UVOD U NAUČNO-ISTRAŽIVAČKI RAD

Dr Vesna Antić, vanredni profesor

I Učenje - uglavnom se zasniva na pamćenju.

U programe osnovnog i srednjeg obrazovanja ulaze nastavni sadržaji čija seistinitost ne dovodi u pitanje, pa se od učenika i ne traži kritički odnos prematakvim sadržajima.

II Studiranje - zasniva se na razmišljanju, tj. na kritičkom odnosu.

Programi fakulteta približavaju studente granicama ljudskog saznanja,upućuju ih na otvorena pitanja u nauci i upoznaju sa različitim odgovorimana ta pitanja...

U tako nedovoljno definisanim situacijama učenjem se ne može doći dozadovoljavajućih odgovora na pitanja koja se postavljaju. Memorija ovde nijedovoljna, već se traži aktivan i kritički odnos prema onome što se proučava -analizira.

To znači da se procenjuju odgovori tamo gde ih je više, da se traže tamo gdeih nema i da se postavljaju pitanja koja još nisu postavljena. Zbog toga se nafakultetu proces sticanja znanja ne zove učenje već studiranje, a subjekt togprocesa nije učenik nego student.

STICANJE ZNANJA

Svako razmišljanje nije isto što i naučno mišljenje.

Naučno mišljenje je samo jedan specifični način razmišljanja, a ciljmu je da bude istinito.

Da bi mogli stvarno studirati studenti moraju da ovladaju principimanaučnog mišljenja.

NAUKA - šta je to ?

Postoje brojne definicije

Nauka je ...

sistematizovan i argumentovan skupznanja (u određenom istorijskomrazdoblju) o objektivnoj stvarnosti, dokoga se došlo primenom objekitvnihistraživanja.

Ova definicija nam govori o povezanosti nauke i :

• Društva – nauka nije usamljeni,nezavisni tragač za istinom.

• Tehnološkog razvoja - svaki novitehnološki pronalazak menja toknauke i otvara nova pitanja.

NAUKA JE:

• METOD PRILAŽENJA EMPIRIJSKOM SVETU, SVETUPRISTUPAČNOM NAŠIM ISKUSTVIMA.

• NIZ RAZLIČITIH ALI MEĐUSOBNO POVEZANIHINTELEKTUALNIH AKTIVNOSTI.

• JEDINSTVO TEORIJE I PRAKSE.

• SISTEM ISTINITIH SAZNANJA KOJIMA SE TUMAČEPOJAVE U PRIRODI, DRUŠTVU I LJUDSKOMMIŠLJENJU.

CILJ NAUKE

• Da proširi znanje o fizičkom,biološkom i socijalnom svetu, vanokvira onoga što se već zna.

• Postavljanje, otkrivanje, boljerazumevanje, kao i objašnjavanjeuzročnih veza među pojavama ibitnim faktorima koji uslovljavajunjihovo postojanje i menjanje.

• Da objasni svet u kome čovek živi,da objasni čoveka – da pruži znanjakoja će čovek koristiti .

Etička odrednica

Razvoj nauke uslovljen je vezivanjem za materijalnuproizvodnju kroz koju se vrši njena verifikacija.

Ubrzani razvoj proizvodnje uslovljen je intenzivnijomprimenom i razvojem nauke.

U savremenim uslovima nauka pruža teoretsku podloguza razvoj efikasnijih i ekonomičnijih sredstava za rad ipostupaka proizvodnje, kao i za razvoj proizvoda sadominantnim upotrebnim svojstvima.

STRUKTURA NAUČNOG ZNANJA:

Naučne činjenice

Naučni zakoni

Naučne teorije i modeli

PODELA NAUKE

Najčešće klasifikacije prema:

• Oblastima proučavanja

• Metodama istraživanja

• Nivoima istraživanja

• Prisustvu ili odsustvu vlastitih naučnih zakona

PODELA PREMA OBLASTIMA PROUČAVANJA

• Humanitarno –filozofske nauke

• Društvene nauke

• Prirodne nauke

• Medicinske nauke (medicina, stomatologija, farmacija, veterina)

• Tehničke nauke

• Biotehničke nauke

• Informatičke nauke

Podela prema metodu istraživanja

Eksperimentalne Neeksperimentalne

Podela prema prisustvu vlastitih zakona

• DEDUKTIVNE NAUKE – bazirane na opštimzakonima uz kreiranje niza specifičnih za tunauku.

• INDUKTIVNE NAUKE –bazirane mahom naopštim zakonima, nemaju vlastite –

medicinske nauke.

