1

UPRAVLJANJE FINANSIJAMA

Predmetni nastavnik : Prof. dr MARKO IVANIŠNedelja 8 – Kontrola zasnovana na finansijskoj analizi

2

KONTROLA ZASNOVANA NA FINANSIJSKOJ ANALIZI

• Ispitivanje bilansa uspeha i bilansa stanja u literaturi i stručnoj praksi je poznato pod nazivom “finansijska analiza”. To ujedno znači, da se finansijska kontrola može vršiti i pomoću instrumenata finansijske analize, odnosno može se zasnivati na finansijskoj analizi. Međutim, uključivanje pojma “analiza” u razmatranje problematike finansijske kontrole, po logici stvari, nameće potrebu nužnog razlikovanja pojmova “kontrola” i “analiza”.

• U navedenom kontekstu, treba praviti razliku između sledećeg: “Kontrola” je usmerena na proveru izvršenja plana i obavezno traži i uzroke odstupanja od plana, dok se “analiza” može smatrati instrumentom kontrole. Prema tome, proizlazi zaključak da se kontrola samo koristi analizom, dok analiza prevazilazi okvire kontrole i može se vršiti čak i onda kada ne postoje potrebe za kontrolom.

• Za uspešno upravljanje finansijskim sistemom u preduzeću neophodna je aktivnost koja se vezuje za analizu finansijskog poslovanja preduzeća (finansijska analiza). Finansijska analiza je usmerena na posmatranje, ocenjivanje i formulisanje dijagnoze svih onih poslovnih procesa koji spadaju u domen integralne finansijske funkcije preduzeća.

3

1. RACIO ANALIZA

• Racio analiza predstavlja proizvod različitih finansijskih izveštaja, a njen značaj se ogleda prvenstveno u tome što sumira ključne odnose i rezultate koji ukazuju na finansijske performanse preduzeća.

• Racio analiza je praktično sredstvo kontrole u procesu upravljanja finansijama preduzeća, jer ona omogućava sledeće. (a) Sagledavanje trendova u finansijskom poslovanju preduzeća;(b) Poređenje finansijskih karakteristika različitih preduzeća(c) Utvrđivanje međuzavisnosti faktora koji utiču na finansijski uspeh firme.

• Stavljanjem u odnos jednih prema drugim bilansnim pozicijama, odnosno jednih finansijskih parametara sa drugima, moguće je sagledati pojedine finansijske aspekte poslovanja preduzeća, što u stvari predstavlja osnovnu suštinu racio analize.

• Osnovna svrha utvrđivanja finansijskih “racio brojeva” (pokazatelja) jeste pružanje “pomoći” menadžmentu preduzeća u planiranju, kontroli i odlučivanju. Rezultat toga jeste postojanje tzv. “univerzalnih racia” koji se izračunavaju i prate u svim preduzećima bez obzira na vrstu delatnosti.

4

RACIO BROJEVI

• Racio brojevi predstavljaju odnose jedne bilansne pozicije prema drugoj, izražene u prostoj matematičkoj formuli. Ove relacije se koriste za ocenu finansijskog položaja preduzeća, kao i za ocenu upravljanja preduzećem.

• U zavisnosti od toga čemu treba da služe, svi racio brojevi se mogu klasifikovati u nekoliko svodnih grupa finansijskih pokazatelja. Pri tome, ne postoji jedna opšte prihvaćena i jednoobrazna klasifikacija racio brojeva.

• Za potrebe finansijske analize, najčešće se koriste sledeće osnovne grupe finansijskih pokazatelja (racio brojeva) koji se izvlače iz bilansa, to su :1) Pokazatelji (racia) aktivnosti2) Pokazatelji (racia) rentabilnosti3) Pokazatelji (racia) ekonomičnosti4) Pokazatelji (racia) likvidnosti5) Pokazatelji (racia) solventnosti

5

• U nastavku izlaganja, mi ćemo za potrebe daljeg razmatranja problematike finansijske kontrole zasnovane na finansijskoj analizi obraditi prve 3 (tri) grupe pokazatelja (racia) i to : (1) Racia aktivnosti(2) Racia rentabilnosti, i(3) Racia ekonomičnosti.

