2 Kolokvijum IR

8/14/2019 2 Kolokvijum IR

1/12

II-KOLOKVIJUM

Inovacioni proces ukljuuje niz naunih,tehnolokih,organizacionih,finansijskih i komercijalnih aktivnosti.U inovacionom procesuobavljaju se i aktivnosti razvoja alata,industrijskog inenjerstva,pripreme za proizvodnju i predproizvodnog razvoja,marketing novog

proizvoda,akvizicija neugraenih projekata i projektovanje.Projektovanje-obuhvata projekte kojima su definisane procedure,tehnika specefikacija i operacione instrukcije potrebne zakoncipiranje,razvoj,proizvodnju i prodaju novog proizvoda i procesa.

Inovacija je primena novog znanja da bi se ponudio novi proizvod ili usluga koju trae kupci...Inovacija je invencija kojoj se dodajekomercijalizacija.Invencija je aktivnost kreiranja ili proizvodnje primenom imaginacije a inovacija je komercijalna eksploatacijainvencije.

Razlikuju se sledei tipovi inovacija:novi proizvod,novi proizvodni proces,nova menadment ili organizaciona struktura,novi tipmarketinga ili sveukupno ponaanje na tritu.

Inovacije u odnosu na znanje o kljunim konceptima i komponentama mogu biti:inkrementalne,modularne,arhitekturne iradikalne.

Odrive inovacije-ne dovode do velike promene organizacione strukture a mogu biti rezultat znaajnih tehnolokih promena.Disruptivne-dovode do promene u sistemu menadmenta,proizvodnje,razvoja,distribucije,marketinga.

U odnosu na znanja,oblasti poslovanja mogu se podeliti na:tehnoloke i trine.Tehnoloko znanje inovacije vezano je za komponente,njihovu povezanost,procese i tehnike koje ine sastavni deo

proizvoda.Trzino znanje podrazumeva znanje o potrebama,eljama,oekivanjima kupaca,kanalima distribucije...

Diskontinualne inovacije-su one koje nastaju kao rezultat nove kompleksne strukture.Kontinualne inovacije-su one koje nastaju kao rezultat novih tehnologija na postojeim tritima.

Kod kontinuiranih inovacija preduzee je orjentisano konvergentnom miljenu,usavravanju,izotravanju fokusa kojim se ne menjapostojee znanje i industriska struktura.Kod diskontiniranih inovacija preduzee je okrenuto ka spoljnim granicama,novim strukturama,novim znanjima i divergentnommiljenju.

Kanal znanja-pokazuje dinamiku strukturu postojeeg paralelnog distribucionog kanala,jedan za robe i usluge a drugi za znanje iinformacije,odnosno jednog zasnovanog na materijalnim a drugog na neopipljivim vrednostima.Razvoj kao porast produktivnosti dolazi samo od inovacija.Sr inovacija je kreiranje vrednosti.Inovacija poveava ekonomsku iemotivnu vrednost.Prelazak u novi razvojni ciklus ostvaruje se diskontinuiranom ili radikalnom inovacijom.

Preduzea mogu da obezbede fond znanja za razvoj inovacije iz sopstvenih ili spoljnih izvora.Sopstveni apsorpcioni kapacitet-sposobnost organizacije da asimiluje i iskoristi novo znanje daje nove prednosti.Osnovna prednostse ogleda u ranijem uenju koje se kasnije ispoljava u efektima poznatim kao kriva uenja.Jedan od osnovnih uslova za razvojinovacija je organizaciono uenje.

Kompleksno socijalno znanje-termin za znanje koje proizilazi iz interakcija mnogobrojnih individua i grupa.

Prema UNESCO postoje 4 osnovne vrste obrazovanja:uenje da bi se znalo,uenje da bi se inilo,uenje da bi se ivelo zajedno iuenje da bi se postojalo.

Uenje za znanje-je preko potrebno.Profesori treba da razvijaju nauni duh.Ne treba da edukuju uenike tako da ih bombardujupodacima i informacijama ve da razvijaju novi kvalitet razmiljanja.Uenje za injenje-zahteva sposobnost prihvatanja razliitihnaina obavljanja posla u toku radnog veka,vodi ka otkriima sopstvene sposobnosti.Uenje za zajedniki ivot-treba da omoguisaivot ljudi bez obzira na razliitost u kulturi,religiji,politici,naciji kroz toleranciju,solidarnost i razumevanje.Uenje da bi sepostojalo-predstavlja napor sdudenata i profesora da se medjusobno razumeju i tako prevazilaze generacijski jaz.

Multidiscipliniranost podrazumeva izuavanje nekoliko disciplina u isto vreme.Obino se uz slikarstvo izuava istorijaumetnosti,religija,filozofija...

Interdiscipliniranostpodrazumeva transfer metoda jedne iz drugu discipline.

Razlikuju se 3 stepenainterdiscipliniranosti:Prvi je aplikacija,drugi stepen je epistemoloki a trei stepen je stvaranje novediscipline.


2/12

Transdiscipliniranost oznaava znanje meu disciplinama,preko disciplina i iza disciplina i obuhvata razumevanje sadanjeg svetakao ujedinjeno znanje.Tri kamena temeljca transdiscipliniranosti-nivoi stvarnosti,logika koja ukljuuje sredinu i kompleksnost odreuju njenumetodologiju.

Proces udruivanja,fuzije znanja naziva se agregirano znanje.Inovacija je rezultat individualnog i grupnog iskazanog i neiskazanog znanja.

Neiskazano znanje obuhvata 3 tipa saznanja:svesnost,automatizovanost i kolektivno znanje.Navike predstavljaju oblik automatizovanog znanja,ponaanja koje su u domenu podsvesnog dela mozga.

Identifikovano je 7 vrsta inteligencije:logika,inter-personalna,intra-personalna,estetska,vizuelna,lingvistika,muzika.

Znanje se postie sledeim modelima:1.Socijalizacijom-podrazumeva razmenu iskustvenog,neiskazanog znanja meu lanovima tima kroz zajedniko uenje i delovanje.2.Iskazivanjem,definisanjem znanja koje proistie iz neiskazanog znanja a postalo je jasno definisano (npr:procedura,pravilnik).3.Kombinacija koja ukljuuje novo iskazano znanje razmenom razliitih eksplicitnih znanja.4.Prihvatanje i stvaranje novog neiskazanog znanja kao novog naina rada u timu.

Kreativnost podrazumeva sposobnost stvaranja novih i korisnih ideja.Neophodna je u svim fazama inovativnog procesa.Moe seshvatiti kao proces raanja ideja,a inovacija proces kojim se one prevode u mogua resenja.Ideje mogu da bubu rezultat kreativnosti sopstvenih radnika ili spoljnih saradnika.Cilj preduzea je da obezbedi mehanizam kojimse ideje svih prevode u publikovane,demonstrirane ili na drugi nain iskazane i dostavljaju rukovodstvu.

Preduzetnika kreativnost podrazumeva:1.Primenu noviteta-korisnih ideja koje stvaraju novo poslovanje ili nove programe kojima se isporuuju nivi proizvodi.2.Novine koje mogu da proisteknu iz samog proizvoda-identifikacijom novog trita za proizvod.

Preduzetnika kreativnost razlikuje se od kreativnosti u irem smislu po tome to ona podrazumeva akciju,implementaciju ideja iliinovaciju.Komponente kreativnosti su:struno znanje,kreativne vetine i motivisanost.