Naučno istraživanje karakteriše sistematski pristupgenerisanju novog znanja, koji se nadovozuje na prethodnirad i prethodne rezultate, i u isto vreme proverava da li uokviru prethodnog rada postoje propusti .

Najvažniji zadatak naučno-istraživackog rada je da proizvedenovu naučno relevantnu informaciju.

Naučno relevantna informacija može biti bilo koji skuppodataka koji su prošli rigoroznu proveru naučnogmetoda.

Naučna informacija može da bude korektan i koncizan opispojava, procesa i sistema interesantnih nauci.

Ne postoji zadovoljavajuća definicija izraza „naučno istraživanje“.

Istraživanje treba shvatiti kao sistematski, kritički,kontrolisani i ponovljivi proces sticanja novih znanja,neophodnih (a ponekad i dovoljnih) za identifikovanje,određivanje i rešavanje naučnih (teorijskih i empirijskih)problema.

Sistematičnost: dobra uređenost istraživanja, obezbeđivanjeprirodnog i logičnog sleda njegovog procesa.

Kontrolisanost: sprovođenje u, što je moguće bolje,nadziranim uslovima kako bi se isključile alternativnemogućnosti.

Kritičnost: sve važne tvrdnje o pojavama, procesima,odnosima i svojstvima u oblasti koja se proučava moraju seozbiljno, iskreno i strogo procenjivati, proveravati iobrazložiti odgovarajućim svedočanstvom.

Istraživanje je sistematsko prikupljanje, analiza iinterpretacija podataka sa ciljem da se odgovori na određenopitanje ili reši zadati naučni problem.

NAUČNI PROBLEM - NEREŠENO PITANJE KOJE SE MOŽEREŠITI SAMO NAUČNIM METODOM.

NAUČNI PROBLEM MOŽE BITI SPORNO PITANJE, BEZJASNOG ODGOVORA.

Istraživanje je svesni proces koji treba da nam pružiinformacije o osobinama neke pojave ili proizvede novasaznanja o njoj i to na nivou:

• Svesti o nekoj pojavi, njenim karakteristikama, svojstvima,uzročnoj vezi.

• Jezičke formulacije stečenog znanja.

Члан 1Овим законом уређује се систем научноистраживачке делатности уРепублици Србији, и то: планирање и остваривање општег интереса унаучноистраживачкој делатности, обезбеђивање квалитета научно -истраживачког рада и развоја научноистраживачке делатности, општаначела оснивања, организације и управљања организацијама које обављајуову делатност, општи интерес у научноистраживачкој делатности и условиза обављање те делатности ради остваривања општег интереса, стицањезвања истраживача, финансирање програма од општег интереса, као и другапитања од значаја за обављање научноистраживачке делатности.

ЗАКОНО НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКОЈ ДЕЛАТНОСТИ

("Сл. гласник РС", бр. 110/2005, 50/2006 - испр. и 18/2010)I ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Предмет закона

Naučno-istraživački rad je definisan u dokumentima svih institucija kojese bave finansiranjem takve delatnosti.

ŠTA KAŽE ZAKON?

Научноистраживачка делатност

Члан 2Научноистраживачка делатност је делатност од посебног значаја засвеукупни развој Републике Србије заснована на знању, а заједно сависоким образовањем, главни је чинилац и покретач привредног иукупног друштвеног развоја.

Научноистраживачка делатност, као делатност од посебног значаја заРепублику Србију, саставни је део међународног, научног, образовног икултурног простора.

Члан 3Научноистраживачка делатност, у смислу овог закона, јестесистематски стваралачки рад који се предузима ради откривања новихзнања, с циљем подизања општег цивилизацијског нивоа друштва икоришћења тих знања у свим областима друштвеног развоја.

Члан 4Научноистраживачка делатност остварује се: основним, примењеним иразвојним истраживањима и оспособљавањем кадра занаучноистраживачки рад.

Carl Sagan - pionir egzobiologije (nauke o vanzemaljskom životu)

Naučno istraživanje treba shvatiti kaosistematsko, kontrolisano, empirijsko ikritičko ispitivanje hipotetičkih tvrdnji,koje se zasnivaju na pretpostavljenom odnosuizmeđu različitih pojava.

Naučno istraživanje je proces u kome je razmišljanje dominantno.

Charles Darwin

Nauka se sastoji od sakupljenih činjenica od kojih se mogu izvesti opšti zakoni i zaključci.

Postoje različiti kriterijumi za kategorizacijuvrste naučnog istraživanja.

