РАДНА СВЕСКА 6

Радна свеска уз уџбенички комплет српског језика за шести разред основне школе

Мр Наташа Станковић-Шошо, др Бошко Сувајџић, Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез-Иљукић

УредникMр Наташа Станковић-Шошо

Извршни уредникСнежана Бисенић

Асистент уредникаЉиљана Ћалић

Технички уредникМилица Дечански

РецензентиПроф. др Љиљана Бајић, Филолошки факултет у БеоградуПроф. др Милан Стакић, Филолошки факултет у БеоградуПроф. др Михајло Пантић, Филолошки факултет у БеоградуДоц. др Александар Милановић, Филолошки факултет у БеоградуМр Олга Сабо, Институт за српски језик САНУ у БеоградуДрагана Николин-Коларић, професор српског језика у ОШ „Раде Кончар“ у Земуну

Лектура и коректураНаташа Стојиљковић, Снежана Вучковић

Графичко обликовањеВерољуб Николић, Дејан Тасић

ИлустрацијеКоста Миловановић, Миленко Стевановић, Небојша Дедић, Марко Ракочевић, Драшко Тубић

ФотографијеShutterstock imagesGetty imagesАрхива „Логоса“

ИздавачИздавачка кућа „Нови Логос“Цара Душана 48, Београдтел.: 011/2636520; факс: 2620365e-mail: offi ce@logos-edu.rs

За издавачаНада Осмајић

Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић, Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез-Иљукић

Радна свеска 6уз уџбенички комплет српског језика

за шести разред основне школе

Наташа Станковић-Шошо, Бошко Сувајџић: Радна свеска уз читанку Уметност речи .................................................. . ... 7

КРИЛАТА СВИРАЛА (књижевност у шестом разреду)............................................8

Покажи шта знаш (провера знања из петог разреда)........................................9

М. Иљин: Приче о стварима (одломак) ............ ............................................... 13

Реј Бредбери: Маслачково вино (одломак) ....... ............................................... 16

Препричавање .................................................... ............................................... 20

План текста приповетке „Аска и вук“ Иве Андрића ....................................... 21

Ијан Мекјуан: „Реч-две о Питеру“ (одломак) .. ............................................... 23

Стваралачко препричавање текста с променом тачке гледишта .................. 27

Хенрик Сјенкјевич: Кроз пустињу и прашуму (одломак) ............................... 28

Стилске фигуре .................................................................................................. 31

Епитет ........................................................... ............................................... 31

Персонификација ........................................ ............................................... 33

Поређење ..................................................... ............................................... 35

Ономатопеја ................................................ ............................................... 36

Контраст ....................................................... ............................................... 37

Хипербола .................................................... ............................................... 40

Градација ...................................................... ............................................... 42

Стилске фигуре (провера знања) ............... ............................................... 44

Народна песма: „Комади од различнијех косовскијех пјесама“ (одломак) . 46

Народна песма: „Пропаст царства српскога“ (одломак)................................ 48

Народна песма: „Цар Лазар и царица Милица“ ............................................. 50

Народна песма: „Смрт мајке Југовића“ ............ ............................................... 51

Народна песма: „Смрт Милоша Драгиловића“ (одломак) ............................. 53

Народна песма: „Марко Краљевић укида свадбарину“ .................................. 56

Народна песма: „Шатор пење Краљевићу“ ..................................................... 58

Загонетање .......................................................... ............................................... 60

Мозгалица ........................................................... ............................................... 63

Из ризнице речи ................................................ ............................................... 66

Ортоепске вежбе ................................................. ............................................... 68

Преслишанка (провера знања) .......................... ............................................... 70

САДРЖАЈ

4

5

Припрема за писмени задатак .......................... ............................................... 74

Почетак и завршетак састава .................................................................... 75

Екстеријер ................................................................................................... 77

Ентеријер .................................................................................................... 80

Аутобиографски подаци ............................................................................ 82

Аутопортрет ................................................................................................ 85

Портрет ....................................................................................................... 86

Биографија .................................................................................................. 87

Ко чита, тај зна (провера знања) ...................................................................... 89

Покажи шта знаш (провера знања) ................................................................. 92

Загонетна слагалица ........................................................................................ 96

Веселин Чајкановић: „Из наше старе религије“ (одломак) ........................... 98

Алекса Шантић: „О класје моје“ .................................................................... 102

Завршни тест из књижевности ...................................................................... 103

Слађана Савовић, Јелена Срдић, Драгана Ћећез-Иљукић:

Радна свеска уз граматику Дар речи ...................................................... 105

ДАР РЕЧИ (граматика у шестом разреду) ................................................. 106

Грађење речи ................................................................................................... 107

Гласови ............................................................................................................. 110

Гласовне промене ............................................................................................ 114

Придевске заменице ....................................................................................... 118

Глаголски облици ............................................................................................ 123

Реченица .......................................................................................................... 129

Ортоепија ......................................................................................................... 135

Правопис .......................................................................................................... 140

Језичка култура ............................................................................................... 144

Завршни тест из српског језика I ................................................................... 151

Завршни тест из српског језика II .................................................................. 154

Решења ............................................................................................................. 157

6

7

Наташа Станковић-Шошо • Бошко Сувајџић

Радна свеска уз читанку

Уметност речи

8

Крилата свирала(књижевност у шестом разреду)

У првом делу Радне свеске читаћеш о:

• једном необичном часовнику,

• јунацима епске народне поезије,

• вршњацима сличним себи, али и другачијим,

• родитељској љубави и бризи,

• једном необичном путовању кроз пустињу и прашуму.

