Vreme, 1998. március 14

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.

http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-marcius-14 1/94

1144.. MMAARRTT 11999988.. GGOODDIINNAA IIXX BBRROOJJ 338866 CCEENNAA 1122 DDIINN

Da li je moguñe za10 dana promeniti

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


nanaovom

o n e v e r z i j e z a

e k t o r i j u m u

m p o k r e t a n j e m

a l j n o u p u t s t v o z a

/ O n l i n e g u i d e .

o g n e o k o

A R C H I V A n a l a z e

m d o d a c i m a .

a r , a u t o m a t s k i ñ e

d a o d a b a r e t e æ e -

p r v o m k o r i ã ñ e n j u

r o b a t R e a d e r u

k l i k n u t i n a A d d

u . P r e t r a g a t e k -

/ Q u e r y .

s t i t i i d

i j a k r i t i c i

m W i n

, Å = 0 1 9 7 ,

z a l j (

0 2 5 3 ) i n j

k o g d e l a t a s t a -

K o r i s n i c i M a c O S

S y s t e m f o l d e r u

s t a t u r a ) .

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


VREME No 38PolitikaHronika: Æestoki dani

Kosovo: Ultimatum

Srbica: Mrtvaåki ples

Svet: Cena po meri

Sankcije: Planirani mazohizam

Stereotipi: Srbi i Albanci

Mediji: Lirika tuæioca

Internet: Boj za KosovoIntervju: Duãan Mihajloviñ

Ãtampa: Vojvoðanski talas

Mobtel:Konkurencija ili koreografija

SvetIntervju: Dæefri Saks

Maçine: Stalno natezaçe

Rusija: General-gubernatorVenecuela: Lepota politike

Rumunija: Ãok-terapija

Slovenija: Tresla se gora

KulturaFilm: Titanik

Pozoriãte: Politika ili propast

Intervju: Peter LovãinKçige: Æivot bacaåa kocki

Sarajevo: Ratni spektakl

Intelektualci: Buka gomile

ÆivotProces: Mobilizacija pred sudom

Åeãka: Rasna lavina

NVO: Ãkola miraFormula 1: Bolidi

Dokumenti: Dosje Stazi

Reagovaça: Ko brani Basaru?

Reagovaça: Zaãto propada DS

16 Duh Vremena26 Ljudi i vreme37 Meridijani48 Nuspojave49 Scena66 Vreme uæivaça

Na naslovnoj strani: SlobodanMiloãeviñ u Kosovu Poýu; 24 april

Ultimatum:

Svet, Srbija i KosovoMoæe li se za deset dana promeniti desetogodiãça politika premaKosovu? Reporteri i analitiåari "Vremena" svedoåe o dogað ajimazbog kojih se Srbiji ponovo preti sankcijama

strana 4

Venecuela: Lepota politikeZaãto Irena Saez (36), najlepãa æena sveta1981. godine, ima sve ãanse da u decembrupostane predsednik Venecuele. Osim ãto je lepa

i ãarmantna, sadaãça gradonaåelnica Åakaa jeenergiåna, ambiciozna i, kad zatreba, nemilos-rdna. Zbog toga je i zovu "Gvozdena Barbika"

strana 34

Film: TitanikSa 14 nominacija za Oskara, najskupýi holivuds-ki spektakl veñ je postao mit. Ovo je film koji jeponovo probudio nadu da Hiåkok moæe mirno daleæi u grobu, jer je ekran ponovo bio veñi od æivo-ta, koji ñe zbuniti one niãåe duhom direktnoãñusvojih emocija i egzekucijom jednog deåaåkog sna

strana 38

Ekskluzivno: Dæefri SaksKako åuveni ekonomista vidi svet u narednommilenijumu. Saks piãe o uticaju globalizacije napolitiku i naåinima na koje se ona dokazala kaokatalizator meðunarodno prihvañenih pravila ponaãaça u trgovini, finansija-ma, poreskoj politici i mnogim drugim oblastima

strana 28

Stevo Boliñ, prisilno mobilisani Kra-jiãnik i jedan od sedmorice koji su nasudu pobedili dræavu ekskluzivno za

Reagovaça: Ko brani Basaru?Svetlana Slapãak piãe o tome zaãto Basaru ne brane çegovi prijateýi post-modernisti i pita se da li on zaista oåekuje da ñe Ñosiñ odgovoriti na çegovizazov

strana 61

Pazi, snima se!Veýko Bulajiñ pravi ratni film s naslovom "Saraje-vo". Prvi scenario pisao Mirko Kovaå, a od "zvezda"se pomiçu Katrin Danev i Klaudija Kardinale

strana 45

Proces: Mobilizacija pred sudom

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


VREME14. MART 1998.

BROJ 386

Izdavaå: NP “VREME” d.o.o. Beograd,Miãarska 12-14 poãtanski fah 257

UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik),Boris Popoviñ i Dragoljub Æarkoviñ

V. D. DIREKTORA: Dragoljub ÆarkoviñFINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ

KOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav Miloãeviñ

NEDELJNIK “VREME”Beograd, Miãarska 12-14

GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIKDragoljub Æarkoviñ

SEKRETARIJATElena Krstanoviñ (sekretar redakcije)

REDAKCIJADejan Anastasijeviñ, Slobodanka Ast, Velizar

Brajoviñ, Stojan Ceroviñ, Aleksandar Ñiriñ, Sonja

Ñiriñ, Draãko Gagoviñ, Zmagoslav Herman, BrankaKaljeviñ, Uroã Komlenoviñ, Predrag Koraksiñ, VesnaKostiñ (ekonomija), Slobodan Kostiñ (kultura),

Goranka Matiñ (urednik fotografije), MilanMiloãeviñ, Zoran B. Nikoliñ, Roksanda Ninåiñ,

Teofil Panåiñ (æivot), Duãan Reljiñ, SeãkaStanojloviñ (svet), Nenad Stefanoviñ (politika), Hari

Ãtajner, Filip Ãvarm, Dragan Todoroviñ, TanjaTopiñ, Miloã Vasiñ, Svetlana Vasoviñ - Mekina,

Duãan Veliåkoviñ, Perica Vuåiniñ, Ljubomir Æivkov

DOKUMENTACIJADragoslav Grujiñ, Jelena Mrða (foto)

GRAFIÅKI CENTARBoris Dimitrov, Ivan Hraãovec (urednik),

Saãa Markoviñ, Vesna Srbinoviñ,

Vladimir Stankovski, Slobodan Tasiñ;Daktilograf: Zorica Nikoliñ; Lektor: StanislavaMijiñ; Korektori: Boãko Blaæiñ, Ivana Milanoviñ,

Stanica Miloãeviñ

VREME MARKETINGGoran Kosanoviñ (direktor)

NEWS DIGEST AGENCYDuãka Anastasijeviñ, Zoran Stanojeviñ

PRODAJA I PRETPLATANikola Ñulafiñ, Tatjana Jovanoviñ

RAÅUNOVODSTVOMirjana Jankoviñ

Rukopisi se ne vrañaju.

Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936,

3241-633, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected]

WWW: http://www.vreme.com"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags

Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904

Manager: Vesna Vaviñ; Telefon: (431) 408-9652,Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected]

"VREME KNJIGE"Predrag Markoviñ (urednik)

PRIPREMA I OSVETLJAVANJE FILMOVA:Grafiåki centar "VREME"

ÃTAMPA: PS GRMEÅ - PRIVREDNI PREGLED,Beograd, Marãala Birjuzova 3OBRADA TIRAÆA: Data Press

YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,

Kosovska hronika28. februar - 11. mart

28. februar 1998: Albanski teroristinapali patrolu MUP-a u Likoãanu kod Gl-ogovca i, prema saopãteçu MUP-a, ubije-na su åetiri policajca, a dva teæe raçena,dok su policajci ubili 16, a uhvatili 9 al-banskih terorista. Kosovski informativnicentar obaveãtava da je, "prema izvorimasa terena", ubijeno 16 Albanaca, a raçenoviãe od 20. U Srbici, nepoznati napadaåipucali iz automatskih puãaka na zgraduãkole u kojoj su smeãtenesrpske izbeglice.

1. mart: Slobodan Mi-loãeviñ porodicama pog-inulih policajaca uputioizraze najdubýeg sauåeã-ña. U telegramu koji je is-tim povodom poslao pred-sedniku Srbije Milanu Mi-lutinoviñu, Miloãeviñ kaæeda se problemi Kosovamogu uspeãno reãavatiiskýuåivo u Srbiji i da ñezato terorizam usmeren kaçihovoj internacionaliza-ciji najviãe ãtete doneti on-

ima koji su se tog sredstvalatili. On je pozvao Albance da ne proliva- ju krv za interese politiåkih profitera ispoýnih mentora, jer je buduñnost u zajed-niåkom æivotu, miru i ravnopravnosti.

Nekoliko hiýada albanskih æena de-monstriralo ispred Ameriåkog informa-cionog centra u Priãtini zahtevajuñi daprestane nasiýe nad neduænim stanovniã-tvom Drenice.

Ambasada u Beogradu saopãtava da su"SAD duboko zabrinute zbogizveãtaja o nasiýu u regionuDrenice", i pozivaju sve stranena uzdræanost.

Ministarstvo spoýnih pos-lova Albanije traæi da Jugo-slavija "zaustavi eskalacijunasiýa protiv Albanaca na Ko-sovu" i poziva EU, OEBS iKontakt-grupu da utiåu naBeograd da zaustavi srpskonasiýe i ubedi vlasti Srbije dazapoånu pregovore sa liderimaAlbanaca na Kosovu.

2. mart: U Priãtini policijavodenim topovima, suzavcem

banskih politiåkih partija je organizovdemonstracije u znak "protesta protiv tera, nasiýa i etniåkog åiãñeça".

MUP Srbije saopãtio da je "u PriãtiPodujevu i Vuåitrnu na poziv albanskseparatistiåkog voðstva pokuãano orgazovaçe demonstracija koje su pripadnMUP-a efikasno raãåistili". Tim povodoMUP saopãtava da nikakve demonstracili sliåni akti kojima se podræava teroriz

neñe biti dopuãteni.Ibrahim Rugova po

vao SAD i EU da stvopreduslove za otvaradijaloga izmeðu PriãtinBeograda uz posredvaçe treñe strane. Rugva je 3. mart proglasiodan æalosti na Kosovu.

SAD uputile protBeogradu zbog "nasniåke represije nad Abancima, uåesnicima åeraãçih demonstracijsaopãtio Stejt departmeDæejms Rubin, predsta

nik Stejt departmenta, javio je "da SAD æele da Srbi i kosovAlbanci zapoånu dijalog bez ikakvog lovýavaça i da srpske vlasti smaçe tenztako ãto ñe realizovati Dogovor o obzovaçu.

Klaus Kinkel, ãef nemaåke diplomatosudio terorizam i nasiýe i najavio dapolitiåki komitet EU raspravýati o Koso

EU "poziva na hitne pregovore vlastBeogradu i lidere kosovskih Albanaca r

mirnog reãekrize", saopãbritanski Foofis.

Istraæni dija Okruænsuda u Peñi opãtio je da albanski teristi izvrãili vsinhronizovnih napadaKlini, Ðakovi Deåanima kuñe u kojimæive Srbi i CI Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


demonstracija i intervencije policije gra-dovi na Kosovu su sablasno pusti, piãubeogradske novine.

4. mart: Ljuýeta Puýa-Beñiri u emisijiBi-Bi-Sija, Redæep Ñosja u listu "Bujku" i

govornici na sahrani ubijenih Albanacaokrivýuju Klintonovog izaslanika za Bal-kan Roberta Gelbarda da je osudom teror-izma podstakao nasiýe na Kosovu iohrabrio srpski reæim.

Gelbard izjavio da ñe "SAD vojno in-tervenisati ako Beograd pokuãa da ratnisukob iz Bosne prenese na Kosovo".

Politiåki komitet EU zakýuåio da "EUnema ni æeýu ni nameru da internacionali-zuje problem Kosova". On se, meðutim,sam internacionalizovao i nije viãe unu-traãçi problem Jugoslavije ili Srbije. Pred-sedavajuñi Saveta ministara EU Robin

Kuk otiñi ñe u Beograd da vlastima pren-ese poruku EU.

5. mart: Slobodan Miloãeviñ primioRobina Kuka. Iz Beograda Kuk otputovao

u Priãtinu, gde jerazgovarao sa Ru-govom, Aganijem ialbanskim studenti-ma. Pre odlaska izJugoslavije Kuk jerekao da od Beo-grada traæi poã-tovaçe prava Alba-naca, primenu do-

govora o ãkolstvu i dozvolu za stalnumeðunarodnu posmatraåku misiju na Kos-ovu. Prema Kuku, Miloãeviñ je na ovezahteve odgovorio "robusnim stavom".

MUP saopãtava da je "u sukobu uDoçem Prekazu sa jezgrom teroristiåkihbandi albanskih separatista koje je predvo-dio Adem Jaãari ubijeno dvadesetãest oko-relih terorista". U sukobu sa albanskimpobuçenicima ubijena dva policajca, asedam raçeno. KIC tvrdi da je srpskapolicija ubila 50 Albanaca.

MUP "najenergiånije demantuje ogavne

izmiãýotine i laæi lansirane u nekim doma-ñim i stranim medijima o navodnim mu-åeçima uhapãenih i privedenih Albanaca".

Milan Milutinoviñ primio delegacijuMUP-a i tom prilikom rekao da je "jedanod utvrðenih prioriteta Srbije da se mudro isvim sredstvima pravne dræave, energiånoi efikasno obraåunava sa nosiocima teror-izma albanskih separatista na Kosovu iMetohiji. Govoreñi o nedavnim teroris-tiåkim napadima Milutinoviñ je policajci-ma odao priznaçe zbog ispoýenog profe-sionalizma, odluånosti i hrabrosti u odbra-ni poretka, teritorijalnog integriteta, mira i

SAD povukle od-luku o ekonomsko-di-plomatskim olakãica-ma Jugoslaviji i traæemeðunarodnu istragu

o krvoproliñu na Ko-sovu.6. mart: Ministar

spoýnih poslova Grå-ke Teodoros Pangalosu Beogradu razgo-varao sa Miloãeviñem,Milutinoviñem i Jo-vanoviñem. Pangalosrekao da se Gråkaprotivi svakom sepa-ratizmu i da bi prime-na dogovora o ãkolstvu mogla da budepoåetak za stvaraçe veñeg povereça

izmeðu dve strane i izrazio spremnost zapruæaçem dobrih usluga.

Ambasadori Kontakt-grupe posetiliPriãtinu.

U Tirani na mitingu 30.000 demonstra-nata izvikivalo "Hoñemo oruæje".

Okruæno javno tuæilaãtvo u Beogradupreduzelo "odgovarajuñe mere" premaurednicima pet beogradskih dnevnih listo-va i nekih TV-stanica.

Ibrahim Rugova traæi od Saveta bez-bednosti da raspravýa o Kosovu i izjavioda reæim u Srbiji etniåki åisti Kosovo.

Vaãington poruåio vlastima u Beograduda Haãki tribunal ima jurisdikciju i nadKosovom.

EU traæi od suseda Jugoslavije da nepodiæu borbenu gotovost svojih armija, ãtoAlbanija nije prihvatila.

8. mart: Ambasadori oko 40 dræavaposetili popriãte borbi u selu D. Prekaz.

Ismail Dæem, turski ministar spoýnihposlova, posetio Miloãeviña i traæio mirnoreãeçe sukoba na Kosovu.

Oko dve hiýade Albankiprotestovalo ispred Ameriå-kog informativnog centra u

Priãtini. Viãe od tri hiýade Al-banki u Ulciçu demonstrira-lo u znak podrãke "obespra-výenoj brañi na Kosovu".

9. mart: Kontakt-grupa uLondonu usvojila plan oddeset taåaka u kome od Slo-bodana Miloãeviña zahtevada za deset dana povuåespecijalne jedinice s Kosova,da dozvoli meðunarodnu is-tragu o krvoproliñu i da ot-poåne dijalog s kosovskimAlbancima.

tio Priãtinu i razgovaraRugovom. U Priãtini i gradova na Kosovu movne demonstracije Anaca koje policija

spreåavala.10. mart: Srpska vpozvala na pregovoregovorne predstavnike ovskih Albanaca. IbraRugova prihvata prevore, pod uslovom dpregovara samo o sastalnosti Kosova.

Balkanske dræave åka, Rumunija, Maked ja, Bugarska i Turska)

zile zabrinutost zbog situacije na Kosozatraæile provoðeçe dogovora o ãkols

Posle viãednevne blokade, uspostavsaobrañaj kroz Drenicu.

Albanci odbijaju da sahrane pogintraæe obdukciju koju bi uradila ekmeðunarodnih patologa. MUP i vatroguveåe sahraçuju poginule, a sutradan bina poginulih iskopava leãeve i sahraçih na istom mestu po muslimanskobredu.

11. mart: Savet bezbednosti nijevojio predsedniåko saopãteçe o Kos jer se tome usprotivio kineski ambasadUN uz obrazloæeçe da je Kosovo utraãça stvar SRJ. Ruska Duma usvojilzoluciju kojom poziva rusku vladu dsuprotstavi svim sankcijama prema Juslaviji zbog Kosova.

NATO odbacio zahtev Albanijevojno interveniãe na Kosovu.

Zbog anonimnih pretçi grupa pstavnika meðunarodnih humanitaracavukla se s Kosova.

DRAGOSLAV GRU

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

B R A N K O

P A N T E L I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Moæe li se za deset dana promeniti

desetogodiãça politika

voðenim od 28. februara do 1. marta, a za-tim i 5. marta uniãteno gnezdo Kosovskeoslobodilaåke armije i da je ubijen gerilski(jezik saopãteça kaæe teroristiåki) liderAdem Jaãari, ranije osuðen na 20 godinarobije zbog ubistva policajca; da je zaro-

ogaðaji koji su se na kraju ovezime jako ubrzali u kosovskojDrenici izmenili su politiåkusliku i poloæaj Srbije. Policija

je saopãtila da je u borbamaDgranice izmeðu terorizma, gerile i se-ýaåkog ustanka na jednoj strani, kao ãto suse izgubile granice izmeðu antiteroristiåkeakcije, antigerilske operacije, slamaçaustanka i odmazde. Srpska dræava naåijem je delu teritorije bila uspostavýenaoruæana dominacija pobuçenika nije u timdogaðajima uspela da se legitimiãekao kredibilna vlast koja ume da branidruge od sebe, niti da to dokaæe svetskom

javnom mçeçu, ãto je vaæno, ni Vaãing-

om Kukom koji mu to saopãtava "zauzrobustan stav".

Veñ 4. marta, Britanija, SAD, Franka, Nemaåka i Italija zakazuju za 9. maLondonu sastanak ministara velikih siokviru Kontakt-grupe koja je bila formna za Bosnu i koju ñe dræavna agen"Taçug" nazvati "samozvana Kontgrupa". SAD hitno ukidaju olakãasankcija koje su bile dale Srbiji tokom ruara; 7. marta ameriåki dræavni sekr

Srbija i Kosovo

ULTIMATUMPOPRIÃTE:Donje Prekaze

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


ran za kosovski problem, a SAD, Francus-ka i Britanija hitno pozivaju na internacio-nalizaciju problema.

SUSEDI: Turski ministar Ismail Åemdolazi u Beograd kod predsednika Slo-

bodana Miloãeviña da bi mu doneo pismosvog predsednika u kome on kaæe da nijeravnoduãan na zbivaça na Balkanu iMiloãeviñ mu odgovara da gleda svoja po-sla, poãto je Kosovo srpski problem.Svetske sile u Londonu (sakupýene uokviru Kontakt-grupe) zahtevaju od pred-sednika Miloãeviña da za deset dana pov-uåe specijalne policijske snage s Kosova iotpoåne dijalog o Kosovu, inaåe ñe usledi-ti ekonomske sankcije, ãto ñe pomenutesile proceniti 25. marta.

Neãto pre toga Ivica Daåiñ, portparolSPS-a, na konferenciji za ãtampu kaæekako su najave sankcija – glupost i da bipo tom kriterijumu sve dræave u svetu bilepod sankcijama.

Sankcije su, meðutim, stizale pre-poruåeno, meðunarodna istraga, pov-laåeçe policije, ekonomska izolacija...Rusija se privremeno distancira od ekon-omskih sankcija, a Jeýcin izjavýuje daneñe dozvoliti da bude uvuåen u kosovskuguævu; Kanada suspenduje izvozne kred-

ite, a i druge dræave jedna po jedna najav-ýuju kaznene mere.

Robert Gelbard je odmah doputovao uBeograd, ali Slobodan Miloãeviñ se, kakoizgleda, nije dao odmah impresionirati.

Gelbard je otiãao u Priãtinu gde su mu re-kli da nisu zadovoýni, ali da zahvaýuju napomoñi itd., itd...

Dræavni mediji u Beogradu odmah su,naravno, poåeli da animiraju javnomçeçe za podrãku zaãtiti suvereniteta,teritorijalne celovitosti i dræavnoj borbiprotiv albanskog terorizma, mada to, prak-tiåno, nije bilo potrebno i zbog onog goli-caça mentaliteta åiçenicom da su akterikoji su se zabrinuti pojavili u Beograduuglavnom sliåne probleme krili kod kuñepod tepihom. Uz pomiçaçe suverenitetaJugoslavije, doduãe, veliku zabrinutostizraæavaju i osuðuju nasiýe srpske policije– Rumunija (sa maçinom od milion do

juåe obespravýenih Maðara, danas s tekpotpisanim meðudræavnim ugovorom sMaðarskom o çihovoj zaãtiti, juåe sa di-výim nasiýem poput onog u Temiãvaru i umestu po imenu Trgu Mare); Bugarska (samilionskom turskom maçinom od koje jeveliki komad od 300.000 ýudi 1989. god-ine prisilno emigrirao iz ove zemýe); Grå-

ka (sa znatnom makedonskom maçinkojoj ne priznaje ni M od çenog imenTurska (koja baã ovih dana intervenprotiv Kurda, a nedavno je protiv istihtervenisala na teritoriji druge dræav

Makedonija (sa albanskom maçinkoja åini 40 odsto populacije åijih partilidere ovih dana izvodi na sud zbog sraça albanske himne)...

U Beograd kao evropski glasnogvornik dolazi Englez Kuk (dvojica poinulih u Severnoj Irskoj, praktiåno u tnutku kad je on bio u Beogradu); kposrednik se pomiçe Felipe GonzaleÃpanije, åiji politiåari i pored permanenog sukoba sa Baskijcima ovih dana dizjave u korist vojne intervencije na Kovu; neku ulogu pokuãava da igra Francka koja se nosi sa secesionistiåkim Kokancima. Åak Alæir, s one strane Meditena, u kome se puca iz priliåno teãkih oruna tamoãçe pobuçenike "izraæava zabnutost".

U Beogradu se ne dræe baã sasvizgovora "a zaãto vi muåite crnce na jugi u utorak (10. marta) uveåe srpska vla

je odgovorila na ultimatum saopãtivãi je akcija policije u Drenici na Kosovu p

Deset taåakaMinistri Kontakt-grupe 1) osuðuju neprihvatýivu upotrebu sile(na Kosovu u SRJ, Srbija se ne pomiçe); 2) pozivaju vlasti uBeogradu i voðstvo kosovskih Albanaca da poånu miroýubividijalog bez preduslova, uz zabrinuto podseñaçe da su vlasti naKosovu preduzele represivne mere na Kosovu åiji je rezultat 80ærtava, ali bez pomiçaça konkretnog povoda za te mere; 3) ãtodonekle ublaæuju opãtim preciziraçem da ta osuda ne bi trebaloda bude pogreãno shvañena kao odobravaçe terorizma; 4) osu-ðuju policijsko nasiýe i traæe istragu o navodnim smaknuñimabez suda i traæe od jugoslovenskih vlasti da kazne poåinioce; 5)ponavýaju da vlade imaju obavezu da ãtite ýudska prava i da silumoraju upotrebýavati sa uzdræanoãñu, te saopãtavaju da ne odo-bravaju disproporcionalne mere kontrole; 6) saopãtavaju da ñedemonstrirati vlastima u Beogradu da ne mogu krãiti meðunar-

odne standarde a da ne snose ozbiýne posledice; zahtevaju da seuspostavi misija visokog komesara za ýudska prava na Kosovu,insistiraju da tuæilac Haãkog suda za ratne zloåine otpoåne istra-gu, podræavaju predlog da bivãi ãpanski premijer Felipe Gonza-les dobije novi specifiåni posredniåki mandat za Kosovo; po-dræavaju povratak dugoroåne misije OEBS-a na Kosovo, uSandæak i u Vojvodinu; podræavaju posredovaçe misije SantEðidio radi postizaça ugovora o obrazovaçu; najavýuje sas-tanak s vladama u regionu od kojih oåekuju da ne daju podrãkuterorizmu; najavýuju postavýaçe posmatraåke misije u Skadruradi nadgledaça jugoslovensko-albanske granice i sliåne misijeu Skopýu.

Sledi zatim taåka 7, u kojoj se kaæe da je ãteta veñ napravýe-na i traæe da Savet bezbednosti odmah uvede embargo na oruæje

ju; moratorijum na finan-siraçe izvoznih kredita,

ukýuåujuñi i kreditiraçeprivatizacije u Srbiji (Ru-sija se ne slaæe s tim da seove mere odmah sprove-du, ali bi ih mogla raz-motriti ako se situacija nepoboýãa).

Pozivaju liåno Slobo-dana Miloãeviña da pre-duzme energiåne mere zazaustavýaçe nasiýa i daotpoåne dijalog o nala-æeçu politiåkog reãeçaza Kosovo; da za deset

dana povuåe specijalnepolicijske jedinice i prek-ine akciju snaga bezbed-nosti koje pogaðaju civil-no stanovniãtvo, da kon-struktivno saraðuje s Kontakt-grupom; 8) konstatuju da je Begrad ozbiýno ugrozio odnose s meðunarodnom zajednicom i dbez preduzimaça ozbiýnih koraka radi poboýãaça situacineñe popraviti svoj meðunarodni poloæaj; 9) saopãtavaju da ovmere ne znaåe podrãku ni nezavisnosti Kosova ni odræaçu sttusa kvo, zalaæu se za poboýãani poloæaj Kosova u okviru SJugoslavije (Srbiju ne pomiçu) sa supstancijalno veñom autonomijom, koja ukýuåuje i znaåajnu samoadministraciju, 1poduåavaju Beograd da je naåin za suzbijaçe terorizma da se a

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


teklih desetak dana voðena iskýuåivo sciýem da se suzbije terorizam åije su ærtveu posledçih godinu dana bili Albanci,Srbi i policajci. Vlada je izjavila kakonema ãta da krije i sloæila se da Meðunar-

odni Crveni krst, ili neka druga organizacija, ispita okolnosti u kojima su ærtve na- jnovijih obraåuna izgubile æivote. Vladapodseña da je u okviru grupe "3+3" veñdala konstruktivne predloge (rokovi za ot-varaçe ãkola koje albanska strana æelimalo da modifikuje) i upuñuje javni poziv"odgovornim predstavnicima albanske na-cionalne maçine" da s vladom otpoånurazgovor o svim otvorenim pitaçima.

Gonzales se ne pomiçe, ali, po nekimvestima, predsednik Miloãeviñ nije zasadspreman da çegovo posredniãtvo prihvati.Milo Ðukanoviñ u veoma uravnoteæenojizjavi o Kosovu poziva predsednika Srbijei voðe kosovskih Albanaca da se suoåe sproblemom u okviru Srbije. Po nekim ves-tima, Milutinoviñ je za to spreman.

Fehmi Agani poziv srpske vlade kvali-fikuje kao neadresovan i kao neku vrstu"javnog konkursa" i Adem Demañi odmahproglaãava predlog za razgovor lice-mernim i da neko kome je noæ pod grlomne moæe razgovarati, ali iz RugovinogDSK-a zatim dolaze vesti da ñe oni prego-vorima pristupiti, dok jedna izjava Ibrahi-ma Rugove govori o tome da neñe pristati

na autonomiju a jedno saopãteçe Oslo-bodilaåke vojske Kosova govori o nas-tavku borbe.

MATURSKI ISPIT: Nekakvi prego-vori su tako ipak najavýeni i u çima srps-ka strana, mada ponovo osuðena zbog pre-teranog prolivaça krvi, joã ima argumenteda Kosovo zadræi u svojim granicama.Savremene dræave nisu baã mnogoizdaãne prema secesionistiåkim pokretimau "dræavotvornom amoku" (trka do smrtikod nekih uroðenika). Samo u centralnoj iistoånoj Evropi ima 37 razliåitih etniåkih i

jeziåkih grupa. Danas u svetu egzistira trido tri i po hiýade nacija, a neki istraæivaåikaæu da se åak 575 etniåkih grupa moæenazvati potencijalno "dræavotvornim".Svetski reånik maçina identifikuje, pak,170 naroda.

Srbija je posle raspada bivãe SFRJpraktiåno ostala jedina multietniåka zajed-nica (Bosna i Hercegovina, sa dva odvoje-na entiteta i tri nacionalne zajednice, to jesamo na papiru). Ona je ustavno definisa-na kao "demokratska dræava svih graða-na", ali svoj ustav ne sprovodi korektno,dok najveña maçina, albanska, bojkotuje

finansirano oporezivaçem stanovniãtva iiz inostranstva.

Desetogodiãça radikalna srpska politi-ka na Kosovu, koju je definisao i vodioSlobodan Miloãeviñ, tako dolazi na svoj

maturski ispit, bez uporiãta u albanskojpopulaciji i bez meðunarodne podrãke.Nije samo srpska strana neselektivno inasilno iskýuåivala Albance iz svih insti-tucija, veñ su i ekstremisti druge stranesvoj totalni bojkot uåvrãñivali ubistvimaonih Albanaca koji su se ukýuåivali ustrukturu vlasti i u vladajuñu Socijalistiåkupartiju Srbije.

Nevoýa je, naravno, u tome ãto se tajkompleksni problem personalizuje u Slo-bodanu Miloãeviñu. On je neka vrsta ko-mpleksa svetskih politiåara, jeæe se i napomen çegovog prezimena. (Potpisnikovog teksta, takoðe Miloãeviñ po prezi-menu, moæe svedoåiti: "Milosevic!?" "Da,Miloãeviñ, u åemu je problem!")

Formulacija gla-si: "Treba da upam-timo kako predsed-nik Miloãeviñ razu-me da je jedini na-åin pritiska na çegaonaj koji mu is-postavýa realnu ce-nu za çegovo ne-prihvatýivo pona-

ãaçe". Takve reåen-ice – da s Miloãevi-ñem ne treba raz-govarati bez biåa –priliåno nepromiãý-eno i u Beograduvole da ponavýajuneki nezavisni ko-mentatori. "Realnacena za neprihvatýi-vo ponaãaçe", kao,na primer, zahtev dase uvede moratori-

jum na podrãku zakredite za izvoz i zainvesticije, ukýuåu-

juñi i podrãku finan-siraçu privatizacijeu Srbiji, moæe ko-ristiti pre svegakleptokratiji bliskojvlasti u Srbiji, da se"divýom privatiza-cijom" i novim ãv-ercom daýe bogati. Miloãeviñ ñe se iz togaizvuñi, a raåun stiæe graðanima.

PUTEVI ORUÆJA: Predsedniku SRJ

specijalne policijske snage s KosoSrpska strana takav zahtev, naravno, japroglaãava ciniånim i neprihvatýivim ãto je dræava dobila podrãku javmçeça i relevantnih politiåkih snag

razoruæa ekstremiste na Kosovu i zatodræave teãko prihvataju da im se dikgde ñe dræati svoju policiju. Velike silezahtev pravdaju strahom da se kosovkonflikt ne razbukta i ne proãiri na Madoniju, da time ne budu uvuåene uBugarska, Albanija i Gråka, i da seponovi "Bosna i Hrvatska". Gelbaropomenuo predsednika SRJ Miloãevda ñe, ako ne bude konstruktivan, biti tpritisnut da moæe izgubiti vlast. Ta ppostavka se moæe pokazati bar trostrnetaånom – prvo, åim je kosovsko pitponovo otvoreno, Slobodan Miloãevina unutraãçem planu ojaåao; drugo, zata mira i spreåavaçe ponavýaça "BosHrvatske" ekonomskim slamaçem Sr

moglo bi dati samo one rezultate koji ikolapsom svake dræave – haos i anarhSrpska strana polazi od toga da su ra

DOKAZ 1: Srpski policajac u albanskom bunkeru R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


va (doduãe neproporcionalno) dograbiladeo arsenala bivãe dræave, neko je uzeoveñi deo JNA, neko teritorijalnu odbranu,neko policijske formacije, a da rata na Ko-sovu do sada nije bilo ne baã zbog umer-enosti intelektualca Rugove veñ zbogåiçenice da albanski nacionalni pokretnije imao dovoýno oruæja. Raåunajuñi stim da su Albanci u permanentnoj pobuni,

da tradicionalno dræe oruæje, srpska vlast je i u vreme sankcija jaåala policiju, aliova nije podvrgnuta javnoj kontroli. To jeu krajçem ishodu ãtetilo i policiji, idræavi, i graðanima, jer policiji nije dikti-ran neophodni stepen uzdræanosti. Tu jeod male pomoñi neveãto zabaãurivaçe.Javni tuæilac otvara istragu protiv urednikapet nezavisnih listova zato ãto ovi iznadpolicijskih saopãteça o ubijenim teroristi-ma stavýaju naslov da su ubijeni Albanci.

U meðuvremenu, u tom regionu desilase jedna implozija: kolabirala je jednadræava, çihova matiåna dræava Albanija.

Jugoslavija je zatvorila granice, ali se i deooruæja, oåigledno ãvercerskim kanalima,prelio na Kosovo i reakcija dræave na çe-govom neutralisaçu bila je oåekivana. Osnabdevaçu Kosova oruæjem zasadotvoreno govori ruski ministar spoýnihposlova Primakov. Srpska policija o tomeñuti, ali pokazuje snimke kineskog oruæjaiz albanskih arsenala i tvrdi da meðu pog-inulima ima albanskih dræavýana. Biokako bilo, Kontakt-grupa ipak planirapostavýaçe posmatraåke misije u Skadruradi nadgledaça srpsko-albanske granice.

londonskog saopãteça, srpska dræava nijebez ãansi da smaçeçe policijskih potenci-

jala ipak veæe za stepen smaçeça al-banskog "civilnog arsenala". Partije kos-ovskih Albanaca koje su javno proklam-ovale da im je ciý ot-cepýeçe Kosova od Srbije,pa i od Jugoslavije nisu sedo sada odazvale na pozive

da osude terorizam ni kadasu ga upuñivali meðunarod-ni faktori. Oni su se porado-vali da ñe najnoviji oruæaniobraåun pomoñi da se kos-ovsko pitaçe internaciona-lizuje, ãto ñe ojaåati çihovpoloæaj i poboýãati ãanse zastvaraçe çihove druge na-cionalne dræave na visorav-ni izmeðu Ãare i Prokletija.

PREÑUTKIVANJE: Da je Srbijanormalna meðunarodno uvaæavana dræa-va, mogla bi priliåno lako da dokaæe da

lideri kosovskih Albanaca nisu baã takoumereni ni tolerantni, a takva slika o çimapostoji u svetskom javnom mçeçu.Åiçenica da tokom viãemeseåne oruæaneblokade Drenice, koja je bila podruåje ne-sigurno i nedostupno za organe vlasti i zanormalan saobrañaj, albanski politiåarinisu nedvosmisleno pozivali tamoãçeseýake da ne pruæaju utoåiãte teroristiåkimili gerilskim grupama i nisu ih javnoopomiçali da svoje liåno naoruæaçe neokreñu protiv policije. Svoj radikalni poli-tiåki ciý posle deset godina uzdræanosti

oristiåkih akcija i koji su na oruæani otppoliciji navukli seýake u desetak selDrenici, kraju poznatom po pobuni Hana Poluæe iz 1945. Neki od çih (AgaDemañi) govorili su o oruæanim akcija

albanskih grupa u Drenkao o pravu na samoobranu. Åak i umerene ptiåke voðe (Veton Suro

Priãtini vode demostracije u toku sapobune u Drenici, a saane se koriste za javno p

javýivaçe naoruæamaskiranih oslobodilac

Izgleda da albannaoruæane grupe nikako se misli, bile baã tanepoznate srpskoj straJoã kada se takozv

UÅK oglasio na jednoj sahrani u Drenmeðu srpskim politiåarima u Beogradutog dana se moglo åuti da je jedan od vo

pomenuti Jaãari. Ako je srpska strana zla çegov identitet, mnogo je verovatnda ga je znala i albanska, i Rugovine izjkako "nema informacije" nisu baã uveive. U ozbiýnoj dræavi bilo bi veoma inesantno saznati da li istraga govornekim kontaktima naoruæanih elemenaalbanskim politiåarima i biznismenimda li se neãto zna o novcu, kanalima bavke i transporta oruæja. Srpski politiåzasad samo govore o oåiglednoj koornaciji oruæanih akcija, mirnih demostracija, informativne aktivnosti kosovs

DOKAZ 2: Ljubinko Cvetiñ, pukovnik srpske policije i oruæje oteto od Albanaca (konferencija za ãtampu u Priãtini) R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


zastraãivaçe nego je prati i istraga logiånobi bilo oåekivati da neko u Priãtini budepozvan na pregovore, a neko kod is-traænog sudije. Nedostaje samo ono ãto jenedostajalo deset godina – racionalna

uzdræanost. Moguñe je da je jedna Gelbar-dova izjava da je tzv. Oslobodilaåka vojs-ka Kosova van svake sumçe teroristiåkaorganizacija u Beogradu protumaåena kaoneka vrsta zelenog svetla za razbijaçe tenaoruæane formacije na Kosovu. RadmiloBogdanoviñ, bivãi ãef srpske policije, koji

je suzbio albanske nemire 1989, najavio jepetnaestak dana ranije da se na Kosovumoæe oåekivati oãtra policijska akcija radisuzbijaça terorizma.

Meðunarodne reakcije na tu akciju bilesu u poåetku relativno uzdræane. Prvihdana ameriåki ambasador u Beograduizrazio je æaýeçe zbog nekoliko ærtava, aonda su vesti s Kosova obnovile sliku oSrbima kao loãim momcima. Gelbard je uPriãtini tu policijsku akciju nazvao brutal-nom, neproporcionalnom i nezakonitom.Od SR Jugoslavije se traæi da povede istra-gu, a Haãki sud za ratne zloåine u bivãojJugoslaviji proglaãava se nadleænim ipoåiçe da vodi istragu o krvoproliñu uDrenici.

Nervozna reakcija na krvoproliñe(srpska na Jaãarijevo, ameriåka na srpsko)

dovela je dræavu u veoma teãku situaciju iograniåila çen plan pacifikacije Kosova.Robustna i neprihvatýivo neselektivnapolicijska akcija u Drenici koju je vodio

jedan reæim koji uæiva veoma loãu meðun-arodnu reputaciju skoro da je strategijukosovskih Albanaca da izazivaçem inci-denta Kosovo pretvore u poligon meðun-arodne intervencije uåinila izvodýivom.Adem Demañi, lider Parlamentarne partijeKosova, pozdravio je zakýuåke Kontakt-grupe "zato ãto Kosovo viãe nije unu-traãça stvar Srbije. Svet je sada ukýuåen!"

Demañi nije mnogo pogreãio. Medlin Ol-brajt u svom govoru ministrima Kontakt-grupe izjavýuje: "Moramo prvo da stavi-mo do znaça da ta kriza nije interna stvarSavezne Republike Jugoslavije. Nasiýe jepovreda univerzalnih standarda ýudskihprava koja smo obavezni da ãtitimo".

Kao da je upalio stari ãtos iz uliånihtuåa u kome klinac izaziva nekoga da gaudari, a iza çega nastupa stariji brat. Sobzirom na to da obe strane imaju mnogeslabosti, Srbija nije bez ãansi da ostvarisvoj strateãki ciý i da zadræi Kosovo. Ako

Na licu mesta: Srbica

Mrtvaåki plesReporter "Vremena" u skladiãtu graðevinskogmaterijala, meðu leãevima do danas dva

puta sahraçenim

Novinari koji su do utorka 10. marta, zao-bilazeñi policijske blokade, doðu do togmesta, naiãli su na jedan od onih prizorakoji åoveka navode da poæeli da ostaviposao i odseli se negde gde ga niko nepoznaje. Ispod nadstreãnice u stovariãtu,uredno poreðano kao na izloæbi, leæalo je49 leãeva razliåitog pola i starosti. Brojalismo: bilo je dvanaest æena, trinaestorodece u starosnom rasponu od tri do petn-aest godina i pet staraca; ostali su bilimuãkarci izmeðu 16 i 60 godina. Neki suoåigledno stradali od kurãuma, neki odãrapnela, neki od noæa; troje je bilo sasvimugýenisano. Jedan desetogodiãçi deåakimao je rupu od metka posred åela, i ni-kakvu drugu vidýivu povredu.

Reå je o ýudima koji su, premazvaniånom saopãteçu MUP-a Srbije, ter-oristi, a koji su stradali izmeðu åetvrtka i

a kilometar od centra Srbice, uzput prema Glogovcu, nalazi seskladiãte graðevinskog materijala.N

mrtvaånice u Srbici, nekolicina je dovna iz Mitrovice, Peñi i Priãtine. Rodbinpolicija u ponedeýak naredila da pokoke sahrani u roku od 24 åasa, inaåe ñuåiniti MUP. Tu je iskrsao problem, jeza neke leãeve, zbog staça u kome snalazili, nije moglo odmah utvrditi koa posebnu teãkoñu predstavýalo je tose najbliæi roðaci muãkog pola nusuðivali da doðu i identifikuju leãevstraha da ñe biti pohapãeni. Istovremeiz Demokratskog saveza Kosovazatraæeno da se niko ne sahraçuje done izvrãi obdukcija, po moguñstvustrane neke meðunarodne ekspertgrupe. Tako se dogodilo da su pokojostali pod nadstreãnicom cela dva da

jednu noñ. Sreñom po zdravýe preæivete je noñi naglo zahladnelo i Kosovo jevanulo pod debelim slojem snega –martovsko sunce nije prestalo da grgotovo sigurno bi doãlo do zaraze.

U utorak predveåe, policija je izgu

F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


veo na mesto koje je bar trideset kilomara daleko od mesta gde je mislio dabio. Pokrajinski Sekretarijat za informaçe uredno izdaje svim novinarima doole da uðu u Drenicu; veñ na prvom k

trolnom punktu policija ih isto tako urno vraña u Priãtinu, ne pokazujuñi ni nmaçi interes za oåigledno bezvredparåe papira. Oni koji uspeju da se probåine to uz priliåan liåni rizik.

Zbog toga je gotovo nemoguñe do jasnu sliku o tome ãta se trenutno deãavselima u kojima joã traje akcija MUP-a"åisñeçu terena od ostataka teroristiåbandi" (zvaniåna formulacija). Nvaniåno se åuje da se oko Lauãa, Vojnik

joã nekih sela povremeno vode borbe,da policija joã uvek ne uspeva da uðçih. Nezavisni priãtinski dnevni "Koha Ditore" piãe da u Lauãima ima vpet mrtvih od snajpera koje je policpostavila oko sela. Policija je joã u prosubotu saopãtila da je antiteroristiåka ak

ja u Drenici zavrãena; åetiri dana kasnsu saopãtili da je joã uvek u toku i da nni prekidana. Neki policajci sa kojimaovaj reporter uspeo da razgovara tvrdeih situacija sve viãe podseña na poåerata u Slavoniji i Bosni: "Taman kreneu akciju, kad stigne nareðeçe da stanemVratimo se u bazu, a tamo nas saåenovo nareðeçe za napad. I onda Jo

nanovo..." Iz viãe izvora moæe se åuti dpo prvobitnom planu sav posao u Drentrebalo obaviti za åetiri dana, izmeðu 8. marta, "æestoko i hirurãki precizno". policajaca je, meðutim, teãko napravhirurge: trebalo im je gotovo dva dasamo da uðu u Prekaz, gde su naiãlimnogo æeãñi otpor nego ãto su oåekivU meðuvremenu se situacija zapetýalasamo na terenu, veñ i na politiåkom i dlomatskom planu. Sad se viãe ne monazad neobavýenog posla, a ne moæe se

banci iz Prekaza su, meðutim, muslimani,a islamski obiåaji nalaæu da se pokojnicine sahraçuju u sanducima, nego u pok-rovima, propisno okrenuti glavom premaMeki. Zato su u sredu iskopani novigrobovi, a pokojnici otkopani, pa ponovosahraçeni. Na ponovýenom pogrebu seokupilo mnoãtvo ýudi, ali ovaj put bez do-moýubivih govora i pokliåa. Za to su se

pobrinula dva krãna pripadnika MUP-a,koji su prisustvovali skupu sa automatimaspremnim za dejstvo.

BEZ JASNE SLIKE:U sredu, izvorblizak MUP-u saopãtio je ovom novinaruda policija nije imala niãta sa prvom sahr-anom, veñ su je Albanci obavili dva putazato ãto na prvom pogrebu, zbog mraka,nije bilo stranih televizijskih ekipa, pa su usredu po danu priredili reprizu za kamere.Na pitaçe ovog izveãtaåa kako objaãçavaprisustvo mrtvaåkih kovåega, koje Alban-

ci ne koriste, sagovornik se zbunio, da bina kraju rekao: "Ma, sve su to oni joã kozna kad unapred spremili. Ne znaã ti çih".Srpski reæimski mediji tvrde da su æene ideca iz Prekaza stradali od ruke svojebrañe i oåeva, ålanova teroristiåkih bandi,koji su æeleli da ih spreåe da se predaju iusput okrive Srbe za masakr. Takve priåedobro ilustruju teãkoñe pokuãaja da se

ispriåa koliko-toliko verodostojna priåa oonome ãto se deãava na Kosovu. Laæe idruga strana: kod skladiãta u Srbici bilo jenavodnih svedoka masakra u Prekazu,koji su tvrdili da se meðu leãevima nalazeçihovi bliski roðaci, a onda nisu mogli dase sete çihovih imena, pa su ih se priseña-li uz pomoñ lokalnih politiåkih aktivista.Jednom stranom kolegi se dogodilo da,nakon povratka iz jednog zanimýivogdreniåkog sela, gledajuñi u mapu sazna daga je lokalni vodiå (Albanac), u stvari, od-

R E U T E R S

T R S

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


uåestalih anonimnih telefonskih pretçi

smrñu. Predstavnici ovih organizacijaodbijaju da odgovore na kom jeziku im jepreñeno, ali to, uostalom, nije ni bitno: bit-no je to da oni oseñaju da im ovdaãçapolicija viãe ne garantuje bezbednost.Kakvu onda bezbednost mogu da oåekuju

graðani Kosova obe nacio-nalnosti, koji ovih dana usve veñem broju ãaýu æenei decu na bezbednija mesta.Na prisustvo teãko na-oruæane policije narod naKosovu odavno se na-vikao, ali ono ãto im ulivanajviãe straha je prisustvooklopýenih lendrovera ve-likih televizijskih mreæa,koji isprskani dreniåkimblatom krstare ulicama,prizivajuñi slike rata uBosni.

PESME O JAÃARIJU: Postoji idruga vrsta fotografija koja na Albanceproizvodi snaæan utisak: to su fotografijepoginulog Adema Jaãarija iz vremena kadse æiv i brkat slikao za novine sa puãkom ibombama. Adem je pre nekoliko nedeýa

Izveãtaji reæimskih medija, od kojih

neki do detaýa opisivali kako seAdemposledçeg åasa branio pucajuñi iz traýeza po policiji, samo su zacementmit o çemu. Opisujuñi ga kao nekaåudo od åoveka i "glavnog komandaUÅK-a za Drenicu", ti mediji su uåiupravo ono zbog åega danas optuæuju nladinu ãtampu: doprineli su popularizterorizma. Boýi poznavaoci prilikDrenici tvrde da pokojni Adem nije naroåito visoko u hijerarhiji UÅK. "Biobiåan seoski mangup koji se zainatioizigrava narodnog heroja. Sada je za Albance to i postao – zahvaýujuñi MUkaæe jedan od izvora. I na kraju, jedan mdetaý: leã Adema Jaãarija takoðe je izloæen u srbiåkom stovariãtu; uprkosveãtajima da je ubijen u borbi, lepo se da je åovek zaklan.

Jedino ãto bi moæda pomoglo dasituacija, koja iz krize neumitno klikatastrofu, okrene naboýe jeste poãtenezavisna istraga o tome ko je podreniåke civile. Tu istragu neko ñe kadsprovesti – Beograd ili, mnogo veronije, Hag – a tada ñe doñi vreme damrtvi iz Prekaza ponovo otkopaju i p

punom snagom napred, jer bi to sasvim

sigurno u svetu bilo shvañeno kao novoetniåko åiãñeçe. Najprecizniji i na- jiskreniji opis situacije doãao je iz usta jed-nog pokrajinskog funkcionera koji je,naravno, æeleo da ostane anoniman:"Zaglavili smo se, brate, i sad smo usralimotku".

