of 143/143
  www.paragraf.rs Pre uze to i z el ekt ronske pr avne baz e Pa rag raf Lex ZAKON O OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA ("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011) I OSNOVNE ODREDBE Predmet zakona Član 1 Ovim zakonom ureĎuju se osnove sistema predškolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, način i uslovi za ob avljanje delatnosti predškolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od značaja za obrazovanje i vaspitanje. Termini izraţeni u ovom zakonu u gramatičkom muškom rodu podrazumevaju prirodni muški i ţenski rod lica na koje se odnose. Obrazovanje i vaspitanje Član 2

Zakon o Osnovama Sistema Obrazovanja i Vaspitanja

  • View
    396

  • Download
    0

Embed Size (px)

Text of Zakon o Osnovama Sistema Obrazovanja i Vaspitanja

www.paragraf.rsPreuzeto iz elektronske pravne baze Paragraf Lex

ZAKONO OSNOVAMA SISTEMA OBRAZOVANJA I VASPITANJA("Sl. glasnik RS", br. 72/2009 i 52/2011)

I OSNOVNE ODREDBEPredmet zakona lan 1Ovim zakonom ureuju se osnove sistema predkolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, i to: principi, ciljevi i standardi obrazovanja i vaspitanja, nain i uslovi za obavljanje delatnosti predkolskog vaspitanja i obrazovanja, osnovnog i srednjeg obrazovanja i vaspitanja, vrste programa obrazovanja i vaspitanja, osnivanje, organizacija, finansiranje i nadzor nad radom ustanova obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: ustanova), kao i druga pitanja od znaaja za obrazovanje i vaspitanje. Termini izraeni u ovom zakonu u gramatikom mukom rodu podrazumevaju prirodni muki i enski rod lica na koje se odnose.

Obrazovanje i vaspitanje lan 2

Sistem obrazovanja i vaspitanja obuhvata predkolsko vaspitanje i obrazovanje, osnovno i srednje obrazovanje i vaspitanje i predstavlja sastavni deo ukupnog uenja tokom celog ivota svih graana u Republici Srbiji. Specifinosti obavljanja delatnosti obrazovanja odraslih u sistemu obrazovanja i vaspitanja ureuju se posebnim zakonom. Obrazovanje i vaspitanje ostvaruje se uz potovanje optih principa obrazovanja i vaspitanja, ostvarivanjem ciljeva i standarda obrazovanja i vaspitanja.

Opti principi sistema obrazovanja i vaspitanja lan 3Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi za svu decu, uenike i odrasle: 1) jednako pravo i dostupnost obrazovanja i vaspitanja bez diskriminacije i izdvajanja po osnovu pola, socijalne, kulturne, etnike, religijske ili druge pripadnosti, mestu boravka, odnosno prebivalita, materijalnog ili zdravstvenog stanja, tekoa i smetnji u razvoju i invaliditeta, kao i po drugim osnovama; 2) kvalitetno i uravnoteeno obrazovanje i vaspitanje, zasnovano na tekovinama i dostignuima savremene nauke i prilagoeno uzrasnim i linim obrazovnim potrebama deteta, uenika i odraslog; 3) obrazovanje i vaspitanje u demokratski ureenoj i socijalno odgovornoj ustanovi u kojoj se neguje otvorenost, saradnja, tolerancija, svest o kulturnoj i civilizacijskoj povezanosti u svetu, posveenost osnovnim moralnim vrednostima, vrednostima pravde, istine, solidarnosti, slobode, potenja i odgovornosti i u kojoj je osigurano puno potovanje prava deteta, uenika i odraslog; 4) usmerenost obrazovanja i vaspitanja na dete i uenika kroz raznovrsne oblike nastave, uenja i ocenjivanja kojima se izlazi u susret razliitim potrebama uenika, razvija motivacija za uenje i podie kvalitet postignua;

5) jednake mogunosti za obrazovanje i vaspitanje na svim nivoima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa potrebama i interesovanjima dece, uenika i odraslih, bez prepreka za promene, nastavljanje i upotpunjavanje obrazovanja i obrazovanje tokom celog ivota; 6) osposobljenost za rad uenika i odraslih usklaenu sa savremenim zahtevima profesije za koju se pripremaju. Sistem obrazovanja i vaspitanja svojom organizacijom i sadrajima obezbeuje i: 1) efikasnu saradnju sa porodicom ukljuivanjem roditelja, odnosno staratelja radi uspenog ostvarivanja postavljenih ciljeva obrazovanja i vaspitanja; 2) raznovrsne oblike saradnje sa lokalnom zajednicom i irom drutvenom sredinom kako bi se postigao pun sklad izmeu individualnog i drutvenog interesa u obrazovanju i vaspitanju; 3) efikasnost, ekonominost i fleksibilnost organizacije sistema radi postizanja to boljeg uinka; 4) otvorenost prema pedagokim i organizacionim inovacijama. U ostvarivanju principa, posebna panja posveuje se: 1) pravovremenom ukljuivanju u predkolsko vaspitanje i obrazovanje; 2) adekvatnoj pripremljenosti za kolsko uenje i za prelazak na vie nivoe obrazovanja i vaspitanja; 3) mogunosti da uenici i odrasli sa izuzetnim sposobnostima (talentovani i obdareni), bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup odgovarajuim nivoima obrazovanja i ustanovama, kao i identifikaciji, praenju i stimulisanju uenika sa izuzetnim sposobnostima, kao budueg naunog potencijala; 4) mogunosti da deca, uenici i odrasli sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, bez obzira na sopstvene materijalne uslove imaju pristup svim nivoima obrazovanja u ustanovama, a lica smetena u ustanove socijalne zatite, bolesna deca i uenici - ostvaruju pravo na obrazovanje za vreme smetaja u ustanovi i tokom bolnikog i kunog leenja;

5) ostvarivanju prava na obrazovanje, bez ugroavanja drugih prava deteta i drugih ljudskih prava.

Ciljevi obrazovanja i vaspitanja lan 4Ciljevi obrazovanja i vaspitanja jesu: 1) pun intelektualni, emocionalni, socijalni, moralni i fiziki razvoj svakog deteta i uenika, u skladu sa njegovim uzrastom, razvojnim potrebama i interesovanjima; 2) sticanje kvalitetnih znanja i vetina i formiranje vrednosnih stavova (u daljem tekstu: znanja, vetine i stavovi), jezike, matematike, naune, umetnike, kulturne, tehnike, informatike pismenosti, neophodnih za ivot i rad u savremenom drutvu; 3) razvoj stvaralakih sposobnosti, kreativnosti, estetske percepcije i ukusa; 4) razvoj sposobnosti pronalaenja, analiziranja, primene i saoptavanja informacija, uz veto i efikasno korienje informaciono-komunikacionih tehnologija; 5) osposobljavanje za reavanje problema, povezivanje i primenu znanja i vetina u daljem obrazovanju, profesionalnom radu i svakodnevnom ivotu; 6) razvoj motivacije za uenje, osposobljavanje za samostalno uenje, uenje i obrazovanje tokom celog ivota i ukljuivanje u meunarodne obrazovne i profesionalne procese; 7) razvoj svesti o sebi, samoinicijative, sposobnosti samovrednovanja i izraavanja svog miljenja; 8) osposobljavanje za donoenje valjanih odluka o izboru daljeg obrazovanja i zanimanja, sopstvenog razvoja i budueg ivota;

9) razvoj kljunih kompetencija potrebnih za ivot u savremenom drutvu, osposobljavanje za rad i zanimanje stvaranjem strunih kompetencija, u skladu sa zahtevima zanimanja, razvojem savremene nauke, ekonomije, tehnike i tehnologije; 10) razvoj i praktikovanje zdravih ivotnih stilova, svesti o vanosti sopstvenog zdravlja i bezbednosti, potrebe negovanja i razvoja fizikih sposobnosti; 11) razvoj svesti o znaaju odrivog razvoja, zatite i ouvanja prirode i ivotne sredine, ekoloke etike i zatite ivotinja; 12) razvoj sposobnosti komuniciranja, dijaloga, oseanja solidarnosti, kvalitetne i efikasne saradnje sa drugima i sposobnosti za timski rad i negovanje drugarstva i prijateljstva; 13) razvijanje sposobnosti za ulogu odgovornog graanina, za ivot u demokratski ureenom i humanom drutvu zasnovanom na potovanju ljudskih i graanskih prava, prava na razliitost i brizi za druge, kao i osnovnih vrednosti pravde, istine, slobode, potenja i line odgovornosti; 14) formiranje stavova, uverenja i sistema vrednosti, razvoj linog i nacionalnog identiteta, razvijanje svesti i oseanja pripadnosti dravi Srbiji, potovanje i negovanje srpskog jezika i svog jezika, tradicije i kulture srpskog naroda, nacionalnih manjina i etnikih zajednica, drugih naroda, razvijanje multikulturalizma, potovanje i ouvanje nacionalne i svetske kulturne batine; 15) razvoj i potovanje rasne, nacionalne, kulturne, jezike, verske, rodne, polne i uzrasne ravnopravnosti, tolerancije i uvaavanje razliitosti.

Opti ishodi i standardi obrazovanja i vaspitanja lan 5Opti ishodi obrazovanja i vaspitanja rezultat su celokupnog procesa obrazovanja i vaspitanja kojim se obezbeuje da deca, uenici i odrasli steknu znanja, vetine i vrednosne stavove koji e doprineti njihovom razvoju i uspehu, razvoju i uspehu njihovih porodica, zajednice i drutva u celini.

Sistem obrazovanja i vaspitanja mora da obezbedi sve uslove da deca, uenici i odrasli postiu opte ishode, odnosno budu osposobljeni da: 1) usvajaju i izgrauju znanje, primenjuju i razmenjuju steeno znanje; 2) naue kako da ue i da koriste svoj um; 3) identifikuju i reavaju probleme i donose odluke koristei kritiko i kreativno miljenje; 4) rade efikasno sa drugima kao lanovi tima, grupe, organizacije i zajednice; 5) odgovorno i efikasno upravljaju sobom i svojim aktivnostima; 6) prikupljaju, analiziraju, organizuju i kritiki procenjuju informacije; 7) efikasno komuniciraju koristei se raznovrsnim verbalnim, vizuelnim i simbolikim sredstvima; 8) efikasno i kritiki koriste nauku i tehnologiju, uz pokazivanje odgovornosti prema svom ivotu, ivotu drugih i ivotnoj sredini; 9) shvataju svet kao celinu povezanih sistema i prilikom reavanja konkretnih problema razumeju da nisu izolovani; 10) pokreu i spremno prihvataju promene, preuzimaju odgovornost i imaju preduzetniki pristup i jasnu orijentaciju ka ostvarenju ciljeva i postizanju uspeha. Ostvarivanje optih ishoda obrazovanja i vaspitanja obezbeuje se ukupnim obrazovnovaspitnim procesom na svim nivoima obrazovanja, kroz sve oblike, naine i sadraje rada. Standardi obrazovanja i vaspitanja obuhvataju: 1) opte i posebne standarde znanja, vetina i vrednosnih stavova uenika i odraslih (u daljem tekstu: opti i posebni standardi postignua); 2) standarde znanja, vetina i vrednosnih stavova (u daljem tekstu: kompetencije) za profesiju nastavnika i vaspitaa i njihovog profesionalnog razvoja;

3) standarde kompetencija direktora, prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika; 4) standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; 5) standarde kvaliteta rada ustanove. Standardi postignua jesu skup ishoda obrazovanja i vaspitanja koji se odnose na svaki nivo, ciklus, vrstu obrazovanja, obrazovni profil, razred, predmet, odnosno modul. Opti standardi postignua utvruju se na osnovu optih ishoda obrazovanja i vaspitanja po nivoima, ciklusima i vrstama obrazovanja i vaspitanja, odnosno obrazovnim profilima. Posebni standardi postignua utvruju se prema razredima, predmetima, odnosno modulima, na osnovu optih ishoda obrazovanja i vaspitanja i optih standarda postignua. Za uenika kome je usled socijalne uskraenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta i drugih razloga to potrebno, posebni standardi postignua mogu da se prilagoavaju svakom pojedinano, uz stalno praenje njegovog razvoja. Za uenika sa izuzetnim sposobnostima posebni standardi postignua mogu da se prilagoavaju svakom pojedinano, uz stalno praenje razvoja.

