21
ХУМАНА ГЕНЕТИКА АНАЛИЗА РОДОСЛОВА

ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Embed Size (px)

DESCRIPTION

ХУМАНА ГЕНЕТИКА. АНАЛИЗА РОДОСЛОВА. Анализом филограма или родословног стабла утврђује се да ли се особина наслеђује доминантно или рецесивно и да ли се гени налазе на аутозомима или полним хромозомима. АУТОЗОМНО РЕЦЕСИВНО наслеђивање. - PowerPoint PPT Presentation

Citation preview

Page 1: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

ХУМАНА ГЕНЕТИКААНАЛИЗА РОДОСЛОВА

Page 2: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

•Анализом филограма или родословног стабла утврђује се да ли се особина наслеђује доминантно или рецесивно и да ли се гени налазе на аутозомима или полним хромозомима.

Page 3: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

АУТОЗОМНО РЕЦЕСИВНО наслеђивање•Ензимопатије ( урођене грешке у

метаболизму аминокиселина, угљених хидрата и масти )

•Мутирани гени су нефункционални па нема синтезе одговарајућих ензима, што доводи до поремећаја у метаболизму

•Већина ензимопатија утиче на менталну заосталост носиоца мутације

Page 4: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

ЕНЗИМОПАТИЈЕ

•Албинизам•Алкаптонурија•Фенилкетонурија•Теј-Саксова болест•Галактоземија•Хипотиреоидни кретенизам

Page 5: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

АЛБИНИЗАМ

Page 6: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

АУТОЗОМНО ДОМИНАНТНО наслеђивање•Полидактилија

Page 7: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Катаракта

Page 8: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Патуљаст раст (ахондроплазија)

Page 9: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Ахондроплазија

Р: Аа x Aa

F1: АА, Аа, Аа, аа

Page 10: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Хантингтонова болест

•Хантингтонова болест је аутозомно доминантна наследна болест која се клинички манифестује прогресивним поремећајима кретања и деменцијом у средњем одраслом добу, односно, после 30-те године живота, а током наредних 15-20 година долази до потпуног губитка моторне контроле и менталних функција.

•Настаје тако што се у гену појављује вишак нуклеотида

Page 11: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

ИНТЕРМЕДИЈАРНО НАСЛЕЂИВАЊЕ

•Српаста анемија или таласемија

Page 12: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Таласемија • Генотип А1А1 је

нормалан• Генотип А2А2 има

тежак облик анемије и смртност наступа до 15 године живота

• Генотип А1А2 има блажи облик анемије и отпоран је на маларију

Page 13: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

РЕЦЕСИВНО ПОЛНОХЕМОФИЛИЈА

Page 14: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Далтонизам

Page 15: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

УКРШТАЊЕ У СРОДСТВУ ИЛИ ИНБРИДИНГ• Уолико су две особе у сродству, имају већи или

мањи број истих гена наслеђених од заједничког претка.

• Што је сродство веће, већи је и једнаки део генома.

• Тај део генома може обухватити и алеле који у хомозиготном стању имају штетно дејство.

• Инбридинг не мења учесталост алела али мења учесталост генотипова ( повећа се учесталост хомозигота )

• Појављује се код репродуктивно изолованих људских популација

Page 16: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

•Вероватноћа да нека особа носи два иста алела тј. два алела који потичу од истог претка, назива се коефицијент инбридинга(F). Његова вредност зависи од степена сродства родитеља и рачуна се по формули : F=( ½)n

• n је степен сродства између особа које ступају у брак, а ½ јер сваки потомак садржи половину гена једног родитеља.

Page 17: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Степени сродства• I степен је између родитеља и њихове деце. • II степен је између рођених сестара и

браће. • III степен је између тетака ( ујака, стричева

) са једне и братанаца ( сестричина, братанаца) са друге стране.

• IV степен је између првих рођака (браћа и сестре од тетке, ујака, стричева).

•у VI степену сродства су деца првих рођака међусобно односно други рођаци.

Page 18: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

ХОЛАНДРИЧНИ ГЕНИ( ГЕНИ НА Y ХРОМОЗОМУ )

• Карактеристичан облик маљавости ушију

• Преноси се са оца на синове

Page 19: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

ДЕТЕРМИНАЦИЈА ПОЛА код човека

• Женски пол је хомогаметан

• Јајне ћелије са Х хромозомом

• Мушки пол је хетерогаметан

• Сперматозоиди са Х хромозомом

• Сперматозоиди са Y хромозомом

• Пол детета зависи од типа сперматозоида

Page 20: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Барово тело или полни хроматин

Page 21: ХУМАНА ГЕНЕТИКА

Детерминација пола других биолошких врста• код тврдокрилаца, паукова и стоноги:

▫ женски пол има паран број хромозома: пар полних XX и аутозоме,

▫ мушки пол је са непарним бројем хромозома: има један X хромозом и аутозоме.

• код птица и лептира: ▫ женски пол хетерогаметан (обележава се са ZW),▫ мушки пол је хомогаметан (ZZ) – обрнуто у односу на

човека;• код пчела :

▫ трутови се развијају из неоплођених јаја па су са хаплоидним бројем хромозома (n=16), женке се развијају из оплођених јаја и имају 2n број хромозома.