• Ostale dve grupe pokazatelja, (4) racia likvidnosti i (5) racia solventnosti, biće obrađena u okviru narednog poglavlja udžbenika, kada se bude detaljnije razmatrala problematika finansijske analize, odnosno konkretna pitanja finansijske ravnoteže i neravnoteže preduzeća.

• Navedeni pristup u razmatranju problematike finansijskih pokazatelja (racia) determinisan je čisto metodološkim razlozima, pre svega, imajući u vidu činjenicu da se kratkoročna finansijska ravnoteža preduzeća izražava kroz njegovu likvidnost, dok se dugoročna finansijska ravnoteža izražava kroz njegovu solventnost.

6

a) Pokazatelji (racia) aktivnosti

• Finansijski pokazatelji (racia) aktivnosti obuhvataju sve relevantne odnose između prihoda i rashoda, s jedne strane, i pojedinačnih i ukupnih ulaganja, s druge strane, a koji se u stručnoj literaturi nazivaju “koeficijentima obrta” poslovnih sredstava.

• U zavisnosti od toga šta se želi obuhvatiti analizom aktivnosti preduzeća, zavisiće i konkretan broj koeficijenata aktivnosti. Međutim, u praksi se najčešće primenjuju sledeći koeficijenti (racia) obrta :1) Koeficijent obrta dobavljača2) Koeficijent obrta zaliha3) Koeficijent obrta kupaca4) Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava5) Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava6) Koeficijent obrta fiksnih sredstava7) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava8) Koeficijent obrta ukupnih poslovih sredstava.

7

1) Koeficijent obrta dobavljača

• Ovaj koeficijent se odnosi na prosečnu dužinu vremenskog perioda dugovanja dobavljača za koji se vrši plaćanje prema njima. On je veoma značajan pokazatelj aktivnosti preduzeća, jer se iz njega vidi brzina izmirenja obaveza prema dobavljačima. Ukupne godišnje nabavke

Koeficijent obrta dobavljača = ------------------------------------------ Prosečni saldo dobavljača u toku godine

• Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta dobavljača, može se dobiti još jedan značajan pokazatelj koji se odnosi na prosečno vreme plaćanja dobavljačima, odnosno prosečno vreme kreditiranja od dobavljača.

365 (dana)

Prosečno vreme plaćanja = ------------------------------------------ Koeficijent obrta dobavljača

8

2) Koeficijent obrta zaliha

• Ovaj koeficijent pokazuje koliko se prosečno puta zalihe realizuju i reprodukuju u toku godine. On se dobija stavljanjem u odnos cene koštanja realizovanih proizoda u jednoj godini sa prosečnim zalihama u toj istoj godini, odnosno : Cena koštanja realizovanih proizvodaKoeficijent obrta zaliha = -----------------------------------------------------

Prosečna vrednost zaliha

• Na osnovu prezentovanog koeficijenta obrta zaliha, može se dobiti još jedan značajan pokazatelj koji pokazuje prosečno vreme trajanja obrta zaliha. On se dobija stavljanjem u odnos broja dana u godini sa koeficijentom obrta :

365 (dana)Prosečno vreme trajanja jednog obrta = -------------------------------

Koeficijent obrta zaliha

9

3) Koeficijent obrta kupaca

• Ovaj koeficijent je veoma značajan analitički pokazatelj, jer pokazuje prosečno vreme potraživanja od kupaca. Pri tome, iznos potraživanja od kupaca zavisi od obima realizacije, politike kreditiranja kupaca i efikasnosti naplate nastalih potraživanja. Ovaj koeficijent se dobija pomoću formule :

Neto prihod od prodajeKoeficijent obrta kupaca = ---------------------------------

Prosečan saldo kupaca

Na osnovu dobijenog koeficijenta obrta kupaca, može se dobiti još jedan značajan pokazatelj koji se odnosi na prosečno vreme naplate potraživanja od kupaca, odnosno :

365 (dana)

Prosečan period naplate = --------------------------------- Koeficijent obrta kupaca

10

4) Koeficijent obrta ukupnihobrtnih sredstava

• Ovaj koeficijent aktivnosti pokazuje uspešnost upravljanja obrtnim

sredstvima preduzeća. Preciznije rečeno, ovak racio pokazatelj izražava koliko su prosečno puta u toku godine obrtna sredstva korišćena za plaćanje troškova i rashoda.

