Svenka Savi ena sakrivena jezikom medija: kodeks neseksistike upotrebe jezika APSTRAKT: U radu se detaljno opisuju podaci iz novina da bi se pokazala raznovrsna

praksa seksistike upotrebe srpskog jezika. Daje se predlog za promenu situacije: kodeks neseksisticke upotrebe jezika u mas-medijima, pre svega u novinama.

Kljune rei: diskurs analiza, mediji, pragmatika, planiranje jezika, seksizam. UVOD Polna diskriminacija u nekoj drutvenoj zajednici odreuje se terminom seksizam.

Nastojanje za ukidanjem diskriminacije prema polu doprinosi otklanjanju diskriminacije uopte u drutvu, po rasi (rasizam), jeziku (lingvicizam), konfesiji (konfesizam), etnikoj (etnicizam) ili nacionalnoj (nacionalizam) pripadnosti, to je zalaganje za dosledno ostvarivanje opteljudskih prava. Oblici seksizma mogu biti verbalni ili neverbalni (slikovni, gestovni i sl.).

Oblici verbalnog seksizma zavise od strukture datog jezika1, ali i od stepena svesti govorne zajednice da takva pojava postoji u jeziku. Zadatak strunjaka za jezik je identifikovanje i opisivanje takvih primera, a, zatim, predlaganje pravila upotrebe kojima se iskljuuju oblici polne diskriminacije lanova zajednice.

Jedan tip preporuka za upotrebu dat je i u naem jeziku, za standarni jeziki izraz, onakav kakav je u masovnim medijima, obrazovanju, u javnim delatnostima i administraciji. Kod nas se, pri tom, u odreivanju standardnog jezika najee istie komponenta normiranosti, a manje da su predstavnici standardne forme obrazovani graani (M. Ivi, 1965), i budui da su takvi, u drutvu imaju ugled i presti. Poseduju neto to je drutveno prihvatljivo, a drugima to manjka. Svaki standardni jezik, zapravo, stvara polarizaciju na one koji se jeziki mono ponaaju i one kojima ta mo nedostaje. Govorimo, dakle, o dve grupe u govornoj zajednici kod nas, od kojih je jedna monija od druge. Zato pod terminom standarni jezik ovde smatramo onaj normirani izraz koji je prestian, kojim se slui obrazovana elita2 (D. Cameron, 1992, 243; zatim F. Coulmas, 1984). Tom definicijom se naglaava drutvena (i politika) dimenzija standardizacije.

Koga moemo smatrati obrazovanim graaninom u Srbiji danas, odnosno predstavnikom standardnog jezika? Ako su to oni koji imaju visoko/vie obrazovanje, onda je takvih manje od 10% , ako su to oni koji imaju zavrenu srednju kolsku spremu onda je takvih manje od polovine stanovnitva, sa osnovnim obrazovanjem je tek neto vie od polovine stanovnitava (53,7%). Ako je manjina oni koji su obrazovani, koji su nosioci standardnog jezika, ta je sa veinom? Oni nisu elita i za njih ovi drugi koji su manjina piu normativna pravila koja vae za elitu, iz uverenja da podsvesno usvojeni sistem pravila... moe (se) menjati samo strpljivim vebanjem, navikavanjem3.

1 Lista primera koje je za engleski jezik izradilo Udruenje britanskih sociologa kao putokaz za neseksistiku upotrebu u engleskom jeziku jo poetkom 80-tih godina, u svetu je samo jedna od mnogih koje kodifikuju seksistiku upotrebu u zavisnosti od tipa jezike strukture. 2 Na pleima prosenog predstavnika obrazovanog sloja naeg drutva lei najvea odgovornost za borbu pod zastavom gramatike (M. Ivi, 1965, 746, podvuka S.S.). 3 Citat je preuzet iz teksta Urednitva asopisa Jezik danas: glasilo Matice srpske za kulturu usmene i pisane rei, 1997/1, str. 1. U tekstu se konstatuje da: Stasavanje radija, sve vei tirai tampe, pojava televizije nisu poboljali, nego pre ugrozili jeziku kulturu... da bi se stalo na put takvim nevoljama, svojevremeno je predlagano da se osnuje savet za srpskohrvatski jezik, ili da SANU, Matica Srpska, Ministarstvo prosvete ili

Zakljuak je da su oni koji se koriste standardnim jezikom manjina, ali da raspolau vanim sredstvom drutvene moi koja im obezbeuje ugled u datoj jezikoj zajednici. Ti moni pravilno koriste jezik i ono to je seksizam u jeziku proglaavaju pravilom ili normom.Dodajmo da u naoj zemlji, u selima ivi vei deo populacije nego u gradovima, to znai da e vaei standard za gradsku sredinu biti obavezan za seosku, i da je populacija ena vea od populacije mukaraca. Prema poslednjim statistikama, danas kod nas ima (kao i u mnogim zemljama sveta) vie obrazovanih mukaraca nego obrazovanih ena, to znai da su pravila standardnog jezika pravljena za prestinu (obrazovanu) populaciju mukaraca koja ivi u gradovima.

Nije zanemarljivo podsetiti da su do sada, pravopisna pravila, kao i u poslednjem Pravopisu (1993), pisali mukarci. Tako je zakodirana ona jezika norma koja ne dovodi u pitanje postojanje diskriminacije u jezikoj upotrebi prema enama (jednako kao i prema mukarcima). Gramatiari4 zapravo tvrde da je u pitanju priroda jezika, koja odraava diskriminaciju prema polu, a ne njeni jezikoznanci koji pravila upotrebe jezika propisuju. Jo manje se dovodi u pitanje postupak onih koji poduavaju pravila za jeziku upotrebu, dakle gramatiari u kolama, tanije lektori u mnogim izdavakim kuama. injenica je, takoe, da normativna pravila, koja su obrazovani gramatiari sainili za onu veinu neobrazovanih5, ne predviaju zauzdavanje takve prirode jezika u pravcu vee tolerancije i demokratinosti uopte,6 pa i polne, u smislu da bi se nekom dugoronom jezikom politikom smanjio stepen diskriminatorne upotrebe pripisane prirodi srpskog jezika. To bi se moglo postii normiranjem upotrebe koja bi afirmisala ravnopravnost u jeziku svih razliitih, ukljuujui i prema polu u razliitim domenima drutvene hijerarhije, pogotovu u onima u kojima ene sve vie dobijaju znaaj i mo7.

Vie puta je u poslednjih 10 godina raspravljano meu laicima i gramatiarima, u dnevnoj tampi i u naunoj literaturi, o nekim normativnim pravilima koja se odnose na upotrebu jezika vezanu za gramatiki rod i broj i za kazivanje i pisanje zanimanja i titula enskih osoba.

neko drugi dobije ovlaenje da s autoritetom zvaninog organa sredi stanje u jeziku (str. 1) (podvukla S.S.).Nadalje se u istom tom tekstu primeruje jeziko krenja u kojem se oituje diskriminacija prema polu, koje, verujem, Urednitvo (sve muke osobe) koje pie tekst, nije svesno. Govorei da je asopis Jezik danas namenjen svima, navodi listu potencijalnih korisnika meu kojima su aci, novinari i domaica, koja na pijaci pita Poto lebac do nakinurene folk zvezde koja pred kamerama daje intervju gaajui se padeima (str. 2).injenica da Urednitvo kao primer za loe jeziko ponaanje bira enske osobe, po sebi je seksistiki postupak (da ne pominjemo da takav primer nije uopte potreban u uvodniku jednog novog asopisa). Ovim primerom Urednitvo dokazuje da nema nameru da vodi rauna o jezikoj diskriminaciji, ve e se ponaati po tradicionalnom modelu koji je u podsvesti: okriviti enu za lou upotrebu jezika i to jednako one sakrivene u privatnost kue (domaice), i one izloene pogledu svih, pre svega mukih (nakinurene folk zvezde), koje su takve, da uzgred podsetimo, ba zbog mukog lansiranja ena u folk muzici. 4 Pored ostalih u radovima I. Klajna, 1983; E. Fekete, 1994; 1997; M. Ivi, 1995. 5 Veina istraivaa ne navodi podatke o korpusu (I. Klajn, 1983; E. Fekete, 1994, 1997). M. Ivi (1995,136, f.10) kae:Za izvore ovde izloenih obavetenja o naem savremenom jezikom uzusu uzimala sam samo autentine govorne predstavnike Beograda (podvukla S.S.). Za neto to predlae da je pravilo standardnog srpskog jezika koji treba da vai za ukupnu jeziku populaciju posluili su autentini govorni predstavnici prestonice (mada nije jasno ta u ovom sluaju znai sintagma autentini govorni predstavnici Beograda). Istraivai u analizi diskursa istiu da pravila upotrebe nisu uniformna za neku govornu zajednicu u celini niti za sve govornike te zajednice, te je neophodna jezika tolerancija vezana za geografske, dijalekatske i druge faktore jezike upotrebe. 6 Nemila je istina, ali istina: jezik ulice na pojedinim takama prodire i u razgovornu nit onih u ijim rukama lei sudbina pisanog teksta kolovanih, (M. Ivi, 1965, 741). 7 To bi podrazumevalo i izostavljanje uvredljivih iskaza kao to su "Pederu jedan!" u spontanom razgovoru

Fekete (1994,14) daje podnaslov svoga teksta: Da li u upotrebi imena u obliku mukog umesto enskog roda ima i motiva mukog ovinizma?8 Da bi negirao ovinizam konstatuje da: jezika situacija svedoi da su lekseme kad znae nazive zanimanja po pravilu u obliku mukog gramatikog roda, to ujedno znai da gramatiki oblik imenice mukog roda ne podrazumeva obavezno i obeleje muke osobe... ak i kada se ima u vidu kakva osoba mukog roda, oblik mukog roda imenice moe biti samo u funkciji imenovanjazanimanja" (podvuka S.S).

Ova pomalo udna konstatacija autora zapravo nas vraa osnovnoj psiholingvistikoj diskusiji o odnosu miljenog i izgovorenog. Da li ono to izgovorimo jeste ono to smo imali na umu da kaemo u jezikoj formi? Da li materija odgovara ideji? Ili, drugaije, kako moemo znati da ono to je izgovoreno nije ono to je miljeno, budui da imamo samo jeziki materijal na osnovu kojeg sudimo o miljenju. Autor eli da nam pokae kako neko moe imati u mislima (imati u vidu) neku ensku osobu za koju kae muku formu. Ali o tome moemo doznati jedino kroz izgovoren, ili napisan, verbalni izraz te misli, a ovaj je u mukom rodu. Ako je forma u mukom rodu, kako znamo da je u mislima (u vidu) autora osoba enskog pola?9 Iza ovakvih jezikoslovnih objanjenja kriju se ne gramatiki nego vangramatiki, tanije ideoloki aspekti, koji se proglaavaju imanentnim strukturi jezika, pa otuda zalaganje da se mora potovati samostalan hod jezika u razvoju. Drugim reima, gramatiari propiu pravilo koje posle izvesnog vremena daje (oekivane) rezultate u upotrebi, a onda se ti rezultati pripiu prirodi jezika, a ne delovanju njihove jezike politike10.