Podele istraživanja:

Teorijska i empirijska (prema prirodi istraživanja)

Fundamentalna i primenjena (prema cilju istraživanja)

Eksplorativna i usmerena ka proveravanju hipoteza(prema funkciji)

Jednokratna (rešavanje konkretnog problema) ilirazvojna istraživanja

Osnovne vrste naučnih istraživanja

TEORIJSKA I EMPIRIJSKA ISTRAŽIVANJA

Nije reč o oštroj granici izmedu teorijskih i empirijskihistraživanja.

Ako su i problem koji se istraživanjem rešava i svedočanstvo(rešenje problema) teorijske prirode ili ako su obaempirijske prirode, onda nema ničeg spornog, ali ako su oniiz razlicitih „sfera“, onda je razvrstavanje po pripadnostiteorijskom ili empirijskom tipu nemoguće.

Empirijska istraživanja mogu da utiču na opšti trend urazvoju teorije, naročito zahvaljujući pronalaženju novihistraživačkih postupaka, a ona doprinose i pojmovnoj“čistoći” teorije, jer zahtevaju da značenja upotrebljenihizraza budu jasno odredena.

FUNDAMENTALNA I PRIMENJENA ISTRAŽIVANJA

Fundamentalna istraživanja se preduzimaju radi sticanjanovih znanja i proširivanja granica postojećeg sistemaznanja u nekoj oblasti.

Nemaju obavezu da odgovore na praktična pitanja.

Primenjena istraživanja se preduzimaju radi sticanja novihznanja i informacija neophodnih za rešavanje određenihpraktičnih problema u nekoj oblasti.

Primenjena istraživanja imaju neposrednu praktičnuusmerenost, a fundamentalna nemaju, ali to ne znači da jepraktična primenljivost nalaza stečenih fundamentalnimistraživanjima manja od nalaza primenjenih istraživanja.

FUNDAMENTALNA I PRIMENJENA ISTRAŽIVANJA

Ishodi fundamentalnih istraživanja su mnogo neizvesniji odishoda primenjenih istraživanja, jer se odnose na opštaznanja.

Napredak postignut fundamentalnim istraživanjima običnobiva praćen napretkom primenjenih istraživanja.

Istorija nauke svedoči o slučajevima u kojima je primenjenoistraživanje neočekivano urodilo plodovima koji suusmeravali fundamentalna istraživanja i proširili njegovegranice.

EKSPLORATIVNA I PROVERAVAJUĆA ZA HIPOTEZE

Eksplorativna (izviđačka) istraživanja se preduzimaju u početnimproučavanjima u nekoj oblasti koja sadrži veoma mnogo nepoznatog.

Planovi i nacrti eksplorativnih istraživanja su neformalni, gipki,prilagodljivi i osetljivi za otkrivanje neočekivanog, iznenadujućeg idotle nenaslućivanog.

Iz eksplorativnih istraživanja mogu da niknu zamisli mogućihprobnih rešenja datog problema – hipoteze.

Istraživanja koja se preduzimaju radi proveravanja postavljenihhipoteza (pretpostavki) imaju strože formalne nacrte odeksplorativnih istraživanja.

Neočekivani, neobični nalazi istraživanja mogu uticati na nastanakteorije, mogu je začeti ili preinačiti, odnosno proširiti teoriju.

PODELA ISTRAŽIVANJA PREMA AMERIČKOJ KOMPANIJI“Du Pont”:

Pionirska istraživanja usmerena su na razvoj novihproizvoda i u toku rada mogu se susresti sa izvršavanjemzadataka iz domena kako fundamentalnih tako i razvojnihistraživanja.

Prateća ili potporna istraživanja se odnose na poboljšanjekvaliteta postojećih proizvoda ili na povećanjeekonomicnosti proizvodnje, što drugim rečima rečeno,predstavljaju razvojna istraživanja.

Struktura empirijskog istraživanja

Obuhvata tipične faze procesa istraživanja preduzetog radiproveravanja hipoteza.

Sama analiza, kao i shematizovano predstavljanje procesaistraživanja, neizbežno vodi umrtvljavanju, ogrubljivanju iuprošćavanju slike o problemu.

Elementi, odnosno faze procesa istraživanja ne moraju uvek dabudu izdvojeni i razdvojeni onako kako se to ovde prezentuje.

Redosled tih faza ne mora da bude kao predočeni (neke faze setokom nekog dela svog trajanja mogu odvijati istovremeno, a osimtoga, redosled pojedinih faza nije nepromenljiv).