Pravo na obrazovanje i vaspitanje lan 6Svako lice ima pravo na obrazovanje i vaspitanje. Graani Republike Srbije jednaki su u ostvarivanju prava na obrazovanje i vaspitanje, bez obzira na pol, rasu, nacionalnu, versku i jeziku pripadnost, socijalno i kulturno poreklo, imovno stanje, uzrast, fiziku i psihiku konstituciju, smetnje u razvoju i invaliditet, politiko opredeljenje ili drugu linu osobinu. Lica sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove obrazovne i vaspitne potrebe u redovnom sistemu obrazovanja i vaspitanja, u

redovnom sistemu uz pojedinanu, odnosno grupnu dodatnu podrku ili u posebnoj predkolskoj grupi ili koli, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Lica sa izuzetnim sposobnostima imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje koje uvaava njihove posebne obrazovne i vaspitne potrebe, u redovnom sistemu, u posebnim odeljenjima ili posebnoj koli, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Strani dravljani i lica bez dravljanstva imaju pravo na obrazovanje i vaspitanje pod istim uslovima i na nain propisan za dravljane Republike Srbije.

Obavljanje delatnosti lan 7Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavlja ustanova. Na osnivanje i rad ustanove iz stava 1. ovog lana primenjuju se propisi o javnim slubama. Nain obavljanja delatnosti obrazovanja i vaspitanja propisan je ovim zakonom i posebnim zakonima u oblasti obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: poseban zakon).

Obavljanje obrazovno-vaspitnog rada lan 8U ustanovi obrazovno-vaspitni rad obavljaju: nastavnik, vaspita i struni saradnik. Nastavnik, vaspita i struni saradnik jeste lice koje je steklo odgovarajue visoko obrazovanje: 1) na studijama drugog stepena (master akademske studije, specijalistike akademske studije ili specijalistike strukovne studije) u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju ("Slubeni glasnik RS", br. 76/05, 100/07 - autentino tumaenje, 97/08 i 44/10), poev od 10. septembra 2005. godine; 2) na osnovnim studijama u trajanju od najmanje etiri godine, po propisu koji je ureivao visoko obrazovanje do 10. septembra 2005. godine.

Izuzetno, nastavnik i vaspita jeste i lice sa steenim odgovarajuim visokim obrazovanjem na studijama prvog stepena (osnovne akademske, odnosno strukovne studije), studijama u trajanju od tri godine ili viim obrazovanjem. Lice iz st. 2. i 3. ovog lana mora da ima obrazovanje iz psiholokih, pedagokih i metodikih disciplina steeno na visokokolskoj ustanovi u toku studija ili nakon diplomiranja, od najmanje 30 bodova i est bodova prakse u ustanovi, u skladu sa Evropskim sistemom prenosa bodova. U obavljanju obrazovno-vaspitnog rada nastavniku, vaspitau i strunom saradniku mogu da pomau i druga lica, u skladu sa ovim zakonom. Lice iz st. 1. i 5. ovog lana, kao i drugi zaposleni u ustanovi duni su da svojim radom i ukupnim ponaanjem potuju opte principe obrazovanja i vaspitanja i doprinose ostvarivanju ciljeva obrazovanja i vaspitanja, optih i posebnih standarda postignua i razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi.

Upotreba jezika lan 9Obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na srpskom jeziku. Za pripadnike nacionalne manjine obrazovno-vaspitni rad ostvaruje se na maternjem jeziku. Izuzetno on moe da se ostvaruje i dvojezino ili na srpskom jeziku, u skladu sa posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad moe da se izvodi i na stranom jeziku, odnosno dvojezino, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. Obrazovno-vaspitni rad za lica koja koriste znakovni jezik, odnosno posebno pismo ili druga tehnika reenja, moe da se izvodi na znakovnom jeziku i pomou sredstava tog jezika.

Evidencija i javne isprave lan 10

Ustanova vodi propisanu evidenciju i izdaje javne isprave, u skladu sa posebnim zakonom. Javna isprava izdata suprotno ovom i posebnom zakonu - nitava je.

Baza podataka i jedinstveni informacioni sistem prosvete lan 10aUstanova vodi bazu podataka u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete. Baza podataka predstavlja skup svih evidencija propisanih posebnim zakonom koje ustanova vodi u elektronskom obliku. Evidencije koje vodi ustanova predstavljaju skup podataka o ustanovi, deci i uenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima. Jedinstveni informacioni sistem prosvete ine objedinjeni podaci iz evidencija svih ustanova koji se vode kao baza podataka i koji uspostavlja i kojim upravlja ministarstvo nadleno za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: Ministarstvo).

Podaci u evidencijama lan 10bPodaci o ustanovi predstavljaju skup optih podataka kojima se odreuje pravni status ustanove, status ustanove u sistemu obrazovanja i vaspitanja, podaci o programima koje ustanova realizuje, podaci o objektu ustanove, aktima i organima ustanove i rezultatima spoljanjeg vrednovanja ustanove. Podaci o deci i uenicima, roditeljima, starateljima i hraniteljima i zaposlenima predstavljaju skup linih podataka kojima se odreuje njihov identitet, obrazovni, socijalni i zdravstveni status i potrebna obrazovna, socijalna i zdravstvena podrka.

Za odreivanje identiteta prikupljaju se sledei podaci: ime, prezime, jedinstveni matini broj graana, datum roenja, mesto roenja, drava i mesto stanovanja, adresa, kontakt telefon i drugi podaci u skladu sa posebnim zakonom. Za odreivanje obrazovnog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci o upisanom podruju rada i smeru, o jeziku na kome se izvodi obrazovno-vaspitni rad, izbornim predmetima, stranim jezicima, obrazovanju po individualnom obrazovnom planu, ocenama po klasifikacionim periodima, podaci o polaganim ispitima, nagradama i pohvalama osvojenim tokom procesa obrazovanja, izostancima, vladanju i izdatim javnim ispravama. Za odreivanje socijalnog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci o uslovima stanovanja i stanju porodice. Za odreivanje socijalnog statusa roditelja, staratelja i hranitelja prikupljaju se podaci o steenoj strunoj spremi, zanimanju i obliku zaposlenja, a za zaposlene u ustanovama podaci o zanimanju, strunoj spremi, zaposlenju, licenci, plati, napredovanju i kretanju u slubi. Za odreivanje zdravstvenog statusa dece i uenika prikupljaju se podaci dobijeni na osnovu procene potreba za pruanjem dodatne obrazovne, zdravstvene i socijalne podrke koju utvruje interresorna komisija. Blie uslove i nain voenja, prikupljanja, unosa, auriranja, dostupnosti podataka koji se unose u evidencije i javne isprave i druga pitanja od znaaja za voenje evidencija i izdavanje javnih isprava, propisuje ministar nadlean za poslove obrazovanja (u daljem tekstu: ministar). Lini podaci upisani u evidenciju prikupljaju se, obrauju, uvaju i koriste za potrebe obrazovnovaspitnog rada, u skladu sa posebnim zakonom. Nadlenom ministarstvu dostavljaju se podaci u statistikom obliku, osim linih podataka potrebnih za voenje registra o licencama za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika, direktora i sekretara ustanove.

Svrha obrade podataka lan 10v

Svrha obrade podataka je obezbeivanje indikatora radi praenja obuhvata dece i uenika, efikasnog i kvalitetnog funkcionisanja obrazovno-vaspitnog sistema, planiranja obrazovne politike, praenje, prouavanje i unapreivanje obrazovno-vaspitnog nivoa dece i uenika, profesionalnog statusa i usavravanja nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, rada obrazovno-vaspitnih ustanova, efikasno finansiranje sistema obrazovanja i vaspitanja i stvaranje osnova za sprovoenje nacionalnih i meunarodnih istraivanja u oblasti obrazovanja i vaspitanja.

Zatita podataka lan 10gSvi vidovi prikupljanja, dranja, obrade i korienja podataka sprovode se u skladu s posebnim zakonom, uz potovanje naela propisanih zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti. Za potrebe naunoistraivakog rada i prilikom izrade obrazovno-politikih i statistikih analiza, lini podaci koriste se i objavljuju na nain kojim se obezbeuje zatita identiteta uesnika obrazovanja i vaspitanja.

Korienje podataka lan 10dKorisnik podataka iz jedinstvenog informacionog sistema prosvete moe biti dravni i drugi organ i organizacija, kao i pravno i fiziko lice, pod uslovom da je zakonom ili drugim propisima ovlaeno da trai i prima podatke, da su ti podaci neophodni za izvrenje poslova iz njegove nadlenosti ili slue za potrebe istraivanja, i da obezbedi zatitu linih podataka. Podaci u bazi podataka i jedinstvenom informacionom sistemu prosvete moraju biti bezbednim merama zatieni od neovlaenog pristupa i korienja.

Blie uslove i nain uspostavljanja jedinstvenog informacionog sistema prosvete, prikupljanja, unosa, auriranja, dostupnosti podataka i druga pitanja od znaaja za taj sistem, propisuje ministar.

Auriranje i uvanje podataka lan 10Podaci u evidencijama, odnosno bazi podataka auriraju se na dan nastanka promene, a najkasnije u roku od 30 dana od dana nastanka promene. Rokovi uvanja podataka u evidencijama, odnosno bazi podataka i podataka u jedinstvenom informacionom sistemu prosvete ureuju se posebnim zakonom.

Nadzor lan 11Nadzor nad primenom ovog zakona vri Ministarstvo, u skladu sa zakonom.

II RAZVOJ, OBEZBEIVANJE I UNAPREIVANJE KVALITETA OBRAZOVANJA I VASPITANJA1. SAVETIVrste saveta lan 12Radi praenja, omoguavanja razvoja i unapreivanja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obrazuju se: 1) Nacionalni prosvetni savet - za predkolsko, osnovno i srednje opte i umetniko obrazovanje i vaspitanje;

2) Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih - za srednje struno obrazovanje i vaspitanje, specijalistiko i majstorsko obrazovanje, obrazovanje odraslih, obrazovanje za rad, struno osposobljavanje i obuku. Saveti iz stava 1. ovog lana duni su da meusobno sarauju i da prilikom razmatranja pitanja koja su od zajednikog interesa usklauju svoje stavove. Kada saveti iz stava 1. ovog lana razmatraju pitanja koja su od opteg znaaja za oblast obrazovanja, duni su da obezbede usaglaene stavove sa odgovarajuim savetom u ijoj su nadlenosti pitanja razvoja visokog obrazovanja. Saveti su duni da podnose izvetaj o svom radu i o stanju u oblasti obrazovanja i vaspitanja Narodnoj skuptini, odnosno Vladi, najmanje jedanput godinje. Saveti iz stava 1. ovog lana mogu da obrazuju stalne i povremene komisije iz reda nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i drugih istaknutih strunjaka i naunika, u skladu s poslovnikom. Stalne komisije iz stava 5. ovog lana mogu da se obrazuju i za pitanja obrazovanja od posebnog interesa za nacionalne manjine. Sredstva za rad saveta iz stava 1. ovog lana obezbeuju se u budetu Republike Srbije. lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta imaju pravo na naknadu za rad u visini koju utvrdi nadleni odbor Narodne skuptine, a lanovi Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih u visini koju odredi Vlada. Ministarstvo je duno da obezbedi sve uslove za obavljanje administrativno-tehnikih poslova za potrebe saveta iz stava 1. ovog lana. Saveti iz stava 1. ovog lana donose odluke veinom glasova od ukupnog broja lanova. Saveti iz stava 1. ovog lana donose poslovnik o svom radu. Rad saveta iz stava 1. ovog lana je javan. Predsednik saveta iz stava 1. ovog lana bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja.