Kalodjera (1981, 49) smatra da je doslednija upotreba formi enskog roda za zanimanja i titule ena u Zagrebu rezultat organizovane jezike politike jezikoslovaca i da puristi propisuju u hrvatskoj standardnoj varijanti srpskohrvatskog dijasistema dosledniju upotrebu enskog roda, i tako, istini za volju nenamjerno, slijede pravac koji bi enski pokret pozdravio. Oni time sankcioniu tenju, vrlo ivu u razgovornom jeziku i koja vrlo lako ulazi u pisani standard, tako da imamo potvrda za imenice enskog roda kao to su ataeica, mecenatkinja, sudkinja, itd. (podvuka S.S). Iz ovog citata poznatog zagrebakog lingviste jasno se vide dve stvari, prvo da planiranje jezikog razvoja jezikoslovaca donosi odreene rezultate u praksi jezika, i drugo, to je za nas ovde vanije, da postoji u razgovornom jeziku11

8 Govori o enama kao damama (E. Fekete, 1997, 13), da bi pokazao da ovinizma nema i da su ene, dame, ukras drutva. 9 Ovde neemo navoditi itav niz primera koji potvruju da je i u mislima muki rod. To su svi primeri spontanih greaka u kongruenciji izmeu imenice i glagola u reenici/iskazu, ili pak primeri lapsusa (slips of the tongue, H. Heikkinen & M. Valo, 1985) koje smo sakupljali u razliitim razgovornim i institucionalnim situacijama. 10 Znano je, naime, da standardizacija nekog jezika nikada nije samo (nekada nije uopte) jeziko pitanje, ve je (vie) politiko i drutveno. Pitanje pisanja velikog slova u nekim segmentima je takoe politiko. Isto to vai i za pravila koja se odnose na pisanje zanimanja i titule ena. Ukoliko je propisano da se koristi muka forma i za ensku osobu, ta enska osoba e jeziki ostati nevidljiva, to odgovara patrijarhalnom shvatanju ene u drutvu (a gramatiari e tvrditi da su imali u vidu da kau da je re o eni). 11 Podatak da je vea upotreba formi enskog roda za zanimanja i titule ena od onih koje su standardizovane samo pokazuje da je to neto to je prirodno naem jeziku. I zalaganje da jezik ulice, ili neto to je razgovorna praksa ne ue u normu elite, ima, dakako politike, a ne jezike implikacije.Diskusija ovakve vrste nije nova ni u feministikoj literaturi (koncizan pregled daje D. Cameron, 1992). Iste su voene u drugim jezikim sredinama jo poetkom 80-tih godina (up. L. Pusch i S. Trmel Pltz,1980), pre svega u nemakom, engleskom i francuskom jeziku, a onda i u nekim slovenskim jezicima u prethodnim decenijama.Postupak normiranja naziva za zanimanja i titule ena razliit je u slovenskim jezicima. Na primer, u slovakom norma je forma enskog roda za zanimanja i titule ena, to takoe potvruje da je normativistiki proces dogovoran i, naravno, zavisan

predstavnika jezike zajednice spontana upotreba mukih i enskih oblika, budui da govornici slede opti obrazac koji im stoji na raspolaganju u jezikoj strukturi podelu prema rodu. Rod je imanentna kategorija slovenskih jezika, pa i srpskog jezika, i kao takva ona se dosledno ostvaruje u svim segmentima jezika. Gramatiari imaju svoje interese u planiranju jezika, kroz koje proputaju ono to je po njihovom miljenju dozvoljeno da se jezik ne bi kvario (detaljnije obrazloenje za druge jezike sredine kod D. Cameron, 1992). Ako oni mogu da usmeravaju jezik, ta je sa svima ostalima. Da li nejezikoslovci imaju doprinosa u graenju norme standardnog jezika?

Ovde detaljnije analiziram ta rade gramatiari u procesu standardizacije jezika da pokaem kako su zapravo oni zasluni za postojei diskriminatorni jeziki izraz srpskog jezika danas. Jezika elita uva jezik kako se vidljivost ene na vlasti, ili u hijerarhiji moi, ne bi potvrdila jezikom koji je sam po sebi mo: ne moe u normu ui neto to koristi veina (to su oni koji prirodno razgovaraju na ulicama), ve se mora nainiti pravilo, dovoljno visoko da ga samo neki dosegnu. Ti neki su onda jezika elita i imaju mo nad onim drugima. Ova vrsta igre koja se kasnije oituje u nizu sudova poput: nije pravilno jeziki, nepismeno je, nije u duhu standardnog jezika, ogreenje o normu i sl., sredstvo je pomou kojeg se obeleava ona grupa koja u spontanom razgovoru, na ulici, po prirodi jezike strukture koristi dominantnije enske forme za zanimanja i titule ena.

Uzgred, ta je u tome loe ako se neko jeziko pravilo u normi jezike upotrebe slae sa onim to je ideja enskog pokreta?12 ensko pitanje je politiko pitanje. Poznato je, naime, da standardizacija nekog jezika nikada nije samo (nekada nije uopte) jeziko pitanje, ve je (vie) politiko i drutveno. Pitanje pisanja velikog slova u nekim segmentima je takoe politiko i drutveno. Isto vai i za pravila koja se odnose na pisanje zanimanja i titule ena: ukoliko je propisano da se koristi muka forma da oznai zanimanje enske osobe, ona e jeziki ostati nevidljiva u drutvenoj i politikoj sferi, to samo potkrepljuje patrijarhalno shvatanje ene u drutvu13.

Diskusija ovakve vrste nije nova ni u feministikoj literaturi (koncizan pregled daje D. Cameron, 1992). Iste su voene u drugim jezikim sredinama, pre svega u nemakom (L. Pusch i S. Trmel-Pltz, 1980), engleskom i francuskom jeziku, a onda i u nekim slovenskim jezicima u prethodnim decenijama.14

Standardizacija je proces koji obuhvata nekoliko sukcesivnih etapa, a prve tri su: 1. selekcija (odbir nekog jezikog materijala), 2. njegova deskripcija i 3. kodifikacija (ustanovljavanje niza pravila na osnovu kojih se predstavnici jezika ponaaju). od razliitih drutvenih i politikih okolnosti.U okviru ovakvog vienja jezika kod nas su ve saoptavani rezultati. Na primer, uloga jezika u proizvoenju rata na prostorima bive Jugoslavije (R. Bugarski, 1993). 12 Slinu ogradu izrie vie gramatiara kod nas. Na primer, Klajn (1983, 36) se ali: Bilo bi idealno da imamo i hiruricu i filozofkinju, i tako redom, ne zbog feminizma, nego da bismo se spasili reenica kao Poznati hirurg ga je operisala? (podvukla S.S). Njegovo je zalaganje zbog gramatike, ne zbog ukidanja diskriminacije prema polu. 13 Nastojanja zagovornika standardnojezike forme da oiste jezik, rezultira u novom asopisu Jezik danas koji je pokrenut da ulepa, ojaa, oplemeni, uini gipkijim, prirodnijim, izraajnijim, bogatijim i sigurnijim u sebe (str.2) one koji se standardnim jezikom slue. Iz ovih dobronamernih povoda da srpski jezik bude lep, ne vidi se nita o otklanjanju diskriminacije u jeziku, usmeravanju kulture jezikog izraza ka veoj toleranciji sagovornika. Negovanje standardnog jezikog izraza u pravcu lepote, samo nastavlja nau ustaljenu normativistiku praksu da se odri nevidljivost ene u jeziku. 14 Da samo napomenemo da je postupak normiranja naziva za zanimanja i titule ena razliit u slovenskim jezicima. Na primer, u slovakom norma je forma enskog roda za zanimanja i titule ena, to takoe potvruje da je normativistiki proces dogovoran i, naravno, zavisan od razliitih drutvenih i politikih okolnosti.

CILJ ovoga rada je da (1) prikae korpus empirijskih podataka iz dnevne tampe, i na

osnovu njega (2) opie stanje jezika na terenu, to se diskriminacije po polu tie, i predloi (3) pravila kodifikacije u institucionalnoj upotrebi, pre svega u masovnim medijima.

Mada je u literaturi bilo dosta rasprava, naroito u dnevnoj tampi, meu strunjacima za

jezik koliko i meu laicima, o upotrebi naziva za zanimanja i titule ena, nema pomena o veliini i obimu empirijskog materijala na osnovu kojeg se daju predlozi i zakljuci. Zato deo ovog rada posveujemo opisu korpusa empirijskih podataka na osnovu kojih dajemo predloge.

Teorijski okvir Dosadanji radovi koje smo komentarisali navodili su argumentaciju zasnovanu na

strukturalistikom shvatanju jezika, prema kojem jezika struktura sama po sebi ima svoj ivot.15 U ovom radu se primenjuju teorijska dostignua jezike delatnosti uprema kojima jezik slui za delovanje. U tom procesu govornici imaju mogunost izbora jezikog izraza - odabiruju od vie mogunosti onu jeziku formu pomou koje deluju na druge (govornike), tako da oni promene svoja ubeenja, verovanja, miljenje ili stavove16.

Uverenje je predstavnika ove teorije, da se upotrebom jezika moe menjati svest ljudi o svetu, pa i o samoj jezikoj upotrebi. Drugim reima, kao to upotreba jezika moe odraavati stanje stvari u drutvu (na primer, mnogo ena na raznim javnim funkcijama jeste zamajac promene ka veoj upotrebi formi enskog roda za titule ena), upotreba jezika moe istovremeno formirati i usmeriti novo stanje. Polazei od takvog shvatanja predstavnici ove teorije smatraju da e se seksizam u jeziku smanjiti, ako se izbegava izbor onog jezikog znaka kojim se on podstie17.

Metodoloka procedura U okviru ovog teorijskog odreenja, analiziraju se odabrani tekstovi tako to se u obzir

uzima nekoliko komponenti za koje se procenjuje da utiu na odbir jezikog izraza u novinskom tekstu. Komponente su odabrane da se pomou njih pokae kako u jezikom izboru ima vie mogunosti, od kojih svaka na svoj nain doprinosi realizaciji jedne jeziko/gramatike mogunosti. Govoriti ili pisati, znai stalno praviti izbore izmeu vie mogunosti (J. Verschueren, 1994). Koja e se mogunost odabrati zavisi od kombinacije nekoliko komponenti (17):

JEZIKI IZRAZ zavisi od 1. zajednikog znanja sagovornika, 2. konteksta:.

politiki/drutveni/tekstualni, 3. autora teksta, 4. italaca, 5. (urednika, lektora, korektora) 6. organizacije teksta, 7. inventara jezikih izraza u datom jeziku.

15 I. Klajn (1983, 36) ovako opisuje stanje u jeziku: Pa ak i kad se enski oblik nae, jezik je esto suvie trom da bi ga proirio na sve sluajeve gde je potreban. M. Ivi (1995, 151): Ona oblast nae izraajne kulture kojoj je naglaeno svojstvena sociolingvistika dimenzija prilagoava se sama po sebi, sa kraim ili duim kanjenjem, zahtevima novog vremena, njihovih potreba i vrednovanja. (podvukla S.S). 16 U okviru teorije delatnosti postoje razlicita usmerenja, o emu ovde izostaje detaljnija argumentacija. 17 Na primer, u engleskom jeziku to je zalaganje dovelo do nove upotrebe nekih rei. Izostavljanje rei kao Negro/Negress za crnce, rasistiki intonirane, a preporueno Afro-Amerikanci ili Afroamerikanci, naziv nije prema boji koe nego prema poreklu.

