TOPT KOLOKVIJUM 2

7/31/2019 TOPT KOLOKVIJUM 2

1/114

NORMATIVNI USLOVI ZA IZVRENJE

KAZNEZATVORA U SRBIJI

U poslednjoj deceniji 20. veka desile su se znaajne drutveno- ekonomske i politike

promene koje su rezultirale otcepljenjem i potpunim osamostaljivanjem veine republika iz

sastava Jugoslavije.

Srbija i Crna Gora sa autonomnim pokrajnama Kosovom i Metohijom i Vojvodinom

udruile su se u zajedniku dravu Saveznu Republiku Jugoslaviju, iji je Ustav donet 28.

aprila 1992. godine. U odgovoru na neodlone zahteve prakse, i Crna Gora (1994) i Srbija

(1997) donose nove zakone o izvrenju krivinih sankcija.

U Srbiji, donoenjem tada novog Zakona o izvrenju krivinih sankcija (stupio je na

snagu 01.01.1998. godine) i donoenjem Uredbe o osnivanju zavoda za izvrenje zavodskih

sankcija (stupila na snagu 23. 05.1998) u Republici Srbiji, zapoeta je reforma u oblasti

izvrenja krivinih sankcija.

Prestankom postojanja Savezne republike Jugoslavije, oformljena je Zajednica drava

Srbije i Crne Gore, a potom se 2006. godine Crna Gora osamostaljuje u nezavisnu dravu, to

je za posledicu imalo i osamostaljivanje Republike Srbije kao zasebne drave. Kao normativni

akt koji ureuje krivinopravnu oblast donet je Osnovni krivini Zakon (Sl. list SRJ, br

61/2001 i Sl. glasnik Repulike Srbije br 39/03). Osnovni krivini zakon predvia samo jednukaznu lienja slobode zatvor.

Izvrenje kazne zatvora je regulisano Zakonom o izvrenju krivinih sankcija (u

daljem tekstu ZIKS), koji je na snazi od 01.01.2006. godine (Sl. glasnik R. Srbije 85/05). Dva

osnovna razloga su uticala na donoenje ovog zakona: potreba usklaivanja sistema izvrenja

krivinih sankcija na podruju Srbije sa njenim Ustavom i usklaivanje domaeg pravnog

sistema sa meunarodnim dokumentima koji formiraju okvir zatite oveka i njegovih prava u

postupku izvrenja krivinih sankcija.Na osnovu pregleda odredbi koje reguliu izvrenje kazne zatvora u okviru ZIKS, kao i

odredbi Osnovnog krivinog zakona, moe se zakljuiti i o osnovnim obelejima izvrenja

kazne zatvora kod nas. Prema ZIKS Republike Srbije (lan 12.) izvrenje kazne zatvora

sprovodi, organizuje i nadzire jedinstvena centralna institucija pod nazivom Uprava za

izvrenje zavodskih sankcija. Ona se organizaciono nalazi u sastavu Ministarstva pravde

Republike srbije. Zakonom o izvrenju krivinih sankcija je odreena kategorizacija ustanova

za izvrenje kazne zatvora. Zakon navodi tipove ustanova za izvrenje kazne zatvora prema

stepenu obezbeenja i nainu postupanja sa osuenima (l. 14):

1


2/114

1. Zavodi otvorenog tipa, u kojima ne postoje prepreke za bekstvo;

2. Zavodi poluotvorenog tipa, u kojima sluba za obezbeenje predstavlja osnovu

prepreku za bekstvo;

3. Zavodi zatvorenog tipa, u kojima pored slube za obezbeenje postoje i druge

prepreke za spreavanje bekstva i

4. Zavodi zatvorenog tipa sa posebnim obezbeenjem, u kojima postoje posebne

prepreke za spreavanje bekstva i posebna panj se posveuje postupanju sa

osuenima. Zakonom je predvieno da u zavodima mogu postojati otvorena,

poluotvorena i zatvorena odeljenja (lan 16.).

Slube u zavodima: Zakonom (lan 18.) je predvieno postojanje sledeih slubi:

sluba za prevaspitavanje primenjuje metode i postupke kojima se na osuene utie da

ubudue ne vre krivina dela i usklauje rad ostalih uesnika u prevaspitavanju (lan 19.);

sluba za obezbeenje stara se o sigurnosti ljudi i imovine u zavodu, sprovodi osuena i

pritvorena lica i obavlja druge poslove odreene zakonom (lan 20.); sluba za obuku i

upoljavanje obuava osuene za rad, organizuje njihov rad i obavlja druge poslove odreene

zakonom (lan 22.); sluba za zdravstvenu zatitu vri zdravstvenu prevenciju, lei osuena i

pritvorena lica i nadzire higijenu i kvalitet hrane i vode (lan 23.); sluba za opte poslove

obavlja pravne, administrativne, raunovodstvene, finansijske, evidencijske i druge poslove od

opteg znaaja za zavod i prua pravnu pomo osuenim i pritvorenim licima (lan 24.).U prvom delu ZIKS, glava prva, naglaava se svrha izvrenja sankcija (koja nije bila

prisutna u prethodom ZIKS). U lanu 2. navodi se da je to sprovoenje prvosnanih i izvrnih

sudskih odluka, zatita drutva od krivinih dela i izdvajanje uinilaca krivinih dela iz

drutvene sredine u cilju njihovog leenja, uvanja i osposobljavanja za samostalno staranje o

svojim potrebama nakon izvrenja sankcija.

Zakon je ostao pri stavu da je resocijalizacija osuenih osnovna svrha izvrenja

kazne zatvora kao jedne od krivinih sankcija.ZIKS takoe naglaava u l.6. da se sankcija izvrava na nain kojim se jami

potovanje dostojanstva lica prema kome se ona izvrava. Zabranjeni su i kanjivi postupci

kojima se osueno lice podvrgava bilo kakvom obliku muenja, zlostavljanja, poniavanja ili

eksperimentisanja. Kanjava se i prinuda prema osuenom licu ako je nesrazmerna potrebama

njenog izvrenja.

2


3/114

U l.7. ZIKS zabranjuje diskriminaciju osuenih zbog rase, boje koe, pola, jezika,

vere, politikih i drugih uverenja, nacionalnog ili socijalnog porekla, imovnog stanja,

obrazovanja, drutvenog poloaja ili drugog linog svojstva.

Postavlja se pitanje kolizije, ukoliko u ta lina svojstva ubrajamo i zdravstveno stanje.

Usled pojave osuenih pozitivnih na virus HIV, ZIKS uvodi se mogunost izdvajanja ovih

osuenika, to samim tim predstavlja in diskriminacije. ak uvodi i mogunost primene

posebnih mera testiranja na zarazne bolesti ili psihoaktivna sredstva. S druge strane se nalaze

prava ostalih osuenih da ne budu zaraeni virusom HIV ili kakvom drugom zaraznom bolesti

usled kontakata sa obolelim osuenim licima. Zakonodavac je ovom prilikom stao na stranu

ouvanja prava na zdravlje osuenog, diskriminiui zaraene, obolele ili ovisnike od

psihoaktivnih supstanci.