Увежбаваћеш различите врсте читања:

• читање у себи,

• доживљајно и истраживачко читање,

• изражајно читање.

КРИЛАТА СВИРАЛА

Ако ти је потребна помоћ, прочитај објашњење које стоји уз крилату свиралу.

Научићеш да:• препричаваш кратак текст систицањем карактеристика лика;

• стваралачки препричаш текст са променом тачке гледишта;

• уочиш структуру приче грађене хронолошким редом.

Обновићеш: • стилске фигуре,• форме приповедања,• лирске, епске и драмске елементе

књижевног дела,• књижевне родове и врсте.

Писаћеш о:• себи,• једном доживљају према

сачињеном плану,• спољашњем и унутрашњем

простору, • динамичним и статичним

појавама у природи. Попуњаваћеш:• загонетну слагалицу,• мозгалицу, • преслишанку.

9

Покажи шта знаш (провера знања из петог разреда)

1. Сети се лирских песама које су тумачене у петом разреду. Прочитај их поново и на линију поред наслова сваке песме упиши назив лирске врсте којој та песма припада (понуђени одговори: митолошка, обредна, опи-сна и родољубива песма).

а) „Поље“ Ј. Дучића _______________________________________________,

б) народна песма „Вила зида град“ __________________________________,

в) „Домовина“ Д. Васиљева _________________________________________,

г) „Зимско јутро“ В. Илића _________________________________________,

д) „Лето на висоравни“ С. Раичковића ______________________________,

ђ) народна песма „Опет кад игра додола“____________________________.

(1)

2. Препознај песму из које су узети следећи стихови:

„Где је бола, где је јада,

– Песма блажи;

Где се клоне, где се пада,

– Песма снажи;

У одговору допуни реченице:

а) Стихови су из песме _____________________________________________.

б) Песник је _______________________________________________________.

в) Књижевни род је _______________________________________________.

(1)

3. а) Подвуци епитете у наведеној строфи Војислава Илића:

„Свуда је пустош и мир. Ноћна се кандила гасе,

А свежи, јутарњи дах пролеће долине мирне,

И шум се разлеже благ, кад својим студеним крилом

У голе гранчице дирне...“

Где су људи добре ћуди,

– Песма с’ ори,

Што не можеш друкче рећи,

– Песма збори.“

10

б) Образложи какву улогу има епитет у датој песничкој слици.

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________

_______________________________________________________________

(1)

4. Допуни реченице:

а) Јунак коме песник поклони своје мисли и осећања назива се у ауторској лирици ____________________________________ (лирско ја). (1)

б) Врста лирске песме у којој се описују лепота и богатство природе назива се ____________________ или ______________________ песма. (1)

5. а) Обележи стрелицама риму на крају стихова песме „Поље“ Јована Дучића:

„Јечмена жута поља зрела,

Речни се плићак зрачи;

Купина сја сунчана, врела,

Ту змија кошуљу свлачи.“

б) Допуни реченицу:

У наведеној строфи из песме „Поље“

Јована Дучића римују се први и ______,

___________ и четврти стих. Таква рима назива се _______________________. (1)

6. а) Раздвој речи на слогове у другом стиху „Шашаве песме“ Бранка В. Радичевића, на исти начин како је то урађено у првом стиху:

„Мама ми каже: шашаво моје“

(1. 2. 3. 4. 5. // 6. 7. 8. 9. 10.)

Други стих: „Шта се то збива у твојој глави?“

(____________________________)

11

б) Изброј колико у сваком стиху има слогова и напиши како се назива такав стих.

________________________________________________________ (1)

7. а) Прочитај стихове из песме „Војводина“ Мире Алечковић и подвуци ономатопејске речи које у њима запажаш:

„Север онда урлик пустии фијуче, и фијуче, и решета шевар густи,и дудове гране хучеи постану мртве водепо рекама људи ходе.“

б) Препиши стих у којем запажаш персонификацију. ________________________________________________________ (1)

8. Одлике ауторске епике су:

а) приповедање о јунацима и догађајима;б) субјективност;в) сажетост форме;г) зна се ко је аутор; д) преноси се усменим путем;ђ) не зна се ко је аутор;е) објективност;ж) дужа форма.

Закружи слова испред четири тачна одговора. (1)

9. Уочи стилске фигуре у одломцима који следе. Имај у виду оне које су наведене испод одломка, па одговарајуће од њих подвуци.

а) „Било је хладно од ветра и кише, али се мени чинило да је највећа хладноћа силазила са непознатих зидова и затворених прозора који су ћутали.“

(Стеван Раичковић, „Селидба“)

ономатопеја, персонификација, епитет, поређење (1)

„Лист трепери брезе белеи уокруг жита жута,ја дудове берем зреле,док равницом око лута,за мене се Дунав пени,цвет из жита маше мени.“

121212

ПОРУКА ЗА ТЕБЕ

Оцени резултате свога рада имајући у виду број решених задатака. Уз сваки од њих налази се и порука за тебе:

1–3 – ПРОБУДИ СЕ!

4–6 – УМЕШ ТИ И БОЉЕ.

7–9 – ДОБРО ТИ ИДЕ.

10–11 – ВРЛО ДОБРО ПОЗНАЈЕШ ГРАДИВО.

12–13 – ТВОЈЕ ЗНАЊЕ ЈЕ ОДЛИЧНО.