Potraga za naučnim problemom

Pregled literature

Hipoteza

Ciljevi istraživanja

Metode

Plan istraživanja

Istraživanje

Rezultati

Istraživački rad u formi grafika

Izveštaj

Metodologija (od grčkih reči methodus – put i logos – um) jenauka o načinima i putevima dolaženja do naučnogsaznanja.

Metodologija nas uči kojim sredstvima treba da se služimokako bi došli do što istinitije (objektivnije) spoznaje sveta.

NAUČNI METOD

Naučni metod

Put, putanja, koji svaka nauka prelazi u traganju zaodgovorom na pitanje koja je postavila.

Planski postupak koji se primenjuje u proučavanju da bi sedobio odgovor na postavljeno pitanje.

Iako su domeni i ciljevi istraživanja specifični za različiteoblasti nauke, u svim oblastima se nužno koristiisti naučnimetod.

NAUČNI METOD

Naučni metod predstavlja način mišljenja iistraživanja u nauci.

Naučni metod uključuje niz koraka koji sekoriste radi sticanja što istinitijeg saznanja onekoj pojavi u prirodi ili društvu.

Naučni metod u najširem smislu reči obuhvatatri osnovne komponente:

Opšti pristup istraživanju (principi naučnespoznaje).

Metodološki postupak istraživanja (fazeistraživačkog postupka).

Metode i tehnike istraživanja.

Metodološki postupak se sastoji od određenih faza kroz koje istraživanjeprolazi i koje predstavljaju garanciju za objektivnost, tj. istinitist saznanja.

Faze istraživačkog postupka različito se određuju u literaturi.

Međutim, u najvećem broju slučajeva one se svode na nekoliko osnovnihradnji:

I. Posmatranje/formulisanje istraživačkog problema

II. Planiranje istraživanja i pregledliterature

III. Hipoteza

IV. Eksperiment

V. Obrada i interpretacija rezultata

VI. Zaključci

VII. Re-testiranje

Osnovni segmenti naučnog metoda –

faze procesa istraživanja preduzetog radi proveravanja hipoteze

I. POSMATRANJE I UOČAVANJE (IDENTIFIKOVANJE)PROBLEMA (ILI FENOMENA)

Na početku, trebalo bi u svetu koji nas okružuje uočiti neštošto ne izgleda baš sasvim obično, što se ne da tako lakoopisati ili objasniti, nešto što nas čini znatiželjnim i što nastera na istraživanje.

Dakle, zapišimo prvo šta nam je to privuklo pažnju i šta nasto zbunjuje.

• Dakle, naučno istraživanje otpočinje zapažanjem, postavljanjemi definisanjem problema.

• „Problem“ predstavlja svest o neznanju – pitanje na koje, usistemu raspoloživog naučnog znanja, nema odgovora.

• Problem treba formulisati tako da se nedvosmisleno vidi šta jepitanje na koje treba odgovoriti i koju pretpostavku (hipotezu)treba proveriti.

• Vidovi ispoljavanja problema su različiti:

– postoji praznina u sistemu naučnog znanja– pokušaji da rešimo neki problem su međusobno nesaglasni– postoji činjenica koju na osnovu raspoloživog naučnog znanja ne

možemo da objasnimo– otkrijemo da postoji logička protivrečnost u nekoj naučnoj teoriji– u nekoj oblasti u postoje dve ili više međusobno nesaglasnih

teorija– postoji nesaglasnost između starih teorijskih predstava i novih

naučnih činjenica, itd.

• Problemi mogu biti:

– pretežno empirijski (tiču se neposredno predmeta, procesa i svojstava objektivne stvarnosti)

– pretežno teorijski (tiču se zasnivanja, razrade i razvoja samih teorija izgrađenih da daju odgovore na pitanja kojima se izražavaju empirijski problemi)

• Prvi korak u istraživanju čini postavljanje, definisanje i obrazlaganje problema.

• Jezički oblik izražavanja problema jeste upitna rečenica, tj. pitanje.

• Pitanje je izraz nastojanja da se:

- otkloni ili umanji: nepotpunost, neodređenost, netačnost, neizvesnost u znanju i- dobije novo, potpunije, određenije, tačnije, dublje znanje.

• Veoma je važno izabirati prava pitanja!

Albert Ajnštajn (Albert Einstein):

Kada bih imao jedan sat za rešavanje problemaod koga mi zavisi život, tada bih 40 minuta posvetio izučavanju problema, 15 minuta analizi problema i samo 5 minuta njegovom rešavanju.