Koliko god da je meðuleãevima iz Prekaza bilopripadnika UÅK-a, çihovalikvidacija nije bila vrednaposledica koje je akcijaMUP-a proizvela.

Svet su obiãle slikemrtvih æena i dece, i tre-bañe mnogo muke da seçihova smrt objasni bezvelike politiåke ãtete. Uutorak je vlada Srbijesaopãtila da bi "za afir-maciju pune istine bilo ko-risno da i grupa eksperata Meðunarodnogkomiteta Crvenog krsta poseti Kosovo iMetohiju". U sredu je jedan funkcionerMKCK-a koji je to saopãteçe ozbiýno sh-vatio vrañen sa kontrolnog punkta u Ko-moranu, a u Priãtini je zaustavýen i pretre-

ADEM JAÃARI: Od seoskog mangupa postao narodni heroj F O N E T

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Svet i kosovska kriza

Cena po meriZasad su retki otvoreni zagovornici podrãke otcepýeçu Kosovaili vojnog udara na Saveznu republiku Jugoslaviju

propuãta da podseti da Bon æeli da vidi S ju ponovo u Evropi i da osudi terorizanasiýe na obe strane. Francuskoj i Italiji novdaãçi sagovornici pripisuju sklonostmaltene refleksno razvodne sve ãto potek

iz Vaãingtona i Bona. Ruska i kineuzdræanost prema ameriåkom pristupu maåe se strepçom da bi stvaraçe predana na Kosovu moglo jednog dana dovede do sliånih zapadnih intervencijÅeåeniji i drugde na podruåjima od intesa za Moskvu i Peking.

Prvi pokuãaj ameriåke diplomatijepreko Kontakt-grupe i potom Saveta bbednosti dokaæe sposobnost brzog i lotvornog postupaça obio se poåetkove sedmice o ruske i kineske prepreIpak, niko ne bi trebalo da se pita da lVaãington spreman, ako bude trebalo,

ponovi scenario viðen u Bosni. Takoðe, java ruskog predsednika Borisa JeýcinaMoskva neñe da ãaýe mirovne snageKosovo moæe da se proåita i kao prepuãçe Zapadu da to uåini, ukoliko mu je sta

GUBITNIK: Bez obzira na to ãtasve Zapad preduzeti prema Miloãeviñunema sumçe da ñe te mere biti sve teæ

sveobuhvatnije, gubitnik se veñ zna: toprivreda i stanovniãtvo Srbije. Britannovinska agencija Rojter prenosi davrednost otkupa jugoslovenskog duga vpala sa 28 na 24 centi za dolar i daoåekuje daýe srozavaçe.

Træiãte je time SRJ oznaåilo kao zemsa veñim rizikom za ulagaçe nego ãtotrenutno Bosna. Komercijalnih kreditafinansiraçe trgovine sa SRJ teãko dabiti dokle god se zaoãtravaju prilike na Ksovu, a ulagaça kapitala joã maçe. Skcije zapravo veñ deluju, a pokazalo se je samo jedna od çihovih neizbeænih pledica dodatno bujaçe korupcije i krimnala.

Cena koju je Zapad spreman da platreãavaçe krize na Kosovu svakakosrazmerna sili za kojom poseæe Srbåime obezvreðuje svoja moralna i politi

podseña na prilike pre osam godina: odsus-tvo suãtinskog zapadnog interesa za jugois-tok Evrope, razlike u gledaçima meðu za-padnim partnerima, jaz u odnosu na pristupRusije i Kine. U takvim prilikama zapadnevlade su izloæene pritisku javnosti da "åine

neãto" kako iz humanitarnih razloga, tako ida ne bi ispale nemoñne.Zasad su, meðutim, retki otvoreni za-

govornici podrãke otcepýeçu Kosova ilivojnog udara na SRJ. Uvodniåar desniåar-skog "Frankfurter algemajne cajtung" izja-snio se poåetkom ove sedmice za nezavis-nost pokrajine, dok je komentator takoðevrlo konzervativnog londonskog "Dejlitelegrafa" predloæio bombardovaçe Sr-bije. Naravno, svojevremeno je dugotrajalo i pre nego ãto je prevagnuloraspoloæeçe u prilog priznavaça Slov-enije i Hrvatske, kao i vojne interven-cije Severnoatlantskog pakta u Bosni.

Sagovornici meðu zapadnim anali-tiåarima povodom zbivaça na Kosovuukazuju da bi NATO mogao da seumeãa samo ukoliko bi nastupilo krvo-proliñe veñih razmera i ukoliko bi seoruæani sukob proãirio na Albaniju iMakedoniju. Zapadne dræave, donekle saizuzetkom Nemaåke, nemaju nikakve na-cionalne interese na Balkanu, tako da mo-tiv çihovog delovaça moæe da bude jedi-no naåelno oåuvaçe mira i stabilnosti.

Ãef nemaåke diplomatije Klaus Kinkel

stalno podseña da u çegovoj zemýi æivi400.000 Albanaca, od toga 140.000 ýudiåiji su zahtevi za dodelu politiåkog azilaodbijeni. Svakog meseca pristiæe do dvehiýade novih "azilanata", ãto ne samo dafinansijski optereñuje Nemaåku, veñ stvarai moguñe æariãte nasiýa. Kinkelovi sarad-nici izraæavaju zabrinutost zbog, kakokaæu, poveñavaça militantnosti meðu al-banskim aktivistima u Nemaåkoj. Ministar je, pored ostalog, zatraæio da se preduzmumere "protiv meðunarodne finansijske os-nove albanskog terorizma".

Nemaåka je i najbliæi ameriåki saradnik

BON

ajåeãñe pitaçe koje zapadni part-neri ovih dana postavýaju sagovor-nicima iz Srbije za koje veruju daN

razmiãýaju trezveno glasi: "Koliko bi to

koãtalo?" Zanima ih pod kojim bi uslovi-ma, politiåkim i finansijskim, predsednikSRJ Slobodan Miloãeviñ bio voýan da seodrekne potpune vlasti nad Kosovom. Ne-kima se na Zapadu sada åini da je razgra-niåeçe Srba i Albanaca ipak jedino posto- jano reãeçe i da je samodræac u Beogradu jedini ko to moæe da potpiãe. Pri tom bi senaãla neka diplomatska konstrukcija, pokojoj bi se barem do daýeg formalno saåu-vale granice Srbije i SRJ (kao i Albanije iMakedonije).

Prethodne zamisli o dalekoseænoj sa-moupravi kosovskih Albanaca u okviru Sr-bije sparuãila se joã dok je trajalo meðuso-bno usaglaãavaçe zapadnih sila oko ta-kvog plana. Upitana na konferenciji za ãta-mpu u Bonu ãta podrazumeva pod autono-mijom, ãefica ameriåke diplomatije MedlinOlbrajt promrmýala je neãto o "pravukosovskih Albanaca da se ãkoluju na jezikukoji im odgovara". Utvrðivaçe pravogznaåeça autonomije kao okosnice dosa-daãçeg zapadnog pristupa samo je maçideo problema. Suãtina je da posle naj-novije "prekomerne upotrebe sile od stranesrpske policije", u reåniku diplomata, ili

"masakra", u reåniku znatnog dela zapad-nih sredstava informisaça, malo ko ovdeosporava moralnu opravdanost zahteva ko-sovskih Albanaca da ne æive pod vlaãñutakvog "reæima".

ISTO KAO RANIJE: Zato zapadnediplomate, pre svega ameriåke i nemaåke,ispituju i nove, dosad zabraçene puteve.Uporedo s tim, uobiåajene fraze po kojimakosovski Albanci traæe "viãe autonomije"uglavnom su nestale iz novinarskih izveãta- ja. Sada zabrinuti izveãtaåi javýaju iz Priã-tine da je teãko poverovati da bi åak i podameriåkim pritiskom Ibrahim Rugova, ili

DIPLOMATSKO PUTOVAmbasadori u D. Prekaz

T A N J U G

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Ekonomski efekti sankcija

Proraåunatimazohizam

bi zaduæila naãa preduzeña koja iãta vr(najåeãñe su u pitaçu prirodni monopkao ãto je "Telekom", ili firme koje ekluzivno eksploatiãu prirodna dobra, kaosu rudarski kombinati i cementare)

stranih kompanija åiji je kapital sumçiporekla. Poãto domaña preduzeña strateãkog znaåaja, meðutim, nisstaçu da dugove vrate, ona ñe jeftikonverzijom duga u akcije, kad-tad pu inostrane ruke. Sankcije mogu sasniziti cenu domañih preduzeña za ksu ulagaåi zainteresovani.

Dræava je proãle, "velike" sankiskoristila i da napola izgura viãkzaposlenih iz domañih preduzeña,ýuñi ih na prinudne odmore. Vrlo je mguñe da ñe sadaãçe "sankcije" biti isriãñene da se viãak zaposlenih konaåzvaniåno najuri. Uostalom, 1. aprila ba da stupi na snagu duæe od goddana zamrznuta odredba Zakona o rnim odnosima, kojom se prinudni mori ukidaju, pa se zaposleni ili morvratiti na posao ili otpustiti. "Politikizdaça su veñ zapoåela kukçavu o pvelikoj i za dræavu neizdræivoj jav

potroãçi. Verovatno ñesankcije okrivýavati zanenadno drastiåno pogoçe staça u toj oblasti i ppunu obustavu isplate pe

ja i socijalnih davaça. Aznaåi za konaåni, ionakominovni dræavni bankro

Najavýeno zamrzavasredstava Federacije i publike Srbije u inostravu, koje bi moglo usle

nakon sledeñeg sastanka Kontakt-grzakazanog za 25. mart, kao i insistirada je Kosovo jugoslovensko, a ne srpunutraãçe pitaçe, moglo bi natepredsednika Crne Gore Mila Ðukaviña, da se jaåe suprotstavi Miloãñevoj kosovskoj politici. Ðukanovåija partija upravo ulazi u kampapred prevremene parlamentarne izbsvaða oko Kosova ne bi donela mnpoena kod nanovo nacionalno uspenog biraåkog tela.

Na kraju, kad teæina sankcija b"dokazana" staçem u privredi, i kadposvrãavaju svi kratkoroåni politiåfinansijski poslovi, Miloãeviñ ñe imopravdaçe da pred meðunarodpritiscima popusti. Da ove kaznene re nije sam isprovocirao policijskakcijama na Kosovu, moglo bi se reñ

Kazne koje je Kontakt-grupa "odrezala" Srbiji same neñe proizvestispektakularne efekte, one su tek pretça ozbiýnim sankcijama

Okoji se pre svega tiåu izrade nekih projeka-

ta, beznaåajni su i ne prelaze sumu od neko-liko miliona dolara.) Moguñe je, meðutim,da ñe spasonosno reãeçe za Gråku, koja jeu Srbiju mnogo uloæila (dræavna telekomu-nikaciona kompanija OTE suvlasnica jenaãeg "Telekoma", a holding kompanija"Mitilineos" je sklopila sa rudarskim ko-mbinatima u Boru i Trepåi ugovore vrednenekoliko milijardi dolara), biti naðeno u tu-maåeçu koje je dao italijans-ki ministar spoýnih poslovaLamberto Dini. On je, naime,rekao da se kaznene mere ne

odnose na veñ zakýuåeneposlove, veñ samo znaåe da seneñe moñi zakýuåivati noviaranæmani. Tako ñe se Gråka iItalija, koja takoðe ima znaåa-

jne investicije u Srbiji, uzdræatiod daýih ulagaça dok bura neproðe, ali ñe çihovi veñ steåeniinteresi ostati zaãtiñeni.

OPRAVDATI BANKROT: Ova merase ne odnosi na privatna ulagaça kompani-

ja iz inostranstva u srpsku privredu, ali ñenekakav uticaj i na to imati. Ovih dana se,naime, strani partneri domañih preduzeña

intenzivno interesuju ãta se dogaða i kakobi odluka Kontakt-grupe mogla uticati naçihove poslove. Sigurno da sve ovo neñepomoñi ni da se rejting SRJ po politiåkomriziku za strane ulagaåe popravi. Jugoslavi-

ja se na toj listi, od vrednovanih 135 zem-aýa, nalazi na 127. mestu, ãto je ionako åinineprimamýivom za pozajmýivaçe ili ula-gaçe para. U stvari, ekonomski rezultatiaktuelne ovdaãçe vlasti su tako katastro-falni da je konaåna propast srpske privrede,a boýe se ne piãe ni crnogorskoj dokle god

je sa ovom prvom u vezi, neminovna. Vlast

d åetiri kaznene mere prema Srbiji i

SRJ koje sadræi Saopãteçe o Koso-vu Kontakt-grupe, objavýeno u

Londonu u ponedeýak 9. marta, samo dvemogu imati nekakve ekonomske posledice.U ålanu 7, taåka b, Saopãteça traæi se "od-bijaçe da se SRJ snabde opremom koja bise mogla upotrebiti za unutraãçu represijuili terorizam". Ova mera moæe imati ekon-omske posledice jer nije detaýnije navede-no ãta sve u takvu opremu spada. Tuma-åeçe je ostavýeno zemýama potpisnicama,pa se moæe ispostaviti da su za neke od çihi tamnoplave åarape "oprema za represiju",

dok bi druge isporuke policijskih panciramogle pravdati çihovom odbrambenomprirodom.

Zakýuåak Kontakt-grupe ne obavezujenikoga, osim zemaýa koje ovu grupu åine.Åak ni to nije cela istina, jer se u zakýuåkukaæe da ålanice Kontakt-grupe "razumeju toãto Rusija ne moæe da podræi taåke c i d åla-na 7 Saopãteça. Taåka d ovog ålana odno-si se na "moratorijum na kreditiraçedræavnog izvoza, kojim se podstiåu trgovi-na i investiraçe, ukýuåujuñi i finansiraçeprivatizacije, u Srbiji". Ovo je za sada jedi-na konkretna mera koja se odnosi na eko-

nomiju, a Rusija neñe da je prihvati. Prihva-tila je, meðutim, Kanada, a predviða se dañe se sa çom sloæiti i ålanice Evropske un-ije koje nisu u Kontakt-grupi i Japan.

Ova mera se ne odnosi na Crnu Goru ukojoj spomenutih kredita, od Ðukanovi-ñevog zaokreta, joã i ima. Srbiji su bilo kak-vo kreditiraçe iz dræavne kase odobrilesamo Rusija (barter aranæman za uvoz gasai robni kredit od 150 miliona dolara, proãle

jeseni) i Kina (naftni barter aranæman), kojenisu u grupi zemaýa koje ñe ovu meru po-dræati, i Gråka (robni kredit od 100 miliona

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Kako Srbi i Albanci vide jedni druge i sebe

Kamo sreñe da sustvarno takviEtniåki stereotipi o sebi i drugima dobra su ilustracija za

razumevaçe kako mentaliteta, tako i politiåkih zbivaça. Tako i Srbi iAlbanci na Kosovu sebe vide kao gostoýubive, hrabre i miroýubive narode, a jedni druge

kao podmukle ãoviniste. U tome im, naravno, pomaæu i çihovi mediji i politiåari

"K ad sam bio mali, mislio sam da jeÃiptar zanimaçe", priznao je neda-vno jedan kolega novinar. Deåja

pamet je – kao i obiåno – pronikla u stvar-no znaåeçe prefiçenih psihosocioloãkihposredovaça: percepcija Albanca u Beo-gradu pedesetih godina (u stvari od tridese-tih nadaýe) bila je upravo takva. Jedini Al-banci koje je Beograd znao bili su poslas-

tiåari, pokoji filigrandæija i mnogi peåal-bari: testeraãi, nosaåi, fiziåki radnici iz si-romaãnih planinskih sela Kosova, ñutýivi,vredni, skromni, poãteni na neki starinskinaåin. Dolazili su da zarade koji dinar, æi-veli bilo gde i na ivici gladi, ãtedeñi svakuparu da bi porodici pomogli da stane nanoge.

Danas "Ãiptar" viãe nije zanimaçe ne-go etniåka uvreda, kao "balija" i "ustaãa".Nacionalno svesne "Veåerçe novosti" do-nedavno su reå "Ãiptar" pisale sistematskimalim slovom "ã" – osim kada su objavýi-vale intervjue dr Mire Markoviñ: tamo subili "Albanci" sa velikim "A". Taçug, poz-nat po prefiçenosti, u istoj vesti od pre ne-ki dan pravi razliku izmeðu "albanskih trg-ovaca u Peñi" koji nisu hteli da zatvore ra-dçe u znak protesta povodom najnovijihdogaðaja u Drenici i "Ãiptarki" koje zbogistih dogaðaja demonstriraju u Priãtini.RTS, proraðujuñi i ohrabrujuñi nameru ok-ruænog javnog tuæioca u Beogradu da poå-ne sa progonom onih listova koji imaju"mazohistiåki odnos prema åiçenicama" itime "ohrabruju terorizam" na Kosovu, po-stavýa normu: ne kaæe se "Albanci", nego

vora gubila glava; vidi Stari zavet). Bilo jei ima takvih reåi joã: Raãka umesto San-dæak, Srbiçe umesto Foåa itd. Na stranu toãto Albanci sebe zovu Shqipetar; to ovdenije bitno. (Uzgred: Srbi sa Kosova retkoñe u normalnoj svakidaãçoj komunikacijiupotrebiti bilo koji od ta dva termina: zaAlbance se kaæe samo "oni"; zna se koji.)Tako stoje stvari u Srbiji, gde o Albancima

i Kosovu malo ko neãto stvarno zna, a ret-ko koga i zanima da sazna.

A kako stoje stvari na Kosovu, gde Srbii Albanci vekovima æive jedni pored drugihi trebalo bi da se znaju? Jedno istraæivaçe javnog mçeça na Kosovu proãlog leta,prvo od 1990. koje je obuhvatilo i Srbe iAlbance, kako ispitanike, tako i istraæivaåe,

hailoviñ, Ramuã Mavrici i dr Srðan Bosavýeviñ) obavio je (izmeðu ostalogispitivaçe uzajamne percepcije i samopcepcije Srba i Albanaca na Kosovu.

Kako Srbi i Albanci na Kosovu vsami sebe i jedni druge? Rezultati su k jçe zanimýivi. Javýa se, naime, izvesimetrija, kako u samopercepciji, tako percepciji onih drugih. Albanci sebe v

kao (redom, po procentima datim svakvalifikaciji): gostoýubive, miroýubi

hrabre, åiste, iskrene, teligentne, sloæne i vrne. Srbi o sebi mislesu: gostoýubivi, hrabmiroýubivi, åisti, intgentni, veseli, iskrenhvalisavi. Gostoýubivmiroýubivost i hrabrobe etniåke grupe stav ju na prva tri mesta. Nod Srba ne misli da su bi: laktaãi, zatvoreni imrze druge narode, m1% misli da su Srbi zatali, grubi i podmukl4% da su leçi i nagli. banci su neãto samoktiåniji: po 1% ispitaniz te etniåke grupe dop

ta da su Albanci zatvoreni i da mrze drunarode; po 2% misli da su Albanci pomukli i sebiåni; 4% misli da su hvalis5% da su grubi i leçi, a 7% da su laktOva potresno-sentimentalna slika o laævom ogledalcetu iz one bajke (kamo l

Albanci oseñaju da su ugroæenisrpskom vlaãñu, a Srbi da suugroæeni albanskom veñinom naKosovu. Obe grupe, autistiåkizatvorene same u sebe i svoje

nacionalistiåke mitove, sebedoæiv ýavaju kao oliåeçe suãte vrline,odriåuñi potpuno Drugome inajmaçe prisustvo te iste vrline

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Ã

Srbi Albance vide kao (opet redom):sloæne, one koji mrze druge narode, pod-mukle, zaostale, grube, vredne, zatvorene isebiåne. Albanci, pak, Srbe doæivýavajukao: one koji mrze druge narode, podmuk-

le, laktaãe, sebiåne, grube, hvalisave, naglei sloæne.Tu se javýaju zanimýive simetrije:

Srbi Albancima priznaju dve vrline –slogu, kao glavnu crtu, i vrednoñu – dokAlbanci tu istu slogu stavýaju na pos-ledçe mesto kada je o osobinama Srbareå. Druge reåi pohvale nemaju. Sad, ve-liko je pitaçe da li se sloga i vrednoña Al-banaca meðu Srbima doæivýava kao vrli-na ili samo kao joã jedan aspekt antis-rpske zavere, kao visok natalitet, na prim-er. S druge strane, to ãto Albanci slogusmatraju najmaçe izraæenom crtom u

Srba deluje viãe kao prezir, nego kao poh-vala. Niko od ispitanih Albanaca Srbimanije priznao da su åisti, gostoýubivi,miroýubivi i hrabri; niko od Srba Al-bancima ne priznaje da su inteligentni,kulturni i miroýubivi. Doduãe, kultura sene kotira mnogo ni u jednoj grupi: svega11% ispitanih Srba misli da su Srbi kul-turni i svega 7% Albanaca to misli o Al-bancima; niko od Srba ne misli da su Al-banci kulturni, a 4% Albanaca dopuãta dasu Srbi kulturni.

Izbor kvalifikacija koji je pruæen ispi-tanicima bio je veoma odmeren, iz metod-oloãkih razloga. Da su bile ponuðene opcije tipa "genocidnost" i sliåno iz uobiåajeneretorike "patriotskih" medija obe strane,rezultati bi bili joã zanimýiviji. Ukupni ut-isak koji analiza ovog istraæivaça ostavýamelanholiåan je, ali ne iznenaðuje. Iz çegase jasno vidi pre svega potpuna odvojenostdve teritorijalno pomeãane etniåke grupekoje æive u uslovima apartheida, razdvo- jene lingvistiåki, socioloãki, klasno i poli-tiåki. Oseñaçe ugroæenosti od Drugog do-slovno vriãti iz ove ankete javnog mçeça:Albanci oseñaju da su ugroæeni srpskomvlaãñu, a Srbi da su ugroæeni albanskomveñinom na Kosovu. Obe grupe, autistiåkizatvorene same u sebe i svoje nacionalis-tiåke mitove, sebe doæivýavaju kao oliåe-çe suãte vrline, odriåuñi potpuno Drugo-me i najmaçe prisustvo te iste vrline. Ali,s druge strane, oåigledno je da obe grupedele isti sistem vrednosti u kome sugostoýubivost, hrabrost i miroýubivostnajceçenije vrline. To nije åudno, jer suæiveli vekovima zajedno i delili iste obiåa- je. Moæda bi bilo dobro da i jedni i drugipoånu da se dræe onih vrlina koje najviãecene: miroýubivosti i gostoýubivosti. Za

kakve diplomatske veãtine. Vlada zemýekoja zasluæi takav tretman mora da se po-naãala izuzetno preteñi i nasilno, premamerilima sveta koji ionako u nasiýu ne os-kudeva. Slobodan Miloãeviñ je, meðutim, jedini ãef dræave kojem je poãlo za rukomda, evo, po drugi put svoju zemýu izloæi

sankcijama. Zar to nije dokaz neke naroåi-te obdarenosti?

Moæe biti da je poloæaj srpskog narodaposebno komplikovan u smislu istorijskih iteritorijalnih sporova s drugim narodima,susedima i maçinama, ali kako to da sesvaki od tih sporova najpre reãava oruæ- jem? Poãto ne mislim da je to nuæno, i poã-to znam da nikad nije postojala nikakvasvetska zavera, preostaje mi jedino zakýu-åak da je baã Srbima zapao najbræi revolv-eraã s kraja ovog veka. Pokuãaj da se çe-mu objasni neãto o pravima i pravilima,pokuãaj u koji je svet polagao ozbiýne na-de, sada se pokazuje vaýda konaåno pro-maãenim.

Dobro, ali zar nije oåigledno da te sve-tske sile primeçuju duple standarde, pitajuse mnogi vaýani Srbi. Ako sam dobro ra-zumeo, oni koji to kaæu priznaju sve greheovdaãçeg reæima, ali misle da nije pravoãto se nekim drugim za sliåna razbojniãtvagleda kroz prste. Pa, taåno je. U primenimeðunarodnog prava ima nekih rupa i izu-zetaka, kad su u pitaçu vaæne i moñne ze-mýe. Ali, za nas je to slaba uteha. Umestotuæakaça drugih koji se izvlaåe, bilo bi bo-

Duh Vremena

Gaãeçe †tiýaÃto se tiåe OVK-a, za çegov opstanaknesumçivo veñu opasnost predstavýa

otvaraçe srpsko-albanskog dijaloga nego

policijska ekspedicijata god ko mislio o pravednosti iefikasnosti meðunarodnih sank-cija, åiçenica je da se to sredstvopoteæe retko, samo u krajçemsluåaju, kad ne pomognu baã ni-

nu zajednicu glasi: kako to da samo mimamo pravo da se borimo protiv teroma? Ovo zasluzuje da se boýe pogledaãto je reå o suãtini problema. Taåno je,ime, da postoji paradoks u osudi albansterorizma i istovremenom odbacivasrpske policijske intervencije, ali u tomradoksu ima neke logike. Ãtaviãe, u ovsluåaju to je jedini normalan i sasvim okivan stav, ãto se moæe lako videti akfilm dogaðaja pusti unatrag.

Antiteroristiåka ekspedicija donel

mnogo civilnih ærtava i maçe je liåilpolicijsku a viãe na vojnu operaciju zamaça neprijateýske teritorije. Kao dpoãlo od uvereça da OVK preteæno deu dreniåkom kraju, da je tamoãçe stanniãtvo, uglavnom, direktno ili indirekpovezano s tim i da su, dakle, svi krmuãko i æensko, staro i mlado. Zbog tizgleda da brutalnost operacije nije sluåajna, nego egzemplarna, ãto je nenovno izazvalo zgraæaçe sveta, strahizazivaça veñeg rata i, najzad, sankcij

U odnosu na klasiåne teroriste, kojuvek male, ilegalne grupe verskih, etniåili ideoloãkih fanatika, OVK oåigleima ãiroku podrãku lokalnog stanovniãpo åemu liåi na pobuçeniåku vojskumetodi delovaça su jasno teroristiåkimetode, ubistva iz zasede, niko u svetupod kojim uslovima, neñe pokuãavatodbrani i opravda. Reå je o suviãe vaænnaåelu koje se tiåe sigurnosti celog sveod kojeg ne sme biti izuzetka. Zato ovarorizam bezrezervno odbacuju i oni dobro poznaju zversku ñud reæima u Sr

Pa ipak, ministri spoýnih poslova moñnijih zemaýa svejedno se nisu mn

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


sovu i oko çega postoje moguñnosti lakog

ãireça, a zna se i kako je nastao albanskiterorizam. Njemu su, naime, prethodile du-ge godine trpýeça reæima vanrednog sta-ça. Miloãeviñ je veñ na poåetku dokazaoda ñe da puca i ubija na svaki znak aktiv-nog otpora, ukýuåujuñi i mirne demonstra-cije. Zatim je godinama odliåno podnosioalbansku strategiju nenasiýa i opãteg boj-kota Srbije, smatrajuñi da je problem Kos-ova reãen.

Zbog svih tih godina negiraça realnos-ti i odbijaça da brine o dræavi i graðanimaåiji je predsednik, svet sada ne moæe da gane okrivi ne samo za neselektivnu i brutal-nu policijsku odmazdu, nego i za samu pojavu albanskog terorizma. On, naime, nijeuåinio apsolutno niãta, ni najmaçi gest damakar deo kosovskih Albanaca bar za tre-nutak pomisli da bi Srbija mogla biti i çi-hova dræava. Naprotiv, od çih se godina-ma oåekuje da shvate da bi im boýe bilo danekuda odu. Dræava, pogotovu "pravna dr-æava", za çih je samo instrument za zas-traãivaçe i poniæavaçe.

Nove sankcije uvode se, dakle, zato ãto je svet razumeo da je terorizmu prethodilodræavno nasiýe, i da je novo, joã veñe na-

da se terorizam blokira i izoluje jedino tako

ãto ýudi dobiju priliku da, osim nasiýa,izaberu i neki druge metode. To, meðutim,znaåi i odustajaçe od krajçeg ciýa, punenezavisnosti, oko åega, veruje se, meðu ko-sovskim Albancima vlada potpuna jedno-duãnost. Srbi su, opet, gotovo jednako slo-æni oko toga da oko Kosova ne prave ni-kakve ustupke.

Situacija deluje beznadeæno, pomalonalik na sukob Izraelaca i Palestinaca, alimoæda nije sasvim tako. Delovaçe OVK-a i çegov poloæaj meðu Albancima zaistanajviãe liåe na ono ãto je nekad za Pales-tince bio Arafatov PLO, koji je takoðe naj-åeãñe tretiran kao teroristiåka organizacija.Ali, neke teroristiåke ili poluteroristiåkeorganizacije, pod povoýnim uslovima, mo-gu da se razviju u uspeãnu gerilsku vojsku.Ãto se tiåe OVK-a, za çegov opstanak ne-sumçivo veñu opasnost predstavýa otva-raçe srpsko-albanskog dijaloga nego poli-cijska ekspedicija.

Taj dijalog morao bi, takoðe, doprinetiblokiraçu i izolovaçu faktora Miloãeviñ,koji sam teæi koliko cela jedna teroristiåkaorganizacija. Sad je veñ svakako jasno da seradi o povratniku, o nepopravýivom recidi-

neki drugi ovlaãñeni arbitar zahtevati da

on pregovara i potpisuje kosovsku tonomiju? Pa da mu onda opet olabave skcije, pa u nekoj drugoj prilici sve ispoåe

Nije nimalo teãko ispisivati stranicstranice najmraånijih prognoza povodKosova. Moæda me samo zato privlaåe dgaåije, boýe moguñnosti i åini mi se da ptoji makar jedan vaæan uslov za to. Postnaime, izuzetno visok stepen meðunarodbrige i oseñaça da Kosovo krije ogromdestruktivni potencijal, pa mu se pristugotovo kao pitaçu nuklearne proliferacTo bi moralo biti dovoýno da se iznudivaraçe dijaloga, ãto je vlada Srbije smeponudila, a Rugova naåelno prihvatio.

To bi sad moglo iñi i bræe nego ãtoiko nadao. Pretça sankcijama je, åini se, ostavila jak utisak na Beograd, a signo ima naåina da se utiåe i na Albance. Rgovi je svakako u interesu da ostane neporni lider i zaustavi rast popularnoOVK-a, za ãta viãe nema mnogo vremeA kad se slome najjaåi politiåki otpodefinisaçe autonomnih funkcija Kosovstvar åiste tehnike. O takvim reãeçimuostalom, postoje mnoga iskustva.

Ali, da li ovde neko uopãte moæe

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


bila bitno oslabýena – Tmuãiñu ne padapamet da tim povodom podnese ostavku, nse radije opredeýuje za optuæivaçe druPismo konaåno razjaãçava i ãta je glavni gprozvanih medija: “neistinito interpretir

saopãteçe” MUP-a Srbije, koje su pomelistovi objavili 6. marta. “Neistinitost” se oda u tome ãto se u nekim naslovima, pnaslovima, antrfileima i tekstovima reå teisti iz saopãteça MUP-a zameçuje reåjubanci.

Sam Bog zna ãta je tako sporno u toj “mutaciji”? Verovatno ni sam Tmuãiñ neñe picati da su onih dvadesetoro poginulihnareåenog saopãteça – Albanci i AlbanNjihova nacionalna pripadnost kao relevaodrednica pomenuta je zbog poãtovaça mentarnih åiçenica: nisu svi poginuli bili icajci ili teroristi – bilo je i civila. To, uo

lom, ne tvrde samo “prokaæene” novine, npriznaje i ministarka za informisaçe u vSrbije Radmila Milentijeviñ. Utoliko je odnica Albanci sasvim logiåna jer saæeto i ldarno (ãto je za novine uvek bitno) “defin

Hajka na medije

Lirika jednog tuæioca

Kad "meåka" zaigra nikadse ne zna na åija ñe sve

vrata da doðehajku na nezavisne medije. U çoj ñe, po svemu sudeñi, biti ko-mbinovana “patriotska” retorika, poznata iz vremena neslavnih ra-tova za teritorije u Hrvatskoj i Bosni, sa retorikom “pravnedræave” i kvazilegalistiåkom demagogijom. Komentari profesion-alnih huãkaåa-po-zadatku, gnevna pisma åitalaca koji de-cenijama slave Dan bezbednosti i drugi odjeci i re-agovaça medija pod kontrolom reæima jasno ukazuju dañe ideoloãko hajkaçe i “zakonsko” tuæakaçe medija iñi upravcu dokazivaça originalne teorije da su nezavisnimediji ni maçe ni viãe nego jataci albanskih terorista.Kako drugaåije tumaåiti besmislicu da beogradske novinesvojim pisaçem “ohrabruju teroriste”? Ima li metoda –mimo lobotomije – kojim se normalan åovek moæe ubeditida je: a\ albanskim teroristima potrebno “ohrabreçe” izbeogradske ãtampe; b\ da iko ko se bavi i teãkim i odgo-vornim poslom informisaça javnosti moæe nañi neki in-teres u destabilizaciji vlastite dræave, pa samim tim i vlas-titog træiãta?!

Prvo Tmuãiñevo saopãteçe objavýeno je u kas-noveåerçim vestima RTS-a, ãto dokazuje da inspiratorimai realizatorima kampaçe nikako ne nedostaje smisla za“dramatizaciju”. Fatwa je tako izreåena, strela je odapeta,

pa ni priæeý

kivana reakcija “patriotske javnosti” nije mog-la da izostane. Redakcije pomenutih listova zasute su ni-malo bezazlenim pretçama zbog svog “izdajniåkog delovaça”. Uprvi mah je bilo nejasno ãta su konkretno zgreãili uredniciovdaãçih nezavisnih medija, i koji ñe paragraf biti upotrebýenprotiv çih. Misterija je sada razreãena: Tmuãiñ je reãio da uredni-ke (op)tereti u smislu “elemenata kriviånog dela ãireça laænihvesti iz ålana 218. stav 1 Kriviånog zakona Srbije”. Naåin na koji je to obrazloæio u pismu javnosti joã nije viðen (ni) na ovim pros-torima, iako smo veñ mislili da nas viãe niãta ne moæe iznenaditi.Osim lirsko-patriotskih pasaæa o dræavi koja je “iako izranavýena,zatoåena, obespravýena i smaçena, ostala, joã uvek, iskonski deonaãih biña, jedino i posledçe utoåiãte miliona svih onih, izniklih izçenog semena, koji je, rasuti ãirom sveta, sa strahom i åeæçom

sve poginule, osim policajaca. Ljuteñi se na novine i novinarmuãiåavo promoviãuñi – zahvaýujuñi svom poloæaju – svojuvatnu ýutçu na neprijatnu stvarnost u samu Voýu ZakoTmuãiñ smelo ulazi u rat sa åiçenicama. A to ne moæe dobro d

zavrãi, poãto su one uvek najtvrdoglavije. Toliko smo, vaýdasada i mogli i morali da nauåimo.

Bilo bi najboýe da se pokaæe da je celo nepotrebno zameãastvo nastalo samo zbog nekontrolisanog “rodoýubnog” treptaduãi jednog graðanina koji trenutno obavýa teæak i odgovoposao okruænog javnog tuæioca. Iskustvo s ovim reæimom uporava nas da nije iskýuåeno da se ipak radi o mnogo ozbiýnstvari: o nameri vlasti da, ne birajuñi mnogo sredstva, “glajhtuje” sve tiraænije i sve uticajnije medije koji nisu pod çenkontrolom. Oni “rodoýupci” koji su spremni da aplaudirepresiji prema slobodnim novinama brzo ñe se uveriti da ta “mka”, kad je jednom pustite da zaigra, s vremenom sve maçe

Pokuãaj nezavisnih medija u Srbiji daobjektivno informiãu svoje åitaoce osituaciji na Kosovu rezultirao je – in-

formativnim razgovorima. Okruæni javnituæilac u Beogradu Miodrag Tmuãiñ “predu-

zeo je odgovarajuñe mere” protiv glavnih iodgovornih urednika “Naãe Borbe”, “Dne-vnog telegrafa”, “Blica”, “Demokratije”,“Danasa” i “nekih (?) TV stanica” zbog “tek-stova koji ohrabruju teroriste i laæno prikazu- ju mere policije protiv terorista na Kosovu iMetohiji”. Slavko Ñuruvija (DT) i IvanMrðen (NB) veñ su bili na “informativnimrazgovorima” u sivom domu u Ulici 29. no-vembra, a i ostali urednici (mogu da) oåekujupozive sliåne prirode.

Na prvi pogled, cela afera moæe da izgledapomalo operetski. Javni odgovor tuæiocaTmuãiña, objavýen – preko Taçuga – u

medijima 11. marta, samo pojaåava taj utisak.Njime bi se, naime, osim pravnika, moglipozabaviti i (socio)lingvisti, estetiåari istruåçaci nekih drugih profila. Ipak, postojeozbiýne indicije da se reæim sprema na novu

IZABRANI: Tfotoreporter u

stranih diploPre

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


M

Internet

Boj za KosovoIstovremeno sa realnim sukobima na Kosovu, na Internetu seodvijaju i virtuelni, u kojima za sada prednost imaju Albanci

æe da se vidi, inicijativa je apsolutno nastrani kosovskih Albanaca. Postoji nekoli-ko adresa na kojima se redovno objavýujunajnovije vesti prañene fotografijama i ma-pama, kao i apeli za podrãku i pomoñ. Ako

se tome doda da su Internet izdaça najve-ñih svetskih medijskih kuña (CNN, MSN-BC, "Njujork tajms", BBC onlajn) prepla-výena izveãtajima sa Kosova, moglo bi sereñi da je Kosovo u ovom trenutku temabroj jedan u svetu, barem ãto se Internetatiåe. Prezentacije uglavnom prave studenti,sliåno svojim kolegama iz Srbije tokomzimskih protesta 1996/97. U ovom sluåajuradi se o studentima paralelnog, odnosno

nepriznatog priãtinskog univerziteta, dçihove kolege (mahom Srbi i Crnogorkoji studiraju na zvaniånom Priãtinskuniverzitetu ne haju preterano za Intern

Shodno tome, sadræaj prezentacija

meren je na predstavýaçe problema iz la kosovskih Albanaca. Tekstovi su na gleskom i albanskom jeziku (ponegde inemaåkom), åime se jasno sugeriãe s kse æeli razgovor o kosovskom pitaçu. Pzentacije obiluju tradicionalnim simboma, kako kosovskih tako i albanskih uãte (kombinacije crvene i crne boje, dglavi orao), i veoma su funkcionalne – bitne informacije nañi ñete veñ na naslnoj strani, a ono ãto se smatra posebno zåajnim naroåito je istaknuto. Tako je tokpolicijske akcije u Drenici dnevni list nabanskom jeziku "Koha ditore" na svo

prezentaciji (http://www.koha.net) donovesti na engleskom jeziku iz sata u sat, pnaslovom "Masakr u Drenici". Vesti sule proprañene vrlo eksplicitnim slikamaãeva sa glavama raznesenim hicima iz vrenog oruæja, ãto je verovatno jedini ppust urednika. Takvi sadræaji ne bi trebda se plasiraju bez prethodnog upozorekorisniku. Ãok koji se tako proizvede mbiti i kontraproduktivan.

Druga prezentacija koja ima vebroj posetilaca posledçih

na je Alb-Net (httpwww.alb-net.com

Linkovi do çe nalse na svim znaånim Internet sajvima u svetuona donosi najvije vesti, moñnost pruæapodrãke albakim studentim

çihovim zahtema (isti princip

ristili su i beograki studenti u svom p

testu), pa åak i integraverziju referata o Kosovu

1937. godine autora Vase Åubriloña, i to na engleskom jeziku. Åriloviñev tekst koristi se kao kaz ambicije srpskih vlastiKosovo etniåki oåisti od Alnaca. Takoðe, ovde se prentekstovi velikih svetskih agcija o Kosovu afirmativnihkosovske Albance, åime je ka o Albancima kao ærtvarepresivne srpske policije up

puçena.

oglo bi se reñi da svaki sukob usvetu posledçih godina ima i svoju virtuelnu projekciju na Inter-

netu. Svoj doprinos tome daju podjednakovelike medijske kuñe, sukobýene strane i

zainteresovani pojedinci. Prvi zato ãto suveñ nekoliko godina svesni da je Internetnajveñe svetsko træiãte çihove robe – info-rmacija, drugi zato ãto uz minimalna ula-gaça mogu da ostvare znaåajan rezultat, atreñi iz åistog patriotizma ili, åeãñe, egzibi-cionizma.

Kao ãto se moglo i oåekivati, aktuelnisukobi na Kosovu naãli su svoje mesto naInternetu, a sudeñi po onome ãto tamo mo-

I l u s t r a c i j a : V L A D I M I R S

T A N K O V S K I

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


N

prezentaciju na adresi http://www.koso-vo.com, inaåe mnogo praktiånijoj od sliånealbanske http://www.kosova.com (na kojojse nalaze linkovi do najznaåajnijih prezen-tacija kosovskih Albanaca). Razlog je triv-

ijalan: veñina ýudi u svetu ñe po logicistvari verovati da je zvaniåna prezentacijaona pod imenom "kosovo", jer se u svimsvetskim jezicima ono tako i piãe. No, tuse prednost i zavrãava. Naslovna strananavedene prezentacije na engleskom je jeziku i donosi nam priåu o istorijskomznaåaju Kosova za Srbe, kao i izlagaçacrkvenih velikodostojnika o Kosovu. Nig-de nema informacija o tome ãta se naKosovu dogaða u ovom trenutku, ko pucana koga i zaãto, niti bilo åega åime bi semoglo parirati inicijativi koju imaju kos-ovski Albanci.

Sliåno je i sa prezentacijom Ministar-stva za informacije republike Srbije(http://www.serbia-info.com). Ova pre-zentacija lansirana je proãle jeseni uzzavidnu medijsku kampaçu i od poåetka je imala ambiciju da svet informiãe o pri-likama u Srbiji. Meðutim, u kriznim situ-acijama kao ãto je ova, autori se zadovo-ýavaju prenoãeçem zvaniånih saopãteçakoja su pisana iskýuåivo za unutraãçopo-litiåke potrebe. Strategija nastupa na In-ternetu apsolutno ne postoji, kao ni idejada postoje informacije neprijatne za drugustranu koje ne bi bilo loãe pustiti u svet.

Za razliku od albanske novinske agen-cije ARDA, åiji se izveãtaji uredno pre-nose na veñini prezentacija kosovskih Al-banaca, najveñe medijske kuñe u Srba po-put dræavne televizije, agencije Taçug iliPolitike nemaju nikakva, ili imaju veomaloãa Internet izdaça. U sluåaju nezavis-nih medija situacija je tek neãto boýa.Prezentacije postoje, ali tek da prenesuono ãto ovi mediji objavýuju u svojim re-dovnim izdaçima, a niko se joã nije os-melio da udarne vesti najpre lansira na In-ternetu.

Konaåno, ostaju nam joã entuzijasti(ili egzibicionisti) koji nezavisno od dræa-vnog budæeta i svog redovnog zanimaçaoseñaju potrebu da doprinose ovakvimmedijskim ratovima. Iako su tu Srbi unesumçivoj prednosti, poãto Kosovonema Internet provajdera, niko joã nijeosetio potrebu da se u ovu borbu ukýuåi.

No, ko zna. Moæda ñe ovaj tekst neko-ga isprovocirati da se odluåi da dolijemalo uýa na uzavrelo virtuelno Kosovo.Ako spadate u tu grupu, nemojte zaborav-iti da na prezentaciju stavite i svoju elek-tronsku adresu. Joã ako vam se na çu ob-

Intervju: Duãan Mihajloviñ

Nauk iz greãkeMinimum ponude kosovskim Albancima bio bi poziv nadijalog i reãavaçe otvorenih pitaça politiåkim sredstvima poprincipu "korak po korak"

ova Demokratija je pune åetiri god-ine koalicioni partner u vladi Srbije.Razliåitost çihove politike pre sve-

ga je u veñoj toleranciji, koja se konkretno

manifestovala u pokuãajima posredovaçaizmeðu srpske vlasti i kosovskih Albanaca,izmeðu Socijalistiåke partije Srbije i Srps-kog pokreta obnove, donekle izmeðu Srbi- je i Crne Gore. To je i bio razlog da zamo-limo Duãana Mihajloviña za komentar ne-koliko najkritiånijih segmenata jugoslo-venske i srpske politiåke stvarnosti.

"VREME": Kako oceçujete zahtevKontakt-grupe za nove sankcije premaJugoslaviji zbog situacije na Kosovu?

D. Mihajloviñ: Kao pritisak na Beog-rad da problem Kosova poåne reãavatipolitiåkim sredstvima. Pri tome se nadamda smo svi izvukli pouku iz neuspelog po-kuãaja reãavaça krize u prethodnoj Jugos-laviji i da niko neñe ponoviti greãke. Vaýdasmo nauåili da nema promene granica bezrata i da je jedina trajna perspektiva za mir,bezbednost, prosperitet i demokratiju u ov-om regionu çegova integracija u Evrops-ku uniju. Bez te perspektive i bez jasnograzlikovaça terorizma i ýudskih prava ne-ma dobrog reãeça. Meðunarodna zajedni-ca je odgovorna za to da Srbima i Albanci-ma ponudi dobro reãeçe, a ne izbor izme-ðu Miloãeviña i Jaãarija. Moj izbor je Srbi-

ja i Evropa, sa Kosovom kao evropskimregionom u okviru Srbije bez granica, zaslobodni protok ideja, ýudi, roba i kapitala.

Ãta bi za vas, kao koalicionog part-nera u Vladi Srbije, bio minimum kojibi trebalo ponuditi kosovskim Albanci-ma kako bi se situacija u Pokrajini nesamo stabilizovala, nego i popravila?

Nova demokratija je prva na naãoj poli-tiåkoj sceni izaãla sa predlogom da se prob-lem Kosova poåne reãavati dijalogom Srba iAlbanaca, jer smo veñ tada ocenili da sepostojeñe staçe ne moæe dugo odræati poãtone odgovara ni jednima ni drugima. Svoje

orijentacija da se ne prave nove granice,da se zajedniåki trasira put ka evropskotegraciji i vrednostima zapadnoevropsdruãtva. Za metod ostvarivaça tog dogo

ra predloæili smo taktiku "korak po koraNova demokratija je uåestvoval

svim razgovorima o kosovskom pitaçuliåno sam bio na okruglom stolu u Njuku, åiji zakýuåci daju dobru osnovu zalaz ovom problemu. Danas, ND se ne ptzv. internacionalizacije problema, jer da meðunarodna zajednica ima prava dinteresuje za Kosovo iz najmaçe dva loga koji su danas deo meðunarodnog va: pitaça ýudskih prava i sloboda i pça mira i bezbednosti. Jednostavno nedimo ãta bi Beograd mogao da izgubi tãto bi u raspravi o ova dva pitaça utvovali i odgovarajuñi meðunarodni fari. Jasno je da ñe konaånu odluku moradonesu nadleæni organi ove zemýe.

Minimum ponude kosovskim Albama bio bi poziv na dijalog i reãavaotvorenih pitaça politiåkim sredstvimprincipu "korak po korak".

Ãta je minimum koji bi moraliuåine kosovski Albanci?

To je, pre svega, osuda i ograðivaçterorizma i odustajaçe od nerealnih i mnim putem neostvarenih zahteva za otýeçe.

Zaãto, po vaãem miãýeçu, u Srskoro pola godine nije moguñe formti vladu?

Vladu je moguñe formirati. Jedini log ãto ona nije formirana je ãto akteri uigri nemaju jasan interes da svoje partipotrebe podrede interesu graðana Srbij

Da li su i kakvu politiåku i ekonosku ãtetu Srbija i çeni graðani pretrli zbog takvog provizorijuma u vlast

Provizorijum u vlasti je maçi problVeñi problem predstavýa kaãçeçe utraãçih ekonomskih i politiåkih reforpostojaçe spoýnog zida sankcija. Bilo

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


jer se ne mogu viãe odlagati problemi.Kakvo mesto za Novu demokratiju

vidite u buduñoj vladi?ND ima mesta jedino u koalicionoj vla-

di demokratskih partija sa jasnim progra-mom: ukidaçe spoýnog zida sankcija iubrzano sprovoðeçe reformi. Takva vladanastala bi na konkretnom programu i prin-

cipu podele vlasti i odgovornosti.ND pozdravýa i nastojaçe da se kona-

åno zavrãi ideoloãki rat u okviru srpskogpolitiåkog korpusa i da se dræava i dræavniæivot oslobode ideoloãkih obeleæja i mani-festacija.