Број тачних одговора: ______

б) „Више се није под нашим степеништем чуло слатко шушкање сламе.“

(Стеван Раичковић, „Туга“)

персонификација, епитет, поређење, ономатопеја (1)

10. Запази форме приповедања у следећим одломцима и подвуци тачан одговор:

а) „Једна бочна страна нашег дворишта била је ограђена уском, али високом травом шибља које је преко зиме било сиво, голо и шупљикаво, посуто у врху снегом, као белом капом.“

(Стеван Раичковић, „Велико двориште“)

дијалог, нарација, дескрипција, монолог (1)

б) „Дима је био само једну годину старији од мене. Међутим, био је растом много нижи, изгледао је јако ситан. Кад покушавам да се сетим како је Дима изгледао, пред очи ми стално излази слика

,Глише

, кога цртају

мала деца. Личио је на миша, био је јако живахан, брз, стално у покрету: и рукама и ногама и језиком.“

(Стеван Раичковић „Дима“)

пејзаж, портрет, ентеријер, екстеријер (1)

13

Пре више од две хиљаде година људи су лако живели без часовника. Ујутру војника буди рог, а грађанина – петао, како су тада говорили, а дању је лако било одредити време према сунцу. Али и тада у неким случајевима часовник се није сматрао као луксуз, већ као неопходна ствар.

Судије, на пример, нису могле без часовника. Да се суђење не би одуговлачило, оне су сваком ко је хтео да одржи говор одређивале време. А зато је био потребан часовник.

Грчке и римске судије служиле су се најједноставнијим воденим часовником. То је био суд са отвором на дну, из којега је вода отицала отприлике за четврт сата. Водени часовник се грчки зове „клепсидра“. Зато, кад су хтели да кажу да је нечији говор трајао читав сат, говорили су: „Његов говор је трајао четири клепсидре.“

Једног говорника, који је на скупу говорио читавих пет часова узастопце, прекинули су најзад питањем:

– Ако толико времена можеш да говориш без предаха, колико си клепсидри у стању да ћутиш?

Говорник се није снашао шта да одговори и уз општи смех је доказао да уме и да ћути.

У једној старој књизи прочитао сам приповетку о човеку коме је водени часовник спасао живот.

У Риму су судили једном грађанину који је био оптужен за убиство. Звао се Марко. Постојао је само један сведок, његов пријатељ Јулије, који га је могао спасти. Али суд се ближио крају, а Јулија још увек није било.

„Шта му се десило?“ – мислио је Марко. „Да ли је могуће да уопште неће доћи?“

По закону који је тада постојао, тужилац, оптужени и судија добијали су подједнако времена да говоре. Сваки од њих могао је да говори по две клепсидре, то јест по пола сата.

Прво је говорио тужилац. Он је доказивао да су све чињенице против Марка. Треба га осудити на смрт због убиства. Тужилац је завршио. Судија је упитао Марка, шта може да каже у своју одбрану.

М. Иљин

Приче о стварима(избор)

Историја Марка и Јулија

14

Марку је било тешко да говори. Од ужаса му се паралисао језик, када је видео како вода из клепсидре капље – кап по кап. Свака кап је смањивала наду на спасење. А Јулија још увек није било.

Једна клепсидра се већ завршила, почела је друга. Али тада се десило чудо, капи су почеле да падају спорије, много спорије него раније.

У Марку је опет оживела нада. Он је намерно отезао причу, говорио је о својим рођацима, који су сви били поштени људи, о свом оцу, деди, баби. Већ је почео да прича о сестричини своје бабе, када је тужилац, нагнувши се над часовник, узвикнуо:

– Неко је у сат бацио каменчић! Ево зашто преступник говори не две, већ најмање четири клепсидре.

Марко је пребледео. Али у исти час гомила гледалаца се размакнула и напред пропустила Јулија.

Марко је био спасен.

Али ко је бацио каменчић у клепсидру?

О томе у књизи, из које сам узео причу о Марку и Јулију, ништа није речено. Шта ви мислите, није ли то учинио судија сажаливши се на јадног Марка?

Пажљиво прочитај наведену причу и одговори на питања која следе.

1. Шта је клепсидра?________________________________________________

2. Наведи на које су све начине Грци и Римљани мерили време.

_________________________________________________________________

3. Колико траје једна клепсидра?

шездесет минута, петнаест минута, тридесет минута, пола сата

Подвуци тачан одговор.

15

4. Ако је, према овом тексту тврдња тачна, заокружи Т, а ако није, зао-кружи Н.

Тврдња:а) Пре више од две хиљаде година није постојао часовник. Т Нб) У античкој Грчкој и Риму часовник је био неопходан на суђењу. Т Н в) Клепсидра је пешчани сат. Т Нг) Клепсидра је суд са отвором на дну, из којег вода отиче отприлике за четврт сата. Т Н

5. Препиши делове текста из којих се виде Маркова осећања и понашање кад је схватио да Јулије касни.

осећања понашање

_____________________________ __________________________

_____________________________ __________________________

_____________________________ __________________________

6. Како је Марко реаговао када је схватио да му је часовник савезник?

__________________________________________________________________

7. Шта мислиш, ко је бацио каменчић у клепсидру? ________________________

_________________________________________________________________

8. Сети се приповетке „Чудесна справа“ Бранка Ћопића и објасни шта је деда Раде желео да сазна гледањем у часовник. _______________________________

__________________________________________________________________

9. На кога је деда Раде мислио када је за часовник рекао да је жив?

_________________________________________________________________

10. Образложи како се деда Раде осећао након сазнања да часовник ради.

