8/18/2019 Radno Pravo 1-85

1/109

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

2/109

 8енденција ширења круга питања који улазе у предмет радног прававодила je укљу#ивању и других односа који су у непосредној вези са раднимодносима! 3туда, предмет радног права обухвата и правне односе који суrerum natura од зна#аја за индивидуалне и колективне радне односе, $ пресвега односе који се успостављају са или посредством разли#итихинституција на тржишту рада јавних/приватиих агенција за запошљавањеекономскосоцијалних савета агенција за мирење или посредовање итд!-,надлежних институција за управни надзор у области радних односаинспекције рада управна инспекција-, институција за решавање раднихспорова судова и алтернативних арбитраже!

2. Битна и друга обележја индивидуалног радног односа

+ри одређивању појма радног односа у литератури се јављају двеосновне концепције5 уговорна и институционална! 3не су израз две правне

културе које се заснивају5$- на на#елу слободе романисти#ке правне културе, која а&ирмишеуговарање, односно уговорну слободу радника иб- на статусном на#елу германисти#ке правне традиције, која се заснивана ли#ној верности, обавези узајамне верности!

Уговорна теорија - правна подређеност . +рироду радног односа подређени рад за послодавца, објашњава добровољним прихватањемзапосленог да се подреди власти послодавца! +равна подређеност сеизводи из слободе уговарања уговорне стране су слободне да сеспоразумеју о подређивању власти послодавцу ради испуњења обавезазапосленог!

Институционална теорија - функционална подређеност . .астала

као реакција на уговорну теорију по#етком 22века-, основ послодав#евевласти види у одговорности послодавца који сноси ризик посла- зауспешно, добро &укционисање предузе(а зарад добробити свих његових#ланова! "адни однос се рађа не из уговора ве(- из #ињенице припадањаинституцији, $ успоставља се укљу#ивањем радника у институцију хао)заједницу рада9 што аутоматски доводи до успостављања &ункционалнесубординације!

Статсуна теорија  - лична подређеност .  4татусна концепцијарадног односа суштину радног односа види у ли#ној субординацијизапосленог послодавцу! :аснива на тези да се закљу#ењем уговора о радууспоставља однос ли#не субординације, која се огледа у узајамној обавези

верности, док су имовинскоправни елементи другоразредног зна#аја!Teopuj о дводимен!ионалном радном односу   представљасинтезу вредних поставки уговорне, институционалне и статусне теорије концепција о поливалентности уговора о раду! ;важава и приватноправнеимовинскоправне- и јавноправне елементе у једној оригиналној синтези,која представља равнотежу између слободе уговорни елементи-, једнкостирадно законодавство статус- и солидарности социјални дијалог колективни уговори о раду-!

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

3/109

друго име за слободу рада! %обровољност изузетно и привремено можебити суспендована > обавеза рада се може увести у изузетним ситуацијама!

=!  %ично и!вр&ава'е рада, као битно обележје радног односа,огледа се у обавези запосленог да непосредно, ли#но извршава рад запослодавца! ?и#но обављање рада, као основна обавеза запосленог, jeпредуслов за подређеност, односно извршавање рада п1 упутствима и подконтролом у погледу на#ина извршавања и е&еката рада!

?и#но извршавање рада запосленом наме(е не само обавезе упогледу извршавања рада, ве( и обавезе у погледу понашања премапослодавцу, другим радницима, као и према тре(им лицима! "адни односкарактерише и посебан ли#ноправни однос, који се огледа у обавезилојалности послодавцу, али и ли#ног односа послодавца према запосленомзаштити здравља и безбедности запосленог-!

@! Интегрисаност je у теорији задржана као једно од помо(нихмерила за одређивање статуса запосленог! A судска пракса узима у обзиринтегрисаност као помо(но мерило да ли одређеном радно ангажованомлицу треба признати статус запосленог, кад то није могу(е недвосмислено

одредити на основу мерила подређености! Aнтегрисаност се, тако, схватакао индиција подређености! 4амим укљу#ивањем у организовани процесрада запослени ступа у однос подређености у интеракцији запосленог jeоснов подређености!

B! (равна подређеност   +одређеност није пука економсказависност запосленог од послодавца, ве( ли#на и правна подређеност којасе огледа  у   подређености запосленог власти послодавца у погледуизвршења рада > опште оријентације и циља рада, што укљу#ује и правопослодавца на контролу проверавање на#ина извршења рада и контролуквалитета и квантитета рада! +равна подређеност подразумева и то дасредства и методе за извршење рада одређује послодавац! +одређеностзапосленог послодавцу укљу#ује подређеност у погледу места на коме се

рад обавља! :апослени je дужан да своје уговорне обавезе извршава подвлаш(у и надзором послодавца, тако да се између запосленог и послодавцауспоставља правна подређеност, која извире из економски заснованепотребе да се рад запосленог подреди пословним циљевима и захтевимарадне дисциплине! 4амим уговором о раду успоставља се правнанеједнакост између запосленог и послодавца стављање запосленог уположај зависности наспрам послодавца! 3туда је правна подређеност сржуговора о раду!

.ормама аутономног права, колективним уговорима о радуограни#ава се управља#ка власт послодавца пре свега правом наин&ормисање, консултовање и партиципацију у одлу#ивању! Cранице

дисциплинске власти се постављају радним законодавством прописивањемдопуштених дисциплинских санкција правила дисциплинског поступка- иколективним уговорима о раду утврђивање повреда радних обавеза-, $запажа се и тенденција сужавања дисциплинске власти послодавца иповеравања дисциплинске власти самосталним организацијама!

Cранице подређености се све више и прецизније успостављају и упогледу заштите приватности запосленог на раду! +риватност на радуукљу#ује #итав низ питања5 заштиту података о ли#ности, здравственепрегледе, психолошке тестове, надзор и надгледање запослених, допитања ли#ног стила живота, укљу#ују(и и питање одевања!