Sednicama saveta iz stava 1. ovog lana prisustvuje predstavnik Ministarstva i nadlenog odbora Narodne skuptine Republike Srbije, bez prava odluivanja. U radu sednica saveta iz stava 1. ovog lana uestvuju bez prava odluivanja po dva predstavnika uenikih parlamenata koje bira Unija srednjokolaca u Republici Srbiji.

Sastav Nacionalnog prosvetnog saveta lan 13Nacionalni prosvetni savet ima 43 lana, ukljuujui i predsednika. Predsednika i lanove Nacionalnog prosvetnog saveta bira Narodna skuptina na vreme od est godina. Predsednik i lanovi Nacionalnog prosvetnog saveta biraju se, i to: 1) tri lana iz reda akademika - redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Srpska akademija nauka i umetnosti i jedan lan Matice srpske iz reda redovnih profesora univerziteta, sa liste kandidata koju podnosi Matica srpska; 2) etiri lana iz reda nastavnika Univerziteta u Beogradu, sa liste kandidata koju podnosi Univerzitet u Beogradu; 3) po jedan lan iz reda nastavnika drugih univerziteta iji je osniva Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina: Univerziteta u Niu, Univerziteta u Kragujevcu, Univerziteta u Novom Sadu, Univerziteta u Pritini sa seditem u Kosovskoj Mitrovici, Univerziteta umetnosti u Beogradu i Dravnog univerziteta u Novom Pazaru, sa liste kandidata koju podnose ovi univerziteti; 4) lan iz reda nastavnika fakulteta koji obrazuju nastavnike razredne nastave, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ovi fakulteti iji je osniva Republika Srbija; 5) po jedan lan iz reda nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika, predstavnika: Saveza udruenja vaspitaa Srbije, Saveza uitelja Republike Srbije, Drutva za srpski jezik i

knjievnost Srbije, Drutva za strane jezike Srbije, Drutva matematiara Srbije, drutava istoriara, Srpskog geografskog drutva, Drutva fiziara Srbije, Srpskog hemijskog drutva, Srpskog biolokog drutva, Srpskog filozofskog drutva, Saveza drutava muzikih i baletskih pedagoga Srbije, Drutva likovnih pedagoga Srbije, Saveza pedagoga za fiziku kulturu, Drutva psihologa Srbije, Pedagokog drutva Srbije, Sociolokog drutva Srbije i Drutva defektologa Srbije, sa lista kandidata koje podnose ova udruenja; 6) dva lana iz reda predstavnika zajednica srednjih strunih kola, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ove zajednice, i lan iz reda predstavnika Zajednice gimnazija, sa liste kandidata koju podnosi ta zajednica; 7) lan iz reda predstavnika visokokoskih ustanova strukovnih studija za obrazovanje vaspitaa, sa liste koju zajedniki podnose te visokokolske ustanove iji je osniva Republika Srbija; 8) lan iz reda Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju podnosi ova crkva; 9) lan iz reda tradicionalnih crkava i verskih zajednica, osim Srpske pravoslavne crkve, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ove crkve i verske zajednice; 10) lan iz reda nacionalnih manjina, sa liste kandidata koju zajedniki podnose saveti nacionalnih manjina; 11) lan iz reda nacionalne organizacije za zapoljavanje, sa liste kandidata koju podnosi ova organizacija; 12) lan iz reda reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije za delatnost obrazovanja, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ovi sindikati; 13) lan iz reda udruenja poslodavaca, sa liste kandidata koju zajedniki podnose ova udruenja. Podnosioci lista predlau kandidate - strunjake za nivoe i oblasti obrazovanja koji su u nadlenosti ovog saveta.

Podnosioci lista iz stava 3. ovog lana duni su da dostave liste kandidata za lanove Nacionalnog prosvetnog saveta etiri meseca pre isteka mandata lanova kojima mandat istie. Lista iz stava 3. ovog lana sadri vei broj kandidata od broja lanova koji se biraju. Ako podnosilac liste ne dostavi listu u roku iz stava 5. ovog lana, Narodna skuptina bira lanove Nacionalnog prosvetnog saveta iz reda propisane strukture. Najmanje polovina lanova Nacionalnog prosvetnog saveta bira se iz reda strunjaka iz oblasti obrazovanja i vaspitanja. Za lana Nacionalnog prosvetnog saveta ne moe da bude izabrano lice koje je imenovano, izabrano ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave, lice izabrano u organ politike stranke ili organ upravljanja ustanove, lice zaposleno u Ministarstvu, Zavodu za unapreenje vaspitanja i obrazovanja, Zavodu za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, Zavodu za udbenike i nastavna sredstva, kao i optinski prosvetni inspektor. Narodna skuptina razreava lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, i to: na lini zahtev, na predlog predlagaa i ako ne ispunjava svoju dunost kao lan Nacionalnog prosvetnog saveta, odnosno svojim postupcima povredi ugled dunosti koju obavlja ili ukoliko nastupi uslov iz stava 9. ovog lana. U sluaju razreenja lana Nacionalnog prosvetnog saveta pre isteka mandata, bira se novi lan do isteka mandata ovog saveta, sa odgovarajue podnete liste.

Nadlenost Nacionalnog prosvetnog saveta lan 14U oblasti razvoja i unapreivanja sistema obrazovanja i vaspitanja Nacionalni prosvetni savet: 1) prati i analizira stanje obrazovanja na svim nivoima iz svoje nadlenosti i usaglaenost sistema obrazovanja sa evropskim principima i vrednostima;

2) utvruje pravce razvoja i unapreivanja kvaliteta predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja; 3) uestvuje u pripremi strategije obrazovanja na osnovu utvrenih pravaca razvoja predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja; 4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku donoenja zakona i drugih akata, kojima se ureuju pitanja od znaaja za oblast obrazovanja i vaspitanja; 5) utvruje: (1) opte i posebne standarde postignua; (2) standarde kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa i njihovog profesionalnog razvoja; (3) standarde kompetencija direktora; (4) standarde kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; (5) standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja; (6) standarde kvaliteta rada ustanove; 6) donosi: osnove programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja, nastavne planove i programe osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, deo nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete i osnove vaspitnog programa; 7) utvruje predlog: programa zavrnog ispita osnovnog obrazovanja i vaspitanja, opte i umetnike mature, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; 8) utvruje postojanje potrebe za novim udbenicima, donosi plan udbenika i predlae ministru odobravanje udbenika i nastavnih sredstava predkolskog, osnovnog i srednjeg opteg i

umetnikog obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih; 9) daje preporuke za obrazovanje i dopunsko obrazovanje nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika savetu nadlenom za pitanja razvoja visokog obrazovanja; 10) obezbeuje konsultacije i pribavlja miljenje predstavnika relevantnih drutveno marginalizovanih grupa i obavlja druge poslove, u skladu sa zakonom. Akti iz stava 1. taka 5) ovog lana objavljuju se u "Slubenom glasniku Republike Srbije", a akti iz stava 1. taka 6) ovog lana objavljuju se u "Prosvetnom glasniku".

Sastav Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih lan 15Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ima 21 lana, ukljuujui i predsednika. Predsednika i lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, imenuje Vlada iz reda: istaknutih predstavnika privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, strunjaka iz oblasti strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih, privrede, zapoljavanja, rada, socijalne i omladinske politike, nastavnika iz zajednica strunih kola i reprezentativnih sindikata osnovanih za teritoriju Republike Srbije za delatnost obrazovanja. Vlada imenuje lanove Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih na vreme od est godina. Izuzetno od stava 3. ovog lana, polovini lanova prvoimenovanog sastava Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, mandat traje tri godine. Za lana Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih ne moe da bude imenovano lice koje je izabrano, imenovano ili postavljeno na funkciju u dravnom organu, organu teritorijalne autonomije, odnosno lokalne samouprave i lice izabrano u organ politike stranke ili kolski odbor.

Nadlenost Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih lan 16Savet za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih: 1) prati i analizira stanje obrazovanja iz svoje nadlenosti, njegovu usaglaenost sa evropskim principima i vrednostima i predlae mere za njegovo unapreivanje; 2) uestvuje u pripremi strategije razvoja i unapreivanja kvaliteta strunog obrazovanja, a posebno srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja, obrazovanja odraslih, specijalistikog i majstorskog obrazovanja, srednjeg strunog obrazovanja i obuka lica sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i drugih oblika strunog obrazovanja (formalnog i neformalnog); 3) predlae ministru: (1) listu obrazovnih profila; (2) posebne standarde postignua za srednje struno obrazovanje; (3) dodatne standarde kvaliteta rada strunih kola i kola za obrazovanje odraslih; (4) standarde kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i drugih oblika strunog obrazovanja; (5) standarde programa i standarde za ostvarivanje programa strunog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vankolskim propisima; (6) deo nastavnih planova i programa za obrazovne profile, i to za strune predmete i module srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih i programe drugih oblika strunog obrazovanja - obrazovanja za rad, strunog osposobljavanja i obuke;

(7) programe: specijalistikog ispita, majstorskog ispita, zavrnog ispita obrazovanja za rad, ispita strunog osposobljavanja, ispita za obuku i modele priznavanja prethodno steenih znanja i vetina, u skladu sa ovim i posebnim zakonom; (8) programe strune mature i zavrnog ispita srednjeg strunog obrazovanja; (9) odobravanje udbenika i nastavnih sredstva za strune predmete; (10) nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i za druge oblike strunog obrazovanja; 4) razmatra, zauzima stavove i daje miljenje Ministarstvu u postupku pripremanja nacrta zakona, predloga propisa o mrei strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i drugih akata kojima se ureuju pitanja od znaaja za obrazovanje iz njegove nadlenosti; 5) prati, podstie i usmerava aktivnosti koje povezuju obrazovanje i zapoljavanje i njihov uticaj na privredni razvoj; 6) povezuje i ukljuuje potrebe i interese socijalnih partnera sa pravcima razvoja strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih; 7) razmatra i predlae u oblasti svoje nadlenosti modele razvoja i profesionalnog savetovanja; 8) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom.