• Ovaj koeficijent (racio) dobija se stavljanjem u odnos ukupnih poslovnih rashoda iz bilansa uspeha i prosečnih obrtnih (ukupnih) sredstava prema stanju na početku i na kraju poslovne godine, odnosno :

Ukupni poslovni rashodiKoeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = ------------------------------------

Prosečna obrtna sredstva

• Kod ovog racio pokazatelja, umesto neto prihoda od prodaje uzimaju se ukupni izdaci (troškovi i rashodi) u cilju isključenja dobitka, kako bi se bolje iskazala efikasnost korišćenja ukupnih obrtnih sredstava u finansiranju rashoda.

11

5) Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava

• Ovaj koeficijent izražava odnos između neto prihoda od prodaje (realizacije) i dugoročno finansiranih (pokrivenih) obrtnih sredstava.

• Uska međuzavisnost koja postoji između obima poslovne aktivnosti i dugoročno finansiranih obrtnih sredstava izražava se koeficijentom obrta neto obrtnih sredstava, odnosno :

Neto prihod od prodaje

Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = ------------------------------------------ Prosečna neto obrtna sredstva

• Navedeni racio pokazatelj u odnosu na sve prethodno navedene je veoma specifičan i karakterističan. Zbog toga što se dobija na bazi odnosa neto prihoda od prodaje i neto obrtnih sredstava, proizlazi zaključak da je visok koeficijent obrta neto obrtnih sredstava “nepovoljnija solucija” u odnosu na nizak koeficijent obrta neto obrtnih sredstava.

12

6) Koeficijent obrta fiksnih sredstava

• Ovaj pokazatelj aktivnosti (obrta) omogućava ocenu efikasnosti korišćenja fiksnih sredstava. Koeficijent obrta fiksnih sredstava dobija se tako što se stavi u odnos neto prihod od prodaje (realizacije) i prosečna nabavna vrednost fiksne imovine, odnosno :

Neto prihod od prodajeKoeficijent obrta fiksnih sredstava = -------------------------------------------------

Nabavna vrednost fiksnih sredstava

• Analitička interpretacija prezentovanog koeficijenta zavisi, pre svega, od njegovog odnosa prema opšteprihvaćenim standardima među kojima se kao najprihvatljiviji smatra “prosečni koeficijent obrta za datu privrednu granu”. Međutim, treba imati u vidu da čak ni poređenje sa granskim prosekom ne obezbeđuje “idealnu” interpretaciju ovog pokazatelja (racia).

• Nizak koeficijent obrta fiksnih sredstava uzima se kao indikator suvišnog ulaganja u fiksnu imovinu (predimenzionirani proizvodni kapaciteti u odnosu na mogućnosti plasmana proizvoda na raspoloživom tržištu).

13

7) Koeficijent obrta sopstvenih sredstava

• Ovaj koeficijent aktivnosti (obrta) pokazuje efikasnost upravljanja

sopstvenim sredstvima. Pri tome, sopstvena sredstva predstavljaju onaj deo vrednosti poslovne imovine preduzeća koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Ovaj racio se dobija kada se neto prihod od prodaje podeli sa ukupnim sopstvenim izvorima finansiranja (poslovnih sredstava), odnosno :

Neto prihodi od prodajeKoeficijent obrta sopstvenih sredstava = --------------------------------------

Sopstevena poslovna sredstva

• Analitička vrednost ovog racio pokazatelja znatno je otežana činjenicom da on u sebi sadrži dva značajna aspekta finansijskog stanja preduzeća, to su: (a) aspekt finansijske sigurnosti i strukture, i (b) aspekt rentabilnosti. S tim u vezi, proizlazi zaključak da što su veći prihodi od prodaje u odnosu na sopstvena poslovna sredstva utoliko više može nastati nepovoljnija situacija u pogledu sigurnosti i finansijske strukture preduzeća, jer takav odnos pretpostavlja da preduzeće intenzivno posluje sa pozajmljenim sredstvima.