Zajedniko znanje je ona suma iskustva/znanja koju poseduju autori tekstova sa svojim itaocima za zajednike kontekste i jezike izbore.

Kontekst je sve ono to je relevantno za dati jeziki izraz u svakom pojedinanom primeru. To je dinamina kategorija koja se uvek drugaije odnosi prema nekom jezikom materijalu. Politiki kontekst je odreen ve samim novinama: vladini i opozicioni (odabirajui i itajui list, italac ima na umu ovaj politiki kontekst samog lista). Drutveni kontekst je utkan u politiki i odnosi se na tip vesti koje se u datom listu objavljuju (po emu se odabrana tri lista dosta razlikuju). Tekstualni kontekst se odnosi na interpretiranje znaenja poruke u zavisnosti od gore navedenih konteksta; urednikih intervencija i teksta kao posebnog vida jezikog ispoljavanja.

Autori teksta su oni koji tekst stvaraju: mogu biti stalno zaposleni, stalni dopisnici lista, dopisnici iz inostranstva, povremeni saradnici, ili se radi o prevodu teksta sa nekog jezika autora iji se identitet nekada i ne navodi18.

U tekstu se vidi da autori ele, vie ili manje, da se distanciraju ili empatiu sa enskom osobom o kojoj piu; da prenesu svoje stavove u odnosu na feministiku perspektivu sa kojoj se slau, odnosno da pokau da znaju da je enskoj osobi o kojoj piu stalo do feministikog pogleda na svet. Konano, jezika forma e zavisiti i od namere autora da saopti u tekstu neto implicitno pre nego eksplicitno.

Struktura jezika, kao to je naglaavano vie puta, ima svoja ogranienja sa kojima se rauna kada se govori o diskriminaciji po polu (kao i o svakoj drugoj diskriminaciji). To su nekada leksike ili frazeoloke naslage u sadanjem jeziku iz nekog drugog, prethodnog jezikog i drutvenog zbivanja.19

Urednici, lektori i korektori imaju svoju ulogu u oblikovanju poruke u dnevnoj tampi (kako jeziki tako i grafiki, o emu ovde ne govorimo detaljno)20.

Najvea jedinica analize je ukupan tekst koji se deli na paragrafe, kao manje jedinice teksta, a reenica je najmanja jedinica paragrafa. U zavisnosti od tipa problema koji se opisuje odabira se jedinica analize.

Pod tekstom podrazumevam sve to je omeeno belinama (ili linijama) na stranici lista (postoje mnoge druge odrednice teksta date u druge svrhe). italac prepoznaje ukupnost teksta po delovima iz kojih je vizuelno i grafiki sainjen (delovi stavljeni u zagrade nisu u novinskom tekstu obavezni):

naslov (=N) (nadnaslov) (=NN) (podnaslov) (PN)

18 Uoljive su razlike u pisanju seksistikih tekstova domaih autora u odnosu na prevedene tekstove autora zemalja u kojima se vodi rauna o izbegavnju diskriminacije prema polu u jeziku tampe dosledna upotreba formi enskog roda. 19 Neprihvatljivi su izrazi za pojedine etnike grupe idovi (Jevreji), Cigani (Romi), iptari (Albanci) i sl. 20 U engleskom jeziku terminom gatekeeper oznaavaju se osobe koje uvaja informacije, ne dozvoljavaju da budu drugaije otelotvorene od one forme koja je njihova elja. Kod nas mnogi lektori, urednici i korektori izbacuju forme enskog roda za zanimanje i titule ena, ak i onim autorima koji insistiraju na takvoj upotrebi u svojoj privatnoj komunikaciji i tekstovima, dakako poueni savetima jezikoslovaca: muki je pokazatelj roda u srpskom jeziku, kao i u tolikim jezicima sveta u naelu semantiki neutralniji od enskog, to ujedno objanjava njegovu upotrebnu prednost (M. Ivi, 1995,142). Ako lektor, urednik ili korektor, odabere muku formu za obeleavanje zanimanja i titule koje vre ene u naem drutvu, istovremeno e podrati neutralnost (itaj: nevidljivost ene ) u svom jezikom izrazu. Navodim primer iz linog iskustva. Kolega Milo Kovaevi dao je prikaz moje knjige Diskurs analiza u Pobjedi (14. april 1994, str. 9). Poslao mi je odtampan tekst uz izvinjenje, budui da zna da insistiram na formama enskog roda: Izvini, autor nije moje nego autorka, ali u Pobjedi oito ne potuju ene ni u jeziku.

kontinuirani tekst podeljen u paragrafe (=T) (potpis autora teksta) (=A) (slike i drugi prilozi uz tekst) =S). Naslovi se detaljnije analiziraju iz uverenja da je ono to se pojavi u naslovu presudno za

itaoevu odluku da ceo tekst proita, pa i o enskoj osobi o kojoj se pie. U tekstu koji donosimo u celini (sa nekoliko izostavljenih reenica koje nemaju presudno

znaenje za ceo tekst) za ensku osobu se upotrebljava nekoliko mogunosti: lino ime i prezime: Zorica Vujoevi lino ime: Zorica prezime: Vujoevieva zvanje: ekonometriar titula: docent re za oslovljavanje: (saradnik, gospoa, gospoica, koleginica, drugarica) zameniki oblik: ona lini glagolski oblik (kao, na primer u izrazu: bavi se). Primer NB NN: Zorica Vujoevi, docent na Ekonomskom fakultetu N: Prvi ekonometriar mlae generacije T: Kolege ne proputaju da naglase da je Zorica Vujoevi (31) docent na Ekonomskom

fakultetu na predmetu ekonometrija i saradnik u beogradskom CES Mekonu, najbolji ekonometriar mlae generacije. Iako iza svakog ozbiljnog makroekonomskog projekta uvek stoji i ekonometriar, ovaj profil strunjaka malo je poznat iroj javnosti. Zato bi se moglo rei da je ugled Zorice Vujoevi u strunim krugovima njenih kolega, obrnuto proporcionalan upuenosti ire javnosti u ono to radi.

Bazino znanje iz ekonomije stekla je na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je i magistrirala i doktorirala. Kao znaajan momenat u njenoj karijeri ekonometriar, mogao bi se izdvojiti jednogodinji studijski boravak u Firenci, na Institutu Evropske ekomonske unije, prestinoj postdiplomskoj koli.

Objavljivala je radove ... to je Vujoevievoj u vie navrata polo za rukom, stvar je prestia strunjaka na svim meridijanima...

iroj javnosti to ponovo ne govori mnogo, ali treba dodati da su Zoriine preokupacije makroekonomske vremenske serije kurs, cene, plate, novac..."

Za pozivanje na ensku osobu autor se slui razliitim jezikim znacima koji su u dinamici teksta razliito iskorieni, shodno autorovoj elji za intimiziranje/distanciranje od enske osobe o kojoj pie, odnosno za izricanje pozitivnog ili negativnog opteg stava.

(1) SELEKCIJA Ekscerpirano je 700 tekstova, a za analizu odabrano 500 o enskim osobama, iz tri dnevna

lista: Politika, Beograd (P), Dnevnik, Novi Sad (D) i Naa Borba, Beograd (NB) (iz nekih dnevnih i nedeljnih se primeri sporadino navode), od kojih prva dva finansira vlada, dok je trei nevladin list.

Odreen je period od est godina: 1990/96. Tekstovi su odabirani sluajnim uzorkom, razliite duine: od kratke informacije do cele stranice, iz politike (spoljne i unutranje) i kulture (slike i drugi prilozi uz tekst, kao i grafika reenja samog teksta za sada ostaju izvan analize). Tekstovi su podeljeni prema stranama i rubrikama na njima (ovde izostaje analiza oglasa i konkursa, saoptena u drugom radu).

Svaki je tekst kodiran prema odreenim parametrima konteksta i prema delovima teksta (poetak /P/, sredina /S/ ili kraj /K/, u kojem se nalazi neki jeziki izraz za ensku osobu.

(2) DESKRIPCIJA Opisani su NAZIVI ZA ZANIMANJA I TITULE ENA u zavisnosti od sedam

komponenata koje smo gore pomenuli: (1) mesta na kojem se u tekstu nalaze, (2) orme kojom su izraeni21, (3) namere autora (4) njegovih stavova prema enskom pitanju uopte, i eni o kojoj piu pojedinano.

U interpretaciji rezultata u obzir se uzima zajedniko znanje autora teksta i itaoca o kontekstima dnevnog lista, tekstovima u njima i sl. Drugim reima, polazi se od jezikog izraza i ide ka drugim komponentama analize.

Analiziraju se titule i zanimanja ena najpre u NASLOVIMA tri odabrana lista sa stanovita upotrebe forme mukog i enskog roda za zanimanja i titule ena. U fokusu je naslov, ali se daje nadnaslov ili podnaslov, odnosno prva reenica teksta kao iri tekstualni kontekst. Konstatuje se niz razliitih situacija:

1. Formom mukog roda za neku ensku osobu, autori najee izraavaju potovanje i pozitivan stav prema enskoj osobi o kojoj dalje u tekstu piu (agencijski gledano, takva je veina kratkih vesti Tanjuga):

PRIMERI 1 D N: irli Templ ambasador u Pragu T: irli Templ je novi ameriki ambasador u toj zemlji" 2 D N: Umrla doktor Zora Gligorovska Tp: U Skoplju je jue, posle duge i teke bolesti, preminula primarijus doktor Zora

Gligorovski (1924) doajen psihijatrije u Makedoniji..." 3 NB N: Novinar kojeg nije bilo mogue lagati NN: Svedoenja ... lanci o ratu u Jugoslaviji, pisma i portreti pokojne Dade Vujasinovi 4 NB N: Komandir pie pesme PN: Slavica Blagojevi, je medicinska sestra, a radi kao profesionalni vatrogasac,

komanduje odeljenjem u jedinici teritorijalne odbrane i bavi se poezijom" 2. Ukoliko se u naslovu pojavi forma enskog roda za titulu i zanimanje, autori tekstova

najee izraavaju negativan stav prema enskoj osobi o kojoj piu, time ve skreu panju itaocima da treba da proitaju tekst o negativki. Ta je pojava doslednija ukoliko se radi o

21 Pomou sufiksa za graenje enskih formi od mukih: uitelj-ica; direktor-ka; zatim, sintagme ena +imenica u mukom rodu: ena pilot; skraenice prof. dr, dipl. ing. Ovde valja rei da su za neka zanimanja i titule mogui dubletni oblici, to svedoi da je forma u procesu stabilizacije. Koja e se forma stabilizirati zavisie od semantikog nijansiranja. Jedan oblik moe primiti negativno afektivno znaenje. Izgleda da je danas to sluaj sa oblikom efica u nekim institucijama, npr. na fakultetu tokom javnih sastanaka: 1. Ne: Dajem re efici finansijske slube J.J. 2. Bolje: Dajem re efovici finansijske slube J.J. U novinarskom tekstu se prva forma vezuje za pisanje o onim enskim osobama kojima se neto prigovara. To se vidi iz sledeeg primera u podnaslovu, dok se u samom tekstu titula ne pominje. Re je o enskoj osobi na visokoj funkciji u amerikoj vladi koja je zauzela otar kurs u spoljnoj politici, pa samo u podnaslovu autor koristi izraz efica, a nadalje u tekstu samo prezime Olbrajtova. PRIMER NB N: Od Amerike zavisi budunost sveta PN: Sposobnost SAD da se uspeno bave diplomatijom smanjena je kresanjem budeta i ignorisanjem uloge Stejt dipartmenta, tvrdi njegova nova efica Medlin Olbrajt, prva ena koja je postala ameriki dravni sekretar najavila je...

enama koje su u hijerarhiji vlasti na viem poloaju (predsednice, ministarke, direktorke/direktorice; efice/efovice up. objanjenje za dubletne forme u S. Savi, 1985).

