ПОДГОРИЦА ■ УТОРАК, 14. МАЈ 2019. ■ ГОДИНА XXI ■ БРОЈ 7292 ■ ЦИЈЕНА 0,70 ЕУРА ■ ISSN14507943

5465.

Страна 8

Страна 5

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОДНИЈЕЛЕ КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ И ПРОТИВ ПРЕДСЈЕДНИКА ПРИВРЕДНОГ СУДА ЗБОГ ПРОДАЈЕ ЗЕМЉИШТА СОЛАНЕ

УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ УПРКОС

УПОЗОРЕЊИМА ДА КРШЕ ЗАКОН

У НАСТАВКУ РАТА КЛАНОВА ДВОЈИЦА ЦРНОГОРСКИХ ДРЖАВЉАНА ЛИКВИДИРАНA У БЕРЛИНУ

ИНЦИДЕНТ НА ПРУЗИ ПОДГОРИЦА БАР У МЈЕСТУ СУТОМОРЕ

ИНОСТРАНИ ДРЖАВЉАНИ ИМАЈУ ВИШЕ ОД 20 ОДСТО СВИХ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ

Храповић незаконито

запошљава 74 службеника

Путница испала из воза, задобила фрактуру лобање

Страни инвеститори власнициакција од милијарду еура

За потрошачку корпу три минималне плате Страна 9

Јованић штити безакоње стечајног управника

ОД ПРЕДЛОЖЕНОГ МИНИМАЛЦА ЗАПОСЛЕНИ И ЊЕГОВА ПОРОДИЦА НЕ БИ МОГЛИ ОБЕЗБИЈЕДИТИ НИ ОСНОВНЕ ЖИВОТНЕ ПОТРЕБЕ

ДЕЛЕГАЦИЈА ПОКРЕТА „ОДУПРИ СЕ” СЈУТРА ПУТУЈЕ У БРИСЕЛ

Страна 10

Траже подршку за техничку владу

Страна 3

Страна 4

ДВОЈИЦА ИЗРЕШЕТАНA У ИЗНАЈМЉЕНОМ СТАНУ

Страна 7

■ Убијени су Подгори-чанин Дарко Мијовић и Даниловграђанин Никола Јовановић, док су Милош Весковић из Београда и Подгорича-нин Милош Павићевић рањени у тој пуцњави

2 Политика у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

ПОГЛЕД ИЗ УГЛА РИјЕч ДАнАКарикатура: Г. ШЋЕКИЋ

У Црној Гори нема ни демократије ни закона.

ДУШКО КНЕЖЕВИЋ, ВЛАСНИК АТЛАС ГРУПЕ

ПАРЛАМЕнТ ЗАСјЕДАЊЕ нАСТАВЉА 16.МАјА, нА ДнЕВнОМ РЕДУ нИЗ ПРОПИСА

Поново мијењају Закон о локалној самоуправи Предлог закона о измјена­

ма и допунама Закона о Војс­ци Црне Горе на дневном је реду сједнице Скупшти­не која је заказана за 16.мај. Како је саопштено из парла­мента, на дневном реду је и Предлог закона о измјенама и допунама Закона о локал­ној самоуправи, као и Пред­лог закона о измјенама и до­

пунама Закона о унутрашњој трговини. Посланици ће рас­прављати и о Предлогу за­кона о начину уписа бродо­ва, плутајућих објеката и инсталација за производњу угљоводоника у уписнике и о стварним правима на бродо­вима и инсталацијама за про­изводњу угљоводоника. Дис­кутоваће и о Предлогу закона

о измјенама и допунама Зако­на о комуналној полицији и Предлогу закона о измјенама и допунама Закона о зарада­ма запослених у јавном секто­ру. Биће ријечи и о Предлогу закона о измјенама и допуна­ма Закона о државним служ­беницима и намјештеницима и Предлогу стратегије одбра­не државе.

Парламент би требало да се изјасни и о предогу одлу­ке о доношењу измјена и до­пуна Државне студије лока­ције „Сектор 36“, извјештају о менталном здрављу дјеце у Црној Гори и извјештају о раду Фонда за заштиту и ост­варивање мањинских права за 2018. годину.

М.В.

ЕКСПЕРТСКА МИСИјА ЕУ ЗА СПРЕчАВАЊЕ ИЛЕГАЛнЕ ТРГОВИнЕ ЦИГАРЕТАМА ДОЛАЗИ У ЦРнУ ГОРУ

Пропитују Владу због шверца преко Бара

■ Најављено је да ће експерти анализирати конкретне случајеве спречавања кријумчарења цигарета од стране црногорских царинских органа и кривичне поступке покренуте у тој области

У Црној Гори ће од данас до петка боравити експертска мисија Европске уније (ЕУ) за борбу против кријумчарења и недозвољене трговине ци­гаретама, саопштено је из Ге­нералног секретаријата Вла­де Црне Горе.

Како су навели, циљ бо­равка експертске мисије је процјена тренутног стања и сагледавање напретка у об­ласти превенције и борбе про­тив кријумчарења цигарета и недозвољене трговине цига­ретама из перспективе прего­вора о приступању Црне Горе

ЕУ у поглављима 24 – правда, слобода и безбједност и 29 – царинска унија.

– Независни експерти ће анализирати конкретне слу­чајеве спречавања кријумча­рења цигарета од стране цр­ногорских царинских органа и кривичне поступке покре­нуте у овој области – наводи се у саопштењу.

Како је саопштено, екс­перти ЕУ ће разговарати са представницима Управе ца­рина, полиције, тужилашт­ва и тржишне инспекције, а биће организована и посје­

та Луци Бар и слободној тр­говачкој зони.

– Сусрет независних екс­перата са представницима институција надлежних за спречавање кријумчарења цигарета биће прилика и за сагледавање степена реализа­ције препорука са посљедње мисије на тему кријумчарења цигарета, која је спроведена 2014. године – навели су из Владе.

Мисију ће предводити екс­перт из Канцеларије за бор­бу против превара Европске

комисије (ОЛАФ) и независна експерткиња из Италије.

Како је „Дан” већ писао, представници Европске канцеларије за сузбијање превара (ОЛАФ) и Европс­ког економског и социјалног комитета (ЕЕСЦ) забринути су због слободних царинских зона у Црној Гори. Плаше се да се те зоне слободне трговине, које основала Влада, користи за заобилажење пореза и кон­троле производа и да је екс­плоатишу криминалне гру­пе за шверц цигарета. М.В.

Посланици Европског парламента (ЕП) затражили су да се коме-сар за политику европског сусједства и преговоре о проширењу ЕУ Јоханес Хан изјасни у вези са наводима о кријумчарењу дуванских производа из Црне Горе ка земљама Европске уније. Питања су европском комесару послата прошле године, а формално их је поставила Ана Гомеш, члан Европског парламента из Португала.

Осим ње, питање незаконите трговине дуванским производима из Црне Горе актуелизовали су кроз амандмане на резолуцију Европског парламента о Црној Гори и словачки посланик Едуард Кукан и посланик из Шведске Сараја Пост, тражећи да ЕУ реагује и спријечи шверц и јачање криминалних мрежа.

Како се наводи у посланичком питању Ане Гомеш европском комесару, извјештај Европске комисије за Црну Гору за прошлу го-дину указује на континуирана питања у вези са илегалним прометом дуванских производа, који улазе у ЕУ из зоне слободне трговине у Луци Бар и сарадњом са црногорском царином и специјалном ЕУ институцијом ОЛАФ у вези с тим питањима.

Затражили конкретну реакцију Европски комесар Јоханес Хан и премијер Душко Марковић

Главни одбор Бошњач­ке странке (БС) донио је од­луку о одлагању партијског конгреса чији је редовни тер­мин био најављен за јул ове године. Као разлог за одла­гање конгреса из Бошњачке странке су навели припрему за наредне парламентарне из­боре.

Представници те партије, која је дио владајуће коали­ције на државном нивоу, нијесу били вољни да гово­ре о томе да ли је до одлагања дошло због мимоилажења у врху странке.

Званично је саопштено да је на сједници одржаној у Ро­жајама разматрана актуелна политичка ситуација у Црној Гори, при чему је оцијењено да је, у циљу бољег и ефикас­нијег партијског рада у при­преми за наредне парламен­тарне изборе, цјелисходно одложити одржавање кон­греса.

– Наглашено је да је доса­дашњи рад представника Бо­шњачке странке у државним институцијама значајно до­принио њиховом квалитет­нијем раду и реализацији бројних пројеката. Истакну­то је и снажно позициони­рање Бошњачке странке у друштвеним, економским и политичким процесима у Црној Гори – наводи се у са­

општењу које је достављено „Дану”.

Главни одбор БС је нало­жио интензивирање актив­ности на свим партијским нивоима и партијским ор­ганима, посебно у општин­ским организацијама, ради квалитетније припреме за на­редне изборе.

БС је не ду го на кон ре фе­рен ду ма о др жав ноправ ном ста ту су поста ла дио цр но гор­ске вла сти иако је јед но ври­је ме била њен же сток кри­тичар. На пар ла мен тар ним из бо ри ма у мар ту 2009.го ди­не наступили су у предизбор­ној ко а ли ци ји с ДПС­ом и СДП­ом, а на пар ла мен тар­ним из бо ри ма 2012. го ди не са мо стал но.

Де мо крат ска пар ти ја со­ци ја ли ста и БС су се 2014. го­ди не до го во ри ли о додат ној рас по дје ли рад них мје ста на др жав ном и ло кал ном ни воу, обесми шља ва ју ћи ти ме пра­во гра ђа на да уче ству ју на јав­ним кон кур си ма и запо сле се. БС је посебно ин си сти ра ла на шест ди рек то ра и пет по моћ­ни ка у шко ла ма.

На парламентарне из­боре 2016.године Бошњач­ка странка је изашла само­стално и узела два мандата. Касније су постали дио саве­за на власти.

М.В.

избори пречи од новог конгреса

БОШЊАчКА СТРАнКА ОДЛОЖИЛА ГЛАСАЊЕ О нОВОМ РУКОВОДСТВУ

Конгрес БС-а неће бити одржан у јулу

Централа: 020/481-520 Тел/факс: 020/481-522 Политика: 020/481-583 Економија: 020/481-584 Хроника: 020/481-588 Друштво: 020/481-583Поводи: 020/481-586 Став/Србија: 020/481-588 Балкан/Свијет: 020/481-563Подгорицом: 020/481-529

Региони: 020/481-588 Култура/Фељтон: 020/481-525 Шарена/Енигматика: 020/481-529 Спорт: 020/481-530; 020/481-513Маркетинг: 020/481-511, 020/481-506

Огласно:020/481-555 City passage: 020/664-099 Књижара „Дан”: 020/673-641 Дописништва: Никшић:040/244-695Адреса редакције:Подгорица 13. јул бб Е-mail: dan@t-соm.meWeb: www.dan.co.me

в.д. директора и главног и одговорног уредника

Младен МИЛУТИНОВИЋ

Помоћник главног и одговорног уредника Никола МАРКОВИЋ

Веселин ДРЉЕВИЋ (Спорт) Љиљана ЧЕЛЕБИЋ (Региони) Љиљана МИНИЋ (Подгорицом) Вера САМОЛОВ (Култура) Ратко ЋЕТКОВИЋ (Техничка служба) Саша ПРОТИЋ (Технички уредник) Смиљка МИЛИЧКОВИЋ (Mаркетинг)

оснивачДушко ЈОВАНОВИЋ

Рукописи и фотографије се не враћају Издаје: „Јумедиа Монт” Д.О.О.

Тел/факс: 020/481-500; 481-501 Тел: 020/481-510 (пласман)Жиро рачун: 520-87100-93

Сва права задржана ● COPYRIGHT by „Јумедиа Монт” ● Д.О.О Подгорица

Политика 3у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Из Владе је саопштено да је Министарство вањских послова, у циљу пружања конзуларних услуга, заштите интереса и права држављана Црне Горе у иностранству, а узимајући у обзир постојећу дипломатско-конзуларну мрежу, иницирало закљу-чивање споразума о конзу-ларном заступању у држава-ма у којима Црна Гора нема своје представништво. Како се наводи у владиној инфор-мацији о визном режиму, у том циљу закључен је спора-зум са Републиком Србијом у вези са заступањем у око 40 земаља.

Споразум је закључен и са Републиком Хрватском (Лос Анђелес, Перт, Мел-бурн, Сантијаго), Републи-ком Бугарском (Јерменија, Казахстан, Грузија, Молда-вија, Азербејџан), Босном и Херцеговином (Јордан) и Ре-публиком Пољском (Колум-бија, Малезија, Перу, Нови Зеланд, Сингапур, Тајланд, Венецуела и Вијетнам).

– У току су преговори о за-кључивању сличних споразу-ма са Републиком Италијом,

Уједињеним Арапским Еми-ратима и Републиком Турс-ком – саопштили су из Владе.

Како се наводи у са-општењу, имајући у виду потребу усаглашавања ви-зне политике са ЕУ регула-тивама, имплементацију Шенгенског акционог плана и испуњавање привремених мјерила у поглављу 24, Црна Гора одговорно реализује оба-везе које произилазе из виз-не либерализације.

– Уредба о визном режи-му, као и закључивање низа билатералних споразума из-међу Црне Горе и других др-жава, резултирала је тиме да црногорски држављани, но-сиоци обичних пасоша, могу без визе путовати у 100 земље свијета (укључујући и земље у којима је визу могуће доби-ти на граничном прелазу), док носиоци дипломатских и службених пасоша могу без визе путовати у 109 земаља свијета. Држављани из 104 државе, носиоци обичних пасоша, могу без визе ула-зити у Црну Гору – навели су из Владе.

М.В.

ДЕЛЕГАЦИЈА ПОКРЕТА „ОДУПРИ СЕ” СЈУТРА ПУТУЈЕ У БРИСЕЛ

Траже подршку за техничку владу

■ Уложићемо све напоре у циљу реализације Споразума о будућности, на шта смо се, уосталом, сви и обавезали, а уколико то буде значило и састајање са свим лидерима опозиције понаособ, састајаћемо се, казао је Џемал Перовић

Представници покрета „Одупри се” Џемал Перовић, Омер Шаркић и Никола Гр-динић отпутоваће сјутра у Брисел, потврдио је за „Дан” Џемал Перовић. Ипак, он није желио да саопшти с киме ће се тамо састати, већ је казао да у Брисел путују на позив својих партнера, а не званичника Ев-ропске уније. Перовић је ис-такао да ће се састати са сви-ма који буду жељели да чују истину о кризи у Црној Гори.

– У Брисел путујемо нас тројица на позив наших парт-нера са којима смо још раније успоставили контакт, а који ће нам омогућити неколико сусрета на којима ћемо ис-причати причу о Црној Гори као заробљеној држави, о једном човјеку који 30 годи-на влада корупцијом, о про-тестима, Споразуму о будућ-ности... О више детаља моћи ћемо да причамо тек када се

за неколико дана вратимо у Црну Гору. План је да у Брисе-лу боравимо два дана, а мак-симум три дана. Засад је то све што могу рећи– казао је Перовић.

Представници покрета „Одупри се” раније су на више

адреса у Бриселу послали до-писе у којима траже пријем.

Перовић је саопштио да до даљњег неће бити састанака лидера парламентарне опо-зиције и покрета „Одупри се”, али је нагласио да ника-ко неће одустати од реализа-

ције Споразума о будућности.– Покушаћемо да радимо

на реализацији споразума из-ван очију јавности. Само то-лико могу да кажем, јер су се сви опозициони послани-ци потписивањем тог спора-зума обавезали на заједнич-ке активности. Да подсјетим, ријеч је о последњем пасу-су у документу, који гласи: сви потписници споразума својим политичким и мо-ралним кредибилитетом јемче испуњење наведених обавеза и обавезују се на за-почињање конструктивног и доследног рада на конкре-тизацији принципа, метода и средстава неопходних за реализацију тачака спораз-ум. Ми ћемо се водити тиме, па уколико то буде значило и састајање са свим лидери-ма опозиције понаособ, сас-тајаћемо се. Уложићемо све напоре у циљу реализације тог за нас најважнијег доку-мента, на шта смо се, уоста-лом, сви и обавезали – казао је Перовић.

Како је саопштио, наред-ни протест ће бити одржан 21. маја и биће тематски.

– Већ смо у процесу ода-бира тема, а можда буде и неких акција у међувреме-ну, али ништа није сигурно због времена, које нам баш и не иде наруку. Засад ћемо се сконцентрисати на тај вели-ки 11. протест, који ће бити те-матски и другачији по много чему – рекао је Перовић.

С.Р.

Црну Гору заступа пет држава

СЛУЖБЕНА ПОДГОРИЦА НЕМА КАПАЦИТЕТА ДА САМОСТАЛНО ПРУЖА КОНЗУЛАРНЕ УСЛУГЕ

Представници покрета „Одупри се”

Нови вид сарадње: шефови дипломатија Црне Горе и Хрватске

Ђукановић са амбасадором Индонезије

Предсjедник Скупштине Црне Горе Иван Браjовић борави у званичноj посjети Мађарскоj на позив пред-сjедника тамошње скупшти-не Ласла Ковера, са којим је потписао оквирни споразум о партнерству коjи ће омогући-ти интензивниjу и дjелотвор-ниjу сарадњу два парламента.

Како је саопштено, спораз-ум, између осталог, предвиђа конкретниjу подршку мађар-ског парламента црногорс-ком ради jачања администра-тивних и других капацитета у европском интеграционом процесу.

Предсjедник мађарског парламента оцијенио је да је чланство Црне Горе у Европ-ску унију (ЕУ) само питање добре намjере, уз оцјену да jе 2025. као година одређена за приjем Црне Горе сувише

далек рок.– Надамо се да ће на пред-

стојећим изборима доћи до таквих промjена у ЕУ коjе ће убрзати процес проширења, односно поново оживjети таj процес и довести до што ско-риjег пуноправног чланства Црне Горе – навео jе Ковер.

Он jе истакао да jе Црна Гора истакнути партнер Мађарске у региjи Запад-ног Балкана.

Генерални секретари два парламента потписали су споразум о сарадњи струч-них служби, коjи подразу-миjева размjену искустава са циљем додатног подизања транспарентности, jачања парламентарне контроле, припреме за успостављање електронског парламента и подршке истраживачкоj дjе-латности. С.Р.

Вјерују у проширење ЕУМИЛО ЂУКАНОВИЋ ПРИМИО АКРЕДИТИВНА ПИСМА ИВАН БРАЈОВИЋ СА МАЂАРСКИМ КОЛЕГОМ ЛАСЛОМ

КОВЕРОМ ПОТПИСАО СПОРАЗУМ

Предсjедник Мило Ђука-новић примио jе акредитив-на писма новоименованих, из-ванредних и опуномоћених амбасадора Египта, Грузиjе, Индонезиjе, Бразила и Виjет-нама – Саида Хиндама, Зала Гогсаџеа, Мохамада Чандре Видjе Jуде, Едуарда Ботеље Барбосе и Данг Тран Пхонг.

Како је саопштено из ка-

бинета предсједника држа-ве, Ђукановић је информи-сао амбасадоре о стабилном и динамичном путу Црне Горе ка остваривању стратешких циљева, истичући да желимо да будемо дио развиjене ев-ропске заjеднице и да црно-горско друштво почива на ев-ропском систему вриjедности.

С.Р.

Подршка интеграцијама

Марковић у Њемачкој

Пресудили прије суда

ПРЕМИJЕР У ДВОДНЕВНОЈ РАДНОJ ПОСJЕТИ

МИЛАН КНЕЖЕВИЋ ПИСАО АМЕРИЧКОJ АМБАСАДОРКИ

Предсjедник Владе Душко Марковић отпутоваће данас у дводневну радну посjету СР Њемачкоj, гдjе ће се састати са представницима тамошње владе, парламента и привре-де. Како је најављено, кључ-

не теме састанка премиjера Марковића са предсjедни-ком Бундестага Волфгангом Шоjблеом биће билатерални односи Црне Горе и Њемачке и наставак европске интегра-циjе наше земље. С.Р.

Амбасадорка САД у Цр-ноj Гори Џуди Раjзинг Раjн-ке, поздрављаjући осуђуjућу пресуду оптуженима за поку-шаj тероризма на дан парла-ментарних избора 2016. годи-не, поздравила jе и наредбу о проширењу истраге у коjоj су осумњичени агенти ФБИ и ЦИА, указао је у писму аме-ричкој амбасадорки један од лидера Демократског фрон-та Милан Кнежевић, који је

осуђен у том предмету.– Честитаjући браћи Ђука-

новић на осуђуjућоj пресуди лидерима ДФ-а, Србима и Ру-сима, Ви сте, у ствари, подржа-ли оптужницу у коjоj се наj-мање петорица држављана САД оптужуjу да су са двоjи-цом агената ГРУ учествовали у покушаjу државног удара како би сприjечили учлањење Црне Горе у НАТО – предочио је Кнежевић у писму. С.Р.

Захтjев за формирање владе грађан-ског jединства jе кључан у Споразуму о будућности потписаном на тргу пред грађанима, казао је посланик Уједињене Црне Горе Горан Даниловић. Он је истакао да нема више чекања и да тај захтјев мора бити званично упућен представницима коалициjе на власти, њиховоj влади и међународним представницима.

– Чекаjући да се нешто деси само од себе нећемо постићи ништа. Вриjеме коjе нам цури ненадокнадиво jе. Вјероватно ћемо бити одбиjени, али ћемо барем знати шта нам jе чинити. Преговори мораjу почети одмах jер се у ДПС-у радуjу одуговлачењу. Треба нам да наjмање 365 дана буде-

мо унутра, у извршноj власти, како бисмо се надали добром исходу. Пустимо ли да се ово стање докотрља до jесени, изгу-бићемо и наредне изборе шта год радили у међувремену – оцијенио је Даниловић.

Он је истакао да ствари треба покрену-ти са мртве тачке да би им људи вjеровали и подржали их на улици.

– Калкулисање нам се хиљаду пута обило о главу. Тражимо преговоре од-мах и jасно саопштимо да jе алтернатива

организован боjкот свих избора; не буде ли тога, остаће само ружно сjећање на покренути грађански бунт и разочарање и у опозициjу и у организаторе протеста – закључио је Даниловић.

Даниловић: Испуњавање захтјева или бојкот избора

Даниловић

4 Економија у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Циjене свих врста горива у Црноj Гори остаће непромиjењене и у наредних 15 дана, саопштено jе из Министарства економиjе. Циjена еуросупера 95 и 98 у наредне двиjе седмице износиће 1,37 еура, односно 1,41 еуро. Еуродизел ће коштати 1,25 еура. Последње промjене циjена горива биле су 16. априла, када су еуросупер 95 и 98 поскупјели по три цента. Наредни обрачун ће се обавити 27. маjа, а евентуално измиjењене вриjедности нафтних деривата важиће од 28. маjа.

Д.М.

Привредна комора (ПКЦГ) ће данас организовати округли сто о инфлуенсерима у маркетингу, односно предузетништву новог доба. Из ПКЦГ су обjаснили да округли сто има за циљ промовисање нових видова предузетништва младих у савременом добу и подизање свиjести о трендовима предузетничког начина размишљања и понашања младих.

Д.М.

флешГориво без промјена

Округли сто о инфлуенсерима

нето добит 2,08 милиона

Сигурна за инвеститоре

ПОСЛОВАЊЕ ХИПОТЕКАРНЕ БАНКЕ

ПРЕМИЈЕР ДУШКО МАРКОВИЋ О ЦРНОЈ ГОРИ

Хипотекарна банка је у пр-вом кварталу остварила нето добит од 2,08 милиона еура, што jе 80 одсто више у односу на исти прошлогодишњи пе-риод. Из банке jе саопштено да jе билансна сума у истом пе-риоду увећана 8,6 одсто и на краjу првог тромjесечjа изно-си 510 милиона еура.

– Ниво проблематичних кредита jе смањен у посматра-ном тромjесечjу, те по дани-ма кашњења износи 3,3 одсто, док jе у првом кварталу про-шле године износио 3,5 одсто – саопштили су из Хипотекар-не банке. Портфолио хартиjа порастао је 11,2 одсто и изно-си 116 милиона еура. Вл.О.

Премијер Душко Марко-вић је казао да је Црна Гора сигурна лука за инвеститоре. Он је позвао инвеститоре да улажу, поготово у сјеверни ре-гион, јер је ријеч о држави која је чланством у НАТО-у подиг-ла степен сигурности и у којој послују најпрестижнији свјет-ски туристички брендови.

– Црна Гора је успјешна прича и квалитетна, поузда-на и сигурна инвестициона лука, без дилеме најсигур-нија у овом региону, а можда и шире. Треба у њу пристати док још има мјеста – рекао је Мар-ковић за магазин Collection Montenegro.

Вл.О.

ЗАСИЈЕДАО САВЈЕТ ЦЕНТРАЛНЕ БАНКЕ

ниво лоших кредита и даље проблемНиво лоших кредита и

даље је проблем у Црној Гори, може се закључити на основу саопштења са сједни-це Савјета Централне банке (ЦБЦГ).

– На страни банкарског сектора изазови се односе на ниво лоших кредита, иако они биљеже континуирани пад – пише у саопштењу. У извjештаjу о стабилности фи-нансиjског система у 2018. го-дини констатовано jе да су системски ризици током претходне године били на умjереном нивоу.

– У овом извjештаjу jе даље констатовано да рjе-шавање проблема у ИБМ и Атлас банци ниjе имало не-гативних реперкусиjа по бан-карски сектор и финансиjски систем Црне Горе. Након пре-узимања мjера према овим

банкама, настављени су по-зитивни трендови коjи ка-рактеришу банкарски сис-тем. Закључено jе да су банке наjстабилниjи сегмент еко-номског система, што се ог-леда у квалитету активе и стабилности индикатора

пословања – пише у јуче-рашњем саопштењу Дирек-циjе за односе са jавношћу и публикациjе ЦБЦГ.

У извjештаjу о стабил-ности циjена за 2018. годи-ну констатовано jе да су у претходноj години у Црноj

Гори, као и у земљама ре-гиона и већини земаља Ев-ропске униjе, забиљежене позитивне годишње стопе инфлациjе, што jе, у првом реду, последица раста циjе-на нафте на свjетском тр-жишту, као и виших циjена поjединих прехрамбених производа.

– На вишу стопу инфла-циjе у Црноj Гори у 2018. у од-носу на 2017. годину утица-ли су ниво увозних циjена и административни разло-зи (повећање ПДВ-а и акци-за). У децембру jе годишња инфлациjа мjерена потро-шачким циjенама износи-ла 1,6 одсто, док jе инфлациjа мjерена хармонизованим ин-дексом потрошачких циjена (ХИЦП) износила 1,5 одсто – наводи се у саопштењу.

Вл.О.

Централна банка

Предсједник Привредног суда Блажо Јованић одбио jе притужбу Невладине ор-ганизације МАНС коjом jе тражено да се предузму мjе-ре против стечаjног управни-ка Солане „Баjо Секулић“ Жар-ка Остоjића јер је покушао да распрода државну земљу коjу jе користило улцињско пре-дузеће. Како су навели, због сумње да jе таквим поступ-ком и невршењем своjе дуж-ности злоупотриjебио службе-ни положаj, јуче jе поднесена кривична приjава и против Jо-ванића.

– МАНС jе половином ап-рила од Jованића захтиjевао да предузме законом про-писане мjере против стечаj-ног управника због оглаша-вања продаjе имовине Солане, укључуjући и више од 15 ми-лиона квадрата државног земљишта на коjе улцињско предузеће полаже право ко-ришћења, али не и право

своjине. Такође, предсjедни-ку Привредног суда сугери-сано jе да, због сумње у злоу-потребу службеног положаjа, размотри и подношење криви-чне приjаве против Остоjића. Jованић jе у штуром одгово-ру на притужбу навео да jе „прибавио изjашњења посту-паjућег судиjе и управника“ у вези са предметном темом, и да jе „брижљивом оцjеном достављених изjашњења“ за-кључио да jе стечаjни управ-ник поступао у складу са за-коном, те да нема елемената за покретање поступка. Какве су садржине била изjашњења стечаjног управника, а на коjи начин и у коjоj мjери jе Jова-нић иста анализирао и циjе-нио, остаjе непознато – казао је за „Дан“ представник МАНС-а Лазар Грдинић.

Према његовим ријечима, оваквим (не)поступањем Jова-нић jе у своjу и заштиту ин-ституциjе коjом руководи ста-

вио очигледно незакоње коjе спроводи стечаjни управник Остоjић, и коjе ће, ако се до-веде до краjа, произвести не-процjењиву штету по jавни интерес.

– Због свега тога, раниjе по-днесеном кривичном приjа-вом против стечаjног уп-равника и других лица из државне управе, сада jе обух-ваћен и предсjедник Привред-ног суда – истакао је Грдинић у саопштењу.

Четири невладине органи-

зациjе су у априлу ове године подниjеле кривичну приjаву против Жарка Остоjића, али и против одговорних лица Уп-раве за имовину, Управе за некретнине и Заштитника имовинско-правних интере-са Црне Горе, зато што jе Ос-тоjић 11. марта расписао 15. по реду тендер за продаjу имови-не Солане, при чему jе на про-даjу огласио и државну земљу коjу jе Солана имала право да користи само док jе произво-дила со. То право, како су наве-

ли, престало jе по проглашењу стечаjа у компаниjи, с обзиром на то да Солана више не произ-води со. Ипак, државни катас-тар jош увиjек не уписуjе ко jе стварни власник земљишта, а поступак око тог питања и даље траjе. Оно што jе неспор-но jесте да Солана никад ниjе ни била власник земљишта, већ само корисник, а право на то полагали су на основу експлоатациjе соли – коjом се више не баве.

Д.М.

„Дан“ је јуче послао питања Јованићу у вези са кривичном прија-вом МАНС-а и наводима из пријаве. Он, међутим, јуче до назначеног рока није одговорио на наше упите.

Стечајни управник Остојић је раније за „Дан“ казао да продаје обим права који Солана има, а то је право коришћења.

– Ово су лажне чињенице изнесене у јавност и вјероватно ћу тужити невладине организације само да видим по којем основу. Кад држава или неко трећи упише власништво, онда ћу знати шта да радим. До тада радим све што треба да радим по закону. У стечају се редовно продају фирме које имају право коришћења над земљиштем – рекао је Остојић након што је у априлу против њега поднесена пријава.

На 15. оглас за продају имовине Солане нико се није пријавио.

Без одговора из Привредног суда

Јованић штити безакоње стечајног управника

■ Јованић је одбио да предузме било какве радње против управника Остојића, који је покушао да распрода државну земљу коју је користила Солана, због чега је и он обухваћен кривичном пријавом

НЕВЛАДИНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ ПОДНИЈЕЛЕ КРИВИЧНУ ПРИЈАВУ И ПРОТИВ ПРЕДСЈЕДНИКА ПРИВРЕДНОГ СУДА ЗБОГ ПРОДАЈЕ ЗЕМЉИШТА СОЛАНЕ

Јованић

Економија 5у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Централна депозитар-на агенција (ЦДА) биље-жи да су странци власници више од 20 одсто свих хар-тија од вриједности (ХОВ) у Црној Гори, чија је номинал-на вриједност око милијар-ду еура. То се може видје-ти у годишњем извјештају о раду ЦДА, односно садашњег Централног клириншког де-позитарног друштва (ЦКДД), за 2018. годину.

Највише инвеститора који посједују хартије од вријед-ности у Црној Гори је из Ита-лије. Номинална вриједност

акција које посједују ита-лијански инвеститори про-цјењује се на 227.673.964 еура, што је 4,63 одсто од укупне вриједности свих ХОВ регис-трованих у ЦКДД. Слиједе ин-веститори из Аустрије са ак-цијама вриједним 198.580.126 еура, Мађарске – 137.918.279, Хрватске – 114.311.824, Ср-бије – 108.174.217, Словеније – 67.392.979, Кипра – 67.327.335, Турске – 61.165.254, Јапана – 25.851.734 и из Швајцарске – 23.182.538 еура.

Укупна номинална вријед-ност ХОВ, чији су власници

странци, јесте 1.031.578.255 еура, што је 20,97 одсто од уку-пне вриједности свих ХОВ ре-гистрованих у ЦКДД.

У напомени везаној за по-датке аналитичари Централ-ног клириншког депози-тарног друштва наводе да је извјештај направљен на дан 31. децембар 2018. године и да је сачињен према стању на индивидуалним рачуни-ма, као и да се кастоди збирни рачуни нијесу узимали у об-зир због непостојања анали-тике. ЦКДД наводи да су у де-цембру прошле године у свом централном регистру имали регистроване акције вријед-ности 4.224.664.758 еура, ак-ције инвестиционих фондова – 429.139.055 еура, обвезни-це Фонда за реституцију – 90.539.391 еуро, корпоративне обвезнице – 18.024.232 еура, државни записи - 77.000.000 еура и купонске обвезнице Министарства финансија – 80.410.000 еура. Кад је у пи-тању пословање ЦКДД, према

годишњем извјештају, у пе-риоду од јануара до децем-бра 2018. године остварен је бруто добитак од 210.771 еуро.

– У периоду извјештавања ЦКДД је финансирала сред-ства и све обавезе одгова-рајућим изворима у року дос-пијећа – пише у извјештају.

Представници Централног клириншког депозитарног друштва су 31. маја прошле године донијели одлуку о по-већању капитала емисијом акција из добити у новча-ном износу 250.000 еура, која је формално евиденти-рана у Централном регистру

привредних субјеката (ЦРПС) 5. јула 2018. године.

– Пословање у 2018. годи-ни је било позитивно због по-већања обима емитованих државних записа у првом кварталу. Позитивно посло-вање у другом кварталу 2018. су доминантно одредиле бер-занске трансакције акција-ма ЕПЦГ на релацији држа-ва ЦГ – А2А (пут опција) и са овим повезани процес осло-бађања блокада на акцијама ЕПЦГ у власништву А2А, као и преузимања акција РУПВ од стране Електропривреде. На наставак ових позитивних трендова у трећем кварталу 2018. су утицали поступак ис-тискивања акционара РУПВ након успјешног преузи-мања, као и берзанска тран-сакција откупа сопствених акција ЕПЦГ (што је такође дио аранжмана држава ЦГ – А2А СПА) – пише, између осталог, у извјештају о посло-вању ЦКДД.

Вл.О.