Organizaciona motivisanost ukazuje na orjentaciju preduzea ka inovacijama.One prvenstveno dolaze od najviih rukovodilaca.Izvori slobodnog vremena za razmiljanje,obuku,mesto za eksperimentisanje,meterijalna sredstva i sl.su neophodni u podsticanju

kreativnosti.Autoritativno upravljanje ne deluje stimulativno na kreativnost.Neophodno je dopustiti slobodu u radu ali i disiplinovati radnike uodnosu na izvravanje zadataka.Zadatak svih zaposlenih je da pdstiu kreativnu klimu.

Razvijen je model TCM kojim se poboljava kreativnost.Du Pont je prvi uveo sistem TCM.U TCM ne uestvuju samo eksperti vesvako ko moe doprineti procesu.Ima 6 dimenzija:Uenje i primena kreativnih tehnika miljenja,privlanost za organizaciju,struktura i sistem za prihvatanjeinicijative,prepoznavanje koristi i podrka,preuzimanje najboljih ideja za trzite i prihvatanje vrednosti diversifikovanog miljenja uformiranju tima i zadataka.

Klima za podsticanje inovativnosti podrazumeva:jasnu strategiju i ciljeve,korigovanje baze vetina i znanja u skladu sa razvojemtranje,konkurentnosti i sl,jaanje procesa upravljanja projektima,snano povezivanje sa tritem kroz interaktivnu saradnju sa

kupcima.

Kreativnost i inovativnost pospeuju inovacioni proces koji se moe posmatrati kroz 3 operacije:Generisanje ideja,prevoenje u praksu i komercijalizacija.

Postoje brojni izvori ideja, Draker navodi sledece:neocekivani (uspeh,promasaj,spoljni dogadjaj); nepodudarnost(eko. realnosti,izmedju realnosti i predpostavke o njoj, izmedju percipiranih i stvarnih vrednosti kupca i ocekivanih vrednosti, ritma ili logike

procesa); potrebe procesa; industriska i trzisna struktura;demografija;promene u opazanju i novo znanje

Magrat navodi 6 puteva dolaska do nove ideje:1inovacije zasnovane na osnovnim tehnologijama 2. inovacije zasnovane najedinstvenoj mesavini uobicajnih operativnih elemenata 3inovacije koje zadovoljavaju nezadovoljenje potrebe kupaca 4inovacijeproistekle iz ciste imaginacije 5 inovacije zasnovane na naucnim istrazivanjima 6 inovacije zasnovane na funkcionalnoj perfekciji.

Inovacija se razvija kroz razliite procese uenja:uenje kroz rada,uenje kroz upotrebu i zajedniko uenje.Mesto i uloga partnera posebno kupaca i dobavljaa zavisi od naina na koji se inovacija realizuje,faze inovacionog procesa i tipainovacije.U razvoju inovacije uenjem kroz rada proizvodnja i dobavljai daju ideje i razvije se proizvod i proces uoavajui novemogunosti i poboljanja.


3/12

Kupci kao uesnici razvoja inovacije-vodei korisnci su potroai ije potrebe ine znaajan deo tranje u ukupno procenjenimtrinim potrebama a kreiraju inovaciju u okviru postojeih proizvoda radi zadovoljenja specificnih zahteva.Vodei korisnici su prvi

prihvatioci novog proizvoda.Dobro su upoznati sa proizvodom pri emu se otvara prostor za inovaciju.

Partneri u razvoju diskontinuirane inovacije-svaka inovacija zahteva investiciona sredstva.Kod visoko rizinih diskontinuiranihinovacija izvesnost vraanja uloenih sredstava je niska.Saradnja sa partnerima smanjuje rizik.Interaktivno uenje kroz proces eksperimentisanja i metoda pokuaja i greaka i preduzetniki duh su kritini faktoridiskontinuirane inovacije.

Umreeni timovi partnera i preduzea povezuju se potujui nekoliko osnovnih pravila:zajednika svrha,nezavisnostlanova,dobrovoljno povezivanje,vie rukovodilaca i integrisani nivoi.Prva faza procesa je kreiranje vrednosti.Rezultat aktivnosti je prototip koji se testira u svim grupama i nivoima.Testiranje prolazi kroz3 faze:prvo se ispituje inicijalni prototip u istraivakim labaratorijama i meu potencijalnim buduim kupcima.Sledea faza jetestiranje u upotrebi (i kupci i ininjeri) da bi iz njihove interakcije proistekao razvijen prototip.U treoj fazi se eksperimentisanjemkroz upotrebu stvara jasnija vizija vrednosti mogueg proizvoda.Dele se i razmenjuju steena iskustva.U etvrtoj fazi se analizirajurezultati eksperimenta.

Dobavljai i kupci su angaovani na razvoju trinih mogunosti,taj proces se naziva ekspedicioni marketing.

Radikalna inovacija-poiva na ko-evoluciji tehnolokih i socijalnih promena.One zahtevaju poseban pristup zbog visokog rizikakoje nose sa sobom.Postoje 4 kljuna elementa u reimu radikalnih inovacija:akteri,mree,tehnologije i institucije.da bi se radikalne inovacije lakse ostvarile pozeljno je da partneri ucine odredjene promene. Promene mogu biti: 1Mikro 2Mezo3MakroJedna od novijih metodologija koja se razvila u cilju efektivnijeg i efikasnijeg razvoja radikalnih inovacija naziva seSOCROBUST.Ona je projektovana za potrebe EU a ukljuuje i socio-ekonomsku i tehnoloku prihvatljivost.Razvijena je u centruza sociologiju inovacije.Moe se posmatrati kao studija mogunosti.Primenjena je u razvoju novih goriva,obnovljenihenergija...Specifinost ove metodologije je to ne polazi od scenarija budunosti ve od budunosti koja se moe oblikovati naosnovu projekta koji se razvijaju.Model se sastoji iz 4 koraka i 10 tehnika:opis,strateke anse,vrednovanje,linije aktivnosti.Ova metodologija se zasniva na radikalnim tehnolokim reenjima i razvoju drutva koje prihvata tu tehnologiju.

Partneri kao signali promena-vano je da preduzee uoi signale koji mogu ukazati da se neto znaajno moe dogoditi.

SIGNALI(koje pruzaju kupci u uocavanju buducih inovacionih sansi).1. Pronalazenje signala da nema potrosaca je relativno jednostavno.Tu postoje potencialni potrosaci.Tu su disruptivne inovacije-pruzaju proizvode koji na jednostavan nacin treba da zadovolje potrebe kupaca bolje u odnosu na

postojoce a da nemoraju da menjaju navike. Disruptivne inovacije uvek nose nize cene.Signal koji ukazuje na ove promene je snaznastopa rasta na novom nastajucem trzistu

2.U odnosu na krivu tranje kupci se mogu podeliti na:1.One koji podbacuju-nalaze se na dnu krive,nezadovoljni su perfomansama i trae poboljanje.2.One koji premauju-nalaze se na kraju krive,zadovoljni su perfomansama i ne ele da plaaju za dalja unapreenja.

3. Na trzistu se mogu pojaviti aktivnosti koje nemaju Trzisne sadrzaje, a dovode do barijera inovacijama. To su uglavnom aktivnostivlada i agencija koji svojim aktivnostima stvaraju trzisne promene. Signali koji dolaze do preduzeca su razni propisi i zakoni.