PRIMERI 1 P N: Tri zahteva "gvozdene ledi" PN: "Britanska premijerka trai ire otvaranje vrata za finansijske investicije 2 NB N: Re gospoe ministarke Tp: Aktuelni republiki ministar za kulturu, predsednik Upravnog odbora Radio-televizije

Srbije i doktor knjievnosti Nada Popovi-Perii, dozvolila je sebi da... brani odluku... 3 NB N: Predsednica opljakala SSRN? 4 D N: Predsednica nee s funkcije NN: ...predloeno da se pokrene postupak za razreenje predsednice SO Jelene Dodir" 5 R N: "Drugarica u dravnom avionu T: OMiri Markovi koja je putovala u Ljubljanu u dravnom avionu privatnim poslom 6 NB N:Direktorka proziva T: "Kao direktorka Beogradske banke na Kipru, gospoa Vui za NIN kae... 7 NB N: Direktorkina savest u papuama PN: Habiba Zuki treba da bude savetnik iz svog stana... 8 NIN N: Humane ene NN: Nema nezavisnog sudstva, kae Gorica Gajevi, efica socijalistikog poslanikog

kluba... 9 NB Mu pacijentkinje napao doktorku Ts: "jer doktorka nije htela da pregleda njegovu enu 10 P N: Hirovita pobednica PN: Prvonagraena pesnikinja Sonja Manduk iz Skoplja tri dana je ignorisala domaine 11 D N:Novinarka u fotelji predsednice NN: Ko je Nadeda aranovi nova predsednica ena Jugoslavije. U naslovu se koriste forme enskog roda za titule i zanimanja onda kada se enska osoba

ogreila o oekivanje autora i ire zajednice (bilo da je u opozicionom partijskom taboru, bilo da je etika, politika ili druga greka). U pretposlednjem primeru, tekst Milivoja Gliia u nezavisnom listu NIN, pie o osobi na poziciji u vladajuoj partiji. Oblik efica se dosledno u tekstu navodi, a ceo tekst je negativno intoniran u odnosu na ensku osobu (o semantikoj razlici efica/efovica kod S. Savi, 1985).

Prvi zakljuak analize jeste da se forma enskog roda za titule i zanimanja koja su u hijerarhiji titula visoko koristi za politiku borbu partija: pomou enske forme omalovai se enska osoba koja je na visokoj upravnoj, partijskoj ili politikoj funkciji u aktuelnoj vlasti ili opoziciji. Takav manir dobro nalee na tradicionalno shvatanje ene u naem drutvu kojoj se moe narugati onda kada prelazi iz privatnog, za nju rezervisanog ivotnog okruenja, u javni.

Princip izbegavanja polne diskriminacije mora biti nadreen principima politike borbe izmeu vladajue i opozicione strane. Autori tekstova imaju na raspolaganju druge vrste jezikih izraza kojima mogu pokazati da ono to ona ini, zastupa, misli i sl. nije u redu, ali ne postizati to preko njene polnosti.

Jedan od moguih naina usmeravanja ka takvom pisanju bilo bi dosledno korienje forme enskog roda u tekstovima. Tada ne bi postojala mogunost da autori u svojim izborima posegnu za formom kojom mogu da manipuliu, i to tako to od dve potencijalne mogunosti odabiraju jednu u zavisnosti od linog stava prema enskoj osobi o kojoj pie,ili prema poslu kojim se bavi. Tada forma mukog roda nee biti vezivana za uvaavanje, sluie kao zaklon za ono to je dobro.

U odreenom broju primera autori ensku formu koriste bez ovih premisa, o emu se doznaje nakon itanja itavog teksta:

PRIMERI 1 D N: Dizaice tegova S: "Amerikanka Silversmit na prvenstvu SAD u dizanju tegova" 2 NIN N: Rekorderka ponovo Ts: povodom rekorda Vere Nikoli, trkaice na 800 metara" 3 EP N: ampion i gradonaelnica Ts: "Na prvoj stranici biltena objavljena je fotografija na kojoj svetski ampion Gari

Kasparov igra prijateljsku partiju sa gradonaelnicom Sent Dona Elzi Vejn. 4 NIN N: Pravnice zapostavljene Ts: kae za NIN dr Zorica Mrevi, koordinatorka Centra i via nauna saradnica

Instituta... 5 NIN N: Jugo-pijunke? Ponekad nije lako utvrditi naklonost autora teksta prema enskoj osobi o kojoj pie, na

osnovu upotrebe enske forme (kao to je upravo u poslednjem primeru). Autor (Toma Dadi) zapravo kritikuje izraelske vlasti to su zatvorile dve Jugoslovenke sa obrazloenjem da su pijunirale za PLO. Nadalje stavlja pod navodnike izraz u enskom rodu (verovatno i sam sumnja u to da su pijunke): Ts: U nedostatku zvaninih podataka, novinari... su otkrili da je jedna od pijunki... dobro poznata.... metanima."

Takoe, to dokazuje da italac teksta unosi u interpretaciju odabrane jezike forme svoje iskustvo, svoj pogled na ovu vrstu jezikog problema.

3. Ostale mogunosti upuivanja na ensku osobu Jedan oblik je izazvao posebnu naunu

panju pisanje oblika kojim se na ensku osobu upuuje posesivnim oblikom prezimena (E. Fekete, 1997; R. evi, 1996), pogotovu u naslovima tekstova:

PRIMERI: N: Taerova pomerila uniju NB N: Taerova ne odstupa NB N: Taerova ne odstupa D N: Taerova i Bu o istoku Evrope P N: Taerova u Ukrajini D N: Pobeda Taerove D

N: Taerova ukida taerizam NB N: ene tuile ilerku P. Sem u naslovima u tekstu se sreu: Renova (NB); Olbrajtova (NB) i sl. Pravilo kae, ako

se prezime zavrava na suglasnik (Ren, Taer, Olbrajt, iler i dr.) onda se takav oblik u nominativu identifikuje kao muki. Ako se menja kroz padee (Renova, Taerova, Olbrajtova) i dobija nastavak, koji znai pripadanje nekome (-ova, -eva) ima znaenje enske osobe. Za prezimena koja su stranog porekla i zavravaju se na suglasnik u tekstovima novina koriste se sa nastavkom. Fekete (1997, 13) smatra da ovaj oblik ne treba koristi jer je imenovanje enske osobe mukim prezimenom... nekorektno, jer se nije teko oteti utisku koliko je takav manir imenovanja enske osobe (da li da kaemo i dame) u najmanju ruku neukusno, rekli bismo ak zainjeno dozom nipodatavanja".22 Postoji jedna jezika mogunost koju autori tekstova koriste u novinama kao mogunost za nipodatavanja ene. Takvi se primeri esto pojavljuju za osobe koje su poznate u javnom ivotu i u samom vrhu svetske politike scene: Tansu iler, Margaret Taer, Elizabet Ren i dr.

S jedne strane, jezik raspolae jednom ekonominom formom, sa druge strane, normativisti je ne preporuuju u upotrebi. U novinarstvu je princip ekonominosti forme veoma bitan iz mnogih razloga, pa je po tome takav tekst i prepoznatljiv. Novinari su poeli da koriste ovu ekonominu formu jer je korisna: skrauje tekst! Zato ne treba savetovati izbegavanje ove ekonomine forme, nego autore tekstova usmeriti da je koriste u takvim konstrukcijama i delovima teksta, gde se nee oitovati njihova namera da unize i omalovae ensku osobu na visokom politikom poloaju23 (kao to je u navedenom tekstu na poetku za Vujoevievu).

Kada se ena na visokom poloaju u hijerarhiji moi ponaa prihvatljivo, rezervisana je forma mukog roda za njenu titulu u naslovu, da bude to vie nevidljiva u onom delu teksta koji je itaocima najuoljiviji i najitaniji. Kada se, pak, ogrei o oekivanje drutva (bilo da je u pitanju partijska pripadnost ili neto drugo), na ensku osobu se tada jasno ukazuje izvlaenjem na videlo njene polnosti i to na najvidljivijem mestu teksta u naslovu (nekada u samom tekstu uopte nema vie forme enskog roda). Ove podatke moemo povezati sa slinima iz drugih domena istraivanja pisanja/govorenja o eni, pa zakljuiti da se u novinskim tekstovima preslikavaju podaci ve poznati iz narodnih poslovica, viceva i drugih narodnih tvorevina, u kojima se ena prikazuje kao kriva, zla, izvor nemira (. Trebjeanin, 1985; 1997; Lj. Radenkovi, 1996).

U novinama naslove tekstova najee odreuju urednici shodno celoj zamisli novinske stranice i drugim faktorima, a samo nekada autori/autorke. Urednici su, po pravilu, muke osobe (za spoljnu i unutranju politiku ije smo stranice ovde dominantnije analizirali).

Standardnojeziki izraz u sredstvima javnog informisanja ostvaruju konkretne osobe koje imaju mo da na standardni jezik utiu. To su svakako urednici. Lektori i korektori su u hijerahiji poslova u dnevnim listovima na margini, bez obzira na svoju veliku strunost. Sem toga, najee upravo te poslove obavljaju ene, to jo vie doprinosi njihovoj strunoj i linoj marginalizaciji u novinskoj kui. Zato se njihov uinak (moda) ne uzima u obzir. S

22 Fekete (1997, 12), nadalje, daje interesantno zapaanje vezano za mnoinski oblik prezimena (Jovanovievi, Popovievi) koje preporuuje da se koristi: Implicitno se enska osoba moe podrazumevati... ali ne kao izdvojena jedinka ve kao prisutna jedinka u duetu poto takva forma obeleava brani par (dakle i muku i ensku osobu zajedno), za razliku od regularnog oblika plurala (Petrovii, Popovii) koji ukazuje na to da nisu u pitanju (samo) mu i ena, ve i (svi) lanovi (raznorodni) porodice koja nosi dato prezime. 23 Samo da pomenem da je ovaj oblik esto koriem u svakodnevnom razgovornom jeziku i da se, na primer, na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu svakodnevno uje forma za sledee enske osobe: Ivika, Pervaska, evika.

druge strane, sasvim je izvesno da u tri navedena lista ima mali broj lektora da bi uspeo da pregleda sve tekstove koji se u jednom danu tampaju. Tako znatan broj tekstova ne prolazi kroz lektorsku kontrolu nego ih itaju samo urednici. Oni su odgovorni za jeziku sliku svojih rubrika.