+ослодавац може да води евиденције само на основу закона,прикупљају(и податке о ли#ности запосленог само ако су нужни за

извршавање рада, са правом запосленог на увид у свој радни досије, правона исправку нета#них података, право на брисање података који се воде у

@

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

4/109

супротоности са законом, као и правом на накнаду неимовинске- штете акопретрпи неимовинску штету повредом права ли#ности право напоштовање приватног живота! ; дома(ем праву je дошло до успостављања+овереника за ин&ормације од јавног зна#аја и заштиту ли#них података,који штити права грађана и запослених- уколико послодавац својимевиденцијама на раду прекрши :акон о заштити ли#них података!

D3" je донео +репоруку бр! 7EF о радном односу од =GGH! +репорукаисти#е да при вођењу националне политике заштите радника у радномодносу треба предузети мере којима (е се јасно разграни#ити правниположај запослених од самозапослених радника, да се успоставе брзи,праведни и е&икасни поступци и механизми за решавање спорова опостојању радног односа! 'ао мерила за одређивање радног односа у+репоруци наводе5

$- #ињеница да се рад извршава под контролом друге странеинтегрисаност радника у организацији предузе(а да се рад извршава самоили превасходно за потребе другог лица да се рад извршава ли#но одрадника у одређено радно време или на одређеном, уговореном месту

рада да рад има одређени континуитет да се од радника захтева да будена располагању з$ рад да се средства рада, сировине и машине обезбеђујуод странке која захтева рад

б- периоди#ност пла(ања радника да таква примања представљајуза радника једини или главни извор прихода да постоје признати периодинедељног и годишњег одмора да страна која пла(а радника испла(ујетрошкове пута раднику ради обављања рада одсуство &инансијског ризикана страни радника!

I! (ла)еност рада * !арада u друга прима'а  -

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

5/109

+одела "адног права врши се с обзиром на субјекте и предмет  регулисања  индивидуално и колективно радно правоправни режим радних односа  опште и посебно радно правопредмет регулисања  материјално и &ормално радно право изворе права  хетерономно иаутономно радно право карактер правних норми и врсте санкија  приватно и јавно радно право!

Индивидуално u колективно радно право  4убјектииндивидуалног радног права су пре свега запослени и послодавац, $субјекти колективног радног права синдикати запослених саветзапослених- и послодавац, односно удружење послодаваца! +редметиндивидуалног радног права je радни однос, док je предмет колективноградног права колективни радни однос! 4адржину индивудуалног радногправа #ине индивидуална права, обавезе и одговорности, $ садржинуколективног радног права #ине колективна права запослених ипослодаваца! Aндивидуалним правима се штити поједни#ан интерессубјеката радног права, док се колективним правима штите колективни

интереси запослених и послодаваца, односно њихових удружења!Aндивидуално радно право обухвата скуп правних норми којима се

уређују индивидуална права и обавезе лица у радном односу!'олективно радно право je скуп правних норми којима се уређују

колективна права и обавезе колективних субјеката радног права!'олективна права на страни запослених укљу#ују право на синдикалноорганизовање, право на колективно преговарање, право на колективноделовање штрајк, пикетинг, бојкот- и право на ин&ормисање,консултовање и у#еш(е запослених у одлу#ивању! K$ страни послодаваца,колективна права укљу#ују право на удруживање послодаваца, право наколективно преговарање и право на искљу#ење са рада локаут-!

.п&те u посе#но радно право * Dерило поделе je правни режим

радних односа да ли се ради о општем правном режиму који укљу#ујена#елно све запослене и послодавце- или посебним правним режимимакоји се односи на поједине категорије запослених државних службеникапомораца про&есионалних спортиста! "азвој радног права пратитенденција ширења примене са приватног на јавни сектор јавнапредузе(а, јавне службе, државу, локалну самоуправу!

/атеријално u формално радно право * !атеријално радно право је скуп норми о индивидуалним и колективним правима запослених и

послодаваца, односно њихових удружења, док je "ормално радно правоскуп норми о надлежности и поступку за остваривање и заштитуиндивудуалних и колективних права судску радни или судови опште

надлежности-, алтернативну мирење, посредовање-, управну инспекцијарада управна инспекција- заштиту од независних органа које бирапарламент- +овереник за равноправност +овереник за ин&ормације од

 јавног зна#аја и заштиту података о ли#ности :аштитник грађана! 3дпосебног je зна#аја за &ормално радно право европеизација заштитељудских социјалних права у поступцима пред L4M+ и пред квазисудскоминституцијом Lвропским комитетом за социјална права у вези са правимаиз Lвропске социјалне п1веље- и пред 4+L; за радно право држава #ланицаL;!

(риватно и јавно радно право * ова подела јавља се у теоријирадног права, при #ему приватно радно право представља скуп нормикојима се уређује уговорни рад под влаш(у послодавца, $ кад je

подређеност рада статусна, у питању je јавно радно право!

I

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

6/109

; теорији радног права се приступа и трипартитној подели наприватно радно право, које има за свој предмет индивидуални радни односзаснован уговором о раду јавно радно право социјално законодавство,које уређује односе између државе, послодаваца к послопримацасиндикално право које уређује односе између социјалних партнера,колективно преговарање, колективно деловање!

 0етерономно u аутономно радно право * Nетерономно радноправо #ини скуп правних норми когентног карактера социјални јавнипоредак, који се садрже у уставу, законима, подзаконасим општим актимакоје доноси држава уредбе, правилници министарства-, судскипрецеденти O1PP1Q R$S систем-!

Tутономно радно право #ини скуп правних норми које доносеаутономни социјални партнери5 синдикати и удружења послодаваца пресвега колективни уговори о раду, посебни споразуми које закљу#ују саветзапослених и послодавац, кодекси понашања које доносе про&есионалнаудружења, као и правилници о раду које доноси послодавац, узконсултовање синдиката савета запослених-, про&есионални и оби#аји

послодавца!

4. Наиви а радно право и на!ај радног права

.азив радно право je најраширенији у теорији, законодавству ипракси! +оти#е од предмета радног права рада, и то UUрада за другог*5слободног, ли#ног, пла(еног, подређеног рада!

; по#етним &азама развоја ове гране права користили су се терминикоји имају знатно уже зна#ење! .азиви радни#ко, &абри#ко/индустријскозаконодавство користе се крајем 2V2 и по#етком 22 века! 8ермин)радни#ко законодавствоUU се напушта као неодговорају(и! .азив

&абри#ко/индустријско законодавство се користио нешто дуже времена!Wирење предмета регулисања на радне односе код других послодаваца,посебно у јавном сектору јавна предузе(а, јавне службе, држава,територијална аутономија, локална самоуправа-, као и на сектор цивилногдруштва, у#инили се да се овај назив напусти као неодговарају(и, преузаки нета#ан!

