Upravljanje resursima preduzeća

8/15/2019 Upravljanje resursima preduzeća

http://slidepdf.com/reader/full/upravljanje-resursima-preduzeca 1/31

Cilj časaUpoznavanje sa:

Teorijama preduzeća i njihovim osnovnimkarakteristikamaPojmom resursaVrstama resursaKarakteristikama resursaPojmom i vrstama sposobnostiPojmom i vrstama kompetencijaPojmom i vrstama ekonomskih renti



Istorijski razvoj teorija preduzećaPostoje brojne teorije o preduzećuSve teorije proučavaju dva ključna pitanja: – za to preduzeća postoje i – ta odre!uje njihovu veličinu i delokru" rada#

Sve teorije imaju jedinstven stav da je primarnicilj preduzećamaksimiranje profita #$azlikuju se po sredstvima za ostvarivanje pro%ita#

&utori koji izučavaju preduzeće bave se sledećom relacijom:inputi-transformacija inputa- outputi.

'e!utim( razlikuju se po tome kom elementu daju primat#



Klasifikacija teorija preduzeća)eoklasična teorija preduzeća

*ainov tip industrijske or"anizacije+umpeterova teorija preduzeća,ika"o kola

-konomija transakcionih tro kova



Neoklasična teorija preduzećaPrimat daje inputima#

Preduzeća je inte"rator inputa#.snovni inputi su rad i kapital#.ni su mobilni i deljivi i kreću se ka alternativiu kojoj se maksimira pro%it#



Bainov tip industrijske organizacije

/ormuli e se nova relacija: struktura –

pona anje – per%ormanse#0nsistira se na stvaranju monopola ( odnosnoda u jednoj "rani postoji mali broj preduzećaprodavaca kako bi se lak e kontrolisao obimproizvodnje i prodaje( a time i prodajne ceneproizvoda#Preduzeće je re"ulator outputa#



Šumpeterova teorija preduzeća)ajva1niji inputi su inovacije#

0novacije mo"u biti: novi proizvodi( novi metodiproizvodnje( nova tr1i ta( nove %ormeindustrijske or"anizacije( itd#

Preduzeće je stvaralac novih načinakonkurencije#



ikago !kolaStavlja akcenat na e%ikasnost#

-%ikasnost se posti1e diferenciranjem odkonkurencije 2u proizvodnji ili distribuciji3#

)ajva1niji input su informacije i znanje.



"konomija transakcioni# tro!kovaTransakcioni tro kovi nastaju zbo"komuniciranja sa tr$i!tem.

.ni obuhvataju tro kove pre"ovaranja( tro kove sklapanjau"ovora i tro kove primene u"ovora#'o"u biti veoma visoki zbo": – &simetričnosti in%ormacija –

'oralno" hazarda( i – Speci%ičnosti resursa#Preduzeće ih mo1e izbeći ukoliko neke aktivnosti obavlja samo(umesto da ih pribavlja sa tr1i ta#



%snovne karakteristike teorije dinamičkekonkurentnosti

.snovne karakteristike ove teorije su sledeće:

Preduzeće je ekonomski entitet 2subjekat3 koji kombinujehetero"ene resurse(4etero"enost resursa je uslovljena hetero"eno ću tra1nje(Preduzeća koja imaju odre!enu konkurentsku prednost imajusuperiornije %inan# per%ormanse u odnosu na konkurenciju(Konkurentsko zaostajanje vodi slabim %in# per%ormansama ilikvidaciji preduzeća#Konkurencija je proces selekcije(.na vodi povećanju produktivnosti i ekonomskom rastu kako nanivou preduzeća( tako i na nivou dru tva#



&ovezanost izme'u resursa preduzeća(

njegove tr$i!ne pozicije i finansijski#performansi

Povezanost se o"leda u sledećem:

Komparativna prednost u resursima 5 konkurentskaprednost na tr1i tu 5 superiorne %inansijske per%ormanse

0zjednačenost u resursima 5 izjednačenost tr1i nepozicije 5 jednake %inansijske per%ormanse#

Komparativni nedostaci u resursima 5 konkurenstskozaostajanje na tr1i tu 5 in%eriorne %inansijske

per%ormanse#



&ristupi koji o)ja!njavaju za!topreduzeća sa istim resursima imajurazličite finansijske performanse

Postoje tri pristupa# To su:

&ristup konkurentske prednosti zasnovane na resursima –najva1niji resurs su ključne kompetencije koje predstavljajuspeci%ičnu kombinaciju resursa i sposobnosti i omo"ućuju dapreduzeća budu %inansijski superiornija od dru"ih#

&ristup konkurentske prednosti zasnovane na znanju –najva1niji resurs jeznanje koje pravi razliku izme!u uspe nih imanje uspe nih preduzeća#

&ristup konkurentnog pozicioniranja – ona preduzeća koja sebolje tr$i!no pozicioniraju mo"u ostvariti bolje %inansijskeper%ormanse#



&ojam resursaPojam resursi je novije" datuma i zamenjuje tradicionalnenazive kao to su elementi reprodukcije 2mikroekonomija3i %aktori reprodukcije 2makroekonomija3#Postoje brojne de%inicije resursa:

$esursi su svaka korisna stvar ili entitet($esursi su opipljivi i neopipljivi elementi koji stoje naraspola"anje preduzeću($esursi su vrednosti( prakse i akcije koje preduzećepreduzima da bi zadovoljilo tra1nju( itd#

)eke de%inicije odra1avaju stanje ( a neke aktivnosti.