U lanu 11. ZIKS navodi da se sredstva za izvrenje sankcija obezbeuju u budetu

Republike Srbije, da osueno lice ne plaa trokove izvrenja, osim ako zakonom nije drukije

odreeno. U situaciji kada materijalna sredstva nedostaju u skoro svakoj oblasti drutvenog

ivota, nepotrebno je onemogueno ili bar nije zakonski data mogunost pribavljanja sredstava

putem donacija, priloga ili slinih oblika pomoi od strane razliitih subjekata (drugih drava,

humanitarnih, verskih, nevladinih i drugih organizacija, fondova, udruenja) to je tema za

razmiljanje prilikom neke naknadne izmene ZIKS.

Poloaj osuenog:

Prava osuenog: ovim odredbama se najpre regulie pravo osuenih na oveno

postupanje, te da niko ne sme ugroziti telesno i duevno zdravlje osuenog (l.65). Navode se

prava koja se odnose na: smetaj, ishranu, odeu, podneske, dopisivanje, pravnu pomo,

posete, boravak u posebnim prostorijama, prijem paketa, prijem novanih poiljki, rad,

zdravstvenu zatitu, obavetavanje, obrazovanje, versku kulturu, pritube i predstavke i prava

osuene ene koja ima dete. Novina je i navoenje prava osuenih sa posebnim potrebama nasmetaj primeren vrsti i stepenu tih posebnih potreba (l.66). Zakonodavac nalae da prostorije

u kojima osueni ive i rade moraju biti iste, suve, provetrene, zagrejane i dovoljno osvetljene

kako prirodnim tako i vetakim svetlom, koje omoguuje itanje i rad bez smetnji za vid

(l.67).

Spavaonice moraju imati 8 kubnih metara prostora na svakog osuenog. To je u praksi

esto problem, jer umesto povrine prostora po osuenom licu, navodi se zapremina, pa se

deava da osueniki prostor bude uzak, sa malo povrinskog prostora, ali sa visokim

plafonom, tako da se zadovoljavaju standardi formalno, ali ne i sutinski. Kvalitetni pomak

3


4/114

predstavlja uvoenje prava na telefonski razgovor koji se moe nadzirati (l.76). Time se

poboljava komunikacija osuenog sa spoljnim svetom, pogotovo s porodicom.

Upranjavanje intimnih odnosa jednom u tri meseca na tri sata, sa branim drugom ili

drugim bliskim licem, predvia l.82. Mogu se upuivati razliiti prigovori ovakvom reenju,

poev od uestalosti, formalnosti veze, izbora tog "bliskog lica", pogotovo kod lica koji su na

izvrenje kazne zatvora doli kao mlai punoletnici, bez zasnovane brane ili vanbrane

zajednice, a iji intenzitet potreba za ovakvim intimnim odnosima nadmauje ostale kategorije

osuenih. Postavlja se pitanje ostvarivanja ovih prava u situaciji kada osueni nema ni enu, ni

verenicu, niti vanbranu vezu, uz istovremeno postojanje emocionalnih veza s osobama

suprotnog pola sa sveta slobode. Polno homogeno okruenje nije idealno okruenje za razvoj

seksualnog identiteta, pogotovo u uslovima postojanja prinude na homoseksualne odnose od

strane drugih osuenih.

Rad osuenih, definisan kao pravo i obaveza u lanu 85. esto je izvor polemika o

ekonomskoj eksploataciji jeftine radne snage, izvoru manipulacija, pa i protivzakonitih

delatnosti uprava ustanova. Zakonodavac kao svrhu tog rada predvia sticanje, odravanje i

poveanje radnih sposobnosti, radnih navika i strunih znanja osuenih, ali se u praksi rad

orijentie prema potrebama ustanove, njenim raspoloivim proizvodnim kapacitetima, a

neretko se javlja i velika neuposlenost osuenih. To sve utie da osueni na rad gledaju kao na

vrstu dokanjavanja, odmazdu ili degradaciju ukoliko on odstupa od njihovih steenihkvalifikacija na slobodi, zanimanja, interesovanja ili stvarnih potreba nakon izlaska iz

ustanove. Niska nadoknada za rad koju zakonodavac predvia, a koja iznosi najmanje 20% od

najnie cene rada je poseban problem. Ako se ima u vidu da je ta cena rada bila oko 150 eura,

zarada osuenih iznosi 30 eura meseno. Kako se jedan deo (najee 1/3) alje na depozit, na

raspolaganju osuenom ostaje 70% (lan 95) odnosno 20 eura meseno od zarade (uz uslov da

radi). Intelektualna svojina osuenih stvorena za vreme boravka u ustanovi podlee zakonskoj

zatiti kako to navodi lan 99.Leenje osuenih je propisano u vie odredbi ZIKS (l.101.- l.105.). Nema bitnijih

odstupanja od prethodnih verzija ZIKS to se tie leenja i zdravstvene zatite osuenih, sem

to se zabranjuje prisilno hranjenje osuenih sem u sluaju kada ozbiljno ugrozi svoje zdravlje

ili ivot (l.102.) Prava porodilja, prava na obavetavanje, obrazovanje, verska prava, na

pritubu i albu su ista kao i u prethodnom ZIKS.

Posebna prava osuenog(u prethodnom ZIKSpogodnosti) su regulisana lanom 115.

Dodeljuje ih upravnik za dobro vladanje i zalaganje na radu osuenih, a mogu se podeliti u 4

grupe: 1) pogodnosti koje se odnose na dopisivanje i prijem poiljki; 2) pogodnosti koje se

4


5/114

odnose na posete; 3) pogodnosti koje se odnose na izlaske i odsustva i 4) pravo na pogodniji

smetaj.

Ovo zakonsko reenje oduzima vaspitaima znaajno sredstvo u procesu prevaspitanja,

tako da se vaan segment motivacije i podsticanja stavlja u ruke upravnika, a ne onih koji

osuenog najbolje poznaju i prate tokom izvrenja kazne tj. vaspitaa. Vaspita je u tom smislu

predlaga, ali ne i konani faktor odluivanja, tako da se njegov autoritet kod osuenih

umanjuje jer predstavlja prenosioca poruke, nade i elje od osuenog do upravnika. esto ih

osueni zbog toga pogrdno zovu "potari". Imajui u vidu brojnost osuenike populacije u

pojedinim ustanovama (ponekad i preko 1500), teko je nai logiku takvog reenja, sem u elji

da se uvrsti autoritet upravnika.

Mere za odravanje reda i bezbednosti: - ZIKS navodi:

mere prinude i

posebne mere(videti opirnije ZIKS l. 128).

Disciplinski prestupi: Inovacija je da se u novom ZIKS definiu tei disciplinski

prestupi (l.145), a laki disciplinski prestupi se definiu aktom o kunom redu.

