EKONOMSKO - TRGOVINSKA KOLA SMEDEREVO

VEBE NA SPRAVAMA SEMINARSKI RAD IZ FIZIKOG VASPITANJA

Profesor : Uenik:

prof. Vesna Koi Milena Peji

Smderevo, 2015.

UVOD

Gimnastika, ije ime potie od stare Grke rei za disciplinarne vebe, je kombinacija

motorikih vetina i sposobnosti kao to su: koordinacija, gracioznost, spretnost, snaga,

fleksibilnost itd., a sve to zajedno ukomponovano sa akrobatskim vetinama. Danas ovaj sport

sjedinjuje sedam kategorija a to su: sportska gimnastika, ritmika gimnastika, skokovi na

trampolini, sportski aerobik, sportska akrobatika i tzv. opta gimnastika.

Sportska gimnastika je najrairenija i najpoznatija sportska disciplina gimnastike. ak se

ponekad pod nazivom gimnastika u stvari podrazumeva, iako pogreno, ba sportska

gimnastika. Najee se deli na muku i ensku sportsku gimnastiku, i to na nain da se

vebai takmie na preskoku, razboju, konju s hvataljkama, krugovima, vratilu i na tlu, dok se

vebaice takmie na tlu, dvovisinskom razboju, preskoku i gredi. Sportska gimnastika je

olimpijski sport od samih poetaka modernog olimpizma 1896. godine, iako je enama

doputeno takmienje u sportskoj gimnmastici na Igrama tek 1928. godine.

Gimnastika kao sistem pripreme vojnika potie jo iz vremena stare Grke. U staroj

Grkoj, razvila su se tri posebna programa gimnastikih vebi za odravanje dobre fizike

kondicije, vojnu obuku, kao deo uvebavanja za sportiste. Gimnastika je uvedena u ranoj

Grkoj civilizaciji da olaka telesni razvoj kroz serije vebi ukljuujui: trcanje, skakanje,

plivanje, rvanje i dizanje tegova. Mesta gde se ova aktivnost upranjavala nazivala su se

"Gymnazium - ", a veina vebaa su doslovno u to vreme vebali nagi bez ikakve

odee na sebi od ega potie re "Gymnos ()-Nag". Fizika sposobnost je bila visoko

cenjena aktivnost u staroj Grkoj, a mukarci i ene su sve vie uzimali uea u energinim

gimnastikim vebama Postoje i zapisi o razliitim modelima gimnastikog vebanja i u

staroj Kini i Indiji. U dananjem obliku sportska gimnastika je nastala u 19. veku u tadanjoj

Nemakoj i ehoslovakoj.

Rimljani su posle osvajanja Grke razvili ove aktivnosti u vie formalan sport, a

koristili su gimnastiku dvoranu za pripremu svojih legija za rat. Padom Rimske imperije,

nestao je interes za gimnastiku i ona je vie ostala samo kao oblik zabave. Sportska

gimnastika je po svojim karakteristikama polistrukturalni konvencionalni sport. Takmiarske

kompozicije sastavljene su iz niza raznovrsnih vebi, specifinih za svaku spravu. Osnova

svih takmienja je gimnastiki vieboj, koji obuhvata takmienje u vebanju na vie sprava.

Sprave na kojima se izvode vebe : vratilo, razboj ,kozlic (konj), krugovima, gredi,

vebe u penjanju.

VEBE NA VRATILU

Veba 1. Zgibovi na vratilu

Vis nathvatom. Iz mirnog visa provlaenjem (vuenjem) doi u zgib tako da brada

bude iznad ipke vratila. Telo je prueno sa blagim uvinuem. Ponavljanjem uvebati ovaj

element.

Slika br. 1 - Zgibovi na vratilu

Pomaganje: U poetnoj fazi uenja jednom rukom na butini s preda a drugom u

predelu krsta pomagati pri dizanju u zgib. Nakon osposobljavanja vebaa da samostalno radi

prisustvovati, ali bez kontakta sa njim, sem u sluaju nasilnog naputanja sprave.

Veba 2. Vis -vis uzneto

Vis nathvatom. Iz mirnog visa zgrenim nogama provlak uzneto,opruiti noge, izdraj.

Vebati sa ponavljanjem.

Slika br. 2 - Vis-vis uzneto

Pomaganje: U fazi obuavanja stojati sa vebaeve strane,levom ili desnom rukom na

ramenu, a desnom ili levom na krstima pritiskivanjem vebaevih kukova omoguiti mu

dolazak u vis uzneto. Nakon osposobljavanja pustiti vebaa da samostalno radi, a asistiranje svesti

na aktivno praenje rada.

