OPTA ENTOMOLOGIJA

Predavanja:

dr Olivera Petrovi-Obradovi, red. prof. (219, II sprat)

Vebe: dr Andja Vueti, docent (1,V sp.)

dipl. ing. Ivana Jovii (217, II sprat)

Broj asova: 45 + 30

Saradnici:

Dragica Smiljani, dipl. ing.

Srboljub krki, teh. sar.

Ivan Arsenijevi, teh. sar.

Laboratorija za entomologiju, 217, II sprat

entomon insekt

logos nauka

ENTOMOLOGIJA ?

Opta entomologija:

gradja tela (morfologija i anatomija),

funkcija organa (fiziologija),

rast i razvie, preobraaj (metamorfoza),

ponaanje, uticaj ekolokih faktora,

principi suzbijanja.

Literatura

Opta entomologija (1986): N. Tanasijevi, D.

Simova-Toi

tetoine povra i njihovo suzbijanje (2008): R.

Sekuli, R. Spasi, T. Kerei

Biljne vai (Aphididae, Homoptera) Srbije

(2003): O. Petrovi-Obradovi

Zastupljenost insekata u prirodi

Kolo Arthropoda:

Klasa Crustacea

Klasa Arachnoidea

Klasa Myriapoda

Klasa Insecta (Hexapoda) najvea, vie od

milion vrsta

Klasa Crustacea (rak)

Klasa

Arachnoidea (grinje, krpelji,

paukovi, korpije i pseudokorpije)

Klasa

Arachnoidea

(pauk)

Klasa Arachnoidea (korpija i pseudokorpija)

Klasa Myriapoda (stonoga)

Klasa Myriapoda (stonoge)

Klasa Insecta:

tvrdokrilci

Klasa Insecta: zrikavac

Era Period Epoha Organizmi

Azoik Prekambrijum alge, bakterije, prvi beskimenjaci

Paleo

zoik

Kambrijum

Ordovicijum

Silur

Devon

Karbon

Perm

600 m. g.

430 m. g.

395 m. g.

345 m. g.

280 m. g.

beskimenjacitrilobiti; prve ribe

prve kopnene biljke; insekti ?

vodozemci; biljke semenarke

insekti (bubavabe)

Mezo

zoik

Trijas

Jura

Kreda

Diptera, Hymenoptera

Dermaptera i drugi insekti

prve cvetnice

Keno

zoik

Tercijar

Paleocen

Eocen

Oligocen

Miocen

Pliocen

leptiri

Kvartar

2 m. g.

Pleistocen

Holocen

dananji biljni svet, sisari

NASTANAK I FILOGENIJA INSEKATA

Poreklo

insekata

(od crva)

Uloga insekata u prirodi

1. Velika brojnost vrsta: ukupnog broja poznatih ivotinja

2. Velika biomasa:

- 2-3 miliona jedinki u mravinjaku, 6-7 miliona/ha,

- 30 miliona jedinki po jednom oveku,

- 100-300 kg/ha a samo 1-3kg krupnih ivotinja po jednom hektaru.

3. Velika sposobnost preivljavanja

1. Gradja tela spoljanji skelet2. sloena muskulatura: skakavci 900 posebnih miia,

gusenica 4000, ovek 800!3. Fizika snaga4. Veliina tela 5. Sposobnost letenja

6. Metamorfoza

7. Ogroman potencijal razmnoavanja8. Ponaanje (mravi, parazitske ose)9. Otpornost na nepovoljne uslove sredine (od 30 do plus 50)10. Veoma raznovrsna hrana: biljke, ivotinje, proizvodi

animalnog porekla, pluta, ronate materije, nafta...

Zato imaju veliku sposobnost preivljavanja

Uticaj insekata na oveka

1. tetna svojstva insekata

U medicini,

U veterini,

U biljnoj proizvodnji

2. Korisna svojstva insekata

U MEDICINI

Komarci: malarija, uta groznica

Muve: kolera, trbuni tifus

Vai ljudi: pegavi tifus

Buva: kuga

Muva ce-ce: spavaa bolest

Pele,mravi, ose: bolni ujedi, alergije

U VETERINIObadi, vai ptica: hematofagi

U BILJNOJ PROIZVODNJI-Ishrana biljkama: derai lia, mineri lia,

buai stabljika, tetoine korena, prave gale,

hrane se biljnim sokovima.

-Hrane se uskladitenim proizvodima.

- Vektori biljnih bolesti.

KORISNA SVOJSTVA INSEKATA

- Popravljaju strukturu zemljita

- Hrana ivotinjama

- Hrana oveku

- Opraivai biljaka

- Proizvode med, vosak

- Proizvode svilene kokone

- Bioloka borba

- U medicini

TELESNI REGIONI insekta

Glava caput

Grudi thorax

Trbuh - abdomen

Telesni regioni gusenice

Telesni omota

- egzoskelet

insekata

Leptirasta va Biljna va

A - endoskelet kimenjaka, B egzoskelet insekata

integument

INTEGUMENTOSNOVNE KARAKTERISTIKE

-TELESNI POKRIVA, TELESNI ZID, KOA I SPOLJNJI SKELET

-OBLAE DELOVE CREVNOG TRAKTA, POLNIH ORGANA I TRAHEALNE CEVI

-ZA NJEGA SU PRIVRENI MIII I LIGAMENTI UNUTRANJIH ORGANA

-DOBRE OSOBINE: JAK, LAK, ELASTIAN, OTPORAN NA VODU, NE MRVI SE, MANJE JE LOMLJIV OD

ENDOSKELETA IVOTINJA: TAJNA USPEHA INSEKATA!

-LOA OSOBINA: NE RASTEE SE I MORA SE ODBACIVATI VIE PUTA U TOKU RASTA INSEKTA

HISTOLOGIJA INTEGUMENTA

OSNOVNI DELOVI:

1. KUTIKULA

2. EPIDERMIS

3. BAZALNA MEMBRANA

KUTIKULARNI SLOJEVI:

-EPIKUTIKULA: veoma tanka, sastoji se od vie slojeva:cementni sloj, votani sloj, kutikulin

-EGZOKUTIKULA: vrst sloj, sadri hitin, obino je pigmentisan

-ENDOKUTIKULA: najdeblji sloj, od elastine materije-artropodina u kome ima rasutog hitina u vie slojeva

HITIN- spec. za zglavkare, azotni

polisaharid, nerastvorljiv u alkoholu, etru,

acetonu, a restvara se u jakim bazama i

mineralnim kiselinama. Razlae ga bakterija

Bacterium chitinovorus.

Epidermis,

bazalna membrana

Dodaci na integumentu: dlake i ljuspe

Tychius flavus:

telo prekriveno utim dlaicama

Detalj krila leptira,

ljuspice

Boja insekata

Pigmentna (melanini, karotinoidi, pteridini)

Boja insekata

Strukturna: beli insekti, leptiri

Boja insekata

Pigmentno-strukturna: Cassidae-kornjaice