Da li se tokom poslednjih est godina poveala upotreba nekih titula u enskom rodu koje su u samom vrhu hijerarhije vlasti, budui da je znatan broj ena, u poslednje vreme, u svetu na takvim funkcijama24. Na stranicama spoljne i unutranje politike odabranih dnevnih listova izbrojali smo uestalost pojavljivanja dveju titula: premijer/premijerka i predsednik/predsednica za enske osobe koje su na tom poloaju (ili su bile):

premijer/premijerka predsednik predsednica Margaret Taer 4 5 2 3 Korason Akino 1 3 Violeta de Camoro 3 2 Benazir Buto 1 4 3 4 Tansu iler 1 3 Prvi zakljuak je da postoji arenilo upotrebe muke i enske forme za najviu

dravnopolitiku titulu u zemlji (u naslovima, podnaslovima i nadnaslovima, i prvoj reenici teksta). Objanjenje nije jedinstveno za sve enske linosti. Za neke ene na takvoj poziciji, ustalila se dominantnije enska forma, ali uglavnom u vreme kada te ene vie nisu bile na toj poziciji: biva pakistanska premijerka Benazir Buto ili biva premijerka Tansu iler postale su ustaljene sintagme danas kada one vie nisu na tim funkcijama. U tekstu (pod naslovom Damin gambit, Nade Dragovi) u kojem je u P predstavljena Tansu iler u trenutku kada je dola na vlast, sve su forme obraanja bile u mukom rodu: doktor ekonomskih nauka, profesor univerziteta, prva ena premijer na evropskoj obali Bosfora. Ukoliko je neraspoloenje prema njoj raslo, enske forme su se u novinama poveavale. Ovo nam kae da je re o enama koje su zgreile svome narodu ili svetu, te su sada u toj svojoj enskoj (itaj bivoj) poziciji u enskom rodu. I kada se pojave oblici enske forme za visoke titule u hijerarhiji vlasti, one se koriste s negativnom konotacijom, koja nakon due upotrebe onda postaje pravilo. Ovo pravilo se odnosi na svaku takvu ensku osobu.

itamo u malom tekstu pod nazivom ankete: PRIMER N: Gorbaov linost decenije Ts: Margaret Taer dobila je u ovoj anketi 18 odsto glasova a biva vajcarska ministarka

za pravdu i policiju Elizabet Kop 20 odsto glasova.U sedmovekovnoj istoriji vajcarske ona je bila prva ena ministar i bie prvi ministar koji e za svoju veliku greku morati odgovarati pred sudom."

Govoreno je ve o odnosu duine nekog naziva titule i mogunosti njene upotrebe u

enskom rodu. Obrnuto je proporcionalna duina i enski rod ukoliko je forma kraa, vie je verovatnoe da e se pojaviti u enskom rodu. U poslednjem primeru bitnije je da je enska osoba neto skrivila pa je i njena funkcija u enskom rodu.

Kako prodire enski oblik za pojedinane titule koje su visoko u hijerarhiji vlasti moemo

pratiti na primeru novoizabrane Rektorke na Univerzitetu u Novom Sadu. Stupila je na dunost 1. oktobra 1996, pa smo u jednom listu (D) pratili primere u tekstovima o univerzitetu ili takve u kojima se saoptava i o njenoj aktivnosti (iz naslova, nadnaslova

24 Pojavie se i rektorica, im enski soj bude masovnije zauzimao poloaje smatra M. Ivi (1995, 154) (podvuka S.S).

podnaslova i prve reenice teksta) u toku nekoliko meseci i to 1. na prvoj stranici lista, 2. u unutranjoj rubrici, i 3. na zadnjoj stranici lista. Informiui o novoj garnituri na Univerzitetu u Novom Sadu autor teksta je predstavio ekipu:

PRIMERI: 1. D T: "...novoizabrani rektor akademik prof. dr Olga Hadi i prorektori prof. dr Ljubomirka

Krklju i prof. dr Stojan Savi... (25.09. 96, str. 1) 2. D T: ..."rektor, akademik profesor Prirodno-matematikog fakulteta dr Olga Hadi,

prorektori dr Ljubomirka Krklju, profesor Pravnog fakulteta i prof. dr Stojan Savi... (29. 09.96, str.7) 3. D Sveanosti su, izmeu ostalih, prisustvovali i rektor Olga Hadi i .. (15. 10. 96, str. 12) Rektorka je polako gubila od svojih visokih titula, ali je upotreba mukog roda ostajala, u

zavisnosti od mesta objavljenog lanka u rubrikama lista: kad je stigla na poslednju stranicu izgubila je ono to joj je u tituli najvee da je lan Akademije nauka (zauvek), a ostala joj je titula za drutvenu mo (za izborni period) naravno u mukom rodu.

Nedavno me je kolega (ugledni profesor Pravnog fakulteta) pitao koja je forma ispravnija: rektorka ili rektorica jer bi hteo da je oslovi u enskom rodu. Rekla sam rektorka (kao doktorka), on je rekao, Meni je nekako lepe rektorica. I kada pojedinac odlui da za visoku funkciju upotrebi formu enskog roda, voli da forma lepo zvui (jer dami odgovara lepa forma).

Ovim pojedinanim primerima upotrebe forme za titule ena, eleli smo da pokaemo kako varira naziv za zanimanje/titulu u zavisnosti od:

stranice na kojoj se tekst objavljuje (prvoj, poslednja) line preferencije govornika broja ena sa odreenom titulu. Sada na primeru iste titule elim da pokaem kroz koje sve razliite zamke moi treba da

proe titula ili zanimanje ene iz visoke hijerarhije moi. Lektor (u D) jednom je intervenisao u tekstu, shodno svom jezikom znanju o pisanju titula i zanimanja ena, i linom stavu prema ovoj vrsti jezikih i drutvenih pitanja. Pojavila se rektorka i prorektorka:

PRIMER D N: Podsticaj pravim vrednostima T: "U prisustvu nove rektorke akademkinje prof. dr Olge Hadi, prorektorke prof. dr

Ljubomirke Krklju..." (22. X 96, str. 9) Zamenik urednika pozvao je lektora na odgovornost zbog forme enskog roda. Zapravo

je sam rektorat reagovao na ensku formu traei da bude dosledna upotreba forme mukog roda u novinskim napisima o njoj. Zatim je sama rektorka objasnila lektoru da su se u Akademiji nauka dogovorili da se termini za ene koje su lanovi Akademije nauka, pa i one koje su na funkciji rektora, uvek piu/govore u mukom rodu. Setimo se sada da je jedna druga akademkinja napisala u svom radu 1985: pojavie se i rektorica, im enski soj bude masovnije zauzimao poloaje dekana i rektora (to za sada jo uvek nije sluaj). Iskrsavae, naime, sve ee situacije, pri referencijalnom imenovanju, kada se pokazuje probitanijim, ne iz feministikih, ve iz kongruencijskih razloga, mimoii muku , pa se posluiti enskom imenicom, upuuje M. Ivi (1995,155). Isti je motiv u zalaganju za muku formu i kod I. Klajna, a potkrepljuje i E. Fekete (1994; 1996; 1997) borba za kongruenciju, ne za enu.

U Akademiji nauka se dogovor moe postii na predlog nekog autoriteta, a to su sami akademici i akademkinje, lanovi/ce te zajednice. Ima razloga za ovakvu odbranu svojih autoriteta od prakse u novinarskim tekstovima u kojoj se, kako smo pokazali, pomou forme enskog roda diskriminie osoba koja je u hijerarhijskoj funkciji na visokom mestu (to dokazuju primeri premijerke i predsednice). Strahovanje akademkinja je sa stanovita tekue novinarske prakse opravdano. Ali ako bi takva upotreba bila propisana norma, strah bi

nestao. Ako se enska forma uvede dosledno u upotrebu, nee biti mogunosti za manipulisanje dvema formama, kojima bi se odslikavala drutvena, polna diskriminacija ene na onom poloaju u hijerarhiji koji je do sada bio rezervisan za mukarce. Praksa e izgubiti uporite u jezikoj formi. Pre toga, naravno, potrebno je u mislima i nameri onih koji piu tekstove (mukaraca i ena), izmeniti stav prema diskriminaciji uopte, pa i prema polu.

ta pokazuju primeri vie zanimanja ili titula iste osobe? Posebno smo analizirali upotrebu dva i vie zanimanja i titule za jednu osobu u razliitim

sintaksikim konstrukcijama u delovima teksta. Primere navodimo kao protivargument savetima gramatiara za upotrebu muke forme. Naime, njihov savet je u ovome: ukoliko se radi o zanimanju neke osobe, onda treba upotrebiti muki, generiki, neutralni rod, a ako se radi o konkretnoj enskoj osobi koja zanimanje ili funkciju obavlja, onda u enskom rodu.

PRIMERI: 1. EP N: Slobodanka Gruden PN: Primarijus dr Slobodanka Gruden naelnik je Slube transfuzije KBC Zemun. 2. NB N: Striptizeta u Vaingtonovoj odori PN: Najskuplja striptizeta na svetu glumica Demi Mur je... 3. B N: I balerina i lingvista PN: "S.S. je redovni profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu i baletski kritiar..." 4. P T: "Primabalerina i koreograf, dobitnica mnogih nagrada, Sonja Vukievi upravo se

vratila sa gostovanja... 5. NB N: Vida, Slobodan Cetinje PN: Nagradu... dobili Vida Ognjenovi reiserka i pisac drame.. 6. NP NN: No i dan N: Humor, serija i putopis Ts: ... Kendis Bergen... igra etrdesetogodinju ambicioznu novinarku i voditeljku

gledanog TV programa... U primeru 1. obe titule ili zanimanja su u istom rodu. U primeru 2. su dve titule u razliitom rodu, a odnose se na istu osobu, pa se razlika dovodi

u vezu sa vrednovanjem titule ili zanimanja na hijerahiji moi u drutvu: ukoliko je zanimanje nie na lestvici, treba oekivati da e se pojaviti u enskom rodu.

U primerima 36 su zanimanja koja su u naoj literaturi o zanimanjima diskutovana kao ona koja ne mogu biti u enskom rodu (Fekete, 1995; Zbili, 1995).

Detaljnija analiza naziva dva ili vie zanimanja/titula iste enske osobe, zapravo nam moe biti test za proveru koliko je jedno zanimanje/titula na ceni u drutvu.

Mogli bismo zakljuiti da je opta tendencija upotrebe dva i vie naziva za zanimanja i titule ena u udarnim delovima novinskog teksta (naslov, nadnaslov, podnaslov) odraz

patrijarhalnog poimanja ene u naem drutvu. Pojavljuju se i zanimanja za enske osobe kojih do sada nije bilo.