Inovacioni procesi i generacije IR-proces inovacije tree generacije polazi od povratne veze sa kupcima,korporativnestrategije,otkria i istraivanja u tehnologiji.etvrta generacija prevazilazi nastala ogranienja,stvara mreu saradnjepreduzea,stejkholdera,kupaca i dobavljaa.Poetak inovacionog procesa je pronalaenje latentnih potreba,jazova u znanju o novimtritima i potrebama kroz zajedniko uenje.Inovacioni proces se vezuje za 3 osnovne dimenzije:ekonomiju,uenje i menadment.

Organizovanje IR u okviru novog koncepta podrazumeva izmenu postojee metodologije istraivanja i razvoja kao i poznavanjenovih sadraja pojedinih elemenata koncepta.

Arhitektura je model koji omoguava organizaciju i voenje kompleksnih pojava kroz identifikaciju obrazaca.Opisuje razvojsistema u vremenu i sadri pravila za dizajniranje novih sadraja.Arhitektura u sistemskom smislu podrazumeva razvojni modelmodela.

Upravljanje inovacijom sadri 2 elementa:eksterni-razvoj trita i interni-sposobnost razvojnog prihvatanja.Konkurentska arhitektura podrazumeva trinu kompetentnost u odnosu na kupce,njihovepotrebe,zahteve,istoriju,proizvode,organizacije,ciljeve...Ona sadri globalni nivo u vidu ekonomske strukture koja ukazuje naosnovne promene kao to je npr: globalizacija,trine,organizacione.


4/12

Dominantan dizajn je ire korien termin koji podrazumeva kombinaciju glavnih crta i koristi u primenjenom standardu bez obzirana vrstu problema.U prvoj fazi razvoja dominantnog dizajna postavljase pitanje kako e proizvod biti prihvaen.Zatim se prekoiskustva razvijaju neiskazano znanje i odrive perfomanse.Dominantni dizajn u klasi proizvoda jeste onaj koji je pobedio i stekaovernost na tritu,onaj koji i konkurenti i inovatori moraju da razvijaju ukoliko ele da zadre mesto na tritu.Prihvaen dizajn i kasnije uoblien proizvod kao i distribucija osnova su,platforma za dalji razvoj i vezani su za odredjeni trinisegment.

Inovacioni ciklus po konceptu 4 generacije odvija se u 2 faze:jedna je razvoj novih mogunosti a druga razvoj percipiranihmogunosti.Razvoj potpuno novih mogunosti stvara primarnu inovaciju a dalja razrada vodi ka sekundarnoj inovaciji.

Konkurentska arhitektura obuhvata 3 elementa:vrednost,dominantni dizajn i platformu.

Organizacionu sposobnost ine 2 vrste znanja:znanje kako se radi i znanje o potrebi uenja o novom.Inovacioni proces zapoinje otkriem znanja o postojanju praznina u znanju koje se moe iskoristiti kao nova,mogua

potreba.Organizacija razrauje koncept novog proizvoda.Iz koncepta se razrauje platforma budue tehnologije.Kada se proizvodprihvati na tritu kao dominantni dizajn ulazi se u sekundarnu inovaciju.

Beker je prvi koristio termin ljudski kapital-pod kojim se podrazumeva znanje radnika u obavljanju delatnosti.Tokom realizacije inovacije postavljaju se brojna pitanja koja potpomau inovacione ideje:1.primena 2.veliina trita3.konkurentska struktura 4.organizaciona struktura i sposobnost 5.istraivanje i razvoj poslovnog procesa 6.proizvod,usluga idistribuciona platforma 7.uticaj stjekholdera

Inovacioni proces je pun rizika,teko je odrediti da li je trina ili tehnoloka neizvesnost vea.Trina je vezana za aktivnostikonkurenata i kupaca.tehnoloka proizilazi iz nivoa znanja i sposobnosti IR,intelektualnog kapitala i njegove zatite.Smanjivanjem investicionog rizika poveava se rizik trinog neuspeha.Savremeni pristup IR smanjuje rizik fokusiranjem nekreativnost i menadment znanja.

Tehnoloka neizvesnost projektaje ex ante,kada se ree svi razvojni tehniki problemi a trina ex post.Ukoliko je tehnologijapodesna za kopiranje tj.ako je aproprijabilnost velika tada je trina neizvesnost vea.Ona se smanjuje razvojem kompleksnihtehnologija koje sadre vie neiskazanog znanja i dobrom zatitom intelektualnog kapitala.Stvaranjem mrea,alijansi,kooperacije sa dobavljaima smanjuje se neizvesnost.to je tehnoloka neizvesnost vea to je trinamanja i obrnuto.

Pod pojmom projektovanje se kod nas podrazumeva osmiljavanje i definisanje buduih procesa,postrojenja i sistema.Basel globalni pojam projektovanja definie kao inovativno reenje uoenog problema.Pri tom podvlai injenicu da se potreba zaprojektovanjem javlja kao odgovor radi zadovoljavanja sadanjih ili buduih potreba stanovnitva i industrije.Po Longmanu glagol design (projektovati) ima znaenja:1.napraviti crte ili model,razviti i nacrtati planove za njegovo pravljenje2.planirati ili razviti za odreenu svrhu ili korienje.

Imenica design ima vie znaenja:crte ili model,umee pravljenja crtea ili modela,misaoni plan.Designer (projektant) je osoba koja profesionalno pravi nacrte,planove ili modele.

Pod projektom se podrazumeva proizvod ljudskog rada za ije formiranje su bile neophodne vetine,napor i paljivo planiranje uodreenom vremenskom periodu.

Projektovanje:Kreativno i struno reavanje problema i zadovoljavanje potreba.

Kreativno podrazumeva:poboljanja,inovacije,potpuno nova reenja.Struno znai:na bazi odgovarajuih nauno zasnovanih baza ivetina.Projektovanje reava razliite uoene probleme ili kreira nova reenja i elemente u cilju zadovoljavanja sadasnjih ilibuduih potreba.

Projekat (ire znaenje)-program koji se izvodi zbog definisanih ciljeva.Projekat (ue znaenje)-pisani struni dokument standardne forme koji prezentira fazne ili finalne rezultate procesa projektovanjanastalog u odreenom vremenskom periodu.

Projektant-lice ili lan tima koji projektuje i uestvuje u izradi projekta.Projektni ininjer-lice koje vodi ili uestvuje u izvoenju tehnikog programa.Projektovanje sistema-kreativni i struni proces uobliavanja novog ili bitnih izmena starog sistema.

Sistem definiemo kao kombinaciju materijalnih i ljudskih resursa,ukljujui organizaciju i procedure neophodne za koordinaciju

njihovog funkcionisanja u cilju ispunjavanja zadate uloge ili cilja.

Projektovanje postrojenja je kreativno i struno uobliavanje industrijskih postrojenja.Projektovanje procesa je kreativno i struno uobliavanje tehnolokog procesa i njegovih elemenata.


5/12

Projektovanje opreme je kreativni i struno uobliavanje aparata i ureaja u skladu sa zahtevima tehnolokog procesa.

