Генетика ппнашаоа

Радила: Прпфеспр:

Катарина Никплић III 4 Љубица Лалић

Шеста бепградска гимназија

Чињеница да живи организми наслеђују особине својих родитеља коришћена је још од праисторијског доба за унапређење усева и животиња кроз селективно одгајање. У модерним експериментима, генетичари свакодневно проналазе нове начине за изучавање функције гена, као што је анализа генетичких интеракција. У самом организму, генетичке информације се налазе у хромозомима, који су представљени хемијским структурама као што је ДНК молекул.

Полигенско наслеђивање је оно при коме је једна особина детерминисана већим бројем гена (полигени). Да би се испољила нека особина (или болест) неопходно је заједничко деловање (интеракција) већег броја гена, а и средина може да утиче на промену ових особина. Особине се називају полигене или квантитативне.

Примери наслеђивања

Оспбине личнпсти: Узроковане су:

1. Генетским наслеђивањем

2.Утицајем околине

Гени У људском геному (скуп свих гена) - већина гена је

иста код свих људи.

Мали број гена се разликује, укључујући и оне који одређују физичке особине (нпр висину), али оне који одређују особине личности (нпр. емоционалну стабилност).

Истраживаое генетике ппнашаоа:

Начине на које су гени и околина у интеракцији -како међусобно делују у "производњи" разлика међу људима.

Који то специфични околински утицаји делују -родитељски одгој, учитељи у школи, итд

Облици ппнашаоа Понашање може бити свесно или несвесно, прикривено или

оторено, вољно или невољно. Понашање се у биологији понашања подразумева као кроз гене и кроз учење прилагођавањa здравог организма својој околини.

Понашање проучавају различите биолошке дисциплине (у првом реду етологија), филозофија, психологија и социологија.

Понашање животиња (и човека) је под контролом нервног и ендокриног система.

Облици понашања су врло различити и по садржини и по јачини и сложености.

Деле се на:

1. Наследно, генетски уобличени видови понашања.

2. Понашање са урођеном основом и околинском доградњом

3. Разумно понашање

Наслеђиваое Код великог броја особина генетичка основа није

једноставна и не постоји једноставан однос између генотипа и одређеног фенотипа.

Да би се наслеђивање боље разумело потребно је увести појам фенотипа.

Фенотип је скуп свих особина једног организма које су настале заједничким деловањем генотипа (генска конституција неког организма односи се на пар алела * или на целовиту наследну основу) и услова средине у којима се дати организам развија.

* алел - различити облици једног истог гена

Полигено се наслеђују многе нормалне особине човека :

висина тела,

маса тела,

разни обими (грудног коша, главе, надлактице итд.),

разне дужинске и ширинске мере (дужина ногу, ширина рамена, ширина карлице итд.)

боја коже, косе и очију,

интелигенција,

број линија на шакама и стопалима (дерматоглифи) и др.

Под полигеном контролом су и различити облици девијантног понашања људи.

Основни типови наслеђивања на основу типа хромозома на коме се налазе гени су:

1. аутозомноАутозомно-доминантно наслеђивањеАутозомно-рецесивно наслеђивањеНаслеђивање ограничено поломНаслеђивање под утицајем пола

2. полним хромозомимаНаслеђивање везано за X хромозомНаслеђивање везано за Y хромозом

У зависности од тога, у каквим се интеракције (међусобна дејства) налазе алели једног гена, разликују се три основна типа наслеђивања:

потпуно доминантно-рецесивно наслеђивањенепотпуно доминантно наслеђивање или интермедијарно икодоминантно наслеђивање.

Наслеђивање везано за X

хромозом

Особине/болести које детерминише ген смештен на Х хромозому наслеђују се везано за тај хромозом.

У зависности од тога да ли је мутирани ген, који детерминише обољење, рецесиван или доминантан разликују се:1. рецесивно

и 2. доминантно наслеђивање везано за X хромозом

Наслеђиваое везанп за Y хрпмпзпм Y хромозом се веома разликује од свог пара,Х

хромозома – знатно је мањи, садржи мали број гена и показује само мале сличности у редоследу нуклеотида.

Особине одређене генима који су смештени на Y хромозому наслеђују се везано за тај хромозом.

Овај тип наслеђивања назива се још и холандрично наслеђивање.

Те особине су много ређе и преносе се само са очева на синове. Пример је наслеђивање длакавости ушију.

Наслеђивање путем једног гена назива се моногенско (монохибридно), путем два гена дихибридно, путем три треихибридно, а постоје и полигена особине.

Гени који одређују испољавање једне особине могу бити у различитим врстама интеракција.

У зависности од тога, у каквим се интеракцијама (међусобна дејства) налазе алели једног гена, разликују се три основна типа наслеђивања:

1. Потпуно доминантно-рецесивно наслеђивање.

2. Непотпуно доминантно наследђивање или интермедијално.

3. Кодоминантно наслеђивање.

Близанци Идентични - монозиготни

Настају из једне оплођене

јајне ћелије (зигота) која се

подели, из још увек

непознатих разлога, на две

генетички идентичне

јединке.

Монозиготни близанци су

или оба мушког пола или

оба женског пола.

Монозиготни близанци

генетски идентични, деле

100% својих гена.

Неидентични - дизиготни

Настају из две јајне ћелије

које у исто време бивају

оплођене.

Дизиготни могу бити истог,

али и различитог пола са

приближно истом

фреквенцијом.

Дизиготни близанци деле у

просеку 50% својих гена,

као и браћа и сестре које

се појединачно рађају.

Литература: http://www.znanje.org/

http://www.bionet-skola.com/w/

http://www.wikipedia.org/

Биологија за III разред гимназије друштвено-

језичког смера; Гордана Цвијић, Јелена Ђорђевић