2. ZAVODIlan 17Radi praenja, obezbeivanja i unapreivanja kvaliteta i razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, za obavljanje razvojnih, savetodavnih, istraivakih i drugih strunih poslova u predkolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju, Republika Srbija osniva: 1) Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja;

2) Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Akte o osnivanju Zavoda za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja i Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: zavodi) donosi Vlada. Na osnivanje, organizaciju i rad zavoda primenjuju se propisi o javnim slubama. O promeni naziva, sedita i statusnoj promeni zavoda odluuje Vlada. Na statut i godinji plan i program rada zavoda saglasnost daje Vlada. Zavodi su obavezni da sarauju po svim pitanjima obrazovanja i vaspitanja koja su od zajednikog znaaja. Svoj rad, planove i programe rada zavodi usaglaavaju sa utvrenim pravcima razvoja obrazovanja i vaspitanja, strategijama Vlade koje se odnose na obrazovanje i vaspitanje, planskim aktima Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta i Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih i aktivnostima koje se odnose na evropske integracije. Zavodi podnose izvetaje o svom radu Vladi najmanje jedanput godinje, a Ministarstvu periodine izvetaje o vanim pitanjima iz delatnosti zavoda. Za osnivanje i rad zavoda sredstva se obezbeuju u budetu Republike Srbije.

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja lan 18Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove iz oblasti obrazovanja i vaspitanja i uestvuje u pripremi propisa iz nadlenosti Ministarstva, Nacionalnog prosvetnog saveta, Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih, kao i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom. Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to:

1) Centar za razvoj programa i udbenika; 2) Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih; 3) Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju. Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom.

Centar za razvoj programa i udbenika lan 19Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za razvoj programa i udbenika obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu standarda: (1) kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava; (2) uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja; 2) pripremu: (1) osnova programa predkolskog vaspitanja i obrazovanja; (2) nastavnih planova i programa osnovnog, opteg srednjeg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja; (3) osnova vaspitnog programa; (4) dela nastavnog plana i programa strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih za opteobrazovne predmete; 3) pripremu programa predkolskog i osnovnog obrazovanja u inostranstvu;

4) pripremu plana udbenika osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja i uestvovanje u pripremi plana udbenika opteobrazovnih predmeta strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih; 5) davanje strune ocene udbenika osnovnog i srednjeg opteg i umetnikog obrazovanja i vaspitanja, opteobrazovnih predmeta srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja i obrazovanja odraslih; 6) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju. Poslove iz stava 1. taka 5) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao.

Centar za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih lan 20Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu standarda iz nadlenosti Saveta za struno obrazovanje i obrazovanje odraslih; 2) pripremu dela nastavnog plana i programa srednjeg strunog obrazovanja i vaspitanja za obrazovne profile i programa zavrnog ispita i strune mature; 3) pripremu dela nastavnih planova i programa osnovnog i srednjeg strunog obrazovanja odraslih i programa zavrnih ispita i strune mature; 4) pripremu programa majstorskog i specijalistikog obrazovanja i njihovih ispita; 5) pripremu dela nastavnog plana i programa obrazovanja za rad i zavrnog ispita, programe strunog osposobljavanja i programe ispita, programe obuke i programe ispita i modele priznavanja prethodno steenih znanja i vetina;

6) uestvovanje u pripremi standarda kvaliteta udbenika i nastavnih sredstava strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih i plana udbenika; 7) davanje strune ocene udbenika strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih u postupku odobravanja; 8) pripremu nacionalnog okvira kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, specijalistikog i majstorskog obrazovanja i za druge oblike strunog obrazovanja; 9) pripremu liste obrazovnih profila; 10) pripremu mree strunih kola i kola za obrazovanje odraslih i praenje njene celishodnosti; 11) pripremu razvojnih projekata i aktivnosti koje povezuju struno obrazovanje i zapoljavanje; 12) poslove utvrivanja ispunjenosti standarda programa strunog osposobljavanja i obuke kada se ostvaruju prema vankolskim propisima; 13) davanje miljenja o ispunjenosti standarda za ostvarivanje posebnih programa strunog osposobljavanja i obuke; 14) pomae koordinaciju socijalnog dijaloga i partnerstva na razliitim nivoima planiranja, razvoja i ostvarivanja strunog obrazovanja i obrazovanja odraslih; 15) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju. Poslove iz stava 1. ta. 7) i 12) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao.

Centar za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju lan 21

Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja, u okviru Centra za profesionalni razvoj zaposlenih u obrazovanju obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu standarda kompetencija za profesiju nastavnika i vaspitaa i njihovog profesionalnog razvoja i kompetencija direktora; 2) unapreivanje sistema stalnog strunog usavravanja i profesionalnog razvoja zaposlenih u predkolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju; 3) pripremu programa uvoenja u posao pripravnika i programa za polaganje ispita za dozvolu za rad; 4) odobravanje programa stalnog strunog usavravanja nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika i direktora; 5) uestvovanje u ostvarivanju evropskih i meunarodnih programa u oblasti profesionalnog razvoja zaposlenih; 6) pripremu dodatnih materijala i prirunika za nastavnike i vaspitae kojima se podrava postizanje ciljeva obrazovanja i standarda postignua, kao i pridravanje principa sistema obrazovanja i vaspitanja; 7) druge poslove, u skladu sa ovim zakonom i aktom o osnivanju. Poslove iz stava 1. taka 4) ovog lana Zavod za unapreivanje obrazovanja i vaspitanja obavlja kao povereni posao.

Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja lan 22Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja obavlja strune poslove u oblasti praenja i vrednovanja stepena, sprovoenje optih principa, ostvarenosti ciljeva obrazovanja i vaspitanja, standarda postignua po nivoima i vrstama obrazovanja, kao i druge poslove, u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom.

Zavod iz stava 1. ovog lana obavlja strune poslove koji se, naroito, odnose na: 1) pripremu: (1) optih i posebnih standarda postignua; (2) standarda kvaliteta rada ustanova; (3) posebnih standarda postignua u osnovnom obrazovanju i vaspitanju i u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; (4) programa zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, maturskih ispita u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju; (5) pripremu instrumenata zavrnog ispita u osnovnom obrazovanju i vaspitanju, opte i umetnike mature u optem srednjem i umetnikom obrazovanju i vaspitanju, obradu i analizu rezultata ispita; 2) vrednovanje ogleda; 3) vrednovanje rada ustanova; 4) obavljanje meunarodnih istraivanja, nacionalnih ispitivanja i praenje uenikih postignua; 5) pruanje strune podrke Ministarstvu i nadlenim savetima po pitanju osiguranja kvaliteta i prikupljanja i obrade podataka; 6) pruanje strune podrke ustanovama u pogledu praenja i vrednovanja stepena ostvarenosti ciljeva, optih i posebnih standarda postignua, samovrednovanja ustanova, pripremanje materijala za ispitivanje i ocenjivanje uenika, strunih preporuka za prilagoavanje posebnih standarda; 7) praenje usaglaenosti sistema vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja sa sistemima vrednovanja i osiguranja kvaliteta obrazovanja i vaspitanja evropskih zemalja;

8) druge poslove u skladu sa ovim zakonom, aktom o osnivanju i statutom Zavoda. Zavod iz stava 1. ovog lana u svom sastavu ima organizacione jedinice - centre, i to: 1) Centar za standarde; 2) Centar za ispite; 3) Centar za vrednovanje i istraivanja. Zavod iz stava 1. ovog lana moe da ima posebne organizacione jedinice za pitanja obrazovanja nacionalnih manjina, kao i druge organizacione jedinice, u skladu sa statutom. Zavod iz stava 1. ovog lana podnosi Ministarstvu posebne periodine izvetaje o obrazovnim indikatorima.

Strune komisije lan 23Za obavljanje pojedinih poslova iz svoje delatnosti, zavodi mogu da obrazuju posebne strune komisije i timove iz reda strunjaka u oblasti obrazovanja i vaspitanja ili da angauju naunoistraivake ustanove, uz saglasnost Ministarstva.

Odnos Nacionalnog prosvetnog saveta, ministra i zavoda lan 24Zavodi iz lana 17. ovog zakona, koji su nadleni za pripremu ili uee u pripremi podzakonskih akata koje donosi Nacionalni prosvetni savet ili ministar, duni su da ove poslove obave i pripremljene materijale dostave Ministarstvu u roku koji im odredi ministar. Postupak pokree ministar dostavljanjem zahteva odgovarajuem zavodu. Ministar dostavlja Nacionalnom prosvetnom savetu na razmatranje, utvrivanje predloga ili odluivanje materijal zavoda iz stava 1. ovog lana.

Ako Nacionalni prosvetni savet najkasnije u roku od tri meseca od dana prijema materijala iz stava 2. ovog lana ne donese akt iz svoje nadlenosti, akt donosi ministar.

3. MINISTARSTVONadlenost Ministarstva lan 25U obezbeivanju uslova za ostvarivanje prava dece, uenika i odraslih na besplatno obrazovanje i drugih prava utvrenih ovim zakonom, Ministarstvo preduzima sve neophodne mere kojima se u potpunosti obezbeuje ostvarivanje tih prava. Ministarstvo obezbeuje funkcionisanje sistema obrazovanja i vaspitanja, u skladu sa optim principima i ciljevima obrazovanja i vaspitanja, a naroito: 1) planira i prati razvoj obrazovanja i vaspitanja; 2) vri nadzor nad radom ustanova i zavoda; 3) planira, koordinira i organizuje programe stalnog strunog usavravanja zaposlenih u ustanovama; 4) vri proveru rezultata ostvarenosti propisanih ciljeva obrazovanja i vaspitanja na republikom nivou; 5) ostvaruje meunarodnu saradnju na planu razvoja sistema obrazovanja i vaspitanja, analizu i prenoenje stranih iskustava i evropskih programa i dostignua; 6) uspostavlja i upravlja jedinstvenim informacionim sistemom prosvete u Republici Srbiji, stara se o nesmetanom protoku podataka i obezbeuje dostupnost i zatitu podataka; 7) vodi registar i izdaje dozvole za rad nastavnika, vaspitaa, strunih saradnika i direktora; 8) utvruje nacionalni okvir kvalifikacija za nivo srednjeg strunog obrazovanja, strunog usavravanja i za druge oblike strunog obrazovanja.

Akt iz stava 2. taka 8) ovog lana objavljuje se u "Slubenom glasniku Republike Srbije".

kolska uprava lan 26Za obavljanje struno-pedagokog nadzora, davanje podrke razvojnom planiranju i osiguranju kvaliteta rada ustanova i obavljanje drugih poslova utvrenih zakonom, u Ministarstvu se obrazuju organizacione jedinice za obavljanje tih poslova van sedita Ministarstva - kolske uprave, u skladu sa zakonom. Ministarstvo u okviru kolske uprave: 1) obavlja struno-pedagoki nadzor u ustanovama; 2) koordinira struno usavravanje nastavnika, vaspitaa, strunog saradnika, direktora i sekretara ustanove; 3) daje podrku razvojnom planiranju, razvoju predkolskog, kolskog i vaspitnog programa i osiguranju kvaliteta obrazovanja i vaspitanja; 4) uestvuje u pripremama plana razvoja obrazovanja i vaspitanja za podruje za koje je obrazovana kolska uprava i prati njegovo ostvarivanje; 5) obezbeuje sve uslove da ustanove nesmetano unose, popunjavaju, auriraju i odravaju bazu podataka o obrazovanju i vaspitanju u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete; 6) vri kontrolu namenskog korienja finansijskih sredstava ustanova; 7) obavlja i druge poslove, u skladu sa zakonom i drugim propisima.