_________________________________________________________________

__________________________________________________________________

_________________________________________________________________

__________________________________________________________________

__________________________________________________________________

_________________________________________________________________

__________________________________________________________________

_________________________________________________________________

16

Реј Бредбери

Маслачково вино(одломак)

Касно те вечери, док се враћао кући из биоскопа с мајком и оцем и братом Томом, Даглас је видео патике у блиставом излогу продавнице. Брзо је скренуо поглед, али му је нешто већ држало зглобове, стопала су му застала у ваздуху, а онда нагло пружила корак. Земља се завртела; пред налетом његовог тела у трку високе тенде продавница лупале су својим платненим крилима. Његови мајка и отац и брат ходали су у тишини поред њега. Даглас је ходао унатрашке, гледао патике у поноћном прозору који је остао за њима.

– Баш леп филм, рече мајка.

Даглас промрмља: – Јесте...

Био је јун и време за куповину специјалних патика тихих као летња киша кад пада на плочнике одавно је прошло. Био је јун и земља пуна сирове снаге и све свуда у покрету. Трава је још лила из поља, опкољавајући тротоаре, остављајући куће на сувом. Сваког момента град би се могао преврнути, потонути и за њим не би остао ни таласић на детелини и корову. И ту је Даглас стајао, ухваћен у замку улица од цемента и црвене цигле, готово неспособан да се помери.

– Тата! излетело му је. – Тамо у оном излогу, оне крем-сунђер патике за лаки трк...

Отац се није ни окренуо. – Хајде, на пример, да ми кажеш зашто ти требају нове патике. Можеш ли то да урадиш?

– Па... Зато што дају осећај какав имаш сваког лета кад први пут скинеш ципеле и потрчиш преко траве. Дају осећај какав имаш зими кад гурнеш стопала ван топлих покривача да хладни ветар кроз отворен прозор одједном дуне на њих и оставиш их напољу дуго пре него што их поново увучеш под покриваче и имаш утисак да су две грудве снега. Патике дају осећај какав увек имаш кад по први пут у години гацаш по спорим водама речице и због преламања светла, под водом видиш своја стопала два центиметра даље од правог дела тебе изнад воде.

– Тата, рече Даглас, – то је тешко објаснити.

Некако су људи који праве патике знали шта дечацима треба и шта дечаци желе. Стављали су бели слез и опруге у ђонове и остатак ткали од дивљих трава потпуно белих од врелине. Негде дубоко у мекој иловачи патика биле су скривене танке снажне тетиве срндаћа. Људи који праве патике сигурно су гледали многе ветрове како дувају кроз дрвеће и многе реке како се уливају у језера. Шта год то било, било је у тим патикама, и било је лето. Даглас је покушао да све ово преточи у речи.

17

– Да, рекао је отац, – али шта није у реду с прошлогодишњим патикама? Зашто не можеш њих да ископаш из ормара?

Па, било му је жао дечака који живе у Калифорнији где се патике носе целе године па они и не знају какав је осећај изути зиму, сљуштити са стопала кожне ципеле тешке као олово, све пуне снега и кише и трчати бос целог дана и онда запертлати прве нове патике те сезоне, што је било још боље него бити бос. Магија је увек била у новом пару патика. Магија би до првог септембра могла умрети, али је сада на крају јуна још било довољно магије, а онакве патике могле би те бацити увис преко дрвећа и река и кућа. А ако би хтео, могле би те бацити и преко ограда и тротоара и паса.

– Зар не схваташ? рече Даглас. – Једноставно не могу да носим прошлогодишњи пар.

Јер је прошлогодишњи пар био мртав изнутра. Биле су фине кад је почео да их носи, прошле године. Али, до краја лета, сваке године, увек откријеш, увек знаш, да ипак не можеш да прескочиш реке и дрвеће и куће у њима, и од тада су мртве. Али, ово је била нова година, и он је осећао да би овај пут, с овим новим паром патика, могао урадити све, све што пожели.

Попели су се степеницама до своје куће. – Штеди новац, рече отац. – За пет или шест недеља...

– Лето ће бити готово!

Светла су била угашена, Том заспао, а Даглас је лежао и гледао у своја стопала, тамо далеко на крају кревета на месечини, ослобођена из тешких гвоздених ципела, ти велики комади зиме коначно су отпали с њих.

– Разлози. Морам да смислим неке разлоге за патике. (...)

Подигао је своју касицу и зачуо тихо мајушно звецкање, ваздушасту тежину новца који се у њој налазио. Шта год желео, помислио је, мораш сам да прокрчиш себи пут. Током ове ноћи, хајде да пронађемо пут кроз шуму...(...)

Једнога тренутка, врата Сандерсоновог базара била су празна. Наредног, тамо је стајао Даглас Сполдинг, не знајући шта би с рукама, погледа прикованог за своје кожне ципеле као да те тешке ствари више никада неће моћи извући из бетона. Грмљавина је стала кад су његове ципеле стале. Сада, до бола споро, не усуђујући се да погледа било где осим у новац који је стезао у шаци, Даглас се помери с јарког светла суботњег поподнева. Пажљиво је саградио торњеве од десетопараца, петопараца и новчића од двадесет пет центи на тезги, попут неког ко игра шах и брине да ли ће га наредни потез одвести на сунце или гурнути дубоко у сенку.

– Ништа немој да ми кажеш! – рече господин Сандерсон. Даглас се следи.

– Прво, тачно знам шта хоћеш да купиш, рече господин Сандерсон.