Projektovanje proizvoda je kreativno i struno definisanje novog ili bitno unapreenje starog proizvoda za predstojei (industrijski)ivotni ciklus.Procesni ininering-znanja,vetine,procedura i projekti neophodni za realizaciju izabranog tehnolokog procesa.Projektni ininjering-znanja,vetine,procedura i projekti neophodni za realizaciju sistema polazeci od izabranog procesnoginenjeringa.Procesni inenjer-lice koje na valjan i po sistem najbolji nain definie proizvodnju izabranog proizvoda.

Nivoi projektovanja,ima sledee faze:1.preliminarno projektovanje 2.detaljno projektovanje 3.izvedeno projektovanje

Proces projektovanja poinje raanjem projektne ideje (ideje o projektu).Preliminarno projektovanje ima zadatak da relativni brzo i jeftino opie novu projektnu ideju.Cilj je formiranje valjaneinformativne osnove za odluku o nastavku razvoja projektne ideje.

Projekti koji se formuliu u procesu preliminarnog projektovanja nazivamo idejnim projektima.

Izvedeno (glavno) projektovanje razvija,koncipira i precizno definie sve detalje neophodne za realizaciju projekta.Dokumente kojimu odgovaraju nazivamo glavnim i izvoakim projektima.

Oblasti projektovanja-u procesu kreativnog i strunog uobliavanja sistema i postrojenja u industriji sa ciljem reavanja nekogproblema ili potrebe kao najznaajniji segment u projektovanju istie se oblast tehnologije.Oblasti projektovanja:Tehnoloko projektovanje,ostalo projektovanje-mainsko,arhitektonsko i graevinsko,elektro,zatita ivotnesredine.

Pisane dokumente koji nastaju kao rezultat ovih procesa nazivamo tehnolokim projektima a proces tehnolokimprojektovanjem.Javlja se potreba za projektovanjem i u vantehnolokim oblastima i naziva se ostalo projektovanje.

Mainsko projektovanje-ima najvei znaaj u realizaciji projekata koji predstavljaju najznaajniju podlogu za izradu mainskihprojekata opreme.Smetanje procesa i postrojenja u neki objekat izaziva veu a u otvoren prostor manju potrebu za arhitektonsko-graevinskim projektovanjem.Projekti iz ove oblasti se mogu odnositi na razliite vrste graevinskih radova (zgrade,pomoniobjekti,temelji opreme,putevi).Elektroprojektovanjem reavaju se pitanja snadbevanja ovom vrstom energije svih tehnoloko-mainskih i infrastrukturnih jedinica vezivanjem za spojnu napojnu mreu ili u komplikovanijim sluajevima i proizvodnjomelektroenergije.

Projekat zatite ivotne sredine-predstavlja deo tehnolokog projektovanja dok u sloenijim sluajevima ova problematika jezasebna projektna celina i bavi se tretmanom otpadnih tokova.

Vrste projekata:1.generalni (preliminarni) projekat 2.idejni projekat (detaljno projektovanje) . 3glavni projekat (izvedenoprojektovanje) 4.izvoaki projekat (izvedeno projektovanje) 5.projekatizvedenog objekta/stanja (izvedeno projektovanje).

Projektovanje i menadment-u praksi mainske industrije je korien pojam organizacija rada,u procesnoj industrijitehnoekonomika,a u iroj javnosti upravljanje.Najznaajnije menadment discipline su:marketing menadment,finansijski menadment,upravljanje projektima,upravljanjeoperacijama i proizvodnjom,upravljanje kadrovima,organizaciono ponaanje,menadment informacioni sistemi i menadmentkontrola,menadment komunikacije,upravljanje tehnologijom.Izdvaja se nauna disciplina upravljanje projektima,obuhvata primenu i realizovanje razvojnih projekata preduzea.

Razvojna istraivanja predstavljaju konkretizaciju i korienje istraivakih otkria i rezultata u reavanju postojeih industrijskihproblema i potreba uobliavanjem novih sistema,postrojenja ili reenja uz korienje naunih metoda ili tehnika.

Tehnoloki razvoj reava tehniko-tehnoloke probleme subjekata procesne industrije korienjemrazliitihpristupa:kupovina znanja ili dozvole za upotrebu procesa,sopstveni razvoj i meovita reenja.Meovita reenja predstavljaju kreativne kombinacije kupovine znanja i sopstvenog razvoja.

U sluaju opredeljenja za vlastiti razvoj pred preduzeem i rukovodiocima stoji izbor sledeih pristupa:razvoj novetehnologije,ovladavanje poznatom tehnologijom,primena inovacija i racionalizacija.

Industrijska praksa poznaje i koristi pojam tehnolokih znanja tzv. Know how.Pod tehnologijom se podrazumeva odgovarajue znanje i iskustvo o predmetnom procesu proizvodnje.Razlikuju se sledei pojmovi:

1.Tehnoloki postupakpodrazumeva se reenje procesa proizvodnje koje najee potie iz labaratorijskih istraivanja i sa pilot ilipoluindustrijskih postrojenja.2.Bazni ininjeringpredstavlja razradu znanja tehnolokog postupka na nivo dovoljan da bi ga odgovarajui kvalifikovani strunjacimogli dalje razraditi i izvesti.


6/12

3.Detaljni ininering-pomenuta znanja se daljom ininerskom razradom prevode u detaljni ininjering.

Opredeljenje za vlastiti razvoj u cilju razvoja nove ili ovladavanja postojeom tehnologijom namee potrebu izvoenja razvojnoistraivakih,razvojno strunih i projektantskih aktivnosti koje ss sveukupno nazivaju razvoj tehnolokog procesa.

Razvoj procesa treba da proe sledee faze:labaratorijski razvoj,poluindustrijski razvoj,industrijski prototip i industrijske probe.Labaratorijski razvoj ima 2 osnovna pravca aktivnosti:labaratorijska ispitivanja procesa ili sistema na malom modelu (procesnideo) i analitika ispitivanja sirovina,poluproizvoda,proizvoda i pomonih materijala koji se javljaju u procesu (analitiki deo).

Osnovni (tipini) problemi u projektovanju su:1.Novi proizvod-nastaje kao rezultat primenjenih i razvojnih labaratorijskih i poluindustrijskih istraivanja.2.Izmena procesa-ukoliko novi proces ima znatne prednosti u odnosu na postojei projektujemo nova reenja izmenom starih.3.Poveanje kapaciteta-aktivnost je usmerena na lociranje ureaja koji predstavljaju uska grla da bi ih mogli zameniti ili na nekidrugi nain prevazii.4.Proveravanje konkurentnosti-moraju se predvideti proizvodni trokovi i uporediti se sa trokovima konkurenata.Realizacija svakog razvojnog projekta ima tri osnovne faze:predinvesticiona,investiciona i eksploataciona.Predinvesticiona faza polazi od ideje o buduem projektu,ta ideja se dopunjuje i razrauje predinvesticionim aktivnostima.Oveaktivnosti predstavljaju tajnu a u javnost izlaze tek kada dostignu takav nivo obraenosti da se na osnovu njih mogu donositi odlukeo investicionom ulaganju.

Investiciona faza treba da se sastoji iz sledeih osnovnih delova:izrada projektne dokumentacije,dogovaranje iugovaranje,izgradnja,obuka kadrova,putanje u rad.

Eksploatacija postrojenja-posledja faza predstavlja period normalnog rada proizvodnog objekta.Ova faza poinje putanjempostrojenja u rad.