&odele resursa*esursi u u$em smislu+ – %inansijski( – materijalni i 2odra$avaju stanje, – ljudski resursi#

*esursi u !irem smislu+ – resursi u u1em smislu( – sposobnosti i 2odra$avaju stanje i aktivnosti, – kompetencije#



%stale podele resursa.snovni resursi – $adna sna"a( – Predmeti rada( – Sredstva za rad

0zvedeni resursi – Preduzetni tvo( – 'enad1ment( – 6nanje( – 0novacije

Prema pojavnom obliku – /izički – /inansijski – 7judski

– 'aterijalni

– )ematerijalni

Sa aspekta doprinosakonkurenskoj prednosti – Strate"ijski – )estrate"ijski



%stale podele resursaPrema %leksibilnosti – /leksibini – plastični – )e%leksibilni – neplastični

Prema stepenumobilnosti – 8te ki9 resursi – 8laki9 resursi

Prema cilju upotrebe – &h sical – %izički – * eputational – reputacioni – %r"anizational –

or"anizacioni – inancial – %inansijski – Intellectual and 4uman –

intelektualni i humani – echnolo"ical ; tehnolo ki



/nanje( informacije i inovacije kaovrsta resursa preduzeća

/nanje. 6bo" va1nosti znanja u savremenim uslovima poslovanjao njemu se "ovori kao o posebnom resursu#

6nanje mo1e biti supstitut svih elemenata proizvodnje#Informacije su najva1niji resurs u in%ormatičkom dru tvu#0n%ormacije mo"u imati karakter predmeta rada( ali su one svojstvoradne sna"e#

Inovacije nastaju kao rezultat kombinovanja resursa na nov iori"inalan način# .ne mo"u biti rezultat rada zaposlenih kaopojedinaca( "rupa( preduzeća kao celine ili( pak( poslovnih mre1a#0novacije su najbolji način za pobe!ivanje konkurencije# kapitala#



0pecifični resursiSpeci%ični resursi su oni koji nisu dostupni svim preduzećima(već ih preduzeće kreira i razvija samo za svoje potrebe#

,esto su izvor konkurentske prednosti preduzeća pakonkurencija poku ava da ih kopira#

Speci%ični resursi nikada ne mo"u u potpunosti da budu

kopirani i to iz tri razlo"a: – Straranju ori"inalnih( speci%ičnih resursa doprinosi istorijski

kontekst koji se ne mo1e ponoviti# – Kreiranje i razvijanje speci%ičnih resursa je du" proces učenja# – )a speci%ičnost resursa utiče i dru tveni kontekst u kome se

razvijaju#



Karakteristike resursa$esursi mo"u biti : –

4etero"eni – $etki – Vredni – Te ki za kopiranje – Speci%ični ili unikatni – 0mper%ektno mobilni – Supstitabilni



1rste neopipljivi# resursa preduzećaPostoji četiri "rupa shvatanja( odnosno de%inicija o tome

ta su neopipljivi resursi( a to su:

<3 )eopipljivi resursi predstavljaju suprotnost opipljivim resursima(

=3 )eopipljivi resursi predstavljaju intelektualne resursepreduzeća(

>3 )eopipljivi resursi prema računovodstvenoj i %inansijskojre"ulativi(

?3 0nter"ralni pristup neopipljivim resursima#



Neopipljivi resursi kao suprotnostopipljivim resursima

)eke od de%inicija iz ove "rupe su sledeće:

)eopipljivi resursi su suprotnost opipljivim resursima iobuhvataju patente( autorska prava( intelektualnu svojinu i"ood@ill#

To su resrusi )ez fizičke supstance ( ali se mo"u identi%ikovati# Nisu sadr$ani u )ilansu stanja ali su ključni za procenuvrednosti preduzeća( itd#



Neopipljivi resursi kao intelektualniresursi

)eopipljivi resursi se izjednačavaju sa intelektualnim kapitalom

20K3 preduzeća0K 2neopipljiva imovina3 se smatra razlikom izme!u tr1i ne iračunovodstvene vrednosti kompanije#

0K 2neopipljiva imovina3 se sastoji iz humano" i strukturno"kapitala( a sturkturni iz or"anizaciono" kapitala i odnosa sakupcima# .r"anizacioni kapital se sastoji od inovacija itehnolo"ije



Neopipljivi resursi prema računovodstvenoji finansijskog regulativiPrema raučovodstvenoj re"ulativi sva imovina se deli namaterijalnu i nematerijalnu ( a nematerijalna 2neopipljiva3 sedeli na onu koja se mo$e i koja se ne mo$e identi%ikovati#