.азив социјално право, премда се користи у мноштву зна#ења устру#ној литератури, законодавству и пракси, ипак се нај#еш(е користи уужем и ширем зна#ењу! ; ужем смислу користи се за озна#авање једнедруге гране права права социјалне сигурности или социјалног осигурања,као и права социјалне заштите или социјалне помо(и! ; ширем смислу,

термин социјално право се користи з$ озна#авање више грана права којимасе регулишу социјалноправни односи5 право социјалнесигурности/осигурања право социјалне заштите помо(и- право социјалногстановања права бораца, војних и цивилних жртава рата права жртаваповреде основних људских права права у вези са &инансијском подршкомпородици са децом!

". #и$еви радног права

H

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

7/109

"адно право карактерише комбинација циљева превасходносоцијалноекономске природе5 социјална правда, социјалнорадни мир ирегулисање конкуренције!

43XAYT?.T +"TJ%TTко je у основи права уопште правда, као највиша правна вредност,

)прва вредност друштвених установаUU , то посебно важи за радно исоцијално- право, које je сво прожето идејом социјалне правде Z[\]Z]Z$^Z\]_Z`[]Za$-, и које за свој сами настанак има да захвали управо остварењуидеје социјалне правде њеном претварању у радно и социјално- право! Aразвој радног права умногоме je ишао стазама социјалне правде, која jeобога(ивана садржином радног законодавства и &илозо&ијом имеханизмом социјалног дијалога, социјалног партнерства и социјалногкомпромиса колективни уговори о раду- као аутономног правног изразаидеје и вредности социјалне правде!

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

8/109

"LC;?A4TL '3.';"L.XAYL"адно право je настојало и развијало се у тежњи да се конкуренција,

односно уопште )тржишни механизми социјално коригују да би билиприхватљиви са становишта хуманости!f .ајпре има за циљ да омогу(иконкуренцију радних способности, што je од битног зна#аја како зазапослене, тако и за послодавце! .а#ин заснивања радног односа треба даобезбеди једнаку доспуност свих радних места под једнаким условима! ;циљу обезбеђивања једнаких шанси у запошљавању, радно законодавствопредвиђа обавезу послодавца да обавести службу за запошљавање опотреби за новим радницима, како би служба за запошљавање, која водиевиденцију о незапосленим лицима, могла ова лица упутити на послодавцакоме су потребни радници! +осебним закоиима се може увести и обавеза

 јавног конкурса при запошљавању нпр! у државним органима, јавнимслужбама-! +ослодавац има слободу избора између кандидата за којеверује да могу највише допринети остварењу циљева послодавца пове(ању конкурентне способности, пове(ању добити, односно остварењу

 јавног интереса, итд! A конкуренција радних способности, с једне, и

слобода избора радника од стране послодавца, с друге стране, могу битиограни#ени у одређеној мери прописивањем предности у запошљавањуодређеним тзв! рањивим категоријама радника!

Dорализовању радних односа доприносе решења радногзаконодавства у погледу обавезе лојалности радника послодавцу, како неби дошло до сукоба интереса! ; питању je институт забране конкуренције,која може бити законска забрана и уговорна клаузула неконкуренције!

K$ сасвим конкретан на#ин постиже се регулисање конкуренцијеодредбама закона, $ понекад и колективних уговора о раду о облицима&лексибилног запошљавања или радног ангажовања о ограни#еномтрајању радног времена о стицању преговара#ких права у условимахонкуренције између синдихата- о не/ допуштености замене штрајка#а! Tкт

о проширењу дејства гранског колективног уговора о раду има за циљ даобезбеди поштену конкуренцију, како се конкуренција између послодавацане би заснивала на великим разликама у пла(ању за рад једнаке вредности!

"адно законодавство, $ посебно међународни радни стандарди универзални и регионални европски-, имају зна#ајне е&екте и у погледумеђународне конкуренције, посебно у условима пословањамултинационалних компанија, компанија европских димензија и актуелнеглобализације економије! ; питању је ризик од )социјалног дампинга*изазваног селењем калитала у делове света у којима су нижи трошковиgрадне снаге*!

F

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

9/109

%. &убјекти радног односа

+ојам субјекта радног права je шири појам од субјектаиндивидуалног и колективног- радног односа, не само у смислуинституција од зна#аја за радне односе које су субјект радног права ве( и утом смислу што се као субјект радног права јављају и одређена лица која

нису у радном односу! ; питању су радноангажована лица у појединимоблицима &лексибилног радног ангажовања нпр! волонтери, радници којиобављају допунски рад и сл) као и лица која нису у радном односу али се нањих примењују поједине одредбе радног законодавства нпр! извршнидиректори привредних друштава незапослена лица кад од националнеслужбе за запошљавање добију средства за самозапошљавање квазизапослени јавни &ункционери!

4убјекти индивидуалног радног односа су запослени радник,службеник- послопримац и послодавац!

+ојам )радникff je у међународном радном праву конвенцијама ипрепорукама D3"а-, у европском некомунитарном праву 4< "L4+-, укомунитарном радном праву, као и националном праву шири од појма

запослени, пошто укљу#ује, поред лица у радном односу запосленог,независне раднике или самозапослена лица, пољопривредне раднике независно од тога да ли су запослени или самозапослени, квазизапосленераднике, који су само економски зависни од других, као и волонтере!.ационалним правом се предвиђа делими#на примена заштитног радногзаконодавства на раднике који нису у радном односу наро#ито на квазизапослене раднике који треба да уживају ве(у заштиту у односу насамозапослена лица, на волонтере!

'ласи&икација запослених и послодаваца je могу(а и с обзиром направни режим радног односа! "азликују се општи и посебни правни режимирадних односа, којима се изражава метод јединства, односно

ди&еренцијације! 3пшти правни режим индивудуалних радних односапримењује се у приватном сектору, али и добром делу јавног сектора!3пшти режим карактерише метод јединствености или уни&икацијерегулисања, док се посебни правни режими одликују ди&еренцијацијомправних режима _$]Z1Qe P$]e_Z$e радни однос служба- државнихслужбеника у поморству и _$]Z1Qe he_\1Q$e лица са инвалидитетом,омладине и жена, старијих радника!