III USTANOVE I DRUGE ORGANIZACIJEVrste ustanova

lan 27Delatnost obrazovanja i vaspitanja obavljaju: 1) u predkolskom vaspitanju i obrazovanju - predkolska ustanova; 2) u osnovnom obrazovanju i vaspitanju - osnovna kola, osnovna kola za obrazovanje odraslih, osnovna muzika, odnosno baletska kola i osnovna kola za obrazovanje uenika sa smetnjama u razvoju; 3) u srednjem obrazovanju i vaspitanju - srednja kola, i to: gimnazija (opta i specijalizovana), struna kola, meovita kola (gimnazija i struna ili umetnika), umetnika kola, srednja kola za obrazovanje odraslih i srednja kola za uenike sa smetnjama u razvoju. kola moe da obezbeuje smetaj i ishranu uenika (u daljem tekstu: kola sa domom). kola za uenike sa smetnjama u razvoju moe da prua dodatnu podrku u obrazovanju dece, uenika i odraslih sa smetnjama u razvoju u vaspitnoj grupi, odnosno drugoj koli i porodici, u skladu s kriterijumima i standardima koje propisuje ministar. Unikatna ustanova, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja jedina u Republici Srbiji ostvaruje odreeni program obrazovanja i vaspitanja. Ustanova od posebnog interesa za Republiku Srbiju, u smislu ovog zakona, jeste ustanova koja ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja koji je od posebnog interesa za Republiku Srbiju, odnosno koja je od posebnog kulturnog, prosvetnog ili istorijskog znaaja za Republiku Srbiju. Vlada odreuje unikatne i ustanove od posebnog interesa za Republiku Srbiju.

Osnivanje ustanove lan 28Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina, jedinica lokalne samouprave, drugo pravno ili fiziko lice.

Osniva ustanove ne moe da bude fiziko lice koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje. Republika Srbija, odnosno autonomna pokrajina moe da osnuje posebnu ustanovu vebaonicu, koja je nastavna baza visokokolske ustanove, u skladu sa ovim zakonom. Blie uslove za osnivanje ustanove iz stava 3. ovog lana, nain predlaganja lanova organa upravljanja, uslove za direktora, posebne uslove za nastavnike, vaspitae i strune saradnike, propisuje ministar.

Mrea ustanova lan 29Broj i prostorni raspored ustanova iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, prema vrsti i strukturi, planira se aktom o mrei ustanova. Ustanova iz stava 1. ovog lana osniva se u skladu sa aktom o mrei ustanova. Akt o mrei predkolskih ustanova i akt o mrei osnovnih kola iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, donosi skuptina jedinice lokalne samouprave, na osnovu kriterijuma koje utvrdi Vlada. U jedinici lokalne samouprave u kojoj je u slubenoj upotrebi i jezik i pismo nacionalne manjine, odnosno u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku i pismu nacionalne manjine, akt o mrei predkolskih ustanova i osnovnih kola donosi se uz prethodno pribavljeno miljenje nacionalnog saveta nacionalne manjine iji je jezik i pismo u slubenoj upotrebi u jedinici lokalne samouprave, odnosno iji se jezik i pismo koristi u obrazovno-vaspitnom radu.

Saglasnost na akt o mrei osnovnih kola daje Ministarstvo. Kada Ministarstvo utvrdi da nadleni organ jedinice lokalne samouprave nije doneo akt o mrei osnovnih kola, odredie rok za njegovo donoenje. Ako nadleni organ jedinice lokalne samouprave ne donese akt u roku iz stava 6. ovog lana, Ministarstvo donosi akt o mrei osnovnih kola. Akt o mrei srednjih kola donosi Vlada na osnovu: 1) demografske projekcije populacije uenika na odreenom podruju; 2) specifinosti podruja (brdsko-planinsko, prigranino, nedovoljno razvijeno, nacionalno meovito podruje, dugogodinja prosvetna tradicija); 3) razvojne specifinosti podruja na osnovu utvrenih i planiranih potreba za zapoljavanje, dugoronih razvojnih planova; 4) dostupnosti i jednakih uslova za sticanje obrazovanja i vaspitanja; 5) obezbeenosti komunikacije.

Uslovi za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove lan 30Ustanovu moe da osnuje Republika Srbija, autonomna pokrajina i jedinica lokalne samouprave, ako: 1) postoji potreba za vaspitanjem i obrazovanjem dece, obrazovanjem i vaspitanjem uenika ili obrazovanjem odraslih na odreenom podruju; 2) ima program obrazovanja i vaspitanja; 3) ima obezbeena sredstva za osnivanje i rad.

Drugo pravno ili fiziko lice moe da osnuje ustanovu ako, osim uslova iz stava 1. ta. 2) i 3) ovog lana, ima garanciju poslovne banke da su obezbeena sredstva u visini potrebnih sredstava za godinu dana rada predkolske ustanove, ciklus osnovnog obrazovanja ili za trajanje programa srednjeg obrazovanja. Ustanova moe da pone sa radom i da obavlja delatnost obrazovanja i vaspitanja ako ispunjava uslove za osnivanje i ima: 1) propisani prostor, opremu i nastavna sredstva; 2) nastavnike, vaspitae i strune saradnike u radnom odnosu na neodreeno vreme; 3) obezbeene higijensko-tehnike uslove, u skladu sa zakonom i propisima kojima se ureuje ova oblast. Blie uslove za osnivanje, poetak rada i obavljanje delatnosti ustanove, propisuje ministar.

Izdvojeno odeljenje ustanove lan 31Ustanova obavlja delatnost u svom seditu. Ustanova moe da obavlja delatnost i van sedita, odnosno u drugom objektu, organizovanjem izdvojenog odeljenja, ako ispunjava uslove iz lana 30. stav 3. ovog zakona, uz saglasnost Ministarstva. Izdvojeno odeljenje nema svojstvo pravnog lica. Na organizovanje i rad izdvojenog odeljenja primenjuju se odredbe ovog i posebnog zakona.

Verifikacija ustanova lan 32

Ustanova moe da pone sa radom kada se utvrdi da ispunjava uslove za osnivanje i poetak rada i dobije reenje o verifikaciji. Zahtev za verifikaciju podnosi se i kada se u ustanovi vri statusna promena, menja sedite, odnosno objekat, organizuje rad u izdvojenom odeljenju, uvodi novi obrazovni profil ili ostvaruje novi program obrazovanja i vaspitanja. Zahtev za verifikaciju sadri: naziv, sedite i vrstu ustanove, program obrazovanja i vaspitanja, jezik na kome e se ostvarivati obrazovno-vaspitni rad, razloge i opravdanost osnivanja i uslove koje obezbeuje osniva za poetak rada i obavljanje delatnosti. Uz zahtev se dostavljaju akt o osnivanju ustanove i dokazi o ispunjenosti uslova iz lana 30. ovog zakona. O zahtevu za verifikaciju ustanove odluuje Ministarstvo najkasnije u roku od tri meseca od podnoenja zahteva. Reenje o zahtevu za verifikaciju ustanove konano je.

Proirena delatnost ustanove lan 33Ustanova koja ima reenje o verifikaciji moe da obavlja i drugu delatnost koja je u funkciji obrazovanja i vaspitanja (u daljem tekstu: proirena delatnost) pod uslovom da se njome ne ometa obavljanje delatnosti obrazovanja i vaspitanja. Uenici mlai od 15 godina ne mogu da se angauju u proirenoj delatnosti kole. Uenici sa navrenih 15 godina mogu da se angauju samo u okviru nastave, a zaposleni ustanove ako se ne ometa ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada. Proirena delatnost ustanove moe da bude davanje usluga, proizvodnja, prodaja i druga delatnost kojom se unapreuje ili doprinosi racionalnijem i kvalitetnijem obavljanju obrazovanja i vaspitanja. Srednja kola moe da ostvaruje programe obuka, u skladu sa potrebama trita rada.

Odluku o proirenju delatnosti donosi organ upravljanja ustanove, uz saglasnost Ministarstva. Odluka o proirenju delatnosti ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave sadri i plan prihoda koji e se ostvariti i izdataka za obavljanje te delatnosti, nain angaovanja uenika i zaposlenih i nain raspolaganja i plan korienja ostvarenih sredstava, u skladu sa propisima koji reguliu budetski sistem. Blie uslove za obavljanje proirene delatnosti ustanove, propisuje ministar.

Statusne promene i promene naziva i sedita lan 34Ustanova moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita. Odluku o statusnoj promeni ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa. Odluku o promeni naziva ili sedita ustanove donosi organ upravljanja, uz saglasnost osnivaa, a kada je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, uz saglasnost Ministarstva. kola ne moe da vri statusne promene, promenu naziva ili sedita u toku nastavne godine.

Zabrana rada ustanove lan 35Kada organ nadlean za obavljanje poslova inspekcijskog, odnosno struno-pedagokog nadzora utvrdi da ustanova ne ispunjava propisane uslove za rad ili ne obavlja delatnost na propisani nain, kao i u sluaju obustave rada ili trajka organizovanog suprotno zakonu, odredie joj rok za ispunjenje uslova, odnosno otklanjanje nepravilnosti u obavljanju delatnosti i o tome e obavestiti osnivaa. Kada ustanova, iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina ili jedinica lokalne samouprave, ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog lana, odnosno kada

organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadlenosti, Ministarstvo preduzima jednu od sledeih privremenih mera: 1) razreava organ upravljanja i imenuje privremeni organ upravljanja; 2) razreava direktora i postavlja vrioca dunosti direktora; 3) razreava organ upravljanja i direktora i imenuje privremeni organ upravljanja i postavlja vrioca dunosti direktora. Privremeni organ upravljanja iz stava 2. ovog lana ima najmanje pet lanova i obavlja poslove iz nadlenosti organa upravljanja. Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 2. taka 1) istekne mandat direktoru ustanove, ministar postavlja vrioca dunosti direktora do prestanka privremene mere i izbora direktora. Ako u toku trajanja privremene mere iz stava 2. taka 2) istekne mandat organu upravljanja ustanove, ministar imenuje privremeni organ upravljanja, do prestanka privremene mere i imenovanja organa upravljanja. Vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja obavljaju dunosti dok Ministarstvo ne utvrdi da su ispunjeni uslovi, otklonjene nepravilnosti iz stava 1. ovog lana i da su se stekli uslovi za prestanak privremenih mera, a najdue est meseci. Ako vrilac dunosti direktora ustanove i privremeni organ upravljanja ne otklone utvrene nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove. Kada ustanova iji je osniva drugo pravno ili fiziko lice ne postupi u datom roku po nalogu organa iz stava 1. ovog lana, odnosno kada organ upravljanja ne obavlja poslove iz svoje nadlenosti, a osniva ne preduzme mere u skladu sa zakonom ni posle propisanog roka za otklanjanje nepravilnosti, Ministarstvo zabranjuje rad ustanove.

Ukidanje ustanove lan 36

Ustanova se ukida u skladu sa zakonom. Uenici kole koja se ukida imaju pravo da zavre zapoeto obrazovanje u drugoj koli koju odredi Ministarstvo.

Strana ustanova lan 37Ustanovu moe, pod uslovima predvienim meunarodnim ugovorom, odnosno pod uslovom reciprociteta, da osnuje strana drava, strano pravno ili fiziko lice radi ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja koji nisu doneti na osnovu ovog zakona, ako je program donet, odnosno akreditovan u inostranstvu, ako ispunjava uslove iz lana 30. stav 1. ovog zakona i dobije odobrenje Ministarstva. Isprava koju izda ustanova iz stava 1. ovog lana priznaje se pod uslovima i po postupku, propisanim posebnim zakonom. Ministarstvo vodi evidenciju o stranim ustanovama kojima je dato odobrenje.