Predinvesticione aktivnosti su:studija razvoja strategije,prethodna studija opravdanosti i specijalistika studija,studijaopravadanosti.

Studija razvoja strategije-njen cilj je identifikacija projektnih ideja koje su pogodne i povoljne za eventualnoinvestiranje.Prethodna studija opravdanosti bi trebalo da izanalizira stanje na tritu,kapacitete

proizvodnje,sirovine,lokaciju,tehnologiju proizvodnje...Cilj specijalistikih studija je analiza jednog ili vie ali ne i svih aspektaprojektne ideje.Studija opravdanosti vri formulisanje razvojnog projekta i tako daje tehniko-tehnoloku i ekonomsku osnovu za

odluivanje o investiciji.Okosnicu tima koji izrauje studiju sainjavaju:ininjeri i ekonomisti.

Redosled aktivnosti na izradi studije-projektne ideje predloene studijom razvoja strategije upuuju se na dalju tehno-ekonomskurazradu u cilju preliminarne selekcije.Predlae se izrada prethodne studije opravdanosti realizacije izgradnje odgovarajuih

proizvodnih kapaciteta u okviru posmatranog privrednog subjekta.

Analiza trita u prethodnoj studiji opravdanostijeste istraivanje onih trinih delova u kojima e proizvod zamiljenog projekta ubudunosti biti plasiran odnosno defenisanje njihovih bitnih obeleja.Osnovni elementi trita su ponuda i tranja.

Nosioci analize trita:strunjaci za analizu trita i samostalni istraiva-ekonomista-ova varijanta se ocenjuje kao nepovoljna jerpoznavanje materije,predmeta je kljuni uslov rada.

Cilj analize trita trebalo bi da bude rasvetljavanje trendova razvoja proizvodnje i potronje predmetnog proizvoda u svetu izemlji.Ovaj cilj se definie kao analiza trita potronje,ponude i plasmana proizvoda.Predlae se prikupljanje sledeih osnovnih informacija:proizvodni kapaciteti,obim proizvodnje,najznaajniji

proizvoai,iskorienost kapaciteta,obim uvoza i izvoza,izvedena potronja,cene,konkurentska situacija...

Grupisanje podataka po faktorima uticaja-navedene podatke bi trebalo istorijski prikazati za niz od 4-5 poslednjih godina uzukazivanje na odgovarajue zbirne pokazatelje pre 10 i 15 god.Osnovne informacije predstavljaju osnovu za definisanje

potronje,ponude i plasmana proizvoda.Svi faktori ne mogu u potpunosti biti obraeni i predvieni.Tranja za proizvodom zavisi od velikog broja promenljivih a prvenstveno od cene posmatranog proizvoda,cene njegovih supstitutaili alternativnih proizvoda kao i cene ostalih proizvoda na trzitu koji su u vezi sa predmetnim.Faktori su promenljive veliine pa se tranja za proizvodom moe izraziti kao funkcija vie promenljivih: tranja,cena posmatranog

proizvoda,cene ostalih proizvoda,ostali faktori od kojih zavisi tranja.

Postoje faktori ije je kretanje van naeg uticaja:stanje i kretanje u privredi zemlje,iznenadne zakonske zabrane,promene utrgovinskim ugovorima,promene u cenama transporta,promene carinskih tarifa,skok cena sirovina,otkrice novih primena proizvoda.


7/12

Postupak analize tehnologije-ona bi trebalo da pone pregledom procesa proizvodnje.Potrebno je opisati sve komercijalnetehnoloke postupke proizvodnje i ukazati na naputene tehnologije i tehnologije u razvoju.Kljuni uticaj na proizvodni proces imaizbor opreme.

Za realizaciju projekta najznaajnije istraivanje u analizi tehnologijejeste raspoloivost znanja i opreme.Analiza tehnologije treba da prui informacije o standardnim kapacitetima proizvodnje.Raspoloivost tehnologije trebalo bi dadefinie listu potencijalnih partnera za saradnju u budunosti.

Zakljuak analize tehnologije predstavlja niz izuzetno vanih tehnolokih zahteva,ogranienja,preporuka i drugih informacija kojesvaka za sebe predstavljaju mogui kljuni faktor uticaja na predmetni projekat.

Faze analize tehnologije:tehnoloki podaci iz studije strategije,pregled tehnologije proizvodnje,tehnoloki zahtevi,raspoloivosttehnologije i opreme,standardni kapaciteti,tehnoloki zahtevi,ogranienja,preporuke.

Izbor kapaciteta-finalni predlog kapaciteta i programa proizvodnje predstavlja zakljucak rezultata analize tehnologije,tj.valjanoreenje koje e maksimalno zadovoljiti predviene potrebe trita i u potpunosti prihvatiti tehnoloke zahteve i ogranienja.

Opis tehnologije-u studiji je neophodno naznaiti na osnovu ega se vri izrada tehnolokog dela opisa predloga.Potrebno je detaljnoopisati tehnoloki postupak proizvodnje u skladu sa izabranim kapacitetom i programom proizvodnje.Potrebno je opisati

postrojenje,njegov zahvat i definisati kljune faktore uticaja na inenjerizaciju projekta.

Prema prirodi ulazi se dele na:sirovine i energiju i pomone fluide.

Izbor i opis likacije-trebalo bi izvriti izbor makro i mikro lokacije za predmetni projekat.Makro lokacija je unapred predodreena ipredstavlja region u kome postojea proizvodnja funkcionie.Mikro lokacija treba da zadovolji osnovnepotrebe:voda,struja,putevi,blizina naselja...

Ininjerski deo-tehno-ekonomskog opisa predloga zasniva se na odgovarajuem tehnikom projektu.On je njegov najznaajniji deojer u njemu projektna ideja prvi put dobija konture buduih objekata.Cilj ininjerskog dela jeste da definie budue postrojenje(fabriku) preko:opreme,graevinskih objekata i infrastrukture i ostalih objekata,instalacija i radova.

Postoje 2 pojma kojima se opisuje projektno reenje:generalni projekat i idejni projekat.

Izbor opreme predstavlja definisanje optimalne grupe aparata i ureaja za potrebe konkretne proizvodnje.

Ininjerski deo bi na kraju trebalo da definie i predlog organizacije postrojenja,definie bilans kadrova i ponudi predlogterminskog plana realizacije projekta.

Procena ulaganja predstavlja zavrni deo tehno-ekonomskog opisa predloga a jeste i najvei izbor podataka za ocenu efekatapredloenog ulaganja.Potrebno je definisati pojedinane stavke ulaganja u osnovna i obrtna sredstva novog postrojenja.

Prezentiranje rezultata istraivanja ima vie delova:arhitektonsko-gradjevinski,tehniko-tehnoloki,termoenergetski,elektroenergetski,vodovod i kanalizacija,ekonomski deo.

Specijalistike studije-(studije podrke,funkcionalne studije) obrauju jedan aspekt ili nekoliko njih ali nikad vei broj ili sveaspekte projektne ideje.Istraivanja ovakve vrste se vre kada se pri razradi projektne ideje utvrdi da li je jedan njen aspekt kljuan zadalji rad.Izvode se da bi se dobili precizni odgovori na kljuna pitanja tehnike,tehnologije i ekonomije budueg postrojenja.Ovestudije su svrstane u 2 fazu razrade projektne ideje.