Ko je sposoban da formuliše naučni problem?

– Osoba sa visokim kvalitetom znanja

– Kreativna osoba, sposobna da razmišlja, sa dobrommemorijom, sa širokim kulturološkim saznanjima, kao i sa sposobnošću da „traje“ u istraživačkom poslu,uprkos ozbiljnim problemima koji mogu da se jave.

Postavljanje pravih pitanja i traženje bilo kakvihodgovora

To što nas nešto intrigira i zbunjuje nam još uvek ne otvara mogućnost zanjegovo istraživanje. Za tako nešto je neophodno da sami sa sobomraščistimo sledeća pitanja:

1) šta je tačno to što želimo da objasnimo,2) koji sve faktori utiču na naš fenomen,3) šta nam je polazna pretpostavka o načinu na koji ti faktori na njega utiču,4) kako izdvojiti uticaj samo jednog od tih faktora, odnosno kako da se tom

idealu što više približimo.

Osim toga, potrebno da potražimo odgovore još dva bitna pitanja:

5) da li je još nekoga zbunila ista stvar i6) da li je neko već rešio problem. U ovoj fazi bi trebalo što više "istraživati" u

biblioteci (pregled literature) i bez ustezanja postavljati pitanja onima kojio tome (za sada) više znaju.

Primeri pitanja kojima je izražen problem istraživanja:

„Da li su masovne migracije stanovništva po praviluuzrokovane egzistencijalnom ugroženošcu etničke grupe?“

„Da li obrazovanje čini ljude tolerantnijim prema tudimverovanjima?“

• Izbor problema istraživanja određen je u velikoj meri stanovištem istraživača:

– opštim pogledom na svet– teorijskim stanovištem– vrednosnim orijentacijama– moralnom tačkom gledišta

II. Planiranje istraživanja i pregled literature

• Problem mora biti obrazložen odgovarajućim teorijskim znanjima, jer svaki naučni problem pripada nekom teorijskom kontekstu.

– Ispravno postavljanje i obrazlaganje problema istraživanja podrazumeva proučavanje odgovarajuće literature.

• Literatura se čita da bi se:

– shvatilo šta ona o nekom predmetu proučavanja kazuje– dobili odgovori na unapred postavljena pitanja– proverili iskazi koji su u neskladu sa čitaočevim uverenjima i

nalazima istraživanja.

1. Kod čitanja stalno misliti na ono što se čita.

2. Ne ograničavati se na čitanje samo onoga što je uskopovezano s područjem istraživanja.

3. Posmatrati iz različitih uglova.

4. Prihvatati objektivne činjenice, ali ne ostati samo na njima,već ih dopuniti, promeniti….

5. Ne podleći konformizmu tj. nekritičkom prilagođavanjuvlastitim uverenjima i stavovima.

6. Ne verovati potpuno samo jednoj tezi već sumnjati.

7. Ne odbijati i druge ideje.

8. Izbegavati blokade u vlastitom mišljenju.

9. “Odlepiti” se od samo jednog rešenja, tražiti i druga.

10. Nastaviti sa traženjem i drugih (boljih) ideja.

ČITANJE LITERATURE

12. Biti svestan da postoje i jalova razdoblja kad nema rešenja, ali izatakvih dolaze kreativna.

13. Dobra priprema je pola rešenja.

14. Živeti s problemom, jer ideje dolaze u svakoj prilici.

15. Ideju odmah zapisati, jer veliki deo ideja se gubi zaboravom.Činjenica je da ideje naviru u brzo, a često nakon dužeg razdobljaneuspeha. Zanimljivo je da nadahnuta ideja ne ostavlja snažnetragove u memoriji. Brzo se pojavi i brzo nestaje. Mnogi misliocise žale da su im ideje propale zato što ih nisu odmah zapisali.

16. Ne odbacivati ideje prebrzo.

17. Tražiti analogiju s drugim područjima.

18. Izbegavati paušalne, jednostrane vrednosne sudove.

19. Razgovarati što više o problemima i rešenjima sa drugimstručnjacima.

20. Samoanaliza koristi stvaranju. Oceniti svoju kreativnost.

Časopisi, SCI lista

• Impakt faktor (engl. Impact Factor, IF) se od 60-tihgodina koristi kao kvantitativni pokazatelj„kvaliteta“ naučnih časopisa.

• Početkom 70-tih Institute for ScientificInformation – ISI (Philadelphia, US) počeo saformiranjem Science Citation Index (SCI)

• 1975. god. započelo publikovanje Journal CitationReports-a (JCR).

