Istorijski razvoj privrednog zakonodavstva republike srbije

Preview:

Citation preview

Историјски развој привредног законодавства републике

србије

Историјски развој привредног законодавства републике србије

I период – период до почетка Другог светског рата; II период - самоуправни систем управљања привредом; III период - систем савремене тржишне привреде.

Историјски развој привредног законодавства републике србије

Период до почетка Другог светског рата:o Трговачки законик Краљевине Србије (1860. година);o Закон о акционарским друштвима (1896. година);o Трговачки закон (1937. година, никада није ступио на

снагу).

Историјски развој привредног законодавства републике србије

Самоуправни систем управљања привредом:o Основни закон о државним привредним предузећима

(1946. година);o Основни закон о државним привредним предузећима и

вишим привредним удружењима од стране радних колектива (1950. година);

o Основни закон о предузећима (1965. година);o Закон о удруженом раду (1976. година).

Историјски развој привредног законодавства републике србије

Систем савремене тржишне привреде:o Закон о предузећима (1988. и 1996. година);o Закон о привредним друштвима (2004. и 2011.

година).

Појам и облици привредних друштава

Појам и облици привредних друштава Привредно друштво је правно лице. Привредно друштво има своју сопствену имовину, која је различита од

имовине чланова друштва. Привредно друштво обавља једну или више привредних делатности

(производња и промет робе и вршење привредних услуга на тржишту). Привредно друштво послује у циљу стицања добити. Oснивачи привредног друштва могу бити физичка или правна лица. Облици привредних друштава су: ортачко друштво; командитно друштво; друштво с ограниченом одговорношћу; акционарско друштво.

Ортачко друштво

Оснивачи могу бити најмање два физичка и/или правна лица. Оснивачки акт се увек доноси у форми уговора о оснивању. За оснивање друштва није прописана обавеза уношења

минималног основног капитала. Улог ортака у ортачко друштво може бити у новцу, стварима,

правима, раду и услугама. Улози ортака су једнаке вредности, ако уговором о оснивању није

другачије одређено.

Ортачко друштво Ортаци одговарају неограничено солидарно целокупном својом

имовином за обавезе друштва. Пренос удела између ортака је слободан. Пренос удела трећим лицима могућ је само уз сагласност свих

осталих ортака, ако уговором о оснивању није другачије одређено. Ортаци су законски заступници друштва и они воде послове

друштва. Ортаци одлуке доносе једногласно, ако уговором о оснивању није

другачије одређено.

Командитно друштво

Оснивачи могу бити најмање два физичка и/или правна лица, и то: најмање једно лице у својству комплементара и једно лице у својству командитора.

Оснивачки акт се увек доноси у форми уговора о оснивању. За оснивање друштва није прописана обавеза уношења

минималног основног капитала. Улог комплементара може бити у новцу, стварима, правима, раду и

услугама. Улог командитора може бити у новцу, стварима и правима.

Командитно друштво

Комплементари одговарају неограничено солидарно целокупном својом имовином за обавезе друштва, док командитори за обавезе друштва одговарају до висине уписаног, а неуплаћеног улога.

Командитор одговара као комплементар: ако је његово име унето у пословно име друштва (тада одговара за све обавезе друштва) и када командитор неовлашћено заступа друштва (тада одговара само за обавезе из правних послова у којима је заступао друштво).

Пренос удела између комплементара је слободан, док је пренос удела трећим лицима могућ само уз сагласност осталих чланова друштва.

Командитор може потпуно слободно да преноси свој удео. Комплементари су законски заступници друштва и они воде послове

друштва.

Друштво с ограниченом одговорношћу

Оснивачи могу бити једно или више физичких и/или правних лица. Оснивачки акт се доноси у форми одлуке о оснивању или уговора о

оснивању. Минимални основни капитал потребан за оснивање ДОО износи

100 динара. Улог члана у ДОО може бити у новцу, стварима и правима. Чланови ДОО одговарају за обавезе друштва само до висине

уписаног, а неуплаћеног улога.

Друштво с ограниченом одговорношћу

Удео члана ДОО може се слободно преносити другим члановима друштва, ако законом или оснивачким актом није другачије одређено.

Приликом преноса удела трећим лицима, остали чланови ДОО имају право прече куповине удела, ако то право није искључено оснивачким актом или законом.

Законски заступник ДОО је директор(и).

Друштво с ограниченом одговорношћу

Управљање друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно.

Ако се ДОО определило за једнодомно управљање, органи ДОО су:1) скупштина;2) један или више директора. Ако се ДОО определило за дводомно управљање, органи ДОО су:1) скупштина;2) један или више директора;3) надзорни одбор.

Акционарско друштво

Оснивачи могу бити једно или више физичких и/или правних лица. Оснивачки акт се доноси у форми одлуке о оснивању или уговора о

оснивању. Друштво може бити основано откупом свих акција од стране оснивача или

јавним позивом оснивачима заинтересованим лицима за упис акција. Минимални основни капитал потребан за оснивање АД износи 3 000 000

динара. Основни капитал друштва подељен је на акције. Постоје две врсте акционарског друштва: јавно акционарско друштво и

акционарско друштво које није јавно.