– Друго, видим те свако поподне пред мојим излогом; мислиш ли да ја не видим? Грешиш. Треће, да их назовемо правим именом, ти желиш Њихово

18

величанство крем-сунђер патике за лаки трк: КАО МЕНТОЛ НА НОГАМА! Четврто, хоћеш кредит.

– Не!, јекну Даглас, тешко дишући, као да је читаве ноћи трчао у сновима.

– Имам да понудим нешто боље од кредита! изговорио је у једном даху. (...)

– Шта?

– Бенг! Ја вам разносим пакете, подижем пакете, доносим вам кафу, палим ваше смеће, трчим у пошту, предајем телеграме, идем у библиотеку! Видећете дванаест копија мене како улазе и излазе, улазе и излазе, сваког минута. Осећате ли те патике, господине Сандерсон, осећате ли којом ме брзином оне могу носити? Са свим тим опругама унутра? Осећате ли сав тај трк у њима? Осећате ли како вас некако стежу и не остављају вас на миру и не воле кад само стојите ту? Осећате ли колико бих брз могао бити док одрађујем ствари које се вама не раде? Ви останите у финој расхлађеној радњи док ја трчкарам по граду! Али то у ствари нисам ја, то су патике! Оне као луде лете уличицама, штеде време и новац, и враћају се! Ено их, одоше! Господин Сандерсон стајао је запањен бујицом речи. (...)

Старац лаким кораком пређе кроз радњу до зида од десет хиљада кутија, врати се с једним паром патика за дечака, и састави на неком парчету папира списак док је дечак везивао пертле и онда се усправио, спреман за покрет. Старац пружи списак. – Туце ствари које треба да урадиш за мене данас поподне. Обави то, и квит смо, а ти си отпуштен!

– Хвала, господине Сандерсон! – Даглас одскакута.

– Стани! – викну старац.

Даглас закочи и окрете се. Господин Сандерсон наже се напред.

– Какав је осећај?

Дечак спусти поглед ка својим стопалима дубоко зароњеним у реке, у житна поља, у ветар који га је већ терао да напусти град. Подигао је поглед према старцу, очи су му гореле, усне се померале, али звука није било.

(превела са енглеског језика Тања Бркљач)

Прочитај наведени одломак и одговори на постављена питања.

1. Шта је тема наведеног текста?______________________________________

_________________________________________________________________

2. Ко је главни јунак приче?___________________________________________

3. Наведи у једној реченици најважније појединости које сазнајеш из уво-да. _______________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

19

4. Како се Даглас осећао по повратку из биоскопа? Подвуци тачне одговоре који су сажети речима: узбуђено, разочарано, незаинтересовано, задовољно, напето или допуни (допиши) одговоре.

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

5. Шта мислиш, зашто је Даглас желео да купи нове патике?_____________

_________________________________________________________________

6. Како је Даглас поступио када је схватио да му родитељи неће купити па-тике? ____________________________________________________________

__________________________________________________________________

7. Наведи Дагласове особине које ти се допадају. ________________________

_________________________________________________________________

8. Шта ти је у дечаковим реакцијама било симпатично?____________________

____________________________________________________________________

______________________________________________________________ ____

9. Подвуци у тексту реченицу у којој се види шта је отац посаветовао Дагласа.

10. Одреди који је део приче најважнији, па објасни зашто тако мислиш.

__________________________________________________________________

___________________________________________________________________

11. Подвуци речи које су у тексту написане другачијим (искошеним) сло-вима. Шта мислиш зашто? _________________________________________

__________________________________________________________________

12. Како се ти понашаш кад нешто желиш а ниси у могућности да оства-риш?______________________________________________________________

__________________________________________________________________

__________________________________________________________________

13. Наведи на који начин оствариш оно што желиш.

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

20

Препричавање

Препричај наведени одломак из књиге Маслачково вино са истицањем карактеристика лика. Нека о Дагласу Сполдингу своје мишљење изразе његови родитељи, брат Том и господин Сандерсон. На крају и њему дај реч.

Отац

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

Мајка

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

Брат Том

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

Господин Сандерсон

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

Даглас Сполдинг о себи

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

______________________________________________________________

21

План текста приповетке „Аска и вук“ Иве Андрића

Подсети се из колико се делова (епизода које се надовезују једна на другу) састоји приповетка „Аска и вук“ Иве Андрића и сачини план за њено препричавање. Приповетку препричај тако да догађаји буду изложени хронолошким редом.

ХРОНОЛОШКИ РЕДОСЛЕД ДОГАЂАЈА У РАДЊИ ПРИЧЕ

Увод: ____________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

Заплет: __________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

___________________________________________________________________

_________________________________________________________________

Кулминација: _____________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

КРИЛАТА СВИРАЛА

Хронолошко приповедање – догађаји се приказују по реду, онако како су се одвијали.

22

Пeрипетија: _____________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

____________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

Расплет: ________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

____________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

23

Ијан Мекјуан

Реч-две о Питеру(одломак)

Кад је Питер Фортјун имао десет година, одрасли су понекад говорили да је он „тешко“ дете. Никад му није било јасно шта им то значи. Уопште се није осећао као тежак. Није бацао флаше од млека преко баштенског зида, и није глумио рањеника с кечапом на глави, нити млатио сабљом око цеваница своје баке, све и ако је ту и тамо помишљао на такве ствари. Ако се изузме све поврће осим кромпира, као и риба и јаја и сир, није постојало јело које је одбијао да једе. Није био ни бучнији ни прљавији ни глупљи од било кога њему познатог. Име му се лако изговарало и писало. Његово лице, бледо и пегаво, било је сасвим лако упамтити. Сваког дана је одлазио у школу као и сва друга деца и никад од тога није правио велико питање. Према сестри је био грозан само онолико колико и она према њему. Полицајци никад нису долазили на врата да га ухапсе. Лекари у белим мантилима никад му нису написали упут за лудницу. По сопственом мишљењу, Питер је у ствари био прилично лак. Па шта је то онда код њега било тешко?