• JCR se publikuje kao godišnji izveštaj o časopisima iz

SCI baze (preko 10000 časopisa).

• Danas se o ažuriranju SCI lista na svetskom nivoustara kompanija Thomson Scientific.

• Impakt faktor je kao kvantitativna podrškakategorisanju srpskih časopisa ušao u upotrebu2005. godine.

• Od tada se jednom godišnje, zajedno sa drugimpokazateljima uticajnosti i kvaliteta časopisa,prikazuje u elektronskoj publikaciji Bibliometrijskiizveštaj o časopisima Centra za evaluaciju uobrazovanju i nauci (CEON)

Impakt faktor (IF) nekog časopisa je mera koja odražavaprosečan broj citata radova objavljenih u tom časopisu.

IF se često koristi kao zamena za relativni značaj časopisa uokviru svoje oblasti. Smatra se da su časopisi sa većim IFznačajniji od onih sa nižim IF.

Impakt faktori se računaju godišnje, počevši od 1975. godine,za one časopise koji su indeksirani u Journal Citation Reports.

Impakt faktor

U svakoj određenoj godini, IF časopisa predstavlja srednji broj citata po radupublikovanom u tom časopisu tokom prethodne dve godine.

Na primer, ako časopis X ima IF=3 u 2013. godini, tada su njegovi radovipublikovani u 2011. i 2012. godini citirani prosečno 3 puta u 2013. godini.

IF tog časopisa za 2013. godinu biće izračunat na sledeći način:

Impakt faktor časopisa X za 2013. godinu = C2013/(N2011 + N2012 )

gde je:

C2013 = broj citata svih radova publikovanih u 2011. i 2012. godini učasopisu X čiji se IF računa, u radovima u časopisima sa SCI liste, tokom2013. godine.

N2011 i N2012 =broj objavljenih članaka u časopisu X u toku 2011. i 2012.

godine.

(Imajte na umu da su IF za 2013. godinu zapravo objavljeni u 2014. godini;oni ne mogu da se izračunaju sve dok se sve publikacije iz 2013. godine neobrade od strane agencije za indeksiranje).

III. POSTAVLJANJE HIPOTEZE

Hipoteza je pretpostavka koja jedata u takvoj formi da jemožemo potvrditi ili opovrgnutiodgovarajućim eksperimentom.

U suštini, hipoteza je našepretpostavljeno rešenje problema.Naše je da na osnovu predznanja izdravog razuma pretpostavimo štabi trebalo dobiti kao rezultat.

Naše istraživanje će biti uspešno u oba slučaja: i akopotvrdimo, i ako opovrgnemo hipotezu; neuspešno ćebiti ako na kraju i dalje ostaje nedoumica da li hipotezavaži ili ne.

Složenim problemima je nemoguće doskočitiproveravanjem jedne hipoteze. Često je za rešavanjejednog problema potreban ceo niz hipoteza kojeproveravamo odgovarajućim nizom eksperimenata.Postavljanje pravih hipoteza je često stvar intuicije iiskustva. Pokušajte više puta.

Postojanje proverljivih hipoteza je osnovaistraživačkog rada.

Koristeći logiku i empirijske podatke u stanju smo daproveravamo hipoteze ispitujući uspešnost njihovihpredviđanja, odnosno kako se pretpostavke slažu sanovim podacima i modelima.

Mogućnost testiranja hipoteze je najbitnija karakteristikaistraživačkog rada.

Hipoteze koje se ne mogu testirati nisu predmetbavljenja nauke.

• Kada se odabere i postavi problem istraživanja, traga se zanjegovim rešenjem.

• Hipoteza je zamišljeno, značajno, probno, logički iiskustveno dopustivo i proverljivo rešenje problema.

• Hipoteza je iskaz posredstvom kojeg je izražen postavljeniproblem istraživanja, a koji je:

– izričit– jasan– značajan– informativan– teorijski dobro obrazložen– iskustveno proverljiv.

• Kada se problem istraživanja tiče odnosa između dve ili višepromenljivih, hipoteza predstavlja iskaz o pretpostavljenomodnosu između tih promenljivih.

• Neretko se, kao probna rešenja problema, postavljaju dve iliviše međusobno suprotstavljenih hipoteza.

1. Hipoteza je dedukcija

U postavljanju eksperimenta istraživač razmišlja deduktivno,od opšteg prema pojedinačnom, tj. ne testira teoriju direktno,nego njene delove ili posledice. Tada nastaje hipoteza: ona jededukcija iz neke opšte teorije o području kojim se istraživačbavi.