Акционарско друштво

Улог члана у АД може бити у новцу, стварима и правима. Акционари одговарају за обавезе друштва само до висине

уписаног, а неуплаћеног улога. АД, поред оснивачког акта, обавезно има статут. Пренос акција је слободан, осим ако је статутом пренос акција

ограничен правом прече куповине осталих акционара или претходном сагласношћу друштва.

Пренос акција у јавном акционарском друштву се не може ограничити.

Законски заступник друштва је (извршни) директор(и).

Акционарско друштво

Управљање друштвом може бити организовано као једнодомно или дводомно.

Ако се АД определило за једнодомно управљање, органи АД су:1) скупштина;2) један или више директора, односно одбор директора. Ако се ДОО определило за дводомно управљање, органи ДОО су:1) скупштина;2) један или више извршних директора, односно извршни одбор;3) надзорни одбор.

Заједничка обележја привредних друштава

Пословно име привредног друштва Пословно име је име под којим привредно друштво послује и учествује у

правном промету. Састојци пословног имена:o обавезни састојци (назив, ознака правне форме, ознака “у ликвидацији”,

односно “у стечају” за друштва у ликвидацији или стечају, место у коме је седиште друштва);

o састојци које пословно име не сме да садржи (пословно име не сме да вређа јавни морал, да изазива заблуду у погледу претежне делатности или правне форме);

o тзв. условно допуштени елементи (називи држава, међународних организација, физичких лица итд.)

o факултативни састојци (опис предмета пословања, цртежи, скице итд.).

Пословно име привредног друштва

Заштита пословног имена:o по самом закону;o по основу постојања оправданог пословног интереса

(заштита по тужби);o по основу нелојалне утакмице;o кривичноправно.

Седиште привредног друштвА

Седиште друштва је место на територији Републике Србије из кога се управља пословањем друштва и које је као такво одређено оснивачким актом или одлуком скупштине.

Ако друштво трајно обавља своју делатност у месту различитом од свог седишта, трећа лица могу против друштва засновати надлежност и према том месту.

Значај седишта: одређивање надлежности судских, управних и надзорних органа, одређивање меродавног права, коме ће друштво плаћати порезе итд.

ДЕЛАТНОСТ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

Друштво има претежну делатност, која се региструје у складу са законом о регистрацији, а може обављати и све друге делатности које нису законом забрањене независно од тога да ли су одређене оснивачким актом, односно статутом.

Делатност није елемент правног субјективитета привредног друштва.

ИМОВИНА И КАПИТАЛ ПРИВРЕДНОГ ДРУШТВА

Имовину друштва чине ствари и права у власништву друштва, као и друга права друштва.

Друштво је власник своје имовине. Нето имовина (капитал) друштва је разлика између

вредности имовине и обавеза друштва. Основни (регистровани) капитал је новчана вредност

уписаних улога чланова друштва која је регистрована у складу са законом о регистрацији.

ДУЖНОСТИ ПРЕМА ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ

Посебне дужности према привредном друштву имају:1. ортаци и комплементари;2. чланови ДОО и акционари који поседују значајно учешће у

основном капиталу друштва или чланови ДОО и акционари који се сматрају контролним чланом ДОО, односно контролним акционаром;

3. директори, чланови надзорног одбора, заступници и прокуристи;4. ликвидациони управник.

ДУЖНОСТИ ПРЕМА ПРИВРЕДНОМ ДРУШТВУ

Наведена лица имају следеће посебне дужности према друштву:

дужност пажње; дужност пријављивања послова и радњи у којима постоји лични

интерес; дужност избегавања сукоба интереса; дужност чувања пословне тајне; дужност поштовања забране конкуренције.

Оснивање привредних друштава

Оснивање привредних друштава Системи оснивања привредних друштава:o нормативни систем;o систем одобрења;o законски систем;o јавно – правни систем. За оснивање привредног друштва неопходно је да оснивач,

односно, оснивачи донесу оснивачки акт. Оснивачки акт је конститутивни акт друштва који има форму

уговора о оснивању (ако друштво оснивају два или више лица) или одлуке о оснивању (ако друштво оснива једно лице).

Оснивање привредних друштава

Оснивачки акт мора да садржи одредбе о члановима, пословном имену, седишту, делатности друштва, врсти и вредности улога чланова, као и о питањима која су специфична за врсту друштва у питању.

Акционарско друштво обавезно има статут. Члан друштва може закључити уговор са једним или више чланова

истог друштва којим се регулишу њихови међусобни односи у вези са друштвом, ако ЗПД није другачије одређено.

Регистрација привредних друштава

Регистрација привредних друштава О привредним субјектима води се регистар код Агенције за

привредне регистре. Начела регистрације привредних субјеката:o начело јавности;o начело истинитости и савесности;o начело самосталности;o начело ефикасностиo начело доступности;o начело економичности;o начело приоритета;o начело јединства.

Регистрација привредних друштава

Субјекти уписа у регистар су: предузетник, ортачко друштво, командитно друштво, ДОО, акционарско друштво, задруга, банке, осигуравајућа друштва, берза, брокерско – дилерско друштво итд.

Предмет уписа у регистар је: оснивање, повезивање и престанак привредних субјеката, статусне промене и промене правне форме, подаци о привредном субјкету који су од значаја за привредни промет, подаци у вези са стечајним поступком и поступком ликвидације итд.

Хвала на пажњи