'. (апослени и врсте апослени)

4убјект индивидуалног радног односа je  !апослени  радник или

службеник-! ; теорији се де&инише као UUлице које je обавезно да ради задруго лице на основу приватног уговора у односу ли#не субординацијеUU или

E

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

10/109

)лице које je ангажовано од другог лица да извршава рад, уколико се радио таквом односу који може бити регулисан колективним уговором о радуUU!#апослени $er%u% самозапослени

:а разлику од запосленог као зависног радника који ради за ра#унпослодавца и на кога се у потпуности односи радно законодавство,само!апослени  независни радник je радник који извршава самосталанрад ради за сопствени ра#ун, није у служби другог лица, п$ према томе неможе бити субјект индивидуалног радног односа нити се на његапримењује радно законодавство нпр! занатлија, мали трговац, приватни-лекар, стоматолог, архитекта, адвокат, пољопривредник, таксиста!.езависни уговорник преузима рад за одређену цену, одлу#ује како (е радбити извршен, односно задржава слободу у избору средстава и метода,врши рад без контроле лица које га ангажује за одређени посао, при #емуза свој рад не сти#е право на бруто- зараду ве( ради за разлику измеђунабавне цене роба које му служе за рад и продајне цене п1 завршеткурада- добит!#апослени & 'извр(ни) директори

; дома(ем праву дуго je био задржан концепт директора запосленог, што je делими#но напуштено :" =GGI-, који предвиђа дадиректор може да буде у радном односу!; дома(ем праву, :" =GGI- допушта да директор буде или не буде у радномодносу! .а основу :акона о привредним друштвима =G77-, посебнедужности према привредном друштву имају и директори #лановинадзорног одбора, заступници и прокуристи-, за које, у слу#ају постојањали#ног интереса, je потребно одобрење правног посла или предузимањеправне радње!*рсте апослени)

7!  Jрсте запослених према месту извршења рада > интерни и екстернизапослени

(од интерним !апосленима 1радницима2  подразумевају сезапослени који извршавају рад у пословним просторијама послодавца, безобзира да ли су у радном односу на неодређено време или су у радномодносу у неком од &лексибилних облика запошљавања или радногангажовања!

3кстерни радници*аднии код ку+е! "ад код ку(е je облик радног ангажовања,

успостављен уговором о раду код ку(е, у коме радник извршава запослодавца рад код своје ку(е/у стану или на другим местима п1 свомизбору не у пословним просторијама послодавца-, независно од тога кообезбеђује опрему и предмете рада, при #ему радник није у правно

подређеном положају као запослени! "езултате рада радник препушта лицуза које ради, $ друго лице обезбеђује посао и пла(а раднике за испору#енепроизводе или пружене услуге!

?ице које извршава рад п1 основу овог уговора није у радном односу,али има право на здравствено, пензијско и инвалидско осигурање, с тим да

 je обвезник уплате доприноса послодавац!*аднии на да,ину   могу да извршавају рад не само код ку(е ве( и

на другим местима, што развој интернета веома олакшава! Dесто радаможе бити веома разли#ито не нужно код ку(е, односно свуда где постојимогу(ност повезаности интернет- са послодавцем, при #ему je и питањераспореда радног времена веома специ&и#но, како би се помирклепро&есионалне и породи#не, приватне обавезе радника на даљину!

=!  Jрсте запослених с обзиром на трајање рада

7G

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

11/109

"азликују се стално !апослени кадрови  у радном односу нанеодређено време и са пуним радним временом, од флекси#илно !апослени4   у радном одкосу на одређено време или у другим облицима&лексибилног запошљавања делими#но запослени привремени раднициповремени радници приправници итд!-! Aзвесне разлике се јављајупосебно у слу#ају исказивања вишкова запослених напредовање у погледузвања или зарада висина отпремнине у слу#ају престанка радног односакао вишка или у слу#ају пензионисања-!

@!  Jрсте запослених с обзиром на посебну заштиту у радном односу %ица са инвалидитетом; питању су лица код којих постоје &изи#ке, сензорске или менталне

онеспособљености, $ не губитак радне способности инвалидност!'од нас је :аконом о про&есионалној рехабилитацији и запошљавању

особа са инвалидитетом од =GGE! прихва(ен савремени концепт разумногприлагођавања или давања првенства у запошљавању квали&икованимлицима са инвалидитетом код послодаваца тзв! квотни систем-!+одразумева да послодавац сноси и пове(ане, али разумне трошкове

прилагођавања постоје(их радних места за рад лица са инвалидитетом!5апослене * !а&тита !а време трудно)е u материнства:апослене уживају посебну заштиту у савременом радном праву пре

свега због трудно(е- материнства! ; оквиру ;. донета je 'онвенција оелиминисању свих облика дискриминације жена 7EdE, $ у оквиру D3"а двеконвенције имају посебан зна#ај 'онвен! бр! 7G@ о заштити материнства7EI=- и 'онвенција бр! 7F@ о заштити материнства =GGG-!

:" =GGI- предвиђа заштиту жена за време трудно(е на пословимакоји су, п1 налазу здравственог 1hг$н$, штетни за здравље, на пословимакоји захтевају подизање терета или на којима постоји штетно зра#ење илиизложеност екстремним температурама и вибрацијама-, $ запослена неможе да ради но(у и прековремено за време последњих осам недеља

трудно(е, нити за време прве @= недеље трудно(е ако би такав рад биоштетан за њено здравље!

5апослена6и са породичним одговорностимаDеђународни стандарди о забрани дискриминације запослених са

породи#ним обавезама садржани су у 'онвенцији D3"а бр! 7IH орадницима са породи#ним одговорностима, $ остварењу и заштити на#еланедискриминације запослених са породи#ним обавезама доприноси ипракса L4M+, пракса Lвропског комитетеа за социјална права, као и пракса4+L;!

