Poistovecivanje pojmova “kontrola”, “inspekcija” i

“revizija”

Jezicko poreklo reci “kontrola”- starolatinski jezik

“controla rotula”, a u sadasnjem obliku od francuske reci

“controle” – pregled knjiga, nadgledanje, nadzor,

kontrola… (kolokvijum)

Kontrola-strucni i sistematski nadzor, zasnovan na

ispitivanju, uporedjivanju i prosudjivanju delovanja radnih

organizacija.

Jezicko poreklo reci “revizija” – latinski glagol “revidere” –

ponovo, jos jednom videti. (kolokvijum)

Predmet ispitivanja, ista baza podataka i isti ciljevi –

zajednicki elementi za kontrolu, inspekciju i reviziju

(kolokvijum)

Podela kontrole: unutrasnja(interna) i spoljasna (eksterna)

Karakteristike unutrasnje kontole:

Ukljucena je u pojedine delove radnog procesa i odvija

se uporedo sa odvijanjem samog procesa

Ovu kontrolu obavljaju iskljucivo radnici i organi

konkretne organizacije

• Eksternu kontrolu obavljaju lica koja ne pripadaju radnoj

organizaciji koja se kontrolise. ( sanitarna, gradjevinska,

komunalna, devizna inspekcija)

• pr. (kontrola kreditne sposobnosti od strane banke)

Podela revizije prema predmetu i cilju: (kolokvijum)

Finansijska

Operativna

• Finansijska revizija je “sistematsko ispitivanje finansijskih

izvestaja, knjizenja I odnosnih poslovni promena

(transakcija), sa ciljem da se utvrdi podudarnost s opste

privacenim racunovodstvenim principima, politikama

rukovodstva preduzeca ili utvrdjenim zatevima”. (kolokvijum)

• Operativna revizija je “sistematsko ispitivanje aktivnosti

preduzeca (ili unapred utvrdjenih delova tih aktivnosti) u

odnosu na specificne ciljeve u svrhu ocene izvrsenja,

iznalazenja prilika za poboljsanje i davanje preporuka za

utvrdjivanje ili dalje akcije. (kolokvijum)

• pr. (ispitivanje kompjuterizovanog racunovodstvenog sistema)

1. Vrsenje funkcije revizije se zasniva na pretpostavci da se finansijski izvestaji mogu proveriti.

2. Ne mora nuzno da dodje do sukoba izmedju revizora irukovodstva preduzeca.

3. Efikasne interne racunovodstvene kontrole smanjujumogucnost pronevere ili nepravilnosti u preduzecu.

4. Konzistentnost primena opste prihvacenih racunovodstvenihprincipa rezultira u korektnom prezentiranju finansijskihizvestaja.

5. Ako nema suprotnih dokaza, ono sto je bilo istina u proslostibice istina i u buducnosti.

6. Finansijski izvestaji su oslobodjeni nedopustenih radnji idrugih uobicajenih nepravilnosti.

7. Kad ispituje finansijske podatke u cilju istrazivanjanezavisnog misljenja, revizor deluje iskljucivo u svojstvurevizora.

8. Profesionalni status nezavisnog revizora nameceodgovarajuce profesionalne obaveze.

Razlozi za vrsenje finansijske revizije su: (kolokvijum)

1. Konflikt onoga koji priprema informacije (menadzeri) I

korisnika tih informacija

2. Informisanje moze imati znacajne ekonomske posledice

za donosioce odluka.

3. Za pripremanje informacija i za njihovu verifikaciju

zahteva se strucnost. (revizori 1) imaju znanje i iskustvo,

2) njima je dopusteno da ispitaju poslovne knjige i

prikupe potrebne dokaze i 3) oni su nezavisni od

rukovodstva preduzeca

4. Korisnicima je cesto onemogucen uvid u kvalitet

informacija.

Revizorske firme pruzaju sledece vrste usluga: (kolokvijum)

1. Revizorske usluge ( najznacajnije u pogledu vremena i

obima ostvareni prihoda)

2. Poreske usluge

3. Usluge savetovanja rukovodstva, konalting ili

administrativne usluge

4. Racunovodstvene usluge

Velicina revizorskih firmi se meri po broju klijenata i

prema broju zemalja u kojima revizorske firme imaju svoje

kancelarije.

U zavisnosti od broja kancelarija revizorske firme se po

velicini dele na:

Lokalne,

Regionalne i

Nacionalne

• Revizija s obzirom na to da se tretira kao profesija, ima

svoje profesionalne oraganizacije.

Medjunardoni standardi revizije obezbedjuju: (kolokvijum)

1. Pomenuti standardi pruzaju korisnicima finansijskih

izvestaja dodatnu uverljivost.