Veba 3. Uzmah prednji iz visa (zgiba) stojeeg-saskok nazad

Stati tano ispod dohvatnog vratila, savijenim rukama nathvatom uhvatiti ipku vratila

izmahom jedne noge odozdo preko vratila a odrazom druge noge nasloniti se trbuhom na

ipku vratila i ispraviti se u upor prednji. U uporu oslonom na trbuh o vratilo (ipku),

zamahnuti lagano nogama napred, pa snano nazad i odrivom od ipke saskoiti nazad.

Slika br. 3 - Uzmah prednji iz visa (zgiba) stojeeg - saskok nazad

Pomaganje: Stati sa strane i vebaa uhvatiti jednom rukom za rame, drugom za lea i

omoguiti mu kruno kretanje tela i dizanje u upor. Pri saskoku obratiti panju na poloaj tela

pre doskoka.

Veba 4. Naupor zavesom za potkoleno

Vis nathvatom. Napraviti zgib, sunonim zamahom podii levu nogu kolenom do

vratila, a desnom izvesti zaves za potkoleno izvan desne ake. irokim zamahom leve noge

odozgo nadole doi u naupor zavesom. Premahom desne noge nazad doi u upor i saskoiti

nazad ili iz seda jahanjem desnom rukom napraviti predhvat u podhvat i saskoiti odnokom.

Slika br. 4 - Naupor zavesom za potkoleno

Pomaganje: Stati sa leve strane, vebaa uhvatiti levom rukom za levo potkoleno i

pomoi mu da levu nogu digne kolenom do vratila dok desnom ne napravi zaves. Pri njihanju u

zavesu uhvatiti vebaa levom rukom za levu nogu iznad kolena, a desnom rukom za lea

pomagati mu da se njie i uradi upor jaui.

Veba 5. Njihanje-uzimanje njiha

Vis nathvatom. Iz mirnog visa napraviti zgib i lako zanoenje pa podmetnuti zamahom

sunono kroz vis uzneto u ruku nagore i napred telom prei u njihanje, zadravanje aka u

jakom nathvatu. Napraviti nekoliko njiha i u zanjihu saskoiti.

Vis nathvatom. Iz mirnog visa klimom podii noge napred-nazad i pojaano napred i

nagore u vis uzneto kolenima uz vratilo. U tom momentu telo se ponovo njie napred i kada

ramena preu vertikalu, veba se odvaja od vratila opruanjem tela nagore i napred prelazi u

njihanje u visu. Pri tome zadrava Jaki na hvat da bi u zanjihu imao siguran hvat. Posle

nekoliko njihanja saskok nazad.

Pomaganje: Pomaga eka dok veba digne noge do vratila, tada ga potisne o rame i

kukove da lake preu u njihanje. Prilikom saskoka dri ga za nadlakticu i u zanjihu mu kae kada

treba da saskoi.

Veba 6. Prednji uzmah

Vis nathvatom,privui se uz zgib i zamahom sunono preko vratila doi u upor

prednji. Spustiti se u vis i ponoviti.Vratilo je doskono, radi se kao na slici 3. Vebati

ponavljanjem.

Pomaganje: Izvoditi kao za 3.vebu a ako se planira provera ili takmienje, onda

obezbediti samo uvanje, a ne i pomaganje.

Veba 7. Naupor vuenjem-raznoruno

Vis nathvatom, vuenjem u zgib, jak nathvat korienjem kretanja tela nagore,

prebaciti lakat i rame jedne ruke nagore, iznad vratila okomito, i napraviti oslon na tu ruku,

potom prebaciti i drugu ruku laktom i ramenom napred i nagore i opruanjem ruku doi u upor.

Saskok odbokom sa oslonom.

Slika br. 5 - Naupor vuenjem - raznoruno

Pomaganje: Pomaga svojim rukama nastoji da potiskivanjem vebaevim nogu

nazad i nagore omogui vebau izvoenje a potom se pomaganje svodi vie na uvanje a

manje na pomo.