PRIMERI 1. fudbalerka TV Sport PN: "Prvi put ove godine proglaena je i fudbalerka godine" (10. II 95) 2. bodi-gard B T: I princeza Karolina ima dve ene bodi-garda..." 3. vatrogasac NB PN: Slavica Blagojevi, je medicinska sestra, a radi kao profesionalni vatrogasac,

komanduje odeljenjem u jedinici teritorijalne odbrane i bavi se poezijom" 4. vojnik D NN: Neke ene su ipak vojnici 5. kancelar NB PN: Miel andro Masalu, kancelar pariskih univerziteta" T: Krhka i energina, gospoa Miel andro Masalu, po tituli kancelar pariskih

univerziteta... ostavlja utisak..." 6. kongresmenka N T: ..."manifestacija Dani Srbije u Vaingtonu, iza koje stoji agilna kongresmenka iz

Vaingtona Helena Deli-Bentli, jun 1990. Ova zanimanja u domaoj svakodnevici jo nisu poznata, ali u svetu jesu: bodi-gard i

telohranitelj, kancelar, zatim ona koja su rea: ekonometriar, vatrogasac, kancelar25 za koja se koriste ili konstrukcije ena + imenica u mukom rodu ili muka forma za zanimanje.

Nova zanimanja se najpre pojavljuju izvesno vreme u mukom rodu, kao da novinari ne znaju kako da saine oblike enskih formi, ili im se zanimanja ine dovoljno udna da se ne vezuju lako za enski pol. Posle izvesnog vremena poinje da se pojavljuje frekventnije u enskom rodu ukoliko je zanimanje ili titula nie na lestvici moi. Kao prelazna forma pojavljuje se titula u mukom rodu + ena:ena vojnik.

Ostale seksistike upotrebe skraenica (za titule i zanimanja, odnosno za lina imena); izraza za obeleavanje branog stanja neudate enske osobe; izraza za suprunike u branom paru; izraza za parove koji ive u suprunikoj vezi (nevenano). SKRAENICE: U naslovima, podnaslovima, nadnaslovima i u tekstu, navode se

skraenice za titule akadem. (akademik); prof. (profesor, redovni ili vanredni na univerzitetu), dr (doktor nauka); dr (doktor medicine), mr (magistar) ili zanimanja: dipl. ing. (diplomirani inenjer) ili samo ing. (inenjer), uz lino ime i prezime. Skraenice su uobiajene i u novinarskom tekstu, kao to su u naunom za muke i enske osobe, ali konsekvence prakse skraivanja titula ili zanimanja, nisu jednake za oba pola. Za enske osobe to je jo jedan vid

25 Ovakva upotreba jezika nije usamljena, ili specijalnost novinarskog stila, ve opte rasprostranjena. Na primer, ako odete u pozorite i hoete da vidite predstavu Vesela udovica (SNP, sezona 1996/97), vi ete nai program sa podelom uloga. Pored ostalog videete samo ime supruge i onoga kojem ona pripada uz titule i ostale vane stvari: madam Olga, supruga konzula Bogdanovia madam Silvana, supruga savetnika Kromova. Nadalje,iz spiska naslovljenog sa: linosti, uloge i izvoai, moe se doznati da je madmazel Mari, stara frajla (tj. neudata starija osoba), dok je Raul de sen Brio vremeni pariski kavaljer (itaj onaj koji u tim godinama moe biti samo kavaljer). Madam arlot je brina majka, a madam Valensjen je Francuskinja, znatno mlaa supruga Mirka Zete.

nevidljivosti iza skraenice kojom se obeleava njen status u struci, ili u hijerarhiji moi, ne vidi se da je u pitanju osoba enskog roda.

Ne znamo kako itaoci itaju ove (kao i druge) skraenice: kao skraenice ili ih pretau u mislima u punu formu iza koje stoji osoba (muka / enska). Bilo bi interesantno saznati za one koji deifruju skraenicu u punu formu, u koju od dve mogue ( muku ili ensku)? O tome nema istraivakih podataka. Skraenice zadovoljavaju osnovni princip novinarskog teksta o ekonominosti (zauzima manje prostora od punog oblika). Skraenice su, takoe,jedna vrsta izbegavanja vidljivosti ene u tampi:

PRIMER NIN NN: "Razgovor sa prof. dr Milkom Ivi, iji je povod esto izdanje njenih Pravaca u

lingvistiku..." Autori tekstova navode skraenice za titule naunika (to je uobiajeno u naunom

diskursu kod nas i nekim sredinama, a izostaje u amerikoj i engleskoj novinskoj praksi). Preneta u novinarski diskurs, skraenica za titulu/zanimanje ima ubeivaku snagu da itaocima prenese da se radi o osobi koja u drutvenoj ili naunoj sferi ima vanost. Takva se enska osoba, zatim, sklanja iza skraenice kojom se ne kazuje nita o njenoj rodnosti (nemamo istraivanja ni o tome da li italatvo odabranih dnevnih listova zna znaenje skraenica). Tako ostaje nevidljivo da je, na primer, iza skraenice akadem. prof. dr Olga Hadi enska osoba koja je na najviem akademskom i naunom stepenu u naem drutvu.

Treba odmah dodati da se za mnoge enske osobe titule ne navode uopte. Dosledno se (skraenicom ili punim oblikom) navode titule nekoliko enskih osoba koje su skoro dnevno prisutne u dananjem javnom ivotu: dr Biljana Plavi; dr Nada Popovi-Perii; dr Mirjana Markovi, ali je njihova interpretacija u opozicionim i dravnim listovima razliita. Tanije konteksti odreuju itanje titule kao one kojom se enska osoba degradira ili potuje.

Druga vrsta skraenica odnosi se na inicijal za lino ime uz puno prezime, bilo da je

enska osoba (detaljnije o ovome u radovima S. Savi, 1995; 1996): 1. potpisana autorka teksta, ili je 2. deo nekog spiska linosti (na primer, sa jednog

takmienja umetnika, za prvu drugu i treu nagradu, u novinarskom tekstu se navodi samo spisak: Lj. Suji, M. Popovi, A, Jovi iz kojeg se ne vidi da li se radi o osobama mukog ili enskog roda). Trei je primer kada se uz tekst navodi literatura, spisak autora takoe sa inicijalima.

Preporuka je da se puno ime navodi uvek, bilo da se radi o novinarskom ili naunom

tekstu, naroito u spisku bibliografije radova, iz koje se lako moe rekonstruisati doprinos ena u nekoj naunoj disciplini.

SUPRUNICI jesu brani par, ali se na njih moe gledati sa stanovita mua, ili sa

stanovita ene, ili ih oboje imati u jednakom fokusu: Doao je Pera Petrovi sa enom. Dola je Mira Markovi sa muem. Doli su Pera Petrovi i Mira Markovi. U javnim glasilima, seksistike su one fraze kojima se saoptava da je re o paru u kojem

se fokusira samo jedna osoba iz para. Najee se radi o vanoj politikoj linosti u ijoj

pratnji je njegova supruga.26 U takvim sluajevima je bolje odabrati onaj jeziki izraz kojim se identifikuje svaka linosti u paru. Ovakvu praksu treba uvesti naroito zbog suprunika koji nemaju isto prezime (to je postala ea pojava).

PRIMER (ispod slike tekst): NB T: Bil i Hilari Klinton. U prethodnoj deceniji bili su primeri (koje sada nismo nali): Stigao je Mihail Gorbaov sa suprugom. Supruga se odreuje kao deo glavne linosti, bez sopstvenog identiteta. U tekstovima je

ovakvih primera mnogo, a navodimo nekoliko iz naslova da potvrdimo sud da je odreivanje ene prema pripadnosti nekome zapravo zakrepljivanje patrijarhalnog shvatanja o eni kao nesamostalnoj, uvek nekom pripadajuoj.27 U tekstu Lukinog evanelja (Lk, 1, 2627) itamo primer koji je gotovo identian sa primerom 1: A u esti mjesec posla Bog anela Gavrila ... djevojci isproenoj za mua, po imenu Josifa iz doma Davidova; i djevojci bjee ime Marija" (podvukla S.S.):

PRIMERI 1. S N:"Moja biva ena, Titova unuka, Svetlana Broz proglasila me je ludim i pokuala da

me likvidira" 2. NB N: Miloevieva supruga predvia graanski rat PN: "Srpski predsednik spreman na novu ratnu avanturu upozoravaju ostrvski mediji" 3. N NN: Tel Aviv: Supruga premijera preuzima ulogu koja se ne dopada Izraelcima N: Mo iz spavae sobe PN: Sara Netanijahu, koja se trudi da u javnom ivotu bude pod jakim snopom medijskih

reflektora, nala se i na meti optubi.. Uporedimo ove primere sa drugima da potvrdimo kako se radi o patrijarhalnom

razmiljanju o eni kao onoj koja nekom pripada. U vezi sa utajom poreza tefi Graf, u Novostima je izaao tekst sa sledeim delovima:

PRIMER N NN: Bon: Peter Graf osuen na tri godine i devet meseci zatvora zbog utaje poreza N: tefi nevina tata u zatvoru PN: Zbog naruenog zdravlja... otac slavne teniserke provee kao zatvorenik-

slobodnjak 26 Novinari bi trebalo da znaju pravila protokola o posetama dravnika o kojima piu, iz kojih se precizno doznaje uloga pratioca,osobe na visokom poloaju u vlasti. 27 Autori bi uinili veliku uslugu tekuoj jezikoj praksi kada bi u saradnji sa strunjacima (ili prevodiocima sa stranih jezika) pronalazili adekvane titule i zanimanja u inventaru naih titula i zanimanja za one titule i zanimanja koje u naoj sredini nisu uobiajene. Na primer, kancelar se vezuje za Vili Branta i Kola, ali ne za ensku osobu, mada je oblik kancelarka jednostavno izvodiv. To je funkcija generalnog sekretara, ali ni taj prevod nije uobiajen u naem jeziku, budui da sekretar jo nije ovladalo u enskom vidu sekretarka (kako preporuuje lektor u Dnevniku). Sem toga konstrukcija generalna sekretarka za sada je dosta neelastina za manipulaciju u tekstu.

Re je o ocu poznate enske osobe. Za njega autor teksta ne pie otac tefi Graf, kako je to u primerima 13 za ene poznatih mukaraca. Ali ima primera za mua Margaret Taer u frazi: Margaret Taer sa suprugom.

NAZIVI ZA NEUDATE ENSKE OSOBE. Seksistiki su izrazi kojima se enska osoba

kvalifikuje prema branom statusu: gospoica, usedelica. PRIMERI 1. NB N: Papa tei samce T: Papa Jovan Pavle II je izjavio da osobe koje nisu uspele da se oene ili udaju ne bi

trebalo da smatraju da im je ivot promaen. Ne smeju biti obeshrabreni, jer Hrist nikada ne naputa one koji veruju u njega, rekao je papa, dodavi da bi neenje i usedelice trebalo da znaju kako da se posvete drugima i razviju bratske odnose."