U teedisciplinske prestupe zakonodavac ubraja: bekstvo ili pokuaj bekstva iz zavoda;

podstrekavanje na pobunu ili bekstvo; pripremanje pobune ili bekstva; neovlaeno naputanje

zavoda; nasilje prema drugom licu; pravljenje, posedovanje ili korienje opasnih stari; izrada

ili unoenje u zavod sredstva podobnog za napad, bekstvo ili vrenje krivinog dela;

spreavanje pristupa u bilo koji deo zavoda slubenom licu ili licu koje se ovlaeno nalazi u

zavodu, odnosno ulazi u njega; ugroavanje, oteenje ili unitenje imovine veeg obima;

odbijanje izvrenja zakonitog naloga ovlaenog lica usled ega je nastupila ili mogla nastupiti

tea tetna posledica namerno ili grubom nepanjom; ugroavanje tueg zdravlja; proizvodnja,

posedovanje ili korienje opojnog ili psihoaktivnog sredstva; grubo zanemarivanje linehigijene; bavljenje igrama na sreu; namerno ugroavanje svog zdravlja radi onesposobljavanja

za izvrenje obaveza; otpor zdravstvenom pregledu ili merama za spreavanje opasnosti od

zaraze; podstrekavanje lica lienog slobode na tei disciplinski prestup; zanemarivanje radne

obaveze koje je izazvalo ili moglo izazvati teu tetnu posledicu; obuavanje sebe ili drugog o

nainu izvrenja krivinog dela na osnovu linog ili tueg iskustva; tea zloupotreba dobijenih

posebnih prava i ponavljanje lakih disciplinskih prestupa.

5


6/114

Ovakvo detaljno nabrajanje teih disciplinskih prestupa verovatno ima osnova u tenji

da se izbegne arbitrernost prilikom primene disciplinskih mera upuivanja u samicu i zabrane

raspolaganja novcem, ali se moramo zapitati da li u istu ravan moemo svrstati bekstva, nasilja

prema drugima ili druge opasne akte sa grubim zanemarivanjem line higijene? Pogotovu ako

je osuenom za odravanje line higijene potreban novac, koji mu moe biti uskraen zbog

zanemarivanja higijene?

U lake disciplinske prestupe Pravilnik o kunom redu u kazneno popravnim

zavodima i okrunim zatvorima (2006) ubraja sledea ponaanja osuenih lica (l. 68):

ugroavanje i ometanje drugog osuenog u obavljanju radnih i slobodnih aktivnosti;

udaljavanje iz kruga zavoda ili radilita i radionica zavoda bez odobrenja; iznoenje alata i

drugih materijalnih sredstava sa radnog mesta; meusobna kupoprodaja odee, obue, lekova i

drugih stvari; kockanje; pripremanje obroka, napitaka ili hrane van prostora predvienog u tu

svrhu; tetoviranje i telesni pirsing sebe ili drugog u zavodu; ugroavanje i oteenje imovine;

naruavanje izgleda zavoda; neovlaeno korienje i ulaenje u slubene prostorije; laka

zloupotreba dobijenih posebnih prava; posedovanje stvari koji osueni ne sme imati kod sebe;

nedisciplinovano, nepristojno i agresivno ponaanje koje remeti ivot i rad u zavodu;

nedozvoljena izrada predmeta; puenje van prostora odreenog u tu svrhu; zanemarivanje radne

obaveze; odbijanje izvrenja zakonitog naloga ovlaenog lica; neovlaeno korienje stvari;

omoguavanje pristupa neovlaenom licu u prostor zavoda; uvredljivo ponaanje premadrugom licu po bilo kom linom svojstvu; davanje netanih podataka o injenicama bitnim za

ostvarivanje prava.

Osuena lica su posebno osetljiva kada se u situaciji izvrenja kazne zatvora prema

njima preduzima dodatni postupak koji moe imati za posledicu dodatno kanjavanje. Stoga se

Uprava za izvrenje zavodskih sankcija odluila za detaljno nabrajanje i lakih disciplinskih

prestupa, kako bi se umanjila eventualna arbitrernost uprava ustanova u proceni i

sankcionisanju ponaanja osuenih pod njihovim nadzorom. Postavlja se pitanje zbog ega suigre na sreu kategorizovane kao tei disciplinski prestup, dok je kockanje laki disciplinski

prestup? Zamerke bi se mogle uputiti i dosta iroko postavljenim odrednicama kao to su

uvredljivo, nepristojno, ugroavanje ili ometanje, koje opet daju prostor za arbitrernost

u proceni onoga koji odluuje o postojanju disciplinskog prestupa. Za disciplinske prestupe

mogue je izrei disciplinske mere u koje ZIKS ubraja (l. 146): ukor; ogranienje ili zabrana

primanja paketa do 3 meseca; oduzimanje dodeljenih posebnih prava; ogranienje ili zabrana

raspolaganja novcem u zavodu do 3 meseca; upuivanje u samicu u slobodno vreme ili tokom

celog dana i noi.

6


7/114

Jedno od novih reenja u ZIKS je da postupak za tee disciplinske prestupe vodi i

odluku donosi disciplinska komisija (dok je to ranije inio upravnik ustanove), a za lake

disciplinske prestupe i dalje je to upravnik zavoda ili lice koje on odredi, s tim da to lice ne

moe biti predlaga (l.156). Predlog za pokretanje postupka podnosi rukovodilac

organizacione jedinice zavoda ili lice koje on odredi. Za tee disciplinske prestupe predlog za

pokretanje postupka moe podneti i upravnik zavoda ili lice koje on odredi (l. 156). ZIKS

predvidja i mogunost izdvajanja osuenog za tei disciplinski prestup i tokom disciplinskog

postupka iz bezbednosnih razloga do 24 sata (l.157).

Vidljivo je da ni disciplinsko kanjavanje kao sredstvo prevaspitanja nije u rukama

vaspitaa, koji ne mogu ni podneti predlog za pokretanje disciplinskog postupka ukoliko ga za

to ne odredi naelnik slube. Autoritet kanjavanja kod teih disciplinskih prestupa je prenet sa

upravnika na disciplinsku komisiju, koju imenuje direktor Uprave na predlog upravnika zavoda

(l.146).

Izloeni normativni uslovi pruaju mogunost uvida u intencije zakonodavca da

oblikuju praksu izvrenja kazne zatvora u naoj zemlji. Ono to se javlja kao nuspojava, kao

pratilac i neeljeni element penalne prakse, jesu nepovoljni elementi i negativne posledice

izvrenja te kazne. U delu rada koji sledi panja e biti posveena upravo tim elementima i

posledicama koji prate proces izvrenja kazne zatvora.