Против Централног клириншког депозитарног друштва води се један судски спор, који је првостепено пресуђен у корист ЦКДД, пише у годишњем извјештају.

– У извјештајном периоду инвестиционе активности су се односиле на софтверски развој потпуно новог модула на веб-порталу ЦКДД, којом је замијењена функционалност говорног аутомата. Извори средстава за потребе капиталних улагања у ЦКДД обезбијеђени су из депозита формираних од акумулиране добити претходних година и са жиро рачуна ЦКДД – наводи се у извјештају.

Један судски спор

Страни инвеститори власнициакција од милијарду еура

ИНОСТРАНИ ДРЖАВЉАНИ ИМАЈУ ВИШЕ ОД 20 ОДСТО СВИХ ХАРТИЈА ОД ВРИЈЕДНОСТИ У ЦРНОЈ ГОРИ

ГРАЂАНСКА АКЦИЈА ПОДНИЈЕЛА КРИВИЧНЕ ПРИЈАВЕ ПРОТИВ ДВА ЗАМЈЕНИКА ДИРЕКТОРА МОРСКОГ ДОБРА

Група грађана Грађанска акциjа подниjела jе кривич-не приjаве против два замjе-ника извршног директора Jавног предузећа за упра-вљање морским добром (ЈПМД), због сумње да су, како jе саопштено, злоупо-триjебили службени поло-жаj, чиме jе буџет те компа-ниjе оштећен за 24,5 хиљада еура.

Представник Групе грађа-на Грађанска акциjа Божи-дар Вуjичић казао jе да jе подниjета кривична приjа-ва против помоћника дирек-тора Морског добра и пред-сjедника тендерске комисиjе Драгољуба Марковића због непоступања у складу са jав-ним позивом.

– У jавном позиву jе дефи-нисано да се уговор о закупу мора потписати у року од де-сет дана са прворангираним понуђачем. Такође, као пред-сjедник тендерске комисиjе, пропустио jе да позове дру-гопласираног понуђача да потпише уговор – рекао jе Вуjичић.

Како jе саопштено из пи-ар центра, он је казао да jе други замjеник директора Морског добра Раjко Ма-ловић потписао уговор о за-купу 27 дана након одржане jавне аукциjе са прворанги-раним понуђачем за закуп

предметне локациjе, чиме jе прекорачио услове jавног по-зива, 17 дана након дефини-саног рока. Вуjичић тврди да jе Морско добро из тог разло-га без прихода од 24,5 хиља-да еура.

Истакао је да је Грађан-ска акциjа раниjе указива-ла надлежном тужилаштву на неправилности у раду тог предузећа, коjе се односе на увођење референци за ра-ниjе закупце приликом бо-довања понуда за закуп пла-жа, што jе супротно Закону о државноj имовини.

– Обраћали смо се тужи-лаштву и због условљавања корисника у том јавном пре-дузећу, да прво уплате за-купнину, па тек након тога

потпишу уговор, што jе супротно Закону о облига-ционим односима. У овом предузећу примораваjу за-купце да плате износ закуп-нине за циjелу календарску годину, без обзира када ће то-ком године закључити уго-вор о коришћењу локациjе – казао jе Вуjичић.

Обjаснио је да Морско до-бро дjелуjе на основу два про-писа – Закона о морском до-бру, коjи jе усвоjен у вриjеме Савезне Републике Jугосла-виjе, и уредбе о продаjи ак-циjа и имовине путем jавне аукциjе и прикупљања пону-да, коjа jе усвоjена за вриjеме државне заjеднице Србиjе и Црне Горе.

Д.М.

Вујичић

Потписивали уговоре након истека рока

Свака пета акција у власништву странаца

наплатили 224 милионаУПРАВА ЦАРИНА ЗА ЧЕТИРИ МЈЕСЕЦА

Управа царина jе у прва четири мjесеца наплатила 224,76 милиона еура при-хода, што jе око десет одсто више у односу на исти пери-од прошле године. Из те ин-ституције jе саопштено да jе реализован повраћаj сред-става од 4,3 милиона еура и тиме остварена нето наплата од 220,46 милиона еура, што jе 5,3 одсто више у односу на план прихода.

– Према структури на-плаћених прихода, остваре-на наплата пореза на додату вриjедност (ПДВ) при увозу износила jе 153,48 милиона еура, што jе 13,3 одсто више

– пише у саопштењу. Напла-та прихода по основу акци-зе износила jе 62,43 милиона еура и остварен jе раст прихо-да од 2,7 одсто више у односу на упоредни период.

– Остварена наплата по основу царине, односно по-реза на међународне трго-вине и трансакциjе, износи-ла jе 8,18 милиона еура, што jе 11,8 одсто више у односу на исти период прошле године. Приходи од пореза на кафу износили су 647,4 хиљаде еура, а остали приходи 18,31 хиљаду еура – додаjе се у са-општењу.

Вл.О.

Већи промет

ТРГОВИНА НА МАЛО

Промет робе у трговини на мало у марту jе у одно-су на исти период прошле године порастао 6,8 одсто у текућим и 5,6 одсто у стал-ним циjенама, показуjу по-даци Монстата. Из Монстата jе обjашњено да промет робе у трговини на мало пред-ставља вриjедност продате робе предузећа коjа jе про-дата краjњим потрошачи-ма, односно становништву за личну потрошњу и упо-требу у домаћинству.

Д.М.

ПРОСЈЕЧНИ РАЧУНИ ЗА СТРУЈУ У АПРИЛУ 30 ЕУРА

Потрошња мања за 15 проценатаДомаћинства су у априлу

потрошила 90,2 милиона ки-ловат-сати електричне енер-гиjе, што jе 14,7 одсто мање у односу на потрошњу остваре-ну у марту, а 1,8 одсто више у односу на потрошњу из апри-ла прошле године, саопштили су из Електропривреде (ЕПЦГ).

– Просjечан априлски ра-чун за електричну енергиjу за домаћинства на нивоу Црне Горе износи 29,67 еура. До-маћинства у Жабљаку биље-же наjнижу просjечну пот-рошњу од 18,44 еура, док jе наjвећа просjечна потрошња

претходног мjесеца очитана у Тивту гдjе су домаћинства у просjеку потрошила електри-чне енергиjе у вриjедности од

36,06 еура – пише у саопштењу.Чак 64 одсто домаћинста-

ва добиће рачун у вриjедно-сти до 30 еура, а од 30 до 50 еура 20,1 одсто потрошача, од 50 до 100 еура 13,7 одсто купа-ца, док jе потрошња преко 100 еура очитана само код 2,2 од-сто купаца. Априлске рачуне умањене за износ попуста за редовне платише добиће 52,8 одсто домаћинстава у Црноj Гори, односно 185.845 купаца. Нове цијене струје ће бити од 1. јуна, када ће струја поскупјети 2,7 одсто, док ће накнада ОИЕ1 бити укинута. Д.М.

■ Највише инвеститора који посједују хартије од вриједности у Црној Гори је из Италије. Номинална вриједност акција које посједују италијански инвеститори процјењује се на 227.673.964 еура

име стране6 Хроника у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Шпанска полиција приве-ла је на информативне разго-воре више лица са простора бивше СФРЈ у оквиру истра-ге о убиству Баранина Зиjа­да Нурковића (24), који је не-давно убиjен jе у пуцњави у Малаги. Међу приведенима је и један број држављана БиХ блиских барском клану који контролише Алан Кожар. Ак-ција је изведена у шпанском љетовалишту Марбеља, које је иначе познато као мјесто окупљања криминалаца са ових простора.

Од приведених су узете изјаве, а полиција вјерује да неки од њих имају сазнања о ликвидацији Нурковића.

Он је словио за безбjеднос-но интересантно лице и особу блиску одбjеглом вођи jедног барског криминалног клана Алану Кожару.

Убица jе смртоносне хице у Нурковића испалио пред њего-вом супругом и дjететом. Ба-ранин jе био у аутомобилу са супругом и кћерком када jа на-падач запуцао. Хитац га jе по-годио у главу. Његова супру-га, за коjу су шпански медиjи објавили да jе трудна, и њихо-ва мала кћерка прошле су без повреда. Пуцњава се догодила у мjесту Михас коjе припада Малаги.

Пошто jе од метка коjи га jе погодио изгубио свиjест, Нур-ковић jе изгубио контролу над аутомобилом, услед чега се во-зило преврнуло.

Случаj jе одмах приjављен надлежим органима, па су на лице меjста изашли полициjа, ватрогасци и Хитна помоћ.

Нурковићева супруга и кћерка превезене су у оближњу болни-цу, гдjе jе утврђено да ниjесу повриjеђене. Баранин jе одве-зен у болницу у центру града са тешким повредама, али jе давао знаке животе. Ипак, не-колико сати касниjе подлегао је повредама.

Медиjи у Шпаниjи су прениjели да jе полициjи приjављено да jе дошло до пу-цњаве након коjе се jедно вози-ло преврнуло. Истражитељи су покренули опсежну истрагу, а тамошњи медиjи наводе да се провjерава да ли ово убиство има везе са jош неким ликви-дациjама коjе су се догодиле у последње вриjеме у Мала-ги, али и са извршењима дру-гих кривичних дjела. Портал Елеспањол jе обjавио да пре-лиминарни резултати истра-ге показуjу да су броjна убист-ва почињена због сукоба око трговине дрогом.

М.В.П.

■ Међу приведенима је и један број др-жављана БиХ блиских барском клану који кон-тролише Алан Кожар

Приведени чланови барског клана

АКЦИЈА ШПАНСКЕ ПОЛИЦИЈЕ У МАРБЕЉИ И МАЛАГИ

Са увиђаја

НАКОН ИЗРИЦАЊА ПРВОСТЕПЕНЕ ПРЕСУДЕ У ПРЕДМЕТУ „ДРЖАВНИ УДАР“

Милић остаје у амбасади, остали отишли ■ Адвокат Крповић jе у изјави за Бету поjаснио да Виши суд ниjе укинуо притвор Милићевој, то

јест да се уопште ниjе изjашњавао о томеАдвокат Југослав Крпо­

вић саопштио је да је његов клијент Бранка Милић, која је првостепеном пресудом подгоричког Вишег суда у случају „Државни удар” осуђена на три године затво-ра, још увијек у Амбасади Ср-бије у Подгорици.

Остали српски држављани којима је суђено у том пред-мету, осим Братислава Ди­кића, напустили су Црну Гору.

Крповић jе у изјави за Бету поjаснио да суд ниjе укинуо притвор Милићевој, односно да се уопште ниjе изjашњавао о томе, тако да се она и даље налази у амбасади, у којој jе нашла уточиште након што jе напустила суђења незадо-вољна налазом вjештака о ње-ном здравственом стању и од-луком суда да одбиjе захтjев

за његово изузеће.Крповић jе саопштио да су

остали српски држављани коjи су осуђени у овом слу-чаjу, након изрицања пресу-де коjом су им одређене каз-не затвора, али не и притвор до правоснажности судске од-луке, отпутовали у Србиjу.

Од укупно девет српских држављана осуђених у овом случаjу, притвор jе одређен бившем шефу српске жандар-мериjе Братиславу Дикићу, коме jе изречена казна затво-ра од осам година. Он се нала-зи у затвору у Спужу.

Током изрицања пресу-де, судиjа Вишег суда Суза­на Мугоша jедино jе иста-кла да jе притвор продужен Дикићу.

Поред српских држвљана, подгорички Виши суд осудио jе у овом случају осудио и ли-

дере Демократског фронта Андриjу Мандића и Мила­на Кнежевића, којима је из-речено по пет година затвора.

Адвокати одбране су наја-вили да ће се жалити на ову пресуду.

ВЈ.Д.

Бранка Милић

Са грађанима до 18 сатиОД ЈУЧЕ ПРОДУЖЕНО РАДНО ВРИЈЕМЕ У МУП-у

Сходно одлуци Министар-ства унутрашњих послова, а у циљу што ефикасниjег и ква-литетниjег пружања услуга грађанима, у подручним jе-диницама и филиjалама за грађанска стања и личне исправе у Подгорици и при-морским градовима од јуче је продужено радно вријеме.

Подручна jединица за грађанска стања и личне исправе Подгорица поче-ла је да ради од 7 до 19 часо-ва, а услуге грађанима пру-жају од 8 до 18 часова сваког радног дана. Како сматрају у

МУП-у, на оваj начин додат-но ће се унаприjедити услу-ге, смањити гужве и чекање у овоj наjфреквентниjоj под-ручноj jединици, коjа днев-но заприми и до 2000 захтjе-ва по различитим основама.

– Имаjући у виду приори-тете адекватног и благовре-меног пружања услуга и ин-формациjа грађанима, од 20. маjа до 20. jула, биће уведено десеточасовно радно вриjеме у подручним jединицама и филиjалама на Приморjу – саопштено је из МУП-а.

ВЈ.Д.

ЉАЈГИ ДЕМА НАПЛАЋУЈЕ 14 МЈЕСЕЦИ БОРАВКА У ПРИТВОРУ

Због грешке тужиоца, добио 30.000 еура

■ Одлука је донијета на основу Закона о кривичном поступку, на основу неоснованог лишења слободе, односно повреде права личности – части, угледа и слободе, пише у образложењу пре-суде

Судија Основног суда у Бијелом Пољу Рафија Ка­дић одлучила је да се Лај­гију Деми са Косова и Ме-тохије исплати 30.000 еура на име неоснованог лиша-вања слободе.

Судија Кадић је за „Дан” казала да је одлука непра-воснажна и да су незадовољне странке већ уложиле жалбу и да све иде на вишу инстанцу – Виши суд у Бијелом Пољу.

У образложењу пресуде се наводи да је одлука доније-та на основу Закона о кри-вичном поступку, на основу неоснованог лишења слобо-де, односно повреде права личности – части, угледа и слободе.

По овој неправоснажној пресуди, Дема је за сваки мјесец проведен у затвору, у којем је био од 20.10.2016. до 18.12.2017. године, добио по 2.142 еура. Уз то је за ад-вокате и вјештачење у овом случају потрошено још ско-ро 2.000 еура. Комплетан из-

нос иде на терет грађана, од-носно пореских обвезника.

Судија бје ло пољ ског Ви-шег су да Шеф ки ја Ђе ше­вић је прошле године до нио пре су ду у кри вич ном пред-ме ту про тив Лај ги Де ме из Пе ћи, који је био оптужен за кри вич но дје ло те шка дје ла

про тив без бјед но сти јав ног са о бра ћа ја. Окри вље ни је осло бо ђен оп ту жбе јер ни је до ка за но да је из вр шио кри-вич но дје ло за ко је је оп ту-жен. Дема је након тога пре-ко својих пуномоћника Драга Конатара и Петра Павиће­вића тужио државу Црну

Гору, тражећи надокнаду за неосновано лишење слободе и вријеме проведено у прит-вору, у којем је био 14 мјесе-ци. Како је казао адвокат Дра-го Конатар, Министарство правде Црне Горе понудило је Деми на име надокнаде ми-зеран новчани износ, на који он није желио да пристане.

Дема је једном за ово кри-вично дјело био осуђен на го-дину дана, али је ту пресуду укинуо Апелациони суд Црне Горе и предмет вратио на по-новни поступак. Потом га је бјелопољски Виши суд ос-лободио оптужбе.

Дема то ком су ђе ња ни је при знао дје ло ко је му је ста-вљено на те рет. Ка зао је да је во зио бр зи ном 60 до 65 ки ло-ме та ра на час ка да се Ра до­слав Ра де но вић са спо ред-ног пу та ве ли ком бр зи ном укљу чио на ре ги о нал ни пут.

– По ку шао сам да скре нем ли је во и да га из бјег нем, ко че-ћи ко ли ко сам год мо гао – ре-као је током поступка Де ма.

Њега је тужилаштво тере-тило због са о бра ћај не не сре ће у на се љу Уло ти на код Ан дри-је ви це у којој је по ги нуо Ра-до слав Ра де но вић (73). Према оптужници, до не сре ће је до-шло ка да се Ра де но вић, ко ји је упра вљао мо то ром, укљу-чи вао на ма ги страл ни пут Ан дри је ви ца–Плав, при че-му је на ње га ка ми о ном на-ле тио Дема. М.Н.

Ово није прва грешка тужилаштва коју ће пла-тити грађани. Оптужнице у случаjевима „Калић” и „Шарић”, малтене наjвећим предметима у области организованог криминала у Црноj Гори, након више-годишњих суђења доживjеле су потпуни фиjаско и државу Црну Гору, тачније њене грађане, досад су коштале око три и по милиона еура. Таj износ биће још већи када се окончаjу сви поступци коjе су Рожаjац Сафет Калић и Пљевљак Душко Шарић

покренули или ће покренути како би надокнадили штету на имовини коjу им jе држава блокирала током поступака у коjима су били оптужени за прање новца.

Само породици Сафета Калића по досадашњим пресудама биће исплаћено око 3,2 милиона еура. Основни суд у Рожаjама недавно је пресудио у Ка-лићеву корист у спору против државе, коjа ће на име накнаде штете за предузеће Турjак морати да му плати 318.000 еура.

Пенале плаћају грађани

Фото илустрација

Хроника 7у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

У НАСТАВКУ РАТА КЛАНОВА ДВОЈИЦА ЦРНОГОРСКИХ ДРЖАВЉАНА ЛИКВИДИРАНА У БЕРЛИНУ

Двојица изрешетана у изнајмљеном стану

■ Убијени су Подгоричанин Дарко Мијовић и Даниловграђанин Никола Јовановић, док су Милош Весковић из Београда и Подгоричанин Милош Павићевић рањени у тој пуцњави

Подгоричанин Дарко Мијовић и Даниловграђанин Никола Јовановић убијени су прексиноћ у Њемачкој. У тој пуцњави, која се догодила у Берлину, рањени су и Подго-ричанин Милош Павићевић и држављанин Србије Милош Весковић, који је поријеклом такође из Црне Горе.

Према подацима црно-горске полиције, обојица убијених били су блиски „шкаљарском клану”, а са том криминалном групом из Котора повезана су и двојица рањених.

Како показују први ре-зултати истраге, неколико засад неидентификованих лица упало је у стан у којем су

били Мијовић, Јовановић, Па-вићевић и Весковић и испали-ло на десетине метака у њих четворицу, након чега су по-бјегли. Убрзо је на лице мјеста стигла полиција, која је изузе-ла све трагове и повријеђене превезла на указивање ље-карске помоћи. Одмах је ут-врђено да је у питању наставак рата „кавачког” и „шкаљарс-ког” клана. Берлинска поли-ција провјерава када су убије-ни и рањени ушли и Њемачку и чиме су се бавили у тој др-жави.

Два беживотна тијела про-нађена су јуче ујутру, око пет часова, у стану у општини Форст. Полицајци су из згра-де у којој је дошло до убист-

ва евакуисала све станаре јер је утврђено да постоји могућ-ност да је у неком од станова и возила паркираних испред зграде постављен експлозив, због чега је извршена детаљ-на провјера терена.

Портпарол њемачке по-лиције саопштио да је пре-ма стању у којем се налазе лешеви одмах утврђено да је ријеч о убиству. Ипак, више детаља, осим тога да на слу-чају ради велики број поли-цајаца, није износио. Како су пренијели њемачки медији,

један од рањених је хеликоп-тером пребачен на указивање љекарске помоћи.

Мијовић је из спушког за-твора изашао крајем марта, када су у Вишем суду у Под-горици Владимир Улама и он ослобођени оптужбе да су 8. јула 2016. године на подмукао начин убили Немању Меди-на из Петровца.

Према подацима из поли-циј, Јовановић је дуже вријеме живио у иностранству.

Павићевић је њихов блис-ки пријатељ, као и Весковић, који је тешко рањен и њемач-ки љекари се боре да му спа-су живот. Он је рођак Дарка Весковића, званог Прика, који је, према сумњама без-бједносних служби, један од главних егзекутора „шкаљар-ског клана”. Он се тренуто на-лази у притвору због сумње да је са Немањом Ивановим 10. марта прошле године убио Блажа Ђуровића (39) на Ду-шановцу. М.В.П.

Јовановић и Павићевић су се у новембру 2017. нашли на мети подгоричке полиције у склопу акције у којој су контролисана лица повезана са „шкаљар-ским кланом”.

Тада су извршени претреси у Под го ри ци, Да­ни лов гра ду и Би је лом По љу. То ком пре тре са на 33 ло ка ци је ко је ко ри сте без бјед но сно ин те ре сант на ли ца, про на ђе ни су оруж је, му ни ци ја, дро га, во зи ла, сред ства ко му ни ка ци је и дру ге ства ри и пред ме ти, а при ве де но је 29 осо ба, од че га је само једно лице

задржано. У Бијелом Пољу су тада ухапшене четири особе због ранијих кривичних дјела и за којима је била расписана потрага.

У Под го ри ци су тада пре тре се ни објек ти ко је ко ри сте Ми­лић­Ми­ња­Ша­ко­вић,­Мар­ко­Ша­ко­вић,­Ми­лош­Ша­ко­вић,­Ни ко ла Јо ва но вић,­Са­во­Ло­пи­чић­и Ми лош Па ви ће вић.

Инспектори су тада ухапсили Јо ва но ви ћа, код ко га су про на ђе ни му ни ци ја, пу шке, ме та за вје­жба ње и ауто мо бил „мер це дес”.

Контролисани и привођени у Подгорици

ОГЛАС ЗА ПРЕДСЈЕДНИКА ВРХОВНОГ СУДА

Судски савjет обjавио jе јуче jавни оглас за избор пред-сjедника Врховног суда Црне Горе.

Садашњоj предсjедници Врховног суда Весни Меде-ници други мандат на тоj функциjи истиче 26. jула.

Предсjедника бира и раз-рjешава Судски савjет.Ман-

дат предсjедника jе пет го-дина, а рок за подношење приjава jе 15 дана.

Осим наведеног огласа, Судски савjет jе расписао и jавни оглас за избор пред-сjедника основних судова у Никшићу, Биjелом Пољу, Да-ниловграду и Пљевљима.

ВЈ.Д.

ОДРЖАНО РОЧИШТЕ ЗА ПРОВЈЕРУ ОПТУЖНИЦЕ ПРОТИВ ОПТУЖЕНОГ ЗА ЛИКВИДАЦИЈУ ГОРАНА ЂУРИЧКОВИЋА

Убио, па покушао да уништи траговеУ подгоричком Вишем

суду, пред судијом Борисом Савићем, јуче jе разматрана оптужница коjом се 26-го-дишњи Срђан Поповић из Бањалуке терети да jе 27.ок-тобра 2015.године убио Будва-нина Горана Ђуричковића.

Тужилац Зоран Вучинић у цjелости jе остао при оптуж-ници и тражио да је вијеће по-тврди.

Уколико оптужница буде потврђена, оптуженом По-повићу ће бити суђено у од-суству jер се од августа 2017.го-дине налази у затвору у Грацу због продаjе кокаина.

Према оптужници, Попо-вић jе 27.октобра 2015, око 20

сати, у Улици Словенска оба-ла у Будви, на шеталишту испред ресторана „Тhe Old Fishermans pub”, с умишљам убио Ђуричковића.

– Он је са простора старе пушкарнице на зидинама Старог града, изнад локациjе зване Звоно, из аутоматске пушке испалио три проjекти-

ла у правцу оштећеног, коjи се у том тренутку налазио на шеталишту. Од испаљених пројектила Ђуричковића jе jедан погодио у десну стра-ну грудног коша, док су два пројектила погодила зид и околину наведеног обjекта. Окривљени је након изврше-ног злочина унаприjед при-премљеним скутером морем побjегао у правцу Котора, гдjе jе у мjесту Платамуни у ували оставио и ради уништавања своjих биолошких трагова бензином запалио скутер и побjегао, а аутоматску пушку бацио у море, али је она убрзо након тога пронађена – пише у оптужници. ВЈ.Д.

Мјесто убиства

Мјесто убиства

Мијовић

У Вишем суду у Подгори-ци jуче jе одржано рочиште за контролу оптужнице коjом се одбjегли бизнисмен Душко Кнежевић и бивши извршни директор Атлас банке Ђорђе Ђурђић тере-те да су незаконито издава-ли и одобравали гаранциjе Атлас банке а.д. Подгорица у износу од 12,5 милиона еура. Суд ће дониjети одлуку о оп-

тужници у законском року до 15 дана.

Специjални тужилац Стоjанка Радовић остала је при наводима из оптуж-ног акта коjим се Кнеже-вић терети за кривично дjе-ло злоупотреба положаjа у привредном пословању из-вршено путем подстрека-вања, а Ђурђић за кривично дjело злоупотреба положаjа у привредном пословању.

Кнежевићеви адвокати Немања Jововић и Здравко Ђукановић предложили су суду или да оптужницу вра-ти на дораду како би се от-клонили недостаци или да jе одбаци. Адвокат Jововић jе истакао да његовом брање-нику Кнежевићу ниjе омо-гућено да се изjасни о свим

чињењицама и доказима коjи га терете.

– Кнежевић ниjе испитан ни приjе наредбе, коjа jе до-ниjета 14. фебруара 2019. го-дине, а ни након њеног до-ношења. Закон налаже да се окривљеном лично достави позив за прво саслушање. СДТ jе располагало са двиjе Кнежевићеве адресе – у Под-горици и на Кипру, а ниjе га

позвало. Тужилаштво је из средстава jавног информи-сања закључило да jе Кне-жевић недоступан – казао је Јововић.

Одбрана jе предложила да се истрага опет отвори како би били саслушани Кнеже-вић, службеници компа-ниjе „Каспија проперти” и вjештак економско-финан-сиjске струке Хамид Ша-бовић.

Ђурђићев адвокат Лазар Аковић сматра да jе чиње-нично стање у овом поступку несумњиво утврђено, али је спорно правно питање.

– Спорно jе да ли jе умиш-љаj Ђорђа Ђурђића био усмjе-рен на издавање наплативе гаранциjе или не–рекао jе Аковић. ВЈ.Д.

недоступан и поред двије адресе

АДВОКАТИ ДУШКА КНЕЖЕВИЋА ТВРДЕ ДА ЈЕ ОН ОНЕМОГУЋЕН ДА СЕ ИЗЈАСНИ О ПРЕДЛОЖЕНИМ ДОКАЗИМА

Душко Кнежевић

(Фот

о: Ц

ДМ)

(Фот

о: u

cker

mar

kkur

ier.

de)

рок за пријаве кандидата 15 дана

Меденица

Друштво 9у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

За обезбјеђивање свих намирни-ца и потрепштина које предвиђа ми-нимална потрошачка корпа тре-нутно су у Црној Гори потребне чак 3,3 минималне зараде, однос-но 644 еура. Минимална зарада у овом тренутку износи 193, а Влада предлаже њено повећање на 222 еура, иако су синдикати истрајни у захтјеву да она буде 250, односно 50 одсто од просјечне зараде за коју државне институције тврде да је око 500 еура.

У случају да се минимална зара-да повећа на 222 еура, онда ће за по-пуњавање минималне потрошачке корпе бити потребно 2,9 таквих за-рада. Садашња минимална зарада, па ни онај износ који Влада предла-же, не могу покрити најосновније потребе , хрануа и пиће, за шта тре-ба издвојити 270 еура.

– Укупна вриједност минимал-не потрошачке корпе за март 2019.

износила је 644,7 еура. Од укупне вриједности минималне потрошач-ке корпе, издаци за храну и безалко-холна пића су износили 270,2 еура, док издаци за непрехрамбене про-изводе и услуге 374,5. Укупна вријед-ност минималне потрошачке корпе у марту 2019, у односу на фебруар, забиљежила је раст од 0,9 одсто. Из-даци за храну и безалкохолна пића у марту 2019. у односу на фебруар, забиљежили су раст од 1,6 одсто, док су издаци за непрехрамбене произ-воде и услуге забиљежили раст од 0,4 одсто – показују подаци Упра-ве за статистику.

Према ријечима Радована Тош-ковића из Радничке партије, Влада би грађанима требало сваког мјесе-ца да издаје упуство како преживје-ти, односно прехранити се са ми-нималном зарадом. Он истиче да је Црна Гора једина држава која не води рачуна о односу минилних

примања и потрошачке корпе.– Тако се свјесно хиљаде грађана

стављају пред свршен чин. Осуђују се на тихо умирање. Како да четво-рочлана породица преживи, ето, и са двије минималне зараде. Шта је смисао и карактер Владе уколико не води рачуна да грађанин може нормално да живи од свог рада и како радник може бити способан

да ради наредни дан, да буде здрав са платом од 193 еура, па и са 222. Питање је како и да не буде гладан кад му за храну треба много више новца – каже Тошковић.

Он истиче да је неправда што Вла-да води рачуна само о капиталис-тима које је сама произвела.

– Тајкуни или не плаћају или плате порез од девет одсто, а грађа-

ни плаћају 21. Такође, народ плаћа акцизе, најскупљу струју у регио-ну, то није струја то је харач јер се више плаћају неке друге ставке од саме струје – подвлачи Тошковић.

Предсједница Банке хране Ма-рина Медојевић указује да плату мању од 250 еура прима 77.000 људи, односно око 40 одсто радничке кла-се. Она каже да минималну зараду званично има око 10.000 запослених, али сумња да је та цифра много већа.

– Послодавци злоупотребљавају вишак радника на тржишту, па рад-ници не смију да се жале на виси-ну плате и услове рада. Економска политика коју води наша власт на-клоњена је крупном капиталу, ни-како раднику, па изостаје подршка обесправљенима и угроженима. Из потрошачке корпе Монстата изба-чена је станарина са објашњењем да 90 одсто породица има свој стан или кућу, што је немогуће – исти-че Медојевић.

Потрошачка корпа је, како каже, у ствари показатељ колико људи живи у сиромаштву.

– Наша Влада када треба да по-већа најмању зараду или дјечији до-датак понаша се као шкрта домаћи-ца, али када су у питању надокнаде јавних фунционера за разне коми-сије, одборе, путовања и слично ве-ома је галантна, штавише, понаша се као расипница – закључује Ме-дојевић. М.С.

Најаву да ће минимална зарада бити повећана на 222 еура, односно да је то предлог Владе, изнио је премијер Душко Марковић.

Према последњим подацима, Марковићева бруто плата износи 3.016 еура, а када се од тог износа одбију порези и доприноси остане му преко 2.000 еура. То значи да премијер на мјесечном нивоу заради колико радник са минималном зарадом за 10 мјесеци. Слична ситуација је и са осталим јавним функционерима којима су плате вишеструко веће од радничких, па се поставља питање како неко са примањем 2.000 еура мјесечно може разумјети оног ко преживљава са 200 еура.

Премијер за мјесец заради колико радник за 10 мјесеци

За потрошачку корпу три минималне платеОД ПРЕДЛОЖЕнОг минимаЛца ЗаПОСЛЕни и ЊЕгОВа ПОРОДица нЕ Би мОгЛи ЗаДОВОљиТи ни ОСнОВнЕ ЖиВОТнЕ ПОТРЕБЕ

ПРЕДСТаВници цРнОгОРСКиХ мЕДиЈа СПРЕмни Да СЕ СУПРОТСТаВЕ ЛаЖним ВиЈЕСТима

Више од половине анкети-раних новинара сматра да су лажне вијести проблем у цр-ногорском друштву, а скоро сви оцјењују да су управо но-винари прва линија одбра-не против те појаве, показа-ла је студија коју је урадила агенција Де факто. Студија је урађена у оквиру пројекта „Бавимо се етиком и лажним вијестима“, који је финан-сијски подржала Европска унија, а спроводе га Агенција Мина и невладине организа-ције (НВО) Номен и 35мм.

Представник НВО Номен Стеван Кандић казао је да је истраживање обухватило 50 новинара из традиционалних медија и да је 55 одсто испита-ника оцијенило да постојање лажних вијести предста-вља проблем за црногорско друштво.

– Када смо их питали ко би требало да ради на спречавању ширења лаж-

них вијести, видјели смо да постоји велика доза са-мосвијести – скоро 90 одсто испитаника сматра да управо новинари треба да буду прва линија одбране, затим регула-торна тијела, менаџмент ме-дија и државне институције – навео је Кандић.

Како је казао, 74 одсто испитаника сматра да се лаж-не вијести најчешће налазе на друштвеним медијима, а 76

одсто њих да и традиционал-ни медији објављују лажне вијести. Око 67 одсто испита-ника сматра да до објављи-вања лажних вијести дола-зи услед ниског квалитета извјештавања и нивоа провје-ре информација, а 31 одсто да дијељење онлајн садржаја од стране корисника друштве-них мрежа највише доприно-си ширењу лажних вијести.

М.С.

Новинари су први браниоци истине

Карикатура: Мирко Зулић

■ Садашња минимална зарада, па ни онај износ који Влада предлаже, не могу покрити основне потребе, храна и пиће, за које треба издвојити најмање 270 еура

У пожару који је јуче захватио породичну кућу С.К. у Горани, општина Бар, повријеђен је М.К. (93). Повријеђеном старцу прво је ука-зана помоћ у барској Хитној помоћи, након чега је упућен на лијечење у Клинички цен-тар у Подгорици. Према ријечима љекара, ње-гово здравствено стање угрозио је густ дим.

Према нашим сазнањима са лица мјеста,

мјештани Горане успјели су да изнесу старца из просторије коју је захватио пожар. Мјешта-ни су, такође, и гасили пожар у којем је изго-рио дио куће у којој је М.К. живио. На лице мјеста стигла су два возила ватрогасаца из Бара и Улциња, који су успјели да локализују пожар.

Д.С.

ПОЖаР У гОРани, У БаРУ

Повријеђен старац

Са конференције

10 Поводи у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

УСВОЈЕН ПРАВИЛНИК МИНИСТАРСТВА ЗДРАВЉА О СИСТЕМАТИЗАЦИЈИ УПРКОСУПОЗОРЕЊИМА ДА КРШЕ ЗАКОН И ВЛАДИНУ УРЕДБУ

Храповић незаконито запошљава 74 службеника

Министарство здравља је утврдило нови правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјеста, којим су за четири повећали број запослених (на 74 службеника) кршећи Уредбу Владе о оптимиза-цији јавне управе, пет мјесе-ци након што је последњи пут мијењан акт. Управа за кадро-ве, Министарство финансија и Министарство јавне упра-ве дали су негативна миш-љења на нови правилник о унутрашњој организацији и систематизацији радних мјес-та у Министарству здравља, на чијем челу се налази ми-нистар Кенан Храповић, у којим се истиче да крше вла-дин план оптимизације за-послених у јавном сектору, Уредбу о критеријумима за унутрашњу организацију и систематизацију послова у органима државне управе и Закон о државним службе-ницима и намјештеницима. Упркос таквим мишљењима, Влада је прошле седмице ус-војила акт по коме су Минис-

тарству здравља потребна чак 74 службеника, без образло-жења. Из министарства јуче нијесу одговорили на наша питања.

