima sredine da srpska ena trebada bude odgojena u narodnom duhu, da poznaje religiju,

istoriju i obiaje, da bi ra

ala i vaspitavala nacionalnosvesne graane.

Pojedinani primeri drutveno i profesionalno uspenihena imali su uticaj na promenu poloaja drugih ena, anapor neke pojedinke, posebno ako se uspeno zavrio, zadruge je postajao uzor. Ponovo se mora pomenuti D.Ljoi, koja je 1903. pokrenula zakonski projekat o

zapoljavanju ena pod istim uslovima kao i mukaraca akoimaju istu kolsku spremu. Taj projekat je tada bio odbijen,ali je sam in imao odjeka i bio podran od drugih ena. Taje inicijativa tek Izmenama Zakona o srednjim kolama1912. bila usvojena i enama je dozvoljeno polaganjeprofesorskog ispita, pa su one, bar u kolama, bileizjednaene sa mukarcima.

7. Karijera i porodica

Stereotipno miljenje da karijera ometa ene u njihovimporodinim obavezama moe se, na primeru prvih srpskih



ena-strunjaka, dovesti u pitanje. Iako je uzorak relativnomali (24 arhitekte i inenjerke i 17 lekarki), jer je bilo maloena sa profesionalnim kvalifikacijama, on pokazujesledee: 62,8% ena je bilo udato, a posao je posle udajenapustilo samo 22% njih.16 Zanimljivo je da je veina tihena i dalje zadravala svoje prezime dodajui muevljevo

(npr. dr Draga Ljoi-Miloevi, Mileva Andrijevi-Stoiljkovi, Jovanka Boni-Katerini, dr Slavka Mihailovi-Klisi, dr Boana Barto-Mihailovi, dr Zorka Brki-Popovi,Jelisaveta Nai, udata Lukai, ali poznata samo po svomdevojakom prezimenu, i dr.). Njihovi sapatnici su bilitakoe intelektualci: onima najstarijim mahom su sapatnicibili i socijalisti, a kasnije i stranci.17

Na poetku 20. veka ena u Srbiji je, i pored otporapatrijarhalne sredine, stekla pravo na sve vidove obra-zovanja. Stekla je pravo na rad, iako uvek manjevrednovan nego muki. No nije osvojila druga graanskaprava niti politiku emancipaciju te nije uspela da buderavnopravna sa mukarcima, ali je obrazovanjem postepenoosvajala prostor unutar mukog sveta.

16 Prema: O. Pelcer, Obrazovana ena u braku - prednost ili mana?,seminarski rad na Akademskoj alternativnoj obrazovnoj mrei, Beograd,2001 (u rukopisu).17 Ovi rezultati su zanimljivi ako se uporede sa anglosaksonskim pri-merima. Boni Smit u analizi profesionalnih istoriarki pokazuje da one

uglavnom nisu bile udate niti imale podrku partnera te da je porodiniivot ometao njihovu univerzitetsku karijeru. Ona belei da je LilianKnowles bila jedina istoriarka koja je imala profesionalnu karijeru i dete(up. B. G. Smith, The Gender of History: Men, Women, and historicalPractice, Harvard, 2000, 190).


ene kao deo elite u Srbiji u 19. veku268Saetak

Rad je pokuaj postavljanja pitanja o ueu ena u tradicionalnim imodernim elitama Srbije. Njihovo uee u tradicionalnim elitama jenastajalo roenjem ili udajom, dok su u modernim elitama svojimprofesijama one same postale njihov deo. U prvima je brak bioposebno vaan kao vid socijalne promocije ena. Udaja je tako moglabiti interesno povezivanje unutar jedne ili razliitih elita, u kojima je

ena mogla biti nosilac, smetnja ili dopuna elitnog statusa. Nastanakmodernih elita uslovljen je obrazovanjem, odnosno profesio-nalizacijom, koja je za devojke bila usporenija nego za mukarce.

Do Prvoga svetskog rata ene u Srbiji su ostvarile pravo na sve vidoveobrazovanja i stekle pravo na rad pod uslovima koji jo nisu bili upotpunosti izjednaeni za oba pola, ali nisu ostvarile politikuemancipaciju.

Zusammenfassung

Diese Arbeit ist ein Versuch, die Teilnahme der Frauen an traditionellenund modernen Eliten in Serbien zu erforschen. Ihre Teilnahme antraditionellen Eliten wurde entweder durch ihre Geburt oder Heiratbedingt, whrend sie ihre Zugehrigkeit zu modernen Eliten durchihren Beruf erlangten. Bei den ersteren war vor allem die Ehe einbesonders wichtiger Aspekt der gesellschaftlichen Frderung von

Frauen. So konnte die Ehe eine Interessensverbindung innerhalb eineroder verschiedener Eliten sein, in denen die Frau entweder alsTrgerin, Strung oderErgnzungdes Elitenstatus angesehen werdenkonnte. Die Entstehung moderner Eliten wurde durch die Bildung, d.h.Professionalisierung bedingt, die fr Frauen einen langsameren Prozedarstellte als fr die Mnner.

Bis zum Ersten Weltkrieg gewannen Frauen in Serbien das Recht aufalle Formen von Bildung und das Recht auf Arbeit, obwohl immer noch

nicht unter gleichen Bedingungen fr beide Geschlechter; sieerreichten aber keine politische Emanzipation.

Documents

Trgovcevic_Ljubinka; Žene Kao Deo Elite u Srbiji u 19. Veku