Koji su, po vama, glavni izvori ko-rupcije u Jugoslaviji?

Uzroke vidim u opãtem civilizacijskompropadaçu naãeg druãtva. Konkretno zamene su izvori korupcije: ekonomska bedai siromaãtvo; prevelika uloga dræave u eko-nomiji i javnom æivotu; druãtvena svojina;nereãeni odnosi sa meðunarodnom zajed-nicom; tranzicija, da ne spomiçem rat isankcije i specifiåni vid prvobitne akumu-lacije kapitala sa primesama Divýeg zapa-da u naãoj balkanskoj verziji.

Drugi segment je pravna dræava, od-nosno neizgraðenost çenih institucija, ne-savrãenost procedura i slabost organa kojiih sprovode.

Ãta je prvi i najbitniji uslov za isko-reçivaçe kriminala?

Podizaçe æivotnog standarda stano-vniãtva. Bez ekonomski nezavisnih,nema ni politiåki samostalnih graðana, a

Borba protiv kriminala ne sme se koris-titi u ideoloãke svrhe i usmeravati na borbuprotiv privatne svojine, uspeãnih firmi ibogatih pojedinaca, jer bez çih nema nibogatog druãtva.

Moramo biti svesni da hajke na privat-nike po principu "dræ'te lopova" imaju ve-likog politiåkog uåinka u situaciji kada

veñina graðana loãe æivi. Politiåki dema-gozi znaju za staru maksimu "hleba i iga-ra", pa kada nema dovoýno hleba, nudeviãe igara.

Verujete li da su nedavna hapãeçanekolicine poznatih biznismena poåetakstvarne borbe protiv kriminala?

Ne znam. Veñ sam rekao da je politika"dræ'te lopova" kratkog veka i uvek kontra-produktivna. To ne znaåi da se stavýam nastranu bilo koga, ali poãtujem princip da jesvako nevin dok sud ne utvrdi suprotno.Verovao sam da je vreme novinskih presu-da i atmosfera linåa zauvek proãlo. Me-ðutim, beda åini svoje, pa smo oguglali i nanepoãtovaçe osnovnih principa demok-ratije i pravne dræave. "Æeð za krvýu" i pri-noãeçe ærtvi neñe nahraniti gladne stoma-ke, a bojim se da ñe i pravda ostati gladna, jer ñe pravi krivci za opãtu kriminalizacijudruãtva ostati nekaæçeni.

Ipak, ponavýam, pravi poåetak borbeprotiv kriminala su iskrene reforme, træi-ãte, konkurencija, jednaki poloæaj i isti us-lovi za sve graðane i firme pred zakonom idræavnim organima. I na poåetku svega,ukidaçe druãtvene svojine, opãta i potpuna

Ðukanoviña za predsednika te Repulike?

Nemojte od mene traæiti da oceçujodnose "dva oka u glavi". Ãalu na stranadam se da ñemo brzo uvideti potrenormalnih odnosa i potpune saradçe meðu federalnih jedinica. Greãaka je bna obe strane, ali se nadam da ñe preov

dati snaga argumenata i realnih interobe strane. Sigurno da bi ND imala dgaåiji odnos prema vladi Crne Gore, poznato je da ND uåestvuje u vlasti alisem u ekologiji, ne deli sa svojim koacionim partnerom.

Da li vi, odnosno stranka na åijem åelu, kontaktirate sa novim crnogskim vlastima, kako oceçujete te kotakte i ãta bi mogao da bude çihov zultat?

Nova demokratija je prisustvovalaauguraciji predsednika Ðukanoviña i poæava normalne odnose sa crnogorskim vstima.

Liåno sam imao prilike da razmenmiãýeça sa gospodinom Ðukanoviñemsa novim premijerom Filipom Vujanoñem sreo sam se u Baçaluci, gde smo rgovarali sa gospodinom Dodikom, preijerom Republike Srpske.

Ove kontakte mogu visoko da ocena çihov rezultat je zajedniåki napor daýoj demokratizaciji jugoslovenske feracije i ukidaçe spoýnog zida sankckao apsolutni prioriteti danaãçe jugoslenske politike. Naravno, ovi razgov

ND se ne plaãi tzvinternacionalizacproblema, jer zna

da meðunarodnazajednica imaprava da seinteresuje zaKosovo iz najmaçdva razloga koji sdanas deomeðunarodnog prava: pitaçaýudskih prava isloboda i pitaçamira i bezbednos M

I L O Ã B I Å A N S K I

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Lokalne nezavisne novine

Vojvoðanski talasPomaci u lokalnim nezavisnim novinama su evidentni. To viãenisu radionice za biznis uæe familije

poåetka "onog" prokazanog sistema. ocena se ne odnosi samo na lokalne novu sredinama u kojima su socijalisti ona vlasti. Isto to, samo malo drugaåmoæe se reñi i za sredine u kojima

opozicija preuzela brigu o medijima. Gdonaåelnik Åaåka Velimir Iliñ, kojdemokratski odmetnuo od Vuka Draoviña, liåno je ispratio urednicu "Åaåskog glasa" podviknuvãi joj: "Idi kuPrethodno je, takoðe liåno, doveoKraýeva.

Poãto je, zahvaýujuñi politiåkoj klnovinarstvo definitivno isprañeno kuñiima kojima je bilo do profesije preostajse odmetnu i osnuju nezavisne listoSvojevrsne apatride u oblasti informisokupila je, poåetkom '96, Asocijacija Lopres. Udruæili su se da bi meðusobnom

radçom i razmenom informacija ojasvoje pozicije i ãanse za opstanak. Nano, udruæivaçe je posluæilo i za zajednnastup prema donatorima i sponzoriKako su donatori ocenili da su lokmediji prioritet u razvoju infrastruktuovoj oblasti, danas su nezavisne lokanovine, a tehniåki, u potpunosti osposoene za zadatke kojih su se prihvatile.imaju opremu za kompjuterski prelommodemskoj su vezi sa agencijama BFonet i ATM, dosta çih ima, ili treba

jacije nezavisnih lokalnih medija Lokalpres, koja je proãlog vikenda odræana u Ni-kãiñu. Ovim primerom svakako nismohteli reñi da svi problemi Srbije i Jugo-slavije potiåu od zloupotrebe medija, veñsamo da su slobodni i lokalni mediji, ãto jena jednom od savetovaça ove Asocijacije

zapazila predsednica Fonda za otvorenodruãtvo Soça Liht, deo infrastrukture kojoj treba pomoñi da se razvije da bi tran-zicija ovog druãtva ka demokratskom bilauspeãna.

IDI KUÑI: A lokalna medijska infras-truktura, kad su u pitaçu novine (jer oçima je reå u ovom tekstu), baã televizijs-ka. Narod se baã "dræavniåki" usmerava,pa kad mu se da prilika – dræavniåki iduma. Puno jedinstvo dræave i naroda.Takva uigranost medija nije viðena ni za

Dopisniãtva RTS-a su se baã istaklaprilozima u povodu najnovijihdogaðaja na Kosovu. Anketirani

R E U T E R S

graðani, od Horgoãa do Dragaãa – koji sudobili minutaæu u udarnom TV dnevniku –nijednom nisu omaãili. Svi su bili decidira-ni u tome da problem treba reãavati kao i u

ostalom svetu, na miran naåin, a ako veñ nemoæe tako, neka, kao u ostalom svetu, de-luje pravna dræava. Kad narod tako misli,nije ni åudo ãto ga dræava sluãa. Problem jesamo u tome ãto su anketirani narod Æitiã-ta i ostalih Leposaviña (izborne bazesaveznog ministra unutraãçih poslovaZorana Sokoloviña i ostalih Milutinoviña)åinili ne glasaåi, nego dokazani aktivistipartije i partija na vlasti. Sve svoje drugoveaktiviste sa televizije kao sugraðane, suprepoznali uåesnici konferencije Asoci-

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


jer se ne moæe boriti sa novinama koje ãtaju 12, a prodaju se za dva dinara. Venije zadovoýan ni ãtamparijom koju je bio, sad ga ãtampaçe novina viãe koãta

Miroslav Raduloviñ, iz "Borskih no

na", ima proizvod, strategiju, taktiku i anove. Kupio, kako reåe, zahvaýujuñi moñi i uãtedama nove prostorije. Ne zkoliko je koãtalo. Stavio matirana stak"da vidi kad dolazi policija"; razbili. Zko, mladi socijalisti. Sad je udario reãetnabavio åuvara. Otvaraju mu i poãtu. I"strahovit pritisak socijalistiåke vlasti". Ane da se. Osim informativnog zadatka, k je stavýen u osnivaåka akta, imaju obavda javnosti skrenu paæçu na ekoloãkdrugi genocid u Boru. Uvodi nove rubriarheologiju i kulturu. Umalo ga nisu uhsili kad je iãao da slika "elitne obje

Miloãeviñevog klana u Dubaãnici na Com vrhu": "nije Hajat, to su Ridæensi,nivoa, heliodrom, 250 miliona marakaOn nema pomoñi, ne zna ãta bi, ali izdræna zadatku koji je zacrtao.

ÆENE I PUNICE: Za razliku od oprvoboraåkih izliva stradalniãtva, veñprisutnih urednika imala je ãta da ponuu svojim novinama, od kojih su neke izaiz ãtampe "baã jutros" (nekih opet nije bdovoýno za sve prisutne, iz razloga "mskoro nikakve, remitende"). "Nezavisvetlost", "Vraçske", "Moj Kovin", "Vka Kikinda", "Kolubara", "Poýa" listovi revije kod kojih se primeñuje dauåvrãñena koncepcija, da se napredovau novinarskom i u tehniåkom izrazu. Tomoæe reñi i za pridruæene ålanove, "Nvosadski nedeýnik" (deo ekipe bivãeg oladinskog "Stava"), smederevsku "Snicu", vrãaåke "Banatske novosti"... ksu na startu ponudile visoke standardeposebnoj grupi su novopazarski "Ha"Æig", "Plima Batica", i "Tibiskus". Onisu dobri ni dræavi, ni maçinama i nodima na åijim jezicima izlaze.

Sve u svemu, ãto bi se reklo, pomac

lokalnim nezavisnim novinama su evideni. To viãe nisu porodiåne manufakture iznis radionice uæe familije – ãto su neke vine bile, a neke to jesu i sada. Ãto bumaçe æena i punica u redakcijama, to ñove novine viãe doprinositi utemeýivaçprimaçu pravih vrednosti u svojim sredima. Zato je "porodiåni biznis" i najvopasnost rastu uticaja ovih novina. Pa maon ýubomorno bio braçen nepodnoãýivuslovima i svim represijama ovog i onsveta. Vojvoðanski talas se ukazuje kmodel, i dostignuñe, koji bi mogao, i trelo, da razdrma celu Asocijaciju, pogoto

dobije, mini ãtamparije, snabdevaju se pa-pirom... Zasluge za to, uglavnom, imajuFond za otvoreno druãtvo, Evropska unija,viãe fondacija, kao USAID...

Trenutno su u Asocijaciji: "Nezavisnasvetlost" iz Kragujevca, "Videlo" iz Niãa,"Mlavska zora" Petrovac na Mlavi, "Bor-ske novine", "Vraçske novine", HAS izPazara, "Novi dani" Kuåevo, "Peåat"

Mladenovac, "Æig" Subotica, "Tibiskus"Uzdin, "Zapisi" Åaåak, "Kolubara" Vaýe-vo, "Onogoãt" Nikãiñ, "Porodiåni krug"Novi Sad, bajinobaãtanske novine, "Poýe"Bijelo Poýe, "Plima" Ulciç, "Velika Ki-kinda" i "Moj Kovin" kao stalni ålanovi, ismederevska "Sedmica", "Novosadskinedeýnik", poæarevaåki "Graðanin", no-vosadski "Nezavisni" i "Banatske novine"iz Vrãca, kao pridruæeni. U statusu pos-matraåa su uæiåke "Vesti" (zato ãto im jeosnivaå opãtina). U odnosu na proãlu god-inu postali su brojniji i uticajniji. Tiraæ je,po prijavi, sa 152.000, skoåio na oko200.000. Kako istiåe predsednik Asoci- jacije direktor "Nezavisne svetlosti" PavleÑiroviñ, kome je produæen mandat na joãdve godine. Znatno su poveñali uticaj usredinama u kojima izlaze. Problemi novi-na su uokvireni ãirim okruæeçem (politika,ekonomija), materijalni poloæaj novina"napada" odsustvo oglasa, sadræajni ma-çak novinara, tako da se ritam izlaæeça,pa i sam opstanak novina joã vezuje za do-natore, pa je Ñiroviñ, uz zahvalnost, izrazionadu da ñe uz ovakve, i boýe, rezultateimati çihovu daýu podrãku.

"Mlavska zora", dræi da su angaæovani, alise pita mogu li biti nezavisni kad potenci- jalni oglaãivaåi zavise od politike. Inaåe,zahvaýujuñi pomoñi, Milanoviñ je, kakoreåe, stabilizovao uslove u kojima radi,"sredio kadrovski potencijal", pa nabuduñnost gleda sa optimizmom.

A "Mlavska zora" baã angaæovana inezavisna. Na prvoj strani posledçeg bro-

ja æiv vuk, u novinama angaæovan tekst oodstrelu vukova, sa fotografijom mrtvihkrvoloka. Opisano je kako su se lovci "naã-li na mestu suoåeni sa åoporom od 5vuka". "Novi dani" imaju problema jer jeKuåevo, posle Leskovca, najjaåe po soci- jalistima, ali oni rade svoj posao, "Æig" (nahrvatskom jeziku) se zahvalio na "znatnolepoj pomoñi", "Tibiskus", jedini list na ru-munskom, lokalna vlast je izbacila iz pros-torija, ali su joj doskoåili uzevãi isto desetgodina u zakup. Inaåe, "Tibiskus", kakoreåe urednik Vasiliu Barbu, promoviãeýubav, mir i multietiånost, isto kao i "Pli-ma-Batica" iz Ulciça, koja izlazi dvojez-iåno, na srpskom i albanskom i do kraja je,po reåima urednika Jovana Nikolaidisa,Grka po ocu, za suæivot i toleranciju...

A kakve probleme imaju niãko "Vide-lo" i Borske novine? Velike, ali ne i nepre-mostive. Velimir Iliñ iz "Videla" veli da jeNiã posledçi grad u svemu, pa je i çemunajteæe. Koalicija "Zajedno", koja je navlasti, daje priliku samo svojim ýudima.Veýa neñe da ga podræavaju, ali hoñeravnopravnu utakmicu, a kako da buderavnopravan sa opãtinskim novinama koje

UzdaçeUrednik revije "Kolubara" Zdravko Rankoviñ, o svojim

iskustvima:- Kad smo pre åetiri godine pokrenuli Reviju "Kol-

ubara", jedini smo se uzdali u sebe, u ono ãto sami moæemoda uåinimo, ãto znamo i umemo. Verovali smo u dugoveånost te naãe zamisli, pret-postavýali smo da ñe naãe novine imati meðu Vaýevcima mnogobrojne åitaoce i da ñeto biti dovoýno za çihov opstanak. Potoçi nastanak Asocijacije lokalnih nezavisnihmedija pokazao je da sliånih avantura ima i na drugim stranama, åak i to da nas je do-voýno za trajnije zdruæivaçe u sopstvenu organizaciju. Suoåili smo se i sa, za nasiznenaðujuñom, åiçenicom da postoji mnoãtvo meðunarodnih fondacija od kojih bi semogla dobiti kakva-takva materijalna potpora za oæivotvoreçe ovakvih ambicija. Poka-zalo se pri tome i to da nove lokalne novine nastaju na bitno drugaåijim osnovama negoãto je to preovlaðujuñi sluåaj sa privatnim radio-stanicama i privatnim televizijama.Dok meðu osnivaåima lokalnih elektronskih medija u privatnom vlasniãtvu najåeãñeima ýudi koji su po svemu predaleko od novinarstva (trgovci i ugostiteýi, prerano pen-zionisani oficiri i policajci i sl.) meðu pokretaåima novina je najviãe novinara i intelek-

tualaca. (Ima, dakako, i ovde zalutalih i ima ãiñardæija.) Siguran sam otuda da ñe mnogeod ovih novina preæiveti sve krize, da ñe ubrzo postati glavne novine, glavne i po tiraæi-ma i po uticaju, u sredinama u kojima se pojavýuju. Neke to, uostalom, i jesu (Vraçskenovine i "Moj Kovin", na primer).

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Prelamate svoju novinu, knjigu na raåunaru?Da, naravno...

Pravite postscript - fajlove koje posle ãaljete na osvetljivaå filma ili paus...Tako nekako...

Åuvate li prelom starih brojeva, odãtampanih knjiga?Prvo smo pokuãavali da åuvamo print fajlove, posle smo shvatili da oni

zauzimaju straãno mnogo mesta na serveru pa smo sa tim prestali...

Dakle, ako nekom zatrebaju stari brojevi vaãe novine - savetujetefotokopiranje papirnatog izdanja

Eh, kad bi fotokopir bio ispravan...

Kako radi vaã dokumentacioni centar, valjda ga imate?Da... imamo jednog momka koji slaæe nove brojeve jedan na drugi i po

potrebi ih pretura list po list ne bi li naãao ono ãto nam treba. Deåko

ima straãno pamñenje, samo je åesto odsutan...

Prekinite sa ovakvom praksom! Reãenje se zove

Portable Document Format

Nudimo vam najnoviju tehnologiju spasavanja starog, prelomljenog

grafiåkog materijala od zaborava. Sve ãto treba da uåinite je da nam

predate vaãe osvetljene PostScrip fajlove. Vratiñemo Vam knjigu ili

novinu u PDF-formatu koji se moæe komforno åitati, ãtampati i pre-

traæivati na bilo kom PC-ju ili Mac-u. PDF je internacionalan i hard-

verski potpuno nezavisan kompaktan grafiåki format, veoma popula-

ran na Internetu, koji u sebi åuva sve informacije originalnog

grafiåkog dizajna: tekst, fotografije, prelom i tipografiju. Na jedan

obiåan CD stañe viãe od 150 kompletno prelomljenih nedeljnih novina

ili proseånih knjiga, a da pri tome joã uvek budete u stanju da

zadavanjem kljuånih reåi i koriãñenjem hipertekstualnih veza za tren

oka pronað ete traæenu infomraciju. Ovakve kolekcije starih izdanja

imaju veliku vrednost za vas, vaãe kolege i potencijalne kupce. Zato,

pre nego ãto otkucate: del *.ps, poãaljite nam e-mail na adresu:

[email protected]@eunet.yu

N o v o!Saåuvajte svoje dokumente u elektronskoj formi

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Mobilna farsa

Konkurencijaili koreogra†ja?Dokle god je jedino vaæno da u druãtvu piãti i svetli biñe i"ovaca za ãiãaçe"

Spor oko mobilne telefonije usporiodolazak posledçe tranãe novca od prod"Telekoma" u zemýu. Republiåka vlada nmogla da stvar prelomi preko kolena, jerazvoj "Mobtela" poåivao na uvozu "Er

sonove" opreme, pa su bili ugroæeni interove moñne kompanije. Stvar je reãena taãto je "Telekom" u konkurenciji "Alkatel"Simensa" izabrao "Erikson". Ãto se mone telefonije tiåe, u Srbiji monopol i dadræe PTT Srbija (koji i ako protivzakonproda joã 20 ili 30 odsto akcija "Telekomkao ãto se najavýuje, zadræava pravo vetasve odluke upravnog odbora, a ima instmenata da u potpunosti kontroliãe i "Mtel") i "Erikson".

"Eriksonova" oprema se zasniva GSM standardu digitalne tehnologije. Ostandard je joã dominantan u svetu, ali

posledçih godina ozbiýno ugroæava tnologija DCS, koja je jeftinija i pogodnijagradske uslove i prenos podataka. Ovaj stdard se uveliko uvodi åak i u Istoånoj Evpi, na primer u Poýskoj. Iako se predviðañe GSM joã neko vreme biti najrasprtraçeniji, sledeñe godine ñe biti promovi

novi panevropski standard UMTS, zasvan na tehnologiji sliånoj DCS-u.

Moæda je za nas i boýe da se ne upu

mo u tehnoloãke novotarije (najvaænije jespravica piãti i svetli u druãtvu, a to veñ immo). Evo, na primer, gråki operater mobitelefonije "Kozmote", åijih je 70 odsto ak

ja u rukama "Telekomovog" gråkog partnOTE-a, tokom proãle godine je na sva zvoudario da uvodi jeftiniju DCS tehnologNa raåun gromoglasne reklame skupio300.000 pretplatnika. U decembru progodine trebalo je da mreæa proradi, alpoåetak rada odloæen za mart ove godinebi "Kozmote" 5. marta obavestio javnostñe isprva moñi da ukýuåi samo 6000 brova, a do kraja godine joã najviãe 50.000. K

cenama "Mobtelovih" usluga, jer su prvi pri-

kýuåci koãtali 12 hiýada maraka.Ugovorom izmeðu çegovih osnivaåa,"Mobtelu" je obeñano ekskluzivno pravo naeksploataciju mobilne telefonije za periodod 20 godina. Meðutim, kada su Grci i Itali-

jani kupili 49 odsto akcija novoformiranedræavne telefonske kompanije "Telekom",platili su i 125 miliona maraka zadozvolu da stvore sopstvenumreæu mobilnih telefona.

OÃTEÑENI PROFITOM:Nastao je spor u kome su "straniakcionari" "Mobtela" iz Ameri-ke, Rusije i sa Kipra pretili sud-

skom tuæbom, pozivajuñi se naovih fantomskih 66 miliona do-lara ulagaça. Reæimski mediji,koji su viãe nego oåiglednonavijali za "Telekom", iznosilisu svetao primer Evropske un-ije, koja je reãila da 2000. god-ine ukine monopole u oblastitelekomunikacija. Ovih dana je,izgleda, spor okonåan, jer se na-

javýuje sporazum izmeðu srp-ske vlade, PTT holdinga i "Mobtela", pokome ñe "Mobtel" biti obeãteñen za gubitakmonopolskog poloæaja. Za ãta ñe biti

obeãteñen, kad je åak i nominalno kao poået-ni kapital inostranog ulagaåa uloæeno maçenego ãto su Italijani i Grci platili licencu?Ako veñ gledamo ãta se dogaða u za nasnauånofantastiånoj EU, kod çih je procesupravo obrnut. Bivãi monopolista koji nijebio obavezan da plati licencu za mobilnutelefoniju sada mora ili da je plati u potpun-osti, ili da uåestvuje u sumi koju mora daplati novopridoãla konkurencija. Upravo tosada kod kuñe, u Italiji, åeka jednog odnaãeg partnera STET. Zatim, ko treba daobeãteti "Mobtel"? Dræava, koja je uzelapare od prodaje telefonije? Te pare su

Ovih dana je objavýeno da ñe, osim

postojeñeg "Mobtela", od avgustaove godine i "Telekom", dræavna tele-komunikaciona kompanija sa 49 odsto stran-og kapitala, ponuditi usluge mobilne tele-fonije. Planira se da mobilna mreæa "Teleko-ma" do kraja 1998. godine pokrije 40 odstoteritorije Srbije, ukýuåujuñi i sve gradoveveñe od 50.000 stanovnika. Mreæa ñe, pred-viða se, tada opsluæivati 25.000 pretplatnika.

Ali ni konkurencija ne miruje. "Mobtel" je 6. marta potpisao ugovor sa "Eriksonom",vodeñim svetskim proizvoðaåem opreme zamobilnu telefoniju. "Mobtel" ñe od "Erikso-na" kupiti najmoderniju opremu vrednu 60

miliona dolara. Tako ñe proãiriti asortimanusluga i poveñati do kraja godine broj pret-platnika sa sadaãçih pedesetak hiýada na200.000.

Zanimýivo je, meðutim, da su buduñikonkurenti deo iste holding kompanije PTT"Srbija", i da je "Telekom" 5. marta takoðepotpisao ugovor o kupovini opreme sa"Eriksonom", samo ñe ova oprema stiñi pre-ko Italije.

Prvi operater mobilne telefonije u nas"Mobtel" osnovan je 1994. godine. Osnivaåisu bili "BK trejd", filijala kompanije "BrañaKariñ" u Moskvi, i PTT "Srbija". "BK Tre-

jd", formalno strana kompanija objaãçeno je tada, uloæio je 51 odsto kapitala, a PTT 49odsto. To je bilo u suprotnosti sa zakonskimreãeçima koja stranim ulagaåima ne doz-voýavaju veñinsko uåeãñe u domañimpreduzeñima koja se bave telekomunikacija-ma. Zbog toga je Privredni sud u Beograduu viãe navrata odbio da novu kompaniju reg-istruje, da bi na kraju popustio pred pritisci-ma iz beogradskog Viãeg privrednog suda.Da åudo bude veñe, "BK trejd" je objavio dau "Mobtel" ulaæe 66 miliona i 350 hiýadadolara, a da pri tom do dana danaãçeg nikone ume da kaæe gde su i kada pare uloæene.

U MREÆI: Nervni sistem modernog doba

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


LJUDI I VREME

Izjava nedelje

"Svet nije spreman

za nove sankcije!"ÆIVKO ÃOKOLOVAÅKI,ãef poslaniåke grupe JUL-a u jugoslovenskom parlamentu

Ærtva tu ð eg fijaskaMileva Pavloviñ-Dæomba, urednica i voditeý-

ka kulturno-zabavnog magazina "Subota pod pal-

mom", piãe za "Vreme" zaãto je suspendovana.Kao ãto se zna, 4. marta, pet dana nakon subotçeemisije, a u vreme reprize "Subote pod palmom",Milevi Pavloviñ-Dæombi naloæeno je da proåitatekst koji je sastavio vlasnik TV Palme MiodragVujoviñ u kome se emisija proglaãava ured-niåkim promaãajem. Poãto je odbila da izvrãi nar-eðeçe, gospoða Pavloviñ-Dæomba je suspendo-vana, dok je za åitaçe Vujoviñevog teksta bilaangaæovana druga persona.

"U kulturno-zabavnom serijalu 'Subotom podpalmom' pored uobiåajenih rubrika postoji i rubri-ka 'Dæentlmen', u kojoj sa gostima razliåitih profi-la razgovaram o svakodnevnom æivotu, dæentl-menstvu, ýubavi, porodici... Izmeðu ostalih, u goste sam zvala i politiåare (ÐinBoæoviñ, Vuåiñ, Vuksanoviñ, Simiñ...), te je 28. februara 98. gost u toj rubrici bio dr VojiÃeãeý. Inaåe, ovo gostovaçe planirala sam zajedno sa glavnim urednikom TV Palma Znom Vukaãinoviñem, tri nedeýe ranije. Tom prilikom smo se sloæili da bi bilo veogledano i zabavno ako bi jedan predsedniåki kandidat zaobiãao politiku i umesto toga goio o svojoj privatnosti. Tako je i uåiçeno, ali, avaj, tri dana nakon emitovaça emisije pvana sam na razgovor kod glavnog i odgovornog urednika koji mi je preneo poruku MiVujoviña da ukoliko ne proåitam pripremýeno izviçeçe vlastima, gledaocima i kokome joã, i ukoliko ne proglasim svoju emisiju 'uredniåkim promaãajem' – neñu moñostanem na ovoj televiziji.

Nisam pristala na ovu ucenu po cenu da izgubim emisiju, jer kao urednik stojimsvake od moje 64 emisije, a naroåito iza ove 65, za koju smatram da je bila izuzegledana i hvaýena. Kao uredniku kulturne emisije, politiåka provokacija mi nikada

bila ciý razgovora. Ja se ponaãam kao kulturan novinar, za razliku od Mikija Vujovkoji se u svojoj emisiji 'Dijalog', gde mu je gost takoðe bio Ãeãeý, deklarisao kao provtor i politiåki suparnik. Zato smatram da su çegove emisije sve podjednako potpuni dniåki fijasko. Iz dva razloga: 1. politiåkog – jer se prema svojim gostima postavýanedostojni politiåki suparnik; 2. novinarskog – jer je loã novinar, bez ikakve koncepcvokabulara. Dakle, ærtva sam novinarskog fijaska Mikija Vujoviña, åime se TV Pavraña u svoje stare uredniåke okvire ãenluåeça bez kulture.

A, neãto razmiãýam, moæda joj je tu i mesto." MILEVA PAVLO

STEVO DRAGIÃIÑ,predsednik Gradskog odbora SRS-a, nijespreman da poveruje Milanu Boæiñu, pot-predsedniku Skupãtine grada, koji kaæe da je 56 poslanika bolesno: "Mi smatramo dasu dva moguña razloga ovakvog postupka

Milana Boæiña. Pre svega, SPO-u se neæuri jer su proãle sve odluke vaæne za çih,a sa druge strane, verovatno je doãlo i dozastoja u pregovorima sa SPS-om. U sva-kom sluåaju, mislili smo da Boæiñ ima viãeduha i intelekta i da je mogao da smislineko boýe obrazloæeçe od ovoga koje jeponudio".

GRADSKI ZAVOD ZA ZAÃTITU ZDRAVLJA,"U petak je bilo prijavýeno da je od gripa obolelo sedam beba, 174 deteta do åetiri godine sta-rosti, 680 uzrasta od 5-19 godina, 370 osoba od 20-59 godina starosti i 67 osoba starijih od 60godina". (Ako je samo svaki deseti bolesnik od gripa istovremeno i poslanik u Boæiñevoj sk-upãtini, brojka od 56 opravdano odsutnih deluje verodostojno. A gde su druge boleãtine, opas-

nije od gripa, koje takoðe ne ãtede ni narodne poslanike?...)

BRANISLAV VAKIÑ,radikal, bokser i republiåki poslaosvrnuo se na Smiýka Kostiña, isnutog kuñevlasnika koji je neda

iznenada doãao u sukob sa zakon"Znaju Niãlije da je Smiýko bio åoiz vrha sa vlasti, pa se ne åude mnoJa sam joã pre tri godine u SkupãSrbije upozoravao predsednika Drana Tomiña da je Smiýko kriminkoga treba uhapsiti. Imao sam i dokza tu svoju tvrdçu. Ono ãto sam timao u rukama vodilo je Smiýka stiña direktno u zatvor". Na pitaçe je rekao Dragan Tomiñ: "Pozvao mu svoj kabinet i saopãtio mi, u stnaredio, da se manem takvih priåaSmiýko Kostiñ ima svoje telohranit

MILORAD VUÅELIÑ,suprug, otac, visoki partijski funkcioner,gostovañe na BK Televiziji u emisiji "Dokanðeli spavaju": "Gostujem u emisiji koja je na neki naåinretrospektiva mojedosadaãçe karije-re. Priåañu o poro-dici, deci, prijateý-ima, nekadaãçim isadaãçim, o ýuba-vima o svojoj jedi

ALEKSANDAR VUÅIÑ,podstanar i generalni sekretarSRS-a, doveden je u situacijuda uzvikne "Iz 'Srpske reåi' uBoæije uãi!": "Voleo bih daimam kuñu o kojoj govore DT i 'Srpska reå'. Naravno, nemam je i ta priåa je samo prilog kampaçi koja sevodi protiv åelnih ýudi Srpske radikalnestranke. U çoj, eto, uåestvuje i SPO prekosvog glasila, i pored toga ãto su neki ýudi iz testranke bili kod mene znaju gde i kako

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Deæurno uvce Ko kaæe da je sindikalni pokret u krizi? Upravo u sindikalnim prostorijam

kruãevaåkog "14. oktobra" u otvoru za ventilaciju, a kasnije i na samoj tavanici, otkriv

en je prisluãni aparat! Radnici koji su na fabriåkom parkiraliãtu ukýuåili radio-aparatu svojim kolima åuli su razgovetno svaku reå iz sindikalnih prostorija. Poãto bi bilovrlo neobiåno da Radio Beograd prenosi sednicu fabriåkog sindikata, inkriminisanprostorije behu smesta pregledane i, gle, struåno postavýen mikrofon stoji u otvoru zventilaciju. Pozvana je i policija, pa je otkriven joã jedan prisluãni aparat na plafonu

Zasad anonimni majstori koji su inkriminisane ureðaje ugradili nisu ustuknuli npred åiçenicom da se direktor "14. oktobar" zove Slobodan Miloãeviñ (ili je neko ureðaje postavio baã zato?!). Bilo kako bilo, ujediçeni proleteri su direktoru dali trodnevni ultimatum da "preduzme mere". Pouåen moæda i primerom svog slavnog imeçaki prezimeçaka direktor nije pohitao da bilo ãta izjavi za javnost, ãta je preduzepreduzeo je, saznañemo kad tome doðe vreme.

Lepo je ponovo imati aferu skrivenih mikrofona (mlaðe pokoleçe jedva da seseña A. Rankoviña koji je, ãto po sluæbenoj duænosti ãto na liånu inicijativu, ozvuåiåestite domove tolikih rukovodilaca, legenda pomiçe åak i druga Tita), a joã je lepã

BOGOLJUB KARIÑ,biznismen i komãija, naslutio je odavno da ñeMarko Miloãeviñ jednog dana biti ugledni bi-znismen: "Kada je imao 16 godina rekao sammu: 'Marko ãta god da poåneã da radiã u æivotu

biñeã odliåan. (...) Marko je jednostavno umeðuvremenu odrastao i u biznisu kojim se sada bavi pokazao je talenat i uspeãnost. Nje-gov disko-klub 'Madona' okupýa na hiýade mladih ýudi; dobro radi i pekara koju je ne-davno otvorio u Poæarevcu. Svakako da ta omladina ne dolazi u diskoteku silom, niti ikokupuje peciva u çegovoj pekari jer mora". ("Demokratija")

SERGEJ TRIFUNOVIÑ,glumac: "U posledçim predstavama kigram za mene je zaista furiozan ritam, prirodan. Ubaåen sam u koloteåinu knije moj prirodni ritam, leglo bi mi m

mira, recimo da æivim negde na selu,imam farmu i eventualno dolazim kolida odraðujem neke pozoriãne i filmposlove. Iscrpeo sam sve filozofske temPýuvaçe vlasti je najveñe gubýeçe vmena za koje znam, naroåito po kafanami posebno za nekog ko ima 25 godiBoýe je da jurimo æene, koje su najzimýivije, super su, prelepe, a u Beogra je moæda najlepãa zbirka æena na jednmestu. Malo su napiåene, ali uglavnsimpatiåne."

AUGUST ÃMIDHUBER,komandant SS divizije "Skenderbeg", do-bio je u "Politici Ekspres" prostor (pod-naslov glasi "Podseñaça") za ono ãto je

1944. zapisao o vojniåkim sposobnostimaAlbanaca: "Albanac æivi u nekoj primi-tivnoj neobaveznosti. Nigde ne æuri. Onneñe da se bori u okviru vojnih formacija,veñ samo u sklopu svojih bandi. U çe-govim bandama nema discipline. Kad padakiãa, Albanac napuãta svoje mesto, a kad sesmraåi napuãta poloæaj i ide u selo da pijerakiju. Posle provedenih 12 dana na terenuon, ne pitajuñi svog voðu bande, odlazi na4-5 dana kuñi i opet se vraña svojoj bandi,ili se uopãte ne vraña.

Obuku na terenu i obuku u gaðaçu Al-banac ne poznaje i ne voli. Njihova navod-

na streýaåka veãtina je – obiåna priåa. Onvoli puno da puca, najradije sedeñi izanekog zaklona, i to tako da gaða pravo u –vazduh. Jednostavno povlaåi oroz ineprestano puni puãku. Ova strast odlikujei takozvane regularne albanske vojnike.Albanac je osetýiv na artiýerijsku vatru.Albanac u napad odlazi samo dotle dok nenaðe ãta moæe da ukrade ili otme. Ako jeuspeo da ukrade kozu, razlicu ili toåak odãivañe maãine, za çega je rat zavrãen i onsvojevoýno odlazi kuñi.

Na 20 Albanaca moraju se postaviti 2nemaåka podoficira i to jedan da ko

MILAN GUTOVIÑ,glumac: "Nikad se nisamdruæio s Hrvatima... Ni-kad se nisam oseñao prijatno u Zagrebu, pa ni uSarajevu, u Ljubýani dane govorim. Zato ãto se jednostavno nikad tamonisam prijatno oseñao. Oseñam se prijatnoovde. Tu sam roðen i tu pripadam. Inaåe, neåeznem ni za Njujorkom, ni Parizom, niLondonom. Niãta ne nalazim tamo ãto bi meåitavog æivota zadræalo. Video sam na deluçihovu demokratiju i mislim da se ne raz-likuje baã preterano od naãeg ovog balkan-skog shvataça demokratije". ("Argument")

JOVAN KOPRIVICA,advokat, traæiñe od Kleo Patre odãtetusvoju klijentkiçu Doroteu Åarniñ: "Opresuda [Kleo Patra je za uvredu i klevosuðen/a na tri meseca zatvora] posluænam je kao osnova za tuæbu o naknadi ãa ãto se tiåe visine naknade, moja klijekiça je nakon incindenta sa Kleo Patrpretrpela teãke posledice. Izgubila posao, preñeno joj je i na kraju je morda promeni mesto boravka. Poãto je preda Drugog opãtinskog suda pravosnaæKleo Patra ñe morati u zatvor, a da li ñe u muãkom ili æenskom, to ne znam. Odmog poåetka suðeça ja sam insistiraose utvrdi i çen pol, jer je i ona na jednsuðeçu dovela svoj identitet u pitaçSudija je to, meðutim, veãto izbegaomislim da ñe Kleo Patrin lekar profesor van Mariñ, koji joj je tokom celog procpisao opravdaça za izostanke sa suðeçpomoñi svojoj pacijentkiçi da odloæivrãeçe kazne. ("Blic")

MIROSLAV ÃOLEVIÑ,aktivista Srpskogpokreta otpora:"Policajci su svojdeo posla uradilivrlo profesionalno,

i çima se nema ãtazameriti. Jedna oz-biýna i do kraja iz-vedena akcija mo-gla bi da iskoreni terorizam. Ãiptari koji subili ålanovi takozvane OVK-a, nisu bogz-na kakvi borci.

Pokazalo se da Ãiptari koji su uhvañenisa zoýama nisu znali da ih dovedu u borbe-ni poloæaj i da ih iskoriste. A onu barabuJaãarija, koga su neki proglasili voðombande, znam joã iz Kosova Poýa 1989. go-dine. Muvao se tamo onako podmuklo ipodsmevao se. Ko bi rekao da ñe od takve

niãtarije da ispadne terorista". ("Svedok")ZORAN LILIÑ,potpredsednik savezne vlade: "Ako elimi-niãemo ta dva zla – terorizam i çihovuæeýu za nezavisnom republikom – onda je jasno da preostaje samo jedan, doduãe teæiput, put dijaloga i razgovora".

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


g

Ekskluzivno: Dæefri Saks

Izazovglobalizacije

SVET

investicije (u kojima inostrani kapital dobi-

ja kontrolni paket u preduzeñu) rasle bræenego ukupni tokovi kapitala.Razliåiti stepeni proizvodnog procesa

jednog artikla mogu se odvijati u razliåitimdelovima sveta, u zavisnosti od kompara-tivnih prednosti alternativnih proizvodnihmesta. Ovi tokovi preko granica åesto seodvijaju unutar iste multinacionalne ko-mpanije. Zapaçuje procena da se u tokovi-ma meðunarodne trgovine treñina robne tr-govine zapravo sastoji od prometa meðufilijalama jedne te iste kompanije, nasuprottransakcijama meðu razliåitim izvoznicimai uvoznicima.

Åetvrti bitan aspekt globalizacije je sveveña harmonizacija meðu privrednim insti-tucijama. Deo toga je stvar imitacije. Na-kon åiste imitacije, meðutim, znatno su po-rasle obaveze po meðunarodnim ugovori-ma koji se tiåu trgovine, investicione i po-reske politike, prava intelektualne svojine,bankarske supervizije, konvertibilnostivaluta, politike inostranih investicija, paåak i kontrole podmiñivaça.

IMPLIKACIJE: Implikacije global-izacije, kako za razvijene zemýe tako i zazemýe u razvoju, trenutno su predmet in-tenzivnog istraæivaça i vruñih debata o

promovisati bræi privredni rast, pose

unutar åetiri petine svetske populacije milijarde ýudi) koja joã uvek æivi u zemma u razvoju? Drugo, da li ñe globalizapodsticati ili podrivati makroekonomstabilnost? Da li su nedavni iznenadneoåekivani kolapsi privreda u kojimrazvija træiãna ekonomija (poput onogMeksiku 1994. i u Istoånoj Aziji 1997.dine) rezultat dubokih tokova u procglobalizacije, ili su to buboci, nastalputu u prosperitet, kojima se moglo uvýati i koji su se moæda mogli izbTreñe, da li ñe globalizacija podsticati vdohodovnu nejednakost i, ako je tako,

je taj problem ograniåen na nekvalifikane radnike u razvijenim privredama, ita nejednakost dubýi rezultat pojatræiãnih sila u svim delovima sveta? Åeto, kako dræavne institucije na svim nima – regionalnim, nacionalnim i meðuodnim – treba da prilagode svoje moodgovornosti u svetlu nastajaça globatræiãta?

RAST: Åuvena je opaska Adama Sta u "Bogatstvu naroda" kako su "otkAmerike i prolaza ka istoånoj Indiji Rta dobre nade dva najveña i najvaædogaðaja zabeleæena u istoriji åoveåa

osledçih godina meðunarod-

nu ekonomiju sve viãe zaok-upýa jedno pitaçe: kakvi ñebiti rezultati nacionalnih pri-vreda danas kada je skoro åi-Ptav svet sjediçen u jedno globalno træiãte?

Kao rezultat promena u ekonomskoj politi-ci i tehnologiji, privrede koje su nekadabile podeýene visokim transportnim troãk-ovima i veãtaåkim barijerama u trgovini ifinansijama sada su povezane sve guãñommreæom ekonomske meðuzavisnosti. Ovaprava pravcata ekonomska revolucija, kojase odigrala tokom posledçih 15 godina,sruåila se na nas tako iznenada da se tem-

eýno granaçe çenog uticaja na rast, ras-podelu prihoda i bogatstva i modele po-naãaça u svetskoj trgovini i finansijamatek maglovito razume.

Nacionalne privrede se sve viãe inte-griãu u åetiri fundamentalna podruåja – tr-govinu, finansije, proizvodçu i rastuñumreæu ugovora i institucija. Veña trgovins-ka povezanost je jasna: gotovo svake god-ine od Drugog svetskog rata meðunarodnatrgovina je rasla bræe od globalne proiz-vodçe, rezultirajuñi u veñem uåeãñu izvo-za i uvoza u GDP-u praktiåno svake zemýena svetu Posledçih 15 godina finansijski

"Vreme " u ovom broju objavljuje izvode iz

teksta koji ñe integralno biti objavljen uprvom, martovskom broju åasopisa"Alexandria". Tekst je naãemnovopokrenutom magazinu ustupilaameriåka revija "Foreign Policy". Saksovovidjenje ekonomije 21. veka pojaviñe se uaprilskom izdanju ameriåkih prestiænihnovina, pa se ovo ãto objavljujemo moæesmatrati - svetskom premijerom

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


guñava da oni pomognu jedni drugima, dauzajamno poveñaju uæivaça i da podstiåu jedni drugima industrije, pa se åini da jeçihova opãta tendencija korisna". Otkriña,naravno, nisu bila dovoýna da garantuju

ove koristi. I sam Smit je priznao da imper-ijalna pýaåka liãava domorodaåko stanov-niãtvo Novog sveta i istoåne Indije najve-ñeg dela koristi od globalizacije çegovogdoba. U naãem veku, dva svetska rata, Ve-lika depresija i 40 godina protekcionizmanakon Drugog svetskog rata u najveñemdelu razvijenog sveta ponovo je izigralaSmitovu viziju uzajamne koristi od trgo-vine. Moæemo li sada, konaåno, da zamis-limo Smitov mehanizam kako radi u koriståitavog sveta?

Veñina sadaãçih teorija o privrednomrastu, kao ãto je istraæivaçe Dæina Gros-

mana i Elhanana Helpmana, nude razlogeza radost. Smitove pretpostavke o ogrom-noj koristi od trgovine u srediãtu su mno-gih novih matematiåkih modela "endoge-nog rasta". Ovi modeli naglaãavaju da dug-oroåni rast zavisi od veñe produktivnosti iinventivnosti, a da podsticaj i za jedno i zadrugo (kao ãto je Smit pretpostavio) zavisiod obuhvatnosti træiãta.

Neki od ovih argumenata poduprti suempirijskim podacima posledçih godina.Zemýe u razvoju koje se najbræe razvijajutokom posledçe dve decenije su one kojesu uspele da obezbede novi rast podstaknutizvozom, posebno industrijske robe. EndrjuVorner i ja smo pokazali da su privredekoje su pokuãavale same da se razvijajuãtiteñi se od uvoza visokim trgovaåkim bar-ijerama sporije rastu od otvorenijih, iz-vozno orijentisanih privreda. Osim toga, iizvoz industrijske robe zemaýa u razvojudokazao je Smitov princip podele rada.Stiven Radelet i japronaãli smo da je uskoro svim sluåajevi-ma privrednog rastapodsticanog izvozomu zemýama u razvojusam izvoz bio deo ve-oma fine podele rada,tako da su finalni pro-izvodi (recimo, auto-mobili, avioni, elek-tronske maãine) rezul-tat rada brojnih predu-zeña na raznim lokaci- jama, s tim da se radnointenzivni delovi pro-izvodçe obavýaju uzemýama u razvoju.

Po standardnoj te-

zvijeni dosezaçem veñeg træiãta za noveproizvodne procese, zemýe u razvoju ko-riãñeçem tih novih procesa i uåeãñem uglobalnoj proizvodçi kroz multinacional-ne firme.

STABILNOST: U åuvenom uzvikuoåaja usred Velike depresije, Dæon Ma- jnard Kejns (John Maynard Keynes) je u

svom eseju "Nacionalna samodovoýnost"dokazivao da privredni odnosi nastali umreæi trgovine i finansija doprinose global-noj destabilizaciji.

Nakon depresije, Kejns je promeniomiãýeçe pa je veliåao poratni povratak naslobodnu trgovinu zasnovanu na konverti-bilnim valutama. No, u nacrtu novogMMF-a koji je saåinio zadræao je stav da sefinansijski tokovi ograniåe kako bi se min-imizirala ãansa da meðunarodni finansijski

meteæi stvore glo-balnu makroekon-omsku nestabil-nost. Zbog togaStatut MMF-a po-ziva zemýe åla-nice da odræe valu-te konvertibilnimza tekuñe transa-kcije (u suãtini zatrgovinu i povrañajprofita i kamata),ali ne obavezno iza tokove kapitala.

Kako je, tok-om posledçe dvedecenije, global-izacija uzimalamaha, dramatiåno

strancima otvarale svoja træiãta kapitalaFinansijske transakcije, po teor

donose dve vrste koristi: veñu divefikaciju rizika i meðuvremenske dobi(boýu sposobnost uzimaça i davaça kr

ita, konzistentniju sa æeýenim modelomvestiraça i potroãçe). Teorija, meðutnagoveãtava i neka ograniåeça u optim

tiåkom pogledu na ove stvari, a iskussteåena tokom meðunarodne finansijliberalizacije daje stvarne razloge za opr

Pravo znaåeçe meksiåkog sloma i fansijske krize u Istoånoj Aziji joã je daleod toga da je jasno, ali oba iskustvapokazala da nesputani finansijski tokovrazvijenih zemaýa ka træiãtima u razvmogu izazvati duboku destabilizacProblem je, åini se, ãto finansijska træpodleæu izvesnim kýuånim "nedostacitræiãta" koje globalizacija pogorãava, aograniåava. Jedna vrsta nedostatka je tdencija nedovoýno regulisanih i potkatalizovanih banaka ka bezobzirnom koaçu sa deponovanim novcem, s obzirna to da, kako to vide vlasnici/direktori naka, profit banke ostaje çima, dok se bici prenose na dræavu. Tako meðunarodfinansijska liberalizacija za loãe kapitalivan bankarski sistem predstavýa pozivpreveliko zaduæivaçe i moguñu finsijsku krizu.

Druga vrsta nedostatka je finansijpanika, koja nastaje kada grupa kreditiznenada odluåi da povuåe zajmove duænika, iz straha da drugi kreditori åineisto. Svaki kreditor traæi izlaz jer ñe oposledçi ostati kratkih rukava, pod prpostavkom da duænik nema likvidnu im

NA UDARU JEFTINIJIH: Ameriåki radnici ãtrajkuju

NOVAC I SIROMAÃTVO:Æena u Severnoj Koreji

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


ezija, Malezija, Filipini i Juæna Koreja),nekad oduãevýeni inostrani bankariiznenada su prekinuli davaçe novih kredi-ta i produæeçe starih. Povlaåeçe fondovaodvelo je zemýe u razvoju u vrtlog, sa

opadajuñom proizvodçom i rizikom odkaãçeça u otplati duga. Hitno odo-bravaçe spasonosnih pozajmica, åime jerukovodio MMF, usmereno je kaspreåavaçu kaãçeça u otplati dugova, alise time ne reãavaju osnovni uzroci krize.