Veba 8. Naupor sklopkom

Njih na kraju prednjiha iz malog-blagog uvinua veba zamahne nogama u vis

uzneto, stopalima uz vratila, sklapa se. U tom poloaju saeka da telo u zamahu nazad ne

pree vertikalu i tada se otvara, tj. prua se nogama nagore i napred, opruenim rukama

pritiska vratilo nadole a kukove pribliava vratilu, noge su stalno tik uz vratilo i opruanjem tela

prelazi u upor do zanoenja. Slika br. 6 - Naupor sklopkom

Pomaganje: Kako je sklopka sloena radnja mora se uiti po fazama, pa se i

pomaganje ostvaruje po fazama, vie objanjavanjem kada i kako ta treba uraditi. Ostvariti

dobro uvanje jer je pomo pored dohvatnog vratila oteana.

Veba 9. Saskok nazad

Saskok nazad izvodi se tako to se veba u uporu nasloni trbuhom na vratilo, napravi mali

sunoni zamah napred i snanim sunonim zamahom unazad odrine se od vratila u zaskok

nazad.

Slika br. 7 - Saskok nazad

Veba 10. Saskok odnokom

U uporu jahanjem prehvat desnom (levom) rukom u pothvat spolja, sa strane, do noge i

premahom odnono levom (desnom) saskoiti odnokom napred.

Slika br. 8 - Saskok odnokom

Veba 11. Odboka oslonom

U uporu prednjem prehvat levom (desnom) u pothvat, oslonom desnim (levim)

stopalom pored desne (leve) ruke i oslona teine tela na levu (desnu) ruku i desnom (levom)

nogom saskoiti napred.

VEBE NA KRUGOVIMA

Visina krugova od vrha strunjae iznosi 2 metra i 55 centimetara. Vebe na krugovima se

moraju sastojati od razliitih pokreta demonstrirajui snagu, izdraje i zamahe. Ovi se

elementi izvode u visu, do ili kroz upor ili do ili kroz stoj na rukama, a treba da se izvedu

pruenim rukama. Gimnastiar mora izvesti seriju okreta i izdraja sa prednjim i zadnjim

elementima, a kraj vebe ili saskok se mora izvesti akrobatskom takom. Znati kako da se

naprave kombinacije vebi statike i dinamike a da izgledaju, jednostavno i teno; naroito

izraavanje stvarne i umetnike motorne aktivnosti, pravi je izazov.

Veba 1.Vis uzneto -vis strmoglavce

Dohvatni krugovi u visini ramena, zgib stojei sunonim odrazom doi u vis uzneto,

lice i kolena primai sve vie telu u ravnotei, noge umirene-vodoravno. Telo opruati lagano

i postepeno kroz vertikalu, od potpunog opruanja sa blagim uvinuem u stav strmoglavce-

izdraj. Radnju ponavljati nekoliko puta. Posle toga spustiti se u vis stranji i odstupiti.

Slika br. 10 - Vis uzneto - vis strmoglavce

Veba2. Njihanje u visu uzneto

Dohvatni krugovi u visini ramena. Iz zgiba stojeeg povui se dva tri koraka nazad i

snanim koracima uhvatiti zalet, pa zadnjim korakom, kada se naputa tlo, odrazom doi u vis

uzneto. Neposredno pre mrtve take zanjiha poeti opruanje tela izmeu gurtni, a ne do

potpunog opruanja da bi se pojaao njih. Kad telo krene u prednjih, vratiti se u sklonjeni

poloaj i isti pokret napraviti pri dolasku pred mrtvu taku prednjiha. U poetku napraviti dva tri

pojaanja u prednjihu i zanjihu a kasnije poveati broj. Na kraju njihanja saskoiti u

prednjihu podmetno, pre mrtve take opruiti se napred i saskoiti.

Slika br. 11 - Njihanje u visu uzneto

Veba 3. Njihanje do visa uznetog i visa stranjeg

Krugovi doskoni. Vis oprueno njihati se telom napred i nazad, pojaati njih i doi

prednjihom i zamahom do visa uznetog, tada zamahom istim putem do visa pruenim telom,

pri tome ne dozvoliti grenje ruku u laktovima. Veba koji pravi snani zamah iz visa

uznetog sa pogrenim rukama, prolazei kroz vertikalu, najee e se otkinuti i pasti licem

nadole.

Slika br. 12 - Njihanje do visa uznetog i visa stranjeg

Pomaganja: Pomaga mora biti sa strane i sve dok veba ne savlada dobro njihanje

mora desnom rukom drati vebaevu desnu nadlakticu a levom pratiti njegovo telo u visini

kukova, da bi, u sluaju otkidanja vebaa od sprave, spreio njegovo povreivanje i pad.