2. Istraživanje se nemože planirati bez hipoteze!

Samo iz hipoteze istraživač može razviti postavku određenogeksperimenta kojim će tu hipotezu testirati.

3. Hipoteza omogućava definisanje eksperimenta (testiranja)

Merila vrednosti naučne hipoteze

Postoji pet opštih zahteva koje naučna hipoteza mora ispuniti:

1. Hipoteza mora biti svrsishodna, tj. mora rešavati problem koji naszanima, a ne neki drugi.

2. Hipoteza mora biti proverljiva, tj. mora da postoji postupak ilinačin za njenu proveru.

3. Hipoteza mora biti plodna, tj. iz nje moraju proisteći određeneposledice ili zaključci.

4. Hipoteza mora biti u saglasnosti sa proverenim i prihvaćenimznanjem.

5. Poželjno je da hipoteza bude jednostavna: uvek je jednostavnijahipoteza bolja od složene.

Primeri hipoteze:

Loša:Konzumiranje brze hrane je povezano sa razvojem kancera.

Dobra:Humani papilloma virus (HPV) 16 je povezan sa razvojem cervikalnog kancera.

Naučno-istraživački rad je empirijsko, kontrolisano,sistematsko i kritičko ispitivanje hipoteza o pretpostavljenimrelacijama izmedu fenomena, procesa i sistema u prirodi,društvu i apstraktnim modelima.

• Ciljevi naučnog istraživanja se izražavaju jasnimnormativnim iskazima („treba da”).

• Jasno određivanje ciljeva istraživanja neophodno jeza njihovu svrsishodnost.

Konačni cilj istraživanja je proveravanjeopravdanosti postavljene hipoteze.

IV. Eksperiment

Eksperiment je neizostavni deo naučnog metoda. Najkraće sedefiniše kao procedura za testiranje hipoteze.

Eksperiment u najširem smislu jeste bilo kakvo kontrolisanoempirijsko prikupljanje podataka (uzorkovanje, posmatranje,klasični eksperiment, anketa, virtuelni i misaoni eksperiment,itd.).

Izuzetno je važno da postavka eksperimenta omogućava da se onponovi i da se tako dobijeni podaci provere.

Skoro svaku hipotezu možemo testirati na više načina(više metoda). Na nama je da odaberemo najpouzdanijemeđu onima koje smo u stanju da primenimo.

Kada je to moguće, dobro je imati dva ili više metoda iuporediti rezultate koje oni daju. Neobično važnakarakteristika bilo kog eksperimentalnog metoda jepretpostavljeni nivo greške. Ukoliko nemamo procenugreške, onda su nam svi metodi podjednako verodostojnii istraživanje tako gubi smisao.

Dobar ili “važeći” eksperiment

ima samo jednu nezavisnu promenljivu.

Naučni eksperiment se zasnivana pravilu da eksperimentatormenja jednu veličinu i meri,odnosno prati šta se prilikompromene te veličine dešava.

Promenljive veličine

• Veličina koja se menja je poznata kao

nezavisna promenljiva.

• Veličina koja se meri ili posmatra je

zavisna promenljiva.

• Eksperimentator ulaže specijalan napor da držiostale faktore (veličine) konstantnim, tako daoni ne utiču na ishod eksperimenta.

• Te veličine su tzv. kontrolisane promenljive.

Primer

• Pretpostavimo da želite da otkrijete najbrži put od fakultetado kuće.

• Probaćete nekoliko različitih puteva i meriti vreme koje vamje potrebno da stignete svakim od njih do kuće.

• Kako ste zainteresovani da pronađete put najbrži za Vassame, uvek ćete Vi hodati (ne neko drugi).

Šta su promenljive u Vašem eksperimentu?

• Promena puta je nezavisna promenljiva.

• Vreme koje je potrebno da se put pređe je zavisnapromenljiva.

• Isti šetač tokom eksperimenta je kontrolisanapromenljiva.

Obavezno je da se napravi kontrolna proba, tj. kontrolnieksperiment.

Ponekad je neobično teško napraviti kontrolni eksperiment, ali bez toga se zaista na može.

Kontrolni eksperiment se koristi za poređenje.

Još jedna stvar… najbolje je napraviti nekolikoproba sa svakom nezavisnom promenljivom.

Zapamtite, da bi eksperiment bio važeći:

• Neophodno je da postoje kontrolna i eksperimentalna grupa.

• Treba da postoji samo jedna nezavisna promenljiva.