Centar za struno usavravanje lan 38Jedinica teritorijalne autonomije, odnosno jedinica lokalne samouprave, moe samostalno ili u saradnji sa drugim jedinicama lokalne samouprave da osnuje centar za struno usavravanje, u skladu sa zakonom kojim se ureuju javne slube. U ostvarivanju delatnosti centar iz stava 1. ovog lana duan je da potuje opte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i da struno usavravanje zaposlenih ostvaruje u skladu sa ovim zakonom. Centar iz stava 1. ovog lana vri izbor odobrenih programa strunog usavravanja i daje prednost onim programima za koje proceni da na najcelishodniji nain obezbeuju postizanje optih standarda postignua i obavlja druge poslove.

Druga organizacija lan 39Druga organizacija, odnosno fiziko lice moe da ostvaruje i posebne programe u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja ako ispunjava standarde uslova za ostvarivanje posebnih programa u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja i dobije odobrenje Ministarstva. Druga organizacija, odnosno fiziko lice moe da ostvaruje posebne programe strunog osposobljavanja i obuke ako ispunjava standarde za ostvarivanje posebnih programa i dobije odobrenje Ministarstva.

Registar lan 40Ministarstvo vodi evidenciju (u daljem tekstu: registar): 1) ustanova koje obavljaju delatnost obrazovanja i vaspitanja, kao i proirenu delatnost; 2) drugih organizacija i fizikih lica koja obavljaju poslove u oblasti predkolskog vaspitanja i obrazovanja ili ostvaruju propisane, odnosno odobrene posebne programe strunog osposobljavanja ili obuke; 3) propisanih, odnosno odobrenih programa strunog osposobljavanja i obuke; 4) nastavnika, vaspitaa i strunih saradnika kojima je izdata licenca za nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 5) direktora kojima je izdata licenca za direktora; 6) sekretara koji su poloili struni ispit za sekretara. Registar je javan i uva se trajno u pisanom i elektronskom obliku.

Svi vidovi prikupljanja, obrade i korienja linih podataka iz registra sprovode se u skladu sa zakonom kojim se ureuje zatita podataka o linosti. Sadraj i nain voenja registra propisuje ministar.

Autonomija ustanove lan 41Pod autonomijom ustanove podrazumeva se pravo na: 1) donoenje statuta, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada ustanove, pravila ponaanja u ustanovi i drugih optih akata ustanove; 2) donoenje plana strunog usavravanja i profesionalnog razvoja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 3) samovrednovanje rada ustanove; 4) izbor zaposlenih i predstavnika zaposlenih u organ upravljanja i strune organe; 5) ureivanje unutranje organizacije i rada strunih organa; 6) nain ostvarivanja saradnje sa ustanovama iz oblasti obrazovanja, zdravstva, socijalne i deje zatite, javnim preduzeima, privrednim drutvima i drugim organizacijama, radi ostvarivanja prava dece, uenika i zaposlenih. Ustanova donosi opte i druge akte potujui opte principe i ciljeve obrazovanja i vaspitanja i kojima se na najcelishodniji nain obezbeuje ostvarivanje optih ishoda obrazovanja.

Odgovornost ustanove za bezbednost dece i uenika lan 42

Ustanova je duna da propie mere, nain i postupak zatite i bezbednosti dece i uenika za vreme boravka u ustanovi i svih aktivnosti koje organizuje ustanova, u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave. Ustanova je duna da sprovodi mere iz stava 1. ovog lana. Blie uslove, oblike, mere, nain, postupak i smernice za zatitu i bezbednost dece i uenika u ustanovi, propisuje ministar.

Pravila ponaanja u ustanovi lan 43U ustanovi se neguju odnosi meusobnog razumevanja i uvaavanja linosti dece, uenika, zaposlenih i roditelja. Zaposleni imaju obavezu da svojim radom i ukupnim ponaanjem doprinose razvijanju pozitivne atmosfere u ustanovi. Ponaanje u ustanovi i odnosi dece, uenika, zaposlenih i roditelja ureuju se pravilima ponaanja u ustanovi.

Zabrana diskriminacije lan 44U ustanovi su zabranjene aktivnosti kojima se ugroavaju, omalovaavaju, diskriminiu ili izdvajaju lica, odnosno grupe lica, po osnovu: rasne, nacionalne, etnike, jezike, verske ili polne pripadnosti, fizikih i psihikih svojstava, smetnji u razvoju i invaliditeta, zdravstvenog stanja, uzrasta, socijalnog i kulturnog porekla, imovnog stanja, odnosno politikog opredeljenja i podsticanje ili nespreavanje takvih aktivnosti, kao i po drugim osnovima utvrenim zakonom kojim se propisuje zabrana diskriminacije. Pod diskriminacijom lica ili grupe lica smatra se svako neposredno ili posredno, na otvoren ili prikriven nain, iskljuivanje ili ograniavanje prava i sloboda, nejednako postupanje ili

proputanje injenja, odnosno neopravdano pravljenje razlika povlaivanjem ili davanjem prvenstva. Ne smatraju se diskriminacijom posebne mere uvedene radi postizanja pune ravnopravnosti, zatite i napretka lica, odnosno grupe lica koja se nalaze u nejednakom poloaju. Blie kriterijume za prepoznavanje oblika diskriminacije od strane zaposlenog, uenika ili treeg lica u ustanovi, zajedniki propisuje ministar i ministar nadlean za poslove ljudskih prava.

Zabrana nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja lan 45U ustanovi je zabranjeno: fiziko, psihiko i socijalno nasilje; zlostavljanje i zanemarivanje dece i uenika; fiziko kanjavanje i vreanje linosti, odnosno seksualna zloupotreba dece i uenika ili zaposlenih. Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput uinjenog ili ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponaanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugroavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva linosti deteta i uenika ili zaposlenog. Zanemarivanje i nemarno postupanje predstavlja proputanje ustanove ili zaposlenog da obezbedi uslove za pravilan razvoj deteta i uenika. Ustanova je duna da odmah podnese prijavu nadlenom organu ako se kod deteta ili uenika primete znaci nasilja, zlostavljanja ili zanemarivanja. Pod fizikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana, smatra se: fiziko kanjavanje dece i uenika od strane zaposlenih i drugih odraslih osoba; svako ponaanje koje moe da dovede do stvarnog ili potencijalnog telesnog povreivanja deteta, uenika ili zaposlenog; nasilno ponaanje zaposlenog prema deci, uenicima ili drugim zaposlenim, kao i uenika prema drugim uenicima ili zaposlenim.

Pod psihikim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se ponaanje koje dovodi do trenutnog ili trajnog ugroavanja psihikog i emocionalnog zdravlja i dostojanstva deteta i uenika ili zaposlenog. Pod socijalnim nasiljem, u smislu stava 1. ovog lana smatra se iskljuivanje deteta i uenika iz grupe vrnjaka i razliitih oblika socijalnih aktivnosti ustanove. U ustanovi je zabranjen svaki oblik nasilja i zlostavljanja iz stava 2. ovog lana od strane uenika, njegovog roditelja, odnosno staratelja ili odraslog, nad nastavnikom, vaspitaem, strunim saradnikom i drugim zaposlenim. Zbog povrede zabrane iz stava 8. ovog lana protiv roditelja, odnosno staratelja deteta ili uenika pokree se prekrajni, odnosno krivini postupak. Protokol postupanja u ustanovi u odgovoru na nasilje i zlostavljanje, sadraj i naine sprovoenja preventivnih i interventnih aktivnosti, uslove i naine za procenu rizika, naine zatite od nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, propisuje ministar. Blie uslove o nainima prepoznavanja neverbalnih oblika zlostavljanja dece i uenika od strane zaposlenog za vreme nege, odmora i rekreacije i drugih oblika vaspitno-obrazovnog rada, propisuje ministar.

Zabrana stranakog organizovanja i delovanja lan 46U ustanovi nije dozvoljeno stranako organizovanje i delovanje i korienje prostora ustanove u te svrhe.

Statut ustanove lan 47Ustanova ima statut.

Statut je osnovni opti akt ustanove, kojim se blie ureuju organizacija, nain rada, upravljanje i rukovoenje u ustanovi, postupanje organa ustanove radi obezbeivanja ostvarivanja prava deteta i uenika, zatite i bezbednosti dece, uenika i zaposlenih i mere za spreavanje povreda zabrana utvrenih ovim zakonom, nain objavljivanja optih akata i obavetavanja svih zainteresovanih strana o odlukama organa i druga pitanja, u skladu sa zakonom.

Osiguranje kvaliteta rada ustanove lan 48Ustanova se samostalno i u saradnji sa nadlenim organom jedinice lokalne samouprave stara o obezbeivanju i unapreivanju uslova za razvoj obrazovanja i vaspitanja, osiguranja i unapreivanja kvaliteta programa obrazovanja i vaspitanja, svih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova u kojima se on ostvaruje. Radi osiguranja kvaliteta rada u ustanovi se vrednuju ostvarivanje ciljeva i standarda postignua, programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana i zadovoljstva uenika i roditelja, odnosno staratelja dece i uenika. Vrednovanje kvaliteta ostvaruje se kao samovrednovanje i spoljanje vrednovanje. Samovrednovanjem ustanova ocenjuje: kvalitet programa obrazovanja i vaspitanja i njegovo ostvarivanje, sve oblike i nain ostvarivanja obrazovno-vaspitnog rada, struno usavravanje i profesionalni razvoj, uslove u kojima se ostvaruje obrazovanje i vaspitanje, zadovoljstvo uenika i roditelja, odnosno staratelja dece i uenika. U samovrednovanju uestvuju struni organi, savet roditelja, ueniki parlament, direktor i organ upravljanja ustanove. Samovrednovanje se obavlja svake godine po pojedinim oblastima vrednovanja, a svake etvrte ili pete godine - u celini. Izvetaj o samovrednovanju kvaliteta rada ustanove podnosi direktor vaspitno-obrazovnom, nastavnikom, odnosno pedagokom veu, savetu roditelja i organu upravljanja.

Spoljanje vrednovanje rada ustanove obavlja se struno-pedagokim nadzorom Ministarstva i od strane Zavoda za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja. Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja uestvuje u spoljanjem vrednovanju kvaliteta rada ustanove putem vrednovanja postignua uenika na zavrnim i maturskim ispitima ili po ukazanoj potrebi. Organe i tela ustanove, postupke praenja ostvarivanja programa obrazovanja i vaspitanja, drugih oblika obrazovno-vaspitnog rada i uslova rada, osnove i merila za samovrednovanje i vrednovanje, sadrinu i nain objavljivanja rezultata samovrednovanja i vrednovanja kvaliteta rada ustanove, po pribavljenom miljenju nadlenog saveta, propisuje ministar.

Razvojni plan ustanove lan 49Ustanova ima razvojni plan. Razvojni plan ustanove jeste strateki plan razvoja ustanove koji sadri prioritete u ostvarivanju obrazovno-vaspitnog rada, plan i nosioce aktivnosti, kriterijume i merila za vrednovanje planiranih aktivnosti i druga pitanja od znaaja za razvoj ustanove. Razvojni plan ustanove donosi se na osnovu izvetaja o samovrednovanju i izvetaja o ostvarenosti standarda postignua i drugih indikatora kvaliteta rada ustanove. Razvojni plan donosi organ upravljanja, na predlog strunog aktiva za razvojno planiranje, za period od tri do pet godina. U postupku osiguranja kvaliteta rada ustanove vrednuje se i ostvarivanje razvojnog plana ustanove.

Sredstva ustanove lan 50

Zemljite, zgrade i druga sredstva koja su steena, odnosno koja steknu ustanove iji je osniva Republika Srbija, autonomna pokrajina, odnosno jedinica lokalne samouprave, jesu u javnoj svojini i koriste se za obavljanje delatnosti utvrene ovim zakonom.