Veba 4. Ljuljanje podmetnutim zamahom

Ljuljanje na doskonim krugovima, u zaljuljaju u vis uzneto, u predljuljaju opruiti se

telom napred u oprueni vis. Ponavljati vee puta a zatim u zadnjem zaljuljaju ostati u visu i u

predljuljaju saskoiti.

Slika br. 13 - Ljuljanje podmetnutim zamahom

Veba. 5 Prekopit raznoni

Doskoni krugovi.Iz nekoliko uzastopnih njihova zadnji prednjih pojaati podii noge u

rairenom poloaju sa strane ruku, pustiti kada noge dou do aka i bez prekidanja krunog

kretanja tela saskoiti mekim doskokom.

Slika br. 14 - Prekopit raznoni

Pomaganje: U pomaganju mora uestvovati jedan ili dve pomagaa, jedan desnom

rukom dri vebaa sa prednje strane za levu nadlakticu a levom sa zadnje strane iste

nadlaktice dok drugi to radi obrnuto, zavisno od toga koji sa koje strane stoji.

Veba 6. Prekopit raznoni zaletom

Krugovi su dohvatni u visini ramena. Veba hvata zalet kao i u vebi 2. pa poslednji

korak koristi da bi se odrazio i neto pre mrtve take prednjiha napravio prekopit raznoni.

Veba 7. Naupor u prednjihu

Krugovi doskoni, njihanje, prednjihom pojaati zamah, zaustaviti kretanje nogu,

trzanje kukova manje, a prsa vie izbaciti telu nagore do skleka.Iz skleka se podii u upor.

Posle savlaivanja ovakvog naina izvoenja prei na izvoenje naupora u prednjihu na

pruene ruke. Slika br. 15 - Naupor u prednjihu

Veba 8. Iskret nazad

Iskret nazad u visu stojei

Dohvatni krugovi u visini ramena, zgib stojei, kroz vis uzneto spustiti se u stav na tlu,

uspraviti se, rairiti ruke u stanu sa iskretom i privui ih opet u zgib stojei. Vebu izvesti vie puta

uzastopno.

Iskret nazad trzanjem

Krugovi kao i u prethodnoj vebi. Trzajem napraviti otvaranje do upruanja tela nazad i

nagore, podii ramena navie, rairiti ruke u stranu i okrenuti ih. Doskoiti u vis stojei. Slika br. 16 - Iskret nazad

Iskret nazad uvito u zaljuljaju

Krugovi dohvatni u visini ramena, vis uzneto; Dolazei u zaljuljaj veba usmerava svu

panju na to da u mrtvoj taki izvede iskret nazad uvito, telo oprua vodoravno nazad, ruke su

mu opruene i rairene i kroz vis prueno dolazi opet u vis uzneto. Poetne pokuaje izvoditi iz

manjeg ljuljanja da bi rizik od pada bio manji usled ranijeg ili kasnijeg iskreta.Ljuljanje

pojaavati u meri u kojoj vebai ovladaju izvoenje iskreta.

Veba 9. Iskret napred

Iskret napred u visu stojei

Krugovi dohvatni u visini ramena, vis stojei, rairiti ruke u stranu iskrenuti ih unutra i

napraviti pretklon, sunonim odrazom doi u vis uzneto i spustiti se u zgib stojei. Vebe

ponavljati vie puta uzastopno.

Slika br. 17 - Iskret napred

Iskret napred naskokom

Krugovi dohvatni u visini ramena, zgib stojei, istovremeno uraditi sunoni odraz,

irenje ruku i iskret do visa uzneto. Pri radu nastojati da telo ima to sklonjeniji poloaj radi

lakeg izvienja i preciznijeg obrtaja.

Iskret napred u predljuljaju

Dohvatni krugovi u visini ramena ljuljanje u vis uzneto, pri dolasku u mrtvu taku

predljuljaja veba pravi otvaranjem (zamah) napred i sklonjenim telom iskret do visa

uznetog.

VEBE NA KOZLIU I KONJU (SANDUKU)

Visina iznosi 1 metar i 5 centimetara od vrha strunjae. Duina na vrhu je 1 metar i 60

centimetara, dok se razmak izmeu hvataljki kree u zavisnosti od vezbaa od 40 do 45

centimetara. Vebe na konju s hvataljkama se moraju izvoditi lagano, kontinuirano s jednim

lancem cirkularnih i klatnih pokreta, sunonih krunih pokreta (kola), makazastih pokreta

(strievi), a uz korienje svih ostalih delova konja. Kapacitet pokreta koje jedno telo moze da

izvede sa ekstremnom preciznou je sastavljen od cirkularnih elemenata, a ukomponavanih u

jednu celinu sa svim ostalim elementima, te ini jednu elegantnu kompoziciju. Elementi snage i

izdraja na ovoj spravi nisu dozvoljeni.