14

8) Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

• Ovaj koeficijent aktivnosti (obrta) pokazuje efikasnost upravljanja ukupnim sredstvima. Stoga, on je u stvari “sintetički” racio pokazatelj svih prethodno ovde izloženih parcijalnih racio brojeva. Analogno tome, ovaj koeficijent se dobija kada se neto prihod od prodaje (realizacije) podeli sa ukupnim izvorima finansiranja (vrednošću ukupnih poslovnih sredstava), odnosno:

Neto prihodi od prodajeKoeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = ------------------------------------

Ukupna poslovna sredstva

• Analitička interpretacija ovog pokazatelja zasniva se na logičnoj premisi da veći obim prodaje, po logici stvari, pretpostavlja i veća ulaganja u poslovna sredstva. Pri tome, prihodi od prodaje odražavaju nivo poslovne aktivnosti preduzeća, dok poslovna sredstva predstavljaju raspoloživu snagu privređivanja preduzeća koja je uložena u sticanje tih prihoda. Analogno tome, utvrđeni koeficijent obrta služi kao globalni pokazatelj efikasnosti sa kojom preduzeće koristi svoja ukupna poslovna sredstva.

15

b) Pokazatelji (racia) rentabilnosti

• Rentabilnost je ekonomsko načelo poslovanja čijom se primenom u praksi postiže takvo poslovanje u kojem se sa što manjim angažovanim (uloženim) sredstvima u reprodukciji preduzeća ostvaruje što veća dobit (profit). Pri tome, važi pravilo: što je odnos dobiti prema angažovanim sredstvima veći, veća je i rentabilnost, i obrnuto.

• Sa aspekta preduzeća, rentabilnost se ispoljava kao merilo efikasnosti upravljanja. Pri tome, generalno posmatrano rentabilnost kao ekonomsko načelo ostvaruje se u sledećim slučajevima:1) Kada se pri istim angažovanim sredstvima ostvaruje veća dobit2) Kada se pri istom ostvarenju dobiti smanjuju angažovana sredstva3) Kada se uvećavaju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu dobit raste brže od angažovanih sredstava4) Kada se smanjuju i dobit i angažovana sredstva, pri čemu je stepen smanjenja angažovanih sredstava veći od stepena smanjenja dobiti5) Kada se smanjuju angažovana sredstva, a povećava se dobit.

16

• Pokazatelji (racia) rentabilnosti mogu biti parcijalni i globalni (sintetički).• Parciajlni pokazatelji rentabilnosti utvrđuju se isključivo na bazi podataka iz

bilansa uspeha. To su: (a) stopa poslovnog dobitka, i (b) stopa neto dobitka.• Globalni ili sintetički pokazatelji rentabilnosti utvrđuju se na bazi podataka iz

oba bilansa (bilansa stanja i bilansa uspeha). U ovu grupu racia spadaju :(a) stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva, i (b) stopa prinosa na sopstvena sredstva.

• Racia rentabilnosti predstavljaju pouzdano sredstvo za kontrolu ostvarenja jednog od najvažnijih ciljeva poslovanja preduzeća, a to je maksimiziranje dobitka na dugi rok.

• Komparacija apsolutnog iznosa ostvarenog finansijskog rezultata sa planiranim, u osnovi ne predstavlja sasvim pouzdan način kontrole, jer se pri tome ne uzima u obzir visina angažovanih sredstava (tj. kapitala uloženog za ostvarenje rezultata). Zbog toga, kao pouzdan instrument kontrole služe racio brojevi rentabilnosti.

17

1) Parcijalni pokazatelji rentabilnosti

• (a) Stopa poslovnog dobitka – kvantifikuje se upotrebom sledeće formule : Poslovni dobitak

Stopa poslovnog dobitka = ----------------------- x 100 Poslovni prihodi

• Prezentovana formula (veličina stope poslovnog dobitka) u stvari pokazuje procentualno učešće poslovnog dobitka u poslovnim prihodima. Razlika do 100 % predstavlja učešće poslovnih rashoda. To ujedno znači, da je jedan od mogućih načina maksimiziranja stope poslovnog dobitka smanjenje pojedinih vrsta poslovnih rashoda.

• U kontekstu navedenog, uobičajeno je da se u okviru racio analize uspešnosti poslovanja preduzeća, oceni i učešće poslovnih rashoda u poslovnim prihodima. Ova analiza je poznata pod nazivom “analiza opterećenosti poslovnih prihoda pojedinim vrstama poslovnih rashoda”.

• Analitička interpretacija stope poslovnog dobitka : “Rast stope poslovnog dobitka ukazuje na povećanje raspona između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda, što je povoljna tendencija sa aspekta rentabilnosti preduzeća”.