NEPOVOLJNI ELEMENTI I POSLEDICE

ZAVODSKE ZIVOTNE SITUACIJE

Koristiti obavezno i deo iz udbenika prof. dr Zorana Ilia

Pedagogija mladih sa poremeajima u drutvenom ponaanju

iz odeljka Zavodska ivotna situacija pojam i osnovne karakteristike strane 122-127

Tretman osuenih podrazumeva korektivni rad sa ljudima, koji na izvrenje zatvorske

kazne dolaze iz razliitih socijalnih sredina, a pod uticajem eksternih i internih faktora,

formiraju se i njihove, najee nepovoljne psiho-socijalnih karakteristike. Na sve to

nadovezuje se i prinudni karakter ustanove za izvrenje krivinih sankcija, koji se nepovoljno

odraava na mogunosti i odvijanje procesa prevaspitanja, inei ga znatno oteanim.

Nepovoljnosti proizlaze iz samog karaktera ovih institucija, koje se negativno odraavaju na

psihiki ivot osuenih. To su razna neprijatna oseanja lienosti, koja svojim postojanjem i

intenzitetom mogu ozbiljno ugroziti mogunost korektivnog rada sa osuenima. Za tu stranu

7


8/114

zatvorskog ivota psiholoka nauka je poela da se zanimatek u poslednjih nekoliko decenija,

to je uslovljeno snanijim prodorom koncepcije prevaspitanja u ovu oblast (padijer-Dini,

J., 1973).

Opte poboljanje standarda ivota osuenih, koji je ranije predstavljao osnovnu

preokupaciju nauke i prakse, omoguilo je i skrenulo panju na mogue tetne psihike

posledice zatvorskog ivota. U identifikovanju takvih posledica ima izvesnih preterivanja u

smislu da se i sitnije nepovoljnosti smatraju znaajnim i univerzalnim. Umereniji istraivai se

zalau za diferencirani pristup, smatrajui da negativni psihiki efekti koje zatvorske ustanove

ostvaruju zavise od vie okolnosti. Oni zavise od linosti osuenih i njihovog zavodskog

iskustva i, pre svega, od objektivnih uslova vezanih za tip ustanove i reim izvrenja zavodskih

sankcija. Neki efekti su, u vidu zavodskih deprivacija, manje ili vie prisutni u svim prinudnim

ustanovama i kod veine osuenih lica. Kao takve, ameriki istraivai Sajks i Moris su

izdvojili sledea oseanja lienosti: deprivaciju slobode, deprivaciju materijanih dobara i

usluga, deprivaciju heteroseksualnih odnosa, deprivaciju autonomije i deprivaciju sigurnosti

(padijer-Dini, J., 1973).

Budui da se radi o negativnim oseanjima, na njihova izvorita i mogunosti njihovog

ublaavanja treba obratiti veu panju, radi stvaranja povoljnijih uslova za odvijanje i uspeh

procesa prevaspitanja osuenih lica.

Deprivacija slobode

Lienje slobode je najtee liavanje i predstavlja dominantnu deprivaciju osuenih, tako

da se i kazna zatvora identifikuje kao lienje slobode. Lienje slobode se kod osuenih

ispoljava u dvostrukom smislu. Najpre, re je o odvajanju osuenih od drutva, njihovim

zatvaranjem u instituciju, a zatim, i o ograniavanju slobode unutar same ustanove. Lienje

slobode znai prekid normalnih veza sa porodicom, prijateljima i svojom sredinom. Osuena

lica teko podnose tu izolovanost, posebno zbog toga to im ona onemoguava uticaj nadogaaje i procese izvan ustanove, naroito one koji se odnose na ljude i sredinu za koju su

emocionalno vezani. Oseanje lienosti slobode se pojaava moralnim odbacivanjem osuenih

od strane slobodnog drutva. Osuenom se esto stavlja na znanje da je injenjem krivinog

dela izgubio status i prava normalnog oveka i da je ubrojan u niu drutvenu kategoriju

(padijer-Dini, J., 1973). Takav status je posledica same kazne zatvora i neminovan je

gubitak prava na slobodnog kretanja, slobodnog odluivanja o svom ivotu, rada i odabira

zanimanja, penzionog staa i slino.

8


9/114

Osim toga i u kaznenim ustanovama su izloeni raznim ogranienjima, prisutan je itav

niz elemenata koji idu u pravcu statusne degradacije osuenih, kao to su jednolina uniforma,

zatvorski broj, ianje, fotografisanje i razna merenja, zatim pritisak da se koriste stereotipi, u

gestu i rei, kojima se izraava potovanje i podreivanje pri susretu i kontaktu sa slubenim

licima i tome slino. Mortifikacija identiteta, kao ustaljeni postupak prilikom prijema, izaziva

statusnu degradaciju linosti, a s ciljem da se licu oduzmu sve one drutvene karakteristike

kojima se ona u vetu slobode razlikovala od drugih. Postoji miljenje da je veina osuenih

indiferentna prema osudama spoljanjeg sveta, tj. da ih to odbacivanje i neodobravanje uopte

ne pogaa. Takvo rezonovanje je teko prihvatiti, ako se ima u vidu velika heterogenost

delinkventne populacije, gde sreemo kako one koji su prvi put uinili neko krivino delo, tako

i viestruke povratnike. ini se da je ispravnije smatrati da je mali broj delinkvenata, kao to su

profesionalni delinkventi i psihopatske linosti, koji se indiferentno odnose prema osudama

slobodnog drutva (padijer-Dini, J., 1973).

Prisustvo i intenzitet deprivacije slobode bili su predmet panje i nekih naih

istraivaa. Tako je jedno istraivanje pokazalo da se od sto molbi koje su zatvorenici podnosili

upravi ustanove, polovina odnosilo na omoguavanje kontakata sa spoljanjim svetom. Drugo

istraivanje utvrdilo je da najvei broj osuenih izjavljuje da veoma teko podnosi gubitak

slobode i da je to jedno od najintenzivnijih negativnih oseanja izazvanih uslovima ivota u

ustanovi (padijer-Dini, J., 1973). Deprivacija slobode se veoma teko odraava na ukupanpsihiki ivot osuenog. Ovo liavanje treba da bude to je mogue vie ublaeno. Tako je od

posebnog znaaja osnivanje otvorenih i poluotvorenih ustanova i odeljenja. Ublaavanju ovog

oseanja mogu doprineti nekontrolisane i ee posete lanova porodice, korienje godinjeg

odmora ili njegovog dela u krugu porodice, nagradna i druga odsustva, posete predstavnika

sredine iz koje potie osueno lice i dr. (Jaovi, ., 2000).

Pomenute i druge pogodnosti koliko vode ublaavanju neprijatnog oseanja gubitka

slobode, istovremeno predstavljaju snane stimulanse dobrog vladanja i aktivnosti osuenih.