Odnos studije opravdanosti i prethodne studije opravdanosti-Izrada studije opravdanosti predstavlja poslednju fazu u izradiprojektne ideje.Ova faza obuhvata formulisanje projekta i u njoj se detaljno analiziraju svi kritini elementi od kojih e zavisitibudua proizvodnja:trite,lokacija,tehnologija,bilansi sirovina...Vano je definisati razlike izmeu pomenutih tipova:1.namena 2.tanost 3.trokovi istraivanja 4.sadraj

Razlika u stepenu analize izmeu ove dve studije moe se definisati putem izvora informacija koje se u analizi koriste.Nivou studijeopravdanosti bi odgovarale primerne a nivou prethodne studije opravdanosti sekundarne.Druga kljuna razlika je obuhvat analizetrita.

Efekti ulaganja-ocene efekata ulaganja mogu se podeliti na:individualne ocene,ire drutvene ocene.Na osnovu drugog kriterijuma dele se na:ocene na osnovu ekonomskih faktora i ocene na osnovu ostalih faktora opisivanja

projektne ideje.

Sve savremene metode definiu i potenciraju razliku izmeu:ekonomske i finansijske ocene ulaganja.Kljuna razlika lei u injenici da finansijski potencijal privrednog subjekta odraava obim sredstava i predmeta rada kojimaraspolae.


8/12

Ulogu IR u poslovnom procesu odreuje nain upravljanja i podrke.IR uestvuje u kreiranju proizvodnog asortimana i procesakojim se ostvaruju poslovni ciljevi.U zavisnosti od uspenosti dizajniranja procesa i proizvoda,naina na koji se

proizvode,distribuiraju i plasiraju dobijaju se poslovni rezultati.Poslovni ciljevi se usaglaavaju sa najmanje 3 meusobno povezana i usaglaenaelementa:misija,vizija i strategija.

Strategija preduzea gradi se na osnovu konkurentske prednosti i kompetentnosti.Proizilazi iz 2osnovna izvora:analizesposobnosti i okruenja.Prvi daje znanje o sopstvenim prednostima i snagama,polazi od resursa koji su retki,teko dostupni i teko sekopiraju.Odreuje se i poloaj u odnosu na konkurente i potencijalne saradnike.Osnovni strateki pravac gradi se na principima konkurentnosti putem dinamike kompetentnosti.Opredeljuju se posebni,konkretnistrateki pravci.Konkurentnost privrede poiva na konkurentnosti svih jedinica privrednog sistema koje uestvuju u stvaranju novevrednosti.

Novi koncepti makromenadmenta i kooperativnog menadmenta naglaavaju potrebu jedinstvenog nastupa drave i preduzecau zajednikom naporu ka jaanju konkurentnosti i inovativnosti.

Kaplanov i Nortonov model ukazuje na mogunost prevoenja strategije i vizije u akciju.Obuhvata 4 perpektive:poslovanjepreduzea,finansije,uenje i rast i kupce.U model su ugraeni principi TOM.Kvalitet se definie prema kupevim zahtevima,ide se ka stalnom poboljanju

proizvoda,podizanju nivoa znanja radnika i merenju perfomansi.

Ukoliko se strategijom opredeli novo ulaganje tada sejavlja inovacioni jaz.On otvara prostor izmeu postojeeg poslovanja ifinansija.Upravljanje portfoliom inovacija usmereno je na stvaranje takvih projekata koji e u fazi realizacije povratiti uloenasredstva i profit.

Projekti IR obuhvataju 3 osnovne kategorije:1.Dalji razvoj proizvoda i procesa radi smanjenja trokova,poveanja kvaliteta i uticaja okruenja2.invencija novih proizvoda i procesa u okviru postojeeg poslovanja3.novi poslovi sa novim tehnologijama koji podravaju dugorone ciljeveSr portfolia investicionih projekata ine novi proizvodi u okviru postojeih poslovnih procesa.Oni su nosioci razvoja preduzea.Projekti razvoja novih proizvoda i procesa su strateki i dele se u 2 grupe:oni koji se razvijaju u okviru postojeekompetemtnosti i oni koji zahtevaju razvoj novih sposobnosti i kompetentnosti.

Manje organizacije koje razvijaju nova znanja i na njima zasnovane sposobnosti su inovativna preduzea zasnovana na novim

tehnologijama-nazivaju se starteri.One transferiu,licenciraju ili prodaju tehnologiju.Osnovni zadaci savremenog ekonomskog razvoja su pronalaenje najboljeg puta kojim se podrava nauno tehnoloki-kapacitetulaganjem u IR i sline aktivnosti.

Nacionalni inovacioni sistem (NIS) se definie kao sistem interaktivno povezanih javnih i privatnih preduzea,bez obzira naveliinu univerziteta i vladinih agencija i institucija u cilju stvaranja nauke i tehnologije u okviru nacionalnih granica.NIS stvara okruenje za primenu nauke i tehnologije u reavanju razvojnih problema kao to su poveanje produktivnosti ikonkurentnosti na globalnom nivou.

U razvoju NIS posebna panja se posveuje nauci i tehnologiji.Drugo pitanje se vezuje za selekciju izbora ulaganja u inovacijeprema raspoloivim resursima.Tree,NIS treba da je usaglaen sa ekonomskom strukturom i institucionalnim razvojem.etvrti vaanfaktor koji utie na NIS je uenje.Peti faktor je ulaganje u rest inovativnosti industrije.esti haktor je ulaganje u IR.

Inovativna i nauno tehnoloka pilitika drava obuhvata sisteme usaglaavanja ulaganja i privatni i javni sektor IR kao i podrkeprihvatanja i korienja inovacija u industriji.

Radikalne inovacije predstavljaju novo znanje i alate koji znaajno poveavaju konkurentnost industrije ili cele ekonomije.Saradnja svih uesnika,kooperativnost dravnog i industrijskog nivoa preduzea direktno utie na uspenost kreiranja i ostvarivanjainovativne strategije drave i preduzea.

Nauka kao vaan faktor ekonomskog sistema vaanje element inovativnog sektora.Pod tim pojmom se podrazumeva skup institucija izvrilaca istraivanja (naunoistraivaki instituti,razvojnoistraivakeorganizacije,akademija nauka),skup neposrednih i posrednih korisnika istraivanja koji ine tranju za rezultatimanaunoistraivakog rada (poslovni i drutveni sistemi) i skup institucija nauno istraivake infrastrukture (informacionicentri,biblioteke).

Inovativni potencijal se izraava preko svojih segmenata:stanja kadrova,stanja institucija,ulaganja u istraivako-razvojni inaunoistraivaki rad.


9/12

Postoje brojne meuzavisne veze i povratne sprege u razliitim fazama inovacionog procesa:bazina istraivanja,razvojneaktivnosti,ininjerski napiri i komercijalizacija.

Istraivanja na nivou dravnih institucija stvaraju niz pogodnosti,koristi u ekonomiji a naroito u oblasti inovacija.Koristi moguda budu direktne-one rezultiraju iz politike vlade ili odluka istraivaa i indirektne-su neplanirane i nepredvidive.

Postoji 7 koristi koje nauka u akademskim okvirima donosi inovacijama:stvaranje novih naunih informacija,obukakvalifikovanih diplomiranih radnika,podrka novim naunim mreama i stimulacija meusobne saradnje,poveanje kapaciteta zareavanje problema,stvaranje novih instrumenata i metodologija (tehnika),kreiranje novih formi,obezbeivanje drutvenog znanja.

