Теме програма

Први дан:

● Круг као савршенство

● Појам кружнице и круга

● Однос кружнице и праве

● Однос круга и праве

● Дневна евалуација

Други дан:

● Осврт на претходни дан

● Међусобни положај две кружнице

● Међусобни положај два круга

● Занимљиви задаци „Не дирајте ми кругове“

● Венов дијаграм - „И ту су кругови“

● Квиз знања

● Завршна евалуација

Круг је симболвремена које

је вечно и савршености

која немапочетак и крај.

Круг је универзалан симбол који означава свеукупност,целовитост, једновременост и првобитно савршенство.

Симболише самостално сопство и бесконачност.

Круг укида време и простор и означава понављање, безвременост и безпросторност јер нема почетак ни крај.

Симбол је небеског јединства.

Уопште неомеђено-симбол је женске генеративне моћи, насупрот праволинијској, мушкој, омеђеној, очинској.

Повезан је са извесним цвећем, нарочито лотосом, љиљаном и ружом, са којима има великим делом заједничко значење.

У астрологији то је знак за сунце.Концентрични кругови су и соларни и лунарни.

Четири концентрична круга сибмолизују земљу, ваздух, ватру и воду. Три концентрична круга су симбол прошлости, садашњости и будућности, три света-небеског, земаљског и пакленог, месечеве фазе, сунце на изласку, у подне и на заласку, динамику измирења и супротности.

У Хришћанству симбол универзалне цркве, три концентрична круга су симбол свете Тројице.

Двојни кругови, као љубав и знање, представљају Христа и његову дуалну природу.

Круг са тачком у средишту приказује потпун циклус и циклично савршенство.

Симбол је разрешења свих егзистенцијалних могућности.

Поглед на

Галаксију NGC488

Поглед на Земљу са

Месечеве површине

Хаблов телескоп

Сатурн

Месец у различтим

фазама

Модел Земље и

звезданог небаСтубови Рима

Архимедов завртањ

ПРИМЕРИ КРУЖНИЦА И КРУГОВА У СВЕТУ ОКО НАС

Молекул ДНК Боров модел атома

Леонардова

водена машина

ЗАСТАВА РОМА

Између отвореног неба и земље.

Точак путовања и лутања кроз векове.НИГЕР

Наранџасти круг као симбол Сунца

БАНГЛАДЕШ

Сунце изнад Бенгала -

крв умрлих за независност

Бангладеша.

ЛАОС

Бели диск – месец изнад реке

Меконг,

јединство земље.

ЈАПАН

Црвени круг симболизује Сунце.

Хиномару – Сунчев круг.

ЕВРОПСКА УНИЈА

12 звездица поређаних кружно -

јединство народа Европе.

ИНДИЈА

Точак - чакра,

закон врлине и истина

ЈУЖНА КОРЕЈАСимбол на застави представља идеје свемира:

хармонију, симетрију. Дизајн је базиран на

традиционалној употреби црвене, плаве и црне боје

док бела подлога представља чистоту народа.

ГРЕНЛАНД

Две једнаке водоравне траке са великим диском

помереним ка јарболу. Застава највећег острва

на свету усвојена је 1985. године.

З А С Т А В Е

ОЛИМПИЈАДА

Јединство пет континената и сусрет

спортиста читавог света

на олимпијским играма.

Замисли свакодневицу без предметакружног облика.

Како би она изгледала?

Како би изгледала вожња бициклачији су точкови четвртасти?

Замисли планету Земљу или Сунце који нису кружног облика.

Увођење појмова

кружнице и круга и

њихових делова

• Означи тачку О

• Одреди тачку А тако да је ОА=3cm

• На истој слици одреди тачке B и C које су на истој удаљености од тачкеО као и тачка А

• Затим одреди тачке D, Е, F и G, тако да је: ОD=5cm

ОE=6cm

ОF=2cm

ОG=1cm

О

А3cm

B

C

D

E

F

G

3cm3cm

2cm

5cm

6cm

1cm

• Отворимо шестар тако да врх иглепоставимо у тачку О, а графит нека сепоклопи са тачком А.