18

• Na kraju, treba pomenuti i osnovne faktore koji utiču na stopu poslovnog dobitka. U tom kontekstu, treba imati u vidu da na veličinu stope poslovnog dobitka predominantno utiču dva ključna faktora, to su: (a) margina prodaje, (b) koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava.

• Kombinacijom navedena dva faktora moguće je ostvariti različite veličine stope poslovnog dobitka, s tim što postoji i potreba za procenom rizika sa kojim preduzeće posluje ako je mali koeficijent obrta ili margina prodaje.

• (b) Stopa neto dobitka – kvantifikuje se upotrebom sledeće formule :

Neto dobitakStopa neto dobitka = ---------------------- x 100

Poslovni prihodi

Prezentovana formula (veličina stope neto dobitka) u stvari pokazuje učešće neto dobitka u poslovnim prihodima. Analitička interpretacija ovog pokazatelja (racia) svodi se na sledeće : “Što je veća stopa neto dobitka, po logici stvari, veća je i rentabilnost tj. zarađivačka sposobnost preduzeća.

19

2) Globalni (sintetički) pokazatelji rentabilnosti

• a) Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva – predstavlja prinos na

ulaganja u ukupna poslovna sredstva koja su korišćena za obavljanje poslovne aktivnosti preduzeća u tekućem periodu. Imajući u vidu činjenicu da su u bilansu stanja (pripremljenom za analizu) ukupna poslovna sredstva, u skladu sa načelom bilansne ravnoteže, jednaka ukupnom kapitalu, proizlazi da ovaj indikator u stvari pokazuje “ukamaćenje” ukupno uloženog kapitala. Sledstveno tome, on se dobija iz sledećeg odnosa:

Poslovni dobitakStopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = ------------------------------------------------- x 100

Prosečna ukupna poslovna sredstva

• Broj koji se dobije iz formule pokazuje koliko je dinara prinosa, u vidu poslovnog dobitka, ostvarilo preduzeće na svakih 100 dinara prosečno angažovanih (uloženih) poslovnih sredstava.

• Analitička interpretacija ovog pokazatelja (ako se interpretira u %), svodi se na to da dobijeni broj pokazuje stopu ukamaćenja ukupnog kapitala.

20

• Cilj svakog preduzeća jeste da maksmizira stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva. Stoga, sledeća jednačina otkriva faktore koji determinišu veličinu ovog racia (stope prinosa na ukupna poslovna sredstva) :SP UPS = KO UPS x SPD pri čemu upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje :

SP UPS – Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstvaKO UPS – Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstavaSPD – Stopa poslovnog dobitka

• Navedena jednačina pokazuje da se stopa prinosa na poslovna sredstva može utvrditi i “indirektno”, odnosno kao proizvod između koeficijenta obrta prosečno angažovanih poslovnih sredstava u posmatranom periodu i stope poslovnog dobitka na prihode od prodaje (realizacije).

• U kontekstu navedenog, proizlazi zaključak da oba člana gore navedene formule čine faktore koji determinišu stopu prinosa na ukupna poslovna sredstva. To znači, da maksimiziranje iste podrazumeva ubrznje obrta ukupnih poslovnih sredstava i povećanje stope poslovnog dobitka.

21

• (b) Stopa prinosa na sopstvena sredstva – predstavlja u stvari indikator zarađivačke sposobnosti sopstvenog kapitala preduzeća. Ovaj pokazatelj (racio) može se direktno utvrditi na osnovu sledeće formule :

Neto dobitakStopa prinosa na sopstvena sredstva = ---------------------------------------- x 100

Prosečna sopstvena sredstva

• Neto dobitak označava prinos na sopstvena sredstva tj. tekući ostvareni prirast onog dela poslovnih sredstava koji je pribavljen iz sopstvenih izvora finansiranja. Imajući u vidu, da je stalno povećanje sopstvenih sredstava u ukupnim poslovnim sredstvima predominantan finansijski cilj poslovanja preudzeća, proizlazi zaključak da relativni odnosi između neto dobitka i sopstvenih sredstava predstavljaju u stvari najznačajniji kvantitaivni pokazatelj u finansijskoj analizi. Sledstveno tome, njihov relativni odnos naziva se upravo “stopom prinosa na sopstvena sredstva”.