2. Pruzaju citaocima dodatnu sigurnost da su primenjeni

racunovodstveni standardi u skladu sa Medjunarodnim

racunovodstvenim standardima.

3. Medjunarodni standardi revizije pomazu korisnicima u

vrsenju medjunarodnih finansijskih uporedjenja.

4. Dalji podstrek za sirenje i unapredjenje niza

Medjunardnih racunovodstvenih standarda.

5. Njihovo postojanje pomaze investiranje kapitala,

narocito u nerazvijenim podrucijma.

6. Nerazvijenim zemljama razvijanje niza standarda

olaksava produkovanje domacih standarda revizije

7. Smanjuje se sukob interesa izmedju menadzmenta i

eksternih korisnika finansijskih izvestaja.

Revizor, ovlasceni revizor, mladji revizor ili revizor pripravnik

Partner za reviziju (kolokvijum)

Primarna odgovornost za racunovodstvene iskaze

Direktan kontakt sa komitentom

Odgovornost za odluke koje odredjuju obim revizije istrategiju revizije

Planira reviziju, pregleda nacrt revizorskog izvestaja ipotpisuje zavrsni izvestaj o reviziji

• Rukovodilac revizije (kolokvijum)

Upravljanje procesom revizije

Koordinacija i planiranje aktivnosti

Odredjuje zadatke saradnicima i konrolise njihov rad

Priprema izvestaje o reviziji i informise partnera revizije o svim bitnim pitanjima vezanim za postupak revizije

Koraci u pruzanju usluga u usluznim

organizacijama/revizorskim firmama (kolokvijum)

1. Definisanje potreba klijenata (pismo o angazovanju),

2. Usaglasavanje plana rada (planiranje revizije),

3. Rad (izvodjenje i izvestaj),

4. Naplata (honorar) i

5. Ugovaranje novog projekta (ugovaranje za sledecu

godinu)

Organizaciona struktura u usluznim firmama ima tri

hijerarhijska nivoa koja se mogu primeniti i na revizorske

firme:

Direktor ( odnosi s klijentima, razumevanje potreba)

U revizorskim firmama na vrhu hijerarhije je partner

(strategija revizije i izvestaj revizije)

Menadzeri (upravljanje projektima i logisticka kontrola)

U revizorskim firmama-menadzer (revizor)- plan revizije,

koordinacija rada

Izvrsioci (primena strucnih sposobnosti i cin rada)

U revizorskim firmama-mladji revizor-izvodjenje i testovi

Sertifikat koji dodeljuje Americki institut ovlasceni javnih

racunvodja podrazumeva ispunjavanje sledeci uslova:

Polaganje ispita koji se sastoji iz cetiri dela: (pravo

polaganja ispita imaju kandidati sa visokom strucnom

spremom i sa najmanje 150 casova iz racunovodstva)

1. Teorija racunovodstva,

2. Praksa racunovodstva,

3. Revizija

4. Poslovno pravo

• Pripravnicki staz u revizorskoj firmi u trajanju od

najmanje tri godine

Eticki kodeks predstavlja skup pravila, tj. skup normi

moralnog karaktera koji regulise ponasanje pripadnika

odredjene profesije.

Koncepti profesionalne etike i pravila ponasanja se odnose

na sledece najvaznije elemente:

1. Nezavisnost, inegritet i objektivnost,

2. Opste tenicke standarde,

3. Odgovornost prema klijentima,

4. Odgovornost prema kolegama,

5. Ostale odgovornosti i postupke

Komitet kao profesionalno telo Americkog insituta

ovlasceni javni racunovodja je definisao sledeca pravila

revizorske etike:

1. Nezavisnost,

2. Integritet i objektivnost,

3. Moguca nagrada (honorar),

4. Delovanje koje steti ugledu profesije,

5. Reklamiranje i druge forme oglasavanja,

6. Provizija,

7. Inkopatibilna zanimanja,

8. Pravno formlani naziv firme.

Nezavisnost uma

Nezavisnost delovanja

Nezavisnost ne postoji u sledecim slucajevima:

A) Kada u vreme trajanja profesionalnog aranzmana ili u vreme trajanja izrazavanja misljenja postoji: (deo A zabranjuje odredjene finansijske odnose)

1) a)Direktan ili znacajan indirektan finansijski interes u odnosnom preduzecu,

b) Kada je revizor nastojao da kao staratelji ili izvrsiteljnad nekim imetkom odnosnog preduzeca stekne direktnuili indirektnu materijalnu korist.