RASPODELA: Moæda nijedan aspektglobalizacije nije tako kontroverzan kaonavodni efekat porasta trgovine naraspodelu dohotka.

Uprkos napornom radu istraæivaåa, joãnema saglasnosti oko efekata globalneprivrede na podelu dohotka meðu razvijen-im privredama i privredama u razvoju. Jas-

no je da je period dramatiåne globalizacije(posebno tokom 80-ih i 90-ih) bio i periodsve veñe nejednakosti u dohocima unutarSjediçenih Dræava, a naroåito relativnoggubitka dohodaka za niskokvalifikovaneradnike, ãto je u skladu sa osnovama teorijetrgovine. Meðutim, kao ãto je sluåaj samnogim vaænim ekonomskim fenomeni-ma, uzroci sve veñe dohodovne nejednako-sti su, skoro sigurno, viãestruki. Dok trgov-ina moæe biti jedan od krivaca, tehnoloãkepromene, kao ãto je kompjuterska revolu-cija, mogu takoðe dati prednost kvalifiko-vanim nad nekvalifikovanim radnicima, itime doprineti rastuñoj nejednakosti. Mno-gi istraæivaåi se slaæu da su kombinovanifaktori odigrali ulogu u poveñaçu nejedna-kosti, a veñina çih, ukýuåujuñi Krugmanai Roberta Lorensa, daju preteæan znaåaj te-hnologiji, ne trgovini. To åine zbog jednogglavnog razloga: udeo ameriåkih radnikakoji su u direktnoj konkurenciji sa nekval-ifikovanom radnom snagom iz zemaýa urazvoju åini se previãe malim da bi objas-nio dramatiåno poveñaçe nejednakosti odkraja 70-ih. Åini se da je maçe od pet ods-to ameriåke radne snage – u tekstilnoj in-dustriji, industriji obuñe, "ãrafciger" indus-triji i sliånim industrijama – "na prvoj linijinapada" jeftine radne snage iz Azije. Uko-liko u Sjediçenim Dræavama viãe nemaindustrija koje koriste nekvalifikovane rad-nike, onda veña globalizacija tih roba nemoæe proãiriti nejednakosti u SAD; ustvari, ona bi teæila da svim domañinstvimadonese koristi kroz ponudu jeftinije po-troãaåke robe.

Konvencionalni trgovinski proraåunine mogu obuhvatiti dodatne kanale krozkoje globalizacija utiåe na raspodeludohotka. Neki istraæivaåi, na primer, tvrde

vorima, jer postoji rizik da ñe odgovorfirmi na veñe nadnice biti prosto pre-seýeçe u inostranstvo. Tako je otvaraçemeðunarodne trgovine moæda izmenilopregovaraåku moñ radnika vis-a-vis kapi-

tala na naåin koji se ne moæe meriti tokovi-ma trgovine. Uopãtenije govoreñi, izvozkapitala u zemýe sa niskim dohotkommoæe pogorãati nejednakosti izazvaneveñom trgovinom.

Neki sporadiåni podaci ukazuju da ras-

tuña nejednakost nije jednostavno samoproblem razvijenih, veñ i zemaýa u razvoju. Ako se razlika u visini plate u koristkvalifikovanih radnika poveñava i u raz-vijenim zemýama i u zemýama u razvoju,posredi je neãto viãe od efekta koji izazivameðuindustrijska trgovina. Deo te priåemogu biti tehnoloãke promene. Drugi mo-

"pobednik uzima sve" (winner-take-allobrazloæeçu za tu tvrdçu se kaæe dtræiãte stalno poveñava za veãtine kvalovanih radnika u svim oblastima, bilo dreå o sportu, industriji, nauci, ili zab

nekvalifikovani nemaju neke posebneristi od stalnog poveñavaça træiãta.UPRAVLJANJE: Bez imalo sum

globalizacija ima veliki uticaj na polina svim nivoima. Joã vaænije, naciontræiãta relativno gube znaåaj u odnosu

meðunarodna træiãta. To izaziva ogrompromene u ulozi koju ima nacionalna dva prema lokalnim i regionalnim vladas jedne, a prema multinacionalnim ptiåkim institucijama, s druge strane.

Na kraju dvadesetog veka meðunano træiãte sve viãe potiskuje nacionaPoãto su decenijama eksperimentisale,tovo sve zemýe su shvatile da je naciono træiãte prosto suviãe malo za efikaobim proizvodçe u skoro svim induijskim granama, pa åak i u mnogimluænim delatnostima. Efikasna proizvo

se umesto toga mora usmeriti ka svetstræiãtima. I viãe od toga, globalizacijdokazala kao katalizator meðunarodnohvañenih pravila ponaãaça u trgovini,ansijama, poreskoj politici i mnodrugim oblastima, åime je podstakla tanak Svetske trgovinske organizacidrugih meðunarodnih institucija, kao nobedema meðunarodnog sistema kojraða. U isto vreme, opãtine, lokalne upri regioni unutar jedne dræave sve vzahtevaju svoju kulturnu i politiåku tonomiju. Dræava viãe nije çihov ekonski zaãtitnik i, u mirnim delovima sv

Pravo znaåeçe meksiåkog sloma i finansijske krize uIstoånoj Aziji joã je dalekood toga da je jasno, ali obaiskustva su pokazala danesputani finansijski tok-ovi iz razvijenih zemaýa

ka træiãtima u razvojumogu izazvati duboku de-stabilizaciju

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Kompletno “papirnato” izdanje sa originalnim prelomom,

kvalitetnim fotografijama, svim tekstovima i

originalnom naslovnom stranicom u koloru

Izdanje na engleskom jeziku saåinjeno

od najboljih tekstova najnovijeg broja “Vremena”

U kom obliku se isporuåuju elektronska izdanja “Vremena”? U Adobe Acrobat PDF-formatu, na disketama, ili CD-u.

Pretplatnici ñe najnovije brojeve moñi da skinu i sa WWW-a.

Kakav mi kompjuter treba?Najobiåniji PC sa MS Windows operativnim sistemom. Imate Mac? Odliåno!

A softver za åitanje tog... PDF formata?Dobiñete ga od nas, potpuno besplatno i sasvim legalno.

Kako ñe izgledati elektronsko “Vreme” na ekranu mog kompjutera?100% verno izdanju koje se moæe nañi na kioscima, sa dodatkom hiper-

tekstualnih veza koje ñe vam åitanje pretvoriti u joã veñe zadovoljstvo.

Mogu li da odãtampam odabrane stranice?Naravno, na ãtamapaåu koji veñ imate, i to vrlo kvalitetno.

Mogu li tekstove i slike da koristim u Word-u?Piece of cake: copy & paste.

Koje su prednosti elektronskih izdanja?Sve informacije su u vaãem kompjuteru. Nema viãe prekucavanja i ponovnog

skeniranja slika. Tekstovi se lako pretraæuju. Da biste okrenuli æeljenu

stranicu dovoljan je klik miãem. Na jedan CD staje viãe od 100 brojeva.

Hartija propada a PDF je veåan. Joã argumenata?

Kako da se pretplatim i koliko koãta to zadovoljstvo? Javite se u “Vreme” da vidimo ãta vam najviãe odgovara, telefone i e-mail

redakcije nañi ñete u impresu. Cena? Sitnica...

N o v o!Pretplatite se na naãa elektronska izdanja

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Manjine: Slovaåka

Stalno natezanjeU Slovaåkoj osim malog broja Åeha i Poljaka, tri najznaåajnijemanjinske grupe su etniåki Maðari, Romi i karpatski Nemci

novniãtva izmeðu Maðarske i Slovaåkeizjava, data na sastanku premijera Meåisa maðarskim kolegom Ðulom Hornoavgustu proãle godine, izazvala je lanåreakciju kritika na raåun slovaåke vla

premijera liåno, i zabrinutost EU za razdemokratskih odnosa u Slovaåkoj. VladMeåijar je kasnije izjavio da se sve to dezbog loãe i netaåne interpretacije njegov jave u medijima. "Ja nisam govorio okakvom nasilnom åinu", rekao je slovapremijer. "Nikad se neñemo i ne æelimo ñati u proãlost, jer ovo je zajedniåka zemsvih graðana Slovaåke, bez obzira na nanost."

Ove reåi, meðutim, nisu u potpunsmirile uzavrele strasti. Dok, s jedne strrealnu odgovornost za pitanje manjina si vlada koja se u inostranstvu trudi da

kaæe demokratsku opredeljenost, neke st je, ipak, teãko objasniti. To je, na primerdavna poseta voðe francuskog Nacionalfronta Le Pena, koji je doãao na poziv jedne od vladajuñih stranaka Slovaåke Slote. Predsednik Slovaåke narodne straSlota poznat je u javnosti kao åovek pokazuje otvorenu netrpeljivost pr juænim susedima i pripadnicima maðamanjine u Slovaåkoj. Poznato je i njegotvoreno prijateljstvo sa srpskim radikali ãefovi obe stranke uzajamno su se posetili. Ne treba, meðutim, zaboraviti npo miãljenju mnogih, preterane zahmaðarskih stranaka koje svoju politiku vneprestanim optuæivanjem slovaåke vda krãi njihova manjinska prava, traæeñi titu Evrope. Tome doprinosi i åinjenica dMaðarska, za razliku od Slovaåke, pozvda u prvom krugu uðe u NATO i Evropuniju, a poznato je i da su odnosi maðavlade i maðarskih stranaka u slovaåkparlamentu viãe nego dobri. Zbog tmnogi slovaåki politiåari kritiku maðarstranaka vide kao pritisak koji diktira cenla u Budimpeãti. Zbog toga se krivica zadaãnje stanje ne moæe svaliti samo na jestranu.

UROÃ MITRO

pokret "skinheds"). Romi joã od 1991. imaju pravo da slobodno iskazuju svoju narod-nost, a poåeli su da izdaju i svoju ãtampu ida imaju emisije na televiziji i radiju. U Ni-tri postoji i katedra romske kulture, a u Ko-ãicama je otvoreno i pozoriãte Romathan.

Meðutim, zbog velikog procenta manjinskog stanovniãtva, u Slovaåkoj, koja jekonstituisana na jedinstvenom etniåkom,"slovaåkom" principu, postoji permanentnanapetost na tom polju. U Slovaåkoj joã nijedonet ustavni zakon koji bi jasno odrediopoloæaj manjina, mada je sliåan zakon pos-tojao u vreme komunistiåkog reæima. Kada je u vreme noveliranja federalnog ustava1990. godine, ovaj zakon poniãten, noviustavni zakon o statusu manjina nije donet,iako se na njemu pod pritiskom, ne samoMaðara veñ i EU, radi. Delikatan problem jenastao poåetkom 1996. godine, kada je do-

net zakon o dræavnom jeziku, kojim jeslovaåki proglaãen dræavnim jezikom, ãto jeu praksi ograniåilo koriãñenje jezika narod-nih manjina u sluæbenim odnosima, iakoustav to dozvoljava. Novim zakonom one-moguñeno je izdavanje dvojeziånih svedo-åanstava u ãkolama u kojima se kao osnov-ni jezik koristi maðarski. Maðarske strankesu zbog toga alarmirale sve relevantne ev-ropske organizacije, tvrdeñi da u maðarskimãkolama, kao i prema maðarskom stanov-niãtvu uopãte, ima diskriminacije.

Situaciju je, meðutim, pogorãala i nes-motrena izjava slovaåkog premijera Meåi- jara o dobrovoljnoj razmeni manjinskog sta-

Manjine u evropskim zemljamaAtentati, dizaçe u vazduh policijskih stanica, zastraãivaçe, mirne i nemirne demo

stracije åesto su sastavni deo politiåko-druãtvenog ambijenta evropskih dræava. Istovremesu na neki naåin i zaãtitni znak (su)æivota veñine sa etniåkim zajednicama i grupama kojegranice (a one su se u evropskoj istoriji åesto meçale) ostavile na "pogreãnoj strani".

Zbog politiåkih napetosti koje ponekad nose i klicu opasnog æariãta krize, Evropa krzajedniåke institucije, prvenstveno u okviru OEBS-a, nastoji da zemýe-domañine privolipoãtovaçe odreðenih normi i obavezujuñih standarda koji bi zajedniåki æivot uåinili uz jamno podnoãýivim.

Povodom najnovijeg atentata na Korzici, koji je uznemirio duhove i na ostrvu i u Fra

K ako smatraju istoriåari i politikolozikoji se bave ovom temom, formal-no je nova Slovaåka Republika Za-

konom o ljudskim pravima odgovorila pos-tojeñim evropskim standardima i zbog toga je primljena u Savet Evrope. Meðutim, Slo-vaåka je od samog poåetka, posle prvihparlamentarnih izbora 1992, koncipiranakao dræava slovaåkog naroda bez pominjan- ja konkretnih manjina, osim u opãtem smis-lu. Deklaracija o suverenitetu Slovaåke, koja 17. jula biva prihvañena u republiåkomparlamentu, jasno koncipira ideju o "hilja-dugodiãnjoj teænji slovaåkog naroda ka sa-mostalnosti".

Mnogi eksperti iz oblasti ljudskih pravasmatraju da je taj koncept "narodne dræave"veliki hendikep i teret nove republike, jer seumnogome ne obazire na visoki udeo manjina (raåuna se na 15 – 20 odsto ukupnogstanovniãtva) u njoj.

Joã od prvih viãestranaåkih izbora u Slo-vaåkoj, Maðari u parlamentu imaju stabilnih10 odsto poslanika. Gotovo ceo pograniånideo juæne Slovaåke naseljen je etniåkimMaðarima i u åak 272 opãtine 80 odsto sta-novnika maðarske je narodnosti. Na maðar-skom izlaze jedan dnevni list, tri nedeljnikai meseånika, åetiri nauåna magazina o umet-nosti itd., dok u Maðarskoj izlazi samo je-dan nedeljnik na slovaåkom jeziku.

U Slovaåkoj, za razliku od, na primer,Åeãke (gde åak 70 odsto stanovniãtva ne biæelelo da ovu manjinu ima za susede), pre-ma Romima se ne izraæava opãta odbojnost

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Rkoji okruæuje ãiri centar prestonice, dok pro-vincija æivi svoj æivot, toliko interesantan da uçemu gotovo da nema mesta za gromoglas-

na zbivaça u federalnom centru. Prema pos-ledçem ispitivaçu javnog mçeça, treñinagraðana uopãte nije ni åula za posledçe pro-mene u vladi, a joã treñina nije ni htela da ses çima upozna iz TV i radio vesti.

Kurska oblast, sa gubernatorom Aleksan-drom Ruckojem na åelu, predstavýa tipiåanprimer te pune "nezavisnosti" regiona od ce-ntra. Veñ je i sam dolazak na åelo gubernijekontroverznog generala – koji je od neuspeã-nog avgustovskog puåa 1991. bio rame uz ra-me s Borisom Jeýcinom, a potom (kad jeKremý zaratio s tadaãçim Vrhovnim sovje-tom) postao çegov najýuñi protivnik, da bi

oktobra 1993. zaglavio u zatvoru – obeñavaoda çegovim biraåima neñe biti dosadno. Inije, s obzirom na to da je novi gubernator odsvojih prvih koraka na vlasti povlaåio neuo-biåajene, ako ne i neobiåne poteze. Od obeña-ça da ñe postaviti na noge zapuãtenu poýo-privredu, do plana da stranom kapitalu ãiromotvori vrata svoje oblasti.

NOVA SUPRUGA: Ruckoj je na no-vom poloæaju u Kursku poåeo kao novi åo-vek. Ne samo da je objavio da u odnosu naKremý, to jest federalnu vlast i predsednikaJeýcina liåno, "zakopava ratnu sekiru", veñ jeu svoje novo sediãte stigao s novom mladomsuprugom. Niti je on prvi vladar (makar i ob-lasnog nivoa) koji se preko drugog braka vra-ña u drugu mladost, niti je naroåito neobiånoda nova æena bude upola mlaða. U çegovomsluåaju je neobiåno ãto je za kratko vremeçegova izabranica Irina dobila deset godinaviãe. Kad je braåni par pre godinu dana stigaou novo prebivaliãte, supruga je imala 23, asada ima – 33 godine, ãto je postalo glavna te-ma ogovaraça u krugovima dokonih meãta-na. U meðuvremenu je u lokalnom RUVD-u(ruski SUP) dobila pasoã, sa novom godinomroðeça, ãto dobro informisani objaãçavaju

Kao u carska vremena

General-gubernatorStanovnike oblasti i svoje kolege gubernatore drugih oblasti, uspeo je da zadivi masovnom kupovinom kombajna – 200 u jednom cugu

predsednik sovhoza koji je u træiãnim usloma ambiciozno promenio ime u "akcionako druãtvo", uzeo iz kase pare na reverkad je istekao rok – snabdeo se laænim raåima o kupovinama razne robe, navodno

potrebe çegovog ADZT-a. Nikakve ronije bilo, ali se ispostavilo da zlosreñni sovhoza uopãte nije prisvojio nestale milioI on je bio neka vrsta Samariñanina, madanaredbi odozgo. Pare koje je uzeo na revpredao je u ruke ekonomskom savetniku bernatora, izvesnoj gði Stasjuk – kao "s

nzorski prilog unapreðeçe tehåke opremýenoblasnih org javnog reda".

ÃPIJUNIRNJE: Istraga je

ýe ustanovila da110 od tih dobrvornih milionavarno utroãeno"potrebe unapreça" itd., to jestkupovinu (na Za

du, naravno) ekskluzivnog aparata "Osk5000" koji, s jedne strane, otkriva "bubsva druga tehniåka sredstva za prisluãkivaçukýuåujuñi "skrivene kamere", a s drugsam moæe da sluæi kao univerzalni prislkivaå. Daýe je ustanovýeno da se tim apatom sluæio liåno ãef oblasnog SUP-a MihRuckoj, za koga treba reñi da je – ako prime dovoýno ne upuñuje – gubernatobrat. A kako se on sluæio svemoguñim "oarom" niko ne zna, kao ãto se ne zna kudadeo ostatak od 130 miliona rubaýa!

Skandala, meðutim, neñe biti, poãtogubernator Ruckoj postarao da se "prýveã ne iznosi iz kuñe". Gða Stasjuk je loçena iz çegove okoline, ãef kolhooåekuje da bude osloboðen, s obziromto da je bio samo "sponzor", a ne pýaåkkao ãto se pretpostavýalo. Neki centralistovi bi moæda i hteli da od svih sitnicæivotu jedne oblasne vrhuãke isforsirpolitiåku aferu, ali to im ne polazi rukom. Kurska oblast, kao i svaka druæivi svoj æivot, a çen gubernator nevremena da se bavi glupostima. Preokuran je realizacijom grandioznih planova kojima je govorio u predizbornoj kapaçi. Poãto je po åinu general avijacije, apoloæaju ãef gubernije, prvi je u novoj Rustekao titulu general-gubernator, koju scarskoj Rusiji imali svi gubernatori. Iakosadaãçi ne mogu da se diåe tom titulom,pravilu vladaju kao pravi nekadaãçi carnamesnici. Pri tome je jedino vaæno d

uski novinari åesto istiåu da je politiå-ki æivot Rusije ograniåen na Sadovojekoýco – prsten ãirokih ulica-bulevara

svojim podanicima predstavio ne samo kaobriæýiv suprug, veñ i kao briæan otac svojadva sina iz prvog braka. Stariji Dmitrij je sti-gao u Kursk ubrzo posle oca, i za vrlo kratkovreme postao liånost broj jedan AD "Far-macija", koja dræi veñinu apoteka u gradu.Mlaði, po ocu Aleksandar, pridruæio im se tek

nedavno i takoreñi preko noñi stao na sop-stvene noge i stekao titulu "kraýa benzinskihpumpi". Njegov uspon liåi na ameriåki san osticaçu bogatstva. Odmah po dolasku u Kur-sk postao je zamenik direktora lokalne "Pet-rohemije" – glavnog snabdevaåa oblasti naf-tnim derivatima. Direktor fabrike i çen polu-vlasnik sa 49 odsto akcija (dok je 51 odstodræao oblasni komitet za privatizaciju, teloneposredno odgovorno gubernatoru) izvesniAleksandar Rjazancev, neoåekivano se pret-vorio u Samariñanina: umesto da proda svojeakcije, on je reãio da ih se odrekne i formal-no, po zakonu, preda u ruke mladog Ruckoja.Pokazuje se da novinari ne greãe kad piãu dagubernator Kurska stvarno moæe da se pono-si sposobnoãñu svoja dva potomka.

SPONZOR: Ime Ruckoja ponovo je do-vedeno u vezu sa jednim kriminalnim sluåa- jem u çegovoj oblasti – koji prerasta u druã-tveno-politiåki skandal. Hapãeçe predsedni-ka Akcionarskog druãtva zatvorenog tipa"Gutorovo" Vladimira Markova nikoga nijezaåudilo, pogotovo kad se saznalo da je çe-govom pomoñi iãåezlo 240 miliona ondaã-çih (240.000 novih) rubaýa, s obzirom na toda se svaki åas neki direktor naðe u zatvoru

NEKAD I SAD: Ruckoj kaogeneral i kao gubernator

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Osim ãto je lepa i ãarmantna, IrSaez je vrlo energiåna, ambiciozna i, zatreba, nemilosrdna. Zbog toga je z"Gvozdena Barbika". O tome kaæe: "Kdonesem odluku, teãko je meçam, sp

vodim je po svaku cenu. Ako neko ne svoj deo posla, mora odmah da ode".Irene Saez ima sopstvenu politi

partiju malo komplikovanog imenaoriginalu, çeno ime glasi: Integracin, Rovacin y Nueva Esperanza, ãto bi u pvodu znaåilo Integracija, obnova i nnada, ali je suãtina u åitaçu prvih slovare-ne" . Meðutim, uz çu su socijalhriãiz Kopei i socijalisti iz Pokreta socijatiåke akcije, kao i neki sindikati. U izgl je ãiroka koalicija sa trenutno najãarmnijim politiåarem sveta. U sklopu svturneje po Ãpaniji, Irene Saez se srel

Felipeom Gonsalesom i Ðordijem Pulom. Gonsales joj je govorio o znaåpolitiåke partije za stabilnost demokraKaæe da joj je Felipe dao i jedan "sav"Rekao mi je da, kada budem iãlameðunarodne sastanke 'stavim brkoveñe u protivnom 'sagovornici izgubiti pire'", ispriåala je anegdotu, spontano onom dozom sigurnosti koju imaju oskoje znaju kako izgledaju i koliko vrÐordi Puæol, katalonski lider, bio je oåvenecuelanskom lepoticom pored kojizgledao joã maçi nego ãto jeste. Do

Venecuela

Lepota politikeIrene Saez (36), najlepãa æena sveta 1981, ima sve ãanse da udecembru postane predsednik Venecuele

Delinkvencija je smaçena za 50 odsto, ul-ice su oåiãñene, saobrañaj je doveden u red,zona je postala najsigurnija u gradu.

POPULISTIÅKI FENOMEN: Ubr-zo je roðen termnin "Irenelandia" uz kon-stataciju stanovnika da se "dogodilo åudo"i da "Åakao kao da nije u Venecueli". Kadasu 1995. bili raspisani novi izbori, lepa gra-donaåelnica je dobila ni maçe ni viãe nego95 odsto glasova. Ire-

ne se definitivno pre-tvorila u populistiåkifenomen, simbol sve-ga onoga ãto 65 odstoVenecuelanaca kojiæive u siromaãtvu æe-li da jednog danapromeni. Ona joã nije zvaniåno rekla dañe se kandidovati zapredsednika dræavena decembarskim iz-borima, ali iz svegaãto radi i kako radi jasno proizilaze çe-ne namere.

"Ima ýudi koji seåitavog æivota prip-remaju da bi jednogdana bili predsednici,ali istovremeno uçih niko ne veruje.Ja nisam od tih. Mojafilozofija je spon-tanost", rekla je Ireneovih dana prilikomposete Ãpaniji, ãto je

Posle "Kasandre" stiæe Irene. Poãtonije reå o novoj venecuelanskojsapunskoj operi bez kraja, nema

navodnika. Irene je ime koje mnogi Vene-cuelanci izgovaraju sa najveñim poã-tovaçem i joã veñom nadom da ñe prelepaIrene Saez u decembru postati novi pred-sednik Venecuele i ovu siromaãnu juæ-noameriåku zemýu povesti putem prome-na i prosperiteta kao ãto je, kao gra-

donaåelnik od 1992, uåinila sa kvartom"Åakao", pretvorivãi ga u najlepãi i na- jmirniji deo glavnog grada Karakasa. Pore-ðeça sa Evitom Peron su neminovna a sve je viãe onih koji se usuðuju da prognozira- ju da ñe u perspektivi Irene Saez usvetskom medijskom prostoru biti nekavrsta naslednice nesreñne Ledi Di.

Svet je prvi put åuo za Irene Saez kada je 1981. postala "Mis sveta". Imala je samo18 godina i sve atribute neophodne zapriznaçe ove vrste. Danas, dvostruko star-ija, izgleda joã boýe, jer je çena atrak-tivnost mlade lepotice prerasla u zadivýu- juñu lepotu zrele æene. Lepa, pametna iviãestruko talentovana, Irene krunu na- jlepãe æene sveta nije previãe eksploatisala.Umesto da slavu i novac potraæi na mod-nim pistama ili eventualno pred kamera-ma, ãto se moæe oåekivati od jedne missveta, bacila se na studiraçe politiåkihnauka. Ãtaviãe, zavrãila ih je. Potom jeåekala da doðe pogodni trenutak da bi se1992. kandidovala za gradonaåelnika Åa-kaa, neke vrste karakaskog Dediça. Uzpodrãku dve tradicionalne partije Demo-kratske akcije i Kopei, iako nije ålan ni-

OPÅINJEN: Puæol i lepotica

POLITIKA U PRVOM,LJUBAV U DRUGOM PLANUIrene Saez

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Rumunija

Ãok – terapijaCene goriva porasle su za 50 odsto, za poåetak aprila najavýen je drastiåan porast cena elektriåne energije i plina, te najavýenzatvaraçe deset velikih dræavnih preduzeña

antna upozoreça o gotovo bezizgledrumuçskoj ekonomskoj situaciji.

Ministar reformi i poznati ekonomekspert Ilie Serbanesku otvoreno je rekda se Rumuni viãe ne trebaju pitati da lise i çima desiti tzv. bugarski sindrom, vda je samo pitaçe kada ñe se to desiti.çega je pitaçe hiperinflacije, hiperneposlenosti i hipersiromaãtva samo pitavremena. I nedavno imenovani ministarnansija Daniel Daianu rekao je da ne ægledati dolazeñu ekonomsku katastrofusu obojica najavila ostavke ako se smjene zapoåne sa reformskom "ãok-tera

jom". Treñi kýuåni ministar, minisprivatizacije Valentin Jonesku nije prijeostavkom, on ju je i podnio, iako ju

ubrzo privremeno povukao.No, prijetçe ostavkama tri kýuånaformska ministra nisu bile niãta drugo vimplicitna kritika premijera Viktora Åbea da zaista nije spreman za neophodreforme.

U toj situaciji postalo je jasno daviãe ne moæe uzmicati, pa je proãle sedice zapoåela "ãok-terapija": cijene gorporasle su za 50 odsto, za poåetak aprnajavýen je drastiåan porast cijena eltriåne energije i plina, te najavýeno zvaraçe deset velikih dræavnih preduzepri åemu ñe novih 30.000 radnika osbez posla.

Krajem ovog mjeseca rumunski parment treba da usvoji dræavni budæet kpo zahtjevu MMF-a ne smije imati vdeficit od 3,6 odsto. Analitiåari predviðda ñe to biti i kraj Åorbevog kabineta. N

jjaåa opozicijska Demokratska partija javila je da ñe glasati za budæet samo ga predstavi neki novi premijer. Polazod åiçenice da Åorbeova vlada viãe neni podrãku u javnosti, mnogi oåekujuñe nakon ãto je bio prisiýen povuñi prvnajteæe poteze nove " ãok-terapije "

M

BUKUREÃT

eðunarodni monetarni fond od-godio je ovih dana realizacijukredita od 86 milijuna dolara Ru-

muniji. Mada se ne radi o velikom iznosu,ovaj potez MMF-a shvañen je kao krajçeozbiýno upozoreçe, zbog sve teæe ekon-omske situacije u kojoj se Rumunija nalazii koja åiji rezultat, istiåu pojedini anali-tiåari, moæe biti politiåka tenzija sa nepre-dvidivim posýedicama.

Nakon poåetnih reformskih uspijeha ukoje je Rumunija krenula poslije izbora ipromjene vlasti 1996. godine, i koje jevrlo snaæno podupro upravo MMF otvara-

juñi kanale stranih investicija, vlada aktu-

alnog rumuçskog premijera Viktora Åor-bea suoåena je sa teãkom ekonomskom iprijeteñom politiåkom krizom koju u ru-munskoj javnosti veñ nazivaju " bugarskisindrom ". Rumunija nije ispunilapreuzete obaveze prema meðunarodnimfinansijskim institucijama prema kojima jetrebalo ograniåiti dræavnu potroãçu iuravnoteæiti budæet radikalnimsmaçivaçem deficita, zauzdati inflacijukoja je proãle godine od planiranih 90 ods-to dosegla 160 odsto te uvesti træiãne kri-terije u privatizaciji i rekonstrukcijidræavnih mamut preduzeña.

PRETNJE OSTAVKAMA: Krizapoåetnih reformskih zahvata do punog jeizraæaja doãla krajem proãle godine kada

je najjaåi koalicijski partner premijerovihdemokrãñana Demokratska strankazatraæila çegovu ostavku, optuæivãi ga danije u staçu da daýe vodi reforme. Prem-ijer Åorbea i çegova stranka odbili su tajzahtjev, nakon åega je Demokratska stran-ka povukla svoje ministre u Vladi. Na çi-hova mjesta Åorbea je postavio nekolikomladih i obrazovanih tehnokrata nastojeñida na taj naåin potvrdi i kompetentnost

pozdravýao moæda buduñu prvu damuVenecuele, Puæol je gestikulirao viãe negoãto to obiåno radi, traæeñi reåi da opiãe lep-otu i kvalitete svoje goãñe. Ona je od çega,kaæe, nauåila da "oseñaj ponosa pripadaça

domovini treba da bude motor druãtva".DRAGI GOST: Lepa Venecuelankarado je viðen gost svuda u svetu. Bila jegost i ameriåkog predsednika Bila Klinto-na o kome je, kroz osmeh, ãpanskim novi-narima rekla: "Primio me je sa mnogouvaæavaça. Pokazao mi je da zna koliko jeVenecuela vaæna za Sjediçene AmeriåkeDræave..."

U Ãpaniji je venecuelanska "sapunica"pod imenom "Kristal" ono ãto je u Jugo-slaviji bila "Kasandra". Glumica DæenetRodriges je, u ãirokim masama, mnogopoznatija od Irene Saez, koja se, naravno,ne ýuti: "To samo znaåi da gledate naãe te-lenovele. A Dæenet je, inaåe, moja prijate-ýica..."

O poreðeçima sa Evitom Peron kaæe:"To je za mene velika åast. Evita je bila ve-oma talentovana, druãtvena, vredna..."

Polako ali sigurno, Irene se pretvara uneku vrstu venecuelanskog mita. Ono ãtopisci jeftinih scenarija za venecuelanskeTV-serije koje su preplavile svet smiãýajuda bi ãto viãe produæili trajaçe serije Irenesvakodnevno radi sama. Ustaje u 5,30 iradi veñ od 6 ujutro. Nije retkost da u

policijskim kolima patrolira sa svojim pol-icajcima, da odlazi u ãkole, ulazi u kuñesugraðana, da u provinciji liåno dræi kurse-ve opismeçavaça... Nije bitno ãto je pro-tivnici optuæuju za populizam i upozorava- ju da nije isto biti na åelu bogatog kvarta ivoditi siromaãnu dræavu, ali ona sigurnokoraåa napred jer iza sebe ima narod, bi-raåe koji – kako ima obiåaj da kaæe çen"savetnik" Felipe Gonsales – "jedini imajupravo da pogreãe".

"Politika nije moj prirodni svet, ali jepostala moja profesija. Sada i da hoñu, nemogu nazad. Ne mogu da razoåaram tolikeýude koji me vole i koji mi sa jednostavn-om iskrenoãñu kaæu: 'Irene, ti si naãa nada'."

Na privatnom planu, Irene je joã uvek,kako kaæu Ãpanci, "soltera", odnosno,sama. Posledça sentimentalna veza o kojojse neãto zna bila je sa Enrikeom Mendo-som, guvernerom venecuelanske dræaveMiranda. Od çega je najviãe nauåila opolitici i dobila najviãe podrãke da istraje usvojim politiåkim ambicijama. Nije, me-ðutim, ålan çegove partije, niti bilo kojedruge, jer ima svoju. Na pitaçe koje mestou çenim planovima zauzimaju brak, fa-

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Slovenaåko-jugoslovenski odnosi

Tresla se gora...Interes slovenaåke i jugoslovenske privrede jeste da seuspostave bolji odnosi, a posle normalizacije odnosa saHrvatskom za Beograd je i Slovenija postala nešto zanimljivija

olakšalo bar izdavanje viza), kao i predda se odredi neko telo, koje ñe presuðivobaveznoj interpretaciji potpisanih spzuma. Ipak, ohrabruje da i jedna i druga na tvrde kako 24 sata druæenja u Ljubl

nikako nisu kraj priåe. Interes slovenaå jugoslovenske privrede jeste da se usposbolji odnosi, a posle normalizacije odnosHrvatskom za Beograd je i Slovenija pola nešto zanimljivija. Moæda je dobar znåinjenica da je Ljubljana ipak spremnpragmatiåno rešavanje spornih pitaStruåne sluæbe slovenaåkog MIP-a odana uæurbano analiziraju više varijanti guñih sporazuma, åime bi bilo omoguñpoboljšanje bilateralnih odnosa izmdræava. Ipak, "taj ñe sporazum, ako ga ušte potpišemo, svakako biti drugaåiji od koje je Jugoslavija potpisala sa HrvatskMakedonijom. U protivnom bismo unisve što smo postigli do sada", izjavio j"Vreme", jedan od dobro upuñenih slonaåkih diplomata.

NOVI EMBARGO: Veñina slonaåkih novinara je nezadovoljstvo minu"susretom na vrhu u trenutku kada Srratuje protiv Albanaca na Kosovu" amozovala lansiranjem novog jugoslovensslovenaåkog skandala o ponovnom embBeograda na slovenaåke proizvode. Mesu puni izveštaja o "neobjašnjivom zausljanju, stroæoj kontroli i vrañanju veñ uvorene i ocarinjene slovenaåke robegraniånog prelaza Batrovci", koje se de

poslednjih dana. Jugoslovenski predstavo tome nisu imali pojma, a slovenakolege su probale da umire strasti izbevanjem razgovora o situaciji na Kosouverenju da je pomak ipak uåinjen.

Najpre zbog toga što je do susreta du vreme najæešñih konflikata na Kosokome su mediji u Sloveniji posvetili mnprostora, a razliåiti politiåki krugzahtevali da Drnovšekova vlada u znak darnosti sa Albancima otkaæe veñ ranije

javljeni samit. To se ipak nije desilo, zah jujuñi mišljenju slovenaåkog MIP-a dsliåan potez unazadio i zamrznuo ion

hladne odnose. Drugi znaåajan napre jeste zvaniåno reagovanje slovenaåke dimatije u vezi sa konfliktom na Kosovu. rkos simpatijama javnosti za "stvar kovskih Albanaca", koje datiraju još iz mena "znamenitog Cankarjevog domslovenaåki MIP je povodom tragiådogaðaja na Kosovu izdao dosta uzdræsaopštenje, u kome se izraæava duboko

jenje zbog ljudskih ærtava i traæi poštovljudskih prava, ali bez teških reåi i direkosude Beograda.

Hoñe li bar nešto od toga pozitivnocati na pribliæavanje stavova dve str

diplomatski susret jugoslovenske i slove-naåke delegacije; iako su, istini za volju,

oåekivanja bila velika, posebno na slove-naåkoj strani, sastanak nije doneo posebnepomake u odnosima izmeðu Ljubljane iBeograda.

Rasprava je voðena u konspirativnoj at-mosferi, iza dobro zatvorenih vrata u elitn-om zdanju slovenaåkog Ministarstva spol-

jnih poslova Vili Podroænik. Uprkos tomešto je nadleæna sluæba slovenaåkog MIP-a

još u petak obavestila sve redakcije o ter-minu konferencije za novinare, ispalo je dasu mediji bili potpuno nepoæeljni. Da gaf bude veñi, predstavnici jugoslovenske straneu uobiåajenom rigidnom stilu, odbili su da

se uopšte pojave pred sedmom silom;domañinima nije preostalo drugo nego dabiranim frazama probaju da zataškaju nepri-

jatnu situaciju. Inaåe, pregovaraåi su se spo-takli na uobiåajenom mestu – konkretnirazgovori oko moguñnosti za otvaranje am-basada i uspostavljanje punih odnosa završ-eni su u trenutku kada je spomenuto pitanjesukcesije. Kako saznajemo iz dobro obaveš-tenih izvora, tokom višeåasovnih pregovora,za koje su obe strane imale instrukcije da neodstupe ni za milimetar, zapelo je (kaobezbroj puta do sada) na Votsovim doku-mentima, dokazima o jugoslovenskom

(ne)postojanju u Ujedinjenim nacijama (ia-ko Jugoslavija redovno plaña ålanarinu), kaoi na Badenterovim zakljuåcima o raspadu SFRJ.Dijalog je završen bez ikakvog napretka.

Narednog dana su se Vuåiñeviñ i Etinskivratili u postojbinu onako kako su i došli –avionom JAT-a iz Trsta, što takoðe govori ostatusu zvaniånih jugoslovenskih emisarapošto je, za razliku od njih, predsednikovaæena Mira Markoviñ, kada je prošle godinenavratila u privatnu posetu Sloveniji (povo-dom promocije svoje knjige), sletela, zajed-no sa svitom, vladinim avionom na ljubljan-ski aerodrom Brnik...

onaåno se desilo i to åudo – u Ljubl- jani je 9. marta, put posle raspadabivše dræave, odræan prvi zvaniåniK

jenja", åini se da jugoslovenski delegati nisuni izbliza tako zadovoljni. Ukratko, Slov-eniji je ponuðeno potpisivanje sporazuma onormalizaciji odnosa, sliånog onima koje jeBeograd aminovao sa Zagrebom, odnosno

Skopljem; u tim sporazumima su dræave jedna drugoj priznale kontinuitet, iako je,doduše, tekst tako vešto sroåen da je ostalaotvorena dilema je li se u sluåaju bivãe Jugo-slavije radilo o raspadu ili otcepljenju. Stogase oåekivalo da potpis sliånog dokumenta nebi trebalo da predstavlja veliki problem i zaureðenje odnosa izmeðu Jugoslavije i Slov-enije. Ali, nije bilo tako; slovenaåki dræavniorgani ostaju pri tezi o raspadu SFRJ i zakl-

juåcima Badenterove arbitraæe, koje jugoslovenska strana ne smatra mero-davnim.

Konaåno, sumnjiåavost i oprez slove-

naåkih pregovaraåa nahranile su gostujuñediplomate iz SRJ, koji su jasno naglasili daJugoslavija prilikom svake drugaåije inter-pretacije potpisanih sporazuma Hrvatskoj iMakedoniji redovno šalje svoje proteste. Is-tina, prema tvrðenju jugoslovenske strane,cela priåa je tu ipak nešto drugaåija. Maked-onci i Hrvati su, kaæu u jugoslovenskomMIP-u, i te kako dobro znali šta potpisuju,ali se sada jednostavno "vade" iz nastalesituacije, tumaåeñi svoj potpis, od prilike doprilike, onako kako im odgovara.

ODBIJENI PREDLOZI: Jalova deba-ta okonåana je uz pokazanu spremnost slov-

enaåke strane da sva "veåito otvorena pitanja" reši tako što ih – "ostavi po strani" i pre-ðe na pitanje meðusobnog otvaranja ambas-ada i konzulata. A onda se iskazalo da ni tonije moguñe, jer je jugoslovenska strana ra-spolagala ograniåenim mandatom. U pre-vodu – Vuåiñeviñ i Etinski su glatko odbilinekoliko pragmatiånih slovenaåkih pred-loga. Na primer onaj prema kome bi obedræave diplomatske odnose uspostavileprostim ugovorom od svega nekoliko ålano-va: jedan koji bi utvrdio åinjenicu o us-postavljanju diplomatskih odnosa i drugi dañe se sva sporna pitanja rešavati u skladu sa

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


BEÅ

AnãlusOvog åetvrtka, pre ãezdeset godina,

Austriju je napala i pripojila nacistiåkaNemaåka, åime je ona postala prva ærtvaHitlerove agresije. Meðutim, za razliku oddrugih dræava koje su nacisti okupirali,Austrija je nemaåku invaziju 12. marta1938. prigrlila sa oduãevýeçem koje jeiznenadilo Nemce i koje i danas pogaðaalpsku republiku. Priåa o ærtvi koja sepretvorila u vernog Hitlerovog saveznikabila je decenijima zabraçena tema u Austr-iji, gde je danas desniåarska partija SlobodeJerga Hajdera, åiji su roditeýi bili nacisti,treña najveña politiåka grupacija. Austrijskinacisti brzo su se dokazali kao suroviji odsvojih nemaåkih gospodara i muçevito sukrenuli u obraåun sa svojim Jevrejima, so-cijalistima i komunistima. "To nije bilo poHitlerovom nareðeçu. Bio je to spontanipogrom. Bilo je popularno meðu Austrijan-cima da se progaçaju Jevreji i politiåkiprotivnici", kaæe Gerhard Boc, profesor is-torije na Beåkom univerzitetu. "Bile su toorgije sadizma." Od 250.000 Austrijanaca,oznaåenih kao Jevreji, 65.000 je ubijeno ulogorima kao ãto je bio Mathauzen, dok suostali proterani. Danas u zemýi æivi 8000do 10.000 Jevreja, ali oni su veñinom novo-

pristigli emigranti iz istoåne Evrope.Ãezdeseta godiãçica anãlusa obeleæava se ubeåkoj gradskoj kuñi – nedaleko od trgaHelden na kome je åetvrt miliona Austrijan-aca doåekalo Hitlera kao heroja, tri danaposle upada nemaåkih trupa u zemýu. Hit-ler je roðen u Austriji, za koju istoriåarikaæu da je na poåetku veka bila kolevkanacizma. Hitler je nacistiåke ideje samoponeo sa sobom u Minhen, i kasnije u Ber-lin. U ratnom razdobýu Austrija je imalaãest miliona stanovnika od kojih je 700.000bilo uålaçeno u Nacionalsocijalistiåku,odnosno nacistiåku partiju. U Beåu ukazu-

sa proãloãñu, veñ je sedam mraånihgodina anãlusa po-kuãala da sakrijepod tepih. Kao iz-

govor joj je po-sluæila deklaracijasaveznika iz 1943.godine koja navodida je Austrija prvaærtva nacizma. Na-cionalsocijalistiåkapartija je posle ratazabraçena, ali sumnogi nacistiåki

veterani bili visoko obrazovani ýudi koji supoåeli novu karijeru u politici i vladi. "Bilo je nemoguñe odstraniti celo rukovodstvo jerdræava ne bi mogla da funkcioniãe", kaæe

profesor Volfgang Nojgebauer iz doku-mentacionog centra austrijskog pokretaotpora. "

JEREVAN

IzborÅovek koji je pao u nemilost i deset go-

dina bio dræan van politike; iskoåio je izsenke da bi sad bio favorit na predsed-niåkim izborima u Jermeniji. Izbori 16.marta odjeknuñe van granica planinske,bivãe sovjetske republike i mogu bitno dautiåu na jermenski sukob sa susednom pe-trolejskom silom Azerbejdæanom.

Politiåki posmatraåi u Jerevanu kaæu dabivãi jermenski komunistiåki gazda 66-godiãçi Karen Demiråjan osvaja nak-lonost stanovniãtva umornog od teãkogsiromaãtva i nereda koji razdiru zemýuposle raspada Sovjetskog Saveza. Nostal-gija za mirnijim i bogatijim razdobýem nakoje Jermene podseña Demiråjanov likdaju mu ozbiýne izglede na pobedu ili pro-laz u drugu rundu, kaæu analitiåari. Izgledena drugu rundu imaju i premijer i vrãilac

duænosti predsednika Robert Koåarijan ibivãi ãef vlade Vazgen Manukijan. Vanred-ni izbori su zakazani da bi se popunilovodeñe mesto posle proãlomeseåne neo-åekivane ostavke predsednika Levona Ter-Petrosjana. Na ostavku su predsednika pri-nudili Koåarijan i çegovi sledbenici, ýutizbog popuãtaça i koncesija koje je Ter-Petrosjan nudio ne bi li se okonåalo desetgodina staro ratno staçe sa Azerbejdæan-om oko spornog regiona Nagorno-Kara-bah. Karabah je nereãen problem koji pretiizgledima za razvoj azerbejdæanskih pe-trolejskih poýa u kaspijskom podmorju, na

Bagdasarijan, direktor jermenskog savpolitikologa. Popularnost Demiråjana, k je upravýao jednom fabrikom otkako g1988. Kremý smenio posle teãkih etniånereda, ne moæe se posmatrati podrãk

povratku komunizma ili obnavýaSSSR-a, kaæu analitiåari. Demiråjan dasebe predstavýa kao reformistu i borcaslobodno træiãte. "Æiveli smo boýe kadon rukovodio. Zar to nije dovoýan razda se glasa za çega", kaæe jedna pdavaåica u Jerevanu. Politiåki progrDemiråjana uglavom je liãen pojedino"Ljudi me pitaju koji ñe mi biti prvi poako postanem predsednik, a ja na to mogu da odgovorim", kaæe on. "Imamoliko problema da je teãko reñi gde trepoåeti. Ali, da se nisam sam odluåiokandidaturu, narod bi to od mene traæ

Vidim na mitinzima æene koje me pratesuzama u oåima." Ankete pokazuju da40 odsto meðu 3,5 miliona stanovnika Jmenije odluåilo za Demiråjana, dok Koåijan moæe da raåuna na 30, a Manukijanoko 15 procenata glasaåa.

MOSK

ProdoRuski ministar odbrane Igor Serge

izjavio je u utorak da je kriminal u redoma osiromaãenih oruæanih snaga zemý

porastu i da je vojska postala ciý krimnalnih operacija mafijaãkog tipa. "Krimnal u oruæanim snagama primiåe se kritiom nivou i po broju kriminalnih dela içihovoj ozbiýnosti", rekao je Sergejevvanrednom sastanku sa vodeñim vojnzvaniånicima. Postsovjetske ruske oruæsnage, koje su decenijama bile ponnacije, potonule su u duboku krizu zbhroniåne nestaãice para i opãteg pada mala. Sergejev kaæe da moñne kriminagrupe pokuãavaju da iskoriste krizu kabi proãirile uticaj u vojsci. "Opasnost da

kriminalne organizacjie prodreti u jedinarmije je realna", navodi Sergejeva agen ja Itar-Tass. Kriminalne grupe su zainterovane da se domognu probitaånih poslou vojnom graðevinarstvu i snabdevaarmije, kao i za pristup slabo åuvanvojnim arsenalima i skladiãtima. Voðe bdi vide rusku armiju i kao solidno træiãtedrogu. Predsednik Boris Jeýcin podræplan reformi prema kome ogromna i neikasna vojna maãina Rusije, nasleðenapropale komunistiåke imperije, treba dapreobrati u kompaktnu, profesionalnu sJeýcin traæi da se oruæane snage do kr

MERIDIJANI

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Film: Fenomen Titanik

Probuðeni mitUpravo reåenica iz filma, "prvo deca i dame, a orkestar neka svira",

odslikava kraj viteãke epohe, najavýujuñi tobogan revolucija i -izama

KULTURA

holivudsku niskobudæetnu biografiju, za

koju bi, da ju je sam izmiãýao, morao dabude maãtovit kao onda kada je radio svojenajveñe uspehe, pre svega dva nastavkaTerminatora. Iako iza çega stoje i nekibrodolomi (braåni sa rediteýkom KetrinBajgelou, åiji je bio i producent i koscenar-ista), Dæejms Kameron je na krivuýi uspe-ha joã jedino mogao da dosegne zbezde.Zagledan u ambis svemira i okeana (nekestare civilizacije su ih izjednaåavale), Ka-meron se nakon potere za vanzemaýcimau Osmom putniku 2 ( Aliens) i prvog pri- jateýskog kontakta sa istim u Ambisu, od-luåio za onaj metod koji je preporuåivao dr

jveñeg sna civilizacije, pre najveñeg

adaãçeg sukoba u istoriji (I svetski rpokuãao je da shvati gde smo zapelputu do zvezda. Razmiãýaçe ga je pdovelo do same olupine broda Titanik , k je zaista snimio zahvaýujuñi kombinaameriåke vrhunske tehnologije i rubatiskafa, simboliånog (ciniånog?) na Mir 1 i Mir 2.