PODACI

• Rezultati eksperimenta.

• Mogu biti kvantitativni(brojevi) ilikvalitativni.

• Moraju se srediti, tj.organizovati.

• Mogu biti sređeni uobliku grafikona, tabelaili slika.

Rezultat eksperimenta su “sirovi podaci” koje bi trebaloobraditi da bi zaključili da li je polazna hipoteza potvrđenaili opovrgnuta.

Često nismo u stanju da procenimo da li su podaci dovoljnopouzdani da bi pomoću njih testirali hipotezu. Zbog toga jepotrebno da strogo kontrolišemo uslove eksperimenta da bikasnije bili u stanju da ponovimo eksperiment u istim ilimalo izmenjenim uslovima.

Sa mnogim objektima se ne može direktno eksperimentisati,npr. sa dalekim galaksijama i ranom evolucijom hominida.

Ti objekti, tj. procesi mogu se izučavati zahvaljujući npr.svetlosti koja nam dolazi iz tih galaksija ili fragmentima DNKiz fosila naših predaka.

V. Obrada i interpretacija rezultata

U ovom segmentu naučnog metoda uz pomoć pretpostavljenihmodela i odgovarajućeg matematičko-logičkog aparata od"sirovih" dobijamo konačne rezultate.

Ovi podaci se najčešće prezentuju tabelama i graficima.

U opštem slučaju ne postoji recept za varijantu obraderezultata koja bi nam omogućila da iz eksperimenta"izvučemo" maksimum informacija, tako da i u ovom deluistraživanja često moramo da se oslonimo na intuiciju iiskustvo.

U nekim slučajevima, obrada rezultata je toliko složena da jesama po sebi istraživački rad.

Svako istraživanje mora sadržavati prepostavljeniteorijski model.

Naš je zadatak da proverimo kako se novi empirijskipodaci uklapaju u postojeći model i da na taj način i sammodel podvrgnemo naučnom sudu.

Rušenje teorijskih modela, tj. ustanovljavanje njihovihpraktičnih ograničenja, zapravo je pravi put ka saznanju ikonstruisanju boljih modela i teorija.

Zaključak je odgovor nahipotezu koji se zasniva narezultatima eksperimenta.

VI. Izvođenje zaključaka

Korektna interpretacija rezultata bi, osim same potvrde iliopovrgavanja hipoteze, trebalo i da kvantifikuje neke odpolaznih pretpostavki, npr. o uticaju spoljašnjih uslova koje nemožemo da kontrolišemo, o pouzdanosti eksperimentalnogmetoda, o adekvatnosti teorijskog modela, itd.

VII. Re-testiranje

U cilju provere rezultata, eksperimenti semoraju ponovo izvoditi.

NAUČNO ISTRAŽIVANJE

2. Hipoteza

3. Eksperiment

4. Analiza, zaključak

1. Posmatranje

Isti

na

PISANJE IZVEŠTAJA O OBAVLJENOM ISTRAŽIVANJU

Istraživač ima moralnu obavezu da naučnu javnost ili drugemoguće korisnike rezultata istraživanja obavesti o:

problemu istraživanja postavljenim ciljevima istraživanja hipotezi načinu istraživanja rezultatima istraživanja zaključcima izvedenim iz njih.

VAŠE ISTRAŽIVANJE

Istraživanje može biti jedna od najinteresantnijih karakteristikabilo kog stepena studiranja, jer Vam nudi meru kontrolne iautonomije nad onim što ste naučili. Istraživanje Vam daje prilikuda potvrdite, razjasnite ili čak otkrijete nove aspekte o temi ilioblasti koja Vas interesuje.

Genetičar Barbara McClintock (BarbaraMaklintok): ”Toliko sam bila zainteresovanaza ono što radim da sam jedva uspevala dasačekam jutro – da nastavim”.

• Radost koja nastaje opažanjem, otkrivanjemi razumevanjem .

• Doprinos opštem dobru.

Rešavanje problema

1) Identifikovati problem

2) Formulisati zapažanja o problemu

3) Postaviti hipotezu o problemu (ako…onda…)

4) Dizajnirati eksperiment da se testira hipoteza

5) Prikupiti podatke

6) Izvesti zaključke

7) Re-testirati

KADA SE ISTRAŽIVANJA NE RADE

• Kada unapred znate odgovor.

• Kada je odgovor irelevantan (naučno ili praktično).

• Kada niste sigurni šta želite da znate.

• Kada ne raspolažete svim neophodnim resursima (finansijskim, kadrovskim, tehničkim ...).