Veba 1. Naskok u upor kleei i saskok

Iz zaleta naskoiti u upor kleei, pa opruanjem tela i odrazom sa potkolenica

napustiti spravu i meko doskoiti.

Veba 2. Naskok u upor uei i saskok uvito

Iz zaleta naskoiti u upor uei, odraziti se visoko i uporedo sa odrazom opruiti telo

u skok uvito i meko doskoiti.

Veba 3. Raznoka preko kozlia (jarca)

Slika br. 18 - Raznoka preko kozlia

Veba 4. Zgrka preko kozlia ili konja u irini

Iz zaleta odraz sa daske sunono pruenim nogama, let sa zanoenjem, dohvat sprave i

snani odraz rukama uz prikupljanje tela, kolena ka prsima, podkolenice ka kukovima. Posle

odraza rukama od sprave (kozlia, konja) opruiti telo nagore i napred i doskoiti u meki

doskok.

Slika br. 19 - Zgrka preko kozlia ili konja u duini

Pomaganje: Pomaga koji stoji sa strane ispred sprave hvata vebaa jednom rukom za

podlakticu a drugom za nadlakticu i pomae mu da napusti spravu bez pada.

Veba 5. Raznoka preko konja u irinu

Iz zalet sunonim odrazom dohvat i snaan odraz sa obe ruke.Dii kukove i potisnuti

napred noge to vie rairiti u stranu i potisnuti napred.Posle odraza rukama, grudi potiskivati gore

i napred i telo pruiti u letu. Doskok mekan i bez pomeranja u mestu.

Pomaganje:Isto kao i za vebu 3.

Veba 6. Raznoka preko konja u duini

Iz snanog zaleta sunonim odrazom pruenih nogu, bacanjem ruku na gore i napred

opruenim telom sa zanoenjem let iznad sprave. Posle dohvata konja, na kraju snano se

otisnuti rukama dizanjem glave i grudi na gore i istovremeno raznoiti i potisnuti kukove i

noge napred bez grenja nogu u kolenima. Sprava(konj) je u poetku visine 120cm, docnije je

podizati.

Slika br. 20 - Raznoka preko konja u duini

Pomaganje: Zbog siline zaleta stojati vie napred da veba ne proleti.

VEBE U PENJANJU

Veba 1. Penjanje uz konopac pomou nogu

Penjanje uz konopac obuhvatom ukrteno

Tako penjanje se najee izvodi u tri razdela. Poetni stav je visei na opruenim

rukama.

Prvi razdeo: Podii kolena do visine grudi ukrstiti podkolenice tako da konopac prolazi sa

spoljne strane stopala izmeu podkolenice i kolena. Konopac stegnuti vrsto stopalima i

kolenima i ne dozvoliti da klizi.Ruke su i dalje opruene.

Drugi razdeo: Preneti teinu i osloniti se na noge, pa opruanjem tela doi u zgib uz

najnunije vuenje rukama,pridravanjem tela uz konopac.

Trei razdeo:Dohvatiti rukama konopac to vie, obesiti telo na ruke svom teinom (kao i u

poetnom stavu) i spojeno, oslonom potpuno na ruke ponovo dii kolena kao i prvom razdelu.

Slika br. 21 - Penjanje uz konopac obuhvatom ukrteno

Svaki razdeo mora biti dovren da bi se uvebavanjem postigla savrena koordinacija i

jedva uoljiva razlika izmeu pojedinih razdela. Glavno optereenje je na nogama, koje zbog

svoje snage i omoguavaju vie uzastopnih ciklusa (penjanja) sa optereenjem ili bez njega.

Penjanje uz konopac presavijanjem preko stopala

Umesto obuhvata nogama ukrteno zahvati se mogu izvoditi presavijanjem konopca

preko stopala. Razdela takoe ima tri samo je hvat nogama drugaiji.

Veba 2. Penjanje uz konopac samo rukama

Takav nain penjanja zahteva od vebaa da se ukoliko ima dovoljno snagu ruku,

penje upotrebljavajui iskljuivo ruke. Naizmeninim snanim privlaenjem uz zgib i

prehvatanjem rukama, uz rairene noge u prednosu, izvodi se ovo penjanje. Skladnim

zanosima, nogama pruenim na gore treba olakati i provlaenje uz zgib.

