Вуков Вуков Српски Српски ррјечникјечник

Милица Новаковић IIМилица Новаковић II33

Теодора Живанкић IIТеодора Живанкић II33

Вујадин Вујовић IIВујадин Вујовић II33

Byk Стефановић КараџићByk Стефановић Караџић

Рођен је 26. октобра 1787. Рођен је 26. октобра 1787. годинегодине

уу селу Тршићу селу Тршићу Био је српски Био је српски

филолог,реформатор српског филолог,реформатор српског језика,сакупљач народних језика,сакупљач народних песама и писац првог песама и писац првог речника српског језика речника српског језика

Умро је 7. фебруара 1864. Умро је 7. фебруара 1864. године у Бечу године у Бечу

Вук је рекао пре стварања Вук је рекао пре стварања рјечникарјечника

““Већ има близу хиљаду година како Већ има близу хиљаду година како Србљи имају своја слова и писмо, а Србљи имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи до данас још ни у каквој књизи немају правога свог језика! Док су немају правога свог језика! Док су Србљи имали своје краљеве и Србљи имали своје краљеве и цареве,да се у оно доба овако млого цареве,да се у оно доба овако млого писало као што се данас пише по писало као што се данас пише по турскитурскимм државама; зато није државама; зато није требало ни ласно писати које како.”требало ни ласно писати које како.”

Вуков рад на реформи језикаВуков рад на реформи језика Срби и поред тога што су имали слова и писмо Срби и поред тога што су имали слова и писмо

нису имали свој прави језик нису имали свој прави језик Многи уважени људи и књижевници у Многи уважени људи и књижевници у

Мађарској сматрали су да је словенски ПРАВИ Мађарској сматрали су да је словенски ПРАВИ српски језик,а не народни који су називали српски језик,а не народни који су називали језиком свињара и говедара.језиком свињара и говедара.

Прву реформу српског језика извршио је Саво Прву реформу српског језика извршио је Саво Мркаљ,али неуспешноМркаљ,али неуспешно

Вук је на наговор Јернеја Копитара почео да Вук је на наговор Јернеја Копитара почео да скупља материјал за свој речникскупља материјал за свој речник

Вуков рад на РјечникуВуков рад на Рјечнику

За основицу језика узет је За основицу језика узет је говор Тршићаговор Тршића

То је био источно-херцеговачки То је био источно-херцеговачки дијалекат(млађи дијалекат) дијалекат(млађи дијалекат) (и)јекавског изговора(и)јекавског изговора

Вуков циљ је био да тај језик Вуков циљ је био да тај језик буде приступачан и разумљив буде приступачан и разумљив свим људима свим људима

Прво издање Рјечника Прво издање Рјечника

Српски рјечник истолкован немачким и латинским Српски рјечник истолкован немачким и латинским речимаречима

Објављено је 1818. годинеОбјављено је 1818. године Садржи 2Садржи 266 270 речи 270 речи Обухватао је и загонетке,пословице,предања,описе Обухватао је и загонетке,пословице,предања,описе

обичаја,народне лирске песме,анегдота обичаја,народне лирске песме,анегдота Написан је Вуковом реформисаном ћирилицомНаписан је Вуковом реформисаном ћирилицом Један од најзначајнијих корака у Вуковој борби за језик Један од најзначајнијих корака у Вуковој борби за језик

из неколико разлога:из неколико разлога: То је прво дело штампано новом,Вуковом То је прво дело штампано новом,Вуковом

ћирилицом,коју и данас користимоћирилицом,коју и данас користимо То је прво дело у којем је остварена Вукова правописна То је прво дело у којем је остварена Вукова правописна

формаформа Уз ово дело штампана је и прва граматика српског Уз ово дело штампана је и прва граматика српског

језикајезика Штампан је и Предговор,у којем је доказано да основа Штампан је и Предговор,у којем је доказано да основа

књижевног језика може бити само народни језиккњижевног језика може бити само народни језик

Све речи које је унео у речник биле су оне Све речи које је унео у речник биле су оне које је чуо у народукоје је чуо у народу

Уз речник,Вук је објавио и друго Уз речник,Вук је објавио и друго проширено издање проширено издање ССрпске граматикерпске граматике

Речи су биле акцентоване,али је Вук Речи су биле акцентоване,али је Вук употребљавао само 3 акцентаупотребљавао само 3 акцента

Није користио слово Х,тек касније га уводи Није користио слово Х,тек касније га уводи у цетињском издању Народних српских у цетињском издању Народних српских пословица 1836. годинепословица 1836. године