Министарство финансија је на предложени правилник о унутрашњој организацији и систематизацији Министар-ства здравља дало негативно мишљење, у које је „Дан“ имао увид, а у коме се наводи да тај документ није усклађен са за-кључком Владе од 6. јула про-шле године којим је утврђен план оптимизације јавне уп-раве, да се промјене аката о систематизацији ускладе са стварно потребним бројем из-вршилаца кроз сагледавање буџетских и стратешких оп-редјељења рада Владе, уз оба-везу смањења броја система-тизованих извршилаца од 10 до 30 одсто у односу на важећи акт о систематизацији.

У мишљењу Упрaве за ка-дрове, у који је „Дан“ такође имао увид, наводи се да у пра-вилнику послови нијесу гру-писани према сродности и међусобној повезаности.

Предлогом правилника Министарства здравља пред-виђена су у Дирекцији за хар-монизацију прописа у којој су систематизовани нормативни правни послови, док су исти систематизовани и другим организационим јединица-ма. Законом о управљању и унутрашњим контролама у јавном скетору, одредбама члана 49 прописано је да је-диница за унутрашњу реви-зију не може имати мање од

три унутрашња ревизора са руководиоцем јединице за унутрашњу ревизију, док у у предлогу правилника сис-тематизована мјеста руково-диоца и старијег унутрашњег ревизора. У предлогу правил-ника Министарства здравља систематизовано је 2,70 одсто радних мјеста у звању виши савјетник три, што није у складу са одредбом члана 17 уредбе о критеријумима за унутрашњу организацију и систематизацију послова у органима државне управе, којим је прописано да у акту о унутрашњој организацији и систематизацији мора бити систематизовано радних мјес-та за најмање четири одсто извршилаца у звању виши савјетник три – наводи се у мишљењу које је потписала директорица Управе за ка-дрове Светлана Вуковић.

Д.Б.

Из Министарства јавне управе дали су мишљење на правилник, у који је „Дан“ имао увид, а у коме се наводи да су у Дирекцији за хармонизацију прописа и Дирекцију за економику систематизовали три радна мјеста за по три извршиоца, што је у супротности са чл. 6 став 8 Урдебе за унутрашњу организацију и систематизацију послова.

– У односу на мјеру предвиђену планом опти-мизације јавне управе од 2018. до 2020, у погледу обавезе смањења систематизованих радних из-

вшиоца од 10 до 30 одсто, у односу на важећи акт а организацији и систематизацији, иста није испуњена. Правилником министарства број извшилаца је по-већан за четири. Такође, увидом у правилник да је број систематизованих службеничких и намјеште-ничких радних мјеста на општим пословима 12 или 16,2 одсто, чиме није испуњена мјера оптимизације којом је прописано ограничење од 15 одсто за опште службе – наводи се у мишљењу министарке јавне управе Сузане Прибиловић.

Прекорачили број запослених на општим пословима

Стручно је кључно

Чланови конфедерације

ПРЕДСТАВЉАЈУ ПРОГРАМЕ У БЕРАНАМА

ПРИЗНАЊЕ ЗА ФИЗИОТЕРАПЕУТЕ ИЗ ЦРНЕ ГОРЕ

У сали Средње стручне школе у Беранама у уторак, 14. маjа, са почетком у 10 сати биће одржана велика презен-тациjа средњих стручних школа ове општине, коjоj ће присуствовати ученици за-вршних разреда основних

школа.– Догађаj се организуjе у

оквиру кампање Министар-ства просвjете „Стручно jе кључно! Алати будућности су у твоjим рукама!” – наво-де у саопштењу.

Д.Б.

На 19. Скупштини Свjет-ске конфедерациjе за физи-калну терапиjу WCPT, одр-жаноj 8. и 9. маjа 2019. године у Женеви, Шваjцарска, Ко-мора физиотерапеута Црне Горе jе постала члан Свjетске конфедерациjе за физикал-ну терапиjу WCPT.

– Оваj догађаj представља

наставак препознавања ак-тивности коjе спроводе цр-ногорски физиотерапеути. Вjеруjемо да ће и физиотера-пеути из Црне Горе са своjим стручним и научним радо-вима бити дио наведене базе података – наводе у са-општења.

Д.Б.

ОБИЉЕЖЕН ДАН ДОБРОВОЉНИХ ДАВАЛАЦА

Радивоје и Зоран крв дали 264 путаПризнања за наjзаслуж-

ниjе добровољне даваоце крви добили су Радивоје Обрадо-вић из Биjелог Поља, за 150 да-вања, и Зоран Нишавић из Бе-рана, за 114 давања, приликом обиљежавања Дана добровољ-них давалаца крви. Признања су добили и Дејан Зоњић из Берана, за 95 давања, Рајко Те-шовић из Тивта, за 90 давања, Ранко Томашевић из Дани-ловграда, за 80 давања, и Ра-дојица Стриковић из Ник-шића, за 75 давања.

– Наjактивниjи клуб добро-вољних давалаца крви у про-шлоj години био је Клуб ДДК Биjело Поље. За професионал-ни допринос у области тран-сфузиологиjе признања су до-били трансфузиолог Биљана Дендић ОД Никшић и Жељко Врељаковић, трансфузер, ОД Подгорица – наводе из Црве-

ног крста.Предсjедница Црвеног кр-

ста Црне Горе Гордана Миjо-вић, коjа jе даваоцима крви, коjи су прва карика у ланцу добровољног давалаштва крви, честитала њихов дан.

– Континуирано, благо-времено и ефикасно снабдиjе-

вање здравствених установа и болесника безбjедном крвљу и крвним продуктима пред-ставља веома важан предус-лов за функционисање здрав-ственог система сваке земље. Зато jе и броj давалаца крви од општег друштвеног значаjа, па jе обезбjеђивање довољне

количине ове драгоцjене теч-ности за сваку земљу њено на-ционално богатство – нагла-сила jе Миjовић.

Директорица Завода за трансфузиjу крви Гордана Рашовић казала је да се крв као лиjек не прописуjе као антибиотик или лиjек про-тив бола.

– У првих непуних пет мjесеци ове године у односу на исти период прошле годи-не, реализовано jе преко 20 ак-циjа добровољног давања крви више и остварено jе око 700 до-нациjа више, док jе проценат ДДК већ премашио 42 одсто.

Министар Кенан Храпо-вић jе подсjетио да је броj до-бровољних давалаца у одно-су на период приjе 10 година повећан за готово 100 одсто, и таj тренд се, на наше задо-вољство, наставља.

Добровољни даваоци

Храповић

Скупштина Европске сту-дентске униjе (ЕСУ) усвоjила jе резолуциjу коjом jе позвала Владу Црне Горе и Министар-ство просвjете да што хитниjе приступе рjешавању пробле-ма неукључености студена-та у рад Агенциjе за контро-лу и обезбjеђење квалитета високог образовања. Из Сту-дентског парламента Универ-зитета Грне Горе саопштено је да је Скупштина Европске студентске униjе на предлог СПУЦГ, коjа броjи 45 нацио-налних студентских униjа из 39 држава, jедногласно ус-воjила и резолуциjу коjом се позиваjу надлежне институ-циjе Црне Горе (Влада и Ми-нистарство просвjете) да што хитниjе приступе рjешавању проблема неукључености студената у рад Агенциjе за контролу и обезбjеђење ква-литета високог образовања.

– Укљученост студената у рад органа одлучивања у области квалитета високог образовања jе већ дужи низ година стандард у државама Европске униjе и региона, али коjи у Црноj Гори, нажалост, jош увиjек ниjе испуњен. С тим у вези, ЕСУ jе апело-вао на Владу, Министарство

просвjете и Агенциjу за кон-тролу и обезбjеђење квали-тета високог образовања, да предузму мjере како би и сту-денти Црне Горе били укљу-чени као равноправни парт-нери у овоj области – наводе из СПУЦГ.

Кандидат СПУЦГ Раjко Го-ловић изабран jе за члана Из-вршног одбора ЕСУ.

Из Студентског парламен-та истичу да jе први пут у ско-ро четрдесет година дугоj историjи Европске студент-ске униjе, да jе студентски представник из Црне Горе изабран у главни орган уп-рављања ЕСУ.

– Мандат црногорског представника у ИО ЕСУ траjаће од 1. jула 2019. до 1. jула 2020. године и одлична jе при-лика за афирмациjу и додат-ни ангажман ЕСУ на плану подизања квалитета студиjа у Црноj Гори и то кроз смjер-нице и сугестиjе засноване на упоредноj пракси и наjбољим европским примjерима. Ова-кав успjех на међународноj сцени потврда jе значаjног угледа коjи у СПУЦГ има у европским оквирима – на-води се у саопштењу.

Д.Б.

искључили студентеиз Агенције

ЕВРОПСКА СТУДЕНТСКА УНИЈА КРИТИКОВАЛА ВЛАДУ И МИНИСТАРСТВО ПРОСВЈЕТЕ

ЕСУ

■ У предлогу правилника Министарства здравља систематизовано је 2,70 одсто радних мјеста у звању виши савјетник три, што није у складу са одредбом члана 17 уредбе, наводи се у мишљењу Управе за кадрове

Србија 11у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Борићемо се и нећемо по-сустати у одбрани Косова. Колико ћемо успјети? Нада-мо се у Бога и историjу и по-моћ приjатеља да ћемо нешто успјети. Колико, остаjе да ви-димо, зависно од ситуациjе у свијету и од оних коjи подр-жаваjу нас и другу страну, изjавио jе патриjарх Иринеj након двоипочасовних раз-говора са предсједником Ср-биjе Александром Вучићем и предсједаваjућим Предсјед-ништва БиХ Милорадом До-диком. Вучић и Додик су, на позив патриjарха Иринеjа, присуствовали Светом ар-хиjереjском Сабору СПЦ у Патриjаршиjи. Тема разго-вора са владикама била jе актуелна ситуациjа у вези са КиМ, али и друга питања зна-чаjна за Србиjу и српски народ уопште, као и за односе држа-ве и цркве. Засједању jе при-суствовало и 46 епископа из цијелог свијета.

-Предсједник Вучић се jуначки бори за Србиjу, Косово

и Метохиjу и све што jе веза-но за српско име, рекао jе па-триjарх после разговара са Ву-чићем. Поглавар српске цркве jе истакао да jе то не само ње-гов лични став, већ и став Са-бора СПЦ.

-Не сумњамо у његове добре намјере и у труд коjи ви-димо, нагласио jе патриjарх. Истакао jе да се диви Вучиће-вој енергиjи.

-Дивим се и молим се Богу да му да снаге и мудрости да обави улогу предсједника др-жаве на наjбољи и наjкорис-ниjи начин, рекао jе Иринеj. Патриjарх jе такође рекао да jе у разговору констатовано да jе стање на КиМ врло тешко и да jе веома неизвјесно како ће се пронаћи рјешење.

Наша љубав према КиМ jе велика, истакао jе патриjарх, али jе ситуациjа налик на пословицу коjа каже: „Желим ти, ћерко, да те царев син узме, али други играjу око куће...”

Вучић је након разговора изjавио jе да jе на Сабору СПЦ

„изнио све своjе бриге” коjе jе патриjарх Иринеj, како jе ре-као, добро разумио.

-Патриjарх jе одлично разу-мио, као што jа разумијем ње-гову бригу и његове муке, да неко мора да доноси и, рекао бих, тешке овоземаљске одлу-ке....Jедан владика jе рекао - шта год да урадиш, бићеш крив, рекао jе Вучић новина-рима. Предсједник Србиjе jе додао: „Наше jе да настави-мо да се боримо, да извучемо максимум, да не пристаjемо на уцјене и да не даjемо оно што нити jе наше право, нити можемо да га дамо било коме”.

-Црква има право на своjе

ставове, иако они некада нису исти као наши, важно jе да их чуjемо, jер jе Црква помагала наш народ свуда гдје jе он био угрожен, па и на КиМ, рекао jе Вучић.

Сабор га jе, каже, оба-вијестио о своjим бригама и о различитим ставовима о поjединим питањима.

-И то jе jедино што могу да кажем, изjавио jе пред-сједник Србиjе, додаjући да jе патриjарх Иринеj „пока-зао велику одговорност”, а да jе он одговарао на питања и примједбе „отворено и ис-крено о свему што тишти наш народ“.

-Чини ми се да смо се до-бро разумјели, да jе важно да разумијемо наше разли-читости, али да поштуjемо jедни друге и да вјеруjемо да радимо у наjбољем инте-ресу за нашу отаџбину. Гово-рили смо и о односима Српске и Србиjе, о добрим односима, jединственом буквару за срп-ски етнички простор, мемо-риjалном центру у Jасеновцу, као и о важноj ствари, да у Ср-биjи, а слично jе и на српским етничким просторима, изгу-бимо 104 човјека дневно, jер више умре него што се рађа. Нас jе сваког дана мање за 104 човјека, и то су ствари на коjи-

ма морамо да радимо, обjас-нио jе Вучић. Указао jе да jе после отворене дискусиjе са поjединим епископима успио да оствари рационалан и нор-малан однос.

Истакао jе да, за разлику од неких, сматра да jе црква ва-жан друштвени чинилац коjи има право на своjе ставове, а коjи не мораjу да буду исти као државни. Навео jе да jе оба-вијесио Сабор о свим разгово-рима и преговорима, као што jе црква њега обавијестила о

свим своjим бригама и разли-читим ставовима. Захвалио је на разумијевању и предсједа-ваjућем Предсједништва БиХ.

Додик jе новинарима рекао да би подјеле око национал-них питања смањиле шансе за налажење доброг рјешења за питање Косова. Он је захва-лио патријарху Иринеју на по-зиву да учествује у засједању Сабора, који је прилика да се најотвореније разговара о свим питањима државне и националне политике, у чему црква има значајну улогу.

М.Њ.

Вучић jе, уочи састанка, изjавио да jе поносан што ће имати прилику да присуствуjе Сабору СПЦ, истакавши да ће истином и чињеницама одговорити свима онима коjи су тражили „његову анатему и говорили наjлошиjе ствари о њему”. Поводом писања медиjа да су неке владике противе његовом учешћу на Сабору, Вучић jе рекао: „Могу да кажем колико jе владика са одушевљењем подржало предлог патриjарха да говорим на Сабору, али се то ниjе допало Ђиласовим чаушима, па то нису jавили медиjима”. Додик jе пред долазак у Патриjаршиjу оцијенио да jе важно да се у политич-ком животу Срба води диjалог свих важних друштвених чинилаца. Рекао jе да ће Сабор СПЦ упознати са стањем у БиХ и РС и подсјетио да jе по питању КиМ став СПЦ jасан и да се противе независности.

Вучић: Истином ћу одговорити онима који су тражили моју анатему

Борићемо се и нећемо посустати у одбрани Косова и Метохије

■ Наше jе да наставимо да се боримо, да извучемо максимум, да не пристаjемо на уцјене и да не даjемо оно што нити jе наше право, нити мо-жемо да га дамо било коме, рекао је Вучић након разговора у Патријаршији

АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ И МИЛОРАД ДОДИК ПРИСУСТВОВАЛИ СВЕТОМ АРХИЈЕРЕЈСКОМ САБОРУ СПЦ, НАКОН РАЗГОВОРА ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ПОРУЧИО

Након разговора, патријарх, Вучић и Додик се обратили новинарима

”Црква има право на своjе ста-вове, иако они некада нису исти као наши,

важно jе да их чуjе-мо, рекао jе Вучић

Мир изнад свега

Снимали напредњаке

ВУЧИЋ И ЕРДОГАН РАЗГОВАРАЛИ ТЕЛЕФОНОМ

ПРИВЕДЕНИ ФУНКЦИОНЕРИ ССП-а

Предсједник Србије Алек-сандар Вучић разговарао jе jуче телефоном са предсјед-ником Турске Реџепом Таjи-пом Ердоганом. Нагласили су да су мир и стабилност у ре-гиону од велике важности за читаву Европу и истакли чвр-сту опредијељеност да заjед-ничким снагама, кроз рад Високог савјета за сарадњу,

унапређуjу свеукупне одно-се Србиjе и Турске, саопшти-ла jе Служба за сарадњу са ме-диjима предсједника Србиjе. Вучић jе изразио задовољство што jе Турска и са Босном и Херцеговином, као претход-но са Србиjом, потписала про-токол о изградњи ауто-пута између Београда и Сараjева.

М.Њ.

Странка слободе и правде Драгана Ђиласа саопштила је да су члан Главног одбора ССП-а Дејан Милошевић и координатор протеста „Један од пет милиона” за Топлицу Богдан Мијајловић приведе-ни у Блацама јер су сними-ли функционере СНС-а који

службене аутомобиле корис-те у страначке сврхе.

-Синоћно привођење, без било каквог законског ос-нова, најгрубља је злоупо-треба полиције ради застра-шивања неистомишљеника актуелне власти, наводи се у саопштењу ССП-а. М.Њ.

ИВИЦА ДАЧИЋ ИСТАКАО ДА СЕ ПИТАЊЕ СРЕБРЕНИЦЕ ПРЕВИШЕ ПОЛИТИЗУЈЕ

Почињен је злочин, Срби нису геноцидни ■ Како је истакао, Србија признаје да је у Сребреници почињен злочин, али је против полити-

зације термина геноцидШеф српске дипломатије

Ивица Дачић изјавио је да не би било праведно, после све-га што се дешавало на тери-торији Еропе у 20. вијеку, да једино српски народ буде обиљежен као геноцидан. Како је истакао, Србија при-знаје да је у Сребреници по-чињен злочин, али је против политизације термина гено-цид.

Шеф српске дипломатије је то рекао одговарајући на питање аустријског студен-та са Дипломатске академије из Беча, који га је питао зашто се Србија не понаша у складу са међународним правом не признајући да је у Сребрени-ци почињен геноцид.

Дачић је рекао да се пи-

тање термина геноцид веома политизује и злоупотребља-ва и да је Србија баш зато вео-ма опрезна када су у питању ти термини.

-Несумњиво је да су у Сре-бреници почињени злочини и ми их никада нисмо оспо-равали. Парламент је донио декларацију гдје је прихва-

тио пресуду Међународног суда, али осуђује и све дру-ге злочине против Срба. Не можете се обазирати на осу-ду само једног злочина, а да не осудите и злочине против Срба који су се десили на том простору и који су претходи-ли том злочину, истакао је Да-чић, преноси РТС.

Подсјетио је и да је та зона била под заштитом УН и упи-тао ко је одговоран за то.

Наводећи да је суд одбацио одговорност Србије, шеф срп-ске дипломатије је рекао да је геноцид организована ак-ција државе према припад-ницима једне заједнице про-тив које се предузимају мјере у циљу њеног уништења.

М.Њ.

Ивица Дачић

12 у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .Став

Ево већ, други дан заре-дом, запомажу наслови и тек-стови из београдске штампе. Јауци из новинских тексто-ва чују се до неба. Тешки су небу, још тежи земљи. „Ратни злочинац на челу „Бесмртног пука“ у Нишу“! „Промоција ратног злочинца“! „Хашки осуђеник генерал Лазаревић није само предводио, него се обратио учесницима мани-фестације „Бесмртни пук“! „Није први пут да се хашки осуђеници и ратни злочин-ци појављују у јавном живо-ту Србије“! „Совјетски произ-вод „Бесмртни пук“ прелио се на улице Србије“…

Хору се придружио и амерички амбасадор у Ср-бији Кајл Скот са новом по-уком Србима. Његове ријечи увијек су со на рану: „Срамо-та је да осуђени ратни злочи-нац корача испред оних који желе да одају почаст савезни-цима који су умирали борећи се за правду и мир у Европи. Дан Европе = европске вријед-ности“ – поручила је екселен-ција.

А ријечи које је генерал Лазаревић изрекао у Нишу

су страшне, дио Београда се најежио, други дио ћути. Мудро. Генералове ријечи нису у духу европских ин-теграција и вриједности па је паметније – прићутати се. Притајити се. Јер, Србија и даље нема алтернативу.

-Порука данашњег марша је – мртве хероје и жртве од-бране земље не заборавите,

живе поштујте! – рекао је ге-нерал, а његова екселенција се страшно узнемирила.

Опомене из америчке ам-басаде чују се до неба. Теш-ке су небу, још теже земљи. Оне су со соли правде и мо-

рала, есенција правичности. Кад они опомену и земља се угиба, небеса само што се не отворе.

Српски генерал је ратни злочинац! Он је хашки осуђе-ник! Он је у Хагу осуђен на 14 година робије! Правоснаж-

но! А Хаг је светиња, „свето тројство“. Хаг је свето писмо, а судије Хашког трибунала су апостоли. Непогрешиви.

То што су ти исти у Хагу ослободили Рамуша Хара-динаја и Насера Орића, то

нема везе. То се не уклапа у клише. Кад су жртве Срби, Хашки трибунал и не мора баш и до краја да буде тако праведан као кад осуђује Србе. Срби су ионако криви за све што им се дешава. Све су заслужили. И мали Слобо-

дан Стојановић заслужио је са својих 11 година да му крај Дрине, кад се кући вратио по свог пса, одсијеку руке и уши, а стомак распоре у об-лику крста.

И генерал Лазаревић је

крив. Мало му је 14 годи-на затвора што је испунио војничку заклетву, бранио земљу и народ. Требало му је дати доживотну, објесити га у Хагу зато што није побје-гао са фронта. Да су га објеси-ли, не би сад у Нишу позивао

Србију да не заборави његове ратне другове, мртве хероје и да поштује живе. Проблем би био ријешен, а амбасадори не би били тако јако узнеми-рени и најежени. Не би вапи-ли до неба на неправду због

„промоције ратног злочинца у Нишу“! Не би из резиден-ција опомињуће подвикива-ли – „Срамота!“

И, шта је овдје ново? Ништа!

Шта је ново у чињеници да већ други дан, ево, нико у Србији није званично пи-тао његову екселенцију је ли њега срамота због оног што су његови сународни-ци урадили Србији 1999. годи-не? Због све оне побијене дје-це, невиног народа? Је ли га срамота због пуних онколош-ких одјељења, патњи, стра-дања којима нема краја? Ни ту нема ништа ново!

Србија ћути, амбасадо-ри опомињу. Од јунака пра-ве злочинце, од злочинаца и кукавица хероје.

Круг је затворен. Изалаза ни на видику. Најгори суде најбољима. Кукавице прози-вају јунаке.

Све ово до сада написао сам само због ове последње реченице. После опомене ње-гове екселенције, имам по-требу да ову реченицу напи-шем, изговорим јавно:

-Генерал Лазаревић је хе-рој! Био и остао. И није ме сра-мота да ово кажем. Напротив.

Нек остане записано. Мож-да ће ово неко, некад читати. Онда кад нама буду судили.

Нама што сад ћутимо. wwwiskra.co

Када је преузео репрезен-тацију, Радомир Антић ми је у једном интервјуу рекао да га овдје највише нервира реченица „Ово је Србија”. По-кушао је да то промијени, али је на крају прошао као и Вла-де Дивац, који се на исту ре-ченицу пожалио у опроштај-ном интервјуу „Недељнику”.

Предсједник Голден Стеј-та прије неки дан је рекао како све титуле, а он је во-дио и шампионски Чикаго, нису донијели играчи, већ организација која је довела те играче и од њих напра-

вила шампионски тим. Не бих се баш сложио око Џор-дана, али гледајући прошле недјеље НБА и читајући од-личну књигу „Why Nations Fail” дошао сам до истог за-кључка, који су додуше на на-учној основи образложила двојица економских еруди-та Дерон Ачемоглу и Џејмс Робинсон.

Успјешност нација зависи само од три ствари: институ-ција, институција и инсти-туција.

Да пробам укратко да пре-причам. Просјечан Египћа-нин зарађује 12 одсто мање од просјечног Американца и има 10 година мањи животни вијек јер га води уска елита која је организовала друштво за своју личну корист, на ра-чун огромне већине. Поли-тичка моћ у сиромашним земљама увијек је концен-трисана око групе људи која ствара богатство њима сами-ма, док у напредним земља-ма постоји плуралистички

систем и отвореност за до-лазак нових политичких лидера.

Не знам да ли сте нас још овдје негдје препознали, тек двојица научника на примјеру Карлоса Слима и Била Гејтса показују зашто је Мексико толико сиромаш-нији од Америке, а Слим бо-гатији од Гејтса. Мајкрософт је имао предуслове да поста-не успјешан, али је прву каз-ну за монопол добио 8. маја 1998. а прву истрагу 1991. У исто вријеме Карлос Слим је у доба свог пријатеља који је случајно био предсједник Салинас, добио на поклон ак-ције националне телекому-никационе компаније коју је платио из будуће дивиденде!

Уколико данас погледате Гејтса, Стива Џобса, Ларија Пејџа, Безоса и све остале но-вобогаташе из Силицијум-ске долине, заједничка им је једна ствар. Сви су ишли на најбоље америчке универзи-тете гдје су стекли вјештине

којим су надоградили своје таленте, као и пријатеље с којима су могли да даље на-дограђују сами себе. Економ-ски систем омогућио им је да лако направе компаније, а банкарски да још лакше пронађу новац. Имали су тр-жиште на коме су лако могли да нађу квалификоване рад-нике, као и огромно тржиште на које су могли да пласирају своје производе. И на све то ни-када нису ни помислили да њихова судбина зависи од било чије политичке воље, нити да неко може да их ухап-си, прогони или уништи зато што другачије размишљају.

Безос је, дакле, напра-вио Амазон јер је имао Фе-декс, због којег ова књига може мени данас да стигне из Америке за три дана, док ми и даље не можемо да раз-вијемо претплату јер Пошта 2019. не може да гарантује да ће у року од три дана да одне-се наше новине у Крагујевац?!

Али какве везе има Пошта

са нашом географском дужи-ном? Или историјом… Но, и то су до краја разбили Ачемоглу и Робинсон. Географска тео-рија пада већ у Аустралији или на Новом Зеланду, који су богати иако би њихови становници требало да буду мање вриједни јер је топло и имају море. Аргентина је 1920. била једна од најбогатијих зе-маља свијета, да би је касније неколико пута уништио не метеор, већ корумпиране политичке елите које су се у свакој пропасти дебело обо-гатиле. Друга хипотеза је кул-турна и приписује се Мак-су Веберу и супериорности протестантске радне етике пошто су индустријску ре-волуцију најбоље прихвати-ли Енглези и Холанђани. Али ни она не важи на примјеру двије Кореје, двије Њемачке, или чињенице да су најмоћ-нију земљу свијета населили Британци пошто су претход-но закаснили да се искрцају на бољој земљи коју су зау-

зели Шпанци и Италијани. Неке грешке, ипак, не могу да се исправе генерацијама. Муслимани и даље не могу да се опораве од одлуке Мехме-да Првог да не дозволи штам-пање књига после Гутенберго-вог открића, као што ће и нама требати деценије да надокна-димо информатичку револу-цију која је прошла поред нас деведесетих.

Једина гора ствар од уништавања институција, ипак, како доказују ови на-учници, јесте подијељеност друштва. Сомалија је најси-ромашнија држава свијета јер нема ни институције ни цен-трализовану власт, већ девет кланова који владају земљом. Каква онда будућност може да очекује ову земљу уколи-ко се у њој уништавају све ин-ституције осим једне, и која је све подјељенија сваког дана? Не знам, погледајте Радомира Антића… Или се надајте да ће нови Џордан да буде Србин.

wwwbuka.com

■ Шта је ново у чињеници да нико у Србији није званично питао његову екселенцију је ли њега срамота због оног што су његови сународници урадили Србији 1999. године? Због све оне побијене дјеце, невиног народа? Је ли га срамота због пуних онколошких одјељења, патњи, страдања којима нема краја

Генерал Лазаревић је херој

Зашто нације пропадају

”Срби су ио-нако криви за све што им се деша-ва. Све су заслужи-ли. И мали

Слободан Стојано-вић заслужио је са својих 11 година да му крај Дрине, кад се кући вратио по свог пса, одсијеку руке и уши, а сто-мак распоре у обли-ку крста

АутОР: ЗОРАН ШАПОњић

АутОР: ВељКО ЛАЛић

13у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 . Став

У подгоричком Вишем суду првостепену пресуду лидерима ДФ-а Андрији Мандићу, Милану Кнеже-вићу, њиховом возачу Миха-илу Чађеновићу, двојици ру-ских држављана, као и групи држављана Србије изречена је пресуда - од режима очеки-вана и једино могућа. Да се свуда у свијету, гдје постоје дуктатуре, газе право и де-мократија то је општепозна-то, али да се то чини на тако безочан, примитиван, прос-тачки начин као у Црној Гори тешко да можемо наћи слич-не примјере не само на југо-словенским просторима, већ и шире.

Судски процес органи-заторима и учесницима на-водног државног удара није нас изненадио – претходила му је господарева мантра о наводној угрожености Црне Горе. А „угрожена је” од свог вјековног брата - руског на-рода који од владике Дани-ла наовамо брани и помаже Црну Гору. „Државни удар”, у који су умијешани и Руси, треба да покаже господаре-вим западним газдама да је незамјењив политичар и да нико тако сигурно као он неће водити Црну Гору на ње-ном атлантском путу. Ако је и од диктатора, много је. Го-дине 1988. народ је преварен, па опљачкан, уништена му је индустрија, опустошена су села, створено двослојно друштво (мали број богата-ша - лупежа, остало све си-ромаси и пука сиротиња), оживљене су старе подјеле и расколи међу Црногорцима, увучени смо у НАТО без ре-ферендума -а сада нас распа-мећује. Главни носилац овог масовног распамећивања је специјални тужилац Мили-воје Катнић, типичан пред-ставник режима који не зна шта чини, али све чини по налогу својих газда. Да се не ради о слободи и живо-ту људи и њихових породи-ца, све ово што смо видјели за ове двије године „суђења” било би највећа спрдачина којој је тешко наћи равну. Међутим, ствар је крајње озбиљна - људи су осуђени

на робију, погажени су пра-во и демократија.

Тешко је одољети иску-шењу да се макар укратко не помену неки „бисери” Кат-нићевог тужилачког рада. „Државни удар” о којем при-ча Катнић могао се извести само употребом оружја, али њега њема - негдје је „на дну неког језера у Србији”. Corpus delicti не постоји - нема пред-мета којима је требало да се учини кривично дјело. Руски држављани, који су добили навеће казне једном су само руски националисти, а у не-ким изјавама били су ипак повезани са државом – има-ли су овјерене руске пасоше. Простор не дозвољава да се обраде све контрадикторне изјаве специјалног тужиоца – небулоза (неразумљивих, мутних, нејасних, сметених изјава) има сијасет. Није јас-но шта је хтио да каже овај високопозиционирани де-пеесовац када се прсио „та-ликом јуначким”, када се по-зивао на „Бога као свједока”, или када је помињао некак-ве козаке, одреде јуришни-ка итд. За крунске свједоке Сашу Синђелића и Мир-ка Пају Велимировића Ђорђе Настић из Бомбаш-

ке афере био је права људи-на. Катнићев наступ на те-левизији остаће упамћен по смушености, сметености, „елоквенцији”, док говори за-теже - с муком изговара рије-чи као да их уривком вади. Специјални тужилац као да је нека данашња варијанта попа Мића. Питање се само намеће: „Аманати ђе научи тако/ Јесу ли те у Београд слали”. „Какав наук, такво и читање”, али и њему као и попу Мићу наук није потре-бан- поп зна напамет литур-гију, а Катнић ради оно што му се каже. Да закључимо, на основу оптужнице оваквог специјалног тужиоца судско вијеће Вишег суда са судијом Сузаном Мугошом изрекло је високе затворске казне ор-ганизаторима и учесницима „државног удара”. Што може у Црној Гори, нигдје другдје не може.

Плашиш ли се смрти? Не, страх ме је да ћу бити сувише жив да је се уплашим…

Како, сувише жив?! Она-ко, превише човјек, љут на оне што ће жалити моју смрт, глупаво ћу се молити за још минут… Па, није ли то нормал-но, зар не желимо сви још тај минут више?

Да, јер смо улудо прот-раћили све претходне па бис-мо тим минутом да се иску-пимо за све, или још горе - да протраћимо и њега, а можда га отимамо од некога ко би за-иста знао шта с њим?

Од кога отимамо? Наш живот је вријеме дато нама да га… Видиш, те заблуде се највише плашим, зато и ка-жем: страх ме је да ћу бити сувише жив да се уплашим смрти… Сасвим сигурно не можеш сувише мртав доче-кати смрт, тако да… Рекох ти, плашим се да ћу бити љут на оне што жале моју смрт јер то чине у немоћи да нађу разло-га да се радују мојем животу!

Не, мислим да управо то жале - живот! А, зашто жа-лити живот?! Зашто жалити нешто тако величанствено? Због смрти пуке?! Па, нор-мално је жалити, аман…

Нормално је толико ко-лико смо ми разрезали да јесте. Нормално је јер запра-во не жалимо живот већ оно здангубљено вријеме које смо се плашили да живимо вјерујући да увијек има још минут вишка… Чекај, не раз-умијем… Ни ја, признајем, и тога ме је понајвише страх! Чини ли ти се да смо поста-ли народ преплашен смрти, а некад смо јој се радовали? Радовали смрти?!

Не умирању, не мислим на то. То је ништаван трен, смр-

ти смо се радовали јер смо зна-ли живјети, а смрт је потврда да ниси улудо проживио… Да, јесмо донекле постали пре-плашени смрћу, слажем се… Е, зато умиремо! Умријети је трен, ништа, само наставиш тамо гдје си безличним живо-том застао и… Добро, а смрт је онда...? Смрт је оно кад неће улудо и преплашено рида-ти и нарицати, жалећи себе заправо! Сјећаш ли се онда када сам ти говорио да смо постали људи тишине, људи пристајања, људи који поку-шавају да заметну траг соп-ственој сјенки?

Да! Па, није ли то страш-није од смрти?! То је умирање! Свакодневно. Сваког часа! Сва-ким удахом! Сваким погле-дом! Сваком помишљу да ће за нама доћи неки бољи и дос-тојнији да живе животе. Зар није нормално вјеровати и жељети управо то? Није! На-равно да није, чак је и биједно жељети тако шта! Биједно је жељети да нас наслиједе бољи и достојнији?