• Око тачке О окрећемо шестар, врхграфита оставља траг који представљалинију кружног облика.

је алат који има два крака.

На крају једног је игла, а на крају другог је комадграфита.

О

А3cm

B

C

D

E

F

G

3cm3cm

2cm

5cm

6cm

1cm

Које се тачке налазе на

линији кружног облика?

Одреди тачкe H, S и T

тако да су и оне од

тачке О удаљене 3cm.

Шта закључујете?

H

S

T

Тачка О назива се центар кружнице.

Растојање од било које тачке кружнице до центразове се полупречник кружнице и обележава се са r.

Кружна линија или кружница је затворена кривалинија у равни која има особину да су све њенетачке једнако удаљене од једне сталне тачке О те равни.

О

А

r

B

C rr

H

S

T

rr

r

Шта је било потребно да се нацрта кружницашестаром?

Да ли је то било довољно?

Закључујемо да је кружница одређенацентром и полупречником, што записујемо:

к (O,r)

што читамо кружница к са центром у

тачки О и полупречником r.

•Где се налазе тачке F и G у односу на кружницу

к у равни цртежа?

•Обој тај део равни ограничен кружницом.

•Обојени део равни, заједно са кружницом, чини геометријски објекат који се зове круг.

3cm

D

E

3cm3cm

2cm

5cm

6cm

1cm

H

S

T

BF C

А

G О

О

А

r

К

Тачка О назива се центар круга.

Растојање од било које тачке кружнице до центразове се полупречник круга и обележава се са r.

Круг се обележава са

што читамо круг К сацентром у тачки О и полупречником r.

Дакле, круг је геометријски објекат у равни кога чине кружница и део равни који је унутар те кружнице.

К(O,r)

Подела у групеза следеће радионице

Групе одређују нумеричку вредност броја , користећи припремљени материјал : моделе кругова различитих полупречника, канап и лењир којим ће измерити обим круга и дужину његовог пречника, а затим израчунати количник те две бројевне вредности.

Радионица 1

Број π (чита се пи) је математичка константа, данас широко примењивана у математици и физици. Њена приближна вредност је 3,14 а дефинише се као однос обима и пречника круга или као однос површина круга и квадрата над његовим полупречником. Пи је такође познато и као Архимедоваконстанта или Лудолфов број. У пракси се бележи малим грчким словом π. Ознака за број π потиче од грчке речи периметар. У математику ју је увео Вилијам Џоунс 1707. године, а популаризовао ју је Леонард Ојлер 1737.

Нумеричка вредност π заокружена на 64 децимална места је:

3,14159 26535 89793 23846 26433 83279 5

0288 41971 69399 37510 58209 74944 5923

Пи је ирационалан број, што значи да се његова вредност не може изразити преко разломака. Због тога његов децимални запис нема краја и није периодичан. Током историје математике вршено је много покушаја да се што прецизније израчуна вредност броја π и разуме његова природа.

Радионица 2

rО

ЗАДАТАК 1.

а) б) в) г)

ПРЕПОЗНАЈ

O

Одговор: в)

Која од нацртаних линија приказује кружницу?

ЗАДАТАК 2. КОНСТРУИШИ И ОБОЈИ

О

r=3cm

k

Решење:

Конструиши кружницу k (O,3cm). Унутрашњу област обоји плавом бојом, а спољашњу жутом.

Kоје су дужи на слици:

А) краће од 3 сm;

Б) дуже од 3 сm;

В) тачно 3 сm;

Г) тачно 6 сm ?

ЗАДАТАК 3.ПОКАЖИ ШТА

ЗНАШ

D

B E

1. Kоје су дужи на слици:

А) краће од 3 сm;

Б) дуже од 3 сm;

В) тачно 3 сm; C A

Г) тачно 6 сm ? O

3 сm

А) краћa од 3 сm je дуж OE; Б) дуже од 3 сm су дужи: OD и AC;В) тачно 3 сm су дужи: OA,OB и OC; Г) тачно 6 сm je дуж AC.