Тек пошто је и сам проживео много година као одрастао човек, коначно је схватио. Људи су мислили да је тежак зато што је био толико ћутљив. Као да им је то због нечега сметало. А није много помагало ни то што је волео да буде сам. Не стално, разуме се. Чак не ни сваког дана. Али било је много дана кад је желео да на један сат некуд побегне, у своју собу, или у парк. Пријало му је да буде сам и да се бави својим мислима. (...)

У школи је често остављао своје тело да седи у клупи док су му се мисли отискивале на далека путовања. Чак и код куће, сањарење га је понекад уваљивало у невоље. Једног Божића Питеров отац, Томас Фортјун, латио се украшавања дневне собе. Мрзео је тај посао. Увек га је бацао у зловољно расположење. Намеравао је да закачи неколико шарених трака у једном ћошку, високо на таваници. Е сад, десило се да је баш у том ћошку била једна фотеља, а у фотељи је, не радећи ништа нарочито, седео Питер.

„Питер, сад ни макац одатле“, рекао је Томас Фортјун. „Попећу се на фотељу, морам да дохватим онај ћошак тамо горе.“

„Нема проблема“, рекао је Питер. „Само ти ради.“

И тако се Томас Фортјун попео на наслон фотеље, а Питер је одлепршао за својим мислима. Изгледао је као да не ради ништа, али у ствари је био веома запослен. Управо је откривао нов и узбудљив начин за брзо спуштање с планинског врха помоћу вешалице за одело и жице разапете између борова.

24

Размишљао је о том проблему док је отац стајао на наслону, истезао се и дахтао покушавајући да домаши ћошак на таваници. Како би могао да се спустиш низ жицу, питао се Питер, а успут не удараш о борове?

И можда је баш планински ваздух подсетио Питера да је гладан. У кухињи је стајала неначета кутија чоколадних бисквита. Штета би било да остану запостављени. Кад је устао, иза њега се зачуо страховит тресак. Осврнуо се баш у тренутку кад је његов отац упадао главом у ћошак иза фотеље. Онда се Томас Фортјун изнова показао, опет прво главом, спреман, судећи по изразу лица, да Питера исецка на ситне комаде. На супротном крају собе, Питерова мајка је с руком преко уста једва прикривала осмех.

„Уф, извини тата“, рекао је Питер. „Заборавио сам да си горе.“ (...)

Незгодно је, ако си сањар који мало говори, што наставници у школи, поготову они који те не познају добро, обично мисле да си глупав. Или, ако не баш глупав, онда туњав и незанимљив. Нико не види чудесне догађаје који се одвијају у твојој глави. Сваки нормалан наставник, кад би приметио да Питер зури кроз прозор или у празан лист папира на клупи, помислио би да му је досадно, или да није спремио лекцију. Али истина је била сасвим другачија.

Једног јутра су, рецимо, деца у Питеровом разреду имала контролни из математике. Морали су да саберу неке веома велике бројеве, а рок је био

25

двадесет минута. Малтене чим је почео да решава први задатак, у коме је требало сабрати три милиона петсто хиљада двеста деведесет и пет са другим, скоро исто тако великим бројем, Питер се одједном сетио највећег броја на свету. Само недељу дана раније читао је о броју са чаробним именом гугол. Гугол добијаш ако сто пута помножиш десет са десет. Десетка с хиљаду нула на крају. Али постојала је једна још боља реч, права бомбона – гуголплекс. Гуголплекс је гугол пута десет пута десет. Какав број!

Питерове мисли одлутале су за том фантастичном величином. Нуле су се низале у недоглед као мехурићи сапунице. (...)

Питер је наслонио главу на шаку и уздахнуо. Истог часа, наставница је пљеснула рукама. Двадесет минута је истекло. Питер је стигао да напише само први број свог задатка. Сви остали су већ били завршили. Наставници није промакло да Питер зури у папир, не пише ништа и уздише.

Недуго после тога пребачен је у групу ђака који су с тешком муком сабирали чак и мале бројеве као што су четири и шест. Ускоро је Питер почео да се досађује и било му је још теже да пази на часовима. Наставници су мислили да је преслаб математичар чак и за ту групу незналица. Шта да раде с њим?

Наравно, Питерови родитељи и његова сестра Кејт знали су да он није ни глуп ни лењ ни незаинтересован, а с временом су и неки наставници схватили да се у његовој глави збивају свакојаке занимљиве ствари. А Питер је, одрастајући, и сам нешто научио: пошто људи не могу да виде шта се одиграва у твојој глави, најбоље је, ако желиш да те разумеју, да им то лепо кажеш. И тако је почео да записује понешто од онога што му се догађало док је зурио кроз прозор или лежао на леђима загледан у небо. Кад је одрастао, Питер је постао проналазач и писац прича и живео је срећно и задовољно.

(превела са енглеског језика Аријана Божовић)

1. Како се зове бледолик и пегав дечак из наведене приче?

_________________________________________________________________

2. Објасни зашто је Питер према мишљењу одраслих био „тешко“ дете.

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

3. Подвуци пасус (одељак) у којем се види шта је све у стању да уради та-кво дете.