/алолетна лица 1деца2

+осебну заштиту уживају малолетна лица запослени у животнојдоби од 7I до! 7F година живота! +осебна заштита у погледу минималногузраста за запошљавање je предвиђена у међународном и европскомрадном праву! +осебна заштита укљу#ује заштиту од ризи#них, нездравихпослова за &изи#ки, ментални, морални или социјални развој детета као изаштиту од но(ног и прековременог рада, уз право на кра(е радно време,дужи недељни одмор, дуже трајање годишњег одмора!

(редставници !апослени4 +редставници запослених синдикални представници, изабрани

представници запослених, #ланови савета запослених, #ланови управногили надзорног одбора уживају посебну заштиту у радном односу, како бимогли успешно, и без бојазни од дискриминације, да извршавају своје

представни#ке &ункције! +осебна заштита се огледа у заштити одотпуштања, односно у прописивању сложенијег поступка отпуштања, који

77

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

12/109

редовно подразумева сагласност надлежног државног органаминистарства рада инспекције рада-, мишљење управног или надзорногодбора и сагласност савета запослених! Dеђународни стандарди заштитедати су у 'онвенцији D3"а бр! 7@I о радни#ким представницима, $ удома(ем праву :" =GGI- предвиђа сагласност министарства рада као условпуноважности отказа представнику запослених!

5апослени у!#у'ивач;поредно право све ве(у пажњу посве(ује заштити узбуњива#а лица

која остварују своје право на и указују у доброј вери, п1 правилу најпресвом, $ потом надлежним државним органима на угрожавање јавногинтереса незаконитим поступањем!

; дома(ем праву посебну, али недовољну и непотпуну, заштитузапосленом узбуњива#у пружа :акон о спре#авању злостављања на раду, $у посебном режиму радних односа државних службеника :%4 и 'одекспонашања државних службеника! 'ао тежа повреда дужности предвиђена

 je злоупотреба обавештавања о сумњи у постојање корупције!B!  Jрсте запослених с обзиром на држављанство дома(и и страни

запослени+оред запослених дома(их држављана, у једној земљи могу радити и

 !апослени имигранти  специ&и#ност правног положаја се огледа најпре узаснивању радног односа или другог облика радног ангажовања, јер се каододатни услови јављају дозвола боравка и радна дозвола! %озволу боравкаиздаје министратсво унутрашњих послова 4рбија-, док радну дозволуиздаје јавна служба за запошљавање .4: у 4рбији-!

.из конвенција D3"а се односи на раднике мигранте, како у погледу једнаког поступања у запошљавању конвенције бр! HH и Ed-, тако и у

погледу једнаког поступања у погледу социјалног осигурања конвенцијебр! 7E,BF, 77F,7Id-!

I!  Jрсте запослених с обзиром на захтеве у погледу &орме уговора о

раду; упоредном праву земаља тржишне привреде уговор о раду се

закљу#ује као консенсуални уговор, док се за одређене категоријезапослених захтева писани облик као услов за пуноважност уговора о радунпh! морнари, радници у авио саобра(ају-!

H!  Jрсте запослених с обзиром на лиценцу?иценцна занимања карактерише одређени јавноправни елемент,

пошто лиценцу издаје надлежан државни орган или установа са јавнимовлаш(ењима нпр! комора здравствених радника-! ?иценца се издаје какозапосленима нпр! здравственим радницима, стоматолозима-, тако ислободним про&есијама нпр! адвокати, нотари, сте#ајни управници- за

одређено време и њено продужење je условљено поштовањем кодексапро&есионалне и ети#ке одговорности, као и захтевом у погледу сталногстру#ног усавршавања!

d!  +одела запослених према делатности у којој се извршава рад радници, службеници и државни службеници+ри одређивању појма  јавног7 односно др8авног слу8#еника

могу(е je узети у обзир два основна мерила органско '"ормално- везаност државног службеника за правно лице јавног права јавну службу,укљу#ују(и државну управу, на основу #ега се може одредити појам јавноги државног службеника у &ормалном смислу и "ункионално 'садржајно)мерило  извршавање послова јавне службе или )у#ествовање у вршењу

 јавних служби*, на основу #ега се може одредити појам јавног службеника

у материјалном смислу!

7=

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

13/109

 "р8авни слу8#еници  у дома(ем праву се деле на државнеслужбенике на п1ложају и државне службенике на извршила#ким раднимместима, док тре(у категорију запослених у државној управи #иненаме&теници! %ржавни службеници на положају су највиши сталникадрови државне управе! "азликују се од &ункционера, изабраних лица #ланова владе5 председника и потпредесеника владе, министара идржавних секретара! %ок су државни службеници на положају Q1мо(нициминистра, секретари министарстава, директори органа управе у саставуминистарстава, итд!- у радном односу, &ункционери су изабрана лица којанису у радном односу, без обзира на то што остварују права на плату, праваQ1 основу социјалног осигурања! 3сновно мерило за њихово међусобноразграни#ење je правна подређеност, као битно обележје радног односа,која изостаје код правног положаја државних &ункционера!

+. Послодава, и врсте послодава,а

 8ермин послодавац подразумева &изи#ко или правно лице, субјектрадног права, субјект индивидуалног или колективног радног односа, којииспуњење својих законских или уговорних обавеза према запосленима идругим радноангажованим лицима или њиховим синдикатима и другиминституцијама представни#ког карактера бипартитним или трипартитним,обезбеђује својом имовином! +ослодавац се јавља као субјектиндивидуалног и колективног радног односа!

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

14/109

(риватни послодавац  може бити &изи#ко лице Q1 правилупредузетник и правно лице предузе(е привредно друпггво-!

+"L%;:L8.A'+редузетник &изи#ко лице које обавља делатност про&итног

карактера производне, занатске, трговинске, угоститељске радње-, jeсубјект пословног/компанијског права, али се може јавити и као субјектрадног права, односно као послодавац ако запошљава једног или вишерадника у вршењу предузетни#ке активности!

4?3

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

15/109

:аконом о државним службеницима 4рбије =GGI-! +ослодавац је државакао правно лице субјект права!