Veba 3. Penjanje uz motku(drvo, stub, banderu i sl.)

Slika br. 22 - Penjanje uz motku

Obuhvatiti stablo motku ili banderu (stub) rukama podii noge to vie pod grudi i

snano stisnuti.Oslonom na noge opruati se naizmeninim prehvatanjem rukama i ponovnim

dizanjem mnogu. Noge su tako rasporeene da omoguuju najbolji oslonac. Pri penjanju uz

stablo stiskanje treba ostvariti jednom nogom s preda a drugom pozadi ili sa strane- obe noge

paralelno.

Veba 4. Penjanje i silaenje po uspravnim i kosim lestvama

Penjati se i silaziti nagazom na svaku ili svaku drugu preagu, lice okrenuto lestvama i

silaziti okrenuto leima.

Veba 5. Kretanje po horizontalnim lestvama u visu Slika br. 23 - Kretanje po horizontalnim lestvama u visu

Iz visa i lakog ponjiha kretati se napred naizmeninim prehvatanjem.Prehvatiti kad je telo

u prednjihu.

Veba 6. Silaenjem niz kose lestve u visu

Slika br. 24 - Silaenje niz kose lestve u visu

U visu licem prema lestvama, silaziti prihvatanjem svake preage naizmenino.

VEBE NA RAZBOJU

Visina sprave iznosi 1 metar i 75 centimetara od vrha strunjae. Kao i krugovi

paralelne ipke razboja zahtevaju od vebaa da kombinuju okrete i momente naglaene

snagom, visove i elemente izdrljivosti upored. Gimnastiar mora izvoditi vebu celom

duinom razboja ispod i iznad pritki. Vebama moraju da dominiraju okreti oko uzdune i

poprene ose. Kontrola tela i vladanje pokretima ujedinjuju sve to u nene i prirodne pokrete, tako

to sve navedene elemente ujedinjuju u skladnu celinu koja se mora zavriti saskokom sa sprave i

kontrolisanim doskokom.

VEBE NA DVOVISINSKOM RAZBOJU

Dvovisinski razboj je najspektakularnija sprava u enskoj umetnikoj gimnastici. Ova

sprava zahteva snagu, koordinaciju, hrabrost sa bezbrojnim izmenama hvatova i rotacija.

Optimalna veba je okarakterisana sa orginalnim kombinacijama razliitih elemenata kao npr.

elementi koji imaju fazu putanja i hvatanja sprave, pokreti iznad, izmeu i ispod pritki. Kao

to sam naziv kae visina obe pritke je razliita: nia pritka je visoka 1 metar i 65 centimetara

a via je visoka 2 metra i 45 centimetara, razmak izmeu pritki moe da iznosi do 1 metar i 80

centimetara. Elementi su imenovani po znanim takmiarima koji su prvi izveli elemenat:

Delev, Ginger, Tkaev, Komanei, itd. Vebu takmiarke zavravaju sigurnim doskokom sa

sprave.

VEBE NA GREDI

Visina grede od vrha strunjae iznosi 1 metar i 25 centimetara. Greda je 5 metara duga

i iroka samo 10 centimetara i obloena mekanim materijalom. Veba na gredi mora

sadravati umetnike kombinacije, raznolike akrobatske elemente, gimnastike skokove,

okrete, korake, elemente ravnotee tokom stajanja, sedeeg i leeeg poloaja. Gimnastiarka

mora koristiti itavu duinu grede demonstrirajui elegantnost, gracioznost, fleksibilnost,

ritam, tempo, samopouzdanje, kontrolu i dr. Izvoenja serijskih akrobatskih elemenata mogu

biti veoma spektakularna. Maksimalno vreme za vebu iznosi 1 minut i 30 sekundi. Glavna

karakteristika vebi na gredi je odlino razvijen oseaj za ravnoteu i velika mo

koncentracije prilikom izvoenja akrobatskih elemenata na izuzetno uskoj povrini oslonca.

Veba mora posedovati akrobatsku seriju, ritmiku seriju, akrobatsko-ritmiku seriju,

skokove sa velikom amplitudom pokreta, okrete za 360 stepeni itd.

LITERATURA

1. Rodi, N. (1999). Metodika sportskih aktivnosti. Uiteljski fakultet,

Sombor.

2. Rodi, N. (2000). Teorija i metodika fizikog vaspitanja. Uiteljski

fakultet, Sombor.

3. http://sr.wikipedia.org/sr/