Deprivacija materijalnih dobara i usluga

Pod deprivacijom materijalnih dobara i usluga podrazumeva se situacija koja je

izazvana razlikama u standardu osuenih u ustanovi i standardu koga su imali na slobodi

(Jaovi, ., 2000). Pri objanjenju ove deprivacije istraivai razliito postupaju. Jedni

smatraju da je stepen ove deprivacije neznatan, jer da najvei broj osuenih ima u ustanovi

esto i mnogo bolji standard od onoga koga su imali na slobodi, a i tamo gde postoje razlike

one nisu takve da bi ovaj oblik deprivacije imao vei intenzitet. Verovatno da sa podizanjem

9


10/114

materijalnih uslova ivota osuenih u ustanovi razlike izmeu tog standarda i standarda na

slobodi nisu velike. Ne moe se, meutim, iskljuiti mogunost da je izvestan broj osuenih

imao daleko povoljnije uslove ivota dok je bili na slobodi. To je sluaj sa izvriocima

imovinskih krivinih dela, dilerima droge, izvriocima dela iz oblasti organizovanog

kriminaliteta, kriminaliteta belog okovratnika, ak i sa sitnim lopovima, koji su preko krivinih

dela obezbeivali esto i visok standard. Drugi istraivai, umesto komparacije izmeu nivoa

standarda na slobodi i u ustanovi, smatraju da je daleko znaajnije to kako sami osuenici

procenjuju materijalne uslove ivota u ustanovi (padijer-Dini, J., 1973).

Smatra se da, iako je mogue da neki zatvorenici bolje ive u zatvoru, to istovremeno

ne znai da taj standard smatraju boljim od onog kakav bi imali na slobodi. Ako se samo

analizira standard ivota, a ne i zatvorenikovo subjektivno doivljavanje tog standarda tada je,

nemogue oceniti koliko je i zbog ega taj standard frustrirajui za njega. Ovaj Sajksov stav

iznosi i padijer-Dini (1973). Standard ivota u ustanovi zadovoljava osnovne potrebe ali

istovremeno ne omoguava izvesna simbolika isticanja i posedovanje izvesnih dobara, ime bi

se razlikovali od ostalih. Osuenik eli da ima cigarete, omiljeno pie, omiljeno jelo, prema

svom ukusu odabrano odelo i sl. Zadovoljenje takvih prohteva nije ostvarljivo, a nekada je u

direktnoj suprotnosti sa pravilima ustanove. est je sluaj da osuenici pribegavaju raznim

postupcima kojima ele da prevaziu to "siromatvo" koje doivljavaju u ustanovi. U pitanju su

razni disciplinski prestupi, sitna potkradanja cigareta, hrane, razni oblici verca, prekrajanjeosuenike gardarobe, zatim, korienje raznih simbola kojima se eli nadoknaditi lienost

eljenih materijalnih dobara, kao to su noenje ukrasnih predmeta: prstenja, ogrlica, majica i

sl. Ovo oseanje deprivirnosti ima svoju podlogu i u oseanju line krivice, zatvorenik smatra

da je on sam kriv za svoje siromatvo, da je siromatvo posledica dela koje je uinio, a kojim

nita nije dobio. U tom smislu lienost materijalnih dobara i usluga osueni doivljavaju i kao

napad na predstavu o linoj vrednosti (padijer-Dini, J., 1973). Deprivacija meterijanih

dobara i usluga moe biti podsticana i od strane globalne drutvene kulture. Takva kulturamaterijalno posedovanje smatra toliko znaajnim da je i predstava o individui, njenim

vrednostima i ugledu, odreena materijalnim posedovanjem. U naim ustanovama za izvrenje

kazne lienja slobode vrena su istraivanja iji rezultati svedoe o prisutnosti ovog oseanja i

u naoj populaciji osuenih lica. Tako je jedno istraivanje, koje je istina imalo za cilj

osvetljavanje disciplinskih prestupa osuenih lica, dolo do saznanja da su na drugom mestu po

uestalosti prekraji u vezi sa hranom, puenjem, piem, odevanjem i sl. U pitanju su najee

krae (potkradanja) koje su osuenici vrili meusobno. I istraivanje J. padijer-Dini

(1973), pokazuje da je preko 50% anketiranih osuenika izjavilo da veoma teko podnosi

10


11/114

lienost mogunosti da bira i poseduje materijalna dobra koja eli. Zapaeno je da i u naim

ustanovama deprivacija materijalnih sredstava i usluga u velikoj meri zavisi od subkulturnih

elemenata u okviru osuenikih kolektiva. Tamo gde ui kolektivi osuenika posebno vrednuju

posedovanje odreenih dobara i simbola, tamo e i deprivacija kod onih koji ne poseduju takva

dobra biti snanija. Deprivacija materijalnih dobara i usluga predstavlja jednu od negativnih

posledica zatvorskog ivota, koja moe imati nepovoljne reperkusije na ukupan proces

prevaspitanja osuenih lica. Otuda se namee pitanje kako ovo oseanje, ako ne sasvim

prevazii, ono bar ublaiti. Jaovi (2000) se zalae za bolje vrednovanje osuenikog rada,

odnosno otvaranja mogunosti da oni putem rada ostvare sredstva, iji deo (sa slobodnog

raspolaganja) mogu koristiti za zadovoljavanje onih potreba koje nisu obuhvaene optim

standardom u ustanovi. Pri naim kazneno-popravnim zavodima postoje tzv. osuenike

kantine u kojima je mogue nabaviti odreene proizvode iroke potronje, ali se postavlja

pitanje raznovrsnosti artikala u odnosu na potrebe osuenih. Osim boljeg vrednovanja

osuenikog rada, mogue je liberalizovati mogunost koliinskog i kvalitativnog sadraja

paketa koje osueni dobijaju od rodbine i na taj nain bi se ublaila ta strana oseanja lienosti.

U otvorenim odeljenjima ili ustanovama se osuenim dozvoljava noenje linih stvari, bez

obavezne uniforme, gde im se olakava situacija u tom pogledu. U drugim situacijama insistira

se na noenju gornjeg dela uniforme, uz istovremeno noenje linih stvari ipod nje. Na taj nain

se osuenima omoguava ispoljavanje linog izbora i razlike u odevanju.

Deprivacija heteroseksualnih odnosa

Ustanove za izvrenje kazne zatvora su zajednice ljudi istog pola. To znai da su u tim

ustanovama osuena lica liena heteroseksualnih kontakata, a ta lienost je jedna od izrazito

negativnih posledica zavodskog ivota. U vezi sa ovim liavanjem esto se raspravljaju dva

pitanja: prvo, kako osueni doivljava seksualnu frustraciju i drugo, kakvo je njihovo

seksualno ponaanje u ustanovi. U vezi sa prvim pitanjem u literaturi je prisutno shvatanje pokome osuena lica u vreme izvrenja kazne doivljavaju redukciju svojih seksualnih nagona i

da prema tome ova lienost nije tako jaka, kako to na prvi pogled izgleda. U prilog ovom

shvatanju navode se rezultati posmatranja ponaanja ljudi u koncentracionim logorima, gde

stvarno dolazi do redukcije ovog nagona. Poreenje koncentracionih logora sa savremenim

ustanovama za izvrenje kazne lienja slobode nije adekvatno, jer zanemaruje bitne razlike

izmeu koncentracionih logora i penalnih ustanova. Osnovna preokupacija logoraa je kako

ouvati goli ivot koji osuenim nije ugroen. Razlike dolaze do izraaja i na planu

materijalno-ekonomskih, higijenskih i drugih uslova ivota u ovim ustanovama. U tom pogledu

11


12/114

su ustanove za izvrenje kazni u neuporedivo boljem poloaju. Osim toga, u ustanovama za

izvrenje kazni osueni su izloeni uticaju raznih erotskih stimulusa putem televizije, filma,

tampe, pa i pornografske literature koju ilegalno nabavljaju. Sve to koliko pojaava toliko i

odrava kod zatvorenika normalne heteroseksualne potrebe (Jaovi, ., 2000). Deprivacija

heteroseksualnih kontakata ima za osuenog kako fizioloko tako i psihiko znaenje. Ne

zanemarujui fizioloku komponentu, izgleda da je psiholoki aspekt ak znaajniji. Njegova

sutina sadrana je u doivljavanju oseanja ugroenosti statusa mukosti, odnosno predstave o

sebi. Otuda nije udo to preko 65% osuenih teko podnosi liavanje heteroseksualnih odnosa

(padijer-Dini, J., 1973).