; односима са државним службеницима, држава иступа каопослодавац, што зна#и да је природа односа између државе и државногслужбеника аналогна природи радног односа, пошто државни службенициступају у службу да би извршавали рад послове државне управе- з$државу као послодавца! :бог разли#итих категорија запослених који сепримају у радни однос државних службеника и намештеника- у радниоднос у државним органима, поред решења о пријему у службу правногоснова за заснивање радног или службени#ког односа, јављају се од =GGI! удома(ем праву уговор о раду за намештенике!

 8L"A83"AYT?.T T;83.3DAYT A ?3'T?.T 4TD3;+"TJT 0k+34?3%TJTX

0$1 послодавац запосленима, локалним службеницима јавља се итериторијална аутономија и локална самоуправа град или општина! +оправилу се доносе посебни закони о служби, радним односима у органималокалне самоуправе! ; 4рбији још увек није донет посебан закон о

службеницима у локалним самоуправама! +осебан колективни уговор затериторијалну аутономију и јединице локалне самоуправе закљу#ујурепрезентативно удружење послодаваца и репрезентативни синдикатиосновани за територију јединице за коју се закљу#ује колективни уговор!

 YTJ.3 +"L%;:LmL A YTJ.T 4?;p

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

16/109

организацијама, $ посебно особеност ангажовања волонтера, што jeуређено у дома(ем праву са доношењем :акона о волонтирању!

+"3iL4A3.T?.T ;%";pLT. &индикат апослени) као послодава,

  +оред тога што je синдикат субјект колективног радног односа, и самсиндикат може бити послодавац кад запошљава раднике за про&есионалнирад у синдикату! ;говор о раду je правни основ за заснивање радног односаизмеђу запослених и синдиката, с тим да се може закљу#ити и колективниуговор о раду како би се уредили услови рада запослених на раду усиндикату! ; дома(ем праву колективне уговоре о раду код послодавцасиндиката су закљу#или репрезентативни синдикати организовани нанивоу "елублике, с једне, и репрезентативни- синдикати запослених у овимсиндикатима, с друге стране!

1. /друже0е послодава,а

;дружење послодаваца, поред тога што je субјект колективноградног права, може да буде субјект индивидуалног радног односа кадзапошљава раднике! ;дружење као правно лице заступа директор илидруги овлаш(ени запослени- при заиљу#ивању уговора о раду сазапосленим у удружењу послодаваца!

J3?3.8L"4'L 3"CT.A:TXAYLJолонтерске организације, у којима се послови од зна#аја за

&ункционисање организације извршавају на волонтерској основи, не j$вљају се отуда као послодавац волонтерима, али ако волонтерске

органкзације запошљавају одређена лица уз зараду-, тада се јављају уулози послодавца! 3рганизатор волонтирања има низ обавеза које сусли#не обавезама послодавца5 дужан je да пре закљу#ивања уговора о

волонтирању прибави потврду надлежног органа да код волонтера немасметњи за закљу#ење уговора да обезбеди волонтеру безбедност издравље током волонтирања, као и да волонтера осигура за слу#ај повредеили про&есионалниг обољења током волонтирања да организујеоспособљавање волонтера када je такво оспособљавање потребно заобављање волонтерских услуга и активностк да обезбеди тајност ли#нихподатака волонтера и заштиту приватности да изда потврду волонтеру ообављеном волонтирању, на његов захтев!

=+ >ласификација према величини послодавца * осо#еност мали4 послодаваца

"азграни#ење малих од средњих и великих послодаваца врши се Q1

правилу на основу броја запослених, $ некад и Q1 основу оствареногдохотка или &инансијске помо(и послодавцу при запошљавању новихрадника! %ок се општи закон о радним односима п1 правилу примењује насве послодавце, независно од броја запослених, при доношењу специјалнихзакона прецизира се круг послодаваца на који се закон примењује, односно$ O1Q]_$_Z1 одређује се да се закон не примењује на послодавце уколикозапошљавају мање од одређеног броја радника! ; дома(ем праву jeпредвиђено да се на послодавца који запошљава пет или мање запосленихне односи законска обавеза доношења правилника о организацији исистематизацији послова!

; погледу индивидуалних права, разлика се јавља у поступку зазаснивање радног односа, у погледу права на заштиту здравља и

безбедност на раду, престанка радног односа, $ посебно ако се ради околективном отпуштању, које je код малих послодаваца мање

7H

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

17/109

&ормализован поступак! ; погледу колективних права, разлика се ти#е пheсвега права на у#еш(е у одлу#ивању, јер уместо савета запослених, кодмалих послодаваца се бира представник запослених, али се разлике јављајуи у погледу права на организовање синдикалне организације кодпослодавца синдикална секција или синдикални повереник- и права наколективно преговарање!

рој запослених ! Dали послодавац по правилу се ради опослодавцима који запошљавају до IG радника! %ома(е право предвиђа дапослодавци који запошљавају више од IG запослених могу да образују саветзапослених! +римена појединих одредби :акона о про&есионалнојрехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом je условљенабројем запослених обавеза запошљавања не односи се на послодавце којизапошљавају мање од=G запослених! :аконом о равноправности полова утврђена je обавезаусвајања плана мера за отклаљање или ублажавање неравномернезаступљености полова за сваку календарску годину која сe односи само запослодавце са више од IG запослених у радном односу на неодређено

време!?+ "ома)и и страни послодавац+ослодавац може бити дома(е и страно правно и &изи#ко лице!

+равни режим радних односа п1 правилу не зависи од тога да ли jeпослодавац дома(е или страно правно или &изи#ко лице, осим кад се радио дипломатскоконзуларним представништвима страних држава! Aпак, кадсе ради о мултинационалним предузе(има могу се јавити одређенеспеци&и#ности у правном режиму радних односа!

11. На!ела радног права

.а#ела радног права су57! .а#ело слободе рада=! .а#ело једнакости у запошљавању и на раду@! .а#ело повољности за запосленеB! .а#ело трипартизма

12. На!ело слободе рада

4лобода рада и слобода предузетништва су у ширем смислуразли#ити облици испољавања истог на#ела слободе избора занимања!3д самог свог по#етка слобода рада је задржала обележје негацијепринудног рада5 слобода рада ae_\[\ принудни рад!