)eopipljiva imovina koja se ne mo$e identi%ikovati je reputacijapreduzeća( brzina izvr avanja obaveza( specijalizovani radnici(itd#)eopipljiva imovina koja se mo$e identi%ikovati se sastoji iz: – neop# imovine vezane za tr1i te 2tr"ovačka marka( sporazumi saposl# partenerima3( – za tehnolo"iju 2teh# dokumenacija3( – za umetnost 2za titni znak %irme( reklamni spot3( – za kupce 2u"ovori sa njima3( – za obradu podataka 2so%t@eri( arhiva3

– za ljudski kapital 2u"ovori( sporazumi sa sindikatom3( itd#



Integralni pristup u definisanjuneopipljive imovine

.vde se neopipljiva imovina de%ini e sa

stanovi ta svr#e za koju se koristi#$azlikuju se: – ula"anja u razvoj( – koncesije( – patenti( – licence – "ood@ill#



%snovne karakteristike neopipljive

imovinePo to nema materijalni( opipljivi oblik( neopipljiva imovina sete!ko kopira od strane konkurencije(

Predstavlja izvor konkurentske prednosti (

e$e se upravlja neopipljivom( ne"o opipljivom imovinom(

)eopipljivi resursi ne mogu da kreiraju vrednostsamostalno( već sadejstvu sa opipljivim resursima(

$etko utiču na %inansijske per%ormanse direktno( a če ćeindirektno(

,e će su unikatni i specifični ne"o opipljivi resursi#



&ojam sposo)nostiSpada u resurse posmatrane u !irem smislu #Predstavlja neopipljivu imovinu preduzeća#

Sposobnost se de%ini e na različite načine: – o je način pokretanja ljudi i resursa da zajednički izvr!erad.

– 2ogućnost preduzeća da eksploati!e svoje resurse( – 0et poslovni# procesa( itd.

0poso)nost funkcioni!e samo u sadejstvu sa drugim resursima. 6bo" va1nosti sposobnosti za uspe nost preduzeća nastala je teorijakoja se naziva teorija konkurentske prednosti zasnovane nasposo)nostima #



1rste sposo)nosti %snovna podela

0ndividualne sposobnosti.r"anizacione sposobnosti#Tehničke sposobnostiSocijalne sposobnosti

Izvedena podela

0ndividualne tehničkesposobnosti0ndividualne socijalnesposobnostiTehničke sposobnostipreduzeća

Socijalne sposobnostipreduzeća

&rema značaju za konkurenskuprednost

.snovne sposobnostiStrate"ijske sposobnostiAi%erentne sposobnosti

&rema načinu nastajanja0z"ra!ene sposobnosti(Stečene sposobnosti(

&rema poslovnim funkcijama.snovne sposobnostiPodr1avajuće sposobnosti



&ojam kompetencijaPostoje brojne de%inicijekompetencija # )eke od njih su sledeće: – Kompetencije su kompleksna mre1a resursa i sposobnosti# – Kompetencije su sadejstvo resursa i sposobnosti# – To je proces u kome preduzeće nadma uje dru"a preduzeća#

Postoje i ključne kompetencije#

To je najvredniji resurs preduzeća koji mu daje konkurentskuprednost( odnosno ključne kompetencije su ono po čemu se nekopreduzeće )itno razlikuje od konkurenata#Bez"ra ključnih kompetencija – aktivnosti koje preduzeće obavljaizvrsno( odnosno mno"o bolje od konkurenata#



1rste kompetencija.snovna podela

– 0ndividualnekompetencije 2znanje(ve tine i sposobnostizaposlenih3

– .r"anizacione2kolektivna akcija nanivou preduzeća3

Prema ulozi u

%ormulisanjustrate"ije:

Kompetencijestrate"ijskih poslovnih

jedinica#

Kompetencije preduzeća



%dnos izme'u ključni# kompetencija(

jezgra proizvoda i zavr!nog proizvodaKljučne kompetencije predstavljaju ono po čemu se jedno preduzeće bitno razlikuje od konkurenata i tomu donosi prednost u odnosu na njih#

6avr ni proizvodi su "otovi proizvodi koji seisporučuju kupcima#

Bez"ra proizvoda su oni elementi ili delovi zavr no"proizvoda koji čine da se taj proizvod razlikuje odkonkurentata i donosi preduzeću lidersku poziciji#



*esursi i ekonomska renta$esursi najče će imaju alternativnu upotrebu#

)ajbolja alternativa je ona u kojoj se resursreprodukuje i ostvaruje najveću zaradu odnosnoprinos 2rentu3#

-konomska renta proističe na osnovu nekekarakteristike resursa 2de%icitarnost( unikatnost(%leksibilnost( itd#3



1rste ekonomski# renti*ikardova renta – prinos po osnovude%icitarnih resursaŠumpeterova 3preduzetnička, renta – prinospo osnovu unikatnosti i speci%ičnosti resursa#2onopolska renta – prinos po osnovune%leksibilnosti resursa&orterova renta 3kvazi renta, – prinos poosnovu distikntivnih kompetencija i speci%ičneimovine3#

Documents

Upravljanje resursima preduzeća