4. Шта ти је у дечаковим реакцијама било симпатично? _________________

_________________________________________________________________

26

5. Kако се Питер осећа у школи? ______________________________________________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

6. Како су наставници тумачили Питерову замишљеност и одсутност у школи?

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

7. Зашто је Питеру било још теже да прати наставу када је био пребачен у слабију групу?____________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

8. Наведи особине које су својствене Питеру. _____________________________

____________________________________________________________________

_________________________________________________________________

9. На који начин је Питер успео да покаже одраслима да није „тешко дете“?

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

10. Из ког пасуса сазнајеш шта је Питер постао кад је одрастао?

__________________________________________________________________

11. На основу текста наведи поруке приче.

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

27

Стваралачко препричавање текста с променом гледиштаПрепричај текст „Реч-две о Питеру“ Ијана Мекјуана тако што ћеш омогућити

да ликови на другачији начин посматрају дату ситуацију.

ПИТЕРОВИ НЕСТАШЛУЦИ

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

КИЋЕЊЕ НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

У ШКОЛИ

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

28

Хенрик Сјенкјевич

Кроз пустињу и прашуму(одломак)

А за то време камиле су јуриле као вихор по песку блиставом од месечеве светлости. Спустила се дубока ноћ. Месец, испочетка велики као точак и црвен, побледео је и уздигао се високо. Удаљени пустињски брежуљци прекрише се сребрном паром као од муслина, која их не заклони сасвим него их претвори у нека светлећа привиђења.

С времена на време допирало је тужно завијање шакала иза местимично расутог стења.

Опет прође један час. Сташа обгрли руком Нелу и придржавао је, хотећи тако да ублажи заморно труцкање у махнитом јурењу. Девојчица га је све чешће запиткивала зашто тако јуре и зашто нема ни шатора, нити њихових очева. Сташа се најзад реши да јој каже истину која се морала открити.

– Нела, – рече – скини рукавицу и пусти је неприметно на земљу.

– Зашто, Сташа?

А он је притиште уза се и одговори некако необично нежно:

– Учини то што ти кажем.

Нела се држала једном руком за Сташу и бојала се да га пусти, али се поможе на тај начин што поче рукавицу скидати зубима – са сваког прста посебице – и најзад, кад је сасвим скиде, пусти је на земљу.

– После неког времена пусти другу – јави се Сташа. – Ја сам већ бацио своје, али ће се твоје лакше опазити, јер су отворене боје.

А кад виде да га девојчица гледа упитним погледом, он настави:

29

– Немој да се престрашиш, Нела... Али видиш... може бити да ми нећемо срести ни твог ни мог оца..., и да су нас ови гадни људи украли. Али се не бој... јер ако је тако, за нама ће поћи потера. Сигурно ће нас стићи и отети. Зато сам ти рекао да бациш рукавице, да би потера нашла траг. Засад не можемо учинити ништа друго, али ћу доцније нешто смислити, само се ти не бој и уздај се у мене...

Али кад је Нела сазнала да неће видети татицу и да јуре некуд далеко, у пустињу, поче дрхтати од страха и плакати. Истовремено се привијала уза Сташу и кроз јецање питала зашто су их уграбили и куда их воде. Он ју је тешио како је умео, и то скоро истим речима којима је његов отац тешио господина Раулисона. Говорио је да ће њихови очеви и сами поћи у потеру за њима и обавестиће све посаде дуж Нила. Најзад ју је уверавао, нека се ма шта деси, он је никад неће оставити и браниће је увек.

Код ње су туга и чежња за оцем били већи чак и од страха, те дуго није престајала плакати – и летели су тако, обоје суморни, кроз светлу ноћ, по бледом пустињском песку.

А Сташи се није стезало срце од жалости и страха, него и од стида. За све ово што се десило, додуше, није био он крив, али се сети своје давне хвалисавости, због које га је отац тако често корио. Раније је сматрао себе за неког непобедивог јунака и био спреман да изазове цео свет. А сад је схватио да је био мали дечак с којим свак’ може учинити шта хоће – и да ето сад лети на камили против своје воље само зато што ту камилу с леђа гони полудивљи Суданац. Осетио је да је тиме страшно унижен, али није видео никаква начина да се одупре. Морао је сам пред собом признати да се просто боји – и ових људи, и ове пустиње, и тога што њега и Нелу може снаћи.

Ипак је искрено обећавао, не само њој него и себи, да ће над њом бдети и да ће је бранити, па макар по цену свога живота.

Нелу је био уморио плач и лудо јурење, које је трајало већ шест часова, те је почела најзад дремати, а понекад би и потпуно заспала. Сташа је знао да онај ко падне с камиле у трку може остати на месту мртав, па је привезао Нелу за себе конопцем који нађе на седлу. Али после неког времена учинило му се да трк камиле постаје спорији, мада су сад летеле по глатком и меком песку. У даљини су се назирали брежуљци, а у равници се почеше јављати ноћне обмане, обичне у пустињи. Месец је на небу светлео све блеђи, а пред њима се, међутим, јављали чудни, ружичасти облаци, који су, потпуно прозрачни, изаткани само од месечине, милели ниско. Ко зна зашто су се они стварали и кретали се напред, као да их је гонио лак ветар. Сташа је видео како су бурнуси Бедуина и камиле постајали ружичасти кад су ушли у тај осветљени простор, а онда цео караван обујми танана ружичаста светлост. Понекад су облаци добијали плавичасту боју и тако је било све до брежуљака.