Nekih dvanaestak minuta dokumennog filma isåupanih iz vaseýenske tahladnog okeana bili su onaj iracionemocionalni generator koji je moraopotera turbine çegovog filmskog TitanKada su u toplim vodama Meksika na

Sa åetrnaest nominacija za Oskara

izronio je samo vrh ledenogbrega zvanog fenomen Titanik.Da snovi ponekad imaju krila ipod vodom, najboýe potvrðuje

åiçenica da su producenti nakon titanskezarade filma u svetu odluåili da obeãtetepre svega autora Dæejmsa Kamerona, kojise odrekao procenta od zarade zbog pre-thodnog prekoraåeça budæeta kao i glavneglumice filma Kejt Vinslet i Leonarda diKaprija, koji su potpisali fiksne honorarene verujuñi (kao ni çihovi agenti) u krajçiishod plovidbe najveñeg filmskog budæetau istoriji 103 godine filma.

PUT U AMBIS OKEANDæejms Kameron potapa Titan

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Nesuðeni brat blizanac broda Olimpik ,Titanik je svoju fantomsku slavu poåeo dagradi od 12. 4. 1912, kada je taåno u podnekrenuo na svoj sastanak sa veånoãñu.Nebom su veñ leteli avioni, gvozdeni koçi

su jezdili traånicama, jonosfera prenosilaýubavne i druge telegrafske poruke dok jebrod dug 270 metara, ãirok 28, a teæak46.328 tona (od åega je bilo 4.5. tone mesaza nevegetarijance i gurmane) krenuo putfrancuske Statue slobode u Americi. Biva- juñi minuciozan u svakom detaýu, Ka-meron je sve viãe svoj Titanik i çegove junake vodio put zvezda, åak i kad su sedavili u ledenoj vodi negde poåetkom 15.4. 1912, dva sata nakon SOS-a i dolaska Karpatije, jedinog broda koji se odazvaolatinskoj skrañenici za "åuvajte naãe duãe".

GALERIJA DUHOVA: Titanik je

postao metafora ovog veka, koja je sve onekoji bi hteli viãe nego ãto nebo i "realna is-torija" dopuãtaju lupala po uãima. Ta doko-na i dekadentna tri i po dana do davýeça,Kameron je ispunio ýubavnom priåomputnika treñe klase (Leonardo di Kaprio) inerealizovane feministkiçe (Kejt Vinslet).I dok kroz film defiluje autentiåna galerijaduhova sa originala, mladi par je tu zaradmaãte i ýubavi. Kakve veze ima ýubav sagomilom gospode niskih higijenskih stan-darda, kvarnih zubala i teãkog zadaha oddobrog viskija i cigara i prebledelih gos-poða utegnutih u korsete, pitañete se, aliupravo je moæda sa Titanikom prokockana

ãansa veka koji su H.G. Vels i Æil Vernoåekivali i slavili kao vek åuda, a ne kaoepohu u kojoj su moæda jesu ili nisu (pos-toje klubovi koji tvrde da nisu) dve ili triýudske konzerve dobacile do sledeñeg ka-

miåka Meseca. Kada se snovi potope slediklanica, åiji je preludij bio upravo te noñikada se za æivot otimalo 1502 onih kojinisu uspeli i 705 promrz-lih sreñkoviña. Upravoreåenica iz filma, "prvodeca i dame, a orkestarneka svira", odslikavakraj viteãke epohe, najav-ýujuñi tobogan revolucijai -izama.

Trijumf ýubavi nadzlom Kameron vidi umetafiziåkoj pobedi ýu-

bavi koja je svoje nema-terijalne, a zatim i jedansasvim mali materijalni (crteæ) dala nakon85(6) godina. Film koji je ponovo pobudionadu da Hiåkok moæe mirno da leæi u gro-bu, jer je ekran ponovo bio veñi od æivota,zbuniñe on niãåe duhom direktnoãñu svojihemocija i egzekucijom jednog deåaåkogsna.

Finansijski uspeh ovog filma, kao naj-gledanijeg svih vremena po belosvetskimizveãtajima sa kasa bioskopa (ne upuãta- juñi se u diskusiju da li je vredniji/gledanijiProhujalo sa vihorom ako se ukrste dolariz '39. i '98), veñ je regrutovao armiju skep-

tika kritiåarskog establiãmenta uEvropi, za razliku od kolega izNovog sveta (SAD) kojima uspehovakvog kalibra, zatvara vidikekritiånosti.

GLUMAÅKA PODELA: Je-dna od poznatih anegdota koju jevoleo da priåa stari, dobri i veñpomenuti Hiåkok je da su u vremekada je snimao svoj antologijskifilm Ptice veñ bila gotova kritiåar-ska veãala i uvredýivi slogan "to je

za ptice" ("it's for birds"). Oni kojisu hteli da potope filmski Titanikmorali su da odustanu od efektnihnaslova kao ãto su "dve olupine nadnu mora", "joã jedan Titanik po-tonuo" i sliåno. Jer snaga Kamer-onove vizije da odslika dogaðajemorskih dubina do zvezdanogneba u fatalnoj noñi ubeðivala je ilomi sve sante snobizma i kvaziak-ademizma. Jer ãto dolikuje volu nedolikuje i Jupiteru, odnosnokokice i kola nisu gorivo za de-likatna kritiåarska pera.

pobediti u oskarovskoj trci, film Titan jer to nije borba Davida i Golijata, nego jedna predstava na kojoj se dele statue kliåe na teåu Bet Dejvis Oskara. Titanikuveliko izborio za mesto u moæda i no

(100 + 3) istoriji filma, zahvaýujuñi snaristi, rediteýu, montaæeru i producefilma Dæejmsu Kameronu. I çegova g

maåka podela vrednapoãtovaça. Dæejms Ddevedesetih Leonadi Kaprio, åovek/deåi glomazna mlada gleska dramska umeca Kejt Vinslet im(al)hemiju kojoj se ruje od prvog kontak

PROFIT OD MTA: Naravno to je sa

film Titanik. Tu je carmija onih koji bi hili deo potopýenog sna ili profit od mGalerija Sotsbi nudi igrajuñe karte bridæ preæivelog francuskog ãampionastrip i dæez kolekcionar iz Nemaåpronalazi nepogreãivo, prvi, indreakciju film iz 1912. Vatra i led gdebrod maketa bori sa kockicama leda dvoýnim za dobro ohlaðen scotch on rocks.

Filmska predistorija Titanika nije ipresivna, osim pomenutog kratkog i neviðenog nemaåkog nemog filma. Udila je potom mnogo ambicioznija pdukcija iz iste zemýe Titanik (1943) Hberta Selpina (inserte koristio Rambo/Rko Amadeus/Puãiñ za svoj istoimeni spkoji zamiãýen kao Gebelsova antibritanpropaganda, iz danaãçe perspektive, vdeluje kao Hitlerov æal ãto nije smislio taneãto veliko. Gledajuñi ovaj film, gotovnemoguñe da Kameron nije imao bar glalaåko predznaçe ovog naizgled opskuog filma, gde je pre svega scenosled i mtaæa finala zaprepaãñujuñe sliånog kocepta.

Od onih vrednih pomena tu je i DiæTitanik! (Raising Titanic, 1980), britanprodukcije nastale u vreme mode filmokatastrofe, åiji akteri, kao ãto znamo, ipnisu izvukli olupinu najveñeg ploveñeg jekta u istoriji.

Mekgafin (kýuåna dramaturãka zaåýica) Kameronovog filma je dijamant kdeli junake na idealiste i profitere; onpreæiveo brodolom, ali æeýom one kojapreæivela a izgubila svog ýubavnika, povo ñe zavrãiti u carstvu tame. Taj muzakýuåak da neke stvari moramo da ppustimo veånosti mogao bi da nas uå

Film koji je ponovo pobu-dio nadu da Hiåkok moæemirno da leæi u grobu, jer

je ekran ponovo bio veñiod æivota, zbuniñe on niãåeduhom direktnoãñu svojihemocija i egzekucijom jed-

nog deåaåkog sna

ROMANTIÅNAKATASTROFA:

Leonardo diKaprio i Kejt

Vinslet

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


oåekivaçu Zakona o pozoriã-tu, odavno najavýivanog a sadanapokon pripremýenog, poãto je definitivno jasno da bi se uovom segmentu kulturnog

æivota mogle dogoditi krupne promene,sve je aktuelnija priåa o komercijalizacijiteatra kao neminovnoj sudbini joã jedneumetnosti od koje je dræava, osim u dva ilitri izuzetka, digla ruke. I dok se sve åeãñeåuju mudre konstatacije da ne postoji ko-

na to da staze kojima je svojevremeno hio Duãan Kovaåeviñ, piãuñi Maratonc Radovana III , i daýe nisu do krajatraæene. To ñe reñi da je çihova procenuostalom, izgleda sasvim ispravna – d joã uvek moæe zaigrati na kartu nacionog mentaliteta sagledanog iz potpiãåaãene perspektive, tj. da je energetskvor otkaåenog humora i pomerenih, surdnih situacija u kojima prepoznajesuãtinu mentaliteta vlastitog narod

Uzoriãnom planu dogoditi najruænija od svihmoguñih varijanti. Uostalom, nekolikopredstava gromoglasno najavýenih kaodokaz teze da komercijalni teatar nije u sporus umetniåki relevantnim rezultatima pot-vrðuje åiçenicu da nas zakýuåivaçe naosnovu empirije ni ovoga puta nije prevarilo.

IZ ÃEÃIRA DUÃKA KOVAÅEVIÑA:Tako su na scenama poåeli da nam se gom-ilaju tekstovi koji, s jedne strane, otkrivajunesumçiv talenat svojih autora, çihovu

Pozoriãte: Komercijalizacija kao sudbina

Politika ili propastI dok se sve åeãñe åuju mudre konstatacije da ne postoji komercijalno inekomercijalno veñ samo dobro ili rðavo pozoriãte, iskustvo nas uåi da

ñe se nama, kao i uopãte u æivotu, i na pozoriãnom planu dogoditi

najruænija od svih moguñih varijanti

APSURD I POLIT'Parabelum' Srð aKoljeviña

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


uspeh je zagarantovan. Svedeni na tu di-menziju koja svoj pravi smisao dobija tekdeãifrovaçem u politiåkoj ravni, likovi izovakvih drama funkcioniãu pre kao nosio-ci odreðenih teza nego kao autentiåni kar-

akteri, a u çima prepoznajemo sublimatopãtih mesta o ovdaãçem primitivizmu,potuýenosti, prevrtýivosti, te tvrdoglavos-ti koja postaje temeýna crta naãeg åoveka.

Tako dobijamo spoj filozofske opãtostikakvu podrazumeva tradicija drame apsur-da i prepoznatýive konkretnosti koja pripa-da neposrednijem iskustvu. U tom kontek-stu nije teãko naslutiti ekspanziju komada smalim brojem likova, najjednostavnijimscenskim reãeçima, drama zasnovanih natematici koja ñe korespondirati s "horizon-tom oåekivaça" ãiroke publike, pre svegaone kojoj je preostalo neãto para za teatar.

Reåju, uskoro ñe u naãoj teatarskoj stvar-nosti na delu biti svi uslovi za nastanak on-oga ãto je u svetu poznato pod pojmom bu-levarsko pozoriãte.

NAÃ MODEL: Buduñi da kod nas niã-ta nije kao kod drugih, specifiånostiovdaãçe kulturne i pozoriãne tradicije jas-no nagoveãtavaju moguñnost da ñe seprohtevi ovdaãçeg proseånog ýubiteýasadræaja kakve nude bulevarska pozoriãtaunekoliko razlikovati od teatarskog mode-la preuzetog iz zapadne tradicije. Jer, akonareåeni model, nastao sredinom XVIIIveka u salama smeãtenim na velikimpariskim bulevarima (Bomarãe, Tampl,Sen-Marten, Monmartr),danas podrazumeva ko-mericijalna pozoriãta koja neguju "lakãe" reperto-are, zabavne sadræaje(mjuzikl, komediju, vod-viý i sl.) i nameçen je ra-zonodi kompletne porod-ice, onda nas iskustvo uåida srpski "bulevar" nemoæe a da ne bude obe-leæen politikom. U tra-diciji koja lascivnostibraånog neversstva smeã-ta u formu vica, fejdo-ovski kalamburi delujuzamorno i krajçe neu-verýivo. No, zato ñe naovaj ukus magijskomsnagom privlaånosti de-lovati teatarski modelzasnovan na onom ãto jeuistinu postalo naãa sud-bina. Dakako, u pitaçu je– politika.

ÃTA POSLE TRA-

kom osamdesetih, kao rezultat donekle iz-meçene politiåke klime u ondaãçoj Jugo-slaviji, upravo je domañi teatar slutio pred-stojeñi krvavi raspad dræave. Setimo sesamo opsednutosti naãih pozoriãnika od

Triglava do Ðevðelije i od Horgoãa doDragaãa antiåkim temama, baã kao i Ãek-spirovim dramskim priåama, o velikim po-rodiånim tragedijama, zaverama i, dabome,osvetama. Gotovo svaka pozoriãna sredinabivãe Jugoslavije imala je u to doba barempo jednu verziju Klitemnestrinog krvavogobraåuna s Agamemnonom, Elektrine iOrestove osvete, sukoba zavaðene brañe,Antigonine pobune ili Edipovog ludila;deãavalo se i da nesreñni Lir naivno komadasvoje kraýevstvo pod snaænim uticajemalanfordovskog humora, a u Subotici je i åi-tav festival, nimalo sluåajno, dobio naziv

Balkanske tragedije. Ali, umesto da nas svete strahote neåemu pouåe, da nas dovedu dofaze u kojoj bi sazrelo konaåno Edipovomireçe sa sudbinom, svetom i bogovima,koncem osamdesetih i poåetkom deve-desetih smo dospeli u joã gore staçe. Tada je kulminiralo tzv. politiåko pozoriãte koje jena scenu iznelo sve frustracije iz titoistiåkeepohe, a ponajpre najavilo divýaçe nacio-nalizma.

Tada je i postalo jasno kako jedino moæeda izgleda ovdaãçi model politiåkog teatra.U drugoj polovini devedesetih, oåiglednonas oåekuje ideoloãki i idejno sofisticiranije,

premda po svemu sudeñi u pozoriãnom ili

dramskom smislu ne previãe zanimýponovno teatarsko kopaçe po politOvog puta ñe to biti intelektualistiååeprkaçe po ranama u nadi da ñesamokritiåki pronañi uzroke koji su dov

do nesreñe åiji smo akteri. Takvim predvama, u kojima ñe biti zadovoýen i krit jum graðanske orijentisanosti autora jerdramski likovi biti reprezentanti urbane dine, neñe moñi da bude zamereno zbodsustva druãtvenog angaæmana, ili liarne neutemeýenosti.

Junake tih komada lako (moæda isuvlako) prepoznavañemo kao konkretne mele preuzete iz svakodnevnog æivota, sm jañemo se çihovoj tipiåno urbanoj duhotosti, leæernosti karakteristiånoj za pstoniåki pogled na svet, uæivýavañemo sironiju kojom pisac ãamara i levo i des

autorovoj superiornoj sposobnosti da segodno poigrava prividom koji tretiramo kvlastitu stvarnost.

U tim igrarijama ñe, s viãe ili maçe peha, intenzivno biti izbrisane granizmeðu fikcije i stvarnosti, meãañe se ærovi, gomilañe se citati i paracitatibýesnuñe pokatkad i otrovno ubitaåna alija zbog åije smelosti ñe publici u mraku zoriãnih sala zastajati dah. Samo je pitada li ñe baã tako izgledati prava dramskpozoriãna priåa o nama i naãoj sudbini knije mogla da bude uporediva åak ni s anåkim tragedijama. ■

ALEKSANDAR MILOSAVLJEV

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Peter Lovãin, ex Pankrti

Sex, sport &rock 'n' roll

riåa o Pankrtima, kao i o pankcelini, zapravo je isto kao i priputu u demokratsko druãtvo""P

kao je nedavno slovenaåki Ministarkulturu Joæef Ãkolå prilikom jubilej

dvadesetogodiãçice Pankrta. Da, Minza kulturu na proslavi jubileja tog benSveåana ceremonija otkrivaça mermeploåe dogodila se u gimnaziji u ýubýskoj opãtini Moste, u kojoj su Pankrtioktobra 1977. godine odræali svoj plegendarni koncert. Zvaniåno je ova grpostojala do koncerta Zadçi pogo, koodræan decembra 1987. godine u Tivoli. Nestaãni pankrt Peter Lovtragajuñi za novim sadræajima, nastasamostalnu karijeru, vraña se roku, nadeset godina pliva u vodama folk-ropokuãava da u svojoj muzici spoji onona prvi pogled ne ide zajedno.

"VREME": Spomen obeleæja, ipnisu u duhu pank filozofije, zar ne?

Peter Lovãin: U suãtini to je bila id"Ãkuc Ropota" i Igora Vidmara. To je bipak, zajebancija u stilu Dræavnih ý maca (åetvrti album Pankrta). Taåno, i onih koji su taj åin smatrali napadomosnovnu filozofiju panka, jer ãta ñe nspomen-obeleæje. Ustvari oni ne kapida je osnova panka bila u samoironijtom smislu su imali åar ova sveåanoprisustvo ministra. Uostalom, veñi odj

medijima i javnosti nisam doæiveo u pteklih nekoliko godina.Jubilej je obeleæen i objavýivaç

kompletnog opusa Pankrta na trtrukom CD-u...

To je bila potreba. Ljudi su traæili pdine albume koji su davno rasprodatisve je objavýeno na vinilu ili kasetaMi smo uvek favorizovali kompletan o

Pankrta, a ne samo pojedine delove. Pcenili smo da bi objavýivaçe pojedinihbuma bio prevelik udar na dæepove ýueýa Pankrta. Naãli smo reãeçe koje nse uåinilo najboýim – da sve naãe stuske snimke (pet ploåa, jedan singl i dupla singla) snimýena za ZKP objavna trostrukom CD-u pod imenom Za(Sanduk).

Takoðe i tekstove ste spakova jednu crvenu kçiæicu.

Mnogi su traæili pojedine tekst Pankrta, tako da smo Grega Tolmc i ja javili kçiguTeksti-Pankrti.

Pankrti nisu aktivni posledçih dgodina, ali na tvojim koncertima mtraæe da sviraã i stare komade. Dsmatraã da je uspela vaãa misija?

Frontmen jedne od najznaåajnijih grupa slovenaåkog i jugoslovenskog rokenrola najavýuje turneju i govori o

sveåanom otkrivaçu mermerne ploåe povodom pank jubileja

"ÆEÝA MI JE DAPROMOCIJA PLOÅEBUDE ZAJEDNO SATURNEJOM POROKERSKIM CENTRI-MA BIVÃE JUGOSLAVIJE":Peter Lovãin

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


sluãaju nas. To mi je najbitnije, jer tadanismo uopãte shvatili svoj rad kao trku naduge staze, a ispostavilo se da je to veñpreãlo u maraton. Istina je da i dan-danasstojim iza tih pesama. I u tom smislu je us-

pelo naãe poslanstvo.U meðuvremenu su se stari Pankrtiokupili åetiri puta. Opet su u pitaçuneki jubileji.

Taåno. Moæda je jedan od najznaåa- jnijih koncerata proslava 80. godiãçicefudbalskog kluba Slovan 1993. godine.Ali, najveñi dogaðaj ipak je zajedniåkikoncert sa Sex Pistolsima u hali Tivoli1996. godine. To je bila zaista prava feãta idupke puna dvorana. Skupili smo seponovo oktobra proãle godine.

Duh Pankrtaæivi i danas u jednomobliku, ali moæda u jednoj mekãojvarijanti.

Pankrti su bili izvorna erupcija en-ergije i bunta. Sa Sokolima sam sve pro-

jekte uradio samostalno. To je bio skok napozicije klasiånog roka. Åiçenica je dasam sa Sokolima bio znatno prihvatýiviji,za medije, nego u vreme Pankrta. A izaraðivali smo boýe. Takoðe, nismo kriliæeýu da nas zavoli i æenski deo publike.Åini mi se da smo i u tome uspeli.

Sledi saradça sa Buldoæerima...Za razliku od onoga ãto me je viãe zan-

imalo u periodu Pankrta, to je odnos

dræave i pojedinca, danas se mojarazmiãýaça kreñu u odnosu izmeðu dvapola. Zajedno sa Buldoæerima, snimili smofolk-rok muziku sa ýubavnom tematikom.Bilo je izrazito nekonvencionalnihýubavnih tema kao ãto je Kiãa nasprot sonca, u kojoj åupam pelcere iz musli-manskog harema za slovenaåke potrebe.U daýoj fazi sledi jedna vrsta garaænogroka sa prateñim bendom Big Foot Mama,koji je trenutno veoma popularan, pogoto-vo meðu tinejdæerkama. Sa çima sam sn-imio ploåu Dolina kraý ic.

I tako si stigao do Krstaãa...To je posledça faza u kojoj sam

pokuãao da spojim ono ãto na prvi pogledne ide zajedno. Razbijaåki pank samekoñom, neænost sa ýutçom i folk sarokom, i moæda nije åudno da je na krajuostao naslov Zadçi kriæarski pohod .

Da li je zaista zadçi?To je zadçi krstaãki pohod, ali nije

zadçi pohod krstaãa. Jer, za maçe odgodinu dana sa krstaãima sam imao preko50 koncerata, ãto nije mala cifra na ovommalom prostoru.

Sa Krstaãima pripremaã i nova

to Svrãimo zajedno i Dijete, koja ñe biti nakompilaciji, kojom æelim da animiramprostor bivãe Jugoslavije. To su pesmekoje sam uredio nakon Pankrta. Æeýa mi

je da promocija ploåe bude zajedno sa

turnejom po rokerskim centrima bivãeJugoslavije.Kako gledaã na mlade neopank ben-

dove? Da li je to ãto oni rade po tvommiãýeçu iskreno ili je åisto pomodarst-vo?

To mogu videti i po ponaãaçu svogsina i tvrdim da je veoma iskreno. Jer,tinejdæeri moraju da proðu kroz tzv. divýufazu. Ali bila bi velika ãteta da se mladi

bendovi zadovoýe "skidaçem" svojihuzora, jer pank se moæe posmatrati mnogoãire. S druge strane, naæalost, pojedine iz-davaåke kuñe diktiraju na træiãtu ukalupý-ene verzije panka.

Poãto je "doãla" demokratija, pank je zarãio svoju misiju. Zar ne?

Mogu da kaæem da u Sloveniji uoåava-mo da su se u socijalizmu ýudi viãedruæili, bilo je boýe jer si imao sigurno

zaposleçe. Kod pojedinih ýudi moæe seosetiti nostalgija za starim vremenima. Ali,s druge strane, bilo je mnogo truleæi i to jemoralo da pukne. Za veñinu je novi sistemtakmiåarski i moæda traæi previãe an-gaæovaça od pojedinca. Moja razmiãýa-ça proizilaze iz teorije uæitka. Za viãe uæi-vaça, a maçe rada, taj sistem je najboýi(ha, ha, ha). Nije dilema da li je to do-voýno demokratije i pank nije viãe potre-ban, nego da li je dovoýno uæitka. Ali, vre-menom krug se otvara i zbog preteranoguæivaça izrodiñe se potreba za novimpankom.

U slovenaåkom filmu Outsider jedanod ålanova Seadovog benda je pýunutiPeter Lovãin na poåetku svog revolucio-narnog perioda...

To su mi mnogi rekli. I nije sluåajno da je reæiser Andrej Koãak bio dugogodiãçifan Pankrta, ãto je dokazao i prilikomizbora songova i glumaca. Mogu dakaæem da je to film koji na simpatiåan isveæ naåin ukazuje da je period Pankrta zaveñinu bio mnogo upeåatýiviji nego ãtosmo mi tada mislili.

Za legendarni slogan "sex, drugs

je "najboýa droga je æoga" (lopta), mamoæemo da kaæemo da ni trava nije loSmatram da je sport vrsta zabaveuæivaça koja pozitivno utiåe na liånokao i na opãtu druãtvenu klimu. Jer, u o

stara hipijevska vremena bilo je nespojda, na primer, gitarista igra fudbal. Tobio svet za sebe. Inaåe, glavna droga pka bilo je pivo, ali ne zbog beæaça stvarnosti u izmiãýeni svet, nego zbuæitka.

Pored ratova, droga je jedan od n jveñih problema ovog veka. Tvoj stlegalizacija: da ili ne?

Pre godinu dana kada sam putovaVenecuelu, u avionu srazgovarao sa jednuglaðenim, sredoveåniobrazovanim gospodinãp an sk o - j ev re j skporekla. Priåali smo upvo na tu temu. Iznena

me je stavom da bi apsolutno trebalogalizovati drogu.

Tu smo se obojica sloæili, jer droga jedan od najveñih biznisa od kojeg æpolitiåari, kao i mafija koja saraðujeçima. Smatram da je droga i sve ãtodogaða u vezi sa çom najveña prevXX veka. Iako sam za legalizaciju droipak ne æelim biti zavistan od bilo åeÅak i kad je vino u pitaçu, iako sam

malo slabiji karakter.Mnogi slovenaåki muziåari kukada im hrvatski i srpski bendovi na tamalom træiãtu "otkidaju" od usta i umaju visoke honorare. Tvoje miãýeç

Mogu da budu ýubomorni i na gleske i ameriåke bendove kojih ima znno viãe na ovoj sceni. Moj stav je da svadobra ideja uspeva tek uz jaku konkurciju. Ti ne moæeã da zatvaraã scenu pstranim muziåarima, ukoliko ih publtraæi. To je glupost. Iako nam to rade Atrijanci, jer ako ti naðu gitaru u kolimne dozvoýavaju ti ulazak u zemýu. Al

je çihova poznata nacionalistiåka politI jasno je da oni nikada nisu bili dovoýkulturni, a to nisu ni danas.

Napustio si novinarski zanat i vgodinu dana si samostalni kulturni ranik...

Trenutno u Sloveniji nema toliko zimýivih tema koje bi mene interesovkao novinara, ali sam veoma nostalgiprema bivãoj jugoslovenskoj ligi. Åegledam utakmice na satelitskom prograRTS-a. Æao mi je ãto je Crvena zvezkoja je imala dobar tim, izgubila

"Ranije nismo uopãte shvatili svoj rad

kao trku na duge staze, a ispostavilo seda je to veñ preãlo u maraton"

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


KNJIGE: Æ IVOT BACAÅA KOCKI

Roman o

projekcija, najpre u proãlost, te projekcijaseñaça u sadaãçi trenutak svesti. Proptaçe kroz prizmu imaginativne reakcijsvet. I to je srediãçe mesto Svadbemarãa. Ne sam dogaðaj, veñ naåin na ko

odrazio u unutraãçem svetu pripovedRoman nije toliko zanimýiv sa stanovsame radçe, epizode nisu toliko bizasame po sebi. Kýuå ovog romana je u imnativnom odskoku od çih i çihovoj - tr- projekciji u jezik. Jezik je, ma koliko to glo zvuåati pomodno stereotipno, gla junak ovog romana. Iznenaðujuñi sudari se u çemu odvijaju, bizarni spojevi kojizvodi, åudnovati putevi asocijacija ksamo on moæe da otelotvori. I humor, çeva najvaænija karakteristika.

HUMORNA IMAGINACIJA: Ramýeni svet porinut u proãlost proviruj

svesti pripovedaåa, u çenoj iãåaãenojglobýenoj, razlomýenoj humornoj igrivimaginacije. Zauvek izgubýeno vreme,naåna izgubýenost, nisu ni mogli da se ize tragikom. Roman je dakle komiåan,

komiåan utoliko ukoliko je zasnovanhumornoj imaginaciji i utoliko ukolikçemu niko nije skonåao tragiånom giåkom smrñu. Ali je ostao æiv, tragiæiv akter apsurdne postmoderne s

sveta. Jer Svadbeni marã je romsudara, koji, umesto åak dvanaetomne celovitosti, neprestano nazi na fragmente uniãtavaça. T

st poåiçe pripovedaåevim mlima o samoubistvu, a okonåav

çegovim pucaçem u vis. Pucçem u pno. On je tek logorejiåni manijak, "obibrbýivac", kako sam kaæe, koji stalno ppuãtajuñi da povuåe neki bitan potez, davuåe obaraå, propuãta da da neki osvom æivotu, neki smisao svojoj sudbNema "madleninih kolaåiña" koje nasvode da uzdrhtimo od señaça. Ima saneispaýenog metka. Pucça u prazno. Udi sudara koji se okonåavaju stalnim zivaçem novih. Konaånim pucçem u pno. Primera radi, narator traga za svojimrenima, ali najveñi uæas u çegovom æivizaziva potomstvo. Apsurdni raskorakmeðu ove dve tesno uslovýene åiçentuæno rodoslovno stablo koje se apsurgrana, paradigma je ovog romana. Idenkoji pripovedaå sebi nameçuje nemoñada ispuni svoj smisao i nameni ga drugiNaslepo ispaýen spermatozoid, çegovcaç u prazno, najzad, jeste izraz zauizgubýene idile, konaåne nemoñi da se ponovo uspostavi. Izraz æivotne inercije ja naslepo pluta po koãmarima i lomov jedne haotiåne stvarnosti, po koãmarim

Reå kritike

laæýivom uvereçu da imamo pravo na slo-bodu i slobodu izbora? Ukoliko fokus sa-mo malo pomerimo ka nekom "viãem" tipuhazarda, ka filozofskom bacaçu kocke naprimer, obreñemo se u malarmeovskoj po-emi Lasla Blaãkoviña Æivot bacaåa kocke(Prosveta, Beograd, 1997). Pomeriñemo seka shvatýivijem (uprkos svim postmod-ernim marifetlucima, za kçiæevnost i daýevezujemo samo uzviãeno) viðeçu piscakao boga koji jednim zamahom åarobnog

(grafitnog) ãtapiña od sluåaja stvara izves-nost, od proizvoýnosti formu. Na neki na-åin isto to åini i garavo uliåno boæanstvo, stom razlikom ãto nam, dok neuhvatýivimpokretima obrñe ãibice, nudi da biramo. Danam, poput pravog postmoderniste, dopus-ti da "ravnopravno" uåestvujemo u igri,dok ishod u stvari nameñe on. Åini mi seda se tako moæe åitati ne samo Blaãkoviñe-va poema, veñ i çegov roman Svadbenimarã (Stubovi kulture, Beograd, 1997).

ODRAZ: U oba je sluåaja reå o nagla-ãeno stvarnosnom polaziãtu i naglaãenoimaginativnom odrazu te stvarnosti, pa bi jedan od uputnih kýuåeva za åitaçe obadela bilo prañeçe ravni doslovnosti iskazaãto bi, umesto hermeneutiåkih egzibicija, uprvi plan istaklo imaginativne odskoke i je-ziåko umeñe pisca. A zbog çih su i Æivot bacaåa kocke i Svadbeni marã dve od kçi-ga koje su obeleæile naãu ovogodiãçu kçi-æevnu produkciju.

Nastao na tragu prustovskog tragaçaza señaçima, Svadbeni marã jeste roman o jednom zauvek izgubýenom vremenu i je-dnoj konaånoj izgubýenosti. I dok Prustkao srediãçu kategoriju u odreðivaçu sta-

mno celovitu priåu, status konaåne izgub-ýenosti, situacija laæýive slobode da izabe-remo neãto kada su svi izbori veñ unaprednemoguñi i svi izlazi veñ unapred zatvore-ni, pred pripovedaåa postavýa drugaåiji za-datak. Razbija se celovitost priåe tako ãtose razbija linearnost vremena pripoveda-ça. Roman se organizuje oko dva dogaða- ja, dve svadbe, ali se neprekidno presecadigresijama, vrañaçima u proãlost. Izgub-ýeno vreme oæivýava se pod unutraãçimdikatom koji se ne obazire na hronoloãkukauzalnost, tako da se åak ni u okviru isteepizode ne poãtuju tradicionalna pravilakoherentnosti naracije i linearnog vremen-skog toka. U izvesnom je smislu pripoved-ni postupak Lasla Blaãkoviña nadrealistiå-ki, uslovýen lomovima svesti, neuslovýenprostorno-vremenskim kategorijama obje-ktivnog sveta. U Svadbenom marãu se nepriåa; u çemu se prepriåava.

DOÆIVLJAJ: Pripovedaåu nije bitandogaðaj, veñ doæivýaj. On ne traga za izgu-býenim vremenom koje bi uobliåio u celovi-tost priåe, za svojim identitetom u toj iãåez-

izgubljenom vremenuU izvesnom je smislu pripovedni postupak Lasla Blaãkoviña

nadrealistiåki, uslovýen lomovima svesti, neuslovýenprostorno-vremenskim kategorijama objektivnog sveta

Nije li pisac uistinu neka vrsta hazard-erskog boæanstva? Prevarant kojipremeãta kutije ostavýajuñi nas u

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Veýko Bulajiñ pripremanovi film: Sarajevo

RatnispektaklPrvu verziju scenarija napisao je Mirko Kovaå, vode se

pregovori sa Katrin Danev i Klaudijom Kardinale, muzika jeponuðena Bonu Voksu; planira se uåeãñe åak 12.000 statista

pregovori i sa Katrin Danev i KlaudijKardinale, te joã nekim strancima. Do s

je pristanak za nastupaçe dao jedino HaKriger.

Bosansku javnost priliåno je uzburknedavna izjava poslanika Stranke za BiHFederalnom parlamentu Emina Ãvraki"Ne treba dozvoliti to ãto radi Veýko Blajiñ. On ñe za film o Sarajevu dovesti bgradske glumce, a uzeti naãe pare!" Bul

je momentalno demantovao ovu tvrdçdok je za list Dnevni avaz, jedan od kopducenata Bakir Tanoviñ, inaåe direktor Bsna filma, to nazvao åistim neistinam"Stranci u filmu ñe glumiti strance, a Bsanci Bosance. Nikakvi beogradski glumne dolaze u obzir. Bilo bi u moralnoj protnosti sa naãim stavom da u ovom tnutku takve stvari radimo", rekao

Tanoviñ za Dnevni avaz. On je joã dodaoñe finansijsko uåeãñe Bosne i Hercegovbiti samo izmeðu 12 i 20 odsto.

Ovo podmetaçe ne treba da åudi. Vko Bulajiñ je porijeklom iz Crne Godugo æivi u Zagrebu, a rodbinski je vezsa Bosnom i Hercegovinom. Zbog çego"ãirine", nacionalisti u Hrvatskoj, pa i u rajevu, smatraju ga jugonostalgiåarem.

SNIMA I SPILBERG: UporedoBulajiñevim filmom, sa snimaçpoåiçe i holivudski spektakl o Sarajeåiji je koproducent Stiven Spilbergglavnu ulogu tumaåi Harison Ford. Mðutim, kompletan materijal ñe biti snimen u Åeãkoj, Slovaåkoj i Maroku. Jedod Spilbergovih saradnika Branko Lus

je ovakvu odluku obrazloæio izuzetnosokim troãkovima snimaça u Sarajevu,i æeýom ekipe da bude van domaãeventualne politiåke kritike. Naime, Sa

jlije su joã uvijek izuzetno osjetýivebilo kakav pokuãaj izjednaåavaça krivu Bosni. Za film Lepa sela lepo gore u rajevskim medijima nije izreåena nijedpozitivna rijeå (sa izuzetkom TV 99 kga je prikazala), a u dijelu ãtampe ameri

obeñala filmskoj ekipi borbenu tehniku i250 specijalaca koji ñe glumiti rat-nokaskaderske scene. Planira se åak12.000 statista, ãto ñe biti do sada najveñibroj angaæovanih statista u nekom filmusnimýenom na prostorima bivãe Jugo-slavije. Sve scene ñe biti snimýene nalokacijama u Sarajevu i oko çega, a jedinaimprovizacija ñe se praviti sa famoznimtunelom, åija ñe se vjerodostojnost

pokuãati napraviti u studiju.EVROPSKI FILM: Po rijeåima Veý-ka Bulajiña, film neñe biti bosansko-herce-govaåki, veñ evropski, jer kapital treba da

obezbedi viãe stranih producentskih kuña.Koordinator ovih poslova je italijanski

rvog jula u Sarajevu poåiçe sni-maçe filma Sarajevo reæisera Veý-ka Bulajiña, poznatog po neka-P

daãçim jugoslovenskih ratnim spektakli-ma Bitka na Neretvi, Kozara. Konaåni sce-narij za film joã nije gotov. Prvu verziju jenapisao hrvatski kçiæevnik Mirko Kovaå,dok dorade, po pisaçu sarajevskih medija,treba da napravi çegov bosanski kolegaAbdulah Sidran. Meðutim, Sidran je u iz-

javi za "Vreme" negirao ukýuåenost uovaj projekat, rekavãi da je "saznao iznovina da treba da bude scenarist". Ipak,sarajevski kçiæevnik je priznao da je

posredno dobio ponudu za scenarij, ali dane æeli davati izjave dok se stvari ne iz-

Sidran je uizjavi za"Vreme"negiraoukýuåenost u

ovaj projekat,rekavãi da je"saznao iznovina da tre-ba da budescenarist"

G O R A N K A

M A T I Ñ

PISAC I PRIÆELJKIVANA GLUMICA: MirkKovaå i Katrin Denev

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Intelektualac na kraju veka

Buka gomileNaãe stoleñe ozvaniåilo je popularnu kulturu koja ide dopovrañaça i artistiåke onanije kad joj se prohte

vaãari po baçama i prela vrhunac kontplacije i intelektualnog uzdizaça. Nepo tome gledano, razlike ni u dvadeseveku, ali postoji jedna nesliånost. Nstoleñe ozvaniåilo je popularnu kul

koja ide do povrañaça i artistiåke onakad joj se prohte. Akademska kulturokrenula, uvredila, zgadila nad tim, pbezmalo objavila da ñe stvarati u krakomplikovanim serijama, jalovo zakukena intelektualnim samozadovoýavaçVeñ je modernizam "naåeo stare svaðetelektualaca i masa, a repertoar se kreod narcistiåki uvrnutog nadrealizmaironiånih i posprdnih: ekpresionizma idaizma. Koliko je te sporove postmodizam produbio i zaoãtrio, o tome ne vtroãiti reåi, niti prostor u novinama.

Ni "narodne mase" nisu ostale duæ

Tuæni robovski crnaåki napevi po kratkpostupku su proãli put od soula, preko za do dæeza, i daýe do roka, Prislija i Bsa. Od prvih popularnih crnaåkih sastpo klubovima Nju Orleansa do vriãtegomila devojaka u pubertetu koje doåeki progaçaju åetvoricu "Buba" gde

mrdnu proãle su nepune tri decenije. T je krug zatvoren i u ovom trenutku, na ju dvadesetog veka, åini se da pomirizmeðu intelektualaca i publike, profesalaca i amatera danas viãe nema.

A DANAS, U NAÃOJ SREDINInas se danas lomi i prelama sve ono ãtosvetu, uz nezaobilazne i bizarne detaNas sve rane sveta bole, ali naãa pubnije frivolna kao ona na zapadu i sev

Krah je tada – moæda ñe se time filozo-fiji pridati preveliki znaåaj – veñ bio navidiku. Oni umetnici iz ovog veka beæe uinostranstvo ili se, izolovani i samoizolo-vani, zatvaraju po kuñama. Oni iz devetn-

aestog stoleña povlaåe se u intelektualne iartistiåke kruæoke. Samo kratko vremeVagnera sviraju na skitaåkim verglima poulicama, samo na momente Geteovi stihoviznaju se u narodu naizust, tek uvertirom"1812" Petar Åajkovski na poýu poredPetrograda skupýa sto hiýada ýudi da ga

sluãaju, a i to su vaýda samo neproverenelegende...

A DANAS: Danas, na kraju dvadese-tog veka, ideje elitizma i prozelitizma nika-da, åini se, nisu bile udaýenije. Takvo jestaçe, uostalom, bilo na kraju posledça triveka, pa ãto bi se naã u tom pogledu razlik-ovao? Akademski krugovi na kraju stoleñaobiåno su mislili da su im çihovi uåenirazgovori neodoýivo nalik gråkim ped-

ako intelektualizam i populizam nika-ko ne idu zajedno, ipak nema nijednogumetnika ili, jednostavnije kazano,I

åoveka koji nudi neãto na uvid javnosti ada ne saça o slavi i popularnosti. Nakon

prvog kratkotrajnog izmireça sa masama,kada su posle Francuske buræoaske revolu-cije preko noñi od zanatlija ili dvorskihsluga i intendanata postali neãto viãe, umet-nici su se veoma brzo posvaðali sa masamaili im je svetina okrenula leða. Bilo je tovreme kada su pod ruku iãle ideje enciklo-pedizma i metodi jakobinstva, doba ukome je sasvim ispravno primeñeno da na- jniæem sloju, "sankilotima", treba nakonsvrgnuña i sramnog giýotiniraça çihovihplemenitih gospodara ponuditi nove ne-dostiæne uzore.

Bogovi buræoaske revolucije tada su"poluboæanstvima" imenovali umetnikekoji od tada viãe ili maçe "uzdiãu", "åeka- ju pravu inspiraciju", "sluæe kao primer ivodiýa", "druæe se s nedostiænim, veåitim","nagiçu se nad ivicom ambisa, pa åesto iupadaju u çega", i da se ne nabraja daýe.Nekoliko decenija potom postalo je nev-erovatno da je u osamnaestom veku, dakletada ne tako davno, jedan Sebastijan Bahponizno molio svog gospodara i za naj-maçu sitnicu, kao pravi sluga. Da jeViýem Ãekspir ogromno delo stvorio kaoskitnica, shvatajuñi glumaåki i teatarski

poziv tek neãto boýim od æonglerstva i ul-iånog zabavýaãtva...Poãto su postali "neãto", pesnici se u

ondaãçem slikarstvu uskoro predstavýajuodenuti u urednu graðansku odeñu, sa tekponeãto nehajno zamrãenom kosom. Stojeuspravni, prkoseñi vetru i straãnim silamasa ironiånim smeãkom na usnama i sjajemu oåima. Ali, brak intelektualizma i popu-lizma neñe se dugo odræati. Joã samo jedn-om pokuãañe se sa mireçem elitizma i nar-odnog duha. Biñe to posle Oktobarske rev-olucije u Rusiji i trajañe vaýda isto tolikokratko koliko i ono u proãlom stoleñu, jer

KRATKOTRAJNOIZMIRENJE SA MASAMA:Francuska buræoaskarevolucija

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


zemýu koja je odluåila da zaustavi vremezbiýa neñe ni doñi.

Spor izmeðu naãe javnosti i ovdaãçihintelektualaca zaoãtrio se vaýda i stoga dopravog rata. Jer rat je, priznañe se, normal-

no staçe stvari na ovim prostorima. Ra-tovalo se reåima, potom zaista, oruæjem.Ratuje se zbog uticaja, ratuje zbog profita;ratovale su i ratuju mlaðe i starije gen-eracije umetnika. Publika je u posledçojzemýi socijalizma u Evropi, reñi ñu to iovog puta otvoreno, u potpunosti ili gotovou potpunosti napustila umetnike i intelektu-alce. Izopaåenost narodnog veseýa, izdaã-no subvencionisana dræavnim dotacijamakao da je reå o nacionalnom dobru, doseg-la je takve razmere da se to jedino moæeopisati reåju bahanalije, neka mi oprostiBakhe ili rimski Bah koji bi se i sam vaýda

nad tim zgadio.Intelektualizam, sve ozbiýno: od ozbi-ýne muzike do ozbiýnih istraæivaåa – kli-mavo prihvañeno u ovoj sredini, zateåenona krivoj nozi u leto i jesen 1991. godine –puãteno je da odumre samo od sebe kaoneãto ãto naãim plavo ãatiranim i do zubanaoruæanim momcima i devojkama viãenije potrebno. A naãa inteligencija nije sti-gla åak ni da se zgrane, pa ni da se konster-nira (omiýen izraz u intelektualnim krugo-vima). Tuæno je prihvatila svoju sudbinu,zateåena po raznim institutima za kçi-æevnost i druãtvena pitaça, zaostala na kat-edrama i u uredniãtvima fantomskih åaso-pisa koji su toliko kasnili da su izdavali tro-broje, åetvorobroje i petobroje, ne bi likako-tako pristigli sebe i sebi zadan tempoizlaæeça.

ÃTA SE POTOM DOGODILO: Onihrabriji odluåili su da izvrãe intelektualnosamoubistvo. Otiãli su, i danas mi potvrðu- ju, zauvek: tamo u Holandiju, Nemaåku,Francusku ili Kanadu. Doneli su tako od-luku da umru u ovoj i uz mnogo neizves-nosti pokuãaju da se rode u novoj i za çihipak nepoznatoj kulturnoj i duhovnoj sre-

dini. Oni drugi nisu pokuãali ni to. Ostalisu i nastavili da piãu pesme, romane, sim-fonije, da slikaju velike diptihe i triptihe,unapred uvereni da ñe to zanimati samoçihove kolege koji iz ýubopitstva, mræçeili sasvim nejasnog i nevaænog rivalitetadolaze joã i to da åuju ili vide. I naãi intele-ktualci su se, zgroæeni, okrenuli komplik-ovaçu i kompilovaçu samo za sebe same.Kada se drznu da progovore, samo odajusopstvenu bedu.

Primera za to ima i previãe. Pokuãañuda navedem samo one najpitoresknije.Glumci su stupili, ili se spremaju da stupe

Spadate li meðu one koji pre nego ãto se ozbiýnije upuste u åitaçe kçige najpproåitaju kako se zavrãava? Ili volite da åitate na preskok, naizmeniåno skreñuñi napred nazad? A da li vas je nekada kompozicija neke kçige iznervira

la do te mere da ste poæeleli da je premontirate? Ako je vaã odgovor na bilo koje oovih pitaça da, onda ste vi prava osoba za åitaçe sa Interneta.

Milorad Paviñ spada meðu pisce koji vole da kaæu kako se çihove kçige mogåitati na mnogo naåina. Stoga ne åudi podatak da je od svih jugoslovenskih pisaca oprvi koji je dobio sopstvenu Internet prezentaciju. Od petka, 6 marta ove godine, likdelo pisca, profesora i akademika Milorada Paviña prisutni su na Internetu u oblikçegove vlastite Internet prezentacije na adresi http://www.khazars.com. U nameri dsvoje delo izdigne iznad svoje liånosti, opredelio se da ta prezentacija nosi ime Hazarnaroda kojem je posvetio svoje najznaåajnije delo “Hazarski reånik”.

Sama po sebi, ova prezentacija ima veñu faktografsku nego umetniåku vrednosNa çoj se mogu nañi podaci o piscu i çegovim delima, prateñe ilustracije od kojih neke uradio i sam Paviñ pomoñu kompjutera, kao i kritike i eseji koji se bave kçigma ovog autora. Meðutim, nedostaje upravo ono zbog åega je cela prezentacijanapravýena – Paviñevo pisaçe. Na promociji sajta, autor je najavio da ñe se svaka dvmeseca na Internet stavýati po jedna çegova ranije objavýena priåa, ali je bio veomrezervisan kada je u pitaçu pisaçe ekskluzivno za ovaj medij, ãto je prava ãtetaPokuãajte samo da zamislite kakva bi euforija meðu çegovim oboæavaocima nastana vest da je Paviñ napravio Internet novelu koja se zahvaýujuñi tehniåkim moguñnotima medija moæe åitati u svim pravcima, tako da svaki åitalac sam kreira svoju verz ju, ukýuåujuñi poåetak i kraj. Sliåne stvari postoje u svetu, ali çihovi autori su åeãñoni koji u poigravaçu formom traæe afirmaciju, nego dobri pisci raspoloæeni za ekperimente.

Ipak Hazari su na Internetu Ukoliko budu dovoýno provokativni moæda se ç

ovima predstava, a naroåito premijera, pritom ne moæe ni misliti. Ljudi govore iskre-no, a oni ãto su ih odstrelili zadovýno trýa- ju ruke. "Pa ãto se ne ugase", vele vaýda, "kad veñ primeñuju da ih narod neñe". Ima

joã primera, ali sada sa malo drugaåijimpojavnim oblicima. "Kada ti ceo svet okre-ne leða, okreni i ti leða åitavom svetu", reñiñe jedan od junaka Diznijevih crtanih fil-mova koje gleda moja ñerka.