Решење:

На дрвеној плочи димензија 160cm и 80cm мајстор Миле треба да направи два кружна отвора полупречника 25cm. Помози му да на цртежу одреди центре кругова O и S и израчуна њихово растојање.

ЗАДАТАК 4. ПРИМЕНИ

15cm

15cm

15

cm

160 cm

80 c

m

Растојање између центара О и S је 80 cm.

Решење:

ОS = 160cm - 2•(15cm+25cm) = 80 cm.

15cm

15cm

15cm

160 cm

80 c

m

О S

80 cm

Нацртај круг чији је полупречник 25 mm и ван њега тачку М, која је од најближе тачке са круга удаљена 1 сm. Колико је она удаљена од њој најудаљеније тачке са тог круга ?

ЗАДАТАК 5.

О

A

B

M

5 cm

1 cm

Тачка В је најудаљенија тачка на кружници од тачке М, тако да важи:

Решење:

ПРИМЕНИ

МВ = 5cm + 1cm = 6 cm.

Дата је кружница k(О,r) и тачка М

(у истој равни) која је од себи најближетачке те кружнице удаљена 3 cm, а однајудаљеније 1dm. Одреди полупречник r.

ЗАДАТАК 6.ПОКАЖИ ШТА

ЗНАШ

О

A

B

M

1 dm3 cm

2r = 10cm - 3cm

2r=7cm

2r=70mm

Решење: Разликујемо два случаја. 1.Случај

Тачка М је у спољашњој области.

2.Случај

Тачка М је у унутрашњој области.

О

A

B

M

1 dm3 cm

2r = 10cm + 3cm

2r=13cm

2r=130mm

r

r

r=35mmr=65mm

r

Одређивање међусобног положаја кружнице

(круга) и праве у равни

Слике

Кликни за приказ слика.

“На деда Јанковом имању”

Права и кружница могу бити у следећем међусобном положају:

1. Права сече кружницу у двема тачкама (А и B).

Та права се назива сечица или секанта.Дуж чије крајње тачке припадају кружници назива се тетива.

2. Права додирује кружницу у једној тачки (B).

Та права се назива тангента или дирка и нормална је на додирни полупречник.

3. Права и кружницу немају заједничких тачака.

Кликни за

приказ у

ГеоГебри

1. Права сече круг. Њихов пресек је дуж АB.

Та права се назива сечица или секанта круга.

Дуж АB је тетива круга.

2. Права додирује круг у једној тачки (B).

Та права се назива тангента или дирка и нормална је на додирни полупречник.

3. Права и круг немају заједничких тачака.

Кликни за приказ у ГеоГебри

Права и круг могу бити у следећем међусобном положају:

Павле вози бициклу кружном стазом. Његове другарице Ана, Миња, Јована и Соња такође возе бицикле по приказаним праволинијским путањама.

Свака стаза обележена је почетним словом њихових имена.

О

а

m

j

s

Да ли ће Павле у току једног свог круга прећи преко путања свих својих другарица? Одговор: Не.

Наведите чије путање ће Павле пресећи и на колико места.

Одговор: Павле ће пресећи Анину и Јованину путању на 2 места, Мињину на 1 место, док Соњину путању неће пресећи ни једном.

О

а

m

j

s

Права p и кружнице k1 и k2 полупречника 2cm и 3cm имају само једну заједничку тачку. Нацртај све могуће случајеве.

Решење:

•

• O•

S

Групе изналазе примере из

свакодневног живота за релације које

постоје између две кружнице (два круга).

Радионица 3

1. Две кружнице немају заједничких тачкака.

Њихов пресек је празан скуп, тј.

Растојање центара кружница називамо централно

растојање и означавамо d.

k1(O1, r1)⋂k2(O2, r2) = ⌀

d > r1+ r2

А)

Две кружнице могу бити у следећем међусобном положају:

|O1O2|=d

1. Две кружнице немају заједничких тачкака.

Њихов пресек је празан скуп, тј. k1(O1, r1)⋂k2(O2, r2) = ⌀

d < r1 – r2

Б)

1. Две кружнице немају заједничких тачкака.