22

• Broj koji se dobije iz prethodno prezentovane formule pokazuje koliko je dinara prinosa, u vidu neto dobitka, ostvarilo preduzeće u obračunskom periodu na svakih 100 dinara prosečno angažovanih sredstava.

• Analitička interpretacija ovog pokazatelja (ako se interpretira u %) svodi se na to da dobijeni broj pokazuje stopu ukamaćenje sopstvenog kapitala. Za konačnu ocenu visine ovog pokazatelja, pored ostalog, neophodno je izvršiti i poređenje sa odgovarajućim indikatorima u grani delatnosti preduzeća.

• Želja svakog preduzeća da maksimizira rentabilnost sopstvenog kapitala upućuju na potrebu identifikovanja faktora koji determinišu ovaj indikator. Analogno tome, sledeća jednačina upućuje na njegove determinante:SP SS = KO SS x SND pri čemu upotrebljeni simboli imaju sledeće značenje :SP SS – Stopa prinosa na sopstvena sredstvaKO SS – Koeficijent obrta sopstvenih sredstavaSND – Stopa neto dobitka

23

• Navedena jednačina pokazuje da se stopa prinosa na sopstvena sredstva može utvrditi i “indirektno”, odnosno kao proizvod između koeficijenta obrta sopstvenih sredstava u posmatranom periodu i stope neto dobitka.

• U kontekstu navedenog, proizlazi zaključak da oba člana navedene formule čine faktore koji determinišu stopu prinosa na sopstvena sredstva. To znači, da maksimiziranje iste podrazumeva ubrzanje obrta sopstvenih sredstava i povećanje stope neto dobitka.

• Zaključak : Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva i stopa prinosa na sopstvena sredstva, nesumnjivo predstavljaju dva najznačajnija globalna (sintetička) pokazatelja rentabilnosti preduzeća koji se baziraju na podacima iz bilansa stanja i bilansa uspeha. Pri tome, geleralno gledano preovladava mišljenje da je stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva bolji i ujedno potpuniji pokazatelj rentabilnosti. Osim toga, za razliku od mnogih drugih indikatora, ove stope rentabilnosti spadaju u tzv. “pokazatelje perspektive” jer pokazuju kakva je budućnost preduzeća za koje se izračunavaju.

24

c) Pokazatelji (racia) ekonomičnosti

• Ekonomičnost predstavlja ekonomsko načelo čijom se primenom u praksi

ostvaruje maksimalna vrednost proizvodnje ili usluga, sa minimalnim troškovima sva tri elementa proizvodnje : rada, sredstava za rad i predmeta rada. Pojmovno gledano, izraz ekonomičnost se vezuje za reč štedljivost.

• Ekonomičnost predstavlja parcijalni izraz efikasnosti poslovanja preduzeća. Generalno posmatrano, ekonomičnost kao ekonomsko načelo ostvaruje se u sledećim slučajevima :1) Kada se pri istim troškovima ostvaruju veći rezultati2) Kada se isti rezultati ostvaruju sa manjim troškovima3) Kada se povećavaju i rezultati i troškovi, ali tako da vrednost rezultata raste brže od troškova4) Kada se smanjuju i rezultati i troškovi, ali se pri tome troškovi proporcionalno brže smanjuju od rezultata5) Kada se rezultati povećavaju, a troškovi se smanjuju.

25

• U kontekstu problema koje ovde razmatramo (kontrola zasnovana na finansijskoj analizi), treba imati u vidu da merenje ekonomičnosti predstavlja sredstvo kontrole realizacije ciljeva preduzeća.

• Međutim, sagledavanje ekonomičnosti poslovanja samo na osnovu bilansa uspeha ograničeno je karakterom i brojem raspoloživih informacija o rashodima i prihodima koje pruža bilans uspeha. U tom kontekstu, detaljnije podatke koji omogućavaju sveobuhvatniju analizu ekonomičnosti poslovanja preduzeća obezbeđuje “obračun troškova”, naravno u preduzećima kod kojih je ovaj deo računovodstva razvijen i dobro organizovan.

• Analogno navedenom, bilansni aspekt ispitivanja i ocene ekonomičnosti poslovanja preduzeća svodi se u suštini na kvantifikovanje, analizu i interpretaciju dva značajna pokazatelja (racia) ekonomičnosti, to su :1) Pokazatelj (racio) poslovne ekonomičnosti, i2) Pokazatelj (racio) ukupne ekonomičnosti.