Ovaj oblik deprivacije u savremenim ustanovama, pa i naim, prevazilazi se tako to se

osuenim daju mogunosti, kao pravo ili kao pogodnosti, da se nasamo sastanu sa svojim

branim drugom, zatim deliminim ili potpunim korienjem odmora izvan ustanove i sl.

Uoeno je da ove pogodnosti imaju jaku stimulativnu vrednost, naroito na ona osuena lica

koja su ouvala svoje emocionalne veze sa branim drugom. Ova stimulativna sredstva mogu

znaajno doprineti veem angaovanju osuenih u procesu resocijalizacije, te ih u praksi treba

ee koristiti (Jaovi, ., 2000).

Drugi problem u vezi sa odsustvom heteroseksualnih odnosa vezan je za pojavu

homoseksualizma u ustanovama. U analizi ovog problema nailazi se na mnoge tekoe, a pre

svega na odsustvo pouzdanih podataka o obimu takvog ponaanja osuenih. Najee se, naosnovu razliitih nepotpunih informacija, vre procene o prisustvu ovog oblika seksualnog

ponaanja. Meutim, te procene su dosta nepouzdane. Jaovi (2000) navodi da se pouzdano,

zna da takva ponaanja dolaze do izraaja u ustanovama za izvrenje kazni. S tim u vezi

poznavaoci zatvorskih okolnosti smatraju da je najvei broj homoseksualaca i pre dolaska u

ustanovu pokazivao znake latentnog homoseksualizma, koja u uslovima lienja

heteroseksualnih odnosa, prisustva drugih homoseksualaca, nasilja, silovanja i sl. dobija

manifestni oblik. Neki istraivai smatraju da se kod jedne kategorije osuenihhomoseksualizam javlja samo kao oblik razreenja situacije nametnute zatvorom, a da se po

izlasku iz ustanove vraaju normalnim putevima zadovoljenja ovog nagona.

Uspostavljanje prava osuenih da jednom u tri meseca na tri sata borave nasamo sa

branim/vanbranim partnerom ili bliskom osobom (ma ta to znailo) u tzv. "kui ljubavi"

je do izvesne mere uspeo pokuaj da se ublai intenzitet deprivacije heteroseksusalnih odnosa

kod osuenih lica. Kod lica koja su uspela da ouvaju kvalitet veza i emocionalnih odnosa,

ovakva mogunost podstie i ouvnje braka. Uestalije posete ove vrste od zakonski

zagarantovanih, osueni mogu ostvariti dobrim ponaanjem i zalaganjem na radu, obrazovanju,

12


13/114

slobodnim aktivnostima kao pogodnost, ali se postavlja pitanje kakav je status osuenih lica

koja nisu imala vanbranog niti branog druga pre dolaska u Zavod, a kao i svi drugi osueni

imaju izgraen polni nagon?

Poseban problem predstavljaju osueni u KPZ za maloletna i mlaa punoletna lica u

Valjevu, kod kojih su nagonske potrebe i elja za upranjavanjem heteroseksualnih odnosa

izraeniji, a retki od njih su uspeli da zasnuju (van)branu vezu pre dolaska na izvrenje kazne

zatvora. To su jo uvek nereena pitanja, koja formalni sistem reava davanjem eih

pogodnosti osuenima, ali tada se radi o privilegijama, a ne o pravu osuenih, to nailazi na

nezadovoljstvo kod osuenih lica.

Ublaavanje deprivacija upranjavanjem homoseksualnih odnosa je poseban problem

koji zahteva znatno drugaiji metodoloki pristup, jer se radi o najintimnijim sferama ljudskih

ponaanja, gde je potreban individualni pristup i zadobijanje poverenja ispitanika za kvalitetne

odgovore. Takvu vrstu pristupa mogu da ostvare vaspitai u ustanovi, ali ni oni nemaju

precizan broj onih koji se uputaju u homoseksualne veze unutar zatvora, ve se sve bazira na

procenama. Nepoznat je i broj onih koji se uputaju u takve veze i nakon izlaska na slobodu,

tako da konstatacije da se radi o latentnom homoseksualizmu, koji nestaje po otputanju

osuenih iz ustanove, ostaju na nivou hipotetikog razmiljanja. Postoji potreba da se

postpenalnim prihvatom nastavi praenje ponaanja bivih osuenika, da im se pomogne u

prevazilaenju problema.

Deprivacija autonomnosti

Unutranja organizacija i celokupan ivot i rad osuenih u penitersijernim ustanovama

za izvrenje kazne zatvora precizno je normativno regulisan i to ne samo preko optih -

zakonskih propisa ve i internim aktima tih ustanova. Takvo normativno regulisanje odnosa i

procesa nalae osuenicima da potuju veliki broj pravila i nareenja, koja do pojedinosti

kontroliu njihovo ponaanje. Taj normativni pritisak osuena lica doivljavaju kao gubitakline autonomije, samostalnosti. Na bazi toga, neki istraivai ovo oseanje smatraju isto tako

intenzivnim kao i lienje slobode. Drugi smatraju da ovom oseanju gubitka autonomije ne

treba pridavati toliki znaaj, navodei kao argumentaciju da su i ljudi na slobodi prinueni da

svoje ponaanje usaglaavaju sa brojnim normama, a da ipak to usaglaavanje ne dovodi do

gubitka ovekove autonomije (Jaovi, ., 2000). Ovo shvatanje ne vodi rauna o injenici da

je ivot i rad u ovim ustanovama u neuporedivo veoj meri normativno regulisan i da se esto

ide i u regulisanje velikog broja pojedinosti te da je time mogunost izbora ograniena u

neuporedivo veoj meri. Ta ogranienost i jeste osnovni faktor nastanka oseanja lienosti

13


14/114

autonomije. Intenzitet ovog oseanja u najveoj meri zavisi od tipa ustanove i njenog

unutranjeg reima, kako to iznosi Jaovi (2000). U ustanovama u kojima autokratske

karakteristike preovlauju i u kojima je reim izvrenja zatvorske kazne manje fleksibilan,

tamo e i osuena lica gubitak autonomije intenzivnije doivljavati. Isti autor smatra da ni

jedan od oblika deprivacije nije toliko zavisan od formalnog zatvorskog sistma kao to je sluaj

sa gubitkom autonomije.