Да! Биједно је вјеровати да не постоји ништа вредније од живота самог, а очекивати да за нама стасају неки који ће разумјети наш живот у тиши и страху а живјети свој дос-тојније неголи ми ове годи-не умирања…

Не разумијем баш?А, разумијеш ли зашто у

мрклој тмини, сами под сво-дом небеским разговарамо шапатом?! Схваташ ли да више чак не зазиремо од туђи-на већ од себе, а себи смо по-стали највећи туђини?!

Схваташ ли да се напре-жемо не бисмо ли у глувој тишини чули један другог, а тобож говоримо слободно о слободи?!

Умиремо, добри мој, сва-ком ријечју један другоме ко-рачамо ка рупи у коју ћемо ћутке лећи славећи „живот“…

***И ова прича опет води тамо

гдје нас свака одведе… Свака

само тамо води уколико за-иста желимо да за нама дођу неки бољи од нас, а како да буду бољи ако ће себе најприје морати да траже? Не оставља-мо им видике већ празнину, рупу, вртачу, потргане рите суштине у које ће морати да се повију као скитице сопстве-ног наслеђа… Престрого?

Волио бих да јесте, кунем ти се свиме волио бих да јесте, али докажи ми да гријешим?! Познајеш ме, знаш да паду ни-сам склон, барем не олако. Зар ти вјекови нису довољан до-каз?! Толико их је за нама, зна-чи да нисмо само народ уми-рања већ и нечега већег од тог?

Ту гријешиш, добри мој! За нама су године тишине, робо-вања проклетој тишини, а вје-кови с нама немају баш никак-

ве везе! Вјекове смо трампили, багателисали, проћердали као позајмљене новце па сад тињамо у данима умирања лажући се да смо тапијаши вјекова! Рођени смо као њи-хова дјеца али смо пожеље-ли да будемо пасторчад, па нам залуду позивање на њих…

Али, ми јесмо потомци тих предака. Не, ми смо даља фа-милија- најближима…

Дата нам је луча да вјеко-вима прошлим освијетлимо вјекове будуће, а ми смо се по-плашили видјевши сопстве-ну сјен и умјесто да пламе-ном освијетлимо васељену

запалили смо прадједов-ске шуме… А, шта смо дру-го могли да учинимо?! Шта је до нас?! Шта смо могли, шта?

Да се не дошаптавамо у ноћи, рецимо! Да не бјежимо у ноћ како бисмо проговорили надајући се да се нећемо по-знати у мраку и сјутра рећи једно другоме: „Е, сјећаш ли се онога од синоћ?“

Да се не присјећам вазда, јер присјећање ће и остати за нама, а не наслеђе!

Све смо могли и све може-мо! Морамо!

Да, сва прича води тамо гдје се не умире већ се смрћу смрт побјеђује - на пресвето Косово и Метохију!

Нема приче која не почиње Косовом и Метохијом и нема је која не завршава њиме!

”Да се не ради о слободи и животу људи и њи-хових по-родица, све

ово што смо видје-ли за ове двије годи-не „суђења” било би највећа спрдачина којој је тешко наћи равну

■ Схваташ ли да више чак не зазиремо од туђина већ од себе, а себи смо постали највећи туђини?! Схваташ ли да се напрежемо не бисмо ли у глувој тишини чули један другог, а тобож говоримо слободно о слободи

Гажење демократије

У ру бри ци „Став” об ја вљи ва ће мо за па жа ња и ко мен та ре о ак ту ел ним дру штве но по ли тич ким, кул тур ним и те ма ма од жи­вот ног зна ча ја. Ре дак ци ја за др жа ва пра во да не об ја ви тек сто ве у ко ји ма се не ко ври је ђа на вјер ској, на ци о нал ној и би ло ко јој осно ви. Та ко ђе, за др жа ва мо пра во на из вје сна скра ће ња, а текст не сми је би ти ве ћи од јед не и по стра ни це А 4 фор­ма та, од но сно до 4.000 ка рак те ра. Ко мен та ри вул гар не и увре дљи ве са др жи не не ће би ти об ја вље ни. Ру ко пи се и фо то гра­фи је не вра ћа мо. Тек сто ви об ја вље ни на овим стра на ма не из ра жа ва ју ну жно и став ре дак ци је. Ва ше ко мен та ре и ста во ве мо же те сла ти на и­мејл адре су: rs@dan.co.me. Рубрика „Став” неће излазити петком и суботом.

Ре дак ци ја

Пише: МихАило МеДеНицА

Пише: БоРиВоје ЋетКоВиЋ

Живим, дакле не постојим

14 у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

ДАН у Зетио Д го р и ц о м

На Скадарском језера кре-нуле су туре бродићима, обиласци историjских jез-гара, изнаjмљивање спорт-ске опреме и смjештаjа, али не и на зетској страни, каже Алекснадар Којичић, одбор-ник ПзП-а.

– Да ли jе разлог што jе Зета довољно развиjена, па нећемо да акомулирамо више новца и правимо конкурен-циjу Општини Бар, на чиjоj се териториjи превасходно одвиjа гро ових активности. Можда не желимо да имамо легалну лучицу, пристан или порат одакле би кретали ту-ристички обиласци. Можда би могли да се потрудимо и да опет имамо своjе регистра-циjе на пловилима, а да не ба-цамо десетине хиљада еура на регистрациjу у другим општинама. Не би било лоше ни да се направе неки догово-ри и аранжмани са НП Ска-дарско jезеро да од стотина хиљада еура од улазница коjе наплаћуjу, а да скоро ништа не ураде не врате у локалне средине, те да тачно одређе-

ни износ сваке године мора бити уложен у развоj локал-не заjеднице по приоритети-ма коjи они одреде – рекао је Којичић.

Он истиче да би локална самоуправа требала да по-могне предузетницима који би се бавили туризмом.

– Можда да се неко сjети да оснује туристичку орга-низацију, али која ће нешто радити, а не слутити да ухљебљење jош заслужних, а за тржишну утакмицу то-тално неспособних кадрова. Да се поради на обиљежавању археолошко-историjских ло-кациjа и споменика, или се среде и обнове старе куће или куле, направи етно обjекат или село. Можда да се орга-низуjу и бициклистичке ста-зе у околини jезера, или пjе-шачке туре до Бољесестре, Балшиног града.... Можда и нека адреналинска забава на води или да се неко сјети да направи оригиналне сувени-ре, или заштити и промови-ше зетски колач, приганицу – истиче Којичић. А.Д.

Због нерада власти нема пристана

АЛЕКСАНДАР КОЈИЧИЋ (ПзП) ОЦЈЕЊУЈЕ ДА ЛОКАЛНА ВЛАСТ НЕ КОРИСТИ СКАДАРСКО ЈЕЗЕРО

Александар Којичић

Гости уживали у филму

Извођач који ће радити во-довод за Бериславце биће по-знат током ове седмице. Како је казао извршни директор Водовода Филип Макрид то насеље је било приоритет Општини у оквиру Главног града - Голубовци.

– Приоритет је био да се уради комплетан дио између Бијелог Поља и Шушуње, од-носно насеље Бериславци и да они добију воду. Тендер је рас-писан и ових дана ћемо знати и извођача радова. Берисла-вци имају велики број ста-новника и имају велику по-требу за рјешавање проблема водоснабдијевања него друга насеља због тога што током зиме када су велике падавине поплави – рекао је Макрид.

Он је истакао да је Водовод

у сарадњи са Општином Го-лубовци у складу са могућ-ностима и буџетом општине рјешава проблем водоснаб-дијевања. Да Зета добије ка-нализацију још је рано.

– У овом тренутку већи дио Зете треба покрити са урбанистичким планови-ма и дефинисати страте-гију развоја канализационог система. Правити канализа-цију у Општини Голубовци, а не знати мјесто гдје се на-лазе постројења по мени не може бити. Прављење кана-лизације да ти главни колек-тори коштају 150 до 300 еура по метру било би затрпа-вање новца испод земље и не стављање га у функцију грађана – рекао је Макрид.

А.Д.

Бериславци ускоро добијају воду

ОШ „ЗАРИЈА ВУЈОШЕВИЋ” ПРОСЛАВИЛА ДАН ШКОЛЕ ТОКОМ СЕДМИЦЕ ОТВАРАЊЕ ПОНУДА ЗА ИЗВОЂАЧА

У Основној школи „Зарија Вујошевић,” из Матагужа, на специфичан начин прослави-ли су дан школе. Није било касичне прославе већ су пово-дом обиљежавања 110 година постојања припремили филм о овој васпитно-образовној ус-танови. Обиљежавању овог дана присуствовале су звани-

це које су допринијеле раду ове школе.

– На мало другачији на-чин прославили смо 110 го-дина постојања школе. При-премили смо лијеп филм који смо иначе, објавили и на нашој ФБ страници, као и на сајту – казао је Горан Пели-чић, директор школе. А.Д.

Филм за 110 година

Бољевићу плата 404 еура

Концерт оркестра Савеза слијепих

ОДБОРНИК ДПС-а ПРИЈАВИО ИМОВИНУ

ВЕЧЕРАС У КИЦ-у ЗЕТА

Одборник ДПС-а Миро-слав Бољевић Агенцији за спречавање корупције прија-вио је да је од редовног посла прошле године зарадио 4.848 еура, јер му је плата 404 еура. Као одборник у Скупштини општине у оквиру Главног

града - Голубовци за четири мјесеца прошле године зара-дио је 600 еура. Вози аутомо-бил „мерцедес”, потрошачки кредит је подигао у септем-бру прошле године и дуг је 3.000 еура. А.Д.

Публици у великоj сали КИЦ–а „Зета”, вечерас у 20 сати, представиће се оркестар Савеза слиjепих Црне Горе са десетак извођача. У програ-му ће учествовати Веселин Вуковић са композициjама „Свjетлост душе” која је химна Савеза слиjепих, Наступиће

Николина Араповић, Анђе-ла Драговић и Бранко Нико-лић. Пjесму „Фелицита” из-воде Николина Араповић, Анђела Драговић и Боjана Оташевић. Пјеваће и Мило Кастратовић и Ранко Магов-чевић.

Улаз је бесплатан. А.Д.

СТАНОВНИЦИ И ОДБОРНИЦИ СМАТРАЈУ ДА ЛОКАЛНА ВЛАСТ НЕ ТРЕБА ДА СЕ ХВАЛИ ОБИЛАЗНИЦОМ КОЈУ НАЈМАЊЕ КОРИСТЕ ЗЕЋАНИ

Милиони за булевар, а Зета у споредним улицама

■ Уз булевар од Забјела до Бијелог Поља, чија је реконструкција почела давне 2009. године, живи мали дио становника, већина је у споредним улицама пуним рупа

У Општини у оквиру Главног града - Голубовци кад год им се укаже прили-ка као посебан домет у раз-воју истичу реконструкцију магистрале кроз Зету. Ради се иначе, о 15-ак километара од Забјела до Бијелог Поља, а ре-конструкција је почела давне 2009. године. Потрошено је на десетине милиона еура и за све ове године уочи избо-ра сјекле су се црвене траке на зетском булевару. Поглед функционери нијесу скрета-ли ни лијево ни десно јер да јесу видјели би уске локалне путеве пуне рупа. Уз булевар живи мали дио становника, већина је у споредним ули-цама. А међу споредним има „спореднијих” у којима живе политички неистомишљени-ци у односу на власт.

У смислу пропалих путева предњаче Матагужи.

– Не зна се који је пут кроз наше насеље гори. Рецимо пут од центра Матагужа ка

језеру је у хаосу. Све је пре-копано и уништено. Главни пут су крпили пар пута и то траје мјесец дана и опет про-падне. Исти случај је и са пу-тем десно поред одлагалишта за биљни отпад који прола-зи поред моје куће. Асфалт је „поједен” на четири мјеста и до сада га нико није ни на-

суо. Рупе су појеле асфалт и у улици иза продавнице, гдје су рупе толике да се једва може проћи. Ових дана су се напу-ниле водом и не могу се видје-ти. Неко ће без точка да оста-не ко не зна у каквом су нам стању улице – каже Мацо Гр-бавчевић, мјештанин Мата-гужа.

Одборница СНП-а у Скупштини општине Голу-бовци Слађана Калуђеровић казала је да кад се покрене питање изградње и рекон-струкциjе путева, зетским властодршцима су пуна уста хваљења обилазницом, иако jе свима jасно да циљ њене из-градње ниjе имао везе са рjе-шавањем проблема Зећана. Она истиче да док се стигне до булевара Зећани, нажалост, користе руиниране улице.

– Стандардно се прили-ком реконструкциjе улица размишља о политичкоj при-падности становника, а уочи избора почиње крпљење рупа гдjе се направи процjена да ће то дониjети политичку ко-рист. Тако су путеви коjи воде ка кућама ДПС функционе-ра на завидном нивоу, док jе већина осталих „украшена” рупама разних величина или крпљавинама – каже Калуђе-ровић.

Општински функционе-ри прихватали су такав од-нос чуваjући фотеље, приви-легиjе и стављаjући коверте у џепове, каже она.

– У чувању своjих интере-са су дефинитивно непрева-зиђени, надмашили су депе-есовце из циjеле Црне Горе, али зато кад jе у питању ин-терес људи коjе би требало да представљаjу, мањи су од маковог зрна – каже Калуђе-ровић.

А.Д.

Уништени путеви кроз Матагуже

Наставља се реконструкција пута од скретања за Средњу школу у Голубовцима ка Трешњици, али само у дужини од 200 метара. Тај дио пута затворен је за саобраћај, а уколико временски услови дозволе радови ускоро почињу.

– Испројектован је био дио од школе до рас-крснице гдје се продају дрва и то су двије фазе у питању. Одрадили смо први уговор и дио другог. Сад је остало још 200 метара од другог уговора да се заврши и онда смо све одрадили. Само ћемо да допунимо тих 200 метара, јер смо раније од-

радили 560 метара. Толико је пара било и радимо према њима. Тада није био готов пројекат без за тај дио, па смо морали стопирати радове и сада их настављамо. Сад је урађен пројекат за 1.700 метара, али ми немамо пара по овом уговору без за тих 200 метера. Вјероватно ће бити расписан тендер да се настави – кажу у Технопуту.

У току су припремни радова.– Сад су у току припремни радови, односно ук-

лањање шибља. Након тога почињемо са широким ископима – каже у Технопуту.

Реконструкција 200 метара пута Голубовци-Трешњица

15у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 . од го р и ц ом

Вечерас у градуБи о скоп Си не плекс

– те ле фон за ин фор ма­

ци је 020 414 424

Дворац Петровића­

Изложба Немање Нико-лића

Умјетнички па-виљон ­ Изложба „Ин­

стуиције” ауторке Вирџиние Чихота из

Зимбабвеа

Перјанички дом­ Из­

ложба Мирјане Марсе-нић Вујовић

Му зеј Мар ка Ми ља­

но ва– Отворен за посје­

тиоце

дежурне службеПозив у хитним ситуацијама 112Полиција 122Ватрогасци 123Хитна помоћ 124Тачно вријеме 125Телеграми 126Сигурност на мору 129СОС број за жртве трафикинга 116-666

информације о бројевима претплатника и CALL центар

Универзална служба за информације 1180Црногорски Телеком - Call центар 1500Пријава сметњи 12711Теленор - Call центар 1700Пријава сметњи 12769 М:тел - Call центар 1600Пријава сметњи 12768Радио-дифузни центар пријава сметњи 12712Telemach - Call центар 1800Пријава сметњи 12755Орион Телеком пријава сметњи 12777

сервисне службеЕлектродистрибуција 633-979

Водовод 440-388Агенција за становање 623-493 067/266-663Чистоћа 625-349Погребно 662-480Погребне услуге „Лазовић” 067/283-991

поЗовитеДом наде - ванбрачне мајке 646-090 069-077-023Пријава корупције 020-245-666Сигурна женска кућа 069-013-321ЈУ Какарицка гора 611-847и СОС инфо о третмануболести зависности 0800-82-000СОС-за жене и дјецу жртве насиља 232-253СОС-за жртве насиља у породици 080-111-111Временска прогноза 044-600-200 Царинска отвор линија 080-081-333Центар за зашт потрош 244-170Управа за антикорупцијску иницијативу 234-396 РДЦЦГ-квар на репетиторима 408-021

апотекеКрушевац (дежурна) 241-441Апотека М С (нон-стоп) 225-444Рибница 627-739

Сахат-кула 620-273"Радовић" 238-633"Лијек" 633-767"Бона фидес" 264-497"Подгорица" 230-798"Медеонфарм" 248-922"SANATHEA" 248-677Свети Лука 272-303

болницеКлинички центар 412-412Дјечја 412-412

домови ЗдравЉа Call центар 19816

ветеринарске станице"Монтвет" 625-713Јавна вет станица 645-300"Анимавет" 641-651

такси службе„Наш такси" 19709"Ало такси" 19700"Хит такси" 19705

"Бум такси" 19703"Лукс" 19706„Ред такси” 19714„Екслузив” 19721„Сити такси” 19711

инспекцијеУправа за инспекцијске послове 234-421Комунална инспекција 067-245-799Комунална полиција 067- 002 -005

Хотели"Костас" 610-000"Холидеј" 611-411"Подгорица" 402-500"Амбасадор" 272-233"Европа" 623-444"Ловћен" 669-201"Амбијент" 235-535”Хотел М” 670-111

редакције 481-529 481-520

Радио "Д" 481-560Радио "Д плус" 481-570Маркетинг "Дана" 481-555

020

ПРЕДСЈЕДНИК ФОНДА ЗА РАЗВОЈ КУЧА „МАРКО МИЉАНОВ” РАДОМИР ПРЕЛЕВИЋ НАЈАВЉУЈЕ ДА ЋЕ ПОДРЖАТИ ИНИЦИЈАТИВУ

да везиров буде братоножићки мост

■ Везиров мост добио је име по турском поглавару Мехмед-паши Бушатлији по чијем је наређењу рађен, али од братоножићке имовине, па би тако требало и да се зове, рекао је Радомир Прелевић

Везиров мост требало би преименовати у Братоно­жићки мост у славу стварних градитеља и подржаћемо тај предлог, каже Радомир Пре-левић, предсједник Фонда за развој Куча „Марко Миљанов”.

– Представници Брато­ножића требало би да упу­те такав предлог Савјету за давање предлога назива на­сеља, улица и тргова. Дуго већ то помињемо и желимо да дамо званичан предлог. Мост који се зове Везиров, на ријеци Морачи, добио је име по тур­ском поглавару Мехмед­па­ши Бушатлији по чијеме је наређењу рађен, а од брато­ножићке имовине – рекао је Радомир Прелевић.

Једно вријеме мост је звао и по народном хероју Ваку Ђуровићу, а Прелевић сматра да је према Братоножићима учињена неправда јер је мост назван по везиру који је поха­рао то племе у 18. вијеку.

– Тај мост је направљен му­ком братоножићком и куч­

ком. Данак су платили по­готово Братоножићи, прво су им побили четири глава­ра код Сахат куле, а онда им одузели имање и стоку и од те муке је направљен Вези­ров мост – рекао је Прелевић.

Предлог да се промијени назив осим Фонда за развој Куча подржаће и Удружење „Војвода Радоња Петровић”.

– Предлажем да се Бра­

тоножићи организују, на­праве предлог који ће упу­тити Савјету за давање предлога насеља, улица и тргова Скупштине Главног града, а Фонд за развој Куча „Марко Миљанов” и удру­жење „Војвода Радоња Петро­вић” ће потписати тај предлог заједно са њима – саопштио је Радомир Прелевић.

Везиров мост који спаја

обале ријеке Мораче између Малога брда и Горице, по­везује насеља Момишићи и Загорич, грађен је од 1775. до 1778. године. Рушен је током ратова и неколико пута рено­виран. По предању, креч за градњу загасиван је умјесто водом јајима и у таквом стању је морао остати три године да сазри, па је тек употребљаван за зидање. У.С.

Везиров мост

Насеља без струјеЗамијењена расвјета

ЕКИПЕ ЦЕДИС-а РАДЕ ЕЛЕКТРОМРЕЖУ

НА МОСТУ ЖРТАВА 5. МАЈАЕлектричари ће данас бити на неколико локација у граду. Због тога ће без на­пајања електричном енер­гијом бити Еластик, Сади­не, Сјенокос, Дајбабе, Дахна, Ботун.

Безнапонско стање трајаће од осам до 15 сати. У истом интервалу струју неће имати зграде на Улици 27. марта и Радосава Бурића. Без струје данас ће бити и дио Вранића и Ибричевине, као

и улице Зетског одреда, Др Ника Миљанића и Сараjев­ска. Потрошачи ових насеља струју неће имати од девет до 15 сати.

Како су саопштили из ЦЕ­ДИС­а електричари су сва­кодневно на терену како би обезбиједили квалитетније напајање електричном енер­гијом. Они су навели да у слу­чају лоших временских усло­ва радови ће бити одложени.

А.Д.

Екипе градског преду­зећа Комуналние услуге ре­конструисале су jавну расвjе­ту на мосту Жртава 5. маjа, гдjе су замиjењена четири стуба jавне расвjете са но­вом савременом ЛЕД расвjе­том и на таj начин поред сао­браћаjнице освиjетљена jе и пjешачка стаза.

Из предузећа су саопш­тили да је у току и рекон­струкциjа jавне расвjете на Кривом мосту, код Титекса, гдjе ће бити замиjењено де­вет жељезних стубова са но­вим стубовима на коjима ће такође бити постављене ЛЕД свjетиљке.

У.С.

Нови наплатни пунктГрадско предузеће Чис­

тоћа отворило је наплат­ни пункт у ПЦ Гинташ, гдjе грађани убудуће могу ре­гулисати своjе обавезе по основу услуге одвоза и депо­новања комуналног отпада.Радно вриjеме пункта jе сва­ког радног дана од 7 до 14 сати и суботом од 7 до 12 сати, а па­

уза jе од 10 до 10.30 сати.Грађани могу рачун пла­

тити код инкасантске службе Чистоће или на наплатним пунктовима у улицама Окто­барске револуциjе, Зетских владара, у тржним центри­ма Форум и Базар, на шалте­рима Поште или на жиро ра­чун предузећа. У.С.

РАЧУНЕ ЗА ЧИСТОЋУ МОЖЕТЕ ПЛАТИТИ У ПЦ ГИНТАШ

Јавна предшколска уста­нова „Ђина Врбица” данас ће објавити конкурс за упис дје­це у вртиће за наредну школ­ску годину. Васпитачи у васпитним јединицама доку­ментацију ће примати од 15. маја наредних 15 дана. Како је казао Вук Станишић, ди­ректор установе сва дјеца ће бити уписана.

– Поступићемо по прин­ципу једнаких шанси и омо­гућити свој дјеци да буду обухваћена предшколским васпитањем и образовањем. Упис почиње 15. маја у вас­питној јединици „Драган Ра­дуловић” на Старом аерод­рому за новоуписану дјецу. На три шалтера од осам до 15 сати родитељи ће моћи пре­дати документацију. Дјеца која већ похађају васпит­не јединице наше установе обнављају уговор у васпит­ној јединици у којој борави дијете у времену од шест до 14 часова – рекао је Вук Ста­нишић.

Станишић наводи да је не­опходно попунити захтјев за упис дјетета који се преузи­ма са званичног сајта устано­ве или на шалтеру.

– Од документације је не­опходна копија извода из матичне књиге рођених, а за кориснике материјалног

обезбјеђења потребна је по­тврда Центра за социјални рад, или доказ уколико је у питању самохрани родитељ, те рјешење за дјецу са теш­коћама увразвоју. Поред те документације неопходно је и потписати уговор на лицу мјеста приликом уписа – ре­као је Станишић.

Директор ЈПУ „Ђина Вр­бица” истиче да родитељима дјеце која већ похађају вртић није потребна копија извода, већ само да продуже уговор.

Он наводи да потврда од изабраног љекара није по­требна за упис дјеце, већ да је неопходна тек у септем­бру кад почну да похађају васпитну јединицу.

А.Д.

Примиће сву дјецуЈПУ „ЂИНА ВРБИЦА” ДАНАС ОБЈАВЉУЈЕ

КОНКУРС ЗА УПИС У ВРТИЋЕ

Вук Станишић

Радомир Прелевић

16 у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .Региони

КОТОР – На тендеру за сје-чу палми обољелих од „црве-ног сурлаша” најповољнију понуду дало је предузеће „Екоплант” из Подгорице, које је имало обавезу да посје-чена стабла уклони и дисло-цира на одређену локацију. У општинском Секретаријату за заштиту природне и кул-турне баштине кажу да је због лошег времена дошло до застоја започете акције јер је исти посао, упоредо са уклањањем у Котору, рађен и у Тивту и Херцег Новом. Како је „Скала” радију рекла Бојана Петковић, секретарка Секре-таријата, поступак уклањања палми много захтјевнији по-сао од њиховог резања.

– „Екоплант” је одсјече-не дјелове стабла остављао

поред, и у контејнерима, на свим локацијама гдје су сјекли палме, што је недо-пустиво и опасно, јер стабла палми убачена у контејне-ре стварају проблем у раду камиона за претовар смећа, проузрокује кварове у преса-ма камионима као и на реци-клажном постројењу – упо-зоравају из ЈКП Котор.

На питање ко одлаже дебла у контејнере и поред њих, Петковићева каже да то раде грађани јер не могу да чекају да фирма обави до краја посао који је добила на тендеру. Она је апеловала на грађане да то више не чине вјерујући да ће све посјече-не палме бити на прописан начин одвезене и третиране.

Б.М.

МЈЕШТАНИ СЕЛА СТОЖЕР ПЕТИЦИЈОМ МОЛЕ ОПЕРАТЕРЕ ДА ПОЈАЧАЈУ ПРИЈЕМ МОБИЛНЕ ТЕЛЕФОНИЈЕ

Сигнал имају самошетајући по брдима

■ У засеоку Борјанички крш постоји идеална локација за репетитор, нека дођу и обиђу терен, а ми ћемо са своје стране помоћи све што буде потребно само да имамо сигнал, каже Рајко Варагић

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Мјешта-ни села Стожер, које је од Бије-лог Поља удаљено око 50 ки-лометара и налази се на 1.500 метара надморске висине, јуче су упутили петицију на адресу оператора мобилне те-лефоније Теленор и Телеком са молбом да, како су навели, конално добију нормалан и сталан сигнал. Један од пот-писника петиције Рајко Вара-гић каже да се потписало 50 мјештана који већ годинама због лошег сигнала мобилне телефоније муку муче са ост-варивањем комуникације са својима који су расути свуда по свијету.

– Ова два мобилна опера-тера су заступљена у нашем селу и скоро свака кућа, од ових 30-ак домаћинстава ко-лико је остало овдје да живи, преко њихове мреже има везу са својим најближима. Ипак, годинама нијесмо у стању да имамо нормалан сигнал, иако смо више пута апелова-

ли и тражили да се тај про-блем ријеши. Сада смо и пети-цију потписали, не да некоме пријетимо или радикализује-мо своје понашање, већ да их на неки начин натјерамо да нас озбиљно схвате и појачају сигнал како бисмо могли да нормално разговарамо пре-ко мобилних телефона. Пети-ција је упућена преко Мјес-не заједнице Коврен којој припадамо – каже Варагић у разговору за „Дан” и додаје да мјештани Стожера губе пуно времена шетајући окол-

ним брдима како би негдје ухватили сигнал и „чули за здравље својих најмилијих”.

– Покривеност нашег села сигналом мобилних операте-ра скоро да је никаква. Зато их молимо да заједно са другим надлежним установама пре-дузму све, односно уложе до-датне напоре, да се пронађе адекватно рјешење како би село Стожер и његови жи-тељи коначно имали нормал-ну мобилну везу са остатком свијета и да одахнемо – исти-че Варагић.

Каже да на подручју села постоје идеална мјесто да се поставе репетитори. Каже да је таква локација у засео-ку званом Борјанички крш, до којег постоје пут и струја.

– Нека дођу и обиђу терен. Ми ћемо им са своје стране по-

моћи све што буде потребно. Само нека нам омогуће да имамо сигнал, а не да смо од-сјечени од свијета. Понављам, у селу је највише старих и бо-лесних, па смо онемогућени када треба да зовемо за помоћ и немоћно гледамо наше ста-ре како се муче или их, како је ко је у стању, транспортује-мо до града – наводи Варагић.

У овом селу које је не тако давно бројало преко 300 до-маћинстава а школа имала стотинак ђака данас је друга прича. Остала су скоро све ста-рачка домаћинства, а у школи су само два ученика. Пут до села у лошем је стању, односно асфалтни застор је услед не-одржавања тотално пропао, па му је неопходна хитна са-нација.

М.Н.

Поглед на село Стожер

Рајко ВарагићПотписи мјештана

Стожера

■ Боја Петковић је апеловала на грађане да посје-чене палме не остављају у контејнере, јер ће све оне бити на прописан начин одвезене и третиране

Грађани дебла бацају у контејнере

АКЦИЈА УКЛАЊАЊА ОБОЉЕЛИХ ПАЛМИ ЗАСТАЛА ЗБОГ ЛОШЕГ ВРЕМЕНА

Уклањање остатака палми

Волонтирало 40 ђака„АКЦИОНИ ДАН” УЧЕНИКА ДВИЈЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ

БИЈЕЛО ПОЉЕ – Око 40 бјелопољских средњошко-лаца радило је код шест ло-калних послодаваца у оквиру пројекта „Акциони дан”, који реализује Унија средњошко-лаца уз подршку СХЛ фонда-ције из Берлина. Млади из Гимназије „Милоје Добраши-новић” и Средње електро-еко-номске школе прилику да раде добили су у Општини Бијело Поље, Центру за кул-туру, Дневном центру „Тиса”, Дому старих, Водоводу Бист-рица и фирми МДК.

Локални координатор пројекта Милош Баошић казао је да је акција била ус-

пјешна.– Акција је крунисана тиме

што су сви послодавци били задовољни волонтерским радом ученика. Имали смо константну сарадњу са свим послодавцима и обилазили смо их током дана. Послода-вци ће ученицима уплатити дневницу у износу од десет еура на рачун Средњешкол-ског фонда, а претходно су се волонтери одрекли те суме новца.Надам се да ће проје-кат прерасти у традицију, и да ће наредних година бити још већи број заинтересова-них послодаваца и волонте-ра – додао је Баошић. М.Н.

Савјет од девет чланова ХАСАН ЏОГОВИЋ НОВИ ПРЕДСЈЕДНИК МЗ ЛАХОЛО

БИЈЕЛО ПОЉЕ – На кон-ститутивној сједници Савје-та Мјесне заједнице Лахоло за предсједника је изабран Хасан Џоговић. Остали чла-нови су Рамо Мујановић, Ре-фик Мујановић, Хамид Шу-курица, Пајазит Шукурица, Љубиша Фемић, Ахмедин Баховић и Јакуп и Расим Ша-

бовић. Сједници су присуство-вали и предсједник СО Бије-ло Поље Абаз Диздаревић, секретарка Секретаријата за локалну управу Саида Чикић као и Мустафа Бекташевић, савјетник у сарадњи са мјес-ним заједницама. Договорен је план и програм рада за на-редни период. М.Н.

Конгрес ЈКПЦГ

У ПЛУЖИНАМА 18. МАЈА

ПЛУЖИНЕ – У Плужи-нама ће 18. маја бити одр-жан Трећи конгрес Југосло-венске комунистичке партије Црне Горе. Основна тема кон-греса су најновији друштве-но-политички процеси у Цр-ној Гори а и шире. Конгрес ће усвојити и посебну резолу-цију о потреби очувања ци-вилизацијских вриједности социјализма. Биће изабран централни комитет, а на по-себној сједници, према ста-туту, предсједништво, пред-сједник и секретар. Б.Б.

У ОРГАНИЗАЦИЈИ МЕЏЛИСА ИСЛАМСКЕ ЗАЈЕДНИЦЕ БИЈЕЛО ПОЉЕ КОД ЏАМИЈЕ У БИОЧИ

Рамазански ифтар за 220 вјерникаБИЈЕЛО ПОЉЕ – Код џа-

мије у Биочи прије двије ве-чери уприличен је ифтар за више од 220 вјерника, који иначе посте током празника Рамазана. Поред домаћина, овом скупу је присуствовао и велики број имама Меџли-са исламске заједнице Бијело Поље са својим џематлијама, као и џематлије из Петњице, Берана и Плава.

Након ифтара присутнима се дерсом-бесједом обратио Енис еф. Климента, имам џамије у Вршеву (Меџлис Исламске заједнице Петњи-ца), а јемек дову је проучио Адмир еф. Зекић имам Ра-

совске џамије.Дружење је настављено

клањањем теравих намаза, а предводио га је Алем еф.

Мусић из Плава, који је овог Рамазана ангажован у бјело-пољском Меџлису.

М.Н.

Ифтар у Биочи

Варагић каже да имају проблема и са напајањем електричном енергијом јер струја, која није јаког напона, често нестаје.

– Чим почне јача киша или дуне вјетар, то је знак да остајемо без струје – каже Варагић, додајући да је мрежа дотрајала и да то представља велики проблем.

– Пуно је дрвених стубова, који су најчешће трули, а доста њих је и сломљено. Неки су поткочени, а неки везани канапом како би могли усправно да стоје. Када зовемо људе из Електродистрибуције они дођу доста брзо и отклоне квар, али чим се вријеме погорша струја опет нестане, и тако у круг – наводи Варагић.

Струја нестане чим дуне јачи вјетар

17у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 . Региони

ТРАДИЦИОНАЛНИ ДЈЕЧЈИ МАСКЕНБАЛ ПО 16. ПУТ ОДРЖАН НА ЦЕТИЊУ

Свако дијете учесник добило поклон ЦЕТИЊЕ – Велики тра-

диционални дјечји маскен-бал који је по 16. пут окупио више стотина малишана из цијеле Црне Горе одржан је у суботу, 11. маја, на Цетињу. Веселу поворку предводи-ла је Градска музика из Ко-тора, „Фештађуни“ из Будве и „Машкарада“ из Тивта. На-

кон дефилеа у хотелу „Гранд“ услиједио је маскенбал гдје је забава трајала до касних по-подневних сати. Организатор маскенбала Златко Латковић каже да су поносни јер је Це-тиње угостило више од хиља-ду људи.