Њихов пресек је празан скуп, тј. k1(O1, r1)⋂k2(O2, r2) = ⌀

d = 0

В)

Ако се центри кружница поклапају кажемо да су кружнице концентричне.

Kонцентричне кружнице око нас ...

2. Две кружнице имају једну заједничку тачку.

Оне се тада додирују. k1(O1, r1)⋂k2(O2, r2)={А}

d = r1+ r2

А) Додирују се споља.

2. Две кружнице имају једну заједничку тачку.

Оне се тада додирују. k1(O1, r1)⋂k2(O2, r2)={А}

d = r1 – r2

Б) Додирују се изнутра.

3. Две кружнице имају две заједничке тачке.

Оне се тада секу.k1(O1, r1)⋂k2(O2, r2)={А,B}

d < r1+ r2

1. Два круга немају заједничких тачкака.

Њихов пресек је празан скуп, тј. K1(O, r1)⋂K2(S, r2) = ⌀

O S• •

Два круга могу бити у следећем међусобном положају:

2. Два круга имају тачно једну заједничку тачку.

Они се тада додирују. K1(O1, r1)⋂K2(O2, r2)={А}

O S• •

3. Двa круга имају више заједничких тачкака.

K1(O, r1)⋂K2(S, r2) = FА) Њихов пресек је област F, тј.

3. Двa круга имају више заједничких тачкака.

K1(O1, r1)⋂K2(O2, r2) = K2Б) Њихов пресек је мањи круг, тј.

S•

O• S•

O•

S•O •

АРХИМЕД

(287.п.н.е.-212. п.н.е.)

грчки математичар,

физичар и астроном, из

Сиракузе на Сицилији

Крај Архимедовог животабио је неочекиван. Занет неким геометријскимпроблемом, Архимед нијени приметио да су Римљанипродрли у град. Док је цртаофигуре у прашини римскивојник се зауставио поредњега и захтевао да пође сањим.

Војник се толико разбеснео да је извукао мач и убио га212. год. пре нове ере. Када је сахрањен, на његовнадгробни споменик је урезана фигура сфере уписанеунутар цилиндра и однос 2:3 у њиховим запреминама, штоје решење проблема које је сам Архимед сматрао својимнајвећим открићем.

Архимед му је одговорио: „Не дирајте моје кругове“.

Ученици изналазе начине како да помоћу добијеног материјала на најлакши начин дођу до решења занимљивих задатака.

Радионица 4

ЗАДАТАК 1. Прво нацртај квадрат странице 8cm, азатим и фигуре на слици. Упореди површинешрафираних фигура. Образложи одговор.

ЗАДАТАК 2. Прво нацртај квадрат странице 8cm, азатим и фигуре на слици. Упореди површинешрафираних фигура. Образложи одговор.

ЗАДАТАК 3. Прво нацртај квадрат странице 8cm, азатим и фигуре на слици. Упореди површинешрафираних фигура. Образложи одговор.

ЗАДАТАК 4. Прво нацртај круг пулупречника 4cm, азатим и фигуре на слици. Упореди површинешрафираних фигура. Образложи одговор.

ЗАДАТАК 5. Прво нацртај круг пулупречника 4cm, азатим и фигуре на слици. Упореди површинешрафираних фигура. Образложи одговор.

ЗАДАТАК 6. Прво нацртај квадрат странице 8cm, азатим и фигуре на слици. Упореди површинешрафираних фигура. Образложи одговор.

У свим примерима одговарајући парови шрафираних фигура имају једнаке површине.

Џон Вен

(4.8.1834 — 4.4.1923) британски логичар и

филозоф, који је познат по Веновим

дијаграмима

Примена кругова у цртању Венових

дијаграма.

Радионица 5

ЗАДАТАК 1. Од 34 ученика једног одељења четвртогразреда, њих 24 воли фудбал, 16 кошарку, а само 1ученик, који увек нешто „филозофира“, не воли нифудбал ни кошарку. Колико ученика тог одељењаволи и фудбал и кошарку, колико само фудбал, аколико само кошарку?