2. NB T: "I pre pojave 60-godinje gospoice Takako Doi, ene su igrale odreenu ulogu u

japanskoj politici... Komentar primera nije potreban. Ipak, recimo sledee. U primeru 1. prema mukom obliku

neenja adekvatan je oblik neudata onima koji imaju sluh za diskriminaciju po polu u jeziku. U primeru 2. u tekstu o novoj predsednici Socijalistike partije u Japanu Takako Doi slian

je primer. Oslovljavanje starije neudate osobe sa gospoica, kada je ona na funkciji velike politike moi, ima znaenje da ona ipak u svom ivotu nije obavila osnovnu namenu u drutvu da se uda (i izrodi decu).

U stranoj literaturi je mnogo diskutovano o izrazu gospoica, koji samo za enu, ali ne i za mukarca, u mnogim jezicima Evrope, ima rezervisanu formu za markiranje po branom stanju. Predlozi se svode na to da se ovakav znak ili sasvim izostavi, ili se maskira nekim neutralnim. Trebalo bi da autori tekstova imaju sluha za izraze koji otkrivaju na patrijarhalni mentalitet prema enama kojim se ona ili uniava ili proglaava na neki drugi nain neravnopravnom sa mukarcem u trenutku kada ima neku profesionalnu ili politiku mo u drutvu.

ta rei o onim drutvenim pojavama koje su nove, a za njih nemamo jeziku formu.

Imamo na umu zajedniki ivot udvoje nevenanih parova.To bi bili izrazi ive u divljem braku, u vanbrano zajednici, ljubavnici... izrazi kojima se deklarie negativan stav prema ovakvoj zajednici. Potreban je danas izraz koji takav stav neutralie. Budui da u renikom fondu ne postoji posebna re za takvu vrstu branog statusa: prijateljica, saputnica i sl. Uz tekst o Nobelovoj nagradi za knjievnost, prilog je i slika na kojoj su pisac:

PRIMERI 1. P Kamilo Hoze Sela sa 33-godinjom prijateljicom Marinom. 2. P N: Diskretni ministar i priljiva geja PN:Najnovije otkrie o vezi jednog lana kabineta sa mladom enom T (uokviren masnim slovima): Samo dan posle obelodanjivanja vanbrane veze sa 21-

godinjom poznanicom iz jednog ekskluzivnog tokijskog bara. Ts: "Kada je... biva ljubavnica japanskog premijera odluila da obelodani svoju priu... Ts: "Geje, naime, nisu ovde kurtizane, u uobiajenom smislu rei... Ts: "Dama koja je iznela detalje svoje veze sa Susuke Unom i 21-godinja ljubavnica

ministra Jamaite, prekrile su, naime, tabu..."

U prvom primeru termin je prijateljica, ali ona ima samo starosno obeleje (=mlada,

mnogo mlaa od nobelovca) i lino ime. Ona nema svoj potpun identitet, jer nije u branoj vezi sa nobelovcem. Tako novinarska kazna brzo i efikasno stie mladu prijateljicu, dok nobelovac dobija jo jednu nagradu ima mladu.... U ovakvim primerima ensku osobu treba identifikovati punim imenom i prezimenom, a ne prema (van)branom odnosu koji ima sa mukom osobom.

U drugom tekstu se navodi itav niz izraza za vezu mukarca i ene koja nije brana. Radi se o enskim osobama koje su, obelodanivi tradicionalnu,za ene negativnu,praksu japanskih uglednika, uinile revolucionarni preokret za ene u Japanu (zato je i nadnaslov: Novi trendovi u japanskoj tampi). Autor teksta (Milan Mii) ima u fokusu ministra (diskretni ministar), a ne enu (priljiva geja). Zato koristi za njih sledee termine u toku odvijanja teksta od poetka ka kraju:

mlada ena 21-godinja poznanica 21-godinja ljubavnica geja kurtizana ljubavnica. Pri kraju teksta autor sasvim utone u svoj tradicionalni model razmiljanja o eni koja se

nalazi u (ne)branoj vezi i koristi termine koji imaju negativnu kvalifikaciju. Predlog: ensku osoba identifikovati po sopstvenom imenu i prezimenu, a ne prema

relaciji u odnosu na muku osobu sa kojom je odluila da ivi zajedno, jer diskriminacija prema rodu ne moe biti okosnica enine identifikacije u odnosu na mukarca sa kojim ostvaruje suivot.

U vezi sa tim je i preporuka da se za ene izbegavaju epiteti kao to su slabiji pol, lepi

pol, gvozdena ledi i sl. Najpre smo ukratko opisali ono za ta se zalau gramatiari u okviru strukturalistikog

teorijskog pravca za pitanja pisanja zanimanja i titule ena u srpskom jeziku. Opisali smo, zatim, ta autori tekstova ine u svojim tekstovima shodno komponentama novinske komunikacije prema sopstvenom shvatanju uloge ene u drutvu i svojoj proceni o stepenu vidljivosti ene u jezikom materijalu novinskog teksta, kontekstima novina (politikom, drutvenom, tekstovnom). Konstatovali smo da i prvi i drugi doprinose diskriminaciji ene prema polu u ovoj vrsti masovnih medija. Sada dajemo podatke iz razgovornog jezika.

Podaci iz spontanog razgovornog jezika Ostaje da vidimo ta ine sami govornici srpskog jezika u spontanim svakodnevnim

razgovorima.28injenica je da se forme enskog roda ee pojavljuju u razgovornom

28 Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, Odsek za srpski jezik i lingvistiku, projekat "Psiholingvistika istraivanja poseduje velik korpus razgovornog srpskog jezika sakupljan u periodu od 1980. do danas.

29 U rubrici Pisma italaca nali smo u sva tri dnevna lista pisma italaca koja se odnose i na upotrebu zanimanja i titule ena. Gotovo se svi zalau za doslednu upotrebu enskih formi obrazlaui da je to logino i po gramatici i po zdravom razumu, pravilnije i lepe.

jeziku29 (kako je i Kalodjera naveo za hrvatsku varijantu srpskohrvatskog jezika). Potrebno je samo da sluamo kako se razgovara u institucijama u kojima su ene na rukovodeim mestima.

Na primer, u razgovoru preko telefona: PRIMERI 1. (u razgovoru preko telefona u kui) A: Seku Kosti molim! B: Direktorka je jo na godinjem. (sekretarica odgovara) A: Dokle? B: Ja mislim do sledee nedelje. 2. (U bolnici odgovara na telefonski poziv bolniarka:) A: Doktorica je na viziti. ... Samo malo... (vie po hodniku) Da li se vratila doktorica? Iz velikog broja primera konstatujemo da je upotreba formi enskog roda skoro dosledna

kada se odnosi na enske osobe koje obavljaju neki posao: doktorke/doktorice; efovice/efice; lekarke, i sl. (to konstatuje i D. Kalodjera za hrvatsku varijantu vrlo ivu upotrebu formi enskog roda).ak smo konstatovali veu doslednost u selu nego u gradu, a neka skoranja zanimanja (kao to je dilerka) pre u seoskom nego u gradskom govoru. Ovo nam kae da velika veina onih za koje gramatiari jeziku normu piu, dosledno koristi forme enskog roda u svom spontanom razgovoru, jer oseaju prirodu jezika kao onu u kojoj je kategorija roda dosledno utkana u ceo sistem srpskog jezika. Oni, zapravo, dosledno ostvaruju u svojoj praksi ono to im jeziki sistem nudi.

Sada obrazovani jezikoslovci sainjavaju neka druga pravila da govornu intuiciju za jezik izvornih govornika skrenu u pravcu nevidljivosti ene na vlasti. Sami govornici u pismima italaca u novinama kau da je logina i prema zdravom razumu upotreba formi enskog roda, to podravaju i neki strunjaci za jezik i lektori (Zbili, 1995).

Predlozi gramatiara moraju se zasnivati na bogatom empirijskom materijalu i primerima upotrebe u razliitim razgovornim situacijama, predstavnika srpskog jezika iz razliitih slojeva standardnog jezika, kada se daju preporuke za jeziku upotrebu. Drugim reima, samo dovoljno sveobuhvatan empirijski materijal moe i ono to se pie i uje u masovinim medijima i ono to govore i piu izvorni govornici srpskog jezika posluiti za buduu kodifikaciju upotrebe formi za zanimanja i titule ena kod nas.

Promena spontane razgovorne upotrebe, pod uticajima gramatiara koji standardizuju jezik

u javnoj upotrebi, zapravo je nasilje nad prirodnim korienjem jezika u pravcu nevidljivosti ene u hijerarhiji moi.

(3) KODIFIKACIJA Predlog koji ovde izlaemo zasniva se na analizi 500 tekstova objavljenih u dnevnoj

tampi, zatim analizi spontanog razgovora u institucionalnim (sud, banka, kola, fakultet, bolnica, pozorite) i privatnim situacijama u toku poslednjih 16 godina (19801996) zabeleen u gradskoj sredini (Novi Sad, Beograd).

Izbegavanje diskriminacije prema roduosnovni je princip kodifikacije jezikog izraza. Dve su osnovne strategije u ostvarivanju ovog cilja:

1. simetrije uiniti i muku i ensku osobu jednako vidljivom u jezikom materijalu; 2. neutralizacije razlika birati jezike izraze kojima se brie vidljivost samo jedne osobe.

Sve se sugestije ovde odnose, pre svega, na jezik u slubenoj upotrebi: u masovnim medijima, na javnim sastancima i drugim oblicima javnog govorenja, zatim na jezik formulara, propisa, zakona, konkursa, obavetenja i sl., iz uverenja da e iste biti iskoriene i u privatnoj komunikaciji kao deo opteg nastojanja za otklanjanje nejednakosti u jeziku i drutvu.

Strategije ostvarivanja mogu biti signalizirane grafikim predstavljanjem u pisanom tekstu: razdvajanjem oblika za muki i za enski rod (kosom crtom) bilo samo na mestu gde poinje sufiks za enski rod, bilo pisanjem punih naziva, titula za svaki pol posebno:

uitelj/ica ili uitelj/uiteljica. Koja e mogunost biti odabrana zavisi od duine teksta u kojem se nazivi koriste (ima

smisla u duim tekstovima i u oblicima zanimanja koja nisu suvie duga). Razlika izmeu funkcije i osobe koja funkciju vri moe se dosledno jeziki prikazati

razliitim sintaksikim sredstvima, a ne samo izvoenjem (derivacijom) enske forme od muke, kao to smo pokazali i u primerima koje smo navodili:

Stekla je titulu doktora psiholokih nauka. Doktorirala je iz oblasti psiholokih nauka. Doktor psiholokih nauka. 1. OPTE PREPORUKE Grafiko predstavljanje teksta ima znaaja za itaoca da shvati nameru o simetrinosti.