Veem prisustvu i intenzitetu ovog oseanja doprinosi i odsustvo kvalitetnog i

argumentovanog objanjenja odgovarajuih pravila, odluka i slinih normativnih reenja. S tim

u vezi ima i onih koji smatraju da takva objanjenja ne treba davati, jer bi se time i njihov

autoritet mogao dovesti u pitanje i time, otvoriti mogunost unoenja odreenih modifikacija u

normativni sistem. Takvo rezonovanje odgovara birokratskom tipu organizacije ustanove, ali se

istovremeno, pokazuje neprihvatljivim s aspekta procesa resocijalizacije (Jaovi, ., 2000). Po

njemu, neosnovano je smatrati da birokratski odnos postie vee efekte od demokratizovanih

postupaka i odnosa. Osim toga, to je naroito vano, svest o smislu i potrebi normativnog

regulisanja unutranjih odnosa moe bitno uticati na ublaavanje oseanja gubitka autonomije.

U tom pravcu znaajnog udela moe imati i omoguavanje veeg obima slobodnog vremena

osuenih, u kom se oni mogu slobodno, prema linom nahoenju i saglasno svojim afmitetima

i potrebama, prepustiti i ispoljiti preko raznih aktivnosti sportskog, zabavnog i drugog

karaktera. U tom vremenu oni doivljavaju suprotno oseanje - oseanje samostalnosti i lineinicijative, koje bi trebalo da ublai deprivaciju autonomnosti.

Drugo je pitanje u kojoj meri se moe obezbediti sloboda slobodnog vremena u

neslobodnim uslovima. Kako Jaovi (2000.) zagovara tezu da samo organizovano, planirano,

planski usmeravano i voeno slobodno vreme moe biti faktor preventivnog delovanja svih

zala koja proistiu iz dokolice, dolazi se do konstrukcije organizovanog, planiranog i

kontrolisanog slobodnog vremena osuenih lica, to jo vie suava prostor slobodnog

ispoljavanja njihovog individualiteta.Neslobodna sloboda ili privid slobode u neslobodi je preciznija odrednica takvog

slobodnog vremena osuenih. Ako se ima u vidu siromatvo oblika slobodnovremenskih

aktivnosti koje se nude osuenima, krug samoinicijativnog izbora za osuene je jo manji, tako

da napor da se ublai deprivacija autonomnosti ne moe ostvariti eljene rezultate, bar ne

adekvatno na ovaj nain. Nelogino bi bilo zalaganje da se osuenima dozvoli da u periodu

slobodnog vremena ine sve to im je volja kako bi se deprivacija autonomnosti redukovala, ali

je produktivnije zalaganje da im se obezbede bolji objektivni i sadrajni uslovi korienja onog

vremena koje se naziva slobodno u penitersijernim ustanova.

14


15/114

Izgradnja terena za upranjavanje razliitih sportova, nabavka propratne opreme,

rekvizita, uvoenje sadraja zasnovanih na izjanjenim eljama osuenih, obezbeivanje

strunih lica za obuku i trening, stimulacija u vidu pogodnosti za ostvarene rezultate u nekim

sportovima i sline mere, mogle bi poboljati sadrajnost slobodnog vremena, a time i

redukovati deprivaciju autonomnosti, makar za vreme slobodnovremenskih aktivnosti.

Drugi pravac smanjenja ove deprivacije mogu je putem smanjivanja normativnog

ureenja svakog detalja ivota tokom jednog dana, makar u meri u kojoj to ne predstavlja

opasnost za bezbednost ustanove. Trea mogunost je dozvoljavanje osuenim licima da

uestvuju u kreiranju dnevnog rasporeda aktivnosti i njihovog sadraja. Time bi se ublailo

oseanje totalne kontrole i zavisnosti osuenih od strane pravila ustanove, otpori prema

nametnutoj situaciji i reimu izvrenja zatvorske kazne uopte.

Deprivacija sigurnosti

Boravak osuenih u odreenom vremenskom periodu, u strogo definisanom prostoru

zajedno sa drugim osuenim licima, jedna je od karakteristika izvrenja kazne zatvora. U

takvom zajednikom ivotu drava pokuava ostvariti resocijalizaciju i pripremiti reintegraciju

osuenih u drutvo i njegove procese i odnose. Meutim, zajedniko ivljenje predstavlja jednu

od ozbiljnijih tekoa za postizanje pomenutih ciljeva drave.

Unutar ustanove odvijaju se i negativni interakcijski odnosi izmeu osuenika, kojimogu dovesti do "kriminalne infekcije", kao i do progresije u kriminalnoj orijentaciji

pojedinaca. Otuda se ova problematika u savremenoj penolokoj teoriji i praksi izdvaja kao

posebno znaajan problem (Jaovi, ., 2000).

Takav zajedniki ivot osuenih ima za posledicu doivljavanje oseanja lienja

sigurnosti, jer osueni strahuju od konstantne mogunosti napada na svoj ivot, telesni

integritet ili dostojanstvo od strane drugih osuenih. Ova okolnost moe znaajno oteavati

odvijanje procesa resocijalizacije. U zajednici osuenih, razliitih kriminalnih orijentacija istepena ispoljavanja, u drutvu nasilnika i agresivnih homoseksualaca, dobar broj osuenih ivi

u neprestanoj napetosti i strahu od napada drugih. Takvo stanje napetosti praeno je

oekivanjem da e pre ili kasnije svaki osueni biti doveden u situaciju da brani sebe, svoju

linost ili simbolian imetak. U provokaciji od strane drugih osuenika ili njihovih grupa,

pojedinac je stavljen u iskuenje da izmeu dve solucije bira jednu, kako to navodi Jaovi .

Jedna od solucija je da se pomiri sa neuspehom u odbrani svoje linosti i imetka i time

bude igosan kao slabi, iju e slabost zatim zloupotrebljavati i drugi osuenici, izraavajui

15


16/114

nasilje prema njemu, ili ga eksploatiui na razne naine. Druga solucija jeste da on iz

pomenute provokacije izae kao pobednik i time kao i u prethodnom sluaju, postane objekat

panje drugih osuenika, ali sada onih koji ele zauzeti to povoljnije mesto u osuenikoj

neformalnoj hijerarhiji (Jaovi, ., 2000). Formalna organizacija ustanove nije u mogunosti

da osuenom u takvoj situaciji prui apsolutnu sigurnost.

Apsolutni nadzor nad svim osuenim licima istovremeno je teko ostvariv, skoro

nemogu. Drugi problem predstavlja injenica da se obraanje za pomo osuenog smatra kao

svojevrstan in izdaje, cinkarenja, denuncijacije. Ta injenica osuenog dovodi u dodatnu

opasnost od izolacije od strane pripadnika neformalnih osuenikih grupa, odnosno do

poveanog rizika za linu bezbednost. Stoga osueni esto prikrivaju napade na njih.