(од принудним радом  подразумева се сваки облик радапривременог или у одређеним ситуацијама, који се налаже одређеном лицупротив или независно од његове воље, под претњом изрицања санкција, $који je разли#ит од ропског или кметског рада! :абрани принудног рада сепосве(ује велика пажња и у унутрашњем праву уставном и радном, као и умеђународном радном праву! D3" је 7E@G и 7EId, донела конвенције бр! =Eи 7GI, и препоруке бр! @I и @H, којима je прецизно уређено питање забранепринудног рада!

Aзвесни облици принудног рада су остали ван оквира забранаутврђених у конвенцијама и препорукама D3"а! 8ако, не подлеже забранипринудни рад у облику војне службе, обавезан рад у изузетним ислу#ајевима угрожености живота, с тим да се трајање принудног рада

стриктно ограни#ава до отклањања последица! %опуштеним се сматра ипринудни рад затвореника уз надзор јавне власти-, на основу

7d

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

18/109

правноснажне судске одлуке! ;"4 =GGH- предвиђа да се )принудним радомне сматра рад или служба лица на издржавању казне лишења слободе, ако

 je њихов рад заснован на на#елу добровољности, уз нов#ану надокнаду!* 3довог вида рада треба разликовати )рад у јавном интересу* рад користанза друштво којим се не вређа људско достојанство, као алтернатива казнилишења слободе!

+ринудни рад се разликује од ропског рада п1 томе што роб није био\[Z Z[_Z\, ве( сведен на ствар у својини господара! ;кидање ропства,прокламовано и на међународном плану ;ниверзалном декларацијом оправима #овека и Dеђународним пактом о грађанским и полити#кимправима низом конвенција о забрани ропства од 7E=H! и 7EIH као иконвенцијама о забрани трговине људима и експлоатацији проституције од7EBE, није онемогу(ило )преживљавање* ропства у његовим савременимоблицима током #итавог 22 века, $ и на по#етку 22V века пре свега уоблику )дужни#ког ропства* као и )ку(ног ропстваUU!/блии принудног рада

+ринудни рад се испољава у мноштву облика, тако да je поред

'онвенције бр! =E 7E@G- било потребно донети 'онвенцију бр! 7GI 7EId-,како би се спре#ило да принудни рад постане средство полити#ке исоцијалне присиле!

(ринудни pд као средство !а подстица'е економског ра!војаDеђународно радно право забрањује принудни рад као средство

убрзаног- економског развоја, осим у погледу )мањих комуналних услуга*,под условом да су испуњени кумулативни услови да се ради о пословима наодржавању или подизању зграда од зна#аја за задовољење социјалнихпотреба локалног становништва као и то да ти послови буду однепосредног интереса за локалну заједницу те да су #ланови заједницењихови представници- били консултовани у погледу неопходности таквограда и комуналних услуга!

(ринудни pд као дисциппинска мера+рописивање законом- или утврђивање принудног рада као

дисциплинске санкције je у супротности са 'онвенцијом бр! 7GI, с тим да се'онвенцијом не пружа заштита запосленом који повредом радних обавеза идисциплине понашања доводи у питање &ункционисање виталних служби,односно лицима којима je поверено извршавање послова који су одвиталног зна#аја и у околностима када су живот и здравље људи уопасности! 3бавезност рада у овим ситуацијама се не сматра принуднимрадом, с тим да се и у овим ситуацијама радницима мора гарантовати правона отказ уговора о раду уз поштовање разумног трајања отказног рока!

(ринудни рад лица на и!др8ава'у ка!не ли&е'а сло#оде

+ринудни рад затвореника се није сматрао недопуштеним, односноније укљу#ен у облике принудног рада којима се повређује слобода рада!%а би се избегле могу(е злоупотребе принудног рада лица на издржавањуказне затвора, може сe увести само на основу правноснажне судске одлуке пресуде, и уз надзор јавне власти!

(ринудни рад као средство политичког приси$ава'а3сновне људске слободе5 слобода мишљења и изражавања мишљења,

не спадају у корпус социјалних права, нити су предмет међународногрегулисања од стране D3"а! 3ва људска права су прокламована у;ниверзалној декларацији о правима #овека и у Dеђународном пакту ополити#ким и грађанским правима #овека!

; савременим уставима принудни рад се забрањује, $ мере одступања

од људских права у венредном и ратном стању ни у ком слу#ају нисудозвољене у погледу забране принудног рада!

7F

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

19/109

0лобода рада u слобода нерадаСло#ода да се ради

4лобода рада на позитиван на#ин де&инисана се испољава и каослобода избора рада и послодавца, али и као слобода рада у току трајањарадног односа! 4лобода рада при избору посла, односно тражењузапослеља огледа се у слободи избора рада и слободи избора послодавца,као и у слободи уговарања услова под којима (е се радити! 4лобода рада,као слобода избора занимања треба да осигура достојанствен живот лишенстраха од несигурности, огледа се у слободи избора на#ина вршењапро&есије слобода рада да се заснује радни однос слобода да се ради усвојству слободне про&есије! Aзвесно ограни#авање слободе раданезапослених лица јавља се у систему обавезног осигурања за слу#ајпривремене незапослености, када привремено незапослено лице губиправо на нов#ану накнаду ако одбије понуђени одговарају(и посао!

4лобода рада запосленог се испољава на више на#ина5 у односу насвог послодавца, у односу на другог послодавца, као и у односу на одлукесиндиката о штрајку! 4лобода рада за свог послодавца зашти(ена je и у

односу на послодавца, јер послодавац нема право да ускрати запосленомда извршава рад, $ у слу#ају незаконитог удаљења са рада или незаконитоготказа, суд налаже реинтеграцију на захтев запосленог, и/ли досуђујенакнаду штете!Сло#ода да се не ради

4лобода нерада право на доколицу- се испољава у два облика5слобода да се не заснује радни однос и као слобода да се у току радногодноса не ради, под одређеним условима! 4лобода не радити, тј! незасновати радни однос je друго име за забрану принудног рада! 4лободарада je слобода избора радити или не радити отказ уговора о раду-!3тказ уговора о раду на иницијативу запосленог који није мотивисанповредом обавезе послодавца, као и одбијање понуђеног одговарају(ег-

посла има за последицу губитак права на нов#ану накнаду п1 основуобавезног осигурња за слу#ај привремене незапослености!