– Улице су биле препуне наших суграђана и туриста

који ће овако лијепу слику из нашег града пронијети ши-ром свијета. Наше припреме за овај догађај трајале су од фе-бруара и уродиле су плодом – задовољан је Латковић.

Цетињски дјечји маскен-бал специфичан је и по томе што се не додјељују награде

само за прва три мјеста, већ свако пријављено дијете до-бија поклон. Подршка мани-фестацији стигла је од Прес-тонице Цетиње, ЛТО, хотела „Гранд“, ЦКБ и Ерсте банке, као и од бројних компанија, предузећа, умјетника и поје-динаца. З.П.

Учесници маскенбала

Матуранти дали крвАКЦИЈА У СРЕДЊОЈ СТРУЧНОЈ ШКОЛИ

БАР – Матуранти Средње стручне школе из Бара учествовали су, заједно са професорима, у традицио-налној акцији добровољног давања крви, коју организује ДДДК „Лука Бар” у сарадњи са Општинском организа-цијом Црвеног крста, ДДДК „Жељезничка станица Бар” и Заводом за трансфузију крви барске болнице.

Предсједник ДДДК „Лука Бар” Божо Јоличић истиче да је задовољан одзивом, као и да је, од пријављених 29, крв дало 19 младих давалаца.

– Задовољни смо резулта-тима акције. Укупно се, у гим-назији, Економској и Средњој стручној школи, пријавило 107 младих људи. Прикупи-ли смо 68 јединица крви, а ови млади људи положили су испит из хуманости – ис-

такао је Јоличић, додајући да су, уз ученике, крв дали и про-фесори ових образовних ус-танова.

Д.С.

Са акције у Средњој стручној школи

ХЕРЦЕГ НОВИ – Обилне падавине нису успјеле да у недјељу покваре план НВО Руке, која је организовала манифестацију „Примаве-ра”. Стађунска фешта одр-жана је у Градској кафани и окупила је око 30 излагача и више од 40 учесника за дона-торским столом. У сарадњи са Фондацијом „Ива Бије-лић” овог пута прикупља-на су средства за лијечење Луке Милише из Бијеле. Ни посјетиоци традицио-налних стађунских фешти НВО „Руке” нису одустали, па је обогаћени, едукатив-ни, забавни, гастрономски програм у славу здравих стилова живота и прољећа, у славу заједништва и хума-ности, креативности и пре-дузимљивости једногласно оцијењен као веома успио. Зачинско, самоникло јести-во и љековито биље замири-сало је у сланим специјали-тетима, трешње и јагоде у слатким. Да све протекне ве-дро побринуле су се мажо-ретке клуба „Лили”, а све

здраво презентација зум-бе. Заблистале су радиони-це и експонати из Артквар-та, а да све протекне у у духу бриге о природи побруну-ла су се неформална удру-жења „очисти.ме” и „Не ба-цајте боце”.

Према ријечима пред-сједнице НВО Руке Маје Ерењи Хербраун, одзив је добар, а организатори и до-маћини из Градске кафане показали су добру вољу, фле-ксибилност и предусретљи-вост.

– Неформала група грађана „ОчистиМЕ” при-премила је презентацију теме о загађености, реци-клажи, са посебним освр-том на забрану употребе пластике за једнократну употребу. Они су приказа-ли и примјере алтернатив-них метода за амбалажу – истакла је Хербраун.

Нагласила је да јој је дра-го што фешта сваке године расте, а што је ове окупила учеснике из Боке, Подгори-це, Бара и Никшића. K.М.

Примавера окупила 30 излагача

УПРKОС KИШИ, НВО РУKЕ УСПЈЕШНО ОРГАНИЗОВАЛА СТАЂУНСKУ ФЕШТУ

Све мирисало на прољеће

ИЗ КОЛАШИНСКОГ ОДБОРА СНП-а САОПШТИЛИ ДА НЕ ТРЕБА ДОЗВОЛИТИ ГРАДЊУ ВОЈНЕ БАЗЕ У ЕКОЛОШКОЈ СРЕДИНИ И ПОРУЧИЛИ

Даље руке од Сињајевине ■ Данашњи властодршци могу понекад да ослушну и вољу народа и њихово мишљење, па,

умјесто вјечитих критика, да доживе и једну похвалу –„послушали су народ”, наглашава Ми-одраг Булатовић

КОЛАШИН – Из кола-шинског одбора Соција-листичке народне партије саопштили су да се по-следњих година, нажалост, град на Тари трансформише из еколошке у контаминира-ну средину. Потпредсједник Општинског одбора СНП-а Миодраг Булатовић каже да се сада еколошки чиста Сињајевина претвара у војну базу, а суза Европе – ријека Тара – у фекалне воде.

– Ако тако треба да изгле-да Колашин и у будућности, јасно је да будућности у Ко-лашину нема – констатује Булатовић и додаје да се др-жава на тотално погрешан и немаран начин опходи пре-ма природним богатствима на којима би нам позавидје-ла већина свјетских земаља.

– Богатства на терито-рији Колашина је неопход-

но валоризовати на најпри-роднији начин, на опште задовољство и грађана и државе, и у циљу очувања биодиверзитета какав је данас. У последње врије-ме чујемо обећања како ће војска побољшати путну ин-

фраструктуру у случају из-градње војне базе на Сињаје-вини, локалитет „Савина вода”. Они из чијих уста про-лазилазе таква обећања не разумију да све и да се до тог локалитета изради најбољи могући пут, тај пут ће води-ти до војне базе која није од интереса никоме, док ће и овај пут у тренутно ката-строфалном стању водити до наше прелијепе Сињаје-вине, наше дједовине и на-шег вјековног огњишта. Не треба нама ни ваш пут ни ваша војна база. Војне базе и такве путеве правите у свом дворишту, не у нашем – поручује Булатовић и на-глашава да ако је додвора-вање страним војним ор-ганизацијама битније од очувања наше средине, на-шег здравља и мира, онда треба заиста да се запита-мо колико се становник било којег краја Црне Горе пита уопште и за шта.

– Данашњи властодршци могу понекад да ослушну и вољу народа и њихово миш-љење, па да, умјесто вјечи-тих критика, доживе и једну похвалу – „послушали су на-род”! Алтернатива за Сињаје-вину не постоји, слажемо се, јер ми другу алтернати-ву и немамо. Поред природ-них богатстава, Сињајевина представља и један велики културно-историјски дра-гуљ. Сињајевина као војна база није она планина која чува предања, Сињајевина о којој се са сјетом причају приче, историјске прилике и неприлике.

Ништа не може замије-нити наша водоизворишта, наше катуне, наше пашња-ке, наше домаће производе, наш мир и наше здравље. Зато, руке даље од Сињаје-вине – наглашава Булатовић и поручујемо „Видимо се 19. маја на Сињајевини!”.

J.Ш.

Савино језеро на Сињајевини

На Сињајевини у катуну Округљак код Цркве Ружице у недјељу, 19. маја, одржаће се велики протест са којег ће се затражити да Министарство одбране одустане од намјере да на тој планини гради војни полигон.

– Желимо да обавијестимо јавност да ће се, у организацији освијешћених и слободних грађана општина Колашин, Мојковац, Шавник, Даниловград, Бијело Поље и Жабљак, дана 19. маја у 12 часова на Сињајевини, на простору катуна Округљак, испред Цркве Ружице одржати протестни скуп са кога ће се, са простора који је дио планираног војног полигона или се налазе у непосредној близини, упутити жесток и јасан протест и противљење грађана, НВО, спортских и планинарских друштава, ловачких, еколошких и природњачких удружења, представника власти општина чији грађани користе Сињајевину, ресорних министарстава, независних интелектуалаца, студената и свих других грађана љубитеља природе и конзумената здравог начина живота о намјерама милитаризације Сињајевине – поручили су организатори.

Протестни скуп заказан за 19. мај код Цркве Ружице

Миодраг Булатовић

Цетињски дјечји маскенбал

18 у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .Региони ДАН у Никшићу

Мјештани Жупе ник-шићке ново окупљање за-казали су за 16. јун, до када очекују детаљније информа-ције о реализацији захтјева које су надлежним у општи-ни и држави доставили у мар-ту. На збору, који су одржа-ли прије два дана у мјесном центру, предсједник Савје-та Жупе Драгољуб Радуло-вић обавијестио их је да им веће активности слиједе по питању за њих најважнијег захтјева који се односи на располагање концесионим средствима. За последње двије године по том основу државном буџету је уплаће-но 2,5 милиона еура за руд-но богатство које је одвезено из Жупе.

– То нам је једно од ос-новних питања, концесије су сигурност за наше мјес-то. Са Владом то морамо да прецизирамо, и то до сре-дине мјесеца. Нас новац не интересује, али нас интере-сују пројекти који од тог нов-ца морају да се реализују на подручју Жупе, па свиђало

се то некоме или не – иста-као је Радуловић.

Међу најважнијим захтје-вима Жупљана је и рекон-струкција главног пута, која би требало да почне крајем мјесеца. Радуловић је казао да је Општина за дионицу од Рубежа до бране у Ливе-ровићима, дугу око шест ки-лометара, урадила пројекат и расписала тендер за који је понуду доставила само фир-ма „Механизација и програ-мат”. За преостали дио до Моракова фирма Унипром метали изразила је спрем-ност да учествује. Са општи-ном су договорили асфалти-рање улица у неколико села, наставиће се радови на водо-воду за Блаце Мораковске, а за водоводе у Горњим Кути-ма, Облатном и Заграду за-хтијеваће помоћ Министар-ства пољопривреде.

За расвјету у Старом Селу и Југовићима новац је обез-бијеђен, радови ће почети кад се стабилизују времен-ске прилике.

Б.Б.

Главни захтјев су концесије

МЈЕШТАНИ ЖУПЕ НИКШИЋКЕ НОВО ОКУПЉАЊЕ ЗАКАЗАЛИ ЗА 16. ЈУН

Са недавно одржаног збора становника Жупе

НАРОДНА КУХИЊА У ГРАДУ ПОД ТРЕБЈЕСОМ НАЈВЈЕРОВАТНИЈЕ ПОЧИЊЕ СА РАДОМ КРАЈЕМ ЈУНА

За бесплатан оброк тренутно 87 пријављених

■ Упркос томе што им је пријеко потребна помоћ, за долазак у народну кухињу по бесплатан оброк веома мали број наших суграђана се одлучује, истиче Константина Мараш

Неповољне временске прилике узрок су због ког НВО „Извор живота” још није успјела да заврши адап-тацију просторија за На-родну кухињу за социјално угрожене Никшићане. Радо-ви су у току, а директор ор-ганизације Константина Мараш истиче да очекују да ће крајем јуна почети са дијељењем бесплатних об-рока. Иако се о кухињи го-вори већ мјесецима, а број корисника материјалног обезбјеђења породице (МОП) се, према извјештају Центра за социјални рад, повећава, Никшићани се веома теш-ко одлучују за такав вид по-моћи.

– Капацитет кухиње је до 200 оброка дневно, а ми тре-нутно имамо 87 пријавље-них корисника. Спискове, који још нијесу коначни, со-цијално угрожених прегле-да Центар за социјални рад, а наша организација обила-зи те породице и разговарамо са њима. Упркос томе што им

је пријеко потребна помоћ, веома мали број њих се од-лучује за долазак у народну кухињу по бесплатан оброк – истакла је Мараш.

МОП-а на подручју Ник-шића у децембру је користи-ло 1.375 породица, у којима је 4.385 лица. Центар за социјал-ни рад прошле године је из сопствених средстава испла-тио 949 једнократних новча-них помоћи у укупном изно-

су од 60.589 еура и 50 помоћи у храни, вриједности од 1.551 еуро. У прошлој години за по-требе сахране 60 лица која су била корисници неке од по-моћи те установе исплаћено је 21.643 еура.

– Код нас је укоријење-на традиција да је срамота тражити ако немаш, и ми смо се у то увјерили током обиласка породица. Најте-же то прихватају млади ро-

дитељи, који су способни да раде и зараде али им се не пружа могућност. Међу досад пријављенима за ку-хињу имамо и цијеле поро-дице, гдје има дјеце, и знам да њиховим родитељима није било лако да прихвате ту вр-сту помоћи. Када су и питању старији, који живе сами и не-моћни су, ситуација је друга-чија – истиче Мараш.

Акцијом „Воз солидарнос-ти” НВО Извор живота подије-лила је 220 пакета са храном за социјално угрожене поро-дице широм Црне Горе, а то-ком васкршњих празника поклонима су обрадовали 20 породица. Просторије за народну кухињу на бесплат-но коришћење уступила је Општина, која је заједно са привредницима помогла и набавку опреме.

Б.Б.

Више од 200 породица пријавило се општинском Црвеном крсту за помоћ у намирницама. Секретар организације Ана Мацановић истиче да тренутно нијесу у могућности свима да помогну јер њихова недавна сабирна акција није дала очеки-ване резултате.

– Успјели смо да направимо око 70 пакета са храном за социјално угрожене који су нам се пријавили, али смо у про-

блему јер не можемо осталим. За Народну кухињу предложили смо неколико корис-ника који су веома тешко прихватили да се пријаве за бесплатан оброк. Кроз разговор покушавамо да им објаснимо да то није ништа страшно и да би им у ситуацији у којој су много значило да макар једном дневно имају топао оброк – нагласила је Мацановићева.

Ни Црвени крст не може свима да помогне

Ана Мацановић

Константина Нина Мараш Просторије будуће народне кухиње

Ангажовано шест лица

Извршено 400 прегледа

РЕАЛИЗАЦИЈА ПРОГРАМА ЛОКАЛНОГ ЈАВНОГ РАДА

ОБИЉЕЖЕН МЕЂУНАРОДНИ ДАН СЕСТРИНСТВА

Општина и Комунално предузеће партнери су у ре-ализацији Локалног јавног рада „Чишћење и одржавање општинских путева, других јавних површина, обала и ко-рита водотока на територији општине Никшић”. У окви-ру програма, који је почео 9. маја, на период од четири

мјесеца ангажовано је шест незапослених лица. Њима ће Завод за запошљавање кроз суфинансирање програма обезбиједити бруто плате, а Општина и Комунално стру-чан надзор, алат, опрему за раднике и неопходну меха-низацију.

Б.Б.

Медицинске сестре Оп-ште болнице, Дома здравља и Специјалне болнице за плућне болести „Др Јован Билајић” Брезовик акцијом за грађане у Тржном цен-тру „Лаковић” обиљежи-ле су Међународни дан се-стринства. Током пет сати трајања акције оне су извр-

шиле око 400 мјерења крвног притиска и нивоа шећера у крви. Међународни дан се-стринства обиљежава се у знак сјећања на дан рођења Флоренс Најтингел, која је половином 19. вијека у Лон-дону отворила прву школу за медицинске сестре.

Б.Б.

ДЈЕЧЈИ САВЕЗ ОРГАНИЗОВАО ОПШТИНСКО ТАКМИЧЕЊЕ РЕЦИТАТОРА

Изабрано 12 најбољих да представљају град ■ Побједници смотре представљаће Никшић на државном такмичењу, које ће бити одржано у

БеранамаВише од 70 ученика основ-

них и средњих школа града учествовало је на општин-ском такмичењу рецитатора у организацији Дјечјег саве-за. У три категорије стручни жири је као најбоље изабрао њих дванаест, а побједници смотре представљаће Ник-шић на државном такмичењу у Беранама. У категорији сре-дошколаца прво мјесто освоји-ла је Милена Бојанић (Средња економско-угоститељска шко-ле), друго дијеле Милица Бу-латовић (гимназија) и Анђела Томић (Прва средња стручна школа), а треће Јована Милић (Прва средња стручна) и Хајда-на Глушица (Средња музич-ка школа). Ивона Гарчевић (ОШ „Олга Головић”) освојила је прво мјесто у категорији од пр-

вог до петог разреда, Миа Вра-чар (ОШ „Ратко Жарић”) дру-го, а Милица Канкараш (ОШ „Браћа Лабудовић”) треће. У ка-тегорији од шестог до деветог разреда најбоља је била Анђе-ла Миловић (ОШ „Лука Симо-новић”), друго мјесто освојила је Инес Булатовић (ОШ „Браћа Рибар”), а треће Јелена Јовано-вић (ОШ „Јанко Мићуновић”) и Теодора Радуловић (ОШ „Ду-шан Бојовић”). Првопласирани су од Дјечјег савеза добили ди-пломе и књиге, мајице од „Бе-дем феста”, седмодневни бора-вак на Веруши од подгоричког Дјечјег савеза, а школски при-бор од „Адре”. Ученике који су имали истакнуто учешће пјес-никиња Гордана Сарић дари-вала је својим књигама.

Б.Б.Неки од награђених учесника смотре рецитатора

19у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 . Региони

Дио изложених радова

ИЗЛОЖБА РАДОВА УЧЕНИКА ОШ ИЗ ЈАПАНСКОГ ГРАДА КАШИВАЗАКИ

КОТОР – У ОШ „Његош” у Котору јуче је отворена из-ложба ликовних радова учени-ка основних школа из јапанс-ког града Кашивазаки, на тему „Ватерполо – очима јапанских ученика”. Изложба ће бити от-ворена у холу школе до 13. јуна. Изложбу је отворио ученик де-

ветог разреда Јосип Рајхел, иг-рач ВК Приморац и капитен кадетске У15 ватерполо репре-зентације Црне Горе. ОШ „Ње-гош” остварила је сарадњу са градом Кашивазаки у којем Которанин Ранко Перовић ради као тренер у Ватерполо клубу Боурбон. Б.М.

Ватерполо мост сарадње Играло се 350 малишана Семинар за младеУ ОРГАНИЗАЦИЈИ СПОРТСКЕ ШКОЛИЦЕ „АГОГА” У ОКВИРУ КАРАВАНА ТЕХНОЛОШКОГ ПРЕДУЗЕТНИШТВА

БИЈЕЛО ПОЉЕ – У орга-низацији спортске школице „Агога”, уз подршку Секре-таријата за локалну самоу-праву и ЈУ „Центар за спорт и рекреацију” у хали „Ни-кољац” одржане су треће по реду спортске игре за дје-цу, узраста од првог до чет-вртог разреда основне шко-

ле. Учешће на играма узело је више од 350 малишана, што ову манифестацију чини ве-ома успјешном и једном од најважнијих догађаја у Бије-лом Пољу.

Сви учесници добили су златне медаље за учешће на играма.

М.Н.

БЕРАНЕ – У оквиру реали-зације пројекта „Караван тех-нолошког предузетништва” у Црној Гори, сјутра ће у хотелу „Беране” бити одржан семи-нар за младе, који желе да се едукују у области технолош-ког предузетништва. Општи циљ пројекта је подизање пословних капацитета мла-

дих, кроз едукацију у преду-зетништву. Како је најавље-но, учесницима семинара ће се обратити представник Ми-нистарства просвјете, као и проф. др Радован Стојановић, предсједник НВО „МАНТ” и предсједник општине Бера-не Драгослав Шћекић.

Д.Ј.

БАРСКЕ ДЕМОКРАТЕ УКАЗАЛЕ НА НЕРАЦИОНАЛНО ТРОШЕЊЕ СРЕДСТАВА ИЗ БУЏЕТА

Преко „Ћира” намјештена зарада одборнику СД

■ Возић, умјесто да саобрћа Црмницом, смјештен је у депоу компаније Ђокић груп, власни-ка Османа Ђокића, одборника СД, и за његово складиштење мјесечно се плаћа 163,35 еура, саоштиле су Демократе

БАР – Клуб одборни-ка Демократа у СО Бар са-општио jе да се забавно-ту-ристички воз панорамског изгледа по угледу на нека-дашњег „Ћира” налази у за-твореном простору скла-дишта компаниjе „Ђокић груп”. Барске Демократе оцјењују да нерационално опхођење према средстви-ма из буџета ниjе новина за општину коjа jе током про-теклих година изњедрила велики броj општинских руководилаца коjи су не-домаћински располагали општинском имовином.

– Претходно руковод-ство ТО Бар, на челу са Не-дом Ивановић, краjем 2017. године започело jе реализа-циjу новог проjекта и, пре-ма Плану jавних набавки, расписало тендер за на-бавку забавно-туристич-ког воза панорамског изгле-да по угледу на некадашњег „Ћира”, као и реконструк-циjу старог жељезничког депоа у Бољевићима у уку-пном износу од 110.500 еура. У складу са тим, склопљен jе и уговор о набавци воза, коjи jе августа 2018. годи-не и испоручен Општини Бар – саопштено jе из бар-ског клуба одборника Де-мократа и речено да, иако jе било планирано да во-зић саобраћа трасом ста-рог „Ћира”, а током 2018. године и нарочито избор-не кампање „на сва звона” представљано као велики туристички подухват, од-

носно проjекат, у Вирпазару се оваj воз задржао само то-лико да радник шлеп служ-бе, коjа га jе транспортовала до Бара, у овом туристичком мjесту попиjе кафу”.

– Од тада па све до данас губи му се сваки траг. Ве-лико и оправдано незадо-вољство мjештана Црмни-це, коjи су у ишчекивању реализациjе проjекта од директора ТО Бар добили одговор, као иначе и цjело-купна jавност, да још увијек нису прибављене неопходне дозволе те да возић ове годи-не готово сигурно неће са-обраћати, навело нас jе да мало више истражимо мjес-

то његовог, засад, сталног боравка. У складу са тим, а на основу слободног присту-па информациjама, затра-жили смо информациjе од ТО Бар о томе гдjе се воз тре-нутно налази и да ли се мож-да издваjа нека накнада за његово складиштење. У од-говору смо добили инфор-мациjу да jе воз смjештен у затвореном простору скла-дишта компаниjе „Ђокић груп” д.о.о, коjе jе на другом краjу барске општине у на-сељу Заљево, и да се за његов смjештаj издваjа 163,35 еура на мjесечном нивоу, а о чему нам уредно достављаjу и ко-пиjу фактуре. Из ТО Бар ис-товремено саопштаваjу да податке о власнику скла-дишта немаjу – наводи се у саопштењу.

Демократе додају да се на основу ових добиjених податка намеће и неколи-ко питања.

– Како jе могуће да Општина Бар у свом влас-ништву нема обезбиjеђен магацински простор у коjем би бесплатно складиштила

ову нереализовану инвести-циjу? Друго, како jе могуће да у ТО Бар ниjесу имали информациjу о власнику, тj. да jе власник нико дру-ги до одборник СД у локал-ном парламенту, господин Осман Ђокић, као и да ли у ЛТО сматраjу да jе сукоб интереса очигледан ако се узме у обзир да jе власник фирме, односно складишта одборник СД, чиjа ће фами-лиjа на основу ове нереали-зоване инвестициjе прихо-довати скоро 2.000 еура за годину дана? Наглашавамо да jе Ђокић у вриjеме док jе планиран и започет проjе-кат током 2017. године био у извршном одбору Турис-тичке организациjе Бар, од-носно био његов члан, па jе самим тим његова повеза-ност са проjектом изразито велика, а могући сукоб ин-тереса додатно поjачан, а са-мим тим и потреба за реаго-вањем надлежних органа. С обзиром на то да су изниjе-те неспорне чињенице, оно што jе очекивано и шта зах-тиjевамо jесте да одборник СД одмах поднесе оставку на одборничку функциjу, а актуелни директор ТО Бар пружи одговор, приjе све-га мjештанима Вирпаза-ра, по коjем основу, како и због чега jе омогућио при-ход одборнику СД тако што jе баш на његовом имању у насељу Заљево „посадио” воз намиjењен Вирпазару, а ис-товремено грађанима Бара олакшао буџет за 163,35 еура на мjесечном нивоу? Нажа-лост, изгледа да jе ово само jош jедан школски примjер „ухљебљења” људи из власти и прављења тзв. комби-нациjа у сваком могућем послу, па и овом нереализо-ваном, коjи, умjесто да ства-ра профит, грађане сваког мjесеца кошта 163,35 еура – закључено jе у саопштењу барских Демократа.

Д.С.

Возић „Ћира”

Директор ТО Бар Емил Кукаљ потврдио је за „Дан” да се воз налази у складишном простору компаније „Ђокић груп” доо.

– Воз је смјештен у затво-реном простору компаније „Ђокић груп” и остаће тамо све док не буде регистрован.

Туристичка организација плаћа мјесечну закупнину у износу од 135 еура плус ПДВ, што укуп-но износи 163,35 еура. Ових дана имамо најаву стручњака са Машинског факултета, који ће доћи и истражити могућност његове регистрације – казао је Кукаљ.

Кукаљ: У складишту до регистрације

АНДРИЈЕВИЦА – Из андријевичког одбора ДФ-а оцијенили су да су на под-ручју села Кути угрожене природне благодети и да се сада на удару тајкуна који граде хидроелектране нашла ријека Куцкаја са својим во-дотоцима.

– Сада када је режим протјерао народ са вјеков-них огњишта кренуо је да раубује и природне ресур-се овога краја. Тако се ових дана врши немилосрдна де-вастација ријеке Куцкаје и њених водотока, на којима је планирана изградња не-колико електрана. Ради се о правој еколошкој катастро-фи, јер су тајкуни блиски власти кренули да, уништа-вајући путну инфраструк-туру, смјесте ријеку у ције-ви и пресуше њено природно корито, што представља пра-ви злочин према природи – каже предсједник ОО ДФ-а Веско Ракетић.

Он тврди да инвестито-ри локалном становништву нуде ситне погодности како

би за себе приграбили мили-онску корист те да тајкуни блиски Милу Ђукановићу на-родним парама граде елек-тране на васојевићким водо-тоцима.

– Годинама су потрошачи уз рачуне за струју издваја-ли средства за изградњу ми-ни-електрана. Ти исти грађа-ни су испоручену струју плаћали по највећим цијена-ма у региону. Данас тајкуни од тих пара граде приватне електране, потврђујући да се грађани налазе на мети пљач-кашких организациа чије вође уживају док народ гла-дује. У то може да се увјери свако ко хоће да сагледа како су се појединци из Андрије-вице блиски власти обога-тили преко ноћи раубујући природно благо – закључио је Ракетић.

Из андријевичког ДФ-а по-ручују да ће падом актуелног режима сигурно доћи до кон-фискације приватних елек-трана изграђених на сјеверу Црне Горе.

Д.Ј.

Тајкуни окупирали ријеку Куцкају

ИЗ ДФ-а ТВРДЕ ДА СЕ ИЗГРАДЊОМ ЕЛЕКТРАНА НА ПОДРУЧЈУ КУТИ ОДИГРАВА ЕКОЛОШКА КАТАСТРОФА

Ријеку преводе у цијеви

(ФОт

О: Д

емОк

рате

)

20 у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .Региони

ПЛАВСКИ МАТУРАНТИ ОДАЗВАЛИ СЕ АКЦИЈИ ДОБРОВОЉНОГ ДАВАЛАШТВА

Прикупљене 22 јединице крви ■ Веома смо захвални овим младим хуманим људима који стицајем пунољетства и зрелости од-

мах показују и зрелост у размишљању да је хуманост изнад свега, нагласио је др Будо ИвановићПЛАВ – У организацији Удружења до-

бровољних давалаца крви – Плав, на челу са предсједником Рамом Гутићем, из-ведена је пета по реду акција добровољ-ног давалаштва крви матураната СМШ „Бећо Башић”. За акцију су се пријавила 32 матуранта, а потребне услове за да-вање крви задовољило је њих 23, што је, како је истакао Гутић, заиста импозан-тан број. Акцију са ниво школе коорди-нира је професорица Асмина Омерагић, са нивоа Дома здравља у Плаву доктор-ка Кумрија Цикотић, а саму реализа-цију је извршила екипа Завода за тран-фузију у Беранама, на челу са доктором Будом Ивановићем. За даваоце су обез-бијеђени скромни поклони у виду маји-ца и захвалнице, као и сокови и доручак. Акцију су подржали Црвени крст Плав, Општина Плав и СМШ „Бећо Башић”.

– Свима у овој акцији изражавамо ве-лику захвалност, посебно самим дава-

оцима. Матуранти који данашњим да-ном нијесу навршили 18 година нијесу могли ни учествовати у овој акцији, јер тако налажу здравствене пропозиције – истакао је Гутић.

Др Ивановић је казао да се акције ор-ганизују како бисмо имали сигурне и

безбједне резерве крви.– Зато смо веома захвални овим мла-

дим хуманим људима, који стицајем пу-нољетства и зрелости одмах показују и зрелост у размишљању да је хуманост изнад свега – нагласио је Ивановић.

Н.В.

Учесници акције добровољног давалаштва

Пјесма на тему „Хвала ти” ХУМАНИТАРНИ ПОЕТСКИ КОНКУРС БОКЕШКОГ ФОРУМА

ТИВАТ – НВО „Бокешки форум” расписује пјеснич-ки конкурс „Тиват 2019” на тему: „Хвала ти”. Сваки учес-ник има право да на конкурс пошаље једну пјесму. Радо-ви се шаљу искључиво путем е-мејла: nvobokeskiforum@gmail.com. Рок за слање пјеса-ма је 15. октобар 2019. године.

О побједницима одлучује четворочлани жири, у чијем су саставу професор књижев-ности Катица Чавор, двоје прошлогодишњих побјед-ника – Александра Матић и Соња Милатовић, као и пјес-ник и предсједник „Бокешког форума” др Андрија Петко-вић. За три најбоље пјесме обезбијеђене су новчане на-граде. Прво мјесто 200 еура, друго 150 и треће 100 еура, а у збирци ће се наћи све пјесме које буду имале најмање 3/4 укупног броја поена.

НВО „Бокешки форум” до-сад је организовала два пјес-ничка конкурса. Од продаје збирке „Бокешка Белеца” 2017. године новац је дониран дје-ци са посебним потребама, а 2018. године од збирке „Једна љубавна” за лијечење дјечака Саве Рилија.

Ж.К.

„Бокешки форум”

ТИВАТ – Општински од-бор ДСС Тиват затражио је хитну реакцију министра просвјете Дамира Шехо-вића због, како су навели, зло-употребе ученика основних и средњих школа од стране Слободана Симовића, пот-предсједника СУБНОР-а, на манифестацији прославе Дана побједе у Тивту.

– За сваку осуду су неофа-шистичке поруке тог имено-ваног лица пред дисциплино-ваним и пристојним скупом младих Тивћана који су, само из пристојности и доброг вас-питања, а посебно из пијете-та према том дану, остали да буду интелектуално „сило-вани” од стране острашће-ног Симовића. Симовић и његов идеолошки партнер Иван Новосел, на функцији предсједника СО Тиват, оста-ли су вјероватно убијеђени да су изговорене лажи на ра-чун потпиривања вјерске и националне мржње нашле простора у младим главама као и да ће увреде на рачун Цркве и митрополита Амфи-

лохија остати без одјека – са-оопштили су, између осталог, из одбора ДСС-а.

Предсједник тиватског одбора Нове Саво Клакор оцијенио је да наступи Но-восела, Симовића и Ћосо-вића најбоље одсликавају стање свијести, духа и морала њих самих, које је, „окупила и сабрала заједничка мржња према Србима и СПЦ”. Клакор подсјећа да МЦП ужива повје-рење највећег броја грађана Црне Горе.

– У својим шовинистич-ким наступима, гдје су се „ другови” просто такмичи-ли ко ће се што боље додво-рити шефу режима, отишли су толико далеко да су злоу-потријебили присуство уче-ника на најгори могући на-чин. С тога се грађани Тивта запитајте да ли ћете дозволи-ти да ваша дјеца буду злоупо-тријебљена на овај или неки сличан начин и да ли такве особе треба да вас предста-вљају – саопштили су из ОО Нове.

Ж.К.

Санкционисати злоупотребу дјеце

ТИВАТСКИ ОДБОРИ ДСС-а И НОВЕ ЗАХТИЈЕВАЈУ ХИТНУ РЕАКЦИЈУ МИНИСТРА ШЕХОВИЋА

Новосел, Симовић и Ћосовић

САМОХРАНИ ОТАЦ ВЕСКО ЂЕДОВИЋ У БИВШОЈ ВОЈНОЈ КАСАРНИ НА МУУ ТРИ МЈЕСЕЦА ЖИВИ БЕЗ СТРУЈЕ

Домаће задатке дјеца пишу уз петролејку

■ Молим ЕПЦГ да нађе мало разумијевања за моју социјалну ситуацију и да ми омогући да дуговање од 310 еура отплатим у ратама, каже Ђедовић

КОТОР – Породица Веска Ђедовића већ три мјесеца живи без струје у бившој ка-сарни на Муо. Најтеже је дје-чацима који иду у школу, а немају услова за учење нити за хигијену. Струја је искљу-чена због неизмиреног дуга, а у међувремену је на ову ад-ресу стигло и писмо јавног из-вршитеља, у коме пријете за-пљеном имовине. Самохрани 55-годишњи отац Веско Ђе-довић, поријеклом из Грахо-ва, већ 15 година живи у Ко-тору, на Муо, у бившој војној касарни, која је у међувреме-ну приватизована. Није под-станар, него је уговором ан-гажован од власника (који живи у Москви) да чува и одржава објекат, уз новча-ну надокнаду, коју не добија већ четири године. Старији син, ученик другог разреда Средње школе, одсјек кувар у Ресурсном центру „Др Перу-

та Ивановић” у Котору, у ав-густу пуни 17 година, а млађи има 15 година и завршава де-

вети разред Основне школе „Иво Визин” на Прчању.

– Већ три мјесеца живи-мо без струје због дуга који се води на фирму, а не на при-ватно лице, али то погађа мене и моју породицу. Фри-жидер не ради, храну која није много кварљива чувам вани, док је још свјеже. Мо-рам сваки дан да купим оно што спремам за јело. Снала-зимо се уз помоћ петролејске лампе, а често легнемо чим се смркне – жали се Ђедовић, који издржава породицу од социјалне помоћи и онога што повремено заради.

– Корисник сам мате-

ријалног обезбјеђења поро-дице, 140 еура за нас тројицу, стални посао немам, а газда ми већ четири године не ис-плаћује договорених 200 еура мјесечно. Сакупљам секундарну сировину и продајем како бих попунио кућни буџет, али не може се, па радим и физичке посло-ве по позиву. Нисам у мо-гућности да измирим дуго-вања за струју. Жалио сам се Центру за социјални рад у Котору, гдје су ми рекли да нема правног основа да плаћам струју на рате, јер се дуг не води на моје име, већ на фирму мог послодавца – објашњава Ђедовић.