Слободно можемо сматрати да одељење има 33 ученика,јер „филозофа“ издвајамо из разматрања. Означимо саскуп ученика тог одељења који воле фудбал, а са К скуп ученика који воле кошарку.

Решење.

Како је 24 + 16 = 40>33 ,

то сигурно постоје ученици који воле оба спорта.

Број ученика који воле оба спорта је: 40-33 = 7ученика.

Само фудбал воли:

24 -7 = 17 ученика.

Само кошарку воли:

16 -7 = 9 ученика.

ЗАДАТАК 2. У једној школи 39 наставника пије кафу, 28 пије чај, 16 пије и чај и кафу, а 9 наставника не пије ни чај ни кафу. Колико је наставника у тој школи?

Ако саберемо број наставника који пију кафу и

број наставника који пију чај, па од тога

одузмемо број наставника који пију и кафу и чај

(јер би се у противном они дуплирали),

добићемо:

(39 + 28) – 16 = 51.

Решење.

Овом броју наставника треба

додати број наставника који

не пије ни чај ни кафу.

Дакле, у тој школи је:

51 + 9 = 60 наставника.

ЗАДАТАК 3. На једном слављу окупило се 30 детета. 16 ученика је јело крофне, а међу њимаседморо је јело и тулумбе. Колико је ученика јело тулумбе, ако се свако дете послужило тулумбама или крофнама?

Решење.

9+7+x=30

x=14

Дакле, са тулумбама се укупно послужило

Само тулумбе јело је 14 детета.

K T

30

)

x+7 = 14+7 = 21 дете.

ЗАДАТАК 4. На једном балу било је 100 дама, од којих је 60 имало и наруквицу и огрлицу, а без тога је било 10 дама. Остале даме су имале или наруквицу или огрлицу. Колико је било дама са огрлицом а колико са наруквицом, ако је број дама само са наруквицом 4 пута већи од броја дама само са огрлицом?

Решење.

4•x+60+x+10=100

5•x=30

x=6

Дакле, дама са огрлицом је било x+60=66,

а дама са наруквицом је било 4•x+60=24+60=84 .

Дама само са огрлицом било је x=6,

а само са наруквицом 4•x=24.

N O

10

0 100

0

Радионица 6

ЛЕД

ШЕЋЕР

КРИВА

ПРАВА

ТЕТИВАА1

ТАНГЕНТАА2

ЦЕНТАРА3

ПРЕЧНИКА4

КРУГА

ТЕМЕБ1

КРАКБ2

ОШТАРБ3

ПРАВБ4

УГАОБ

ЗАТВОРЕНА

Ц1

ОТВОРЕНА

Ц2

Ц3

Ц4

ЛИНИЈАЦ

ЈАМБ

Д1

КВАДРАТ

Д2

Д3

Д4

КОЦКАД

ГЕОМЕТРИЈА

ВРЕМЕА1

ЗИДНИА2

КАЗАЉКАА3

ТОРАЊА4

САТ

ТРЧАЊЕБ1

СТАЗАБ2

БАКЉАБ3

МЕДАЉАБ4

ОЛИМПИЈАДА

ВЕРЕНИЧКИЦ1

ЗЛАТАНЦ2

СРЕБРНИЦ3

ГОСПОДАРЦ4

ПРСТЕН

ПУНД1

МЛАДД2

САТЕЛИТД3

СОНДАД4

МЕСЕЦ

К Р У Г

полупречник

центар

дијагонала

тетива

исечак

ЦЕНТАР

ИСЕЧАК

ДУЖ

ТАНГЕНТА

КРУЖНИ ЛУК

ДЕО КРУГА

ДЕО КРУЖНИЦЕ

ДИРКА

ТЕТИВА

ТАЧКА

Р К ПЧ Н ИЕ

Користећи сва слова састави математички појам.

Решење: РЕБУС

Решење: КРУЖНИЦА

Решење: ТЕТИВА

Решење: ПРЕЧНИК

Решење: КРУГ