4лобода нерада се испољава, под одређеним условима, привремено иу току трајања радног односа када се јавља као изузетак од обавезеизвршавања рада! ; посебном правном режиму штрајка који важи увиталним службама, слобода не радити због у#еш(а у штрајку je ограни#наобавезом извршавања рада у оквиру минимума процеса рада!

4лобода не радити, тј! право ка једнострани раскид уговора о радуна неодређено време, без обавезе навођења разлога- може битиограни#ена и клаузулама уговора о раду хоје се односе на про&есионалнообразовање или уговором о про&есионалном оспособљавању, кад се

послодавац споразуме са запосленим да &инансира његово про&есионалноусавршавање, $ запослени обавеже да ограни#и своју сдободу не-рада заодређени период! ;колико би запослени отказао уговор о раду који садржиклаузуле о про&есионалном оспособљавању, остаје дужан да надокнадиштету у висини трошкова усавршавања! 4ли#но решење у дома(ем правупредвиђају :" к :%4 од =GGI! год!

13. На!ело једнаки) анси и поступа0а недискримина,ије

.а#ело једнаких шанси и поступања зна#и остварење социјалнеправде која налаже %uum 1u21ue tr23uere, сходно ли#ној даровитости,квали&икацијама, про&есионалним заслугама и достигну(има5про&есионалним својствима стру#на спрема, положен стру#ни/државни

испит, радно искуство, резултатима на раду, и сл!, #име се изражаваправедна социјална конкуренција на тржишту рада! +рављење разлике по

7E

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

20/109

про&есионалним својствима у &ункцији je праведне социјалне конкуренцијеконкуренције радних, про&есионалних способности!.TrL?3 :T

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

21/109

кривице, тужени послодавац се не може ослободити од одговорностидоказивањем да није крив, ако je суд утврдио да je извршена радњанепосредне дискриминације!

снови дискримина,ије - ли!на својства+од дискриминацијом се подразумевају сви варијетети прављења

разлика у запошљавању, на раду, у вези са престанком радног односа, каои у вези са синдикалном припаднош(у или активнош(у, који се могу јавитиу облику искљу#ивања, давања првенства или било ког другог обликаправљења разлика п1 основу ли#них својстава5 расе, боје коже, пола,родног идентитета, вероисповести, полити#ког мишљења, #ланства уполити#ким, синдикалним или другим организацијама, националнеприпадности или етни#ком пореклу, рођењу, генетским особеностима,прецима, социјалног порекла, имовног стања, здравстеног стања,инвалидитета, бра#ном статусу, породи#них одговорности, језику,сексуалној оријентацији, старосном добу, осуђиваности, изгледу, до другихли#них својстава попут спољашњег изгледа или другим стварним, односно

претпостављеним ли#ним својствима! 4ви ови основи немају везе сарадним, про&есионалним квали&икацијама!

Jишеструка или укрштена дискриминација je дискриминација п1основу два или више ли#них својстава! +оновљена дискриминација jeдискриминациј$ која je извршена више пута! +родужена дискриминација jeдискриминација која се #ини у дужем временском периоду према истомлицу или групи лица!

(ол * родна дискриминација+ол, као основ дискриминације или родна дкскриминација п1 правилу

 je дискримнација жена, али може бити и мушкараца, те трансексуалаца!.ај#еш(е се јавља дискриминација жена у погледу зарада, про&есионалногоспособљавања, напредовања на раду! ;став =GGH- јам#и равноправност

жена и мушкараца, $ донет je и :акон о равноправности полова =GGE-, којипрокламује једнаке могу(ности у запошљавању и третман у вези саправима из радног односа и Q1 основу рада, као и у вези са колективнимправима запослених!

; циљу спре#авања полне дискриминације, законом се прописује дапослодавац не може предвидети као услов за заснивање радног односатест трудно(е! +ол се може захтевати као посебан услов за заснивањерадног односа кад то оправдава природа посла!

6озитивна дискриминаија сузбијање родне дискриминаје! ; циљуублажавања последица родне дискриминације, предвиђају се решења одавању предности у запошљавању жена на местима рада на којима су жене

мање заступљене од мушкараца! Dере позитивне дискриминације суоправдане привремено, док се не оствари на#ело једнаких шанси ипоступања!

6осебна за(тита жена у запо(,авању u на раду pенама je пруженапосебна заштита не само за слу#ај трудно(е, односно материнства'онвенција D3"а бр! 7G@ и 7F@- ве( и заштита од обављања наро#итотешких &изи#ких послова, но(ног рада у индустрији 'онвенција бр, FE-, саизузетком жена које обављају руководе(е послове, послове техни#кеприроде, као и послове здравствене и социјалне заштите!

:апослена током трудно(е и породиљског одсуства- ужива посебнузаштиту при исказивању вишкова, пошто мерило за утврђивање вишказапослених не може да буде одсуство запослене за време трудно(е,

породиљског одсуства, неге детета и посебне неге детета! ; дома(ем правупредвиђена je и посебна заштита од престанка радног односа заснованог

=7

8/18/2019 Radno Pravo 1-85

22/109

на одређено време током породиљског одсуства и одсуства ради негедетета!

(олна оријентација4ексуална оријентација и живот- je приватна ствар и нико не може

бити позван да се о томе изјасни! %искриминаторско понашање послодавцазбог сексуалне оријентације запосленог je забрањено!

@рачни и породични статус и планира'е породице%искриминацији услед породи#них одговорности послодавац

прибегава како би избегао тражење замене за одсутног запосленог уследпороди#них обавеза родитеља, стратеља или хранитеља! ; дома(ем праву,

 један од родитеља има право на мировање радног односа док дете ненаврши @ године живота! ; циљу елиминисања дискриминације узапошљавању, законом и кодексом сарадње .ационалне службе и агенцијаза запошљавање забрањује се послодавцу да прибавља податке одкандидата о бра#ном статусу, односно о породи#ним обавезама кандидата,односно запослених! +о заснивању радног односа, запослени можеобавестити послодавца о свом бра#ном статусу, односно о породи#ним

обавезама у циљу остваривања права п1 основу породи#них обавеза!; циљу спре#авања дискриминације, дома(е право предвиђа да

одсуство запослене/запос