Jedan ovdaãçi moderni umetnik neda-vno piãe, oåigledno tako da bi ga "svi razu-meli". "Snaga reåi kojom je ovde odbaåenoono ãto i jeste bilo vredno odbacivaça,nagoveãtavala je napuãtaçe svakog duhamoralne sumçe. Ali moralna odreãitost, sone strane znaça, s one strane slobodne ineslobodne spoznaje, ne znaåi li ona opetneko pojednostavýeçe, neku moralnu

obiånost sveta i duãe i, dakle, jaåaçe zla,svega zabraçenog i moralno nemoguñeg."Nemam komentara, kazali bi åitaoci da

sam maliciozan. Reñi ñu na ove teme samo jedno. Priåaju u zooloãkim vodiåida su slonovi najusamýenije æivotiçe.sam kraj joã jedan primer za slonovsku amýenost intelektualaca u nas, prim

reåitiji vaýda od svih prethodnih. Nedavse u izdaçu Matice srpske, nakon dugåekaça, pojavila jedna nova kçiga preda sa antiåkih jezika. Na naslovnoj strstoji doslovce: ΠΡΟΓΥΜΝΑΣΜΑΤ

RETORA AFTONIJA. Baã tako i niviãe. Ko razume – neka åita. Ko ne razu– pa ãta ñe to çemu. On ima turbo-fokafiñe, glupe plavuãe za pratiýe, noñsplavove, piãtoýe, mnogo zlata na senovi model Bondovog BMW-a, pejdæemobilne telefone, diskoteke kojima je ran do smrti, gde uvek izlazi i gde ñe ga ili kasnije i ubiti.

Odmah se da primetiti na kojoj stranveñi izbor.ALEKSANDAR GATALI

Kçiæevnost i nove tehnologije

Paviñ na

Internetu

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Podavno krvave do ramena, uvek morse naðe neki nezaãtiñeni marginkojeg ñemo primorati da izigrava faãna-deæurstvu, tek da se vidi da mi oimamo i tak’ih, ali ih uredno bijem

’bemo im nanu naninu. A ne kaotamo preko, koji faãiste biraju za prednike...

Åetiri meseca kasnije, nigde nije nikoga da se izvini, ili makar nekako ppe pepelom po glavi, zbog jeseçaãçpodjarivaça malograðanske histerijetog koncerta. Tragedija jednog deåaçegove nesreñne porodice ciniånzloupotrebýena da se promoviãu npolitkomesari ko zna kojeg po redu kktivizma na ovom tlu. To ãto su ovajduãebriænici nastupali u ime Roma –tentiåno "autsajderskog" naroda,

kojeg nikada ne stoji nikakva i niåija i koji je uvek samo ærtva pobesnele mograðanãtine – celoj stvari samo do

otuænu aromu tragikomiånosti. Uostalom, moæda je i to bio tek vertovani vid emancipacije: ako su veñ svi drugi narodi na Balkdobili svoje profesionalne zaãtitnike i Oåeve Nacije, zaãto ih n

fasovali i Romi? Neki nevaspitani srpski cinik bi rekao: ãto da Cigbudu boýi od nas? Neka i oni malo vide kako je to imati Lidere! Plem je samo u tome ãto i tu mora neko da strada. Recimo, neko kofrizuru ili odeñu koja se nekom patriotski nastrojenom pametçoviñu ne dopada. Razume se, i taj pametçakoviñ ima svoju "istisve je to, brate, samo nuæna (preventivna) samoodbrana – bijemda oni ne bi udarili po nama. Kao da mi je ta dirýiva priåa odnekud poznata. A i çen – obavezno! – tuæan kraj.

Svirka je, dakle, odræana, i to je najpozitivniji dogaðaj nedLiåno nikako ne marim za muziku ovih bendova, ali to je najmvaæno. Stvar je u elementarnim graðanskim slobodama, koje –prividnog paradoksa – mogu da ugroze åak i oni koji se smatlegitimnim vlasnicima liberterskog diskursa. Sloboda se, meðune stiåe tapijom. Ona se brani, dokazuje i (re)afirmiãe svakodnenajåeãñe kroz borbu za pravo na postojaçe svega onoga ãto vam

Nuspojave

Sloboda i ãutkaSvirka je odræana, i to je najvaænije.Liåno nikako ne marim za muziku

ovih bendova, ali to je najmaçe

vaæno. Stvar je u elementarnimgraðanskim slobodama

roãlog petka (6. 3) u SKC-u je odr-æan rok koncert: nastupile su grupe Ritam nereda iz Novog Sada, Ãaht

iz Beograda i Six Pack iz Smedereva. Do-bro, pa ãta s tim, upitañe åitalac: zar je to

vest? U SKC-u se stalno odræavaju kon-certi domañih rok grupa. To je, uostalom, joã jedino preostalo zbivaçe u prostorija-ma te nekada kultne institucije alternativnekulture Beograda, joã poåetkom devede-setih pretvorene u mladosocijalistiåkomrtvo more, lagodnu sinekuru i lagani tre-ning za nadobudne SPS pripravnike.

Sve je to, jakako, taåno; druga stvar jeovde posredi. Ovaj koncert prvobitno je bioplaniran za prvi dan novembra proãle god-ine. Tada je otkazan zbog poznatih protestaromskih organizacija i aktivista, a sve pov-odom tragedije deåaka Duãana Jovanoviña,

kojeg su dva maloletnika, pripadnika skin-head potkulture, pretukla na smrt zbog çe-gove "drugaåije" boje koæe. Zanimýivakoincidencija: upravo dva dana pred konaåno odræani koncert, duetnadobudnih ubica, koji su, naæalost, svojim zloåinom i previãe uspelida zaliåena svoje imbecilne naci-uzore, osuðen je na maksimalnu ka-znu od (po) deset godina maloletniåkog zatvora.Tako je za najstraãniji moguñi zloåin usledila na- jviãa zakonom (za maloletnike) predviðena kazna,ãto bi trebalo da znaåi da je pravda – u onom smis-lu u kojem je dostupna ýudima u organizovanomdruãtvu – konaåno zadovoýena. Tako je, sim-boliåno, nareåeni koncert, kao i percepcija ukupnogdelovaça tih grupa, vrañen u muziåke okvire, izkojih zapravo nikada nije ni trebalo da izlazi.

Da frustracije nisu potpuno iãåilele dokazuje ianonimna – sreñom, laæna – telefonska prijava dase u sali SKC-a nalazi bomba. Ipak, koncert jeodræan, klinci s ekstremno kratkim kosamapoãteno su se iãutirali po cevanicama (ãutka je, zaneupuñene, vrsta plesa, a ne tuåa...), pevaåi su sesvojski izdrali i izmumlali svoje "lirske" refrene,muziåari su izmuåili gitare i krvniåki izmlatilibubçeve, pivo je teklo u potocima i ekspresno is-paravalo kroz bezbrojne litre znoja, i tako su nakraju balade (åuj, balade!) svi otiãli kuñi æivi izdravi, sreñni i zadovoýni. Koliko je poznato, te veåeri niko nije åakni ostavio devojku\mladiña, a kamoli da bi neko ostao razbijenognosa, iz bilo kog razloga. Ãto bi rekli policijski profesionalci i volon-teri a la Ilija Åvoroviñ: krajçe bezbednosno nezanimý iva stvar...

Da li sve ovo znaåi novi doprinos ovaploñeçu omiýene srpskeuzreåice tresla se gora, rodio se miã ? Zapravo – ne. U meðuvre-menu su grupi Ritam nereda razni lokalni Åvoroviñi zagoråavaliæivot, pretili im, vreðali ih; pevaå Boban Petruniñ priåa kako im seåesto deãavalo da çihovi medijski nastupi budu u posledçi åas ot-kazani, obiåno pod vrlo maãtovitim izgovorima (izvin’te, naprasnonam riknulo svih ãest kamera, urednik dobio malariju pa sedi kodkuñe i pije åajeve, uãla nam voda u koaksijalni kabl, a na releju nampre osam minuta iskýuåili struju jer nismo platili tri i po godine...).O tome da su komãije pred çima evakuisale sitnu deåicu, a lokalnimesar im podvaýivao (goveða) muda za bubrege – ponosan u svom

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SCENA

Olga Janåiñ u galeriji CepterU galeriji "Cepter" od 5. marta do 6. aprila otvorena je izloæba radova

vajarke Olge Janåiñ. Ova umetnica prvi put je samostalno izlagala 1959. uBeogradu, nakon åega je svoje radove izlagala u zemlji i inostranstvu

(Herogejt, Toronto, Pariz). Njena retrospektiva odræana je 1987. u Muzejusavremene umetnosti u Beogradu. Poznati istoriåar umetnosti Herbert Riduvrstio je jedan rad Olge Janåiñ u poznatu knjigu "Istorija moderne skulp-ture". Mileta Prodanoviñ povodom ove izloæbe Olge Janåiñ izdvaja kaokljuåni rad skulpturu koja nosi naziv "Bez lika": "Tom skulpturom OlgaJanåiñ zatvara joã jedan od krugova u svom opusu, dodiruje svoje poåetkeali istovremeno jasno pokazuje razliku - razliku koja je barem dvostruka."S jedne strane to je cikliåno iskustvo umetnika alhemiåara, a s druge straneto je slika razlike horizonta kada je umetnica zapoåela svoju skulptorskuavanturu i ovog åasa obeleæenog beznaðem. K.R.

Oskarovci dolazePosle Takovog filma Dobro da boý e ne moæe biti, privatni distributeri uvezli su joã

kandidata za ovogodiãçeg Oskara. Bandur film je obezbedio film Titanik (premijera15. marta), a pet dana kasnije First production dovodi Krila golubice.Titanik Dæejmsa Kamerona ima rekordnih 14 nominacija za Oskara, ãto se desilo sa

1951. godine filmu Sve o Evi. Za dva meseca prikazivaça u SAD, Titanikovi produce Fox i Paramaunt zaradili su 402 miliona dolara, plus 516 miliona iz inostranih biosko Krila golubice Jana Sotlija ima åetiri nominacije: za najboýu glumicu (Helena BonKarter), za adaptirani scenario (Hosein Amini), za fotografiju (Eduardo Sera) i za kosti(Sendi Pauvel). Film je adaptacija istoimenog romana Henrija Dæemsa. S

Izloæba

MargareteStanojloviñ

U Galeriji Kolaråeve zaduæbine u to-ku je izloæba Margarete Stanojloviñ Ma-rguerite's Garden. Likovni kritiåar Jas-mina Åubrilo zapisuje da produkcija oveumetnice "nije sistematiåno, smislenodemonstriraçe definisanog ideoloãkogstava veñ pre haotiåno gomilaçe kad-rova od kojih svaki pojedinaåno imavrednost doslovnog dokumenta iz sva-kodnevnog æivota. Dakle, radi se o ka-

drovima sa po jednim predmetom ilifigurom koji lebde na nedefinisanim,neutralnim, uglavnom jednobojnim,ravnim povrãinama".

Clio :Oksfordska istorija

U okviru edicije Polis, izdavaåka kuñClio – upravo je objavila Oksfordsku istorijsredçovekovne Evrope, koju je prirediDæordæ Holms. Kçigu je prevela StanislavBaranac.

Oksfordska istorija nudi sveobuhvatan pogled na hiýadugodiãçi period u kome je nasta jala zapadna civilizacija Evrope. Objediçen jedinstvenim konceptom prireðivaåa, kçiga ssastoji od ãest eseja eminentnih britanskih profesora. U najboýoj tradiciji anglosaksonskuåenosti, oni su uspeli da na relativno malomprostoru izloæe ne samo kvalitetan i na najno

vijim nauånim rezultatima zasnovan pregleevropske istorije sredçeg veka, veñ i da ponude izbor åiçenica i znaça o proãlosti na naåikoji pokazuje razumevaçe i oseñaçe za druãtvene i mentalne strukture koje su stvarali i kojima su æiveli sredçovekovni ýudi. Upravizbor åiçenica koje saopãtavaju pokazuje celovitost zamisli i koncepta koji stoji iza pisaç jedne ovakve istorije. Ona je plod intelektualnog treninga viãe generacija istoriåara, åiçenica da je danas vaæeñi priruånik za studente istorije i srodnih disciplina na univerzitetu u Oksfordu reåito je svedoåanstvo da ob jediçuje moderan nauåni pristup sa najboýim

Velimanoviñ na sajmu Art ekspo Slikar Zoran Velimanoviñ, mlad i po godinama i po umetniåkom staæu, jedini je

jugoslovenski uåesnik sajma Art ekspo. Sajam se odræava u Budimpeãti, traje od12. do 15. marta, a ciý mu je da okupi slikare, galeriste, muzeje i muzealce iz cel-og sveta. Ovakvi skupovi su åesti u svetu, a budimpeãtanski je meðu najpoznatiji-ma. Uåesnici nisu ograniåeni temom, jer je trebalo samo konkurisati i zadovoýititamoãçu selekcionu komisiju.

Velimanoviñ izlaæe 12 slika, uýa na platnu sredçeg i maçeg formata, koje suobjediçene temom: fantastika, sredçovekovni fantastiåni motivi prikazani ultra-modernim jezikom. Neke od tih slika ( Remember, Danse macabre...) Velimanoviñ je izlagao na prvoj samostalnoj izloæbi u galeriji Astakos i na izloæbi Figuracija ira-

cionalizma odræanoj u galerijiULUS – u okviru Oktobarskogsalona. Konkurisao je za Art ekspo, kako kaæe, da bi sagledao gde je u celoj toj svetskoj priåi o fan-tastici. Smatra da je "fantastika jedino ãto sad moæe da doneseemociju i poruku, jedino ãto jeostalo kao moguñnost slikarstvuda nastavi æivot dostojan sebe, jerO

V I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija Doffice i internsistema

arhiviranjeelektronskih

Gra†åki

CentarVreme

i v a n

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


S

Okruæni sud u Beogradu potvrdio je presudu Prvog opãtinskog suda pokojoj je Republika Srbija odgovornaza ãtetu i duãevnu bol koju su pretpjele

izbjeglice nezakonitim hapãeçem i prisilnim upuñivaçem na teritorijuoruæanih sukoba. Zato je svakom od sedam tuæilaca duæna isplatiti odãtetuod po 10.000 dinara sa kamatom od

20. decembra 1996 – na koji je iznos(umjesto prvotno presuð enih120.000) smaçio odãtetni zahtjev.Ovom presudom je odbijena æalba

Republike Srbije koja je tvrdila da MUP Srbije nije nadleæan za mobili-zaciju i da je nije sporovodio u ý eto1995. Fond za humanitarno pravo,koji je u ime sedmorice nasilno mobi-liziranih izbjeglica zapoåeo ovaj

proces, najavio je zahtjev Vrhovnomsudu Srbije za reviziju postupka zbogstava Okruænog suda da je RepublikaSrbija isk ý uåivo odgovorna za ãtetuizazvanu liãeçem slobode i ograniåe-çem kretaça. U svom saopñeçu

Fond istiåe da se MUP Srbije nije og-raniåio samo na liãeçe slobode i og-

Mobilizacija pred sudom

Åovek koji jepobedio dræavu

tevo Boliñ jedan je od sedmoricekoji su na sudu pobjedili dræavu.Ima pedeset godina, æivi sa su-prugom i dvoje djece u Beãkoj,radi u Gradskom zelenilu u No-

vom Sadu. O svemu ãto ga je snaãlo govorimirno, bez goråine i bez bilo kakvog afek-tiraça.

PROLOGÆivjeli smo u Bjelovaru do 1992. Radio

sam u bjelovarskom Vrtu, lijepo zaraðivao.Fino se æivjelo. Ipak, morao sam se – da

Poziv za krajiãku vojsku sa zaglavý"Otadæbina te zove" stigao mi je za SveJovana 1994. Dijelili su ih odbornici iz Inðija. Åetvorica nas iz Beãke potpusmo dobrovoýno otiãli u Staru GradiãTamo nije bilo nikakvih posebnih akcijuglavnom su se davale straæe. Kuñi samvratio u åetvrtom mjesecu iste godine.

MOBILIZACIJAU ãestom mjesecu 1995. poåela je m

licija privoditi izbjeglice po Beãkoj. Hapsu po kuñama, pretraæivali tavane. Nekol

ÆIVOTSTEVO BOLIÑ: Vjerujemto sve ne bih ni pokrenuoda se iko bar izvinio

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


rekao je mojoj supruzi:"Gordana, pozdravi mi Ste-vu. Reci mu da ñu ga nañimakar se sakrio u miãju ru-pu". Kada su odveli kom-

ãije, sin Goran i ja smo sesami prijavili 12. juna 1995.Ne mogu se poæaliti na

tretman u miliciji. Oni sudobili spisak i hvatali poçemu. Popuçavali su ga.Iz Beãke – preko Inðije –prebaåeni smo u SremskuMitrovicu.

ÃKORPIJEU Vatrogasnom domu u

Mitrovici zatekao sam okosto ýudi. Tu su bila i åetiri

autobusa. Kad bi se nakupi-lo po pedest ýudi, autobusbi kretao.

Reåeno nam je da je dovoýan jedan izkuñe. Dakle, da izaberemo i dogovorimose – da li ñe otiñi moj sin ili ja. Tako samuspio sina vratiti kuñi.

Tu su nas åuvale neke "Ãkorpije" –imali su amblem ãkorpiona na crnim uni-formama. Ãamarali su, psovali, vrijeðali.Dozvola se morala traæiti i za WC. Dovo-dili su ýude sa lisicama na rukama; dvojicusu izbacili iz vozila kao dva trupca. Jedan je i raçen kad je pokuãao bjeæati.

U autobusu u kom sam ja bio bila sudvojica-trojica "Ãkorpija". Neãto prijeRaåe pokrili su oruæje; na granici su reklida idu dobrovoýci.

KRAJINADovezli su nas najprije na Plitvice.

Poslije sam bio meðu onim koji su raspore-ðeni u selo Bruvno kod Graåaca. Starjeãinesu nam bili rezervisti. Nekakve je obuke ibilo – ja sam postao niãandæija na minoba-caåu. Ãto da kaæem? Spavalo se u osnovnojãkoli na podu, hrana je bila loãa, higijenskiuvjeti nikakvi. Povremeno bi izlazili napoloæaje – reåeno je da mijeçamo Liåanekoji su puãtani da kose æito. Tamo bi bili

par dana, par noñi, pa bi se povlaåili – vid- jelo se da je neka igra u pitaçu. Niãtaposebno se nije deãavalo: s vremena na vr-ijeme su izlazile izviðaåke åete. Inaåe,

æivjelo se slobodno,u prijateýskim od-nosima sa starjeãi-nama.

OLUJABio sam 5. av-

gusta sa joã dvoji-com na straæi u bazi"Æeýava" nedalekood Bihaña. Oko polapet åuo sam ãapat umraku. Znaåi, Mus-limani su se privuk-li. Bacio sam bombui ispalio svih desetmetaka iz "papov-ke". Svi su skoåili –za minobacaåe, ba-cali bombe i zgrabiliãto je ko imao. Okodevet nam je nestalomunicije. Pokupili

bilo nas je ukupno 145: 120 dovedenih domañih.

ZAROBLJAVANJEIãli smo prema Korenici. Kad s

preãli preko Pýeãevice – e, tu su nas åekali. Upali smo pravo u muslimanzasjedu. Opkoýeni i sa praznim "papkama", morali smo se predati. Odmahnas skinuli do gola. Sve su nam uzeli:vac, zlatninu, obuñu, civilnu odjeñu urbama. Jedan koji je uzeo moju torbpotpuno novim stvarima rekao je: "Osam baã åekao". Imali smo i nove unime. Kad su ih uzeli, dali su nam neke s je prçe.

Bilo ih je koji su nas htjeli odmah lidirati. Meðutim, skoåio je çihov komai nije dao. Rekao je: "Trebaju da ispraskladiãte – poslije s çima radite ãto hote".

POSLJEDNJA VEÅERAI stvarno smo praznili skladiãte na

boju. U æivotu nisam vidio toliko piñaksa, marlbora – svega. Davali su nam jedemo i puãimo koliko hoñemo. Govsu: "Jedite, jedite, neñe vam viãe trebat

Osjeñao sam se nekako normalnsmrt je pred oåima, znam da nisam kriza ãto, a ceh moram platiti, razmiãýaporodici.

Poslije su stigla tri autobusa. Potrpnas. Svi sretni – neñe nas pobiti, mislivode nas na razmjenu. Meðutim, pognglava i sa rukama na leðima, stignemBihañ.

NEDJELJNIK MONITORU NOVOM BROJU DONOSI:

SUKOBI NA KOSOVU:- Ãta najavýuje zlokobno proýeñe

CRNA GORA I KOSOVSKA KRIZA:

- Plañaçe tuðih raåuna- Ðe idu crnogorski regruti, i koliko ih je veñ na Kosovu

PRIJETNJE NOVIM SANKCIJAMA:- Miloãeviñev strah jedina ãansa za mir

- Povratak u izolaciju i bijedu

EPILOG SUKOBA U SDA:- Predsjednikov debakl

KO PRODAJE OSTRVO SVETI MARKO:- Srpski ili crnogorski turistiåki draguý

- Predaja osumçiåenih za ratne zloåine

SABIRNI CENTAR: Autobusi za prevoz"dobrovoljaca" u Sremskoj Mitrovici 1995.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


postrojavali uza zid... Onda je doãao Atif Dudakoviñ (komandant Petog korpusa Ar-mije BiH). Rekao je da zna ko smo – da

nismo nikakvi dobrovoýci. Naredio je svojim da se prema nama ubuduñe postupa,kako kaæe, "konvencijski". I zaista, batinesu se smaçile, obroci poveñali.

U Bihañu sam se naistovarao ãlepera zaåitav æivot: stalno je stizala humanitar-na pomoñ – braãno, obuña, odjeña.Pravili smo i cestu, razvozili drva po-rodicama palih boraca. Bilo je svega.Ponekad nismo smjeli siñi sa kamiona –psovali su nam majku i vikali da smomi ti koji su im pobili sinove. Kad binas sprovodili bilo je zatråavaça imlañeça, a straæar se pravio da ne vidi

i ne åuje. Meðutim, bilo je i ýudi koji sunam sasvim normalo prilazili. Moramreñi i da su nas iz Meðunarodnog ko-miteta Crvenog krsta redovno obilazili ida su mnogo uåinili.

Nas 120 dovedenih iz Srbije razmje-çeno je 30. 10. 1995; onih 25 domañih je je ostalo viãe od mjesec dana.

Vratili smo se autobusima koje je prati-la milicija. Na doåeku su bili predsjednikopñine, pa iz vojnog odsjeka... Nismo mo-gli da ne negodujemo.

TUÆBA

hoñemo, damo punomoñ da se pokreneodãtetni postupak protiv Republike Srbije.

Kod mene je postojala ta iritacija da

ispada da niko nikoga nije hapsio. Naratiãtu su nam stizale vijesti da se u Srbijihapse dileri i kriminalci. Odvodili su naskao dezertere, da bi govorili da smo do-brovoýci.

Niko se naãim porodicama nije obra-tio ni sa kakvom podrãkom, bar da kaæeneku toplu rijeå. Niko se nije udostojio –ni iz mjesne zajednice, ni iz SUP-a, ni izRepublike... Nikoga nije zanimalo ãto sunam porodice bez ikakvih sredstava zaæivot.

Vjerujem da to sve ne bih ni pokrenuoda se iko bar izvinio da je pokazao bilo

SUDZastupala nas je advokat Zorka Bo

zan. Suðeçe je poåelo 11. oktobra 19

Sudija Vojkan Simiñ je bio objektivan i pristran. Zanimale su ga åetiri stvari: dnas je zaista hapsio MUP Srbije, da li sbili na ratiãtu, da li smo bili u logoru i dsmo razmjeçeni. I naãi iskazi i druga sv

doåeça sve su to potvrdili.Druga strana – advokat tuæenog

samo je sluãao, promatrao, nije imaotaça. Mislim da nije imao hrabrosti k je sve åuo – i on je åovjek. Presudadonesena 20. decembra 1996. Popãtinski sud u Beogradu dodjeodãtetu od po 120.000 dinara po stran

EPILOGKada smo razmjeçeni i vrañe

podjelili su nam uputnice za VMAsvoju nisam iskoristio. Meðutim, onih koji jesu, znam da su im tamo, k

su ih pregledali, rekli da su invalidi. Kai ne bi bili invalidi kad smo toliko puta prebijani i tuåeni. Ja sam u logoru izgudvadeset kila.

Ne radi se ovdje o novcu. Nema para koje mogu platiti jedan dan u logoruda ne pomenem sve ostalo ãto nas je snlo. Meðutim, moram priznati da osjeñveliku satisfakciju Ja sam svoje doka

Bilo ih je koji su nas htjeliodmah likvidirati. Meðutim,skoåio je çihov komandir inije dao. Rekao je: "Trebaju

da isprazne skladiãte – poslijes çima radite ãto hoñete".

PRINUDNI INVALIDI:Mirko Drljaåa u bolnici uSremskoj Mitrovici 1995.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


koji åim je u pitaçu bilo koji incidenuåesnicima razliåite boje koæe piãu o rasmotivima, åak i kada je to najåeãñe obkafanska tuåa pod uticajem alkohola. Pobjavýene vesti, nikoga viãe ne intere

rezultati istrage. Predstavnik policije iz Bilustrovao je praksu sluåajem sina libijsdiplomate koji je izjavio da ga je napala pa "skinhedsa". Vest je senzacionalno ptrujala kroz sve medije, a posle viãe niknije interesovalo ãto je istraga pokazala tuåi uopãte nisu uåestvovali "skinhedsi"

je guævu isprovocirao sin libijskog dipmate zbog jedne devojke.

Ne negirajuñi priliånu meru rasnetrpeýivosti u åeãkom druãtvu, psiholsudski veãtak Karel Humhal smatra da Rtrenutnu situaciju potenciraju kako bi nali vlasti na ãto veñe ustupke – i to åine vma dobro: "Rasizam i ksenofobija imduboke korene. To su ostaci prastarog pitivnog ponaãaça. Svako ko je drugaåiji nostavno ne spada u 'gomilu', to je konkucija na naãoj teritoriji", tumaåi Humhnavodi primer kada se delila federacija Åi Slovaka: "Neoåekivano su se pojasnaæniji oseñaji pripadnosti svome naronetrpeýivost prema onom drugom. Logimiãýeçe je prestalo da funkcioniãe, påak i ýudi koji su mislili da za tako nenisu sposobni, frenetiåno vikali u gomil

Sociolozi smatraju da rasnu netrpeýiprema "åeãkim graðanima tamnije bkoæe" najveñim delom stvara ãtampa, gdnajåeãñe istiåe da je poåinilac – Romstvara utisak u javnosti o çihovoj sklonka kriminalu.

"Pogreãno je govoriti o romskom krnalu, kad se veñ ne govori odvojeno o 'bekriminalu. To je ista vrsta gluposti kao kNemci u svojim radçama istiåu upozoreÅesi, ne kradite! Åehe, naravno, to vreðane kradu svi, a nisu svesni da oni sami nanaåin razmiãýaju o Ukrajincima, Vijetncima i Romima", istiåe psiholog Petar Pe

Staçislav Danijel, Rom, kapetan po je, tvrdi da nikada nije osetio rasnu netrpvost ni od kolega, ni od kriminalaca kohapsio. Kaæe da se stidi kada dozna dRomi opet neãto uåinili, ali da bi mnogo trebalo da se stide "oni koji nisu Romi".

jviãe ga ýuti kada se u informaciji navod je kradýivac – Rom: "Nigde joã niproåitao da je uhvañen 'beli kdradýivac'"

Serija incidenata sa rasnim motivimizaziva strah samo kod Roma. Viãe åe

jevrejskih druãtava izrazilo je zabrinuzbog blagog postupka vlasti u suzbijaçutivnosti grupa koje ispoýavaju simptomecistiåke ideologije. "Kad neko goni Ronaãe iskustvo govori da do hajke na Jevnije daleko" izjavio je predsednik F

Åeãka rasna lavina

Treba li sesunåati ovog leta"Pogreãno je govoriti o romskom kriminalu, kad se veñ ne govori

odvojeno o 'belom' kriminalu. To je ista vrsta gluposti kao kadaNemci u svojim radçama istiåu upozoreçe: Åesi, ne kradite!"

nepopularnosti Roma zbog çihove izrazitesklonosti ka kriminalu.

Nekoliko incidenata koje su, poslezbivaça u Vrhlabima, isprovocirali Romi,åak i napad na policiju, a posebno åiçenicada su u tome uzeli masovnog uåeãña, uticalisu na ãtampu da postavi dramatiåno pitaçe:preti li to sukob izmeðu Roma i "beleveñine", kao korak oåajnika bez zaãtite, iliodmazda za netrpeýivost?

"Nervoza u romskoj zajednici je sveveña. Preovlaðuje stav – 'kako oni nama takoi mi çima'. Ljudi su puni unutraãçe napeto-sti, pa i sitnica moæe dovesti do katastrofe",tumaåi raspoloæeçe "maçine tamnije bojekoæe" romski aktivista Ondræej Giça.

I kriminalisti i sociolozi se, meðutim,slaæu da se broj rasno motivisanih zloåina ustvari nije poveñao. Tvrde, åak, da u druãtvu,posle otvaraça, ima maçe rasizma, ali supojedinci koji su oduvek bili rasistiåki nas-trojeni sada agresivniji i brutalniji. Sporostpostupaka prema poåiniocima istraæni i pra-vosudni organi pravdaju åiçenicom da ninajiskusniji pravnici ne mogu brzo i efikas

u skoro, u malom åeãkom gradiñuVrhlabi doãlo je do surovog zloåinaiz rasistiåkih pobuda. Grupa "skin-T

hedsa" pretukla je i bacila u vodu Romkiçu,majku åetvoro dece. Sluåajna prolaznica,koja je, sluåaj je tako hteo, i novinar, bacilase poærtvovano u ledenu vodu, ali je brzaplaninska reka ostavila decu bez majke, anovinarka je prevezena u bolnicu u teãkomstaçu.

Deo javnosti ogoråen je uåestaloãñu in-cidenata izmeðu "golih lobaça" i Roma. Or-ganizacije za ýudska prava istiåu da je ovanetrpeýivost odnela i dvadesetu ærtvu. Romisu uplaãeni i ogoråeni. Moæda najefektnijuilustraciju trenutnog raspoloæeça "åeãkihgraðana tamnije boje koæe" dala je pred TVkamerama susetka ubijene Romke. "To nijezloåin sa rasnim motivom, to je sada veñkanibalizam".

Posledçi surovi dogaðaj, kao grudvicaizazova, rastao je iz dana u dan do velikepolitiåke i medijske lavine, koja je poåela daruãi tradicionalne institucije uzdræanosti ineutralnosti Deo javnosti koji dræi do ýud

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Lokalna slikaDan prvi, sumrak. Devet likova razliåitog i meãanog porek

jedan pas (Kosta) kriæanog podrijetla, ponukani tek sklopýenpoznanstvom i protreseni groznicom prkosa i dobre voýe, u jedn(doduãe karavan) automobilu bivaju zaustavýeni i oãtrim drilom p

trojeni na raport komandiru lok. policije. Nakon objaãçeça daipak nije autobus i da se polovica (ukýuåujuñi Kostu) ilegalno voka putniåkim vozilom registrovanim za pet osoba, sledi novi ãokpatrolu – dokumenta. Raznorodna: hrvatska, makedonska, slovenka, italijanska, austrijska, BiH... "Desant na Boku!" – åinilo sehvatamo misli koje su se usled iznenaðeça (i panike?) malne otavale na licima åuvara reda. Meðutim, facijalni grå izazvan neobiom pojavom desantne jedinice, poåeo je ubrzo da se razvlaåopuãteni i odobravajuñi osmeh, izazvan definitivnim zakýuåkombezopasnosti date ekipe. Okrenulo se na ãalu i priåu åija je posledbila obostrana simpatija, koja se produbýivala u narednih nekoldana, te se kontrolni punkt pretvorio u check point za razmenu dobæeýa, ãala, flerta i po koje nezvaniåne åaãice loze.

Ãkola mira u Bijeloj U organizaciji Balkan NGO Centra Beograd i Kreativne

grupe mladih XXL, u Bijeloj je krajem februara i poåetkommarta odræana Ãkola mira, dvanaesta po redu, ali prva u Jugo-slaviji.

Ãkola mira je poåela kada i rat 1991. godine, i to u Hr-vatskoj, zahvaýujuñi entuzijazmu umirovýenog profesoralegende Gorskog Kotara gospodina Fraçe Staråeviña.

U proteklih sedam godina Ãkola mira se odræavala uMrkopoýu, a od ove i u BiH i Jugoslaviji. Tema Ãkole miraBijela 98. bila su ýudska prava (prva generacija Poveýa UN iz1948. godine), i to gledana kroz prizmu medija.

Uåesnici (sto trideset) bili su sredçoãkolci i studenti. Prviput od raspada Jugoslavije susrele su se generacije iz bivãihrepublika, stasale u ratu ili çegovom okruæeçu. Projekat jeostvaren u saradçi sa Fondom za otvoreno druãtvo Jugo-slavije i uz nesebiånu saradçu institucija i organizacija Re-publike Crne Gore. Kreativni radovi sa novinarske, foto, vid-

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


NAÃA BORBA

BLIC

Formula 1

Bolidi ponovo leteNova, 49. sezona poåela je prema oåekivaçima: favoriti nisupobedili, a Mihaelu Ãumaheru je otkazao ferari

Ali, to veñ spada u normalne pojave uovom sportu. Niko nije pobedio dok kona-åno ne proðe prvi kroz ciý, poãto mo-guñnosti da se desi neãto nepredviðeno imabezbroj.

"DAN SREBRNIH STRELA": "Me-rcedes" je davno otiãao iz Formule 1, pos-

le Fanða, ali nije napustio sport. Njihovimotori i automobili uåestvovali su uraznim kategorijama autosporta sa velikimuspehom. Najveñi je, svakako, bio otkriñedvojice talentovanih nemaåkih vozaåa, Mi-haela Ãumahera i Hajnca Haralda Frence-na. Njihov sportski rukovodilac PeterZauber postao je kasnije jedan od vlasnikatimova u Formuli 1, a na çegov tim"Zauber" i u ovoj i u narednim sezonamatreba posebno obrañati paæçu. Bilo je pi-taçe dana kada ñe se "Mercedes" vratiti u

Formulu 1. Nemaåka opreznost navel je da se ne vrate kao ekipa, nego isporuåilac motora. Idealni tim za ekspment bio je "Meklaren".

Posle odlaska velikana koji su le

stazama u "meklaren" bolidima: NiLaude, Alena Prosta i Ajrtona Sene, ekipa je pala na niske grane. Napustio ibogati sponzor duvanska industrija "FMoris", a "meklaren" bolidi dobili su bFanðove "srebrne strele". Nemce je zahtila euforija. Prvi talas nacionalnog oãevýeça sopstvenim vozilom brzoproãao. Bolid i motor se nisu uklapali.

Zaista veoma talentovani finski voMika Hekinen, koji u "Meklarenu" godma gradi karijeru, i mladi kolegaÃkotske Dejvid Kulthard, koji je reputastekao pobedama u timu "Vilijams", bi

nemoñni. "Srebrne strele" su letele stma, a onda bi motor, po pravilu, splodirao kada je pobeda veñ bila izveTaj trend se, naæalost, moæe oåekivatovoj godini. Ova tvrdça svakako deparadoksalno kada se pogleda sam poåove sezone. U prvoj trci, 8. marta u Mburnu, za Veliku nagradu Australije, bo"meklaren" su bili superiorni na trenima, u kvalifikacijama i u trci. Od startaciýa su se dvojica vozaåa "Meklarena"rila za pobedu. Vodio je Mika Hekinen

Uovoj generaciji vozaåa ne postavýase pitaçe najboýeg. Mihael Ãuma-her je dvostruki prvak sveta i niko

ne razmiãýa o tome da li ñe on i treñi putosvojiti titulu nego kada ñe se to dogoditi.Po logici, to bi moralo da se dogodi u ovojsezoni. Uslovi su ispuçeni, ali i u Formuli

1 vaæe Marfijevi zakoni. Otkad je "Mer-cedes" napustio aktivno uåeãñe u Formuli1, nemaåke firme su sa malo uspehapokuãavale da se kao proizvoðaåi motoraukýuåe u timove najbræeg sporta. Ali, tamonije bilo mesta za çih. Carovali su drugi.

U posledçih nekoliko godina domi-nacija "reno" motora bila je tako velika da je postala bolna. Zahvaýujuñi çima timVilijams je bio toliko superioran da jepobeðivao i onda kada je bilo skoro izves-no da ñe pobediti neko drugi.

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


je Dejvid Kulthard preuzeo prvo mesto, jer je vodeñem Hekinenu javýeno da doðe nazamenu guma, iako mehaniåari nisu bilispremni! Da podsetimo, "Meklaren" imanemaåki motor, ali je tim britanski, tako da

ovakva organizaciona katastrofa nije prev-eliki ãok. U starom loãem maniru oveekipe kasnije je Kulthardu javýeno da bi"bio red da pusti kolegu da pobedi, jergreãka nije çegova", ãto je mladi Ãkotl-anðanin prihvatio.

"FERARI" OPET PUCA: Ova priåatipiåna za staze Formule 1 ima mnogo jaåupozadinu. Dvojica vozaåa "srebrnih strela"su na kraju trke za åitav krug prestigli pra-tioce, meðu kojima su bili i dosad nepobe-divi "vilijams" bolidi. Zvaniåni prvak sve-ta Æak Vilnev bio je s mukom peti.

Naravno, Mihaelu Ãumaheru je otka-

zao motor. Ovo je sasvim oåekivana poja-va, jer se bolid "ferari" veñ godinama nemeça. To je najosetýivija i najprefiçenijamaãina u Formuli 1, koja ñe ili postizatinemoguñe ili ñe, ãto je åeãñe, jednostavnopuñi. Mihael Ãumaher ima koçske æivce imoæe dugo da åeka. On ne gleda pasivnonastanak nove maãine u svom bolidu, veñvuåe sve konce u tehniåkom sektoru ekipe"Ferari". Sve promene u ovom timu idusporo, ali ne toliko sporo da ih neñemouskoro primetiti.

Svi ýubiteýi Formule 1 znaju: pravilobroj jedan glasi – ne pravi pravila, a ako ihveñ praviã, neka budu odgovarajuña, daklenepredvidiva.

I proãle godine je na poåetku sezonestazom u Australiji letela "srebrna strela"sa Dejvidom Kulthardom, a "ferari" i "vil-ijams" su se muåili u pozadini. Daýi toksezone bio je mnogo drugaåiji.

Poenta ovogodiãçe priåe je u novimpravilima: tokom zimske sezone svi timovisu danonoñno radili na izradi novih bolida.U najkrañem: ãirina vozila je smaçena sa200 na 180cm (zbog åega danas izgledajupriliåno nezgrapno), gume su drastiåno

izmeçene, a najvaænija promena se svodina uvoðeçe obaveznih profila sa visokimreýefom. Sve ovo je uraðeno zbog pov-eñaça bezbednosti. Da bi se smaçilebrzine bolida, koje veñ postaju opasne, jer je teãko kontrolisati ishod neopreznog ul-aska u krivinu, izmeçene gume prisiýava- ju vozaåa da u krivinama ranije koåi. Uæibolidi teoretski omoguñuju viãe prostora zapreticaçe, jer je u posledçe vreme postalonaporno gledati kolone vozaåa koji iz kru-ga u krug pokuãavaju da prestignu onogaispred sebe. Druga strana medaýe: uæi bo-lidi lete na pravcima, pa ñe uskoro postati

bacuju sa staze vozaåa ispred sebe. U For-muli 1 se, dakle, po jutru dan ne poznaje izato treba biti mnogo oprezan da se nepadne u zamku prebrzog zakýuåivaça.

ÃUMI – DA ILI NE: Dilema sa poået-

ka teksta je jednostavna: hoñe li Ãumaher uovoj sezoni treñi put postati prvak sveta. Ponepredvidivim pravilima Formule 1 odgo-vor bi morao da glasi: da. "Ferari",naravno, nije doteran kako treba, ali to nijenovost. Sigurno je da slavna italijanskaekipa u ovoj godini mora da napravi bolidkoji ñe takvom vozaåu omoguñiti dadonese titulu. Mnogo je znakova kojipokazuju da ñe se to i dogoditi, jer jeperiod prilagoðavaça åoveka imaãine veñ proãao. Zato, oåekujtemnoga iznenaðeça iz italijanskoggradiña Maranelo, u kome ulogu ãefa

ima Mikele Ãumakere (Ãumi u verzijiferarista). Tim "Vilijams" ima isti mo-tor ("reno" raðen pod licencnim imen-om "mekakrom"), isti bolid (koji joãnije doteran), novu boju – crvenu,koja je ukradena (kako kaæu u "Ferar-iju"), odnosno preslikana sa kutije cig-areta "Vinfild" duvanskog sponzora(dosad su reklamirane plavo-belekutije cigareta, pa je i bolid bio takav).

Naravno, ovaj tim ima i dva istavozaåa. Æak Vilnev, prvak sveta za1997. godinu i Hajnc Harald Frencen.Vilnev nam je ostao mnogo duæan uproãloj sezoni. On zaista åesto voli dakaæe da oboæava rizik i opasnost, ali mito na stazama ne uspevamo da vidimo.Nema sumçe da se radi o vrhunskomvozaåu i negiraçe toga nije ciý ove an-alize. Vilnevu su pobede suviãe åestodolazile servirane na taçiru, a on je imaotehniåke moguñnosti da ih i pokupi. To nijeçegova krivica, niti je neobiåna pojava uFormuli 1, ali zakýuåak ostaje: izreåeno tre-ba i ostvariti, a na to ñemo joã priåekati.

NEMAC MOÆE SVE: Hajnc HaraldFrencen je veåiti drugi i ovo je sezona u

kojoj bi mogao i morao to da promeni.Drugi u timu, iza Vilneva, jer je tako odre-ðeno timskim rasporedom i diktatom, ali idrugi nemaåki vozaå iza Mihaela Ãuma-hera, ãto za posledicu ima neizdræivepritiske. Po vekovnoj devizi "Nemac moæesve", od nesreñnog Frencena nemaåka jav-nost (åitaj: opaka ãtampa i televizija) traæinemoguñe. Da bi se uopãte suprotstavionemaåkom rivalu Frencen mora ubedýivoda pobeðuje svog klupskog kolegu Vilne-va. Tek onda bi mogao da dobije zelenosvetlo iz tima, a to je joã daleko. Na poået-ku sezone Frencen je treñi, a to je veñ

hirovi Formule 1, kojima se na kraju zone svi slatko smeju.

Raniji prvak sveta Dejmon Hil je proãle godine uãao u grupu vozaåa koji voze za slavu nego za novac, a takvi ne t

ju dugo u ovom sportu" (Æak Vilnekolegama). Posle propale sezone u "Erzu", åeka ga repriza u neãto boýem ti"Dæordan", ali uz viãe problema.

Drugi vozaå tog tima je Ralf Ãumahmlaði brat zna se åiji, koji ne vozi za vac. Svakome ko se igrom sluåaja umeã"nemaåko prvenstvo Formule 1" prete

liki izazovi, a ærtva bi u ovom sluåmogao da bude baã Hil.

Pomenimo na kraju i mlade snaÐankarlo Fizikela je veñ prelaskom u t"Beneton" mnogo ostvario. Italijanvozaå u italijanskom timu je veliki sankada se takvi snovi realizuju, rezul

mogu da budu lepi. Uz çega je u timmladi Aleksandar Vurc, nastavýaå slavaustrijske ãkole Nikija Laude. Ako sladaju nervozu "beneton" bolida (okroñeçe divýeg koça poãlo je dosadrukom samo Mihaelu Ãumaheru) u ranfazi prvenstva, gledañemo ih na pobniåkom postoýu. Favoriti iz senke su ÆAlezi i Dæoni Herbert u timu "Zaub(podseñamo: motor "petronas" ovog ti je motor "ferari") i Edi Ervajn, tihi kolMihaela Ãumahera u timu "Ferari".

Åeka nas lepa i neizvesna sezona. Pola je prema oåekivaçima, a to znaåi da

KA VRHU: Mika Hakinen proslavlja pobedu R E U T E R S

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Eã, sada predavaå na St. AntonyColledge u Oksfordu je u Savezndirekciji za pisanu zaostavãinu Sluædræavne bezbednosti bivãe NemaåDemokratske Republike u Berlinu (s

rañeno nazvanu Gaukova direkcijnaãao svoj liåni dosje koji je Staziçemu napravio osamdesetih; otkriodouãnike koji su o çemu izveãtavalsreo ih; saznao neãto o tome zaãto oni saraðivali s policijom i neãto o tomkako prema çima postupaju ýudi ksada otkrivaju da su bili predmcinkareça; upoznao bivãe policajcuporedio svoj liåni dnevnik sa 3stranica obimnim dosjeom u kome nosi ime "Romeo"...

DOKUMENTI

eåitost tog mesta upotpuça-valo je druãtvo EberhardaHaufea i çegove porodice, sakojom sam se ãetao po timparkovima i posetio zamakR

Kohberg. Eberhard Haufe je bio sitan,krhak åovek koji se izraæavao na precizani pomalo staromodan naåin. Od kada je izpolitiåkih razloga otpuãten sa Lajpciãkoguniverziteta krajem pedesetih godina, izdr-æavao se od lektorisaça, radeñi na izdaçi-

ma nemaåkih klasika i çegovog miýenikaJohanesa Bobrovskog, pesnika evropskogistoka.

Tokom tih ãetçi, sa æarom smo vodilirazgovore o kçigama, idejama i politici,kakve sam inaåe åesto vodio sa intelektu-alcima i sveãtenicima u Evropi izagvozdene zavese, ali maçe åesto na Za-padu. Druæeçe sa doktorom Haufeomdavalo je posebnu draæ ovoj mojoj posetiVajmaru, i dok smo se ãetali Tifurt parkomosetio sam jasno da sedokosi, delikatniåovek pored mene nije samo vrsnipoznavalac intelektualaca klasiånog Vaj-

mara; on je i sam jedan od çih. Pred-stavýao je jednu nit tog trajaça, a naãrazgovor se protezao na dva veka unazad.Razgovor koji je u svojoj sræi nastojao daotkrije istinsko znaåeçe jednog sred-iãçeg, ali teãko uhvatýivog konceptanemaåkih pisaca i mislilaca od Herdera doTomasa Mana: Humanitat . (Doslovno,"humanost", ali sa velikim H).