Strukovno i struno povezivanje lan 51Ustanove mogu da se povezuju i sarauju sa odgovarajuim ustanovama u zemlji i inostranstvu, radi unapreivanja obrazovanja i vaspitanja i razmene iskustava. U funkciji unapreivanja obrazovanja i vaspitanja ustanove mogu da se meusobno povezuju u strukovna udruenja. Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad udruenja iz stava 2. ovog lana shodno se primenjuju propisi koji se odnose na udruenja. Strukovna udruenja imaju pravo davanja miljenja o pitanjima od znaaja za rad udruenih ustanova. Nastavnici, vaspitai i struni saradnici mogu da se meusobno povezuju u struna drutva. Struna drutva imaju pravo da daju miljenje i predloge za unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada i da uestvuju u radu komisija i timova koji se bave obrazovanjem i vaspitanjem. Na osnivanje, organizaciju, upis u registar i rad strunog drutva primenjuju se propisi kojima se ureuje udruivanje.

IV ORGANI USTANOVEOrgani ustanove lan 52Ustanova ima organe upravljanja, rukovoenja, strune i savetodavne organe, u skladu sa ovim zakonom, osnivakim aktom i optim aktom.

Prilikom utvrivanja sastava organa upravljanja ustanove koju osniva drugo pravno ili fiziko lice, obezbeuje se ravnopravna zastupljenost roditelja, a struni organi - obrazuju se u skladu sa optim aktom.

ORGANI USTANOVE IJI JE OSNIVA REPUBLIKA SRBIJA, AUTONOMNA POKRAJINA ILI JEDINICA LOKALNE SAMOUPRAVEOrgani upravljanja ustanove lan 53Organ upravljanja u predkolskoj ustanovi jeste upravni odbor. Organ upravljanja u koli jeste kolski odbor. Predsednik i lanovi organa upravljanja obavljaju poslove iz svoje nadlenosti, bez naknade.

Sastav i imenovanje organa upravljanja lan 54Organ upravljanja ima devet lanova, ukljuujui i predsednika. lanove organa upravljanja ustanove imenuje i razreava skuptina jedinice lokalne samouprave, a predsednika biraju lanovi veinom glasova od ukupnog broja lanova organa upravljanja. Organ upravljanja ustanove ine po tri predstavnika zaposlenih, roditelja i jedinice lokalne samouprave. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine lanovi organa upravljanja - predstavnici jedinice lokalne samouprave imenuju se uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje dato.

U ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koje je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da su od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine predlae tri lana - predstavnika jedinice lokalne samouprave u organ upravljanja. kolski odbor osnovne kole za obrazovanje odraslih ima sedam lanova, ukljuujui i predsednika, od kojih tri iz reda zaposlenih i etiri predstavnika jedinice lokalne samouprave. Za srednje kole od posebnog interesa za Republiku Srbiju i unikatne kole Ministarstvo predlae skuptini jedinice lokalne samouprave tri istaknuta predstavnika: privredne komore, zanatlija, udruenja poslodavaca, nacionalne organizacije za zapoljavanje, sindikata i drugih zainteresovanih za rad kole (u daljem tekstu: socijalni partneri). U kolski odbor srednje strune kole skuptina jedinice lokalne samouprave imenuje tri predstavnika socijalnih partnera iz podruja rada kole. U srednjoj strunoj koli u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, nacionalni savet nacionalne manjine u organ upravljanja od tri lana najmanje jednog predlae iz reda predstavnika socijalnih partnera iz podruja rada kole. kolski odbor srednje kole za obrazovanje odraslih ima devet lanova, ukljuujui i predsednika, i to po tri predstavnika zaposlenih, socijalnih partnera i jedinice lokalne samouprave. lanove organa upravljanja iz reda zaposlenih predlae vaspitno-obrazovno, odnosno nastavniko vee, za kolu sa domom - nastavniko i pedagoko vee, na zajednikoj sednici, a iz reda roditelja - savet roditelja, tajnim izjanjavanjem. Za lana organa upravljanja ne moe da bude predloeno ni imenovano lice:

1) koje je pravnosnanom presudom osueno za krivino delo za koje je izreena bezuslovna kazna zatvora u trajanju od najmanje tri meseca ili koje je osueno za: krivino delo nasilje u porodici, oduzimanje maloletnog lica, zaputanje i zlostavljanje maloletnog lica ili rodoskrvnjenje; za krivino delo primanje mita ili davanje mita; za krivino delo iz grupe krivinih dela protiv polne slobode, protiv pravnog saobraaja i protiv ovenosti i drugih dobara zatienih meunarodnim pravom, bez obzira na izreenu krivinu sankciju, ni lice za koje je, u skladu sa zakonom, utvreno diskriminatorno ponaanje; 2) koje bi moglo da zastupa interese vie struktura, osim lanova sindikata; 3) iji su poslovi, dunost ili funkcija nespojivi sa obavljanjem poslova u organu upravljanja; 4) koje je ve imenovano za lana organa upravljanja druge ustanove; 5) koje je izabrano za direktora druge ustanove; 6) u drugim sluajevima, utvrenim zakonom. Skuptina jedinice lokalne samouprave odluuje reenjem o predlogu ovlaenog predlagaa. Ako ovlaeni predlaga ne sprovede postupak u skladu sa ovim zakonom ili predloi kandidata suprotno odredbama ovog zakona, skuptina jedinice lokalne samouprave odreuje rok za usklaivanje sa ovim zakonom. Ako ovlaeni predlaga ni u datom roku ne postupi u skladu sa ovim zakonom, skuptina jedinice lokalne samouprave imenovae lanove organa upravljanja bez predloga ovlaenog predlagaa. Reenje o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja - konano je u upravnom postupku.

Mandat organa upravljanja lan 55

Mandat organa upravljanja traje etiri godine. Postupak za imenovanje lanova organa upravljanja pokree se najkasnije dva meseca pre isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Skuptina jedinice lokalne samouprave razreie, pre isteka mandata, pojedine lanove, ukljuujui i predsednika ili organ upravljanja ustanove, na lini zahtev lana, kao i ako: 1) organ upravljanja donosi nezakonite odluke ili ne donosi odluke koje je na osnovu zakona i statuta duan da donosi; 2) lan organa upravljanja neopravdanim odsustvovanjima ili nesavesnim radom onemoguava rad organa upravljanja; 3) u postupku preispitavanja akta o imenovanju utvrdi nepravilnosti; 4) ovlaeni predlaga pokrene inicijativu za razreenje lana organa upravljanja zbog prestanka osnova po kojem je imenovan u organ upravljanja; 5) nastupi uslov iz lana 54. stav 10. ovog zakona. Izborni period novoimenovanog pojedinog lana organa upravljanja traje do isteka mandata organa upravljanja. Kada Ministarstvo utvrdi nepravilnosti u postupku imenovanja, odnosno razreenja organa upravljanja, skuptina jedinice lokalne samouprave duna je da odmah, a najkasnije u roku od 15 dana od dana dostavljanja akta kojim se nalae mera, otkloni utvrene nepravilnosti. Ako skuptina jedinice lokalne samouprave ne pokrene postupak za preispitivanje akta o imenovanju, odnosno razreenju organa upravljanja i ne usaglasi ga sa ovim zakonom, u roku iz stava 5. ovog lana, ministar razreava postojei i imenuje privremeni organ upravljanja ustanove.

Privremeni organ upravljanja

lan 56Ministar imenuje privremeni organ upravljanja ustanove ako ih ne imenuje jedinica lokalne samouprave do isteka mandata prethodno imenovanim lanovima organa upravljanja. Mandat privremenog organa upravljanja ustanove traje do imenovanja novog.

Nadlenost organa upravljanja lan 57Organ upravljanja ustanove: 1) donosi statut, pravila ponaanja u ustanovi i druge opte akte i daje saglasnost na akt o organizaciji i sistematizaciji poslova; 2) donosi predkolski, kolski, odnosno vaspitni program (u daljem tekstu: program obrazovanja i vaspitanja), razvojni plan, godinji plan rada, usvaja izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i samovrednovanju; 3) utvruje predlog finansijskog plana za pripremu budeta Republike Srbije; 4) donosi finansijski plan ustanove, u skladu sa zakonom; 5) usvaja izvetaj o poslovanju, godinji obraun i izvetaj o izvoenju ekskurzija, odnosno nastave u prirodi; 6) raspisuje konkurs i bira direktora; 7) razmatra potovanje optih principa, ostvarivanje ciljeva obrazovanja i vaspitanja i standarda postignua i preduzima mere za poboljanje uslova rada i ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada; 8) donosi plan strunog usavravanja zaposlenih i usvaja izvetaj o njegovom ostvarivanju; 9) odluuje po albi, odnosno prigovoru na reenje direktora;

10) obavlja i druge poslove u skladu sa zakonom, aktom o osnivanju i statutom. Organ upravljanja donosi odluke veinom glasova ukupnog broja lanova. Sednicama organa upravljanja prisustvuje i uestvuje u njihovom radu predstavnik sindikata u ustanovi, bez prava odluivanja. Sednicama kolskog odbora osnovne kole prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. Sednicama kolskog odbora srednje kole kada kolski odbor odluuje po pitanjima iz lana 57. stav 1. ta. 3), 4), 5), 6) i 9) prisustvuju i uestvuju u njihovom radu dva predstavnika uenikog parlamenta, bez prava odluivanja. kolski odbor srednje kole sastaje se u proirenom sastavu kada razmatra i odluuje o pitanjima iz lana 57. stav 1. ta. 1), 2), 7) i 8). Proireni sastav ukljuuje dva punoletna uenika koje bira ueniki parlament kole. Za obavljanje poslova iz svoje nadlenosti organ upravljanja odgovara organu koji ga imenuje i osnivau.

Savet roditelja lan 58Ustanova ima savet roditelja, osim kole za obrazovanje odraslih. U savet roditelja kole bira se po jedan predstavnik roditelja uenika svakog odeljenja, odnosno vaspitne grupe ako kola ostvaruje predkolski program. U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje pripadnici nacionalne manjine, odnosno etnike grupe u savetu roditelja srazmerno su zastupljeni i predstavnici nacionalne manjine, odnosno etnike grupe.

U ustanovi u kojoj stiu obrazovanje deca i uenici sa smetnjama u razvoju, lan saveta roditelja je i predstavnik roditelja dece, odnosno uenika sa smetnjama u razvoju. Savet roditelja: 1) predlae predstavnike roditelja dece, odnosno uenika u organ upravljanja; 2) predlae svog predstavnika u struni aktiv za razvojno planiranje i u druge timove ustanove; 3) predlae mere za osiguranje kvaliteta i unapreivanje obrazovno-vaspitnog rada; 4) uestvuje u postupku predlaganja izbornih predmeta i u postupku izbora udbenika; 5) razmatra predlog programa obrazovanja i vaspitanja, razvojnog plana, godinjeg plana rada, izvetaje o njihovom ostvarivanju, vrednovanju i o samovrednovanju; 6) razmatra namenu korienja sredstava od donacija i od proirene delatnosti ustanove; 7) predlae organu upravljanja namenu korienja sredstava ostvarenih radom uenike zadruge i prikupljenih od roditelja; 8) razmatra i prati uslove za rad ustanove, uslove za odrastanje i uenje, bezbednost i zatitu dece i uenika; 9) uestvuje u postupku propisivanja mera iz lana 42. ovog zakona; 10) daje saglasnost na program i organizovanje ekskurzije, odnosno programe nastave u prirodi i razmatra izvetaj o njihovom ostvarivanju; 11) razmatra i druga pitanja utvrena statutom. Savet roditelja svoje predloge, pitanja i stavove upuuje organu upravljanja, direktoru i strunim organima ustanove. Nain izbora saveta roditelja ustanove ureuje se statutom ustanove, a rad poslovnikom saveta.