Он каже да му је под хит-но потребна струја, највише због дјеце.

– Молим ЕПЦГ да нађу мало разумијевања за моју социјалну ситуацију и да ми омогуће да дуговање од 310 еура отплатим у рата-ма. Молим због дјеце, јер се наш породични статус види и у школи – каже Ђедовић који је добровољни давалац крви и често му, како каже, пома-же Илко Маровић из Црве-ног крста Котора.

За старосну пензију треба му још доста година. Почео је да ради при ЈНА као кувар у Билећи, а каријеру је завр-шио у Кумбору послије 17 го-дина, као подофицир Војске Црне Горе.

М.Д.П.

Веско Ђедовић

Ђедовић додаје да му је стигло и писмо од јавног извршитеља за наплату неизмирених дуговања.

– Док сам радио и био у могућности да плаћам, купио сам дјеци поклоне за рођендан, два паметна телефона на кредит, укупне вриједности око 700 еура, а послије нисам редовно отплаћивао и сада ми је стигао преостали дуг од 260 еура за наплату. У писму извршитељ тражи да дуг измирим у року од осам дана, у супротном ће доћи да плијене имовину. Немам имовину, сав намјештај је полован и стар, а двориште је пуно секундарне сировине коју сакупљам, тако да ми немају шта ни узети – каже Ђедовић и апелује на надлежне да имају стрпљења још мало, док не почне да ради више и тада ће отплатити дуговања.

Јавни извршитељ пријетизапљеном имовине

21у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 . К у л т у ра

Књига Неле радуловићУ КУЋИ РИСТА РАТКОВИЋА У БИЈЕЛОМ ПОЉУ

Јавна установа „Ратко-вићеве вечери поезије” и „Клуб културе” организују промоцију књиге „Нисмо се упознали, ја се зовем Ја” Неле Радуловић, вечерас у 19 сати у Кући Риста Ратко-вића у Бијелом Пољу.

Поред ауторке, о књизи ће говорити Маида Бурџовић, Жељко Раичевић и Милош Тривић. Одломке из књиге читаће глумица Ивана Мр-ваљевић, док ће модератор бити Рафет Мулић.

– Не либећи се да експли-цитиним, а одвећ знаним и читљивим, описима физич-ког изгледа у припреми за љу-бавни сусрет (који се шмин-ке, фризуре, одјеће, накита, ципела, веша, парфема), ис-каже сопствену женскост, ау-торка провокативно, без зазо-ра, исказује и чулну страну

жене која нестрпљиво ишче-кује испуњење љубавног сна, жене која воли без задршке и која еротичност и поима у њеном правом и једином знању – значење женскос-ти, дакле, значењу омамне заводљивости, написала је у рецензији Милица Краљ.

М.Н.

НОВА ПРЕМИJЕРА СТУДЕНТСКОГ ТЕАТРА ИЗ ПОДГОРИЦЕ У КИЦ-У

„Tреће вече” о квазивриједностима ријалитија ■ У овоj савременоj сатиричноj комедиjи сагледан jе негативни ефекат неких агресивних му-

зичких такмичења из региона у коjима се промовише друштвени неукусСтудентски театар, драм-

ски аматерски ансамбл из Подгорице, извешће премиjер-но представу „Треће вече”, ве-черас у 20 часова на Великоj сцени КИЦ-а „Будо Томовић”. Текст и режиjу новог комада Студентског театра потписуjе проф. др Драган Копривица, а у подмлађеноj постави ан-самбла овог пута су већином ученици Гимназиjе „Слобо-дан Шкеровић” из Подгорице.

У главноj улози се поjављуjе Адриана Жоља Бошковић, а у осталим пjесникиња Даниjе-ла Jовановић, гимназиjалке Тиjана Дедић, Нора Павиће-вић, Оливера Шљукић, Ми-лица Ђаковић, Елмина Пури-шић, Хана Шкриjељ и Софиjа Дракуловић. У представи која

ће вечерас бити премијерно изведена појављују се и двиjе дjевоjчице, Лара Обрадовић и Луна Бошковић.

Маjстор свjетла и тона jе Дражен Милић, официjел-

ни фотограф Мартин Љиља-нић, а организатор Жељко Jо-вановић.

У овоj савременоj сатирич-ноj комедиjи сагледан jе нега-тивни ефекат неких агресив-

них музичких такмичења из региона, у коjима се промови-шу друштвени неукус и ква-зи вриjедности, притом уз ви-сок степен гледаности и код телевизиjске публике у на-шоj средини. Копривица jе пошао од чињенице да се у ат-мосфери помjерених вриjед-ности јављају и необични ли-кови коjи су изгубили осjећаj за реално, идентификуjући се са звиjездама програма, жи-већи у властитом виртуелном свиjету.

Након премиjерног из-вођења ансамбл Студентског театра изводиће„Треће вече” у хуманитарне сврхе по Црноj Гори и шире, и учествовати на драмским аматерским фести-валима. С.Ћ.

Са генералне пробе представе „Треће вече”

Представа „Данзен” Бертолда Брехта коју је режирао Дамjан Пеjановић биће изведена вечерас, од 20.30 часова, на Сцени „Студио” у Црногорском народном позоришту. У комаду играју Дејан Иванић и Марко Тодоровић. Сценографију је урадио Александар Вукотић, костиме Лина Лековић, музику Вjера Николић, видео Гоjко Беркуљан, а дизаjн свjетла Дамjан Пеjановић. Представа jе настала у копродукциjи ЦНП-а и ФИАТ-а 2016.

С.Ћ.

Вече посвећено стваралаштву Рајка Јоличића биће одржано данас од 18 часова Библиотеци за слијепе Црне Горе. О Јоличићевом стваралаштву говориће Веселин Јокетић, предсједник Организације слијепих за Бар и Улцињ. Програм ће водити Марија Зековић. Јоличић је не само новинар и писац, афористичар, хумориста, који иза себе има око 30-ак књига, већ и познати хуманиста из Бара. Ж.Ј.

флеш

Из представе

„Данзен” на Сцени „Студио”

Вече Рајка Јоличића

Никшићка Књижевна заједница „Мирко Бањевић” прославља 40 година трајања и окупљања стваралаца на ис-том, племенитом задатку – стварању књижевног дјела које ће равноправно „разгова-рати” с дјелом овог истакну-тог пјесника. Ове године биће додијељена и књижевна на-града „Мирко Бањевић”, под покровитељством Општине Никшић, саопштено је на си-ноћ одржаној вечери у му-лтимедијалној сали КИЦ „Будо Томовић”. Удружење заљубљеника у књижевност окупља 35 активних чланова, у име којих се публици обра-тио књижевник мр Алексан-дар Ћуковић, подсјетивши на стваралаштво пјесника и револуционара Мирка Бање-вића (1905 - 1968).

Књижевна критика, ис-тиче Ћуковић, готово јед-ногласно сматра да је Бање-вић пјесник побуне, а како је забиљежио Мило Краљ, живот му је протекао у пер-

манентном несагласју са самим собом и са време-ном у ком је стварао. То се у неку руку може правдати и „усамљеношћу” црногорске модерне, како то примјећује Бранко Бањевић у тексту који

прати издање „Побуне ума”. Уједно, додаје Ћуковић, ову Бањевићеву збирку многи сматрају и његовим најус-пјелијим пјесничким ост-варењем.

– Тама, немири, страх, тје-скоба, коби и немогућност ди-ференцијације грозног сна од грозније јаве, неуралгичне су тачке ауторовог лутања поет-ским мраком, у чијим се не баш питким редовима лако изгубити. Његова „немогућ-ност” да се позиционира у од-носу на живот и вријеме тут-нуле су му у руку перо побуне и револта чијим трагом ће не-престано, од стиха до стиха, од строфе до строфе, сумња-

ти најприје у себе, а онда и у стварност и свијет који га ок-ружују. Његов језик је жив, силовит и сликовит. Пјес-ник је устремљен на сушти-ну, на срж и смисао – истиче Ћуковић.

Бањевићеве поетске слике су тамне, тмурне, суморне и страшне, додаје Ћуковић, на-помињући да су језа, немир и стални злослут везивно тки-во његових суморних снова и безнадежне јаве против које диже глас и којој равно гледа у очи. Но, притом, Бањевић се не дистанцира од људи, иако је увијек свјестан те „другос-ти”. Ово пјесништво неодо-војиво је од побуне, јер је то по

Бањевићу једини смисао чо-вјековог – пјесниковог смис-леног постојања. И то нарочи-то у стиховима, који се не би очекивали од једног револу-ционара НОБ-а, исказаним у пјесми „Тужба Светом Васи-лију Острошком”.

– Поезија Мирка Бање-вића, настала у силовитом судару постојећег и непо-стојећег, достижног и недо-стижног, моћи и немоћи, сна и јаве, у свој својој недокучи-вости и висини остаје као трај-на вриједност наше књижев-ности којој се увијек изнова ваља враћати – закључује Ћуковић.

Ж.Ј.

Након Ћуковићевог есеја о дјелу Мирка Бањевића публици су се стиховима обратили пјесници, чланови КЗ Радислав Гардашевић, који је и водио вече, Ана Пејовић, Милица Бакрач, Радуле Ракочевић, Милка Николић, Милета Булатовић, Јелена Јовановић, Татјана Костић-Вујовић, Слободанка Ђикановић, Јелена Мушикић.

КЗ „Мирко Бањевић” у едицији „Завјет” КЗ објављују књиге по-езије, прозе, афоризама и есјистике, а у едицији „Посебна издања” објављена је књига „Побуне ума” Мирка Бањевића као поновљено издање, као и нека друга значајна дјела. Књижевна награда „Мирко Бањевић” додјељује се за поезију и прозу на државном нивоу.

Чланови КЗ публици подарили стихове

Бунтовна поезија настала у судару постојећег и непостојећег

■ Бањевићева „немогућност” да се позиционира у односу на живот и вријеме тутнула му је у руку перо побуне и револ-та, чијим трагом ће непрестано, од стиха до стиха, од строфе до строфе, сумњати најприје у себе, а онда и у стварност и свијет који га окружују – истиче Ћуковић

НИКШИЋКА КЊИЖЕВНА ЗАЈЕДНИЦА „МИРКО БАЊЕВИЋ” ПОВОДОМ 40 ГОДИНА РАДА ПРЕДСТАВИЛА СЕ У ПОДГОРИЦИ

Са синоћње промоције

Актуелно 23у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

ТРАДИЦИОНАЛНИ ХУМАНИТАРНИ ФУДБАЛСКИ КУП СВЕТОГ МАРКА ОДРЖАН ПО ПЕТИ ПУТ

У славу свеца, за помоћ најугроженијима

Клуб малог фудбала „Забјело” побједник је ово-годишњег традиционалног хуманитарног фудбалског турнира КУП Светог Марка који организује Хуманитар-ни омладински клуб „Мла-ди за Космет”. Ове године окупиле су се 32 екипе, које су се надметале за престиж-ни трофеј. Приход сакупљен од учесника и посјетилаца на-мијењен је за помоћ народним кухињама Митрополије црно-горско-приморске. По ријечи-ма организатора, прикупљено је више од хиљаду еура, које ће бити прослијеђене Народ-ној кухињи Подгорице у којој се храни више од 250 најугро-женијих суграђана. Члан ХОК „Млади за Космет” Павле Бо-жовић рекао је да је ово најма-совнији хуманитарни турнир који се организује у главном граду. Он је истакао да спорт и хуманост увијек иду заједно.

– Поред тога што празнује-мо градску славу Светог Мар-ка, треба да покажемо да, по-ред тјелесног, водимо рачуна и о духовном здрављу, а уз то

и да помогнемо онима којима је наша помоћ најпотребнија. Наравно, и поред тога што смо на терену ривали, треба да по-кажемо да смо сви браћа и да се поред спортског надметања сви дружимо и на терену, а и ван њега – поручио је Божо-вић.

Након дводневног спорт-ског надметања у финалу су се састале двије најбоље еки-пе – Клуба малог фудбала „Забјело” и Спортског друшт-

ва „Душан Силни”. Екипа Клу-ба малог фудбала Забјело сав-ладала је браниоца титуле резултатом 3:1.

Играч побједничке екипе Милош Адамовић похвалио је организацију турнира и ис-такао да је најбитније то што се велики број екипа одазвао и показао хуманост.

– Моја екипа је на турнир дошла да учествује и помог-не да се прикупе средства. Иг-ром случаја, освојили смо тур-нир. Највећа награда нам је што смо учествовали на овом догађају, и наставићемо да се одазивамо оваквим манифе-стацијама. Честитам свима на учешћу, а надам се да ће нас следеће године бити и више – казао је Адамовић.

Капитен СД „Душан Сил-

ни” Матија Милачић истакао је да му је драго што је њего-ва екипа учествовала на овом турниру и да и поред изгубље-ног финала немају за чим да жале.

– Диван турнир и моја еки-па ће се увијек одазивати овак-вим догађајима. Најбитније је да помогнемо нашим суграђа-нима, а уз то се и дружимо. На-дам се да ће се наредне годи-не пријавити још више екипа, па да такмичење и дружење можда продужимо и на два-три викенда – рекао је Ми-лачић.

У публици се затекао и лијеви бек ФК „Морнар” из Бара Вук Мартиновић, којем је изузетно драго да се вели-ки број рекреативаца окупио на овом турниру. М.Д.С.

– Лијепо је било присуствовати овом турниру који је обиљежио велики број добрих утакмица, а изузетно ми је драго да је све про-текло у спортском духу. Све честитке побједнику турнира и свим учесницима, јер је највећа побједа заједништво које смо показали како бисмо помогли онима којима је помоћ најпотребнија – закључио је лијеви бек ФК „Морнар” из Бара Вук Мартиновић.

Заједништво највећа побједа

Финалисти купа СД „Душан Силни” и КМФ „Забјело”

ДЕЛЕГАЦИЈА МАТИЦЕ СРПСКЕ – ДРУШТВА ЧЛАНОВА У ЦРНОЈ ГОРИ БОРАВИЛА У КОЗАРСКОЈ ДУБИЦИ

Његовати културу сјећањаДелегација Матице срп-

ске – Друштва чланова у Цр-ној Гори присустовала је у Доњој Градини Државној манифестацији Владе Ср-бије и Владе Републике Срп-ске посвећеној жртвама ус-ташког злочина у Јасеновцу, на тлу квислиншке НДХ током Другог свјетског рата. Мати-цу српску – Друштво чланова у Црној Гори представљали су професор Стеван Ђурђевић, предавач на ПМФ-у у Подго-рици, и историчар Радован Фемић, докторанд на Фило-зофском факултету у Косов-ској Митровици.

Посјета је започела литур-гијом у Храму Св. Петра и Пав-ла у Козарској Дубици. Пред-ставници Матице српске били су гости на пријему код вла-дике бањалучког Јефрема, у друштву угледних званица из политичког живота, као и представника војске и дипло-матског кора. Након тога уп-риличена је централна мани-фестација, која је одржавана

на локалитету споменичког комплекса у Доњој Градини. Невиним жртвама парастос је служио патријарх српски Иринеј, као и владика Јефрем, са бројним свештенством СПЦ. Скупу су се обратили и представници ромске заједни-це, као и представници бројне делегације из Израела, након чега је услиједило обраћање званичника – предсједнице Владе Србије Ане Брнабић, српског члана Предсједништ-ва БиХ Милорада Додика и предсједнице Републике Срп-ске Жељке Цвијановић.

– Сви учесници скупа су истакли важност одржавања оваквих скупова како би до-лазеће генерације имале пра-вилан поглед на прошлост – нагласио је у име Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори професор Стеван Ђурђевић.

Историчар Радован Фемић указао је на важност посјете с аспекта очувања културе сјећања. Он наводи да је кул-

тура сјећања неопходна како би прошлост била вреднова-на на прави начин и како би се извукле неопходне поуке.

– У том контексту, једна од кључних идеја јесте идеја ан-тифашизма, којој је српски на-род био и остао привржен, и који је, уз Јевреје и Роме, под-нио највеће жртве на просто-ру Јасеновца. Сагласно овоме,

кроз наставу историје у шко-лама треба посебно инсисти-рати на позитивним вријед-ностима попут: слободе, родољубља и посебно анти-фашизма, како се стравична дешавања у Јасеновцу никад више не би поновила никоме – закључује историчар Радо-ван Фемић у изјави за „Дан”.

А.Ћ.

Ђурђевић и Фемић

Млади љекар др Марко Стоиљков из Бара учествовао је на Рино форуму, који је одр-жан у хотелу „Метропол” у Бе-ограду, и међу двије стотине колега из цијелог свијета по-стигао одличан успјех. Његов рад под називом „Епителијал-на сквамозна метаплазија и дисплазија код инфламатор-не синоназалне полипозе” окарактерисан је као најбољи.

Стоиљков је медицински факултет завршио у Нишу са просјеком 9,53, и то као најмлађи на години. Добри резултати на студијама на-стављени су и током спе-цијализације из оторинола-рингологије, коју је завршио на Војномедицинској акаде-мији (ВМА) у Београду.

Истиче да му учешће на

Рино форуму много значи и због саме чињенице да је скуп међународног карактера, и да је окупио преко 200 љекара из цијелог свијета – САД, УК, Португалија, Грчка, Италија, Шпанија, Словенија, Њемач-ка, што је одлична могућност да се чују искуства из других медицинских центара.

– Задовољство је, наравно, још веће због карактеристика које је добио мој рад, који сам излагао на енглеском јези-

ку, у категорији удружења ринолога-јуниора, у коме је учествовало преко 20 мла-дих оториноларинголога из цијелог свијета. То је десето-годишња студија спроведена на ВМА – објашњава др Сто-иљков.

Прије специјализације др Стоиљков је кроз студентску размјену боравио неколико мјесеци у Бразилу.

– У наредном периоду пла-нирам да се усавршим на пољу функционалне ендос-копске хирургије синуса и ес-тетске хирургије носа, као и да са новим радом учествујем на предстојећем европском конгресу хирургије главе и врата у Бриселу. Огромна ми је жеља да знање које стек-нем за вријеме специјализа-

ције пренесем у Бар, и пру-жим својим суграђанима здравствену заштиту какву заслужују – казао је др Сто-иљков.

Посебно је захвалан про-фесору енглеског језика Ран-ку Опанчини из Гимназије „Нико Роловић”, који зна да пренесе знање и младе моти-више да се усавршавају, што њему као љекару много зна-чи због учешћа на међународ-ним конгресима. Д.С.

Стечено знање да пружи Баранима

ЉЕКАР ИЗ БАРА МАРКО СТОИЉКОВ УЧЕСТВОВАО НА РИНО ФОРУМУ ОДРЖАНОМ У БЕОГРАДУ

Др Стоиљков (у средини)

■ Прикупљено је више од хиљаду еура, које ће бити прослијеђене Народној кухињи Подгорице у којој се храни више од 250 најугроженијих суграђана

Специјализације на ВМАДр Стоиљков каже да на ВМА постоји најсавременија апаратура

у овом дијелу Европе. Установа и даље сија старим сјајем када је оториноларингологија у питању.

– Велике су могућности за едукацију и напредак на Војномеди-цинској академији. Зато сам посебно захвалан директору Опште болнице Бар др Драгославу Томановићу, који ми је одобрио наставак специјализације на ВМА. Специјализацију из ОРЛ сам одабрао јер сам тражио склад између рада у амбуланти и операционе сале, што ми оториноларингологија, која је хируршка грана, пружа. С обзиром на то да је Бар дефицитаран у тој области, одлучио сам се за специјализацију из ОРЛ, док сам на истом конкурсу био и први у области офталмологије – казао је др Стоиљков.

ВМА

име стране24 Свијет у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Рат таксама САД и Кине достигао је нови ниво пошто је Пекинг одгoворио на аме-ричке таксе тешке 200 ми-лијарди долара.

Укупно 5.140 америчких производа подвргнуто је до-датним таксма од пет, десет, 20 и 25 одсто почев од 1.јуна, саопштено је из кинеског Ми-нистарства финансија, пре-носи Ројтерс.

Одговор Пекинга услије-дио је неколико сати пошто је предсједник САД Доналд Трамп поручио Пекингу да не узвраћа на америчке мјере.

Додатне таксе од 25 од-сто захватиће скoрo двије и по хиљаде производа, укључујући течни природ-ни гас, сојино уље, уље од ки-кирикија, петрохемију, зам-рзнуто поврће и козметику.

Намети од пет и десет од-сто односи се на више од пет хиљада производа вриједних 60 милијарди долара предста-

вљају одговoр кинеске стране на почетних десет одсто аме-ричке царине на робу вријед-ну 200 милијарди долара.

Пекинг је нагласио да нове мјере представљају одговор на „унилатерализам и про-текционизам САД“.

„Кина се нада да ће се Сје-дињене Америчке Државе вратити на прави пут била-терлане трговине и консулта-ција и изаћи у сусрет на пола пута‘“, истиче се у саопштењу тамошњег Министарства фи-нансија.

Амерички предсједник Доналд Трамп је ради избје-гавања виших царинских та-рифа затражио од америчких индустријалаца да произво-де у Сједињеним Државама умјесто да увозе кинеске про-изводе.

-Како избјећи плаћање ца-рина? Производњом наших производа у нашој доброј, ста-рој Америци. Једноставно, на-

писао је амерички предсјед-ник на Твитеру.

Трамп је истовремено савјетовао Кину да прегово-ра с њим у циљу постизања трговинског споразума, јер ће ситуација бити гора ако пре-говори буду морали да се на-ставе током његовог евенту-алног другог предсједничког мандата 2020. године.

Амерички предсједник ре-као је да Кина вјерује да може да сачека до наредних избо-ра 2020. године мислећи да ће имати среће и да ће побије-дити демократе на предсјед-ничким изборима у САД. До-дао је да би у таквој ситуацији Кина наставила да „краде од САД” око 500 милијарди до-лара годишње.

-Једини је проблем што

они не знају да ћу ја побије-дити и да ће постизање спо-разума бити много теже то-ком мог другог мандата. Било би за њих мудро да сада реа-гују, рекао је Трамп.

Више од 250 милијарди до-лара увоза подложно је каз-неним царинским тарифама, које су у петак прешле са 10 на 25 одсто за 200 милијарда долара. Доналд Трамп је на-редио покретање процедуре одређивања царина за преос-талих око 300 милијарди ки-неског увоза.

Ако дође до новог по-већања, оно ће ступити на снагу тек за неколико мјесе-ци, али омогућује стезање об-руча око Кине у тешким тр-говинским преговорима који су у току.

Та би мјера требало да обесхрабри увоз из Кине и поскупи њихове произво-де, али могла би да се обије о главу америчким компанија-ма и потрошачима.

Те царине су фактуриса-не америчким увозницима кинеских производа, а не ки-неским извозницима и одра-зиће се на њихове продајне цијене.

Америчка средња класа ће плаћати скупље бројне про-изводе широке потрошње.

Организација „Trade Partnership” израчунала је да би царине које су ступи-ле на снагу у петак поскупи-ле годишњу потрошњу једне четворочлане породице за 767 долара.

Амерички председник До-

налд Трамп каже да су „САД у односима са Кином тамо гдје желе да буду“, додавши да је Пекинг прекршио трговин-ски споразум са Вашингто-ном и онда затражио нове преговоре.

Трамп је истакао да ће САД зарадити десетине милијар-ди долара од такси које су на-

метнуте Кини.„Купци ће моћи да наба-

ве домаће производе или да купе оне који су произведе-ни у државама које нису под посебним наметима“, навео је Трамп на Твитеру.

Трамп инсистира на твр-дњи да Кина већ трпи због на-метнутих царина, а не аме-рички потрошачи

(Н1)-РТС

Пекинг тврди да неће попустити пред пријетњама.-Кина неће капитулирати под притиском, рекао је портпарол

кинеског министарства трговине Гао Фенг.Кинеско-амерички преговори у четвртак и петак у Вашингтону

нису завршени договором. Разговори које је Трамп оцијенио искреним и конструктивним требало би да се наставе још неутврђеног датума.

Ројтерс подсјећа да су цијене већ порасле за низ производа као што су бицикла, шиваће машине и опрема за кућне љубимце, а подаци америчке владе говоре да потрошачи већ плаћају више него раније од како су прве таксе уведене прошле јесени.

Вашингтон је прије два дана повећао таксе на кинеску робу са десет на 25 одсто, а Пекинг је одмах најавио контрамјере.

Кина неће капитулирати под притиском

Трговински рат се захуктава, Пекинг објавио контрамјере

■ Укупно 5.140 америчких производа подвргнуто је додатним таксама од пет, десет, 20 и 25 одсто почев од 1.јуна, саопштено је из кинеског Министарства финансија, преноси Ројтерс

НАКОН ШТО ЈЕ ТРАМП САВЈЕТОВАО КИНЕзИМА ДА ПРЕГОВАРАЈу С ЊИМ у ЦИЉу ПОСТИзАЊА ТРГОВИНСКОГ СПОРАзуМА И ДА НЕ ЧЕКАЈу 2020. ГОДИНу

Трговински рат Америке и Кине ”Једини је проблем што они не знају да ћу ја побиједи-ти и да ће постизање

споразума бити много теже постићи током мог другог мандата. Било би за њих мудро да сада реагују, рекао је Трамп

Погинуле 64 особе

Нападнути танкери

у ЦИКлОНу „ФАНИ”

у уЈЕДИЊЕНИМ АРАПСКИМ ЕМИРАТИМА

Број жртава снажног троп-ског циклона „Фани” у држави Одиша на истоку Индије по-растао је на 64, јавила је ин-дијска телевизија НДТВ.

У извјештају се наводи да је циклоном највише погођен град Пури, у којем су спасио-ци пронашли 18 тијела.

Према ранијим извјештаји-ма, број погинулих је био 43.

Власти сада улажу напо-ре у обнову угрожених под-ручја, а у њима учествује неколико десетина хиљада људи, међу којима су и при-падници војске, пренио је „Спутњик”.

Услед циклона, у Одиши је евакуисано више од милион људи, који су смјештени у при-времене стамбене кампове.

Два саудијска нафтна тан-кера јуче су нападнута код обале Фуџејре, која припа-да Уједињеним Арапским Емиратима.

Министар енергетике Сау-дијске Арабије Халид ел Фа-лих рекао је да је у питању саботажни напад, чиме је како каже, доведена у пи-тање безбједност снабдије-вања нафтом.

Саудијско министарство спољних послова саопштило је да су напади код обала УАЕ опасне пријетње безбједно-сти пловидби и међународ-ној сигурности, преноси Рој-терс.

Један од два танкера био је на путу да укрца саудијс-ку сирову нафту у луци Рас Танура, да би је послије ис-поручили у САД.

ПО ОПТужбИ зА СИлОВАЊЕ

Шведско тужилаштво поново гони Асанжа ■ Налог за изручење биће упућен уколико шведски суд утврди да има основа за Асанжово

притварање у одсуствуШведско тужилаштво по-

ново ће покренути прелими-нарну истрагу против осни-вача „Викиликса” Џулијана Асанжа поводом оптужби једне Швеђанке за силовање.

Oколности сада дозвоља-вају екстрадицију Асанжа из Британије у Шведску, са-општило је тужилаштво, јавља Ројтерс.

– И даље постоји основана сумња да је Асанж починио силовање. Моја је процјена да је потребно ново испи-тивање Асанжа – рекла је замјеница директора за јав-на суђења Ева-Мари Пер-шон.

Налог за изручење биће упућен уколико шведски суд утврди да има основа за Асанжово притварање у одсуству.

Сада је на британским властима да одлуче да ли ће Асанжа изручити Швед-ској или САД, које га траже

због објављивања повјерљи-вих војних и дипломатских докумената, наводи британ-ска агенција.

Оснивач Викиликса нала-зи се у британском затвору од 11. априла, када га је по-лиција ухапсила пошто му је Еквадор укинуо азил пос-лије седам година.

Асанжов адвокат у Швед-ској рекао је да је изненађен поновним отварањем истра-ге, описујући тај чин као сра-мотан.

Додао је да оснивач Вики-ликса жели да помогне ис-тражним органима, али и да се боји изручења Сједињним Државама.

Швеђанка оптужује Асан-жа да је њу силовао, а другу жену присиљавао на секс 2010. године, током његовог боравка у Стокхолму, где је одржао предавање. Ансанж је више пута рекао да су оба односа била добровољна.

Џулијан Асанж

Балкан 25у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

ПОНОВО ХАОС НА ПРОТЕСТИМА У ТИРАНИ, БАША УПОЗОРИО РАМУ

„Не демонстрирај снагу, завршићеш као Груевски”

■ Демонстранти су бацали Молотовљеве коктеле и петарде на поли-цајце који су стајали испред зграде Владе

Лидер уједињене албан­ске опозиције и предсјед­ник Демократске партије у Албанији Љуљзим Баша поручио је албанском пре­мијеру Едију Рами да не де­монстрира снагу, јер, како је казао, у најбољем случају ће молити да заврши као бивши македонски премијер Нико-ла Груевски, пренио је пор­тал „а1он“.

– Након драме током си­ноћњег насиља против опо­зиције, а што су видели сви Албанци и цијели свијет, же­лим јасно да поручим ли­деру клике на власти да не прелази границу. Да не де­монстрира снагу борбеним возилима и сузавцем. Забо­рави на то да можеш бити на власти уз насиље. У најбољем случају, молићеш да имаш судбину Николе Груевског – поручио је Баша албанском премијеру.

Он је казао да његова Де­мократска партија и уједиње­на опозиција настоје да вра­те политичку нормалност у земљи, демократију, наду и могућност сваког Албанца да живи достојанствено.

– Ништа не може да заус­тави Албанце да се боре за

слободу, за европске стан­дарде. Нада је освијетљена. Криминална власт више не може да нас засјени, данас смо снажнији него било када – наводи се у поруци Баше.

Демонстранти су синоћ на антивладиним демон­страцијама у Тирани баца­ли Молотовљеве коктеле и петарде на полицајце који су стајали испред зграде Владе, а све се догађало само неколи­ко сати након што су званич­ници САД и Европске уније од обје стране затражили уз­држаност.

Током протеста одржаног протеклог викенда, приста­

лице опозиције сукобиле су се са полицијом, која је одго­ворила сузавцем. Повријеђе­но је неколико особа на обје стране. Због нереда је приве­дено 50 људи.

Уочи јучерашњег про­теста, Министарство уну­трашњих послова је саопшти­ло да ће опозиција покушати да понови насилна дјела.

Рама је осудио насилно по­нашање демонстраната. Он је рекао да подржава пона­шање полиције током про­теста, сем, како је рекао, две­три секунде када је полиција морала да употријеби пали­це, преноси АП

– Албанија је оштећена – казао је албански премијер на конференцији за нови­наре.

Он је подсетио на протесте 2011. године, када је на власти била сада опозициона Демо­кратска странка, током којих су припадници националне гарде убили четворо приста­лица Рамине Социјалистич­ке странке.

– Ми нисмо они – истакао је Рама.

Амбасада САД у Тирани и парламентарци Европске уније позвали су албанску опозицију да се уздржи од насиља у својим антивла-диним протестима.

Током демонстрација за викенд присталице опозиције сукобиле су се са полицијом, која је одговорила сузавце. Повријеђено је неколико особа на обје стране. Због нереда је приведено 50 људи.

– Насилне демонстрације шкоде демократским реформским напорима Албаније и њеним изгледима за напредак на путу ка ЕУ – наводи се у саопштењу америчке амбасаде у Тирани.

Европски парламентарци су такође позвали Албанце да се уздрже од сваког облика насиља, преноси АП.

Амбасада САД: Уздржите се од насиља

Љуљзим Баша

АУСТРИјСкИ кАНцЕлАР СЕБАСТИјАН кУРц ПОРУчИО

Доста са наметањем правила из Брисела ■ Никоме није потребно да му Брисел прописује како се спрема шниц-

ла, нагласио је Курц и додао да ЕУ треба да се бави заштитом спољних граница или климатским промјенама

Двије недеље пред изборе за Европски парламент, аус­тријски канцелар Себастијан Курц изазвао је лавину реак­ција изјавом да жели да по­ништи чак 1.000 правила ЕУ.

Себастијан Курц је у ин­тервјуу за бечки дневник „Ес­терајх” рекао да је доста „лу­дила регулације ЕУ” и да је доста са наметањем прави­ла из Брисела.

Истакао је да му је циљ да се избрише 1.000 правила ЕУ, као што је непотребно прави­ло о шницлама или помфри­ту којим Брисел одређује како треба да изгледају те намирнице.

– Никоме није потребно да му Брисел прописује како се

спрема шницла – нагласио је Курц и додао да ЕУ треба да се бави одговорима на вели­ке изазове као што је заштита

спољне границе, безбједност или климатске промјене.

Према његовим ријечи­ма, замишљена као пројекат мира, Европа све више постаје тијесан бирократски простор за грађане.

Изразио је увјерење да ће кандидат Европске на­родне партије Манфред Ве-бер успјети да оствари циљ – смањење бирократије у Бри­селу. Курц је нагласио да је не­опходно, ако се жели придо­бити подршка грађана за ЕУ, зауставити бирократско на­метање из Брисела.

Његов захтјев наишао је на жестоку критику опозиције, која је оцијенила да је канце­лар против ЕУ.

Себастијан Курц

у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .28 Маркетинг

у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .II спорт

петровац – Морнар 2:1 (1:0)

Стадион: под Малим бр-дом. Гледалаца: 15. Судија: Горан Ивановић (Будва). Стријелци: Пајовић у 5. и 90+3 за Петровац, а Драгоје-вић у 72. минуту за Морнар. Жути картони: Пајовић, Ми-лачић, Ђурђевић (Петровац), Муцевић, Мекић (Морнар).

ПЕТРОВАЦ: Николић, Пе-пељак, Дервишевић, Ђурђе-вић, Милачић, Мићовић, Костић (од 63. Трифуновић), Нишавић, Шофранац, Пајо-вић, Ђукановић.

МОРНАР: Бегзић, Балић (од 78. Хајдаровић), Драгоје-вић (од 90. Лихаревић), Мар-

тиновић (од 72. Ђурашко-вић), Половић, Дачевић (од 46. Бумбић), Брежанин, Ра-ичковић (од 46. Мекић), Ко-вачевић, Гиљен, Муцевић.

Петровчани су у градском дербију са 2:1 савладали Мор-нар, а до три бода дошли су у трећем минуту надокна-де времена преко Рајка Пајо-вића.