26

1) Racio poslovne ekonomičnosti

• Ovaj pokazatelj (racio) usmeren je na ispitivanje odnosa između poslovnih prihoda i poslovnih rashoda preduzeća. Takođe, on se smatra najznačajnijim indikatorom poslovanja preduzeća, jer u većini preduzeća poslovni prihodi predstavljaju osnovni izvor prihoda. Racio poslovne ekonomičnosti se izračunava na osnovu sledeće formule:

Poslovni prihodiRacio poslovne ekonomičnosti = -----------------------

Poslovni rashodi

• Rezultirajući količnik iz navedene formule pokazuje koliko je dinara poslovnih prihoda ostvareno ja 1 dinar poslovnih rashoda u analiziranom periodu. Ovaj racio pokazatelj može biti : jedanak 1, veći od 1, i manji od 1.- Ako je ovaj racio = 1 to znači da su poslovni prihodi jednaki poslovnim rashodina.- Ako je ovaj racio > 1 to znači da je preduzeće ostvarilo dobitak i da je ekonomičnost povoljna.- Ako je ovaj racio < 1 to znači da je preduzeće ostvarilo gubitak i da je ekonomičnost nepovoljna .

27

2) Racio ukupne ekonomičnosti

• Ovaj pokazatelj (racio) usmeren je na ispitivanje odnosa između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda u preduzeću, a on se dobija pomoću formule:

Ukupni prihodiRacio ukupne ekonomičnosti = ----------------------

Ukupni rashodi

• Rezultirajući količnik iz navedene formule može imati različite vrednosti, a samim tim i različita značenja. Naime, ovaj racio pokazatelj može biti : jednak 1, veći od 1, i manji od 1. - Ako je ovaj racio = 1 to znači da su ukupni prihodi jednaki ukupnim rashodima (samo teorijski).- Ako je ovaj racio > 1 to znači da je preduzeće ostvarilo dobitak i da je ekonomičnost povoljna.- Ako je ovaj racio < 1 to znači da je preduzeće ostvarilo gubitak i da je ekonomičnost nepovoljna.

• Kao što se vidi, interpretacija ovog indikatora (racia ukupne ekonomičnosti), analogna je već izloženom značenju prethodnog indikatora (racia poslovne ekonomičnosti), s tom razlikom što se ovde radi o ukupnim prihodima, a ne poslovnim prihodima.

28

• Zaključak : Na osnovu dosadašnjih izlaganja vezano za prikaz osnovnih racio pokazatelja na kojima se temelji finansijska kontrola, moglo se videti da racio brojevi pokazuju relevatne odnose između logički povezanih delova bilansa (stanja i uspeha), u nameri da budu istaknute ključne relacije za ocenu finansijskog položaja i prinosne (zarađivačke) moći preduzeća.

• Međutim, racio analiza se ne sme izjednačiti sa kvantifikovanjem i pukom kalkulacijom pojedinih pokazatelja (racia) jer je “analiza” šira od toga. To ujedno znači da racio analiza predstavlja samo analitičku tehniku, dok je glavni akcenat na interpretaciji racio brojeva u smislu – šta oni pokazuju, koja im je informaciona vrednost i kako ih upotrebiti.

• Na kraju, treba posebno istaći da je jedan od glavnih nedostataka svih racio brojeva njihova delimičnost. S tim u vezi, treba imati u vidu nekoliko važnih napomena: (a) od svakog pojedinačnog racia treba očekivati samo ono čemu je on posvećen, (b) svako širenje informacionog interesa nužno traži kombinovano razmatranje više racia, i (c) samo na osnovu posmatranja svih racia mogu se donositi konačne ocene finansijskog položaja preduzeća.

29

V E Ž B E

• Dati su bilansi stanja za početak i kraj tekuće godine, kao i bilans uspeha za posmatranu godinu preduzeća “MB Komerc”.