Strateka vrednost obuhvata sposobnost i raznovrsnost.Sposobnostpodrazumeva znanje i vetine istraivanja koji se obavljaju u institucionalnim mreama.Raznovrsnostje neophodan uslov za fleksibilno inovativne sisteme.

Osnovni kanali kojima se ostvaruje saradnja su:kodifikacija,kooperacija,kontakti,ugovori kao i kontakti i ugovori.

Projekti se esto dele u 3 grupe:1.Fundamentalni-to su projekti novog znanja,kako za preduzee tako i za svet.Vode ka potpuno novim oblastima poslovanja.2.Radikalni-ovo su projekti novog znanja za kompaniju i omoguavaju prekomponovanje poslovnih oblasti u cilju poboljanjakonkurentnosti.3.Inkrementalni-predstavljaju eksploataciju postojeeg naunog i inenjerskog znanja na novi nain i podravaju postojee

poslovanje preduzea.

U traenju IR strategija esto se posmatraju 3 aspekta:eksterna ili interna orjentisanost,korienje tehnologije i responzivnostorganizacije.

Postoje 4 potencijalne mogunosti:Prvu grupu ine tehnologije koje se mogu razviti sopstvenim mogunostima.Drugu grupu ineprojekti tehnologije koja je kandidat da se pribavi spolja.Trea gupa su tehnologije u kojima preduzee kompetentno ali nemastrateki znaaj pa je potrebno dezinvestiranje.etvrta mogunost je ograniavanje investicija u projekte i tehnologije koje nemajustrateki znaaj a preduzee nema dovoljno znanja i umea u daljem razvoju.

Postoji nekoliko naina-strategija da se ostvare ciljevi IR:vostvo u grani,lideri,trai znaajna ulaganja i sposobnost IRkadrova.Pratioci su oni koji kopiraju inovatore.Adapteri prate ponudu konkurenata.

Osnovna strategija preduzea je strategija rasta a ne smanjenje tokova.Prouavanjem razvoja IR delatnosti u vie zemalja mogu se izdvojiti globalni strateki trendovi:1.IR se znaajno orjentie ka spoljnim saradnicima2.Istie se zadatak IR u ostvarivanju poslovnih rezultata kroz veu usmerenost top menadera na istraivanje,strategije idugorone ciljeve.3.IR postaje kritina taka u realizaciji poslovnih rezultata.

Planiranje-je proces kojim se smanjuje neizvesnost u buduem poslovanju.eljena budunost se ostvaruje razvojnimprojektima.Predvianje treba da prui odgovore na pitanja ta e se dogaati sa tehnologijama u okviru kojih poslujemo.Predvianjeje u funkciji planiranja.

U zavisnosti od rizika koje nose izvori finansiranja su:1.prijatelji,porodica,kreditne kartice 2.dravni krediti i zajmovi

3.Investicioni aneli 4.preduzetniki kapital.

Ukoliko je projekat rezultat novog znanja a preduzetniki poduhvat delo pojedinca ili grupe najtee je doi do sredstava.Obino seprikupljaju od prijatelja,porodice ili luda.Drugi izvor sredstava su bogati pojedinci koji ulau sopstvena sredstva a nazivaju seaneli.Preduzetniki kapital ne podrava projekat.

Samostalni razvoj ili saradnja-Samostalni rad donosi neke od sledeih prednosti:stvaranje i preispitivanje sopstvene IRsposobnosti,zatita svojine,kontrola tehnolokog razvoja i upotrebe,stvaranje i obnavljanje sposobnosti za difuziju nove tehnologije.

Preduzea sve vie sarauju.Osnovni razlozi lee u enjenici da se kooperacijom mogu bre pribaviti potrebne sposobnosti isredstva.Zajednikim radom se dele trokovi i smanjuje rizik.

Naini na koje se moe ostvariti saradnja su:strateke alijanse,zajednika ulaganja,ugovori sa proizvoaima,zajedniki

istraivaki centri.

Licencama se bre i jeftinije dolazi do nove tehnologije nego da se razvija samostalno,ovaj oblik saradnje posebno je izraen ufarmaceutskim i biotehnolokim preduzeima.


10/12

Ugovori sa proizvoaima obuhvataju dizajn,proizvodnju ili distribuciju pri emu se brzo dolazi do partnerovih kompetentnosti kojiujedno imaju i nie trokove od onih koje bi preduzee imalo da samo razvija sposobnost.

Treba izabrati partnera koji poseduje resurse koji se mogu na najbolji nain integrisati u sopstvenu strategiju razvojavrednosti.Oni mogu biti komplementarni-to su resursi koje preduzee nema ili suplementarni-njih preduzee poseduje.

Zatita intelektualne svojine-Zajedniki rad na razvoju inovacije otvara pitanje svojine u 2 dimenzije:odnos partnera-koliko je ijiudeo u stvorenom intelektualnom kapitalu,i vlasnitva kapitala (javni i privatni).Pravo i zatita intelektualne svojine povezalo je naune oblasti:tehnologiju,ekonomiju i pravo.

Pod pojmom intelektualni kapital podrazumeva se celokupno znanje (od neisakzanog do fiziki inkorponiranog u tehnologijuproizvoda i procesa) koje se primenjuje i stvara tokom tehnolokog razvoja.Intelektualna svojina je pravni koncept i podrazumeva komponente intelektualnog kapitala koji se moe pravno,zakonski zatititi.

Aproprijabilnost izraava stepen sposobnosti preduzea da dograbi rentu od inovacije odnosno koliko dugo i lako konkurenti neemoi da imitiraju inovaciju.

Postoje 4 pravna naina zatite svojine:1.Patent-je oblik pravne zatite intelektualne svojine inovatora,pronalazaa invencije i drave u kojoj se patent prijavljuje.Javlja se u2 oblika.Prvi je onaj koji se odnosi na mogunost stvaranja korisnih proizvoda,procesa a drugi na dizajn kojim se daje ansa da sedizajnira,ukrasi neki predmet za proizvodnju.Patenti su vremenski ogranieni.Rok zatite odreuje drava,Najee je 20 godina a u SAD 17 godina,tj.14 za dizajn.Da bi invencija pronalazak bio patentiran mora da ispunjava 3 uslova:da je novina,da je koristan i ne oigledan-nejasan.2.Autorsko pravo-je eskluzivno pravo autora originalnog dela kojim se omoguava njegovo reprodukovanje korienjem nekogopipiljivog medija.titi talenat najee knjievnika,muziara,slikara.

3.Poslovna tajna-je informacija koja predstavlja tajnu vlasnika ili nije poznata u relativnoj industriji a daje konkurentskuprednost.esto se naziva Know-How.Obuhvata brojne informacije o formulama,metodama,programima,tehnikama,uzorcima...

4.ig ili zatitni znak-predstavlja re,simbol.dizajn ili drugi indikator kojim se razlikuje izvor roba jednog proizvoaa oddrugih.Logotip je klasian primer zatitnog znaka.U novije vreme se koristi termin usluni ig.Zatitni znak se najee koristi u vizualnom obliku (slika,slogan).