Искра – ДечИћ 3:2 (3:1)Помоћни терен стадиона

„ДГ Арена“. Гледалаца: 30. Судија: Бранко Одаловић (Никшић). Стријелци: Фили-повић у 17, Ковачевић у 30. и Шалетић у 35. за Искру, а Бу-килић у 11. и Малићи у 53.

минуту за Дечић. Жути кар-тон: Ј. Гојчај (Дечић). Црвени картони: Шарановић (Ис-кра), Кијамет (Дечић) у 57. минуту.

ИСКРА: Рудовић, Богиће-вић, Бошковић (од 46. Кос-тић), Шалетић, Ковачевић, Кубо, Распоповић, Кнеже-вић, Радуловић, Шарано-вић, Филиповић.

ДЕЧИЋ: Аџовић, Ђеље-вић, Ђокић, Ј. Гојчај, Мемче-вић, Цамај, А. Гојчај (од 46. Хакшабановић), Кијамет, Душај (од 75. Беришај), Ма-лићи, Букилић (од 67. Улић).

Искра је стигла до прве прољећне побједе. Дани-ловграђани су у дербију за-чеља побиједили Дечић са 3:2, а све голове домаћи су постиг-ли још у првом полувремену.

Арсенал – Беране 1:2 (1:1)Стадион: Арсенала. Гледа-

лаца: 30. Судија: Иван Шарац (Цетиње). Стријелци: Кота-рац у 4. за Арсенал, а Међе-довић у 2. и С. Пешић у 90+1 минуту за Беране. Жуити картони: Ковачевић, Кота-рац (Арсенал), А. Добраши-новић (Беране).

АРСЕНАЛ: Ђуровић, Шу-

шић, Вујичић, Дабовић, Ла-бовић (од 83. Горановић), Ђукић, Међедовић, Кова-чевић, Шекарић, Фуштић, Котарац.

БЕРАНЕ: В. Добрашино-вић, Лабудовић, М. Пешић (од 57. Дробњак), Ралевић, Уковић, Шћекић, Међедо-вић, А. Добрашиновић, Да-шић, Митровић, С. Пешић.

Тивћани су повели већ у другом минуту голом Ко-

тарца, али су Беранци већ у следећем нападу изједна-чили преко Међедовића. Све до надокнаде времена голова није било, а онда је Сава Пе-шић матирао Ђуровића и по-ставио коначних 1:2.

Д.П.

руДар – Ловћен 2:3 (1:2)Стадион: под Голубињом.

Гледалаца: 50. Судија: Ђорђије Ћалић (Никшић).

Стријелци: Гогић у 37. и 82. за Рудар, а М. Вукотић у 22, Рогановић у 43. и Пејовић у 90+3 минуту за Ловћен. Жути картони: Гогић (Рудар), М. Вукотић (Ловћен). Црвени картони: Хулић, Садагић, Кордић (сви Рудар) у 90+3 минуту.

РУДАР: Алекса Раонић, Старовлах, Пуповић, Јечме-ница, Кордић, Александар Раонић (од 63. Хулић), Кр-стонијевић (од 74. Садагић), Војиновић, Гогић, Бујишић, Драгаш.

ЛОВЋЕН: П. Марковић, Брацановић, Ивановић (од 79. Радуновић), Н. Мудреша, Н. Вукотић (од 72. Д. Муд-реша), Зековић, Калуђеро-вић, Рогановић, М. Вуко-тић, Пејовић, Хочко (од 86. Задрима).

Ловћен је у последњим тренуцима меча стигао до побједе у Пљевљима. Међу-тим, треба истаћи да су до-маћини утакмицу заврши-ли са три играча мање, јер су у надокнади времена ис-кључени Хулић, Садагић и Кордић.

ОМЛАДИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ЦРНЕ ГОРЕ – ГРУПА А (10. КОЛО)

ОМЛАДИНСКА ФУДБАЛСКА ЛИГА ЦРНЕ ГОРЕ – ГРУПА Б (10. КОЛО)

подгоричани отишли на плус четири

Петровчанима комшијски дерби

БуДућност – коМ 2:1 (1:0)Помоћни терен Будућ-

ности на Старом аеродро-му. Гледалаца: 30. Судија: Војин Војиновић (Подгори-ца). Стријелци: Влаховић (ау-тогол) у 30. и О. Обрадовић у 87. из једанаестерца за Будућ-ност, а Б. Булатовић у 60. ми-нуту за Ком. Жути картони: Вукотић (Будућност), Б. Бу-латовић (Ком).

БУДУЋНОСТ: Никчевић, Глушчевић (од 79. Мијо-вић), Бојовић (од 76. Мараш), Вукчевић (од 89. Вуковић), Милић (од 90. Ђуровић), Б. Обрадовић (од 51. П. Вукче-вић), О. Обрадовић, Осма-новић, Рогановић, Вуко-тић, Рјо Шатани.

КОМ: Радошевић, Радено-вић, Милошев, Лачевић, Ну-цуловић, Радосавовић, Вла-ховић (од 88. Марковић), Церовић (од 46. Л. Булато-вић), Б. Булатовић, И. Вукче-вић (од 74. Шћепановић), Га-

чевић (од 80. М. Вукчевић).Дерби десетог кола А гру-

пе припао је Будућности, која је искористила кикс Сутјеске и Никшићанима побјегла на четири бода. Домаћи су по-вели у 30. минуту аутоголом Луке Влаховића, али су упор-ни Златичани у 60. минуту ус-пјели да изједначе преко Бал-ше Булатовића. Три минута прије краја састав Срђана Ра-доњића успио је да постигне други гол и стигне до тријум-фа. Пенал је у побједу претво-рио Огњен Обрадовић.

Д.П.

ЈеДИнство - сутЈеска 0:0Градски стадион у Бијелом

Пољу. Гледалаца: 100. Судија: Милош Савовић (Подгори-ца). Жути картони: Мрдак, Хаџибеговић (Јединство), Лалатовић (Сутјеска).

ЈЕДИНСТВО: Џафић, Ше-куларац, Шутовић, Мрдак (Реџепагић), Цвијовић, Ко-

натар (Клапија), Хаџибего-вић, Кораћ (Каналић), Божо-вић, Баховић (Кнежевић Гојачанин), Недовић (Вла-овић).

СУТЈЕСКА: Мићановић, Влаховић, Лалатовић, А. Бабић, Л. Бабић (Пејановић), Тољић, Шофранац, Дубље-вић, Вујачић, Булајић (Ла-ловић), Мирковић.

Иако је разлика велика у бодовима на страни Ник-шићана, Бјелопољци су били потпуно равноправан парт-нер. Штета је само што на овој утакмици није било голова.

М.Н.

ГрБаљ – Зета 5:3 (3:1)Помоћни терен стадиона

Грбља. Гледалаца: 10. Су-дија: Милош Лаличић (Це-тиње). Стријелци: Дробњак у 18, Глушчевић у 42, Стеше-вић у 43, Д. Перовић у 81. и Шуњевић у 90+3 за Грбаљ, а Трипуновић у 5. и 87. и Пу-летић у 60. минуту за Зету. Жути картони: Баштрица (Грбаљ), Ђуровић, Ђиновић, Ламбулић (Зета).

ГРБАЉ: Баштрица, Глуш-чевић, Богетић (од 66. Гла-ван), Клаћ, Иванчевић, Кри-вокапић, Стешевић (од 63. Станишић), Вучетић, Вра-

неш, Дробњак (од 83. Шу-њевић), М. Перовић (од 57. Д. Перовић).

ЗЕТА: Грбавчевић, Три-пуновић, Батровић, Попо-вић (од 46. Милошевић), Радовић, Пајовић (од 46. Бе-чић, од 48. Бјелобрковић), Пулетић, Ђуровић, Ђино-вић, Ламбулић, Вукчевић (од 80. Крстовић).

Права голеада виђена је у Радановићима, у дуелу омладинаца Грбља и Зете. Ефикаснији и бољи били су „триколори”, који су славили са 5:3 и стигли до тек друге првенствене побједе. Д.П.

МЛаДост љ. – оФк тИтоГраД 3:3 (1:0)

Помоћни терен стадиона „ДГ Арена“. Гледалаца: 20. Су-дија: Милош Бошковић (Под-горица). Стријелци. Стијепо-вић у 40, Никочевић у 72. и Дапчевић у 75. за Младост Љешкопоље, а Шкријељ у 49. и 64. и Поповић у 59. ми-нуту за ОФК Титоград. Жути картони: Брковић, Прелевић, Радуновић, Турковић (Мла-дост Љешкопоље), Мурадба-шић (ОФК Титоград).

МЛАДОСТ ЉЕШКОПОЉЕ: Јовановић, Укшановић, Бр-ковић, Божовић (од 65. Ву-чинић), Вујачић (од 63. Каје-вић), Стијеповић, Прелевић, Дапчевић (од 90. Бојановић), Мугоша (од 63. Турковић), Никочевић, Радуновић.

ОФК ТИТОГРАД: Бабо-вић, Ћатовић, Поповић, Дринчић, Перишић, Ра-кочевић, Малишић, Вујо-вић (од 46. Мурадбашић), Музуровић, Шкријељ, Ма-тановић (од 82. Аџић).

Одличан меч одиграли су Младост и ОФК Титоград. Домаћи су на полувремену имали предност коју им је до-нио Стијеповић, али су „ро-мантичари“ фуриозним по-четком другог дијела успјели да постигну три гола и стекну велику предност. Међутим, услиједио је након тога одли-чан период игре домаћина, који је постигао два поготка и стигао до ремија.

-Фот

о: Ф

ејсб

ук

-Фот

о: Ж

ељко

Шап

урић

Стријелац за Искру: Ђорђе Шалетић

Нови тријумф Будућности

Резултати: Будућност – Ком 2:1, Младост Љешкопоље – ОФК Титоград 3:3, Грбаљ – Зета 5:3, Јединство – Сутјеска 0:0.1. Будућност 10 8 1 1 100:10 462. Сутјеска 10 7 2 1 74:10 423. Ком 10 5 4 1 61:20 384. ОФК Титоград 10 3 3 4 44:29 265. Зета 10 3 0 7 66:52 266. Младост 10 3 2 5 40:45 237. Грбаљ 10 2 3 5 38:49 218. Јединство 10 0 3 7 25:42 13

У наредном колу (18. мај) састају се: Младост Љешкопоље – Јединство, ОФК Титоград – Грбаљ, Зета – Будућност, Ком – Сутјеска.

Резултати 10. кола: Петровац – Морнар 2:1, Искра – Дечић 3:2, Арсенал – Беране 1:2, Рудар – Ловћен 2:3.1. Петровац 10 9 1 0 58:39 372. Морнар 10 8 0 2 41:41 333. Ловћен 10 5 3 2 39:50 274. Беране 10 6 0 4 49:60 255. Арсенал 10 3 2 5 26:54 156. Дечић 10 2 1 7 35:68 137. Рудар 10 2 1 7 29:85 118. Искра 10 1 0 9 32:103 8

У наредном колу (18. мај) састају се: Искра – Рудар, Дечић – Арсенал, Беране – Петровац, Морнар – Ловћен.

у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 . спорт III

Иза фудбалера Партизана је једна очајна сезона, коју ће окончати на чет-вртом мјесту. Упра-во због тога, у љетњој паузи се очекуjе ве-лика реконструк-циjа играчког кадра за наредну сезону. „Телеграф“ пише да jе у Партизану прет-ходних дана одржан састанак у коjем су учествовали генерал-ни директор Милош Вазура, комплетан стручни штаб на челу са Савом Милоше-вићем, људи коjи предводе омладинску школу клуба из Хумске, као и комплетне скаутинг службе. Циљ jе пронаћи играче коjи ће представљати Партизан у наредноj сезони, а прате се фудбалери из иностран-ства, са српских терена, као и млади иг-рачи Партизана и Телеоптика.

Међутим, на том састанку је донијета једна једногласна одлука, а то је да су сви играчи на продају, осим голмана Влади-мира Стоjковића. У Хумској вјерују ис-кусном чувару мреже и желе да он и у наредној сезони са капитенском траком предводи Партизан.

На помолу је сенза-ционалан трансфер из Суперлиге Србије. Ка-ко су јавили медији у Гани, офанзивни везис-та Чукаричког, Самју-ел Овусу, близу је пре-ласка у Борусију из Дортмунда, обзиром да га је тренер „мили-онера“ Лусијен Фавр апострофирао као иг-рача који би могао да буде изненађење на-редне сезоне.

Скаути Дортмунда у више наврата пратили су Овусуа ове сезоне и остали импресионирани играма интрнацио-налца из Гане који је за Чукарички по-стигао седам голова и забиљежио десет асистенција. Дортмунд ће имати конку-ренцију у још неким европским клубо-вима који су у своје нотесе уписали име Самјуела Овусуа, попут Базела, Келна, Меца или Валенсије.

Подсјећамо, Овусу је у Србију стигао 2014. године из домовине, двије сезоне наступао је за Радник из Сурдулице, по-том је једну играо у Генчлербирлигију да би 2017. године потписао за Чукарички.

Мало jе играча коjи могу да се похва-ле стажом у Суперлиги какав има Влади-мир Торбица. Сjаjни везиста одлучио jе да оконча кариjеру по завршетку ове сезоне, а Спартак jе одлучио да приреди опроштај свом дугогодишњем капитену.

У последњем колу плеj-аута домаћег такмичења дочекати Вождовац. Суботи-чани су путем „Твитера“ саопштили да jе утакмица на програму у недјељу, 19. маjа од 18 часова, а управо ће се на том сусрету Владмир опростити од фудбала.

Торбица jе уписао 289 наступа за „пла-ве голубове“ у Суперлиги и постигао 44 гола. Играо jе и за Младост из Апатина и Златибор.

флеш

Стојковић

Овусу

само стојковић није на продају

овусу на скенеру „милионера”

торбица се опрашта

Младост је исписала историју цр-ногорског фудбала. Екипа из Љешко-поља је два кола прије краја друголи-гашког каравана обезбиједила прво мјесто, па ће од августа играти у наје-литнијем црногорском друштву. Ус-пјех који су постигли вјероватно не би био окарактерисан као историјски да овај клуб није основан прије три и по године. Кренули су од најнижег

ранга, Средње регије, а већ у друго-лигашком друштву су у првој годи-ни учешћа били надомак Прве лиге. Тада нису успјели, али сада јесу, па ће навијачи овог клуба у будућности на „ДГ Арени” гледати Сутјеску, Бу-дућност, Зету, Рудар и остале прво-лигаше.

Похвале за приказано заслужују сви, почев од шефа стручног штаба Воја Пејовића са сарадницима, па до играча, који су на терену били најзаслужнији за резултат. Уз то, створени су сјајни услови за рад са каквима мало ко у Црној Гори може да се похвали. Први човјек клуба То-мислав Челебић, на званичној кон-ференцији за новинаре уприличе-ној након сусрета са Дечићем, није крио задовољство постигнутим ре-зултатом.

– Један мали клуб је постао прво-лигаш, а није било нимало једнос-тавно и лако. Иза свега стоји вели-ки рад и велики труд. Наш највећи

успјех су резултати и активности које смо урадили у претходне три године. Данас сви заједно уживамо у амбијенту, резултатима и услови-ма – рекао је Челебић, захваљујући се свим сарадницима, од млађих ка-тегорија до првог тима.

Љешкопољци имају све млађе се-лекције и то је свакако залог за будућ-ност, јер ће из своје школе имати иг-

раче за први тим.– Имамо све селекције, посвеће-

ни смо томе, а то ће и убудуће бити наша идеја. Док сам био у Будућ-ности, био сам поборник младих иг-рача и сигуран сам да ћемо то сада спровести у дјело, јер имамо тим који вјерује у младе људе.

На крају, Челебић се захвалио и Фудбалском савезу Црне Горе и пред-сједнику Дејану Савићевићу.

– Пружили су нам велику подршку у претходном периоди. ФСЦГ је вољан да помогне свако-ме ко жели да улаже у спорт и ко воли спорт. Моја лична жеља је да допринесем развоју спорта, да дје-цу гледамо на теренима умјесто на улици. Срећан сам што у клубу има-мо више стотина дјеце, што их је доста заинтересовано да буду дио наше приче. Сигуран сам да ћемо сви заједно да успијемо – истакао је на крају Томислав Челебић.

Д.П.

Младост исписала историју

Мисли окренуте ка мечу са Грбљем

■ Наш највећи успјех су резултати и активности које смо урадили у претходне три године – истакао је први човјек клуба Томислав Челебић

ЉЕШКОПОЉЦИ ДВА КОЛА ПРИЈЕ КРАЈА СЕЗОНЕ ИЗБОРИЛИ ПЛАСМАН У ПРВУ ЛИГУ

У БУДУЋНОСТИ ЗАБОРАВИЛИ РЕМИ СА ПЕТРОВЦЕМ

Челебић честитао играчима

-ФоТ

о: С

рђаН

Бољ

евић

Цетиње - Ибар на старту

Учестовало 150 дјевојчица

УТВРЂЕН РАСПОРЕД БАРАЖА ЗА ДРУГУ ЛИГУ

ОДРЖАН СЕМИНАР НА ТЕМУ УНАПРЕЂЕЊА ЖЕНСКОГ ФУДБАЛА

Комисиjа за такмичење Фудбалског савеза Црне Горе на јучерашњем жребу утврдила је распоред такми-чења у баражу за допуну Дру-

ге лиге Црне Горе. За пласман у већи ранг бориће се побјед-ници лига Удружења клубо-ва: Дрезга (центар), Ибар (сје-

вер) и Цетиње (југ).Бараж почиње наредног

уторка (22. маj) утакмицом између Цетиња и Ибра, док jе посљедње, шесто коло, на

распореду 9. jуна. Пласман у Другу лигу Црне Горе избо-риће двиjе наjбоље пласира-не екипе на табели. Д.П.

Први едукативни семинар на тему унапређења женског фуд-бала одржан је протеклог викен-да на теренима Тренинг кампа

ФСЦГ у Подгорици. Семинар је организован на основу спораз-ума о сарадњи између Фудбал-ских савеза Црне Горе и Норвешке

потписаног прошле године, чији је циљ сарадња два савеза у сег-менту развоја женског фудбала.

– Норвешка је одавно препо-

зната као земља у којој се велика пажња поклања женском фудбалу и велико је задовољство што имамо прилику да учимо од инструктора који долазе из ове земље. Вјерујем да су полазнице овог семинара има-ле прилику да се упознају са новим методама рада које ће им користи-ти у будућности – рекао је коорди-натор Грассроотс канцеларије ФСЦГ Амил Герина.

У оквиру семинара ногранизо-вана су и два фестивала фудбала, на којим је учествовало 150 дјевој-чица. Д.П.

Пораз Сутjеске краj Бист-рице и реми Будућности под Малим Брдом продужили су неизвjесност око борбе за ти-тулу. Ако се погледа табела и бодовна предност Сутjеске, рекло би се да су Никшића-ни у великоj предности. Али, ако се погледа распоред до краја, онда би последње коло и међусобни дуел ове двије екипе могао Црној Гори да до-несе новог првака.

Будућност jе у Петровцу пропустила шансу, иако jе била боља, створила је неко-лико изгледних прилика, али се, нажалост вратила староj бољци, а то је да из стопос-тотних прилика не пости-же погодак. Свjестан jе тога и млади нападач Михаило Пе-ровић, који је за „Дан“ рекао:

-Пропустили смо jош jед-ну прилику да приђемо Су-тjесци jош ближе, али смо

и даље остали у трци за ти-тулу и нећемо одустати од тога и дићи руке, док год по-стоjи математичка шанса. Сутjеска има предност, али гледаjући распоред до краjа, наjближи сам опциjи, да ће последње коло против Ник-шићана под Горицом до-ниjети коначну одлуку – истакао је Перовић.

У наредном колу, које се игра већ сјутра, Подгорича-не чека тежак испит против Грбља.

-Меч против Петровца jе већ заборављен, немамо вре-мена да очаjавамо, jер већ у сриjеду слиjеди утакми-ца против Грбља, коjа неће бити ни мало лака. Морамо дати све од себе да добијемо тај сусрет – казао jе на краjу нападач „плавих“ Михаило Перовић.

Митар Радуновић

Учеснице семинара

-ФоТ

о: W

WW

.FSC

G.M

E

Распоред1. коло: Цетиње - Ибар (22. мај, 17.30)2. коло: Дрезга - Цетиње (26.мај, 17.30)3. коло: Ибар - Дрезга (29.мај, 17.30)4. коло: Ибар - Цетиње (2.јун, 17.30)5. коло: Цетиње - Дрезга (5.јун, 17.30)6. коло: Дрезга - Ибар (9. јун, 17.30)

-ФоТ

о: С

рђаН

Бољ

евић

Фељтон IXу т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

Већ се рекло да jе Де Сика личност коjа више тежи лири-ци него епици, ваљда зато што оваj редитељ осjећа потребу да слиjеди своjе ликове, да им буде близу и да осjећа њихо-ве душевне покрете. Тежи да покаже свиjет, друштво, пре-ко стварних осjећања своjих главних jунака. Због тога ус-пиjева да учини значаjнима мале ствари, да дâ jедан ду-боки смисао свакодневним догађаjима. Снимљен на ло-кациjи у Риму, с натуршчи-цима у главним улогама (про-тагонисту jе под Де Сикиним бриљантним вођством тума-чио jедан фабрички радник), филм „Крадљивци бицикла” jе остварио међународни ус-пjех, добивши, поред оста-лих почасти, награду Аме-ричке филмске академиjе

за наjбољи филм на страном jезику за 1949. Његову непо-везану наративну форму на-широко су имитирали оста-ли редитељи. Као што jе jош у то вриjеме признато, филм jе заправо значаjан на неко-лико различитих нивоа: то jе снажан друштвени документ чврсто опредиjељен за реал-ност портрета, горка прича о односу оца и сина и модерна парабола о отуђеном човjе-ку у неприjатељскоj и деху-манизованоj средини. Де Сика и Цаватини су намjеравали да сарађуjу у jош два неоре-алистичка подухвата коjи су били мjешавина социjалног бунта и фантазиjе. У тренут-ку поjаве филм „Чудо у Мила-ну” побудио jе незапамћено интересовање међу побор-ницима неореализма. Мно-ге околности су дjеловале на ужареност атмосфере: прити-сак цензуре jе постао видан, свако иоле напредниjе схва-тање о суштини филма или блискост са идеjама неоре-ализма већ jе наилазило на сумњу, а потпуно су санира-не могућности за уклањање

поjединих филмских умjет-ника или критичара како би се и међу њима самима ис-провоцирало раслоjавање и одрицање одjедном прокла-мованих идеала. Мали чо-вjек са људским потребама, против индустриjе и олигар-ха, таjкуна, зеленаша и оста-лих крвопиjа у овом филму jе можда побиjедио, али, на-жалост, само у филму!? Зато „Чудо у Милану”, оваj одлич-ни и филозофски интонира-ни филм измиче у многим своjим секвенцама потпу-ноj рационализациjи и со-циолошкоj анализи и намеће се као доживљаj jедног умjет-ника са свим његовим субjек-тивним слабостима, личним недоумицама и осjећањима.

Но, уз све то, мора се при-знати и честитати на болноj искрености и чистоти. То га и чини значаjним не само у ок-виру опуса Виториjа де Сике, већ му обезбjеђуjе и високо мjесто у савременом европ-ском филму. Од Цаватиниjа и Де Сике се заиста очекивало немогуће — страствени опти-мизам очаjника и препород

неореализма снагом коjа ће бити прави одговор на сва понижења. Чудо се, сасвим разумљиво, ипак ниjе дого-дило. У филму „Чудо у Ми-лану” (Miracolo a Milano, 1951) стварали су у маниру Клерових филмова „Мили-он” (Le miilion) и „Даjте нам слободу” (A nous la liberte, оба из 1931), даjући неореализму његово завршно ремек-дjело „ филм Умберто Д. (Umberto D, 1952). „Умберто Д.” jе вjеро-ватно онолико близак оства-

рењу Цаватиниjевог идеала чистог филма о свакоднев-ном животу колико и сваки други филм коjи jе неореа-лизам дао. У њему нема за-плета, али jе структуриран око сериjе овлаш повезаних догађаjа у животу главног лика. Мада jе већина тих догађаjа последица одређе-не околности. „Умберто Д.” jе сиромашан и не може да плати кириjу, филм почиње и завршава се in medias res, jер jе то приjе филм о стању

ствари него о низу догађаjа. Сниман на локациjи у Риму, искључиво с глумцима ама-терима, „Умберто Д.” нуди портрет старог пензионера коjи покушава да се избори за опстанак себе самог и свог пса у изнаjмљеноj намjеште-ноj соби, и да задржи бар при-вид личног достоjанства.

Пише: др Радослав Т. Станишић, филмски и ТВ редитељ (Наставиће се)

И код српских национа-листа Тито је лоше прошао – оптужују га за србофобију, његову владавину називају брозомором и на душу му стављају многе грехове и зло-чине учињене против Срба. Дати објективну, цјелови-ту слику о Титу тешко је и објективним историчарима, али је неспорно: доживотни југословенски предсједник и поред својих грешака и гре-хова (а имао их је) заслужан је као кохезиони фактор југо-словенског друштва – држао нас је толико година на окупу.

Истраживања историчара показују да је у вријеме ап-рилског рата КПЈ имала 8.000 чланова и да се број уочи ус-танка повећао на 12.000, а чла-нова СКОЈ-а на 40.000, мада се помиње и број од 50.000.

Чланство КПЈ непосред-

но послије априлског рата у земљама Југославије је броји-ло: у Хрватској око 4.000, у Ср-бији око 2.500, у Црној Гори око 1.800, у Словенији око 1.200, у БиХ преко 800, а у Ма-кедонији 1.200, на КиМ 270. Чланство су сачињавали рад-ници, интелигенција, наро-чито из редова ђака и студе-ната, с обзиром на улогу КПЈ на универзитетима и другим школама, као и сељаци наро-чито из Црне Горе, Војводи-не, Далмације, Лике, Баније, Кордуна.

Хитлерова одлука да на-падне Краљевину Југосла-вију није се односила само на уништење југословен-ске војске и окупацију југо-словенске територије већ јој је циљ био и разбијање Југо-славије као државе. Фашис-тичке силе Њемачка, Италија, Мађарска и Бугарска држале су да је Југославија версајска вјештачка државна твореви-на, да је била тамница за мно-ге поробљене народе које је требало ослободити, а у ст-вари задовољавале су своје

територијалне претензије.На дан напада Њемачке на

СССР 22. јуна 1941. на сједници Политбироа ЦК КПЈ, члано-ва који су се налазили у Бео-граду, одржане на тај дан на-пада, донијета је одлука да се почне оружана борба против окупатора. ЦК КПЈ је позвала „пролетере свих земаља Југо-славије да заузму своја мјес-та”. Прије подизања устана-ка против окупатора КПЈ, по оцјени компетентних истори-чара, била јединствена поли-тичка снага, добро организо-вана, велике ударне моћи, с

прекаљеним кадром. Утицај партије у народу превазила-зио је далеко њену кадровс-ку основу. Око језгра предрат-них револуционара уочи рата ствара се организационо чвр-ста, идеолошки зрела, поли-тички јединствена и акционо дисциплинована партија која је окупљала млађи кадар. Ус-танички старјешински кадар чине комунисти и мањи број официра и подофицира југо-словенске војске, патриота и припадника или симпатизе-ра КПЈ, као и ветерани шпан-ског грађанског рата.

Сједници Политбироа ЦК КПЈ, одржаној 4. јула, на којој су поред Тита присуствовали Александар Ранковић, Сре-тен Жујовић, Иво Лола Рибар, Милован Ђилас, Иван Милу-тиновић и Светозар Вукмано-вић, усвојени закључци пред-виђали су да се са саботажа и диверзија пређе на борбу у форми партизанског рата, да се стварају партизански од-реди, уведу политички коме-сари као представници КПЈ у оружаним једиицама, и да се у југословенске земље упу-те чланови са изванредним овлашћењима. У БиХ упућен је Светозар Вукмановић, а у Црну Гору Милован Ђилас.

Склон сам закључку да проглас југословенског пар-тијског врха упућен пролете-рима, и његова Одлука доне-сена 4. јула 1941. нијесу у духу „препорука” Коминтерне. На-име, били су из Москве упозо-рени да се у „садашњој етапи ради о ослобођењу од фаши-зма, а не о социјалистичкој револуцији”. Покрети отпо-ра имали су посебно мјесто у

окупираној Европи, а нарочи-то општенародни устанак у Југославији, који је „садржао у себи социјалну, национал-ну и антифашистичку еман-ципаторску тенденцију као недјељиво ткиво цјеловитог процеса”. Језгро народноос-лободилачког покрета била је КПЈ – његов „организацио-но-идеолошки предводник”.

Владимир Дедијер у „При-лозома” наводи да је први масовни оружани устанак у Хитлеровој тврђави, Европи, избио је у Југославији у љето 1941. године. Код народа је по-стојала спремност на борбу, нарочито у Србији постоји жеља да се спере љага капи-тулације југословенске војске у априлским рату. У српском сељаштву, вели Дедијер, по-стоји култ борбе против над-моћнијег непријатеља и на-води да су водили од 1912. до 1918. године неколико ратова и то против Турака, Бугара, Аустроугарске и Њемачке.

Пише: Боривоје Ћетковић (Наставиће се)

Филм као снажан друштвени документ

Јединствена и дисциплинована партија

ДР РАДОСЛАВ Т. СТАНИШИЋ

БОРИВОЈЕ ЋЕТКОВИЋ

■ „Крадљивци бицикла” jе остварио међународни успjех, добивши, поред осталих почасти, награду Америчке филмске академиjе за наjбољи филм на страном jезику за 1949. годину

■ „Човјек не може да избрише властиту историју, то јест понашање властитих предака. Ма шта чинио, он је наследник. Он не може у потпуности да укине своју прошлост” (М. Елијаде)

■ „У људској историји ништа се не ствара у идеалном облику. Кад год се негдје чини добро, неизбјежно је да се чини зло. То није могуће размрсити” (А. Зиновјев)

Успјешан тандем – Де Сика и Цаватини

Иво Лола Рибар и Милован Ђилас код Гламоча

ФИЛМСКО ПРЕИСПИТИВАЊЕ: ИТАЛИJАНСКИ ФИЛМ 8

СТОГОДИШЊИЦА КОМУНИСТИЧКЕ ПАРТИЈЕ ЈУГОСЛАВИЈЕ 7

Маркетинг XIу т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

CRNA GORAVlada Crne GoreAGENCIJA ZA ZAŠTITU PRIRODE I ŽIVOTNE SREDINE

Na osnovu člana 13 Zakona o procjeni uticaja na životnu sredinu (“Službeni list CG”, broj 75/18) Agencija za zaštitu prirode i životne sredine

OBAVJEŠTAVAzainteresovanu javnost

da su Nosioci projekta Aleksić Milena, Aleksić Danica, Aleksić Damjan i Aleksić Nevena iz Herceg Novog, Ul. Nikole Ljubibratića broj 42, podnijeli zahtjev za davanje saglasnosti na Elaborat procjene uticaja na životnu za projekat adaptacije benzinske pumpe na UP40, katastarska parcela 2530/2 KO Topla, Meljine, Opština Herceg Novi.

U vezi sa navedenim pozivamo vas da izvršite uvid u dostavljenu dokumentaciju u prostorijama Agencije za zaštitu prirode i životne sredine, Ul. IV Proleterske 19, II sprat, kancelarija broj 216, radnim danima od 8 do 11, na sajtu Agencije za zaštite prirode i životne sredine www.epa.org.me kao i u prostorijama Sekretari-jata za prostorno planiranje i izgradnju Opštine Herceg Novi.

Rok za javni uvid i dostavljanje primjedbi i mišljenja u pisanoj formi, na adresu Agencije za zaštitu prirode i životne sredine je do 08.06.2019.godine.

Javna rasprava o predmetnom Elaboratu održaće se u predmetnim prostorijama nosioca projekta na pred-metnoj lokaciji, dana 07.06.2019. godine, sa početkom u 10 časova.

