Ivo Andric: Zaraziti nekog cekanjem, to je najsigurniji nacin vladanja nad njim Zaraziti nekog cekanjem, to je najsigurniji nacin vladanja nad njim, to znaci uciniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno i zauvek, i ta obmana cekanja tvrda je od svakog zatvora i jaca od najjacih bukagija, jer se, sa mnogo srece i vetine, iz zatvora moe pobeci i okova se moe covek osloboditi, ali te obmane(!) nikad ni doveka.

I tako, prihvativi precutno uslove ivota koje vam va neprijatelj postavlja, ivite kako on hoce; upravo, i ne ivitenego strpljivo cekate, sve dok se sav va ivot, zajedno sa svim onim to ste ocekivali, ne pretvori u strpljenje i beskrajnocekanje, to znaci da ste prihvatili rajinski nacin ivota, a to je isto to i put dobrovoljne propasti za sebe i svoje potomstvo.Da ne bi morali da vas sami ubijaju, zarazili su vas tim cekanjem koje vas odrava u ivotu i polagano ubija. Uvenucete inestati kao to su uvenuli i nestali toliki preci i narodi u Osmanskom Carstvu, pre vas na isti ili slican nacin.Nisu ni primetili da su sa puta istinskog ivota neosetno prebaceni na mrtvi kolosjek cekanja bez kraja i cilja. Ne osecajuto svoje cekanje kao teret ni kao ponienje, jer su se i sami pretvorili u cekanje.Zaraziti nekog cekanjem, to je najsigurniji nacin vladanja nad njim, to znaci uciniti ga nepokretnim i bezopasnim potpuno izauvek, i ta obmana cekanja tvrda je od svakog zatvora i jaca od najjacih bukagija, jer se, sa mnogo srece i vetine, izzatvora moe pobeci i okova se moe covek osloboditi, ali te obmane(!) nikad ni doveka.Sve to jeste i to znate, umete i moete, stavljeno je u slubu toga cekanja bez kraja i bez ikakvog izgleda na ostvarenje.Jednima vek prode u mucnom i uzaludnom cekanju, a drugi dobiju i bez najmanjeg cekanja sve to ele i cemu se nadaju.