• Izračunati racia profitabilnosti :- Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva- Stopa prinosa na sopstvena sredstva

• Izračunati racia aktivnosti :- Koeficijent obrta dobavljača- Koeficijent obrta zaliha- Koeficijent obrta kupaca- Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava- Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava- Koeficijent obrta fisknih sredstava- Koeficijent obrta sopstvenih sredstava- Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava

30

Komparativni bilans stanjapreduzeća “MB Komerc”

G O T O V I N A 1.000.000 1.400.000

K U P C I 4.000.000 3.500.000

Z A L I H E 3.000.000 4.000.000

UKUPNA OBRTNA SREDSTVA 8.000.000 8.900.000

OSNOVNA SREDSTVA – NABAVVNA VREDNOST 16.000.000 18.000.000

ISPRAVKA VREDNOSTI OSNOVNIH SREDSTVA 3.000.000 4.000.000

OSNOVNA SREDSTVA – SADAŠNJA VREDNOST 13.000.000 14.000.000

U K U P N A A K T I V A 21.000.000 22.900.000

UKALKULISANE OBAVEZE 600.000 400.000

DOBAVLJAČI 1.000.000 1.400.00

KRATKOROČNI KREDITI 1.000.000 900.000

KRATKOROČNE OBAVEZE 2.600.000 2.700.000

DUGOROČNI KREDITI 3.000.000 3.300.000

UKUPNE OBAVEZE 5.600.000 6.000.000

SOPSTVENI IZVORI – POČETNO ULAGANJE 11.400.000 11.400.000

AKUMULIRANI DOBITAK 4.000.000 5.500.000

SOPSTVENI IZVORI 15.400.000 16.900.000

U K U P N A P A S I V A 21.000.000 22.900.000

31

Bilans uspeha preduzeća“MB Komerc”

NETO PROIHOD OD REALIZACIJE 20.000.000

CENA KOŠTANJA REALIZOVANIH PROIZVODA 12.000.000

BRUTO DOBITAK 8.000.000

TROŠKOVI PRODAJE 700.000

TROŠKOVI UPRAVE I ADMINISTRACIJE 1.300.000

TROŠKOVI AMORTIZACIJE 1.000.000

POSLOVNI DOBITAK 5.000.000

KAMATE NA KREDITE 500.000

DOBITAK PRE OPOREZIVANJA 4.500.000

POREZ NA DOBITAK 2.250.000

NETO DOBITAK 2.250.000

32

REŠENJA

• RACIA PROFITABILNOSTI :- Stopa prinosa na ukupna poslovna sredstva = (5.000.000 / 21.950.000) x 100 = 22,78%- Stopa prinosa na sopstvena sredstva = (2.250.000 / 16.150.000) x 100 = 13,93%

• RACIA AKTIVNOSTI :- Koeficijent obrta dobavljača = (12.000.000 1.000.000 / 1.200.000 = 10,83- Koeficijent obrta zaliha = 12.000.000 / 3.500.000 = 3,43- Koeficijent obrta kupaca = 20.000.000 / 3.750.000 = 5,33- Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava = 17.750.000 / 8.450.000 = 2,10- Koeficijent obrta neto obrtnih sredstava = 20.000.000 / 5.800.000 = 3,45- Koeficijent obrta fiksnih sredstava = 20.000.000 / 17.000.000 = 1,18- Koeficijent obrta sopstvenih sredstava = 20.000.000 / 16.150.000 = 1,24- Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava = 20.000.000 / 21.450.000 = 0,91

33

METODOLOŠKE NAPOMENE

• Respektujući redosled dosadašnjih izlaganja tematskih područja koje obuhvata IV. poglavlje udžbenika (“Finansijska kontrola kao instrument upravljanja finansijama preduzeća”), ostalo nam je da razmotrimo još samo dve tematske celine iz pomenutog poglavlja, to su : prvo, analiza neto obrtnog fonda (str. 173 – 177 udžbenika), i drugo, cash flow analiza (str. 177 – 183 udžbenika).

• Međutim, iz metodloških razloga pomenute dve tematske celine na ovom mestu nećemo razmatrati iz čisto metodoloških razloga, budući da će iste biti posebno prezentovane u okviru razmatranja problematike V. poglavlja udžbenika (“Finansijska analiza kao instrument upravljanja finansijama preduzeća”) kada se bude detaljnije razmatrala problematika podela finansijske analize – prema instrumentima : (1) vizuelna finansijska analiza, (2) finansijska analiza pomoću računa pokrića, (3) racio analiza, (4) analiza neto obrtnog fonda, (5) cash flow analiza, i (6) funds flow analiza.