Za razliku od istoånonemaåkih kçiga-vodiåa za Vajmar, Dr Haufe nije imao ni-kakvih iluzija da je Humanitat na bilo kojinaåin utelovýen u reæimu Nemaåke De-

mokratske Republike – mada su staviliGetea na svoju novåanicu od 20 maraka.Ovaj reæim je, za çega, bio sama negacijahumanosti. Priåao mi je o tome kako Staziotvara pisma i prisluãkuje telefonskerazgovore, i o çegovoj liånoj dugo-godiãçoj borbi sa cenzorima, koji su ima-li primedbe i za kçigu koju je on prirediopod naslovom Nemaåka pisma iz Italije.NDR je pokuãavala da u praksi sprovedeideoloãko naåelo Kurta Hagera da viãe nepostoji jedan nemaåki narod, veñ odvojeni"socijalistiåki narod" i "kapitalistiåki nar-od" – otud kampaça da se ukloni pridev

çena procena dr i gospoðe Haufe: "Oosobe se karakteriãu buræoaskim æivotstilom... Smatram da informacije prihv

ju od SRN (Zapadna Nemaåka) masovmedija." Meðutim, ona istiåe da oni nneprijateýski nastrojeni prema "nadruãtvenom sistemu". Najzad, ona nlaãava potrebu da se zaãtiti izvor (to jona) zato ãto "samo naãe dve porodznaju za posetu ovog Engleza". Poslkopiju ovog izveãtaja u Berlin, potpovnik Mareã, naåelnik erfurtske kanceije kontraobaveãtajne sluæbe, primeñujsu Haufovi sada pod istragom çegove

dinice.Mesec dana kasnije, "Mihaela" izve

va o mojoj sledeñoj poseti HaufoviTom prilikom navodno nisam uspeoprepoznam dr Georgovu ñerku iz prbraka, koju sam veñ prethodno sreo ksam bio u poseti bivãoj gospoði Filbi. "haela" kaæe da sam se tada veoma postii nisam mogao da smislim neko ubedýobjaãçeçe da li sam zaista zainteresoza jevrejski otpor nacizmu ili za Kimabija. (Odgovor je bio: za oba.) Takoðsaznala od gospoðe Haufe da sam ih po

vo posetio i otiãao u ãetçu do Geteogroba sa çihovim sinom Kristofom, je tada studirao u Jeni. U dnu straporuånik Kincel predlaæe daýe mere ktreba preduzeti. One ukýuåuju da se "haela" uputi kako da daýe razvija konsa mnom i da se pomnije posmatra KriHaufe u Jeni. Za çega, studenta iz sumçive porodice, ovo je moglo da ozbiýne posledice. U tom sistemu,nekoliko crnih mrýa kod Stazija moglda dovede do otpuãtaça sa fakulteta. Iprimera kako je "Mihaelino" bezazlbrbýaçe moglo da ugrozi nekog ko

Dosje 4nu kçiæicu koju je sam priredio. Ona leæina mom stolu dok ovo piãem. Pod naslo-vom Istina u nevreme, ona sadræiaforizme, kratke prozne komade i esej "Opublicitetu" dugo zanemarivanog nem-aåkog pisca s poåetka devetnaestog vekaKarla Gustava Johmana. Rodom iz Rige,delom inspirisan svojim iskustvomæivýeça u Engleskoj tokom uzburkanihgodina od 1812. do 1814, Johmanstrastveno brani politiåki znaåaj slobodnoggovora. U uredniåkom postscriptumu iz1975, Haufe je, koristeñi finu dvosmisle-nost, uspeo da provuåe ova subverzivna

shvataça pored cenzora: "I pored toga ãto je (Johman) govorio iz tame nerazvijenog,skuåenog buræoaskog sveta, on je takoðegovorio i joã uvek govori nevinim glasomintelektualnog integriteta i åeæçe. Javnomçeçe joã uvek nije bilo prepoznatýivokao 'laæna svest', kao maska za åistoburæoaski klasni interes, kao ãto ñe polageneracije kasnije postati jasno za mladogMarksa". Njegovi åitaoci, sa dugimiskustvom åitaça izmeðu redova, odmahsu shvatili poruku, i prvo izdaçe ovekçige rasprodato je za tili åas.

Na prvom, praznom listu mog primer-ka nalazim posvetu ispisanu sitnim, ured-nim rukopisom: "Tamo gde se za istinumora boriti, tamo je ona veñ pobedila, K.G. Johman. Verujuñi u istinitost ove isliånih misli, srdaåno posveñeno TimotijuGartonu Eãu, od Eberharda Haufea, Vaj-mar, 27. IV 80."

Nezaboravna i veoma dirýiva poseta.Ali, to tako ne izgleda u Stazijevom iz-veãtaju od "Mihaele". Ovde se ja pojav-ýujem kao nevaspitani i nedobrodoãligost: "Uveåe je G. ignorisao diskretnenaznake da je porodica H. smatrala razgo-

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Prolazi joã jedan mesec i ovaj put "Mi-haela" prenosi tekst razglednice koju samim poslao, dajuñi moj broj telefona u Is-toånom i Zapadnom Berlinu. Mere kojetreba da se preduzmu ukýuåuju an-

gaæovaçe ministarstva u Berlinu da prov-ere ove telefonske brojeve. Kada jeodeýeçe II/9 odgovorilo da mora biti da

je IM pogreãno proåitao brojeve, erfurtskakancelarija ãaýe fotokopiju dotiånerazglednice, primeñujuñi oholo: "Infor-macija koju je naã IM dao ovim jepotvrðena." U potpisu, potpukovnikMareã. Ova apsurdna birokratska zavrzla-ma traje dva meseca, od juna do avgusta,tokom kojih sam uspeo da zavrãim prik-upýaçe materijala za svoju kçigu i kren-uo za Italiju da poånem da piãem.

Petnaest godina kasnije, ãaýem kopijeovih dokumenata Haufovima, uz ob-

jaãçeçe da nameravam da piãem o svomdosjeu, i da bih æeleo da ih ponovoposetim u Vajmaru i da pitam "Mihaelu" –ako je ona joã uvek tamo – zaãto je to radi-la i ãta ima da kaæe u svoju odbranu.Naravno, shvatiñu ukoliko oni nemaju na-klonosti prema takvom poduhvatu. Ali pr-ijateýska posveta u pokloçenom miprimerku Johmanove Istine u nevremenavodi me da se ponadam da moja poseta1980. nije bila tako nedobrodoãla kao ãtoto izgleda u Stazijevom dosjeu.

Kada sam neãto kasnije telefonirao, izKenigsvintera na Rajni, dr Haufe kaæe dañe im biti vrlo drago da me ponovo vide.Iznajmýujem kola i odlazim u Vajmar.Haufovi me pozdravýaju u Kranah ulici sasvom toplinom koju pamtim od pre petn-aest godina. Uveravaju me da mojatadaãça poseta ni u kom sluåaju nije bilanedobrodoãla. "Pokuãavali smo da se seti-mo", kaæe energiåna gospoða Haufe. "To

je zapravo bilo na dan Kristofovog 25-og

roðendana. Postavili smo sveåani sto istavili sveñe. Onda ste se vi pojavili navratima. Uvela sam vas u sobu, señam se,smestila sam vas za taj sto tamo i donelasam vam posluæeçe." Opet prustovski

efekat. "Bili ste pomalo rezervisani, alisvakako niste bili nametýivi kao ãto vasona opisuje."

Priåamo neko vreme o celom tom pro-cesu sa dosjeima i o tome kako se nositi sakomunistiåkim nasleðem. Podseñaju meda je lokalni ãtab Stazijeve sluæbe bezbed-nosti bio smeãten na drugom kraju ove isteulice. I tako je Vajmar opet dom dva ek-strema. Dr Haufe na ovom kraju Kranahulice, odmah pored grobýa, gde su Gete iÃiler sahraçeni, a Stazi na drugom krajuulice. Stazi je bio smeãten u lepoj vili zakoju je nacrt uradio Henri van der Velde,kao i za obliæçu Niåeovu arhivu. Dosjei oHaufovima uniãteni su pre nego ãto suzgradu zauzeli lokalni meãtani – Haufovimeðu çima – 5. decembra 1989. AliGaukova direkcija naãla je raniji dosje oisterivaçu Haufa sa Lajpciãkog univerz-iteta 1957-58, ãto je predstavýalo kraj çe-gove akademske karijere.

Prijavio ga je, meðu ostalima, izvesnidr Varmbir, predavaå marksizma ileçinizma. Naãavãi çegovu adresu u tele-fonskom imeniku Lajpciga, dr Haufe mu

je poslao kopije relevantnih strana. Dr

Varmbir je odgovorio, izviçavajuñi se, ali je priloæio i kopije strana iz sopstvenogdosjea na kojima je opisano kako je i onsam dobio otkaz sa univerziteta 1974,usled sve viãe kritiånih stavova i potomåak bio osuðen na dve godine zatvorazbog "antidræavne agitacije". Sada je drVarmbir podneo molbu za rehabilitaciju i,Eberhard Haufe kaæe: "Ne bih voleo da jabudem taj koji treba da presudi o çego-vom sluåaju".

Ali ãta je sa "Mihaelom"? Pa, kaæe gpoða Haufe, oni nikada nisu bili bliski p

jateýi. Prijateýstvo je postojalo sa dr Gegom, koji se jednog dana pojavio na çhovim vratima sa svojom ñerkom i rek

"Preporuåili su mi vas kao pedijatra." ona sada veruje da ga je Stazi poslao. je bio zanimýiv, pametan i duhovit. Pledçi put su ga videli kada je doãaoåestita dr Haufu pedeseti roðendan 19U to vreme vladala je nestaãica mesa,bio je tu neki mesar koji je za svoje odmuãterije spremao hladne nareske iGeorg je doneo taçir sa tim narescima

Ona je, za razliku od çega, bila proi sebiåna. I, kaæe gospoða Haufe, jauvreðenim tonom, ona je imala obrazakaæe Staziju da mi æivimo "buræoaskæivotnim stilom"! A ja sam ustajala u ãsati izjutra da sredim stan pre nego odem na posao, dok se ona baãkarila

Zamku i zapoãýavala kuñnu pomoñniãto je u to vreme bilo vrlo neobiånopored svega toga da ona kaæe çimasmo mi æiveli buræoaskim æivotnstilom...

Kao viãi dræavni sluæbenik, "Mihae je svakako bila obavezna da saraðujeStazijem, ali nije morala da bude IM. Zto je to radila? Verovatno zbog svoje kijere. Nakon muæevýeve smrti napredola je i dobila poloæaj u dræavnoj trgov

umetniåkim predmetima u Berlinu. ovom poloæaju bila je u bliskoj veziozloglaãenim Stazijevim pukovnikAleksandrom Ãalk-Golodkovskim, ko

je bio poveren zadatak da doðe do ãto våvrste valute za do grla zaduæenu komnistiåku dræavu, i to kako zna i ume. Hfovi viãe nisu imali kontakata sa çom,moæda ñu uspeti da je naðem u telefoskom imeniku Berlina...

KR

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


filmovanje

skeniranje

priprema zaãtampu

design

ilustacije

postavljanje iorganizacija Doffice i internsistema

arhiviranjeelektronskih

Gra†åki

CentarVreme

i v a n

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


K

REAGOVANJA

Dobri naslednici

darnim ñutaçem. U trenutku kada srpskvlast zapoåiçe kosovski masakr to se natavýa i izaziva najdubýu muåninu. Priznajem da nije lako nekome ko ni ranijekada je bilo potrebno maçe hrabrost

nije preuzimao rizik: potruditi se da izgubiã sve izmeðu dinastopojca BeñkoviñaPalavestre koji u seriji kritiåki izmiãýåak i kritiåki patriotizam ne bi li se domogao joã kojeg PEN kongresa, relativn

je lak posao sa trajnim posledicama. Amnogi su ga preuzeli, po cenu svojih kaijera, odlaska zauvek ili malo krañe, gubýeça posla, drugova, udobnosti, ogromnog novog rada, da o prerano umrlim i ngovorim. Zaãto bi to bilo tako teãko åoveku koji misli samo u globalno-internacionalistiåko-hiýadugodiãçim dimenzijma? Uglavnom zato ãto se laæno predstavýa.

Sadræaj ideja Svetislava Basare o kuturi i civilizaciji svodi se na nepromiãýeno hriãñanstvo, poseýaåeni monarhizami nesumçivi rasizam. Laiånost kultureobrazovaça nije neãto o åemu bi se ozbiýno raspravýalo na kraju 20. veka. Pra

vi vernici nemaju potrebda se iskazuju izvan protora i vremena kulta, dakle intime. Intelektualanema ãta drugo da radi sverom u svome poslsem da je izuåava. Branteýi monarhije u uhodanim evropskim monarh

jama imaju samo jedarelativno ubedýiv razlo– drugi se viãe i ne pomçu – a to je skupoña eventualnih promena. Dob

kraýevi i prinåevi odliåno funkcioniãu izbegliåkim logorima i ãire, ako uspevajda na svoje ime i ugled sakupe pare za ugroæene, ali nemaju ãta da traæe u debatamintelektualaca. Azijatizam, ãta god tznaåilo, nije viãe legitmni termin za bilkakvu razumnu raspravu. To ãto SvetislaBasara bez oklevaça mene stavýa u katgoriju turskog (Ibret-hanuma sa seizompandan ajatolahu Ñosiñu ) samo pokazujkatastrofalnu zaostalost u prostoru i vremenu: provincijalnost i rasizam su dobprijateýi. To je istovremeno taåka u kojose, kako Ljiýana Ðurðiñ i tvrdi, pokazujisto iskeæeno nacionalistiåko lice, nezadovoýno dimenzijama svoga dela opãte

ada sam poslala komentar ålankaLjiýane Ðurðiñ novosadskom"Nezavisnom" – koji je ýubaz-

noãñu obe redakcije osvanuo u "Vreme-nu" – smatrala sam da treba ukazati presvega na hrabrost i na izdvojenost Ljiý-ane Ðurðiñ iz tekuñih igara moñi na kçi-æevnoj pijaci u Beogradu. Proåitavãi dva

nastavka feýtona Svetislava Basare u"Dnevnom Telegrafu" (nastavak 19. i 20),smatram neophodnim da istaknem itaånost çenih procena. Nije dakle reå oodgovoru, veñ o odreðeçu poloæaja, i utome smislu Svetislav Basara i nije glavnatema: glavna tema ovoga priloga je kakoda se prekine sa podmetnutom tezom odijalogu i civilnom druãtvu. Kultura u Sr-biji danas nije ni na koji naåin unitarna iprikazivati je kao jedinstveno podruåjemoæe samo nacionalista. Naprotiv, kakodanas ne postoje ni u tragovima uslovi zapoåetak razgovora o civilnom druãtvu, zarazliku od godina neposredno posle Ti-tove smrti, ja nemam nikakve iluzije oopãtem dijalogu veñ se zalaæem za jasnorazgraniåeçe ýudi, grupa, ãkola miãýeça– naroåito ovih posledçih. Tek kada sekulturni pejzaæ uspostavi u koliko-tolikoãkolski i intelektualno legitimnim okviri-ma, dakle izvan ãarlatanstva, mogu sezapoåeti dijalozi. Izvestan broj i renomi-ranih i mlaðih, i æenskih i muãkih kçi-æevnika, umetnika, struåçaka iz druã-tvenih nauka i humanistike, smatra da jeåasopis "ProFemina" jedna od taåaka utakvom, joã uveliko imaginarnom, kul-turnom pejzaæu. U tome smislu, moja jeobaveza da razjasnim neke stavove i nekeposlove u toku.

Pod naslovom u pravoj revolucionar-noj tradiciji "Ne moæe se viãe ñutati",Svetislav Basara objavýuje retoriåki,logiåki i refleksivno katastrofalan izlivsvojih oseñaça prema stvari koja je jav-na, kçiæevnosti, odnosno kulturi. Kako uposledçih nekoliko godina joã nisampred sobom imala studentski rad (semi

Zaãto S. Basaru ne brane njegovi prijatelji postmodernisti? Da lion zaista oåekuje da ñe Ñosiñ odgovoriti?

odustajem od masakriraça bez smislenogpedagoãkog ciýa. U srpskoj kçiæevnostiuvek je bilo ýutitih neznalica, s tim ãto suneki, na nesreñu drugih, zadobili kome-sarska mesta.

Svetislav Basara je s pravom ýut ãtonije. Isto tako je razumýivo ãto za ciýsvojih napada uzima najduæe prisutnog is-

torijskog i simboliåkog komesara. U tomesmislu, primer koji sam iznela, sa kon-kretnom zaãtitom lika Dobrice Ñosiña uUKS, i raskrinkavaçem çegovog kriti-åara (mene) kao izdajnika srpstva, u for-muli Ñosiñ3DSrpstvo, Svetislavu Basaribi mogao biti krunski argument. Odgovorna to zaãto nije otvara neka zanimýiva pi-

taça koja Svetislav Basara ne zna ili nesme da postavi. Prvo, i moæda najveselije,

jeste zaãto Svetislava Basaru ne braneçegovi prijateýi postmodernisti. Drugo,da li zaista oåekuje da ñe mu Ñosiñ odgo-voriti. Treñe, koji je intelektualni dometçegovog pisaça u javnosti, i koja je poli-tika çegove kulture. Na prva dva nekasam potraæi odgovore, ali na treñe ñedobiti i neke moje.

Svetislav Basara sa svojim idejama ovelikoj polarizaciji i velikim zaveramapokuãava da digne oblak praãine koji tre-ba da sakrije tragiånu åiçenicu da srpskakultura, i on ubog u çoj, ne sme da sesuoåi sa delom izazivaça, potpomagaça,raspirivaça i zataãkavaça rata ratnih

To ãto Svetislav Basara bez oklevaçamene stav ýa u kategoriju turskog

(Ibret-hanuma sa seizom, pandanajatolahu Ñosiñu ) samo pokazujekatastrofalnu zaostalost u prostoru i vremenu: provincijalnost i rasizamsu dobri prijateýi

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


No Svetislav Basara tu daje originalandoprinos: buduñi da za æene zahtevamposeban poloæaj (samo zato ãto su æene),

ja idem korak daýe od nacionalista (onihloãih, ne Basarinog tipa), koji ...zahtevaju

da budu jedini uvaæavani zato ãto su ek-stra Srbi... , iz åega bi izlazilo: a) da suekstra Srbi vaænija grupa od æena, i b) da

je gore biti æena nego ekstra Srbin. Sa na-cionalistima se dakle joã i moæe, ali sa æe-nama nikako.

Nekako smo i predviðali da ima igoreg neprijateýa od nacionalista, jedinoãto u toj svetlosti navodni antinacional-izam Svetislava Basare zaista delujeneozbiýno. Sa ozbiýnijim sagovornikom,vredelo bi raãåistiti tu maglu oko tzv. æen-skih zahteva; u sadaãçoj situaciji, mnogo

je boýe raditi svoje u sasvim dovoýnoprostranom, intelektualno izazovnom idobro obaveãtenom krugu, koji je moædapandan svim ostalima u Srbiji, ali uspeãnosaraðuje sa skoro celim ostatkom planete.Program Svetislava Basare je uniãtavaçeseñaça. To se vidi indirektno, u ýutçi ãto

je neko nekada neãto radio pravovre-meno. Drugaåije, svako mahaçe konaå-nim (dakle revolucionarnim), plaãeçezaverama i otkrivaçe (konaåne) istine,ukazuje na neodgovoran i ignorantskiodnos prema pamñeçu i çegovom ko-mplikovanom odnosu sa istrijom. Svakopre Svetislava Basaru jako nervira, jer onprihvata tribalno (ne tribalsko, a naroåitone tribalistiåko) pravo prvog posednika,osnovu svakog nacionalizma, ãto proãlostneminovno deli na kvalitativne segmente:tako ja prirodno spadam u loãu, turskuproãlost. Tursko, æensko, loãe: nad tomformulom bi se Svetislav Basara, u kul-turi viãih kriterijuma nego ãto je danaãçasrpska prestoniåka, ozbiýno zamislio, veñzbog packi koje bi u takvoj kulturnoj jav-nosti dobio. Posredno, primitivna polar-izacija na koju i ne bi trebalo troãiti reåi,takoðe svedoåi o uniãtavaçu señaça, jernikako ne podnosi treñega – odnosno, upojmovniku koji Basara oåito ne poznaje,Drugoga.

Meðu neposrednim politiåkim ci-ýevima Svetislava Basare u kulturi vred-no je pomenuti diskvalifikovaçe toler-ancije i politiåke korektnosti, i to pre-ventivno. Znati ko i kada napada Ñosiñapitaçe je pre svega stila, a onda hrabros-ti za izvankolektivnu identifikaciju i

protivnika. Taj protivnik (tursko-æens-ko), sluæi se joã jednim dijaboliånimsredstvom, politiåkom korektnoãñu;kako Svetislav Basara govori iz sredineu kojoj se zaista niãta ne zna o politiåkoj

korektnosti, sem posrednih podataka zavrlo upuñene iz prevedene insajderskezavitlancije o politiåkoj korektnosti,politiåka korektnost zvuåi duboko kas-trativno za Srbina, koji je, kao ãto smovideli, preteæno muãko, bilo da je nacio-nalista ili Svetislav Basara. Drugim reåi-ma, krajçe je neodgovorno govoriti oærtvama politiåke korektnosti u druãtvu ukojem iste nema ni u tragovima. Ovajpostupak sluæi tome da se preventivnospreåi svaki razgovor o politiåkoj korek-tnosti, jer se vide çene opasnosti. Iz-meðu ostalih, ustanovýavaçe i poãto-vaçe merila tolerancije – jer politiåkakorektnost je samo to. Ameriåki ili ev-ropski intelektualac kome je dosta tu-pavih studenata, loãih autora i pok-varenih politiåara koji se sluæe politiå-kom korektnoãñu za liånu korist ima pu-no pravo da pýuje po politiåkoj korekt-nosti; srpski nacionalista, koji neãto ma-lo radikalnije reãava problem Albanaca,Bosanaca i Hrvata, neãto malo maçe.Pitaçe ko i kada je, dakle, od najveñevaænosti i, kako sluti da je i jedno i drugonepovratno promaãio, Svetislav Basaraima puno pravo da besni. Na sebe ponaj-viãe.

Za nekoga ko je kao ja, æena, daklegori od nacionalista, pitaçe politiåke ko-rektnosti u Srbiji danas jeste diñi se bezoklevaça protiv ubijaça Albanaca, sp-reåiti po svaku cenu daýe nasiýe, i uzmnoge ustupke i izviçeça za godineaparthejda, rasizma i namernog zane-marivaça – ãto srpski intelektualci nisumorali sprovoditi, ako reæim jeste –pokuãati da se naðe reãeçe bez tuýeça oteritorijalno-istorijskom kolektivnomsrcu Srbije, bar ne u trenutku kad istomepreti infarkt. Meðunarodna zajednica,koja ñe ionako u toj stvari imati osnovnui zavrãnu reå, rukovodiñe se osnovnimpravilima politiåke korektnosti, koje ñesrpska vlast, kad se pritisne, ponosito idostojanstveno potpisati. U tome i tak-vom kontekstu, pronalaziti centar glo-balnog sukoba Dobrice i Dobra, odreðu-

je domete Svetislava Basare kao intelek-tualno irelevantne, ali opasno provinci-

Grafiåki

CentarVreme miãarska 1

beogr

dogovor na telefone3244 254 ili3234 774

osvetljavanj

filmova za

ãtampu

(2540dpi, 297mm,

po ceni od

5 DEM* za A4 stranu

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


zovao. Dokaz za to su centralizacija strake i koncentrisaçe moñi u çegovim rukama, åesto krãeçe statuta DS-a u fundamentalnim stvarima, negativna kadrovskpolitika i okupýaça posluãnika a raz

jurivaçe kompetentnih i kritiånih pojednaca, iskýuåiva nadleænost oko finansijstranke itd.

Kolektivno ålanstvo Studentskog poltiåkog kluba u DS-u liåi na nekadaãçkolektivno uålaçeçe NS-a i ParoãkogÐinðiñ kaæe da se DS time pojavýuje kapravi baãtinik protesta iz 1996/97. Mateijalizacija tog transfera u DS je da sÅeda&Åeda postali ålanovi stranke,

jedan Åeda je muçevito promovisan portparola stranke. Smeãno je da åove

danom uålaçeça dobija i jednu od na jvaænijih funkcija u stranci. Joã vaænijako neko hoñe da baãtini protest iz 199697, onda mu vaýa reñi da je slava tog protesta davna proãlost, a çegova nada izneverena. Ðinðiñ je znatno doprineo tom

jadnom ishodu. Da nije hteo marketinãkmesto gradonaåelnika Beograda, ni Drakoviñ ne bi mogao da ga uceni potpisom

Zaãto propada

Demokratska stranka (2)Demokratiju u Srbiju ne mogu doneti nedemokratske stranke ipojedinci

nost dela prigovora. U tom intervjuu Ði-nðiñ je uglavnom izvrdavao odgovoresluæeñi se nekim opãtim frazama, odgo-varajuñi na ono ãto nije pitan, zameçujuñi

teze itd. Ima, meðutim, nekoliko çegovihtvrdçi koje zasluæuju komentar. Na pi-taçe da li je privatizovao DS, Ðinðiñ kaæeda nije, jer je nije pretvorio u porodiånuimovinu i postavio svoje i æenine roðakena vaæna mesta. Taåno. Ali niko nije nitvrdio da po stranci sede çegovi ili roða-ci çegove æene, ãto joã ne znaåi da stran-ku nije privatizovao. On sâm ju je privati-

Pci", dodajuñi da nije pametno da se objavi

sve ãto se napiãe, åak i kada je dobro na-pisano (to bi vaýda trebalo da bude sa-mocenzura!), i poãto je "Vreme" otpre-mio u kamp "æute ãtampe", Zoran Ðinðiñ

je poæurio da veñ u narednom broju tih is-tih "æutih" novina, dakle "Vremena", dâintervju na tri strane.

ÅOVEK STAROG KOVA: Stari jekomunistiåki manir da se u nedostatkuopravdaça za ruænu realnost stvari sv-aýuju na ãtampu. To je radio i Josip Broz,govoreñi da je sa naãom realnoãñu sve uredu, ali da je ãtampa ekscesno i iskrivý-

eno prikazuje. To neprestano radi i Milo-ãeviñ. Ovih dana je aktuelna optuæba ne-reæimske ãtampe zbog izveãtavaça saKosova. Ðinðiñeva tvrdça da je sa DS-om sve u redu i da je za sve kriva ãtampani po åemu se ne razlikuje od sliånih pos-tupaka Broza i Miloãeviña. Tih sliånostiima joã, jer je Ðinðiñ, poput pomenutih,prosto åovek stare paradigme. Tako on,recimo, kaæe da je strateãki ciý DS-a da"modernizuje Srbiju". To je prastara opse-sija diktatora i to su radili Leçin, Hone-ker, Broz i Åauãesku. Videli smo gde su

çihove "modernizacije" zavrãile. Ne ve-rujem da je misija politiåara danas da izi-grava "benevolentnog diktatora", da usre-ñuje i "modernizuje" svoju zemýu. Fun-kcija demokratskog politiåara je da kredi-bilno zajemåi neka opãta pravila, zasno-vana na vladavini prava, jeftinoj i efikas-noj dræavi, velikim ekonomskim slobo-dama, podeli vlasti, efikasnoj kontrolivlasti itd. Ostalo ñe uraditi sami graðanivoðeni sopstvenim interesom.

Iako je u "Vremenu" dobio ogromanprostor Ðinðiñ nije demantovao niãta od

oãto je moj prethodni tekst u "Vre-menu" okarakterisao kao stvar "kri-ze novinarstva, a ne krize u stran-

Sluåaj lista "Demokratija"Piãuñi o Ðinðiñevim manipulacijama i krãeçu Statuta DS-a u "Vremenu" od 21.

februara 1998, naveo sam da je on bez znaça bilo kog nadleænog organa otuðiostranaåki list "Demokratija". Taj list je nekada bio svojina DS-a, a sada je svojinaprivatne firme "DeMeR".

Tim povodom se u listu "Demokratija" (umesto u "Vremenu", kako bi bio red)od 26. februara oglasila gða Gorica Mojoviñ. Ona je htela da opovrgne mojenavode, ali ih je u dva navrata zapravo samo potvrdila. Ona jedino odbija da je listprodat, veñ kaæe da je ustupýen bez naknade. Trivijalno je da naknada ne mora bitinovåana. Moæda je Ðinðiñ "ustupaçem" lista hteo da nagradi neke ýude. U jednojod svojih replika gða Mojoviñ je ponudila i da se list vrati DS-u, isto tako bez na-knade. I daýe åekam da neãto åujem o tome. (To, meðutim, neñe anulirati Ðinðiñe-vo krãeçe Statuta DS-a.)

Redakcija "Demokratije" je, meðutim, odbila da objavi moj odgovor s naslo-vom "Ne mogu neozbiýne i nedemokratske stranke doneti demokratiju u Srbi- ju". Navodno su ga izgubili! Odneo sam novu kopiju, i opet ga nisu objavili.Vaýda su ga opet "izgubili". Verujem da je ýudima u "Demokratiji" neprijatnoda ih podseñam da im je Ðinðiñ nestatutarno poklonio list, kao ãto je i gðiMojoviñ neprijatno da javno prizna da je i ona postala jedan od vlasnika "De-mokratije" sa 19%.

Situacija je kao na dlanu. Ðinðiñ otuði list bez odluke nadleænih organa,pokloni ga prijateýima, koji ga onda brane i pri tom vreðaju one koji ga kritiku-

ju. Na kraju vam ne daju ni da odgovorite. Tako radi i Miloãeviñ sa "Politikom",mada nisam åuo da je Dragan Hadæi-Antiñ jedan od vlasnika tih novina. Suãti-na i jeste u tome ãto se Ðinðiñ, gða Mojoviñ i "Demokratija" ne razlikuju odsocijalista i çihovih medija. I jedni i drugi su ýudi "starog kova", i treba da

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Prvi u Srbiji nudi:Registraciju firmi u Evropskoj uniji radnom i boraviãnom vizom na 5godina za zemlje ÃENGENA.

- Najbræa isplata autorskih honorara i

plasman autorskih dela i patenata

- Zaãtita pronalazaka u zemlji i inostranst

- Ovlaãñeni procenjivaå vrednosti kapital

preduzeña u Srbiji

- Marketing

- Registracija preduzeña na Kipru, SAD,

Velikoj Britaniji, Rusiji itd.

- Meðunarodna pravna pomoñ

CENTAR ZA INTELEKTUALNU SVOJINU

MARKETING D.O.O. BEOGRAD,tel. 444-2536, 444-2882, fax. 444-2928

za predsedniåkog kandidata.Ovako, onog åasa kada je Ðinðiñ pot-

pisao da Draãkoviñ bude predsedniåkikandidat koalicije "Zajedno", trasirao je isvoju politiåku buduñnost. Ðinðiñ i DSmorali su da podræe Draãkoviña na çego-vom predvidivo gubitniåkom putu, ili dapogaze potpis. To praktiåno znaåi da buduuvek na suprotnoj strani od Draãkoviña iSPO-a.Ðinðiñ je odabrao ovo drugo i DS

je morao da ide u bojkot izbora. Bojkot,naravno, ima smisla samo ako je efikasan.AliÐinðiñ o tome nije mogao da razmiã-ýa, poãto je ranijim postupcima osudiosebe na taj put. Videli smo da bojkot nijebio efikasan, veñ je to, naprotiv, bio koraksamomarginalizacije stranaka koje su iz-

bore bojkotovale.Na marginu je bilo lako izañi – lako-mislena politika je to pomogla – ali je teã-ko vratiti se na politiåku scenu. Time do-lazimo do pitaça uloge DS-a i tzv. demo-kratske opozicije na domañoj politiåkojsceni.

OÅAJANJE DEMOKRATSKOGBIRAÅA: Iako je pre samo godinu danademokratska opozicija bila blizu najjaåe itime dobitne kombinacije na politiåkoj

sceni, ona danas izgleda beznadeæno iz-gubýena i razdrobýena izmeðu dva trenu-tno dominantna bloka – socijalistiåke ko-alicije i radikala.

Potencijal tzv. demokratske opozicijekreñe se izmeðu 1.2 i 2 miliona glasovaod onih 4.5 miliona glasaåa koji izlaze naizbore. Trenutno je potencijal "demokrat-ske opozicije" bliæi minimumu od 1.2 mi-liona glasova, koje bi u trenutnoj situacijipodelilo petnaestak stranaka. Ovde ne ul-azim u to koliko je koja od çih demok-ratska. One bi pojedinaåno mogle dadobiju izmeðu 30.000 i 200.000 glasova.

U tih petnaestak stranaka bi spadaliDS, DSS, dve frakcije iz SPO-a, koalicija"Vojvodina", Batiñevi demohriãñani, DC,

Rakitiñeva grupa, GSS, Socijaldemokrati- ja, Åoviñeva DA, Paniñeva alijansa i sl.Pri postojeñem izbornom sistemu bi testranke na republiåkom nivou mogle dadobiju izmeðu 0 i 5-6 poslanika – zavisnood rasporeda i koncentracije glasova. Uk-upan broj çihovih poslanika kretao bi seizmeðu 15 i 30. Predstavnici demokratskeopozicije bili bi minorni i ukýeãteniizmeðu dva, za çih ogromna bloka – ko-munista i radikala.

Naravno, situacija bi bila bardrugaåija da DS nije zapao u dubokzu. On je posle propasti SPO-a mobude najjaåa stranka "demokopozicije", koja bi kao takva apsorglasove koji bi inaåe otiãli drugim strankama ove grupacije. Ako u dratskoj opoziciji nema takve strankebi se morale desiti neke druge stvarglas "demokratske opcije" postao vPrva je da se ove stranke ujedine; drda se pojavi neka nova stranka koovoj grupaciji bila daleko najjaåa. dogaðaja su malo verovatna. Nmeðu tim strankama i çihovim lid

je posloviåna, a malo je praznogtiåkog prostora i energije za novu,

stranku.To praktiåno znaåi da biraå nakdemokratskoj opoziciji nema nikrazloga da trenutno priæeýkuje novre. Oni ne mogu doneti nikakvu propolitiåke konstelacije pre nego ãmokratska opozicija bude u staçojaåa i dobije bar treñinu objediglasova, a radikali i socijalisti oslab

Scenarija za drugopomenuto jali je nevoýa ãto svi iziskuju nek

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


20%

Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... naãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 40svetskih listova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, poltiåkoj i privrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standai da vam pruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznatsa uzrocima zbivaça i da se, usput, i zabavite.

Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplat-

nika s popustom od 20%.Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pretplate koji senalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poãaýete nam gapoãtom ili faksom na adresu "Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257ili "Vreme international", Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria

Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)

USKRÃNJI NOVOGODIÃNJI POPUST VAÆI DO KRAJA APRI ✁

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske ze(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta

6 meseci 200 din 188 din 88 DEM 152 DEM12 meseci 400 din 376 din 176DEM 304 DEM

Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-2-2031530 ili 40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnomnovcu. Pretplatu u inostranstvu izvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate inostranstvo u drugim valutama preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojevagodiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shod

l ti P t l t k ý i j d k j t l ti k ý P t æi d 15 11 199

Pretplatite se

da biste uãted

P R E T P L A T A S A P O P U S T O M D O K RA JA A PR IL A

USKRÃNJI POPUST, USKRÃNJI POPUST, USKRÃNJI

Ime i prezime(molimo da popunite ãtampanim slovima)

Adresa telefon

Grad dræava

me. Recimo, socijalisti bi mogli vremen-om da se podele u dva kampa, na nere-formisane i one koji pristaju na reforme.Drugo, eventualni brak komunistiåke ko-alicije i SPO-a mogao bi da pogorãavaekonomsko-socijalnu situaciju, ãto biuzdizalo radikale. Ãansa koju bi radikalidobili posle SPS-SPO koalicije bila bikratkotrajna, jer bi se brzo videlo da jeradikalska demagogija jedno, a realnostneãto sasvim drugo. Radikali bi i pretoga mogli doñi u krizu, ako bi im glas-ove sleva uzimala neka socijaldemok-ratska stranka, a zdesna neka stranka po-put DSS-a.

Ali åak i ako socijalisti i radikali vre-menom politiåki oronu, biraå demokrat-

ske opozicije nema åemu da se nada, prenego ãto se pojavi neka jaåa stranka de-mokratske provenijencije. DS je mogaobiti ta slamka nade da politikom svoglidera nije marginalizovana i time upro-paãñena. Da je postojala joã neka slamkanade, Ðinðiñeva odgovornost za ovakavrazvoj stvari bi postojala, ali bi bilamaça. Ovako, on ostaje grobar posledçepolitiåke iluzije ili posledçe nade. Na-ravno, stvari bi se mogle neãto poboýãatiako DS smogne snage da odbaci svoglidera i çegovu kliku i da posle toga izaðe

na zelenu granu.Prilike za to nisu dobre, iako su naposledçem Glavnom odboru DS-a legal-izovani "pobuçenici" protivÐinðiña timeãto se na çegov predlog o çihovimzahtevima glasalo uzdræano. Oni su neka-ko uspeli da ubace nogu u vrata, ali sveje-dno ne mogu da pomole nos unutra. Nisuuspeli ni na jednom segmentu da naefikasan naåin ograniåe Ðinðiñevu vlast –politiåku, finansijsku ili operativno-orga-nizacionu. Sa takvom opozicijom u stran-ci Ðinðiñ sasvim lepo moæe da æivi. On,

ãtaviãe, moæe da jaåa svoju vlast na brodukoji tone.

Jedan prijateý mi je nedavno rekao daga Ðinðiñ neodoýivo podseña na ÆoræaMarãea, nekadaãçeg lidera francuskihkomunista. Dok se bavio jaåaçem svojemoñi u KPF-u, ta stranka je politiåki tonu-la. Na kraju je Marãe bio apsolutni gospo-dar KPF-a, ali je stranka bila sasvim mar-ginalna. To ñe se desiti i DS-u, ako se neotarasi svog neuspeãnog lidera koga je,usput, i vreme pregazilo.

MIROSLAV PROKOPIJEVIÑ

p o pu s t

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


PlafoçerauæivanjaVREME

Svaki moj ulazak u hotelsku sobu, vikendicu prijate ý a,

WC u kafeu, iznajm ý eni stan, ili bilo koji drugi

prostor u kome treba da provedem neko vreme,

proprañen je istim refleksnim radçama: pogled ka

plafonu, propiçaçem na prste ili guraçem stolice,

hoklice ili stoåiña, peçaçem na istu i "isprav ý açem

plafoçere" – okretaçem pravougaone sveti ý ke u

poloæaj paralelan zidovima prostorije. Priznajem, to je

nastrano ponaãaçe, ali nije

znak ludila.

U stvari, to je inercija, posledica dugo-godiãçe borbe sa samoukim dekoraterima.Taj konflikt nije zaået poloæajem pla-foçere, ali se na tom pitaçu zaoãtrio i joãuvek traje. To svetleñe telo okruglog, slo-bodnog, a najåeãñe åetvrtastog oblika pred-met je koji ilustruje moj spor sa globalnimdruãtvom.

Konstrukcija te svetiýke je od lima, apoklopac od mleånog, livenog ili bruãenogstakla, i baã je ta posledça veoma omiýenau narodu. Njena pojava se vezuje za ãezde-

æeleñi da se zameram sa onim ko dræi tane sudbine u ruci, dobronamerno upiZaãto? "Tako je lepãe", samouverodgovori majstor, sada veñ spremanzbori i o drugim temama. Do zavrãe

izgradçe roditeýske kuñe plafoçereviãe puta meçale poloæaj. Neka, misam, moja ñe ipak biti posledça. Åovmeðutim, u kuñi nikada nije sam.useýeçu moja majka je imala samo jepokuãaj subverzivnog okretaça svetiýOvo ne samo zbog çenog relativno nisrasta, veñ i kao posledica mog vatremonologa posle koga je, kao i obiåno, ola pri vlastitom uvereçu i sa verom dme æivot nauåiti poãtovaçu starijihæivota u toj kuñi sam po poloæaju plafore mogao boýe nego po drugim znacda utvrdim da li je bila spremaåica, da

zameçena pregorela sijalica ili ãtedstruju.Plafoçera se tako upisala kao meta

mog sukoba sa vlastitom sredinom, aliglobalnom kulturom. Ispravýajuñi, evodecenijama, plafoçere ãirom sveta, dosam do neoborivog zakýuåka da nanarodni dekorativizam nije specifiån jedne kulture. Istovetni konflikt possvuda, ãirom Evrope. Åak i tamo gdkolevka modernog estetskog senzibilitTo ãto su plafoçere drugaåijeg kvaliteestetskih vrednosti nema gotovo nikakuticaja na opãtu ýudsku potrebu zaepãavaçem, a posebno ne na populashvataçe lepog. Oblik sam ne ispuçOn je sredstvo kojim se zadovoýava poba za davaçem liånog peåata. Nagonulepãavaçem, stvaraçem "bogatijih" pstornih odnosa aranæiranim neredom, nosno sukobom redova, kako bi to reArgan, reda oblika i reda konteksta, lami prostorije u ovom sluåaju, kao i u svasituaciji kada se gomila viãe nego potnih simbola – prethodnica je kiåa. U svetlu priklaçaçe jednog od strana je, i uvek, pitaçe politiåkog izbora. Pomesta za politiåki dogovor nije bilo, bilo ni odgovarajuñeg reãeça. Preosta jedino sukob. U tom, sada veñ tridesgodiãçem plafoçerskom ratu uåestvupredano ali se oseñam nekako usamýZbog toga mi se vlastiti napori poneuåine bespredmetni i borba neravnoprom, ali ja ne odustajem. Ispravýaçe plçera postalo je moja misija. Ispravýamgde god stignem: u stanovima, na policelektro-radçi i na reklamnim panospecijalizovanih robnih kuña. Ovo nedim samo iz ubeðeça da se svet meçmalim koracima, da je detaý esencijaln

na, ona je gotovo sasvim istisla iz upotrebe"kuglu" od mleånog stakla koja je, simboli-zujuñi elektrifikaciju, krasila WC-e, po-drumske prostorije, ulaze, kuhiçe i ostale javne ili vlaæne prostorije. U mom ranomdetiçstvu, livena kugla u kupatilu person-ifikovala je poetiku meseca, mada je tametafora sa danaãçe taåke glediãta banal-na i prenaglaãena, a i tada je u kontekstumahom tesnih i/ili prenatrpanih prostorijapre bila izraz zanesenosti i voýe da se pod-vali. Ipak, otisci prstiju i senke uginulih in-sekata na çenom dnu doåaravale su me-seåevu zasenåenu topografiju i podupirale

reåenu asocijaciju. Plafoçera se pojavilakao posledica tehnoloãkog po-maka (ukýuåujuñi i maçu tra- jnost i çe i sijalice u çoj), ali jepojava sama, çen oblik, rezultatstvarnog progresa u kulturi sta-novaça, niæim prostorijama i ãi-roj primeni. Najzad, plafoçera jeprestala da bude pitaçe odluke,veñ jedini moguñi izbor, jer jekugla u meðuvremenu postalaredak objekat sa buvýih pijaca iroba preprodavaca relikvija po-rodiånog identiteta.

Elem, moje prvo iskustvo saplafoçerom datira od tog vreme-na revolucionarnih promena ivezan je za realizaciju mog pr-vog i zadugo jedinog objekta. Ukontekstu reåenih promena bilo je logiåno da je gotovo svako si- jaliåno mesto, bilo na plafonu ilina zidovima, opremýeno sa po jednom ili viãe plafoçera. Elek-triåari su izveli instalaciju, post-avýeni su okrugli metalni nosaåii u çih uãraf ýene sijalice. Doãlo je vreme i za zavrãni åin – post-avýaçe staklenih paralelopipeda

svetiýki. Na moje iznenaðeçe, pred ula-zom, u kuhiçi, na stepeniãtu, u kupatilu,reåju sve do jedne plafoçere su bile dijag-onalno postavýene prema geometriji pros-torija ili zidova, izazivajuñi prostorni kon-flikt i stvarajuñi privid tenzije. Zahvaýujuñifleksibilnom nosaåu svetiýke bilo ju jelako zarotirati i postaviti u planiranipoloæaj, u skladu sa mojim verovaçem uproæimaçe malog i velikog. Dok samzadovoýno posmatrao prizor u kuhiçi pojavio se majstor. Neopisivo je zaudarao na

G O

R A N K A

M A T I Ñ

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


”NIJE PROBLEM ÃTO IMAMO PREMALO VREMENA, problem je ãto suviãe vremena troãimo

uludo!” Lako je bilo Seneki da to kaæe. Nama je palo u duænost da tu mudrost ãto taånijimmereçem stalno potvrœujemo.Ãta je zapravo vreme i zaãto smo toliko zaintrigirani fenomenom neåega ãto je u prirodi naãnajveñi, najstariji i jedini nepobedivi protivnik?Ne postoji pravi odgovor. Pitaçe se postavlja od trena kada je daleki roœak odluåio dapostane åovek i pokuãao da prolaznost æivota meri ispuãtaçem peska sa svog dlana.Vreme je bitan, neuhvatljiv i nekontrolisan sastojak naãeg postojaça koji kada se zaustavi,pretvori to postojaçe u niãta. Vreme je osnovni pokazatelj æivota, nekad tako apstraktnavrednost nekad tako plaãljiva stvarnost. Proæimajuñe prostranstvo koje kontroliãe sav smisaoæivota. Iz tog paradoksa je nastala ogromna fascinacija mereçem vremena. Zato, osim fiz-iåkog prisustva, meraå prolaznosti koji nosimo na ruci ili nam stoji na zidu, ili svetli nakompjuteru uvek je tu da nas opomene da se sa svakom sekundom u odlasku, samo bliæi-

mo svojoj sudbini.Ako vreme ima kontrolu nad kvantitetom naãe egzistencije, mi gajimo æelju da kontroliãe-mo kvalitet te egistencije. Moæda baã zato nastojimo da ono ãto nazivamo æivotom preme-rimo ãto preciznijim, atraktivnijim ili luœim satom.Åasovnik je prijatelj koji meri pobedu naãeg neprijatelja.

Mereñi taånost, çegove kazaljke stalno i zauvek dele sadaãçost od proãlosti.Baã zato åovek voli lepe i skupe satove. Da sa stilom kontroliãe svoj udes.Velika uteha je u tome ãto sat svima, bez obzira na rasu, veru i status, otkucava vreme pod-

jednako brzo.Hoñu da kaæem kako Stonesi nisu bili u pravu kada su nas, pre trideset i kusur godina, za-veli pevajuñi Vreme je na mojoj strani.

PETAR POPOVIÑ

SAT JE VREME III

UVODNIK

Svako vreme ima svoju istinu,zato svaki åovek ima svoj sat!

VREME broj 386,dodatak Sat je stil, mart 1998.

Urednik dodatka: Goran Kosanoviñ (SPriredio: Petar Popoviñ (Alain FrederiKonsultanti: Zvezdan Vukaniñ (GP FMiãa M. Miloãeviñ (Swatch), IMS StuMilena Zdravkoviñ (Swatch),Marketing: VMPriprema: Grafiåki centar Vreme,Ãtampa: Publikum (Casio)

Zbog åega izloæeni satovi pokazuju 10.09?

Prvi razlog je praktiåan: kazaljke moraju biti

postavljene u neutralnom poloæaju tako da

ne zaklanjaju znak firme i naziv sata ko-

ji se ne moraju nalaziti na 12 sati.

Drugi razlog je estetski: navedeni zahte-

vi mogli bi se zadovoljiti i sa kazaljkama

u poloæaju 8.20. Spuãtene kazaljke, meœu-

tim, ostavljaju utisak slabosti i tuge. Napro-

tiv, kazaljke u poloæaju koji je usvojen delu-

ju kao krila, uokviruju znak.

SADRÆAJ

5 Merenje vremena

7 Satologija

9 Sat je stil

12 Pojmovnik

14 Ludi svet taånosti

18 Hronometri23 Fetiãi

25 Satovi u Svetu

PR

2 Piaget

4 Zenith

5 Sector

6 Girard-Perregaux V

7 Fossil

8 Breitling

10 Eterna

11 Revue Thommen

16 Longines

17 Lafayette

18-19Citizen

20 Cartier

21 Chopard22 Swatch

24 Citizen

26 Raymond Weil

27 Baume & Mercier

28 Girard-Perregaux L

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SAT JE VREME 4

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


MERENJE VREMENA

Po Suncu, kristalu i atomu

SAT JE VREME V

NACRT ZA PRVI ÅASOVNIK DAO JE 1641. PO-sustali i oslepeli Galileo Galilej. Davno pre to-

ga, kao student, primetio je åudnu pojavu u kat-edrali u Pizi. Luster na plafonu se ÿuÿao a osi-lacije su trajale taåno odreœeno vreme! Kasnije je Galilej ustanovio da to udaÿavaçe na jednuili drugu stranu od vertikalnog poloæaja zavisiod ubrza-ça sile Zemÿine teæe.

Tako je otkriven sistem klatna ãto ñeuneti revoluciju u mereçu vremena i izradiåasovnika.

Na osnovu Galilejevih nacrta holandskimatematiåar Kristijan Hajgens ñe kasnije kon-struisati åasovnik sa sekundnim klatnom.

Za odreœivaçe taånog vremena koristi seprividno dnevno kretaçe zvezdanog neba, a je-dinica je sekund, zasnovana na brzini okretaçaZemÿe oko svoje ose. Na mnogim opservatori- jama sveta svakog dana specijalne sluæbeuporeœuju preciznost vaænih åasovnika i brzinuobrtaça Zemÿe i emituju åasovne radio-signale.

Danas se vreme moæe odrediti u milionitideo sekunde. A sve je poåelo opaæaçem izlas-ka odnosno zalaska Sunca (dan i noñ), pravilnogobnavÿaça meseåevih mena (sedmica) pojave

mladog meseca (poåetak vremenskog intervala- meseca) i ulaska Sunca u sazveæœe Vage (poåe-tak godine).

Vremenom je, zahvaÿujuñi razvoju, naj-maça poznata vremenska jedinica dan postalaisuviãe velika. Åovek je smiãÿao kako da jepodeli i izmeri. Prvo je izmislio sunåaniåasovnik, pa peãåani, vodeni, zatim raznemehaniåke naprave, koristio sveñe, uÿane lampe,åak i paru.

Onda je primeçeno Galilejevo klatno åija

je funkcija uslovÿena podelom vremena, ve-likom i malom. Okretaçe Zemÿe u sklopuSunåevog sistema nauånici su nazvali velikom(godina) a okretaçe Zemÿe oko svoje ose ma-lom podelom (dan).