Direktor ustanove lan 59Direktor rukovodi radom ustanove. Direktor ustanove moe da bude lice koje ispunjava uslove propisane lanom 8. stav 2. i lanom 120. ovog zakona. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja lice koje ima: obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona za vaspitaa ili strunog saradnika, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora predkolske ustanove moe da obavlja i lice koje ima: odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 3. ovog zakona za vaspitaa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u predkolskoj ustanovi na poslovima vaspitanja i obrazovanja nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Dunost direktora kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 2. ovog zakona za nastavnika te vrste kole i podruja rada, za pedagoga i psihologa, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje pet godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog odgovarajueg obrazovanja. Izuzetno, dunost direktora osnovne kole moe da obavlja lice koje ima odgovarajue obrazovanje iz lana 8. stav 3. ovog zakona za nastavnika te vrste kole, dozvolu za rad, obuku i poloen ispit za direktora ustanove i najmanje deset godina rada u ustanovi na poslovima obrazovanja i vaspitanja, nakon steenog odgovarajueg obrazovanja, ako se na konkurs ne prijavi nijedan kandidat sa odgovarajuim obrazovanjem iz lana 8. stav 2. ovog zakona. Na ponovljenom konkursu kandidati koji imaju odgovarajue obrazovanje iz lana 8. st. 2. i 3. ovog zakona, ravnopravni su. Ispit za direktora ustanove moe da polae i lice koje ispunjava uslove za direktora ustanove i koje ima i dokaz o pohaanom propisanom programu obuke.

Lice koje poloi ispit za direktora stie dozvolu za rad direktora (u daljem tekstu: licenca za direktora). Izabrani direktor koji nema poloen ispit za direktora, duan je da ga poloi u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost. Direktoru koji ne poloi ispit za direktora u roku od godinu dana od dana stupanja na dunost, prestaje dunost direktora. Licenca za direktora oduzima se direktoru koji je osuen pravnosnanom presudom za krivino delo ili privredni prestup u vrenju dunosti. Direktor ustanove bira se na period od etiri godine. Mandat direktora tee od dana stupanja na dunost. Direktoru ustanove miruje radni odnos za vreme prvog izbornog perioda na radnom mestu sa koga je izabran. Direktoru ustanove prestaje radni odnos ako se u toku trajanja mandata utvrdi da ne ispunjava uslove iz stava 2. ovog lana ili odbije da se podvrgne lekarskom pregledu na zahtev organa upravljanja. O pravima, obavezama i odgovornostima direktora odluuje organ upravljanja. Blie uslove za izbor direktora, program obuke u skladu sa standardima kompetencija direktora, program ispita, nain i postupak polaganja ispita, sastav i nain rada komisije Ministarstva, odnosno nadlenog organa autonomne pokrajine pred kojom se polae ispit za direktora, sadrinu i izgled obrasca licence za direktora, sadraj i nain voenja registra izdatih licenci za direktora, trokove polaganja ispita, naknade za rad lanova komisije i ostala pitanja u vezi sa polaganjem ispita i sticanjem licence za direktora, propisuje ministar.

Izbor direktora ustanove lan 60

Direktora ustanove bira organ upravljanja na osnovu konkursa, po pribavljenom miljenju vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno nastavnikog i pedagokog vea. U ustanovi u kojoj se obrazovno-vaspitni rad izvodi i na jeziku nacionalne manjine, organ upravljanja bira direktora uz pribavljeno miljenje odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. U ustanovi u kojoj se u veini odeljenja obrazovno-vaspitni rad izvodi na jeziku nacionalne manjine ili za koju je, u skladu sa zakonom kojim se ureuju nadlenosti nacionalnih saveta nacionalnih manjina, utvreno da je od posebnog znaaja za nacionalnu manjinu, organ upravljanja bira direktora uz prethodnu saglasnost odgovarajueg nacionalnog saveta nacionalne manjine. Ukoliko nacionalni savet nacionalne manjine ne dostavi miljenje, odnosno prethodnu saglasnost u roku od 15 dana od prijema zahteva, smatra se da je miljenje, odnosno saglasnost data. Miljenje vea iz stava 1. ovog lana daje se na posebnoj sednici kojoj prisustvuju svi zaposleni i koji se izjanjavaju o svim kandidatima tajnim izjanjavanjem. Konkurs za izbor direktora raspisuje se najkasnije tri meseca pre isteka mandata direktora. Odluka sa dokumentacijom o izabranom kandidatu dostavlja se ministru na saglasnost. Smatra se da je odluka organa upravljanja o izboru direktora doneta, odnosno da je ministar dao na nju saglasnost ako u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke ne donese akt kojim odbija saglasnost. Organ upravljanja ustanove posle proteka roka iz stava 7. ovog lana donosi reenje o izboru direktora i dostavlja ga uesnicima konkursa. Reenjem se utvruju i vreme stupanja na dunost, kao i obaveza polaganja ispita za direktora. Uesnik konkursa nezadovoljan reenjem iz stava 8. ovog lana ima pravo na sudsku zatitu u upravnom sporu.

Akt o odbijanju saglasnosti ministar donosi ako se u postupku utvrdi da odluka nije doneta u skladu sa zakonom ili se njenim donoenjem dovodi u pitanje nesmetano obavljanje delatnosti ustanove. Ako ministar donese akt kojim se odbija davanje saglasnosti na odluku o izboru direktora ustanove, raspisuje se novi konkurs.

Vrilac dunosti direktora lan 61Vrioca dunosti direktora postavlja organ upravljanja do izbora direktora ako direktoru ustanove prestane dunost, a nije raspisan konkurs ili organ upravljanja nije doneo odluku o izboru ili je ministar doneo akt kojim je odbijeno davanje saglasnosti na odluku organa upravljanja. Ako organ upravljanja ne postavi vrioca dunosti direktora u sluajevima iz stava 1. ovog lana ili ne donese odluku po ponovljenom konkursu, odnosno ministar ne da saglasnost na odluku po ponovljenom konkursu, vrioca dunosti direktora postavlja ministar, u roku od sedam dana od dana saznanja za nastupanje razloga za postavljenje. Za vrioca dunosti direktora ustanove ne moe biti postavljeno lice koje u postupku izbora za direktora nije dobilo saglasnost. Za vrioca dunosti direktora ustanove moe da bude postavljen nastavnik, vaspita i struni saradnik, najdue est meseci. Vriocu dunosti direktora ustanove miruje radni odnos na poslovima sa kojih je postavljen, za vreme dok obavlja tu dunost. Prava, obaveze i odgovornosti direktora ustanove odnose se i na vrioca dunosti direktora.

Nadlenost i odgovornost direktora ustanove lan 62

Direktor je odgovoran za zakonitost rada i za uspeno obavljanje delatnosti ustanove. Direktor za svoj rad odgovara organu upravljanja i ministru. Osim poslova utvrenih zakonom i statutom ustanove, direktor: 1) planira i organizuje ostvarivanje programa obrazovanja i vaspitanja i svih aktivnosti ustanove; 2) stara se o osiguranju kvaliteta, samovrednovanju, ostvarivanju standarda postignua i unapreivanju obrazovno-vaspitnog rada; 3) stara se o ostvarivanju razvojnog plana ustanove; 4) odluuje o korienju sredstava utvrenih finansijskim planom i odgovara za odobravanje i namensko korienje tih sredstava, u skladu sa zakonom; 5) sarauje sa organima jedinice lokalne samouprave, organizacijama i udruenjima; 6) organizuje i vri pedagoko-instruktivni uvid i prati kvalitet obrazovno-vaspitnog rada i pedagoke prakse i preduzima mere za unapreivanje i usavravanje rada nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 7) planira i prati struno usavravanje i sprovodi postupak za sticanje zvanja nastavnika, vaspitaa i strunog saradnika; 8) preduzima mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i nedolinog ponaanja zaposlenog i njegovog negativnog uticaja na decu i uenike; 9) preduzima mere radi izvravanja naloga prosvetnog inspektora i prosvetnog savetnika, kao i drugih inspekcijskih organa; 10) stara se o blagovremenom i tanom unosu i odravanju aurnosti baze podataka o ustanovi u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete;

11) stara se o blagovremenom objavljivanju i obavetavanju zaposlenih, uenika i roditelja odnosno staratelja, strunih organa i organa upravljanja o svim pitanjima od interesa za rad ustanove i ovih organa; 12) saziva i rukovodi sednicama vaspitno-obrazovnog, nastavnikog, odnosno pedagokog vea, bez prava odluivanja; 13) obrazuje struna tela i timove, usmerava i usklauje rad strunih organa u ustanovi; 14) sarauje sa roditeljima, odnosno starateljima dece i uenika; 15) podnosi izvetaje o svom radu i radu ustanove organu upravljanja, najmanje dva puta godinje; 16) donosi opti akt o organizaciji i sistematizaciji poslova; 17) odluuje o pravima, obavezama i odgovornostima uenika i zaposlenih, u skladu sa ovim i posebnim zakonom. U sluaju privremene odsutnosti ili spreenosti direktora da obavlja dunost, zamenjuje ga nastavnik, vaspita i struni saradnik u ustanovi na osnovu ovlaenja direktora, odnosno organa upravljanja, u skladu sa zakonom.

Prestanak dunosti direktora lan 63Dunost direktora ustanove prestaje: istekom mandata, na lini zahtev, sticanjem uslova za mirovanje radnog odnosa, prestankom radnog odnosa i razreenjem. Odluku o prestanku dunosti direktora donosi organ upravljanja. Organ upravljanja razreava direktora ustanove ako je utvreno da:

1) ustanova nije donela blagovremeno program obrazovanja, odnosno ne ostvaruje program obrazovanja i vaspitanja ili ne preduzima mere za ostvarivanje principa, ciljeva i standarda postignua; 2) ustanova ne sprovodi mere za bezbednost i zatitu dece i uenika; 3) direktor ne preduzima ili neblagovremeno preduzima odgovarajue mere u sluajevima povreda zabrana iz l. 44. do 46. ovog zakona i teih povreda radnih obaveza zaposlenih; 4) u ustanovi nije obezbeeno uvanje propisane evidencije i dokumentacije; 5) se u ustanovi vodi evidencija i izdaju javne isprave suprotno ovom i posebnom zakonu; 6) direktor ne ispunjava uslove iz lana 59. ovog zakona; 7) direktor ne postupa po nalogu, odnosno meri nadlenog organa za otklanjanje utvrenih nedostataka i nepravilnosti; 8) direktor predlaganjem nezakonitih odluka, nepotpunim, neblagovremenim i netanim obavetavanjem ili sazivanjem sednica suprotno poslovniku ometa rad organa upravljanja i zaposlenih; 9) direktor nije obezbedio da se u okviru jedinstvenog informacionog sistema prosvete vri blagovremen i taan unos i odravanje aurne baze podataka ustanove; 10) je u radni odnos primio ili angauje lice van radnog odnosa suprotno zakonu i optem aktu i u drugim sluajevima, u skladu sa zakonom. Organ upravljanja razreava direktora ustanove dunosti ako mu se u disciplinskom postupku izrekne mera prestanka radnog odnosa zbog utvrene odgovornosti za teu povredu radne obaveze propisane za zaposlene iz lana 141. ovog zakona ili se stekne uslov za otkaz ugovora o radu u skladu sa optim propisi