30

Код брежуљака камиле су још више успориле трчање. Около се сад видело стење које је штрчало из пешчаних купа или је било разбацано у дивљем нереду по наносима. Земљиште је постајало каменито. Прешли су неколико удубљења засејаних камењем, која су била налик на корита усахнулих река. Каткад су им препречавали пут кланци које су морали обилазити. Животиње су почеле газити опрезно, пребирајући ногама, као у игри, између сувих и тврдих бокора, које су стварале јерихонске руже, којима су наноси и стене били обилно обрасли. С времена на време покоја камила би се спотакла и било је јасно да им је требало дати одмора.

И доиста се Бедуини зауставише у једном дубоком кланцу.

(превео са пољског језика Ђорђе Живановић)

1. О чему се приповеда у овом одломку? ______________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

2. Куда су се упутили Нела и Сташа? – Како се они крећу? – Шта је необи-чно у њиховом путовању?____________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

3. Преко каквих предела води пут ка тајанственом одредишту?

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

4. Објасни како се Сташа и Нела на путовању осећају. – О чему Сташа разми-шља?_____________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

5. Због чега се Сташа постидео? Наведи када је испољио одлучност да бра-ни Нелу. __________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

6. Сети се још неких романа у којима се приповеда о авантурама књижевних јунака и наведи их. ___________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

_________________________________________________________________

31

Стилске фигуре

Епитет

1. Запази и подвуци придеве у стиховима из песме „Село“ Јована Дучића:

„Чемпресова шума бдије; месец на њу

Сипа своје хладно сребро; одсијава

Модро летње иње са високих трава.

Затим крик. То крикну буљина на пању.“

2. а) Подвуци придеве у следећој реченици и напиши о којој стилској фи-гури је реч: „Он је видео само њу, њену дугу, смеђу косу, њене грахо-расте очи, њено румено лице... Она му је била сан и јава, он је само о њој мислио.“

(Јанко Веселиновић, Хајдук Станко)

__________________________________________________________________

б) Наведи како се зове дати опис. _____________________________________

3. Допуни следећу реченицу:

Реч која стоји испред или иза именице и означава неку њену битну, сликовиту и значајну особину представља стилску фигуру која се назива

___________________________________________________________________.

4. Подвуци епитете у следећем одломку из приповетке „Аска и вук“ Иве Андрића: a) „Ово се десило у овчијем свету на Стрмим Ливадама. Кад је Аја, круп-на овца тешког руна и округлих очију, ојагњила своје прво јагње, оно је изгледало као и сва остала новорођенчад: шака влажне вуне која почиње да кмечи. Била је женско.“

б) Наведи шта се путем епитета саопштава о Аји и Аски. Уочи које њихове особине се истичу._______________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

32

5. Трагај за придевима који ће описати осо-бине рукe. Упиши по један придев (атри-бут) у празан простор сваког прста.

6. Опиши дати пејзаж на изражајан начин. Не заборави да при описивању употребиш и епитете.

__________________________

__________________________

___________________________

___________________________

____________________________

___________________________

___________________________

___________________________

___________________________

___________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

______________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

______________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

______________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

_____________________________________________________________________

33

б) На кога личи шума док ћути и гледа?_____________________________________________________________________________________________

в) Како је на тебе деловала дата слика? _______________________________________________________________________________________________

г) На кога те подсећају сребрне плесачице (јеле)?____________________________________________________________________________________

2. Персонификација је значајно изражајно средство. Она у песми „Сребрне плесачице“ има следећу улогу:

а) да сликовито дочара изглед зимског пејзажа у шуми;

б) да реално представи мећаву;

в) да упечатљиво дочара зимску чаролију;

г) да опише изглед балерина у позоришној представи.

Заокружи слова испред тачних одговора.

3. а) Подвуци персонификацију у наведеном одломку из приповетке „Богојављенска ноћ“ Светозара Ћоровића:

„Само да падну још неколике звијезде, па ће се небо отворити – прошапта. И Жељко чекаше хоће ли се још која затрептати и угасити се. Звијезде су блистале и осмјехивале се, исто као и прије.“

б) Персонификација у наведеном одломку има улогу да:– дочара неизвесност догађаја у приповеци;– наговести смрт дечакове мајке;– прикаже дечакова расположења и осећања;– сликовито представи зимску ноћ.

Подвуци тачан одговор.

Персонификација1. а) Запази и подвуци персонификацију у наведеним стиховима из песме

„Сребрне плесачице“ Десанке Максимовић:

„Једноноге плесачице јеле

Смеју се, нишу, смеју,

Ломе у танким крстима.

Снежне велове беле

Лудо око себе веју.

Трче на сребрним прстима.

Пољана сребрна, бела.

Трепери кроз снег, трепери,

ред плесачица јела

на стопалу од леда.

Борова шума цела,

шума ћути и гледа.“

34

4. Прочитај следећу реченицу и откриј на шта се она односи: „Ослушнеш – изгледа да у њему лупа мало срце, а ако отвориш поклопац – очи заиграју од свег тог покрета и треперења мноштва точкова и точкића.“

Оживотворено је описан изглед ствари која се зове ___________________.

5. Опиши предмете из свог окружења на другачији начин. На пример: Школ-ско звоно се збунило и заборавило да прекине час.

Персонификуј (оживи) следеће предмете:

а) мобилни телефон

__________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

__________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

б) компјутер

_________________________________________________________________

___________________________________________________________________

__________________________________________________________________

_________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________

в) часовник

_________________________________________________________________

___________________________________________________________________

__________________________________________________________________

_________________________________________________________________

__________________________________________________________________

___________________________________________________________________

___________________________________________________________________