Kada je reãen problem podele vremena, kon-struktori su poåeli da usavrãavaju mehaniåke

satove. Pred sobom su uvek imali dva kÿuånacilja - poveñati preciznost i uåiniti satove pris-

tupaånim ãto veñem broju ÿudi.Mehaniåki åasovnici sastoje se od pogon-skog mehanizma, prenosnog ureœaja (osovine,zupåanici i zupåani toåkovi), hodnog regulato-ra (omoguñava jednoliko kretaçe satnog meh-anizma), zapiçaåa (posrednik izmeœu hodnogregulatora i prenosnog mehanizma) i brojåani-ka.

Proizvoœaåi ih stalno usavrãavaju i mnogisatovi pored toga ãto precizno pokazuju vreme,imaju niz novih efektnih funkcija. Sada imamosavrãene modele koji su boÿi od `taånih` sato-va åak i 20 puta!

U kvarcne satove umesto klasiånog meha-nizma ugraœuju se rezonatori koji se sastoje odkristalnog kvarca (ploåica, ãtapiñ, kruæni prsten).Ovaj mineral, jedan od najrasprostraçenijih naZemÿi, pod uticajem elektriånih impulsa dajeujednaåene vibracije. U jednom sekundu moæeda napravi hiÿadu do 10 miliona titraja! Stan-dard za kvarcne satove je kristal kvarca koji ima32.768 vibracija u sekundi. Njegovu veliku moñvibriraça uoåio je Pjer Kiri 1880. godine, pa se

on smatra ocem kvarcnog sata. Postoji åitavaporodica ovakvih åasovnika: sat sa kazaÿkama,kvarcni åasovnik sa svetleñim diodama (digi-talni satovi kod kojih se vreme na ekranuprikazuje pritiskom na dugme), kvarcni åasovniksa tekuñim kristalom (ekran ovog åasovnika åinedva stakla izmeœu kojih se nalazi tekuñi kristaldebeo dva hiÿadita dela milimetra).

U stara vremena u srediãçim delovima gra-da, obiåno na kulama, postavÿani su ogromnimehaniåki åasovnici koji su mogli da se ne samo

daleko vide veñ i åuju. Danas se po javnim mes-tima postavÿaju najraznovrsniji åasovnici,beãumni i svetleñi, na struju ili baterije. Pomoñuoscilatornog elektriånog kola frekvencije vremese meri oscilacijama kristala. Ali, i od najtaåni- jih åasovnika postoje taåniji - atomski åasovni-ci åiji regulator åine oscilacije molekula ❖

Zvaniåni distributerza Jugoslaviju

”B.P.M.” export-import

tel. 011/415-332, 401-073

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SAT JE VREME VII

SATOLOGIJA

3500 st.e. Prvi åasovnik u ÿudskoj civilizaciji – gnomon pronaœen u Vaviloniji800 st.e. Najstariji sunåani åasovnik pronaœen u Egiptu, joã uvek pokazuje doba dana270 st.e. Ktesibijus iz Aleksandrije izumeo je klepsidru sa figurom koja je pokazivala podeoke

na skali1400. Henri de Vik iz Virtemberga postavÿa u Parizu satni mehanizam teæine oko 300

kilograma sa klatnom duæine 10 metara1450. U Italiji je pronaœena spiralna opruga1500. Peter Henlajn iz Nirmberga proizvodi prve prenosive åasovnike, popularno nazvane

“nirmberãka jaja”1544. U Parizu se osniva prvi esnaf åasovniåara1657. Kristijan Hajgens konstruiãe pendulum sa tegovima i regulatorom i pokazuje

çegovu primenu u satovima1730. U oblasti Ãvarcvald proizvodi se prvi sat sa kukavicom1735. Jehan-Jacques Blancpain osniva åasovniåarsku radionicu koja ñe poneti çegovo ime1755. Jean-Marc Vacheron osniva åasovniåarsku radionicu koja ñe docnije dobiti naziv

Vacheron Constantin1761. Dæon Harison, engleski åasovniåar, konstruisao je prvi uspeli pomorski hronometar

1791. Osnovan je Girard-Perregaux, jedna od najslavnijihåasovniåarskih kuña. Jedan od çihovih izuma biñe iprvi ultratanki satovi

1792. Abraham-Louis Breguet izumeo je sat saautomatskim navijaçem

1795. Abraham-Louis Breguet izumeo je turbijon, dodanas neprevaziœeni instrument preciznosti

1839. Osniva se firma Patek, Czapek & Co. koja ñe nakondvadesetak godina postati najslavnije ime uåasovniåarstvu – Patek Phillipe

1847. Antoine LeCoultre izumeo je krunicu za navijaçe ugraœenu u sat, koja je zameniladotadaãçi kÿuå

1854.

U Zemunu se osniva radionica ”Panteliñ” za izradu toraçskih satova1880. Girard-Perregaux konstruiãe prve ruåne åasovnike po narudæbini nemaåke mornarice.1884. Prvi åasovnik firme Breitling1903. Jaeger-LeCoultre je konstruisao najtaçi kalibar debÿine svega 1.38 mm1907. Prvi ruåni sat Cartier – Santos1914. Eterna predstavÿa prvi ruåni åasovnik sa mehaniåkim alarmom.1926. Rolex je napravio prvi vodootporni sat – model Oyster1929. Jaeger-LeCoultre je napravio najmaçi satni mehanizam na svetu – 3 x 6 mm1929. Napravÿen je prvi kvarcni sat u laboratoriji1966. Girard-Perregaux proizvodi prvi mehaniåki sat visoke frekvencije – 36000 vibracija

u minuti1969. Girard-Perregaux proizvodi prvi serijski kvarcni åasovnik u Ãvajcarskoj. Njegova

frekvencija od 32768 Hz usvojena je kao standard u industriji kvarcnih satova.1962. Najtaçi automatski mehanizam – Eterna-Matic: 3.6mm1972. Longines Clepsydre – prvi kvarcni sat sa teånim kristalima1980. Eterna linea “Museum” – najtaçi sat na svetu, svega 0.98 mm1983. Promovisan Swatch1991. Seiko promovisao Kinetic liniju ekoloãkih satova1996. U Ãvajcarskoj je proizveden 200.000.000. Swatch

Zastupnik

za Jugoslaviju

”B.P.M.” export-import

tel. 011/415-332, 401-073

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SAT JE VREME 8

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


U REÃAVANJU ZAGONETKE VREMENA EVROP-ski um nije odmakao daÿe od razmatraça sv.Avgustina ali je, sa druge strane, dopunio kolek-ciju veåitih izuma, poput globusa, lupe i kom-pasa, izumevãi åasovnik.

Prvi satni mehanizmi napravÿeni u XIVveku bili su toliko veliki i teãki da su mogli dastanu jedino u najgrandioznije primere vertikalnearhitekture: Pale roajal u Parizu (danaãça Pala-ta pravde) i katedrale u Ruanu, Salisberiju i Vel-su. Imali su samo jednu kazaÿku koja je pokazi-vala sate i åetvrti. Ovo leæerno, mediteranskopoimaçe vremena odræalo se sve do XVII ve-ka, kada se pojavilo zanimaçe za minute isekunde, a ono od tada nosi uåeni naziv

“akademska åetvrt”.Oko 1500. godine nemaåki bravar Peter

Henlajn iz Nirmberga naåinio je prve prenosivemehanizme u obliku bogato ukraãene ovalnekutije, nazvane nirmberãka jaja, koji su stekliveliku popularnost u Evropi. Veñ u to vremeraskoãna zlatna, srebrna i hriselefantinska deko-racija postala je sastavni deo åasovnika na komesu se åasovniåar i zlatar nadmetali u veãtini. UXVII veku znaåajna otkriña u fizici, koja je uto vreme joã uvek smatrana delom savrãenogBoæijeg plana, unapredila su mereçe vremena

na koji se isto tako poboæno gledalo.Poåetkom XVIII veka, beæeñi iz Engleskegde je Njutnovo otkriñe gravitacije znatnoporemetilo satne mehanizme, åasovniåarstvo seseli u Jurska brda u Ãvajcarskoj. Objasnitifenomen ãvajcarskih satova nemoguñe je kao irazjasniti åudo klasiåne Gråke. Nezaintereso-vani za dræavotvorne i nacionalne ideje koje uto vreme uznemiruju duhove Evrope, preduz-imÿivi Ãvajcarci u svojim brvnarama, koje sepostepeno pretvaraju u porodiåne radionice,tokom dugih zima strpÿivo pokuãavaju da pre-vare sveprisutne zakone fizike i stvore maãinu

koja ñe doslovce iñi u korak sa vremenom. Veñpre viãe od 200 godina te veãto napravÿene mini-

jature poniãtavale su uticaj Zemÿine teæe, raåu-nale obdanice i sunåevo vreme. Tako su nastaliprvi komplikovani primerci koji su vrlo brzoprivukli paæçu bogatih i postali svojevrsnadvorska zabava, pa i kapric. Fascinacija satnim

mehanizmom, kakva se nije mogla sresti joã odvizantijske ere kada su automati na carigrad-skom dvoru ostavÿali bez daha poglavice prim-itivnih plemena, bila je trenutna. Do tog vre-mena tehniåki izumi i patenti usavrãili su sat iuåinili ga taånim do te mere da su veñ od sre-dine XIX veka Evropÿani mogli da, uz “Igrusatova” iz Ponkijelijeve opere “Œokonda”, uæi-vaju u åasovnicima iste preciznosti kakve imamodanas. Zanimÿivo je da se ekspanzija ruånogåasovnika poklapa sa nestankom sahat-kula uevropskom graditeÿstvu: umesto na vitkimtorçevima vidÿivim iz daÿine, svako je mogaoda proåita vreme u dæepu ili na ruci. Oni imuñni-

ji mogli su sebi da priuãte i ruåni zvonik koji je

otkucavao åetvrti i sate.Kada je Kartije 1907. godine naåinio jedan

od prvih ruånih åasovnika za brazilskog bogataãaSantos-Dimona, ovaj predmet se prvi put u svo-

joj istoriji vezao za jedno mondensko ime i åakprevaziãao çegovu popularnost. Od tada, ruåniåasovnik je postao statement , viãe nego ijedandrugi predmet ili detaÿ. Taj minijaturni uni-verzum u kome su sjediçeni mehanika, as-tronomija, filozofija, zlatarstvo i likovne umet-nosti, sa imenom (obiåno dva prezimena) i vred-noãñu kojom se lako mogu steñi nekretnine,

postaje: senzacija na aukcijama, ulaznica za naj-otmenije salone ali i zatvore, manifest stila iukusa, tajno oruæje Dæemsa Bonda, fetiã, pokret-no znameçe bogatstva u prilikama gde se os-tali statusni simboli ne mogu prikazati, znakraspoznavaça – poznato je da su dræavnicinakloçeni diskretnim, mirnim linijama Odmar-Pigea, iz diplomatskog rukava viri prepoznatÿivi”roleks”, dok advokati preferiraju luksuzni ”kar-tije”. S druge strane, sat najboÿe odaje obmanu:nema grotesknije scene od vlasnika koji ne pris-taje svom satu.

Sliåno otkriñu fotografije, za koju se verova-

lo da ñe uåiniti kraj slikarstvu, pronalazak kvar-cnog sata izazvao je veliku uzbunu u visokomåasovniåarstvu. I dok je Blanpan poput uvreœenegospoœice izjavÿivao da nikada neñe napravitikvarcni sat (i od toga napravio svoju filozofi-

ju), mnoge prestiæne kuñe su ga prihvatile kaokonaåno reãeçe preciznosti. Rasplet je, meœu-

tim, bio jednostavan: kvarcni sat je vzo doveden do gotovo savrãene taånostpoåetnog optimizma, jednostavno prbude interesantan.

Kao znameçe buræoazije, kulturaka kod nas se razvijala diskretno i ispruporedo sa nastajaçem i nestajaçem gklase: malo je poznato da su vozovi u goslaviji podeãavali svoju taånost premaima sa grbom kraÿevine posebno porutadaãçu æeleznicu, dok su otpravnici ãefovi stanica nosili boÿe i preciznije Ovaj solidan nivo nestao je posle ratasa gospodom i ustupio mesto nuænoj mosatova. To veliko poglavÿe naãe kulture

ka, iz koga postoje mnogi primerci kopokazuju taåno vreme, åinili su satovitomobilu “lada”: jeftini, robusni, pdopadÿivi, po pravilu pouzdani sve dpokvare, a onda ih je bilo nemoguñe pJedini izuzetak van ovih mediokriteponeki zlatan sat sa posvetom kolektlaçan povodom odlaska u penziju.

Divergencija stilova i ukusa poåeamdesetih godina donela je trend sezonta pod nazivom Svoå koji se presvlaåpo raspoloæeçu a pri tom je ãvajcarsk

tim, misija Svoåa, iza koje stoje najvcarske korporacije, bila je mnogo znproãirila je kulturu noãeça åasovnimladom generacijom, obezbedivãi sebozbiÿne kupce, i finansijski oporavilaãvajcarsku industriju.

Tradicija satova razvila je i svojevrsnost odabiraça i kupovine sata, a samatraçe åasovnika nosi sve estetiåke ovaça u umetniåkom delu: dok primeriåasovniåarstva izazivaju divÿeçe pvelikih slikara, numerisane serije muporediti sa grafikom, a industrijski

plakatima.Konaåno, bez obzira na çihov ped

ciznost, svi satovi nas opomiçu na janost vremena, poput Dalijevih åasovnika. Na nekima, se ta poruka moætati: tempus fugit . Sa stilom.

MIÃA M.

SAT JE VREME IX

FENOMENI

Sat je stil

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


A/H — (ALTERNATIONS/HEURE) Brzinaoscilovaça ure. Jedan period oscilacije pred-stavÿa kruæno kretaçe ure od krajçe leve dokrajçe desne pozicije i nazad. Standardnafrekvencija mehaniåkih åasovnika kreñe se od21,600 a/h do 28,800 a/h.

ANALOG — Naåin pokazivaça vremena i da-tuma pomoñu kazaÿki.

ANTI MAGNETIC — Åasovnik koji jeneosetÿiv na uticaj magnetnog i elektriånogpoÿa.

AUTOMATIQUE — mehanizam kod koga seopruga navija pomoñu rotirajuñeg tega na os-ovini kalibra ili opruge. I najmaça promena

poloæaja åasovnika na ruci stavÿa u pokret tegkoji navija oprugu. Automatski mehanizmi imaju beskonaånu oprugu koja se ne moæe pre-nategnuti.

BAGUETTE — Juvelirski naziv za åetvrtastoobraœeno drago kameçe koje krasi satove; ovajpojam je usvojen i kao naziv za åetvrtaste ruåneåasovnike, po pravilu æenske, veoma malih di-menzija i bogato ukraãene.

CALIBRE — osnovni mehanizam åasovnika,bez kuñiãta i dekoracije. Predstavÿa najvaæni-

ju referencu sata. Nije neophodno da neka fir-

ma satova proizvodi i kalibre: poznate kuñe,poput Kartijea i Roleksa ugraœuju u svojeåasovnike i mehanizme drugih proizvoœaåa.

CATHEDRALE —forma kazaÿki koja pon-avÿa oblik sa sahat-kula kasne renesanse i baro-ka.

CHRONOMETRE — Iako sliånog naziva kaochronographe, sa çime nema nikakve veze.Hronometar, je sat veoma velike preciznosti,koju kontroliãe i garantuje Oficijelna ãvajcars-ka kontrola hronometara (Controle OfficielleSuisse des Chronometres — COSC). vidi str.

18-19.COMPLICATION — nadgradça, us-loæçavaçe osnovnog mehanizma - kalibra.Smatra se da pravo umeñe izrade satova nas-taje tek kada majstor dovede kalibar do savrãen-stva i tada poåiçe da ga komplikuje, poveñava-

juñi mu preciznost i dodajuñi nove funkcije, ãtozahteva veliko umeñe i strpÿeçe. U najpoz-

natije komplikacije spadaju turbijon, ratrap-pante i sonnerie. Satovi koji objediçuju viãeovih funkcija nose naziv “double complica-tion”, “triple complication” ili “grande com-plication”.

CRONOGRAPHE — funkcija mereça vre-menskog intervala. Najjednostavniji hronografimogu meriti sekunde, minute i sate, doksloæeniji mehanizmi mere i delove sekunde(mehaniåki do 1/10), kao i prolazno vreme,odnosno meœuvreme. Najsloæenija funkcijahronografa jeste sustiæuña sekundara (ratrap-pante).

DIGITAL — Naåin prikazivaça vremena i

drugih vrednosti bez kazaÿki, putem brojeva.Ovaj naziv se ne odnosi iskÿuåivo na elek-tronske satove sa LCD ekranom.

EQUATION DE TEMPS — Zemÿa se kreñeoko sunca eliptiånom, vijugavom putaçom,ãto za posledicu ima nejednako trajaçe danatokom godine, od 23 sata i 44 minuta do 24 sa-ta i 14 minuta. Samo åetiri dana u godini trajutaåno 24 åasa. To je takozvano pravo sunåevovreme, koje je veoma nepraktiåno za raåunaçeu organizovanom druãtvu. Zbog toga je usvo-

jen sredçi sunåev dan od 24 åasa koji pret-postavÿa savrãeno kruænu putaçu Zemÿe okoSunca i koji pokazuje svaki åasovnik. Kakosam naziv “equation de temps” kaæe, satovi saovom funkcijom raåunaju vremensko ujed-naåeçe, odnosno razliku izmeœu stvarnog isredçeg sunåevog vremena.

FANTASIE — Kuñe visokog åasovniåarstvameœusobno se utrkuju u smiãÿaçu ekscen-

triånih detaÿa koji ñe dodatno privuñi zakomplikovati sat i poskupeti ga. Takcifarniku mogu pojaviti minijaturni lik

je pokreñe automat, u scenama poput pgondoli. Ako je prizor erotski, a radçloikovi obavÿaju lascivna, automat jesmeãten na doçoj strani sata i u çemuæivati jedino vlasnik.

FREKVENCIJA — Brzina oscilovaçopruge i regulatora, koji åine srce åasodaju mu takt. Izraæava se u hercima, obroju oscilacija na sat. Veña frekåasovnika daje mu boÿu preciznost alsnagu za savladavaçe fiziåkih otpora

javÿaju u mehanizmima sa viãe funkckvarcnih åasovnika ova veliåina odnobrzinu oscilovaça kristala kvarc

je uvtrœena industrijskim standard32768 Hz.

GOLD PLATED — Pozlata kuñiãta i mnarukvice. Izvodi se metodom galvanodnosno hemijskog nanoãeça zlata ãtorava åvrsto prijaçaçe za osnovu. Poizvodi u viãe slojeva: poåiçe sa tvrœonom legurom od 14 karata i zavrãava sa18-karatnog zlata. Ãvajcarski standardzlatu i plemenite metale su dvostruko

evropskih.HEURE UNIVERSALE - Åasovnpokazuje vreme u viãe gradova. Najåeåasovnici imaju kruænu skalu sa imen

jveñih svetskih gradova i vaænih vremzona. Okretaçem skale i dovoœeçem ugrada u kome se æeli oåitati vreme pomi kazaÿka za sate, nezavisno od mehaKazaÿka za minute, pritom, ostaje nep

JALOUSIE — Åasovnik, naroåito sku je i kapric i u çega ne moraju virpovlaåeçem klizaåa na obodu åaspokreñu se zazori na predçoj strani venecijanskih zastora skrivaju cifarnik açega ÿubomornim pogledima izlaæetedekoraciju dragim kameçem. Zovu “Sécret”.

JEWELS — U åasovniåarstvu obiådrazumeva rubine, koji se od poåetkaveka ugraœuju u satne mehanizme d

POJMOVNIK

Åasovniåarstvo od A do Æ

SAT JE VREME XII

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


smaçilo treçe siñuãnih osovina u leæiãtima ipokretnih delova. Ovo reãeçe je znatno

poboÿãalo rad i preciznost mehanizama.JOAILLERIE — Naziv za åasovnike ukraãenedragim kameçem.

KOREKTOR — Dugme, obiåno malih di-menzija i dostupno vrhom olovke, za korigo-vaçe datuma ili kazaÿke za sate na åasovnici-ma sa dve vremenske zone.

MANUALE — Oznaåava mehaniåki åasovniksa ruånim navijaçem. Ovakvi mehanizmi popravilu su opremÿeni neãto veñom rezervomsnage u opruzi koja omoguñava navijaçe uvremenskim razmacima veñim od 24 åasa.

MEDICALE — Åasovnik sa velikom sekun-darom na åijem je obodu ugravirana skala nakojoj se oåitava puls na osnovu 30 otkucajasrca.

MERCEDES — Savremeni oblik kazaÿki, pre-poznatÿiv po Mercedesovom znaku na kaza-ÿci za sate.

MIKRON — Milioniti deo metra, omiÿenamera preciznosti i standard u åasovniåarstvu.Radi ilustracije ove siñuãne mere, boÿe jeopisati je kao hiÿaditi deo milimetra.

PERPETUEL — Åasovnik sa kalendarom koji automatski koriguje datum po mesecima iprestupnim godinama. Svaki vlasnik perpetu-alnog kalendara 28. februara prestupne godineodlazi na spavaçe neãto kasnije, jer tog danau ponoñ sa zadovoÿstvom posmatra smenu da-tuma na svom åasovniku na 29. februar.

POMME — elegantan oblik kazaÿki. Naziva- ju se joã i Breguet kazaÿke.QUANTIEME — åasovnik koji pokazujemeseåeve mene i trajaçe meseåevog dana.

RATRAPPANTE — sustiæuña sekundara kodmehaniåkih hronografa spada u red komp-likacija. Na poåetku mereça vremenskog in-tervala dve poklopÿene sekundare kreñu za-

jedno od nule. Pritiskom na dugme jednasekundara se zaustavÿa da bi oznaåila meœu-vreme dok druga nastavÿa nezavisno od prve.REPETITION MINUTES — Ruåni åasovnik

koji objavÿuje vreme tananim zvoçeçemnapravÿen je da bi se vreme oåitavalo u mraku.

Siñuãni åekiñi u unutraãçosti sata, pokrenutizamajcem, udaraju u rezonantne æice od bronzei suptilnim tonovima razliåite visine oznaåavajuminute, åetvrti i pune sate.RESERVE DE MARCHE — indikator nateg-nutosti opruge, obiåno retrogradna kazaÿkakoja pokazuje navijenost opruge, tzv. rezervusnage u satima ili danima.

RETOUR EN VOL — Nazvan joã i “flyback”, jeste funkcija hronografa kojom se, pritiskomdugmeta, sekundara trenutno vraña na nultipoloæaj a otpuãtaçem poåiçe da meri novi

vremenski interval.RETROGRADE — Naåin pokazivaça vre-mena pomoñu kazaÿke koja se ne kreñe kruænoveñ po luånoj skali, od maçe ka veñoj vred-nosti. Kada dosegne najveñu vrednost, naprimer sedmi dan, istom putaçom se vraña napoåetak.

REVEIL — Ruåni åasovnik sa akustiånim alar-mom poseduje poseban mehanizam kogasaåiçava siñuãni åekiñ koji udara u akustiånumembranu na doçem poklopcu sata.

SAFIRNI KRISTAL — staklo dobijeno odveãtaåkog, sintetiåkog safira, koji se po tvr-doñi pribliæava dijamantu. Veoma je otporanna ogrebotine i obiåno je sa jedne strane poseb-no obraœen da bi spreåio odsjaj svetlosti. Ako

je obraœen sa obe strane, daje utisak dastakla uopãte nema zbog potpunog odsustvarefleksa.SALTARELLO — naåin pokazivaça bezkazaÿke, putem brojeva koji se pojavÿuju uprozoråetu. Dok kod prikazivaça datuma i go-dine predstavÿa uobiåajeni naåin, veoma je

zanimÿiv kod indikacije sata ili minuta.SONNERIE — Åasovnici sa funkcijom répéti-tion minutes objavÿuju vreme minijaturnimåekiñima koji udaraju u bronzane æice iproizvode tonove razliåite visine. Joã sloæeni-

ji, takozvani “sonnerie” satovi mogu imatiugraœenu minijaturni muziåki mehanizamkoji svira melodiju nalik muziåkoj kutiji.

SQUELLETTE — Åasovnik obiånofarnika, kod koga su noseñi delovi i ko

cija maksimalno svedeni i smaçeni otkrili untraãçost mehanizma.

STAINLESS STEEL — (Rostfrei, aciidable) legura åelika i hroma otpornroziju. Nerœajuñi åelik se koristi zakuñiãta i narukvica zbog tvrdoñe, possjaja i otprnosti na ogrebotine i okna ruci.

SWISS MADE — Oznaåava ne samoproizvodçe veñ i svojevrsnu garanciju ãvajcarskog kvaliteta. Da bi jedan proponosom poneo ovu oznaku, nije dovbude proizveden u ovoj alpskoj zemÿmora da u potpunosti, dakle svakim svlom, potiåe iz Ãvajcarske, ãto je uvtœkonom i predmet je stalne dræavne ko

TOURBILLON — Najfascinantnijukomplikacija, i svakako jednu od najskonstruisao je Abraham-Louis Breg1791. da bi eliminisao uticaj gravitacijesata.

ULTRA PLAT — Takmiåeçe u izradmehanizama i åasovnika poåelo je od

nastanka åasovniåarstva. Smatra se da od prvih tankih mehanizama napraviham-Louis Breguet, inaåe poznat po nim i tehniåki najsavrãenijim satovimvremena. Do danas najtaji mehanizam n

je Jaeger LeCoultre, dok ovaj naziv kotovo sve postojeñe kuñe za svoje satodebÿine.

WATERPROOF — Åasovnik otporantisak vode. U osnovi ova osobina gnepropustÿivost pri normalnom koriãñkiãi ili pri sluåajnomo kvaãeçu.

ÆENEVSKI ÆIG — “Poinçon de G jeste jedan od zaãtitnih znakova Æeneliku vitkog keltskog krsta. Udruæeçe æeåasovniåara ustanovilo je ovaj znak kaono odliåje kvaliteta i izrade. Åasovnnose ovu oznaku izraœeni su po strogo oim kriterijumima koje zahteva æenevs

SAT JE VREME 13

Sa t- reå ni k Casio pose d uje

1 7 1 1 reåi na e ng les ko m i

ã pa ns ko m uz 3 6 najåeãñi h

f raza na pe t jezi ka

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


L

Cartier pashaPonos åuvene firme Cartier. Sa redefinisanim de-taljima i perpetualnim kalendarom, ovaj au-tomatski zlatni sat spada u red najizuzetnijih.

MovadoNatan Dæordæ Horvit je 1947. kreirao za Movado sat perfektne jednostavnostii funkcionalnosti. Sat sa zlatnom taåkom, inspirisan Bauhaus filozofijom, ubr-zo je stigao u stalnu kolekciju njujorãkog Muzeja moderne umetnosti.

Kinesko åudoTajanstveni Kinez Kiu TaiVu koji engleski govoriveoma slabo vaæi zaåudesnog proizoœaåa sato-

va. Proãle godine na sajmusatova u Bazelu ovaj vlas-nik male proizvodnje izHong Konga prikazao jesvoj No12 koji je izazvaoopãte divljenje i joã jednomdeklasirao sve velike ãvaj-carske proizvoœaåeprestiænih turbijona.

NajskupljiProãlog proleña åuvena firma Chopard predstavila je svoj do sa-da najskuplji proizvod vredan åak 25 miliona dolara! U pitanju je najveñi buket dijamanata u obliku sata sa ukupno 162,68 kara-ta dragocenosti. Ovaj ukras sebi je priuãtio Sultan od Bruneapoznati ljubitelj skupih i unikatnih satova.

Satovi godineÆiri profesionalaca pri

udruæenju novinara i dizajn-era koji prate åasovniåarstvosvake godine bira satove se-

zone. Evo njihovog izboraza poslednje tri godine:

1995 – Jeager LeCoutre, zamodel Master Geographique

(na crteæu)1996 – Patek Philipe,

za celu produkciju1997 – Chopard, za model

LUC de Chopard

NajsloæenijPatek Phillipe Calibfunkcije. Preånika 8ka. Teæi 1,100 gramFunkcije: sati, minupletan åasovnik zadekada; indikacija återmometar, zvuånodana; izlazak i zalaba iznad Æeneve; vdoba. Melodiju u sa

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


ÅNOSTIPravilan izgovor

najpoznatijih marki satovaAudemars Piguet Odmar Pige

Baume & Mercier Bom e Mersije

Blancpain Blanpan

Breguet Brege

Breitling Braitling

Cartier Kartije

Chopard Ãopar

Frank Muller Frank MilerGirard-Perregaux Æirar Pergo

Jaeger-Le Coultre Æeæer l Kultr

Larochefoucault Laroãfuko

Longines Lonæin

Patek Phillipe Patek Filip

Piaget Pjaæe

Raymond Weil Rejmon Vil

Revue Thommen Revi Tomen

Schaffhausen Ãafhauzen

Tissot Tiso

Ulysse Nardin Ilis Narden

Vacheron Constantin Vaãron Konstantensve to sa diskretnom dozom mekog francuskog izgovora Nepograãivi

Ulisse Nardin Astrolabium. Ruåni åasFunkcije: Automatski mehanizam. Satiti i sekunde zemaljskog vremena; sati,ti i sekunde Sunåevog dana; mesec, zovisina i azimut Sunca i Meseca, trajandanice i noñi; meseåeve mene; poloæajca u odnosu na Sunce; izlazak i zalazaca; pomraåenja Sunca i Meseca; vremegoj zoni; Rakova i Jaråeva obratnicaletnje i zimske ravnodnevnice; hor

putanja Sunca i Meseca; prividan zalazaca; ekvator. Zahteva korekciju jed144,000 godina.

VlasniciBil Klinton – TimexLedi Di je nosila PiagetKasparov – Audemars PiguetElton Dæon – Franck Mullerkosmonauti na Mesecu i Marsu

Dæems Bond – OmegaStaljin – Patek PhillipeDrug Tito – Shafhausen ili PatekMilo Œukanoviñ – Pasha CartierMiliñ od Maåve – RaketaGoran Bregoviñ – TiffanyVlade Divac – Rolex ExplorerMilan Paniñ – Vacheron Consta

ekim ljudima æivi ”Odisejev fak- To je potreba da se ispitaju ele-ti koji utiåu na neke individualce

zazivaju granice liånih sposob-i. Ãto bi rekao italijanski po-ac Alekso Karozo “oseñajopoloãkog stanja”. Proizvoœaåtskih satova Sector je na tome

ravio svoju No Limits filosofiju:plja i pospeãuje ljude da isproba-voje moguñnosti. U tom pokretu4 osobe koje uspeãno izazivaju:

eski surferi, prekookeanski ves-planinare bez kiseonika, jedr-

re okosveta, pustinjske i polarneake, ronioce na nezamislive du-, peñinare ili kajakaãe niz litice.te avanture ljudi mere Sectorvima a ti satovi se isprobavaju uoguñim uslovima.

TurbijonOtkako je Brege 1791. konstruisao komplikaciju da bi eliminisaouticaj gravitacije na hod sata mnoge kuñe nastoje da daju svoj do-prinos. Poloæaj åasovnika na ruci utiåe na njegovo neznatno kaãn- jenje odnosno æurenje zbog dejstva gravitacije i sila trenja koje setu javljaju, Turbijon ima oblik okruglog kaveza koji se okreñe brzi-nom od jednog okreta u minuti. U njemu su smeãteni delovi kojisu statiåni kod klasiånih satova - koji svakih 60 sekundi prave punkrug i zajedno prolaze kroz sve pozicije æurenja i kaãnjenja. Takose efekti gravitacije meœusobno poniãtavaju. †urbijon se sastoji od70 delova i teæi pola grama. Njegovo sastavljanje se poverava samonajiskusnijim åasovniåarima koji nose zvanje maitres-horologers.Turbijon je neprevaziœen mehanizam koji åasovniku daje taånost.Na slici je åuveni turbijon Girard Perregaux sa ”tri zlatna mosta”.

lionaku u

od ukupno 1,728 delova i ima 33m. Ima 24 kazaljke i 8 brojåani-

a sustiæuñim sekundarama; kom-datum, dan u nedelji, godina irezerva snage; meseåeve mene,

sati, minuti i sekunde Sunåevognice; zvezdana karta noñnog ne-datum Uskrsa; zodijak; godiãnjaonija Romanske Ãvajcarske.

z ograniåenja

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Jovana Subotiña 18, Novi Sad

Tel/fax. 021/61-52-53, 62-47-4

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


1. "JUGO WATCH"Sava CentarDelegatska jedinica 1811000 Beogradtel: 311-18-762. "GENERAL-COMMERCE"Marãala Tita 7021460 Vrbastel: 021/700-1793. "OMIKRON"Kralja Aleksandra I

Karaœorœeviña 40/123000 Zrenjanintel: 023/61-7964. "BRAÑA MIRÅIÑ"Kralja Petra I 18611400 Mladenovactel: 011/82-22-9755. "LASTOVIÅ"Borisa Kidriåa 3521220 Beåejtel: 021/816-1976. Zlatara "MARIUS"IV Proleterske brigade 718300 Pirot

tel: 010/21-1237. "DUNAI DENEÃ"Laze Kostiña (Staragradska kuña)25000 Sombortel: 025/37-4748. "GAÃPAROVSKI"Trg Doronskog bb21400 Baåka Palankatel: 021/741-5069. "ŒANIÑ VINKO"Svetog Save 425260 Apatin

tel: 025/773-24510. PP "SEZAM"25250 Odæacitel: 025/742-88411. Zlatara "JANKOVIÑ"Bul. Jovana Duåiña 121000 Novi Sadtel: 021/301-84812. "DÆERONIMO"RK "CENTAR", (prizemlje)Cara Jovana Nenada 24

24000 Suboticatel: 024/554-200

13. "MABOSA"

Bul. Srpskih Ratnika 2036210 Vrnjaåka Banjatel: 036/661-353, 665-873

14. Zlatara "ARS"Bul. JNA 19

26000 Panåevotel: 013/319-674

15. PP "HEFEST"Moãe Pijade 13/1

19210 Bortel: 030/21-997

16. Zlatara "BELLA"Gradsko Ãetaliãte bb32000 Åaåaktel: 032/27-47917. "OMEGA"1. Maja 40

36300 Novi Pazartel: 020/23-26118. RK "BEOGRŒANKA"Masarikova 511000 Beogradtel: 011/685-655 lok.867

19. ZTR "_OVANI"Kneza Aleksandra 78/432300 Gornji Milanovactel: 032/715-221

20. "PETROVIÑ I SINOVI"Dimitrija Tucoviña 8531000 Uæicetel: 031/26-949

21. TZR "JASMINA"Omladinska 1736000 Kraljevotel: 036/22-531

22. "ŒANI"Lole Ribara 1634000 Kragujevac

tel: 034/335-78423. Zlatara "ÆIVKOVIÑ"Knez Mihailova 1511000 Beograd Sava Centar, Delegatska jedinica 18, Beograd, tel: 311

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SAT JE VREME XVIII

HRONOMETAR JE DOBIO IME OD GRÅ

hronos i metron ãto znaåi meraå vrem je sat izuzetne preciznosti koju kongarantuje Zvaniåna ãvajcarska

hronometara (COSC). Uz takav sat domena potvrda i vidna oznka na samom

Da bi sat bio hronometar, çegonizam, pre ugraœivaça u kuñiãte, prorigorozne petnaestodnevne testove uslovima. Samo mehanizmi koji su uma dozvoÿenih odstupaça (za klasuII) dobijaju sertifikat i onda se mogu usa oznakom hronometar.

U Ãvajcarskoj od 1878. postoje tcentra za zvaniåno testiraçe hronDanaãçi kriterijumi datiraju od 1973

Testovi su komplikovani a çihovtivnost se kontroliãe kompjuterom i pkamerama koje analiziraju sve skupdatke. Izvodi se sistem od sedam rmereça.

Obiåno se mere mehaniåki hrono

Breitling Blackbird

Breitling je 1915. træiãtu predstavio iznenaœu- juñu novinu - ãtopericu na ruånom satu. Godine1952. Breitling satovi su proglaãeni za sluæbenesatove svetske pilotske organizacije i avio kom-panija. Blackbird Chronomat je vodeñi sat svoje kategorije. Mehanizam je smeãten u åeliånokuñiãte sa crnim cifarnikom i podrazumeva nizfunkcija. Cena mu je oko 5000 maraka.

Bulgari - Bvlgari

Sat koji se kvalitetom nametnuo posledçih go-dina. Omiÿen u novoj generaciji uspeãnih ÿu-di. Delovi mehanizma i kuñiãte su od platine ito daje dodatni utisak elegancije i jednostavnosti.Od ostalih satova ga razlikuje cena – oko 27.000maraka.

Omega Seamaster Professional Chr

Åuveni sat. Kad je vaÿao za Dæemvaÿañe i za obiåne smrtnike. Deluje sumuãki åvrsto. Za reputaciju koju nosikoji nudi i nije previãe skup. Oko 5000

Precizno

Jovana Subotiña 18, Novi Sad,

Tel/fax. 021/61-52-53, 62-47-47

Diamond

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SAT JE VREME XIX

se testiraju i kvarcni. To je zato ãto su kvarcni

satovi ultraprecizni i nema potrebe testirati çi-

hovu taånost. Ipak COSC je razvio strogu reg-

ulativu i za kvarcne mehanizme.

Oko 60 proizvoœaåa daje svoje proizvodena testiraça.

Sedamdesetih je broj testiranih mehaniza-

ma bio oko 250 hiÿada a sada je preko 850 hiÿa-

da. Rast je uoåÿiv naroåito devedesetih rene-

sansom ãvajcarskih mehaniåkih satova.

Tokom 1996. dato je preko 830.000 meh-

anizama na kontrolu.

Testove koji traju 15 dana proãlo je 801.571

mehanizama ili 96,2 % prijavÿenih. Od toga su

797.370 mehaniåki i 4201 kvarcni.

Najviãe potvrœenih ima Rolex, ukupno

643.083 ili 80,2 %, sledi Omega sa 77,980 ili9,7 posto, zatim je TAG Heuer sa 34,756 ili

4,4%, onda Cartier sa 6.393 ili 0,8 % i na kra-

ju je Bulgari sa 5,197 ili 0,65%.

Malo ÿudi zna da je glavni proizvoœaå ma-

hanizama za Rolex stara firma Zenith.

TA

Zenith Chronomaster

Osnovan joã 1865, Zenith je poznat po svojoj

tehniåkoj i estetskoj perfekciji. Chronomaster

je izuzetan sat nameçen ÿubiteÿima ãvajcarske

tradicije. Sat je zlatan, sa ultratankim meha-

nizmom Elite, numerisan je i ide uz peto-

godiãçu garanciju. Cena mu je oko 10.500

maraka.

TAG Heuer 6000 Gold

Zvaniåno treñi proizvoœaå hronometara na sve-

tu ima viãe modela od kojih se ovaj model izd-

vaja. Kuñiãte je masivno zlatno i u skladu je sa

predstavom o ovoj firmi koja je u stalnom uzle-

tu. Moæe se sresti i u naãoj sredini. Cena oko

11.000 maraka.

Rolex Perpetual Date GMT Master II

Najveñi proizvoœaå hronometara posebno dræi

do ovog modela. Spada u kategoriju profe-

sionalnih modela. Izraœen je u zlatu i po-drazumeva sve one detaÿe koji Rolex åine naj-

popularnijim u visokoj klasi. Cena mu je oko

33.000 maraka.

iplomom

Jovana Subotiña 18, Novi S

Tel/fax. 021/61-52-53, 62-47

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


HOTEL BEOGRAD * INTERCONTINENTAL

BEOGRAD, YUGOSLAVIA

TEL / FAX (+381 11) 311 14 59, 311 33 33/72

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


FETIÃI

POSEBNO ODABRANI ÆIRI ITALIJANSKOG ÅA-sopisa ”Carnet Leisure Time Culture” birao je pet predmeta koji su ostavili peåat u diza- jnu tokom posledçih pedeset godina. Ubedÿi-vo je pobedio Swatch ispred flaãice Koka kole.

Do sada je prodato 25o miliona ovog sa-ta, kompaniju koja stoji iza çega åasopiss In-dustry Week svrstao je meœu 100 svetski na- jboÿih a Forbes je nedavno Nikolasa Hajeka,åoveka iza tog uspeha, stavio na svoju listunajbogatijih sa 900 miliona dolara imetka uzkuriozitet da je to jedini åovek koji se obo-gatio od pravÿeça i prodaje satova!

Swatch je veñ 15 godina sinonim zaprodukt visoko razvijene tehnologije,

ekonomski fenomen, åudo mar-ketinga, izazov za umetnike, strast zakolekcionare, fenomen za auk-cionare. Mada nastao na nekonven-

cionalan naåin, swatch prati tradici- ju ãvajcarske umetnosti pravÿeçasatova u svim ostalim vidovima i odi-

grao je neproceçivu ulogu u rehabilitacijiÃvajcarske kao vodeñe zemÿe åasovniåarst-

va i otvorio jedan novi trend - prijemåÿivih idobrih satova atraktivnog izgleda. UspehomSwatcha ãirom sveta su krenule mnoge drugefirme sliåne filosofije i uspele. Recimo Fos-sil...

Swatch je bio odgovor na japanski izazovosamdesetih. sa istoka je dolazio visokikvalitet i niskih cena. Swatch je ponuœen za5o ãjajcarskih franaka. Imao je samo 51 deo,plastiåan je i vodootporan, tri godinefunkcioniãe bez zamene baterija. Baziåni ob-lik je uvek isti dok su boja, brojåanik, kaza-

ÿke, pokazivaå datuma i kaiãevi prepuãtenimaãti kupaca i dizajnera. Glavni dizajn cen-tri u Milanu i Njujorku neumorno izbacujunove kolekcije koje pripadaju veñ postojeñimlinijama: Formalna, leæerna, Modna, Aktivnosportska i Umetniåka.

Od 1985. mnogi umetnici se pojavÿuju

kao dizajneri - Kiki Pikaso, Keit Har-ing, Robert Altman, Joko Ono, SemFreensis, Alfred Honkust, VivijenVestvud, Voltera Vegmilera... Kako suizraœeni u malim serijama nije åudo ãtosu kasnije na aukcijama postizali fan-tastiåne cene od 25 hiÿada maraka!

Sve Swatchove akcije moraju bitinekonvencionalne, zabavne, æivopisnei mladalaåke, istovremeno potencirajuñiãvajcarski kvalitet uz naglaãen duh vre-mena. Swatch ne prati trendove - on ihpostavÿa.

Pored razliåitih verzija satova (up-ravo osniva u Kini firmu Lanco sazadatkom da napravi sat ispod 20dolara), naoåara za sunce, Swatchse ãiri na telekomunikacije i au-to industriju. Posle linije telefonaTwinphone i pejdæera Swatch theBeep, Swatch je postao ålan idejnogkoncepta TTT (Thing That Think -

Predmet koji misli). Uz AT&T, Mick-osoft, Nike, Levis i Swatch se bavi is-

traæivaçem izvan standardnih sfera takoãto predmetima koji su u svakodnevnojupotrebi daje odlike izvesne inteligen-cije. Posledça izmiãÿotina je Smart-mikro auto i linija Irony satova.

Sve u svemu, ikona modernog dizajna ima poåasno mesto u mnogimmuzejima (Model Rotor iz kolekcijeSwatch Irony je stalnoj postavci Muze- ja Pegi Gugenhajm u Veneciji), dostiæeozbiÿne sume na aukcijama ( MimoPaladino je prodat za 25, Keit Haring

za 6,5 a Miãel Fulton za 4 hiÿade mara-ka) a ipak se nedavno promovisanimodel Skin, koji je najtaçi sat natræiãtu debÿine svega 3,9 milimetara,moæe videti na ruci nekog obiånogprolaznika.

MILENA ZDRAVKOVIÑ

250miliona ÿudi ne

moæe da pogreãi

SAT JE VREME XXIII

N A J T A Ç I

N A J S K U P Ÿ I

K E I T H A R I N G

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


VELEPRODAJA

Jovana Subotiña 18, Novi Sad,

Tel/fax. 021/61-52-53, 62-47-47

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


SATOVI U SVETU

JapanKAO I U SVEMU JAPANCI SU I U

åasovniåarstvu uzvratili udarac ostatkusveta. Poåetkom sedamdesetih su zasulitræiãte jeftinim i kvalitetnim kvarcnimsatovima. Ubrzo su kao i u ostalimtehniåkim granama industrije zagospo-darili i industrijom satova. Ãvajcarska jenaãla protiv meru Swatch idejom i reha-bilitacijom skupih mehaniåkih åasovni-

ka. Zvaniåno sa 414 miliona proizvodaJapan je najveñi proizvoœaå satova nasvetu. Ko je najveñi od najveñih?

Citizen je osnovan 1924. ali mu jegradonaåelnik Tokija Ãimpei Goto 1930.dao ime. Sve vreme unapreœujuñitehnoloãke inovacije ova ogromna kuñasa svojim podkompanijama je postalanajveñi proizvoœaå ruånih satova na sve-tu. Posledçi veliki doprinos je Eco dri-ve linija koja promoviãe napajaçe so-larnom energijom. Eco drive tehnologi- ja pretvara sunåevu svetlost u åistu en-ergiju. Puçeçe najprirodnijim izvoromenergije traje minut a kapacitet rezerve je 180 dana!

Seiko je osnovan joã 1881. ali “kvarclegatom“ osvaja kÿuåno mesto uåasovniåarstvu druge polovine dvadese-tog veka. Danas Seiko godiãçe plasiraviãe od 5000 novih modela. Za çihovizgled je zaduæeno 150 stalno zaposlenihdizajnera u svim delovima sveta! Ovafirma je svetu ponudila i ”perpetual Cal-

endar” prvi sat na svetu sa graœenimkalendarom za sledeñih 1100 godina!Posledçi vaæan domet je Kinetic linija- satovi sa kapacitorom koji veåno åuvaenergiju. Nikada se ne navija niti semeçaju baterije. Veåan sat.

Za sebe Seiko kaæe - najveñi svetskiproizvoœaå åasovnika i kuñnih satova❖

Zvaniåno je najveñi svetski proizvoœaå satova Japan sa produk-cijom od 414 miliona komada. Druga je Ãvajcarska sa 160 mil-iona satova, onda slede Nemaåka, Engleska i Francuska. Re-dosled bi bio sasvim drugaåiji kada bi postojali zvaniåni podaciza Hong Kong, Kinu, Rusiju, Filipine i Brazil. Nezvaniåno setvrdi da se godiãçe samo u Kini (sa Hong Kongom) proizvedeoko 600 miliona satova.

SAD ZVANIÅNO SAD SU NAJVEÑE TRÆIÃTE SATOVA NA SVETU. Proãle godine tu se promiliona satova a fantastiåan je podatak da je od toga 225 miliona komada bilo jeftinije od 100US$

Najveñi izvoznik satova za Ameriku je Kina sa Hong Kongom sa ukupno 54 posto ili 123 miliova. Proseåna cena tih satova je 3,6 dolara!

Drugi je Japan sa 28 posto ili 63,4 miliona primeraka, åetvrti su Filipini sa 5 posto ili 20,4 miliova dok je Ãvajcarska tek peta sa 3 posto ili 7,7 miliona satova. Ipak, Ãvajcarska uåestvuje sa 36 ponosti ameriåkog træiãta.

Tradicionalno najprodavaniji sat na ameriåkom træiãtu je Timex!SAD godiãçe izvoze oko 8 miliona satova. U posledçe vreme sve veñi åinilac tog uspeha je ko

Fossil sa linijom svojih nostalgiånih proizvoda koji na mnogim træiãtima ozbiÿno ugroæavaju Swatchda je glavno træiãte ameriåkih satova bila Kanada a sada je to Hong Kong ❖

ÃvajcarskaSATOVI I PROIZVODÇA REZERVNIH D

za satove su treña izvozna snaga ÃvaSa prometom od 8,311 milijardi ãv. fran je odmah iza hemijsko-farmaceutsktronske industrije.

Bez obzira ãto druga polovina devpokazuje znake stagnacije, ponajviãe zbu Aziji, Ãvajcarska je tokom 1997. izvmiliona satova!

Od kompletne produkcije 98% su analogni ali ona preostala dva posto miliona komada) - mehaniåki - najznaåza prestiæ proizvoda koji nose oznakmade ❖

SAT JE VREME XXV

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.



BEOGRAD, YUGOSLAVIA

TEL / FAX (+381 11) 311 14 59, 311 33 33/721

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Baume & Mercier & Ja


BEOGRAD, YUGOSLAVIA

TEL / FAX (+381 11) 311 14 59, 311 33 33/721

7/29/2019 Vreme, 1998. március 14.


Documents

Vreme, 1998. március 14