2) Imao neko poslovno ulaganje koje je usko povezano sapeduzecem ili nekim zaposlenim u preduzecu.

3) Imao zajam od preduzeca ili nekog zaposlenog u preduzecu.

B) (deo B zabranjuje odnose u kojima revizor moze da vrsireviziju u svojstvu clanova rukovodstva)

1) ako je bio povezan sa preduzecem kao promoter, poverenikza upis akcija i glasanje, direktor, sluzbenik ili na bilo kojinacin bio involviran kao clan rukovodstva

2) Bio nadzornik penzionog fonda ili raspodeljivog profitapreduzeca.

Zahtevi etike koji se odnose na objektivnost:

1. Profesionalne racunovodje mogu se naci u situaciji kada se na njih moze vrstiti pritisak.

2. Nije moguce definisati i propisati situacije u kojima moguda se jave pritisci.

3. Treba izbegavati odnose koji dozvoljavaju presude, pristrastnosti ili uticaje drugih, a koje mogu da nadjacajuobjektivnost.

4. Profesionlane racunovodje imaju obavezu da vode racuna dase svi angazovani na pruzanju profesionalnih uslugapridrzavaju principa objektivnosti.

5. Profesionalni racunovodja ne treba da prima niti nudipoklone

Naknada za profesionalno obavljene usluge treba realno da

odrazava vrednost pruzenih profesionalnih usluga, vodeci

racuna o sledecem:

1. Potrebnu vestinu i znanje,

2. Nivo obuke i iskustva osoblja,

3. Vreme koje je svako angazovano lice provelo obavljajuci

posao,

4. Stepenu odgovornosti koja je potrebna.

Reklamiranje treba da bude pristojno, posteno, istinito, s

dobrim ukusom…

Radnje koje su zabranjene u formi reklamiranja su:

Stvaranje laznih, pogresnih ili neopravdanih ocekivanja

povoljnih rezultata,

Ukazivanja na mogucnost uticaja na sud, zakonodavne

organe i slicne organe i funkcionere,

Hvalisave izjave koje nisu bazirane na realnim

cinjenicama,

Iznosenja svedocenja ili optuzbi,

Davanje izjava kojem mogu biti dvosmisleno shvacene ili

koje mogu da navedu na pogresne zakljucke,

Iznosenje neopravdanih tvrdnji o ekspertizi ili

specijalizaciji u odredjenoj oblasti racunovodstva

U slucaju kada reklamiranje nije dozvoljeno, javno

oglasavanje je dopusteno u slucaju kada:

Ima za cilj da obavesti javnost o cinjenicama postujuci sve

prethodno navedeno,

Ne prelazi norme dobrog ukusa,

Je profesionalno dostojanstven,o

Ne sadrzi cesta ponavljanja i ne pridaje neprimeren znacaj

imenu profesionalnog racunovodje u javnoj praksi.

Kodeks etike interni revizora razvio se 1968.godine Institut interne revizije u SAD I njime se definisu obaveze internih revizora prema poslodavcima

Kodeks interne revizije se sastoji:

1. Interni revizori prilikom vrsenja svoje duznosti imaju obavezu da budu posteni, objektivni i marljivi.

2. Interni revizori moraju da budu poverljivi prema poslovima svog poslodavca i dane nude svoje usluge nikom drugom.

3. Interni revizori moraju se suzdrzavati poslova koji mogu biti u suprotnom interesuod interesa njegovih poslodavaca i poslova koji mogu negativno uticati na njihovuobjektivnost.

4. Interni revizori ne smeju prihvatiti poklone ili posebne honorare.

5. Interni revizori moraju biti oprezni prema informacijama koje su dobili odposlodavca prilikom angazovanja i ne smeju ih koristiti u licne svrhe

6. Interni revizori moraju otkriti sve bitne cinjenice koje istrazuju i moraju prikupitidovoljno informacija.

7. Interni revizori moraju da se oslanjaju na propise iz okruzenja i postuju ciljevekoje je utvrdilo profesionalno urduzenje.

8. Interni revizori prilikom vrsenja duznosti moraju odrzati visoke standardekompetencije, moralnosti i dostojanstva koje uspostavlja profesionalnoudruzenje.

Kako bi se očuvao kvalitet pružanja usluga revizije dolazido razvoja standarda revizije prvo u nacionalnim okvirima.

Nivo razvijenosti se razlikuje od zemlje do zemlje.

Međunarodne standarde donosi Međunarodni savezračunovođa (IFAC)

Komitet za međunarodnu revizorsku praksu u ime savetaIFAC ima posebno ovlašćenje da izda javne nacrte iuputstva u vezi sa opšteprihvaćenim revizorskimstandardima.