Ј је увео из латиницеЈ је увео из латинице Било је противника јер је подсећало на Било је противника јер је подсећало на

покушај Аустрије да Србима наметне покушај Аустрије да Србима наметне латиницу и да их покатоличилатиницу и да их покатоличи

По нацртима Лукијана Мушицког По нацртима Лукијана Мушицког сматра се да је Ћ преузео из старих сматра се да је Ћ преузео из старих

српских,а српских,а ЏЏ из старих румунских из старих румунских књигакњига

Користио је Користио је ((ии))јекавско јотовањејекавско јотовање ДД ии ТТ(ћерати,ђевојка)(ћерати,ђевојка)

Вуков речник је био оскудан Вуков речник је био оскудан појмовима градске појмовима градске цивилизације,па је многима цивилизације,па је многима звучао простозвучао просто

Нова азбука, са 24 слова из старословенске азбуке , пет нових и једним латиничним словом Ј због кога је Вук оптужен за покатоличење српског народа.Стара слова од којих је нека спојио са другим словима (меки полуглас) - л + ь -> љ, н + ь -> њ

Прво издање РјечникаПрво издање Рјечника

ПротивнициПротивници Овај речник у први мах није био добро Овај речник у први мах није био добро

прихваћенприхваћен Православна цркваПравославна црква муму се противиласе противила јерјер

сесе бојала унијаћења и покатоличењабојала унијаћења и покатоличења Противили су се, зПротивили су се, због страха бог страха одод губитка губитка

књ. традиције,славеносрпски писци књ. традиције,славеносрпски писци (Најистакнутији Милован Видаковић)(Најистакнутији Милован Видаковић)

Милош Обреновић Милош Обреновић се противио се противио из из политичких разлогаполитичких разлога

Велику борбу за српски језик и Велику борбу за српски језик и правопис,Вук је водио са Јованом правопис,Вук је водио са Јованом Хаџићем(оснивачем и председником Хаџићем(оснивачем и председником Матице српске)Матице српске)

Вукова поведаВукова поведа

1847. године1847. године д доказано је да се на оказано је да се на народном језику могу писати народном језику могу писати изузетнаизузетна уметничка и научна делауметничка и научна дела::

Песме Песме Бранка РадичевићаБранка Радичевића Горски вијенац Горски вијенац П. Петровића ЊегошаП. Петровића Његоша Вуков превод Вуков превод Новог завјетаНовог завјета Рат за српски језик и правопис Рат за српски језик и правопис Ђуре Ђуре

Даничића Даничића

Други Други Српски Српски рјечникрјечник ообјављен је 1852. годинебјављен је 1852. године ВуковВуков сарадник био је Ђуро Даничић сарадник био је Ђуро Даничић Вук је одустао од јекавског јотовањаВук је одустао од јекавског јотовања Дела је писао Дела је писао ((ии)j)jекавским изговоромекавским изговором Примењује нови фонолошки правописПримењује нови фонолошки правопис Речник су сРечник су сачињавалиачињавали : :

есеји,записи,стихови,пословице,мање есеји,записи,стихови,пословице,мање приповетке,легенде,загонетке приповетке,легенде,загонетке , као и , као и многе књижевне врсте:многе књижевне врсте: басне,тужбалице,молитве,беседе,басне,тужбалице,молитве,беседе, демонолошка предавања,ругалице демонолошка предавања,ругалице што што Рјечник чине Рјечник чине литературом,књигом за литературом,књигом за читање!читање!

ЗагонеткеЗагонетке

Дању клања,ноћу звезде Дању клања,ноћу звезде бројиброји((ђђераерамм))

Два локвања око пањаДва локвања око пања((уушшии)) Ко пјева,кад други људи Ко пјева,кад други људи

плачуплачу((поппоп))

Цитати Цитати

Добро је знати шта људи мисле и Добро је знати шта људи мисле и говоре,али не треба свакога гонити који говоре,али не треба свакога гонити који што противно рекне.Особито људе који што противно рекне.Особито људе који по несрећи,имају право..по несрећи,имају право..

Језик је хранитељ народа.Докле год живи Језик је хранитељ народа.Докле год живи језик,докле га љубимо и почитујемо,њим језик,докле га љубимо и почитујемо,њим говоримо и пишемо,прочишћавамо,дотле говоримо и пишемо,прочишћавамо,дотле он он живи и народживи и народ може се међу собом може се међу собом разумијевати и умно саједињавати,не разумијевати и умно саједињавати,не прелива се један у други,не пропада..прелива се један у други,не пропада..