Postoji vie metoda i tehnika kojima se planira realizacija projekata.Jedan je garantovan,to je vizuelna prezentacija u kojoj se

na horizontalnoj osi daju podaci o vremenu a vertikalnoj aktivnosti po fazama.Druga metoda je mreni dijagram,on pokazujeaktivnosti po fazama.

Projektna mapa ubuhvata 4 tipa projekta:vii,projekti prodora,projekti platforme,izvedeni projekti.

Povratna veza-izmeu rukovodilaca i izvrilaca u drugim poslovnim podrujima moe da se formalizuje a kog IR ne moe.Ciljevi uprojektovanju su namenski i konani.Povezivanje ciljeva i zadataka rasporeenih u duem i kraem vremenskom periodu nije jasno.Trei razlog je karakter odnosa izmeu radnika i realizacije zadataka.

Koji e organizacioni oblik biti primenjen zavisi od vie faktora:1.Veliina preduzea-velika preduzea su relativno uspenija od malih,osnovni razlog lei u visini sredstava koja se izdvajaju zaIR.Zbog raspoloivosti sredstava velika preduzea prihvataju i vii rizik.Mala preduzea su fleksibilnija,panju usmeravaju na izbor

projekata i motivaciju radnika.

2.Struktura preduzea-govori se o stepenu formalizacije.Pod ovim pojmom se podrazumeva stepen korienjapravila,procedura,dokumentacije u ponaanju individua (radnika) i grupa (timova) u preduzeu.Formalizacija dovodi dostandardizacije,uniformnosti.Decentralizacija i centralizacija takoe ukazuju na strukturu preduzea.

Ikarusov paradoks-pod ovim pojmom podrazumeva se ne mogunost velikih uspenih firmi da odgovore na tehnoloke izazove jersu previe orjentisani na svoj trini uspeh.

Nauni park-saradnja dravnih instituta nacionalnog i regionalnog nivoa,univerziteta i privatnih preduzea u okviru naunog parkapoboljava razvoj novih tehnologija i poslovanja.

Inkubatori su institucije esto i u okviru naunih parkova koje potpomau razvoj novog poslovanja za koje su potrebna dodatna

sredstva i tehnika znanja.

Mehanizmi organizovanja IR-klasian oblik organizovanja IR je:


11/12

1.zasebna organizaciona jedinica ili centralna labaratorija.Ima prednost jer razvija fundamentalna ili primenjena istraivanjakojima se ostvaruju strategijski ciljevi.Omoguava lake pribavljanje i transfer naunih i tehnikih informacija iz naunogokruenja.Predstavlja prozor preduzea ka naunom i tehnolokom razvoju.Pogodna je za razvoj radikalnih informacija.

2.Projektna organizacija-koristi se u razvoju inovacija proizvoda i tehnologija u lancu vrednosti.Primenjuje se i u razvoju odrivihinovacija.Projektna organizacija se najee formira kao matrina ili kvazi struktura.

3.Novo preduzetniko odeljenje predstavlja organizaciono reenje za razvoj novih proizvoda koji su rezultat radikalno novogznanja proisteklog iz istraivanja centralne labaratorije.

4.Model smanjivanja i poveanja hijerarhijskih nivoa-rezultat je 4 generacije IR.

U novom pristupu polazi se od intelektualnog kapitala,prema Sveib-vom modelu koji obuhvata 3 tipa znanja:kompetentnostzaposlenih,interna struktura i spoljna struktura.

Rukovodioci imaju 2 vrste odgovornosti:primarna i sekundarna.

Savremena tendencija organizovanja rada IR idu u pravcu stvaraju mrea.Mree su sistemi koji su orjentisani na zajednikusaradnju i interese gde su ljudi meusobno nezavisni a odgovornost i mo su horizontalno rasporeeni.Mreu sainjavaju grupesistema koje su specijalizovane za pojedine faze u poslovnom lancu.Centralno preduzee preuzima ulogu brokera,povezuje ostaleuesnike u mrei i kordinira njihove aktivnosti.

Varijante mrenih modela su:1.Interna mrea-formira se unutar velikog preduzea pregrupisanjm i preraspodelom poslova na manje organizacione celine koje suspecijalizivane za odreene aktivnosti.2.Stabilna mrea-nastaje kada preduzee prenese aktivnosti iz svog lanca vrednosti drugima koji su kompetentniji,koji te aktivnostiobavljau bre i uz manje trokova.3.Dinamika mrea-nastaje privremenim povezivanjem velikih preduzea i malih preduzetnika koji su zainteresovani za brzuzaradu.Vodee preduzee okuplja mala na ugovornoj osnoci i realizuje inovacije.

Od rukovodilaca IRpored struno znanja se sve vie trai da imaju karakteristike vizionara i lidera kako bi pronalazili novemogunosti,kreirali ideje,prevodili ih u invencije.Postoje:poetnik,mlai istraivai,stariji istraivai i rukovodilac.

U novoj ekonomiji je tehnoloka kompetentnost kljuna u stvaranju konkurentske prednosti i da se pojaava saradnja sa drugim

delovima preduzea tako da rukovodioci treb avie da znaju o finanijskom aspektu poslovanja.Industrijksa ekologija dovodi do brojnih izazova koje se koje se oituju u paralelnom razvoju novog poslovanja u kooperaciji savie nivoa.

Ir je deo menadmenta znanja koji obuhvata i spoljno prikupljeno znanje.Koriste se novitermini:ispitivanje i razvoj i povezivati irazvijati.

Da bi se povealo preduzetnitvo potrebnoje:razvoj tehnologija za obnovljivost preduzea,hvatanje spoljnih ansi,preuzimanjerizika.

Rukovodilac treba da balansira 2 dimenzije:sredina (interna i eksterna) i vreme (sadanjost i budunost).

Mo pojedinca i grupa u organizaciji moe se zasnivati na:moi pozicije,moi strunosti,moi kontrole izvora i politikoj moi.

Intelektualna sposobnost izraava:sposobnost u pogledu panje i pamenja,sposobnost u povezivanja ideja,sposobnost u pogledurasuivanja,individualne sposobnosti uma.Menaderi koriste standardne tehnologije kao to su:tehnike i metodi planiranja,metodi i tehnike organizacionogdizajniranja,upravljanje ljudskim resursima,vostvo zaposlenih,kontrola.

Tim-osnovno pitanje koje se postavlja za tim je njegova veliina.Ljudi se dele na one:koji stvaraju ideje,oni koji pokreu ideje,oni koji ubijaju ideje.

Sr kompetentnosti su one vetine koje dozvoljavaju organizaciji da grade njihov postojei posao ili diversifikaciju u nove oblastikoje su potekle iz tih kompetentnosti ali e biti upotrebljene na netradicionalan nain.

Provera sposobnosti grupe obuhvata 3 koraka:odrediti zahteve koji su potrebni da se ispune,proveriti tekuu-teretnu

sposobnost,odrediti razliku izmedju zahteva i trenutne sposobnosti.

Metodologija pravljenja liste sposobnosti naziva se procena osnovne kompetentnosti.


12/12

Osnovne karakteristike IR radnika su:nezavisno-samostalno miljenje,visoka motivisanost,skromnost i introvertnost (manjezainteresovani za ljude a vie za ideje i koncepte).

Hvatanje glava-na fakultetima i univerzitetima gde se prati rad najboljih studenata.

Documents

2 Kolokvijum IR