Prvi sluaj je da kosom crtom razdvajamo dva oblika na mestu gde poinje sufiks za enski rod:

kandidat/kinja rektor/ka dekan/ka ili dekan/ica ili punim nazivom: kandidat/kandidatkinja rektor/rektorka dekan/dekanica (dekanka) predsednik/predsednica. Postupak je jednostavno ostvariti u tekstu nekog upitnika ili konkursa, ali je tee u nekom

duem tekstu. Preporuka: Autorima dueg teksta se preporuuje da oznae na samom poetku kako e

koristiti ovakve nazive. Na primer, na samom poetku e upotrebiti obe forme nekoliko puta (bilo da su oblici imenica: studenti/studentkinje, ili zamenica: oni/one), da bi, zatim, u napomeni objasnili kako e se do kraja teksta dosledno primenjivali jedno reenje (za koje se odlue):

"Svi studenti i studentkinje (u daljem tekstu studenti)." "Oni/one" (u daljem tekstu "one"). Preporuka: Ukoliko se radi o populaciji dominantnije enskoj o kojoj se pie,ili kojoj se

pie, onda koristi prvo ensku formu, pa onda muku. Nije nevano ni mesto na kojem se nalaze navedena dva oblika za muki i enski rod

jedno pored drugog ili jedno ispod drugog:

penzioner/ka profesor/ka odnosno, jednom na prvom mestu (oblik enskog roda), a u drugom sluaju mukog. Na primer,u nekim formularima, upitnicima ili drugim administrativnim materijalima

namenjenim iroj populaciji: supruga suprug suprug supruga. Preporuka: U javnim dokumentima drati se principa da se funkcije iskazuju neutralno, na

primer profesura umesto profesor/ka. Na primer: predsedavanje, ili predsedavajui, odnosno predsedavajua; pisanje zapisnika/zapisniar-zapisniarka voenje seminara-rukovodilac seminara funkcija zamenika premijera-zamenik premijera u koreografiji koreograf u reiji reiser/reditelj u inscenaciji scenograf. Primeri dobre upotrebe: Voenje zapisnika je povereno J.J. Voenje seminara je preuzela J.J. Premijera je izvedene u reiji Vide Ognjenovi. U proceduri rada pojedinih organa (skuptine, univerziteta i fakulteta), osoba koja

predsedava moe se posluiti sledeim frazama kada otvara sednicu: kolege i koleginice, otvaram sednicu... odnosni u dokumentima se pie: graani i graanke. Kada je na dnevnom redu izbor u zvanja ili kada se raspisuje konkurs za radno mesto za

nastavnika zvanja. Ukoliko se upotrebi drugaija konstrukcija, onda se navodi zvanje u oba roda: Raspisuje se konkurs za jednog asistenta/asistentkinju (ili: asistentkinju/asistenta). Poetak procesa izbora na izbornoj sednici fakulteta: Na raspisani konkurs za zvanje docenta (profesora), javila se asistentkinja (profesorka,

docentkinja) J.J. Re je o konkretnoj enskoj osobi koja takvo zvanje ima, ili dobija novo u procesu izbora o

kojem je re. Nakon glasanja: Konstatujem da je J. J. izabrana u zvanje docenta (profesora i sl.) za predmet X. Konstatujem da je docentkinja J. J. izabrana jednoglasno. Oslovljavanje Deo je standardizacije upotrebe jezika, deo ukupne jezike politike s obzirom na rod (o

kojoj do sada nismo vodili rauna). Oslovljavanje je najee prema zvanjima/tituli koju osoba ima u datoj(nastavnikoj ili upravnoj) hijerarhijskoj strukturi u instituciji:

Dajem re profesorici/profesorki J. J. da obrazloi kandidaturu za ovaj konkurs. Slino vai i za postupak davanja rei enskoj osobi tokom diskutuje: Dajem re profesorki/profesorici J. J. Najpre e govoriti profesor Marko M., a onda profesorica/profesorka Mirjana M. Iz ovih primera se vidi da za neka zanimanja i titule postoje dubletne forme, to se

nastavaka tie, od kojih drugi oblik moe imati negativno afektivno znaenje, pa takve oblike treba izbegavati:

Loije: Dajem re efici finajsijske slube J. J. Bolje: Dajem re efovici finansijske slube J. J. Kada je naziv za titulu,ili zanimanje,ve dobio druga znaenja (zamenik/zamenica), u

takvim sluajevima mogu se upotrebiti konstrukcije adekvatnog znaenja o kojima smo ve govorili:

J.J. na mestu/funkciji zamenika direktora. J.J. je zamenica direktora. Nadalje, postoje zanimanja i titule za koje se strunjaci za jezik ne slau u potpunosti, pa se

nude kao mogunosti za upotrebu koja e onda iz dnevne prakse vratiti pravilo za upotrebu norme. Takva se zanimanja mogu koristiti sa izvedenim sufiksima:

psiholokinja/psihologinja sociolokinja/sociologinja biolokinja/biologinja/biologica ili pronai neutralnu formu: dunost psihologa/sociologa i sl. Epiteti za enske osobe deo su istorijskog naslea, pa ih treba izbegavati u praksi: ena: slabiji pol; lepi pol; zaposlena ena: prodorna karijeristkinja kompetentna ena. U oglasima i konkursima: u praksi je: trai se kafe kuvarica muka/enska osoba za uslune poslove Ne: trai se privlana diplomirana ekonomistkinja Da: trai se osoba za poslove diplomiranog ekonomiste 2. MIKROSTRUKTURA TEKSTA Reenica Ukoliko se u jednoj reenici misli i na mukarce i na ene, moraju se jasno navesti i jedni i

drugi:

bolje: gospodin J.J. i supruga XY u praksi: gospodin J.J. sa suprugom gospoa Petrovi i gospodin Petrovi sastanku je prisustvovalo 10 osoba: 7 mukaraca i 3 ene, ili: od toga 3 ene. I zamenike oblike treba navoditi u oba roda, ili ih izbegavati: bolje ona ili on (on/ona) on od njega/nje se oekuje neki mogu-poneki moe svi treba-svaki treba ko pie ima pravo da kae ko pie taj ima pravo da. Mnoinski oblici su neutralniji pa ih zato preporuujemo. 3. NIVO REI Treba nastojati da naziv funkcije bude neutralno oznaen. Ako se radi o zanimanjima, ili

titulama, treba birati neutralni oblik. To znai sledee. a. Funkcija i radno mesto u instituciji mogu se obeleavati uopteno, nezavisno od onoga

ko funkciju vri (kada se moe dopuniti sa nadlean ili odgovara za, ili u funkciji): odgovoran za izvrenje/ izvrilac izvrenjem rukovodio/rukovodilac profesura/profesor rukovoenje komisijom povereno/rukovodilac komisije upravljanje(upravitelj bebi-siting bebi-siter. Ovakva izmena zahteva zakonsku regulativu. Fleksibilnosti bi se mogla postii u onim

sluajevima kod kojih je mogua neutralizacija. b. Obeleavanje profesije Treba obeleavati profesiju preko njihovih nosilaca: elektromehanika(elektromehaniar izrada karoserije(autolimar slovoslaganje/slovoslaga poljoprivredna tehnika/poljoprivredni tehniar. Za oslovljavanje se moraju koristiti i enska i muka forma: Molim sve studente i studentkinje da uu u salu. U sluajevima kada se oslovljava samo jedan rod, na primer,kada pacijentkinje ekaju u

ginekolokoj ambulanti: Molim sve pacijentkinje da uu u ekaonicu. Oslovljavanje auditorijuma na poetku javnog govora/predavanja: Gospoe i gospodo,

Studenti i studentkinje Advokati i advokatkinje. Za oslovljavanje samo jedne enske osobe upotrebiti formu enskog roda. Ukoliko su na

raspolaganju dve forme: rektorka/rektorica; direktorka/direktorica; doktorka/doktorica; efovica/efica upotrebiti onu za koju smatrate da ne nosi nijansu negativnog znaenja. Umesto polno optereenih oznaka (kao istaica), treba koristiti (ili skovati) nove oznake

koji e iskljuiti negativno vrednovanje posla na hijerahiji vrednosti u drutvu: osoblje za odravanje istoe/higijene devojka za uvanje dece. Zanimanja u kojima se enske osobe tek probijaju, treba koristi u enskom rodu da se

ukae na novinu: menader/menaderka diler/dilerka milicioner/milicionerka policajac/policajka oumen/oumenka voditelj/voditeljka. Postoje, meutim, takva zanimanja za koja nedostaje odgovarajui oblik u enskom (ili u

mukom rodu): prevodilac sekretar (partije, dravne administracije i sl.). Mogunost jo uvek ostaje da se enski oblici prave od druge lekseme: spisateljica, za

ensku osobu koja obavlja poslove sekretara neke organizacije ili ustanove, ponuen je oblik sekretarka (Zbili, 1995), ili da se koristi oblik mukog roda + ena:

ena vatrogasac ?vatrogaskinja ena pilot ?pilotkinja ena vojnik ?vojnikinja ena prevodilac ena sekretar stejt departmenta. 4. SPECIJALNE PREPORUKE Odnose se na formulare, konkurse ili druga specijalizirana obavetenja (na primer, nazivi

ispisani na vratima odgovornih u nekoj instituciji). Za enske osobe pisati u enskom rodu: naelnica odeljenja Jelena Jovanovi Pisanje titula Za sve slubene titule mogu se izvesti paralelni enski oblici: savetnik/savetnica ili se moe stvoriti imenica enskog roda koja je sinonim:

predsednica Instituta umesto: rukovodilac Instituta. Akademske titule i zvanja pisati u enskom rodu, izbegavati skraenice za koje

procenjujemo da nisu dovoljno poznate u iroj javnosti (za verske titule, na primer). U situaciji obraanja enskoj osobi, ili govorenja o njoj,kada nije prisutna, treba koristiti

oblike enskog roda savetnica XY poasna doktorka Univerziteta u Novom Sadu XY Mora se sauvati princip simetrije: gospodin dr X i gospoa dr Y doktor filozofije X i doktorka prava Y Formulari i upitnici U anketama, formularima, upitnicima paziti na grafiko uobliavanje i doslednost

ustanovljene prakse. Navoditi uvek oba pola, uzuzev kada se radi samo o jednom polu (na primer Paso majka-

dete) bilo u singularu, bilo u pluralu (moe biti muka forma na prvom mestu, ili enska za ona zanimanja i titule koje se dominantnije vezuju za ensku osobu):

jednina mnoina graanin/graanka graani/graanke student/studentkinja studentkinje/studenti pacijent/pacijentkinja pacijenti/pacijentkinje ispitanik/ispitanica ispitanici/ispitanice polaznik/polaznica (kursa) polaznici/polaznice. Funkcije u formularima i upitnicima oznaavati neutralno. U obraanju treba navesti oba pola: Molimo studenta/studentkinju da ispune sledee podatke. U upitnicima i anketama ista pitanja treba upuivati i mukarcima i enama. Samo ene raaju decu, ali izdravaoci/izdravateljke porodice mogu biti oboje. Konkursi za popunu radnih mesta Ukoliko se ima u vidu odreeni rod onda konkurs za radna mesta uvek mora biti raspisan

za enu i za mukarca: trai se inenjer/ka saradnik/saradnica Na univerzitetu je otvorena profesura za ... Mora se izbegavati diskriminacija u grafikom oblikovanju konkursa i drugih formulara. Izbegavati prideve koji se odnose na stereotipe vezane za kandidate/kandidatkinje (slabiji

pol, lepi pol).

ZAKLJUAK Pokazuje se da u jeziku postoji mnogo razliitih upotreba forme jezika koju bi valjalo

promeniti u pravcu vee vidljivosti ene u javnoj i slubenoj upotrebi jezika danas kod nas, pre svega u medijima, ali i u drugim domenima slubene i javne upotrebe.