Poziv za predkvalifi kaciju / Poziv za izražavanje interesa

Agencija za sprovođenje projekta Vodovod i kanalizacija d.o.o. Podgorica

Projekat Proširenje kanalizacione mreže, tretman otpadnih voda i kanalizacionog mulja, uključujući spaljivanje u gradu Podgorici

Finansirano od strane: Njemačke razvojne banke (KfW Entvicklungsbank), Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Glavnog grada Podgorice

Komponenta:Komponenta 4 - Radovi na izgradnji glavnih kolektora za transfer otpadnih voda sa lokacije postojeć eg na lokaciju novog postrojenja za prečišć avanje otpadnih voda

Referentni br: 2019-KFW-WBIF-C4-01

Rok za podnošenje prijava: 14. jun 2019. u 11:00, po lokalnom vremenu

Prijem dokumenata za predkvalifi kaciju

Kompletan set dokumenata za predkvalifi kaciju na engleskom i crnogors-kom jeziku se može dobiti bez naknade, nakon podnošenja pismene prijave e-mailom na adresu: a.jokmanovic@vikpg.me

Na osnovu člana 134 Zakona o stečaju, stečajni upravnik DOO „ OZREN “ u stečaju iz Budve objavljuje ,

OGLASo prodaji imovine stečajnog dužnika doo” Ozren” u stečaju iz Budve

JAVNIM PRIKUPLJANJEM PONUDA

PREDMET PRODAJE: I.Nepokretnosti u obimu prava 1/1 svojina prodavca označene na:- katastarskoj parceli broj 467, duge njive pod crkvom, način korišćenja šume 4.klase površine 2245m2;- katastarskoj parceli broj 468,duge njive pod crkvom, način korišćenja pašnjak 3.klase površine 2414m2;- katastarskoj parceli broj 469,duge njive pod crkvom, način korišćenja šume 4.klase površine 484m2;- katastarskoj parceli broj 460,duge njive pod crkvom, način korišćenja šume 4.klase površine 908m2; upisane u List nepokretnosti 1321-prepis KO Budva, sve ukupno površine .................................. 6051m2.Predmetne nepokretnosti su opterećene založnim pravom hipoteke i zabeljžbom izvršenja od strane povjerilaca, koje će upisom prava svojine u obimu 1/1 na novog sticaoca biti odlukom suda brisane.Eventualna razlika u kvadraturi označene na kat. pacelama koje su predmet prodaje i nađene na terenu prodaju se na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu reklamaciju i umanjenje kupoprodajne cijene.Početna cijena ispod koje se neće izvršiti prodaja iznosi 210.000,oo evra, dvesta deset hiljada evra.USLOVI I POSTUPAK PRODAJE:Ponuda sa pozivom na St.br.535/18 i sa dokazima o uplaćenom depozitu u iznosu od 10% od početne licitacione cijene, na ime jemstva dostavljaju se neposredno u zatvorenoj kover� ili putem pošte do 03.06.2019 godine na arhivi Privredni sud Crne Gore,sa naznakom za KUPOVINU IMOVINE doo” Ozren ” u stečaju iz Budve „ ne otvaraj za stečajnog upravnika“. Ponude koje ne pristignu na pisarnicu Privrednog suda C G do 03.06.2019 g. neće se razmatrati.Javno otvaranje ponuda obaviće se dana 05.06.2019 godine 10 časova u Privrednom sudu C G u Podgorici soba broj 24.Pravo učešća na oglas za kupovinu ponuđene imovine imaju sva pravna i fi zička lica koja ispunjavaju zakonske uslove za sticanje svojine na nepokretne imovine u Crnoj Gori i koja polože depozit od 10% od početne licitacione cijene od 03.06.2019 godine na žiro račun br.535-18529-73 kod Prva banke. Prijava ponuđača koji nije uplatio depozit u iznosu od 10% na ime jemstva najkasnije do 03.06.2019 godine biće odbačena i taj ponuđač nema pravo da učestvuje na oglasu.Javno otvaranje ponuda obaviće se i u slučaju da je prispjela samo jedna ponuda. Upravnik, može za kupca proglasiti ponuđača za koga utvrdi da je dao najpovoljniju ponudu. Upravnik zadržava pravo da može donijeti odluku da odustane od prodaje po ovom oglasu sve do poslednjeg dana određenog za donošenje odluke o prodaji.Odluku povodom oglasa upravnik donosi u roku od tri radna dana od dana otvaranja ponude.Kupac je dužan da u roku od 15 dana od dana pravosnažnosti Odluke o prihvatanju njegove ponude za kupovinu predmetne nepokretnosti zaključi sa prodavcem kupoprodajni Ugovor u formi notarskog zapisa i u istom roku izvrši uplatu cjelokupne kupoprodajne cijene na žiro račun prodavca.Ukoliko kupac u predviđenom roku ne zaključi Ugovor i zakonskoj formi ili ne izvrši uplatu kupoprodajne cijene u ostavljenom roku upravnik će donijeti odluku o poništenju odluke o prodaji ovom kupcu, a kupac gubi pravo na povraćaj depozita . Upravnik ima pravo da zaključi ugovor sa sledećim ponuđačem čija je ponuda po visini odmah iza najveće ponuđene cijene.Troškovi oko zaključenje Ugovora i sve poreze u vezi prenosa prava svojine plaća kupac. Imovina - zemljište se prodaje u viđenom stanju sa statusom u kojem se nalazi u vrijeme prodaje, na teret i rizik kupca, bez prava na naknadnu reklamaciju po bilo kom osnovu.Eventualna razlika u kvadraturi zemljišta upisane u Listu nepokretnosti i nađene na terenu padaju na teret i rizik kupca bez prava na naknadnu rekalmaciju i umanjenje kupoprodajne cijene. Sve inforamcije u vezi ove prodaje mogu se dobiti kod stečajnog upravnika na telefon broj +382 69 026 812. i saradnika setčajnog upravnika broj +382 63 489 109.

Podgorica, 13.05.2019 g. Stečajni upravnik

Poziv za predkvalifi kaciju / Poziv za izražavanje interesa

Agencija za sprovođenje projekta Vodovod i kanalizacija d.o.o. Podgorica

Projekat Proširenje kanalizacione mreže, tretman otpadnih voda i kanalizacionog mulja, uključujući spaljivanje u gradu Podgorici

Finansirano od strane: Njemačke razvojne banke (KfW Entvicklungsbank), Investicionog okvira za Zapadni Balkan (WBIF) i Glavnog grada Podgorice

Komponenta:

Komponenta 5 - Radovi na izgradnji kolektorskog, pješačkog odn. biciklističkog mosta sa primarnom namjenom potpora glavnih kolektora za prenos otpadnih voda sa lokacije postojeć eg na lokaciju novog postrojenja za prečišć avanje otpadnih voda

Referentni br: 2019-KFW-WBIF-C5-01

Rok za podnošenje prijava: 14. jun 2019. u 11:00 sati, po lokalnom vremenu

Prijem dokumenata za predkvalifi kaciju

Kompletan set dokumenata za predkvalifi kaciju na engleskom i crnogors-kom jeziku se može dobiti bez naknade, nakon podnošenja pismene prija-ve e-mailom na adresu: a.jokmanovic@vikpg.me

XII Енигматика у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

хороскопПодложни сте честим промjенама расположења, умиjете да заблистате или да се изненада повучете у „свијет тишине”. Успјех подразумијева правилну информисаност о различитим аспектима и добро осмишљену акцију. Процијените најбољи тренутак за иницијативу.

Потребно је да се ослободите од „емотивних кочница”, посебно ако Вас на то инспирише блиска особа. Ослоните се на своја осјећања. Умијете да оставите озбиљан утисак на околину и да организујете своје сараднике на заједничку акцију. Потрудите се да задовољите различите критеријуме.

Искрено изразите своја осјећања пред вољеном особом, потрудите се да ускладите заједничке жеље и потребе. Потребна Вам је црта храбрости у сусрету са сарадницима. Дозволите себи одређену дозу препотенције, са намјером да оставите позитиван утисак.

Дјелујете узнемирено, недостају Вам поступност и стрпљење пред блиском особом. Партнер покушава да Вас наведе на добру одлуку. Нема потребе да се сувише експонирате у ризичним ситуацијама. Важно је да сачувате своје пословно-финансијске интересе и позицију.

Боље је да прихватите неку утјешну варијанту, него да се заносите стварима које су сувише далеке. Уколико сте искрени, потребно је да преузмете одговорност за своје поступке. Избјегавајте напорне и стресне ситуације. Дјелујете напето, пријаће Вам релаксација и опуштање.

Умијете да освојите нечије симпатије, немојте дозволити да Вам недостаје маштовитост или инспирација. Неко Вам подстиче радозналост духа и жељу за новим сазнањима. Прихватите корисну идеју која проширује Ваше пословне могућности. Учините нешто у прилог љепшем изгледу.

Док Ви дјелујете безбрижно, партнер покушава да одгонетне заједничке дилеме и индиректно „осуђује” Ваш начин понашања. Добро сте организовани. Преостаје Вам да испоштујете све задате рокове или различите услове које Вам постављају блиски сарадници. Налазите се у сјајној психо-физичкој форми.

Размислите на који начин треба да обрадујете своју породицу. Вољена особа у позитивном расположењу очекује Ваше присутво. Потребно је да осмислите нови модел понашања и да подстакнете своје сараднике на активну улогу у пословним преговрима. Пријаће Вам дијетална исхрана.

Неко Вам нуди своје разумијевање и бескрајну пажњу. Али, Ви бирате погрешну особу и тражите додатно узбуђење. Нема разлога да се сукобљавате у ситуацијама када не постоје услови за равноправност. Будите реални у процјени својих могућности. Избјегавајте стресне ситуације и сачувајте самопоуздање.

Нема потребе да изигравате равнодушност у друштву вољене особе. Будите довољно искрени пред партнером. Свјесни сте својих могућности. Не можете успјешно да завршавате различите послове, направите листу приоритета. Планирајте сусрет и дружење са пријатељима, као повод за добро расположење.

Упорно покушавате да схватите нечије емотивне намјере, будите довољно искрени у сусрету са вољеном особом. Имате добре идеје и реалну процјену, али не добијате очекивану подршку. Немојте дозволити да у Вама превлада жеља за доминацијом. Пријаће Вам излазак или неки вид спортске активности.

ован 21.3 - 21.4. ва Га 23.9 - 22.10.

БИк 22.4 - 21.5. Шкор пИ Ја 23.10 - 22.11.

БЛИ Зан ЦИ 22.5 - 21.6. сТрИ ЈЕ ЛаЦ 23.11 - 22.12.

рак 22.6 - 22.7. Ја раЦ 22.12 - 21.1.

Лав 23.7 - 23.8. во До ЛИ Ја 21.1 - 19.2.

ДЈЕ вИ Ца 23.8 - 23.9. рИ БЕ 20.2 - 21.3.

афоризми

виц дана

Дјелујете превише забринуто пред блиском особом. Својим расположењем утичете на партнеров одговор или реакцију. Потребно је да рационалније користите своју енергију и да прихватите нечији утицај, као добро или корисно рјешење. Пријаће Вам психо-физичка релаксација и сусрет са пријатељима.

Лет изнад кукавичијег гнијезда не гледа се само на екрану, него и изнад наших глава кад нас моћници надлијећу.

И прије смо били мали, али не и овако сићушни и послушни.

О каквој екологији може да се говори гдје је све у прљавим рукама?

Имамо само један правац. То је онај који нам утврђује највећи кривац.

Толико је смећа у врховима да се смрад диже до неба.

Јован Ераковић из Бањана

Након визите, медицинска сестра предаје рапорт доктору:– Докторе, болесник у соби 112 је данас много боље. Чак је и проговорио.– Стварно! А шта је рекао?– Да му је лоше.

Дође Мујо на пијацу и пита колико су јабуке. – Што више купиш, јефтиније су - каже трговац. – Хајде, товари док не буде бесплатно - рече Мујо.

Црта и пише: Мирко ЗулићГОРСКО ОКО

Маркетинг XIIIу т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU ” EXPO COMMERCE “ D.O.O KOTORmatični broj 02280612,Sa adresom sjedišta:Industrijska zona b.b – Radanovići , Kotor Broj: 162Kotor, 07.05.2019 .godine

Na osnovu člana 16 Statuta „EXPO COMMERCE“ DOO Kotor saglasno članu 69 Zakona o igrama na sreću, a u izvršenju odluke o Organizovanju nagradne igre „Domaća Trgovina I Henkel nagrađuju „“pod sloganom „Iskoristi sjajno ljeto uz more poklona „br.odluke 162/1 od 07.05.2019 god utvrđuje

ODLUKA o organizovanju nagradne igre “Domaća Trgovina I Henkel nagrađuju “

Pod sloganom „ Iskoris� sjajno ljeto uz more poklona “ 1.U nagradnoj igri „ Domaća Trgovina I Henkel nagrađuju “ pod sloganom „ “�skor�s� sjajno ljeto uz more poklona “ Industrijska zona bb Kotor PIB 02280612, PDV 20/31-00076-1 koja se organizuje sa ciljem reklamiranja proizvoda Henkel u maloprodajnim objektima Domaće trgovine u vremenskom intervalu od 15.05.2019 do 16.07.2019 god .2. U ovoj nagradnoj igri mogu učestvovati svi potrošači na teritoriji Crne Gore ( Državljani Crne Gore) koji na svom računu imaju bilo koji kupljeni artikal iz palete proizvoda Henkel deterdženata(persil,merix,perwoll, silan,somat,bref,mer ,kiln I K2R) u svim objektima Domaće trgovine na teritoriji Crne Gore. Pravo sudjelovanja u ovoj nagradnoj igri nemaju zaposleni u rmi priredjivača i povezanih društava kao i lica koja su saradjivali u pripremi ove nagradne igre kao i članovi njihovih užih porodica ( roditelji, supružnici, djeca , braća i sestre).3.Sms poruku sledeće sadržine HENKEL ( RAZMAK ) BROJ FISKALNOG RAČUNA O KUPOVINI potrošaći će slati na broj 068 611 777 ( Napominjem da je cijena sms poruke regularna , odnosno da organizator na ovaj način ne ostvaruje nikakakv pro t ). Originalni račun kao odokaz o kupovini potrebno je sačuvati do kraja nagradne igre i na zahtjev priredjivača dostaviti na uvid pri podizanju nagrada.4.Dobitnici navedenih nagrada izvlače se iz baze brojeva u koju su poslate SMS poruke od strane potrošača ,učesnika u nagradnoj igri „ Domaća Trgovina I Henkel nagrađuju “pod sloganom “�skor�s� sjajno ljeto uz more poklona “ putem računarske aplikacije (urađene isključivo u tu svrhu) metodom slučajnog uzorka, (stavom 3 ovoga člana de nisane sadržine SMS poruke ) .

Izvlačenje nagrada je periodično I izvlači se sledećim redosledom : -29.05.2019 -12h objekat Aroma 102 Delta City dodjeljuemo 5 nagrada (mašina za sušenje 1kom, mašina za veš 1 kom, Henkel poklon paket 3kom). Objava dobitnika u dnevne novine Dan 31.05..2019- 05.06.2019 -12h objekat Aroma 102 Delta City dodijeljujemo 5 nagrada (mašina za sušenje 1kom, mašina za veš 1 kom, Henkel poklon paket 3kom). Objava dobitnika u dnevne novine Dan 07.06.2019 god -12.06.2019 -12h objekat Aroma 102 Delty City dodijeljujemo 5 nagrada (vaučer za putovanje 1kom,,vaučer za putovanje 1kom, Henkel poklon paket 3kom). Objava dobitnika u dnevne novine Dan -14.06.2019 god - 19 .06.2019 – 12h objekat Aroma 102 Delty City dodijeljujemo 5 nagrada (mašina za pranje vesa 1kom, mašina za susenje 1 kom, Henkel poklon paket 3kom). Objava dobitnika u dnevne novine Dan -21.06.2019 god- 26.06.2019 – 12h objekat Aroma 102 Delty City dodijeljujemo 5 nagrada (mašina za pranje vesa 1kom, mašina za Sudje 1 kom, Henkel poklon paket 3kom). Objava dobitnika u dnevne novine Dan 28.06.2019 god - 03 .07.2019 – 12h objekat Aroma 102 Delty City dodijeljujemo 5 nagrada (mašina za pranje vesa 1kom, mašina za sudje 1 kom, Henkel poklon paket 3kom ) . Objava dobitnika u dnevne novine Dan 05.07.2019 -10.07.2019 – 12h objekat Aroma 102 Delty City dodijeljujemo 5 nagrada ( mašina za pranje vesa 1kom, mašina za sudje 1 kom, Henkel poklon paket 3kom ). Objava dobitnika u dnevne novien Dan -12.07.2019 - 17.07.2019 – 12h objekat Aroma 102 Delta City dodjeljujemo 5 nagrada ( Vaucer za putovanje 1kom, vaucer za putovanje 1kom, Henkel poklon paket 3kom ). Objava dobitnika u dnevne novine Dan -19.07.2019 god Ako je dobitnik nagrade maloljetnik, uz davanje na uvid dokumenta o potvrdi identiteta ( lična karta ili izvod iz matične knjige rođenih ) uz obavezno prisustvo roditelja staratelja uz pravovaljanu identi kaciju ove osobe ( lična karta ) može podići nagradu .

5. Ukupan fond nagrada u ovoj nagradnoj igri iznosi …………6382,73eura ( sa PDV-om) a njega čine :1. Mašina za pranje veša Gorenje 320,00 eur x6kom ………………………………………1920,78eur sa pdv-om2. Mašina za sušenje Gorenje 301,04eur x 3kom …………………………………………… 903,12eur sa pdv-om3. Masina za sudje Gorenje 399,61 x 3kom …………..……………………………………… 1198,83eur sa pdv-om4. Vaučer za putovanje u vrijednosti od 500,00 eur x 4kom agencija Galiileo ….. ….. 2000,00eur sa pdv-om5. Henkel poklon paketi – 15,oo eura x24 kom ………………………………………………. 360,00 eur sa pdv-om

Navedene nagrade se ne mogu zamjeniti za novac. �agradni �ond u vrijednos� većoj od 500€, koji nakon završetka nagradne igre nije podijeljen, prire�ivač je dužan proda� na javnom nadmetanju , a sredstva ostvarena prodajim upla� � u budžet Crne Gore, u roku Od 90 dana od dana isteka roka za podizanje nagrada.

6.Organizovanje,sprovođenje i praćenje regularnosti nagradne igre pratiće komisija u sledećem sastavu:1. Petar Varagić Predsjednik komisije 2. Miloš Čupić3. Tonka Lazarević

7.Rok za podizanje nagrada je 15 dana od dana izvlačenja i iste dobitnici nagrada mogu preuzeti radnim danom od 08:00h do15:00h I to u kancelarijama Expo Com-merca 8.Pravila nagradne igre biće objavljena u dnevnom listu „ Dan “.9.Eventualne sporove između učesnika nagradne igre i organizatora nagradne igre rješavaće Privredni sud u Podgorici.

Expo Commerce Doo Kotor Izvršni direktor – Miloš Kaluđerović

DOO «KOMUNALNO KOTOR» KOTOR KOTOR, Škaljara bb, tel/fax 032/ 325-677

Na osnovu Odluke br. 1312 od 17.04.2019. godine, DOO «Komunalno Kotor» Kotor oglašava

JAVNO NADMETANJE-LICITACIJU

I. Predmet javnog nadmetanja je davanje u zakup na određeno vrijeme, za period 01.09. – 30.09.2019. godine /van sezona/ i 01.06. – 31.08.2019 godine /sezona/:1. Osam mjesta na kamenim stolovima za prodaju bižuterije, suvenira, knjiga, slika, plažne galanterije i sl. u spoljašnjem dijelu zelene gradske pijace u Kotoru.2. Četiri mjesta za postavljanje tipskih montažnih objekata za prodaju sladoleda originalnog(fabrickog pakovanja), sokova originalnog (fabrickog) pakovanja, kukuruza, palačinki, kokica i secerne vune i slično u spoljašnjem dijelu zelene gradske pijace naspram kamenih stolova.II. Početna mjesečna cijena zakupnine po prodajnom mjestu pod tačkom 1. iznosi:

STOLOVI PO BROJEVIMAPočetna cijena po stolu u van sezoni /septem./bez PDV-a

Početna cijena po stolu u sezoni /jun, jul i avgust/bez PDV-a

50-55 690,00 € 990,00 €

56-59 460,00 € 660,00 €

69-76 670,00 € 960,00 €

77-79 250,00 € 360,00 €

80-85 500,00 € 720,00 €

86-89 330,00 € 480,00 €

90-95 500,00 € 720,00 €

96-98 250,00 € 360,00 €

Početna mjesečna cijena zakupnine po prodajnom mjestu pod tačkom 2. iznosi: u van sezoni /maj i septembar/ 300,00 € bez PDV-a, a u sezoni /jun, jul i avgust/ 550,00 € bez PDV-a.III. Prva ponudjena cijena ne može biti manja od 10% početne cijene sa naznakom ponudjača za koje prodajno mjesto se nadmeće i koju vrstu proizvoda ce prodavati i za koji period /van sezone –maj i septembar ili sezona-jun, jul i avgust/ pa i u slučaju prijave jednog učesnika na javnom nadmetanju . IV. Davanje u zakup prodajnih mjesta izvršit će se putem javnog nadmetanja – licitacije koja će se održati dana 17.05.2019. godine sa početkom u 08.00 h u prostorijama poslovne zgrade DOO «KOMUNALNO KOTOR», Kotor, Škaljari bb.V. Pravo učešća u postupku javnog nadmetanja – fi zička,pravna lica i preduzetnici koji nemaju dugovanja prema DOO «Komunalno Kotor» Kotor. U postupku javnog nadmetanja ne mogu učestvovati zaposleni u DOO «Komunalno Kotor» Kotor.VI. Učesnici javnog nadmetanja – licitacije dužni su da na ime učešća u postupku javnog nadmetanja uplate novčani iznos u visini od 50,00 eura do početka javnog nadmetanja, na blagajni Preduzeća na dan licitacije i dostave na uvid rjesenje o registraciji VII. Učesniku javnog nadmetanja koji ne uspije na licitaciji izvršit će se povraćaj uplaćenih sredstava iz tačke 6. ovog oglasa odmah po završetku postupka javnog nadmetanja.VIII. Učesnik koji uspije na licitaciji dužan je zaključiti Ugovor o davanju u zakup prodajnog mjesta u roku od tri dana od završetka postupka licitacije nakon što predhodno uplati dostignutu cijenu zakupnine, na žiro račun poslovne banke ili na blagajni Preduzeća.IX. Ukoliko učesnik ovog oglasa iz bilo kojih razloga ne uplati izlicitiranu cijenu i ne pristupi zaključenju ugovora gubi pravo na povraćaj kaucije a DOO «Komunalno Kotor» Kotor će se obratiti drugom ponuđaču u skladu sa redosljedom plasmana ponuda, i ponuditi izlicitirauj cijenu ponudjača koji je odustao.

Sva bliža objašnjenja mogu se dobiti na telefon 032/ 325-677.

XIV Маркетинг у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .

у т о р а к , 1 4 . м а ј 2 0 1 9 .XXIV екран РТЦГ 1

06:00 ДОБРОЈУТРОЦРНАГОРО10:00 ВИЈЕСТИ10:05 НАУЧНО-ОБРАЗОВНИПРОГРАМ11:00 ВИЈЕСТИ11:05 МЕРИДИЈАНИ,Р12:00 ВИЈЕСТИ12:05 СЕРИЈА:МЛАДИИНСПЕКТОР МОРС,Р13:00 ВИЈЕСТИ13:05 СЕРИЈА:КОРАКНАПРИЈЕД,Р14:00 ВИЈЕСТИ14:35 БИЗНИСЗОНА,Р15:00 ЛАЈМЕТ,ВИЈЕСТИНААЛБАНСКОМ15:10 ЦРТАНИФИЛМ:БЕНИХОЛИ15:30 ДНЕВНИК116:00 ДНЕВНАСОБА18:00 ВИЈЕСТИ+ДНЕВНИКНА ЗНАКОВНОМЈЕЗИКУ18:05 НВОСЕКТОР18:35 АБС19:30 ДНЕВНИК220:05 ДОКУМЕНТАРНАЕМИСИЈА20:30 САТТВ21:00 ТЕЛАВИВ-ЕВРОВИЗИЈА201923:00 ДНЕВНИК323:25 СПОРТСКИДНЕВНИК23:40 СЕРИЈА:ТВИНПИКС00:30 ДОКУМЕНТАРНАЕМИСИЈА01:00 ДНЕВНАСОБА,Р03:00 АБС,Р

НОВИ ТВ

ТВ ВИЈЕСТИ

06:30 ВОА–ГЛАСАМЕРИКЕ,Р07:00 ДЈЕЧИЈАЕМИСИЈА:ВРТИРЕПИЋ,Р08:00 РАЗОТКРИВАЊЕКОСМОСА,Р09:00 СЕРИЈА:ЉУБАВПРЕКОМРЕЖЕ10:00 ДНЕВНАСОБА,Р11:30 МЕТЕО+ХИТДАНА11:45 ДОКУМЕНТАРНИПРОГРАМ,Р12:30 ФИЛМ:ВЕЛИКИМЕКГОНОГАЛ,Р14:00 МЕТЕО+ХИТДАНА14:15 ЦГСПОРТ,Р15:00 МЕТЕО+ХИТДАНА15:15 ФУДБАЛФЕСТ,Р16:00 СЕРИЈА:КОРАКНАПРИЈЕД17:15 МЕТЕО+ХИТДАНА17:30 РАЗОТКРИВАЊЕКОСМОСА18.30 КУЛТУРАНАДРУГОМ19:00 ДНЕВНАСОБА,Р19:30 ДНЕВНИК220:00 ДНЕВНАСОБА,Р21:00 ЕУРОСОНГ201923:00 ФИЛМ:КАПЕТАНМАЈКНА ПРОПУТОВАЊУПОАМЕРИЦИ00:30 ВОА–ГЛАСАМЕРИКЕ01:00 КУЛТУРАНАДРУГОМ,Р01:30 СЕРИЈА:ЉУБАВПРЕКОМРЕЖЕ02:20 ОБРАЗОВНИПРОГРА,Р02:50 КОНЦЕРТ03:45 НВОСЕКТОР,Р04:15 КУЛТУРАНАДРУГОМ,Р04:45 ДНЕВНАСОБА,Р

08:00 КАЛЕНДАР08:05 ЦРТАНИФИЛМ08:35 МУВИЛЕНД09:00 ТВОРДИНАЦИЈА09:30 УЗЧАШИЦУРАЗГОВОРА11:30 ЕМИСИЈА12:20 РИЈЕЧВИШЕ13:00 ДНЕВНИКРАДИЈАСВЕТИГОРА(Р)13:30 МАРКЕТИНГ13:35 СПОРТСКИШАМПИОНИ14:00 СТЕМ01114:30 ЗДРАВЉЕЈЕЛИЈЕК15:00 КАЛЕНДАР15:05 ЗЕЛЕНАПАТРОЛА15:30 ОРДИНАЦИЈА16:00 СПОРТ КЛУБШАМПИОНА МАГАЗИНПОЗИТИВ17:55 КАЛЕНДАР18:00 НОВИИЗДАНАУДАН ВИШЕОДВИЈЕСТИ19:00 ДНЕВНИКРАДИОСВЕТИГОРА19:30 ПРОЛОГ19:40 МУЗИЧКИМИКС20:00 ИНФОАРЕНА22:00 ЕМИСИЈА23:00 ДНЕВНИКРАДИОСВЕТИГОРА23:30 СТЕМ01124:00 МОБИЛАУТО00:30 ОТВОРЕНОО...(Р)

06:30 БОЈЕЈУТРА09:30 СТУДИОМОДЕРНА10:00 ВИЈЕСТИУ1010:06 ИСТАНБУЛСКАНЕВЈЕСТА,Р11:10 ЕЛИЗАИЗРИВОМБРОЗЕ,Р12:00 ВИЈЕСТИУ1212:06 СТУДИОМОДЕРНА12:40 БЕЗГРАНИЦА,Р13:30 ЗАВОЛАНОМ,Р14:00 ВИЈЕСТИУ214:07 РИТАМБАЛКАНА,Р14:40 СНОВИ,КУЋА,ДОМ,Р15:00 БОЈЕДАНА15:35 ИСТАНБУЛСКАНЕВЈЕСТА,Р16:30 ВИЈЕСТИУПОЛА516:55 ЕЛИЗАИЗРИВОМБРОЗЕ17:50 РИТАМБАЛКАНА18:30 ВИЈЕСТИУПОЛА719:07 МЕТЕОЦЕНТАР19:10 ИСТАНБУЛСКАНЕВЈЕСТА20:00 РЕФЛЕКТОР22:00 ВИЈЕСТИУ1022:13 МЕТЕОЦЕНТАРУ1022:15 СПОРТ22:30 СИБИРСКАЉУБАВНАПРИЧА23:30 РЕФЛЕКТОР,Р01:10 ФИЛМ,БОБИ,Р03:00 БОЈЕДАНА,Р03:30 РИТАМБАЛКАНА,Р04:50 ЕЛИЗАИЗРИВОМБРОЗЕ,Р

РТЦГ 2 ТВ ПРВА

03:45 СЕРИЈА,ПОГРЕШАНЧОВЈЕК(Р)04:30 ФИЛМ:ТАЈНАПЕТОГСТАЛЕЖА(Р)06:30 СЕРИЈА,1001НОЋ(Р)07:30 ПРАКТИЧНАЖЕНА08:15 60МИНУТАСАИРИС09:00 ЈУТАРЊИЖУРНАЛ09:15 ЈУТРОСАЈОВАНОМИСРЂАНОМ10:00 ЈУТАРЊИЖУРНАЛ10:15 ЈУТРОСАЈОВАНОМИСРЂАНОМ11:00 СТУДИОМОДЕРНА11:15 СЕРИЈА,1001НОЋ12:45 СТУДИОМОДЕРНА13:00 150МИНУТА14:30 СЕРИЈА,ИСТИНЕИЛАЖИ(Р)15:15 СЕРИЈА,ПОГРЕШАНЧОВЈЕК(Р)16:10 ПРАКТИЧНАЖЕНА17:00 60МИНУТАСАИРИС18:00 EXKLUZIV18:30 КВИЗ:СТОЛИЦЕ19:00 ЖУРНАЛ19:30 КВИЗ:100ЉУДИ,100ЋУДИ20:10 СЕРИЈА,ПОГРЕШАНЧОВЈЕК21:00 СЕРИЈА,ИСТИНЕИЛАЖИ22:00 СЕРИЈА,УРГЕНТНИЦЕНТАР00:00 НОЋНИЖУРНАЛ00:30 EXKLUZIV(Р)00:45 КВИЗ:СТОЛИЦЕ(Р)01:15 КВИЗ:100ЉУДИ,100ЋУДИ(Р)01:45 НОЋНИЖУРНАЛ(Р)02:15 150МИНУТА(Р)

СРПСКА РТВ

07:00 ХИМНАБОЖЕПРАВДЕ07:05 СПУТЊИКНОВОСТИ2(Р)07:35 ДЈЕЧИЈИПРОГРАМ08:00 ДОКУМЕНТАРНИПРОГРАМ09:00 ВИЈЕСТИУ909:05 ТАКОСУГОВОРИЛИНАШИПРЕЦИ10:00 ДОКУМЕНТАРНИПРОГРАМ(Р)10:30 ДЈЕЧИЈИПРОГРАМ(Р)11:00 ВИЈЕСТИУ1111:07 СЕРИЈСКИПРОГРАМ12:00 СРПСКОСТАНОВИШТЕ(р)13:00 ВИЈЕСТИУ1313:07 ФИЛМСКИПРОГРАМ(Р)15:00 ВИЈЕСТИУ1515:07 ДОКУМЕНТАРНИПРОГРАМ16:00 НЕСКРИВЕНО(Р)17:30 НОВОСТИ118:00 СЕРИЈСКИПРОГРАМ18:30 СПУТЊИКНОВОСТИ119:20 ОБРАЗОВНИПРОГРАМ19:30 ДЈЕЧИЈИПРОГРАМ20:00 ПОРОДИЦАДАНАС21:00 СПУТЊИКИНТЕРВЈУ21:40 МУЗИЧКИПРОГРАМ22:00 НОВОСТИ222:30 ТАКОСУГОВОРИЛИНАШИПРЕЦИ22:32 МУЗИЧКИПРОГРАМ23:00 СПУТЊИКНОВОСТИ223:30 ФИЛМСКИПРОГРАМ01:04 ХИМНАБОЖЕПРАВДЕ

НОВА М

07:40 ЦЕНТРАЛНИДНЕВНИК08:10 АГЕНЦИЈАЗАСВЕИСВАШТА09:30 СПОРТИСИМО09:35 КЕФАЛИЦА09:50 ЉУБАВ,НАВИКА,ПАНИКА10:35 MR. KITCHEN11:00 ВИЈЕСТИ11:10 ТОТАЛНИОБРТ12:10 АНЂЕЛИ13:00 ВИЈЕСТИ13:17 АНЂЕЛИ,НАСТАВАК14:00 НАУЧИМЕВОЉЕТИ15:00 ВИЈЕСТИ16:00 НАГРАНИЦИ16:50 MR. KITCHEN17:15 ТОТАЛНИОБРТ18:00 ЦЕНТРАЛНИДНЕВНИК18:30 АНЂЕЛИ20:15 НАУЧИМЕВОЉЕТИ21:30 НАГРАНИЦИ22:20 ТОТАЛНИОБРТ23:00 ФИЛМ:РОМАНТИЧНАКОМЕДИЈА00:30 ФИЛМ:ВРЕЛИНА03:30 АГЕНЦИЈАЗАСВЕИСВАШТА04:10 НАГРАНИЦИ04:55 ВИЈЕСТИ05:20 ЉУБАВ,НАВИКА,ПАНИКА05:40 АНЂЕЛИ07:10 MR. KITCHEN07:40 СПОРТИСИМО

РТВ БУДВА

06:55 ТВБУДВАПРОМО07:00 ЈУТРОМИЗБУДВЕ08:55 ЕПП09:00 МАЛИОГЛАСИ09:05 ГРАДИЋНАОБАЛИМОРА09:55 ЕПП10:00 ДЈЕЧЈИПРОГРАМ10:55 ЕПП11:00 ГЛАСАМЕРИКЕ(Р)11:30 ДОК.ПРОГРАМ:УЛОВИТРОФЕЈ11:55 ЕПП12:00 ВИЈЕСТИ,МЕТЕО,СТАЊЕНА ПУТЕВИМА12:05 СПОРТТАЈМ13:55 ЕПП14:05 ЈУТРОМИЗБУДВЕ,(Р)15:55 ЕПП,МАЛИОГЛАСИ16:10 ГРАДИЋНАОБАЛИМОРА17:05 ДОК.ПРОГРАМ17:55 ПРЕГЛЕД18:00 ВИЈЕСТИ,МЕТЕО,СТАЊЕНА ПУТЕВИМА18:10 КУХИЊИЦА18:35 ЦРТАНИФИЛМ:ГАВРА19:00 ПОЛИС19:35 ЛИТЕРА20:05 МЕДИТЕРАНЕО21:00 ВИЈЕСТИ,МЕТЕО,СТАЊЕНА ПУТЕВИМА21:05 СЕРИЈА:ПОРОДИЦАЈЕРМОЛОВ

Документарац Мајкла Мура, који је прати предиз-борну трку 2004. Џорџа В. Буша и Џона Керија. Била је то такође његова својеврсна кампања, којом је покуша-вао да мотивише младе људе да гласају за Керија. Главни глумац је Мајкл Мур.

23:00РТЦГ 2

Капетан Мајк на пропутовању по Америци

Зое је тинејџерка, бун-товница, пуна живота, смрт-но је болесна и потребна јој је трансплантација. Од труд-ноће и Зоиног рађања, њена мајка Леа никоме није рекла ко је заправо Зоин отац. Свих ових година покушавала то да заборави.

Овај филм враћа у ноћ када је у хотелу „Амбаса-дор” у Лос Анђелесу убијен предсједнички кандидат, се-натор Роберт Боби Кенеди, последња нада демократ-ске Америке да се извуче из вијетнамског рата, расизма, класних разлика...

Прича о безнадежно ро-мантичноj Џулиjи Џонс, коjа jе рјешила да прекине пи-сање дневника, смрша 30кг и упозна човјека своjих сно-ва. Али, њен партнер мораће да упозна њене родитеље, а она са њим осмисли своје непланирано венчање.

20:10

01:10 23:00

ПРВА ТВ

ВИЈЕСТИ НОВА М

Погрешан човјек

Боби Романтична комедија

уто

рак