Svakako da se moe oekivati da osuena lica svoj poloaj prikazuju teim nego to

jeste, jer se situacija u kojoj se nalaze odraava i na percepciju tih uslova. S druge strane,

oficijelni sistem uvek nastoji prikazati stanje u ustanovama kao redovno, nekonfliktno,

kontrolisano, jer postoji bojazan da bi u suprotnom bilo postavljeno pitanje njihove

odgovornosti za takvo stanje. Problem se ne uvia na vreme, pa shodno tome se ne

preduzimaju nikakve mere za njegovo otklanjanje ili bar ublaavanje.

Usled takvih tendencija, nereavanja problema i njegovog daljeg uslonjavanja i

intenziviranja, obino se dolazi do take kada se on vie ne moe negirati, jer se sam sistem

razara iznutra. Tada se on ne moe prikriti, jer je toliko oigledno njegovo postojanje, amanifestuje se razaranjem imovine, povredama ljudi ili njihovom smru.

Jedan od moguih puteva redukcije nesigurnosti osuenih je i bolja klasifikacija.

Odvajanje razliitih kategorija osuenih s obzirom na lina svojstva, olakalo bi situaciju

nenasilnim, nemonim i inferiornijim osuenicima. Posebni programi redukcije nasilja i

agresivnosti svakako bi dodatno pomogli osuenima koji su delimino i zbog tih problema

osueni na zatvorsku kaznu.

Kazna zatvora ostvaruje negativne posledice po osuena lica bez obzira u kojoj dravi ikakvom drutvenom sistemu se ona sprovodi. Potvrda te konstatacije bie mogua uvidom u

stanje i uslove koji vladaju u penitersijernim ustanovama u razliitim dravama sveta. Stoga e

u narednom delu rada biti prikazane osnovne karakteristike i neke negativne posledice koje se

javljaju u izvrenju kazne zatvora u evropskim, amerikim, afrikim i azijskim dravama.

16


17/114

NAPOMENA - ovaj deo materijala za kolokvijum je predvien vie kao eksploracija u

cilju upoznavanja studenata sa razliitim problemima sa kojima se suoava penalna

praksa u razliitim dravama sveta. Od studenata se oekuje uoavanje osnovnih

problema bez obaveze detaljisanja, nabrajanja

PENITERSIJERNI USLOVI U SVETU

Razvojem sredstava veza i transporta, razdaljine izmeu zemalja postaju sve manja

prepreka razmeni svih oblika roba, informacija, ali i ideja i prakse. Svet je polako iz parcijalnih

celina prerastao u globalnu strukturu, koja sve vie tei objedinjavanju, smanjenju razlika,

ujednaavanju, jednom reju globalizaciji.

Taj pojam razliito se interpretira u razliitim kontekstima, a kao i svaki drugi trend ima

svoje pristalice i protivnike. Ono to je nezaobilazna injenica je to da ne postoji vie region na

kugli zemaljskoj koji moe opstajati izolovano ili se razvijati zasebno, bez konstantnog nadzora

svetske zajednice, veitog uplitanja sa i bez saglasnosti drava na koje se odnosi. Sasvim je

drugo pitanje u kojoj meri je to uplitanje sveta poeljno, kakvi se efekti ostvaruju i kakav odjek

izaziva, ko je inicijator i ko je u situaciji da manipulie takvim uticajem.

Realnost je ta da se na nivou regionalnih asocijacija (npr. Evropske unije) ili na

globalnom nivou (kroz razna tela i organe OUN, meunarodne humanitarne organizacije,nevladine organizacje itd.) tei zadrati postignuti stepen civilizacij skog razvoja, unaprediti

postojee stanje, ukazati na krenja ljudskih i osuenikih prava ili bar spreiti regresija na

preivljene (najee nazadne) oblike ponaanja neke drave ili njenih elemenata. Kako je to

navedeno u ovom radu, proizvod takvih tenji su razliiti dokumenti, razliite pravne snage

(pravila, konvencije, uputstva, preporuke, apeli i sl.) koje obavezuju drave lanice OUN da

prilagode svoja zakonodavstva, ali i praksu postupanja prema svojim i stranim graanima. U

domenu interesovanja ovog rada, za penitersijernu praksu u velikom broju zemalja prisutna jeneujednaenost, kako u domenu propisivanja sankcija (neke zemlje propisuju smrtnu kaznu i to

sa razliitim modalitetima izvrenja, za razliite oblike zabranjenih ponaanja, neke zemlje

imaju kazne zatvora u razliitom maksimalnom trajanju, razliito se zapreuju kazne za ista

ponaanja i sl.), tako i u domenu izvrenja kazne zatvora, koju sve zemlje propisuju u svojim

zakonodavstvima.

Radi ujednaavanja raznolike prakse izvrenja zatvorske kazne, OUN je propisala

Standardna minimalna pravila za postupanje prema osuenim licima iz 1957.g., Konvenciju o

zatiti osuenih i uhapenih od torture i drugih oblika okrutnog, nehumanog ili poniavajueg

17


18/114

postupanja ili kanjavanja iz 1982.g., Osnovne principe tretmana prema osuenima iz 1990.g.,

Osnovna pravila upotrebe sile ili vatrenog oruja iz 1990. g., a po ugledu na globalne

dokumente, na regionalnom planu doneti su:

Evropska Konvencija o zatiti ljudskih prava i osnovnih sloboda iz 1953., Evropska

zatvorska pravila iz 1987., a drave su bile u obavezi da osnovne stavove tih dokumenata

inkorporiraju u svoje ustave i zakone.

Navedeni akti doneti su radi predupreenja neeljenih oblika postupanja sa licima

lienim slobode, zarad osnovne ideje potovanja oveka kao ljudskog bia, koje nije izgubilo to

svojstvo, iako je pod udarom krivine sankcije. U tenji da propisano bude sprovedeno u delo,

razliite organizacije, sa razliitim motivima, prate nepravilnosti koje se deavaju u radu sa

osuenim licima u penitersijernim ustanovama i o tome izvetavaju i javnost i OUN, pod

geslom borbe za ljudska prava. Drugo je pitanje u kojoj meri su njihova zapaanja odraz

strunog i nepristrasnog posmatranja, a u kojoj meri su sredstvo pritiska iz drugih, najee

politikih razloga. Kvalitet njihovog angaovanja je upravo u tome da se moe doi do

aktuelnih informacija, koje ponekad uspevaju da za korak poboljaju postojee stanje ili bar

podsete i javnost i dravne organe i meunarodne organizacije, na stanje u penitersijarnim

ustanovama irom sveta.

Drugi izvor informacija o stanju penalne prakse u svetu su zvanini podaci, izvetaji i

predstavke, koji su dostupni i putem globalne raunarske mree. Na njoj se mogu istovremenonai zvanine postavke internet stranica nekog zatvora i kritike upuene deavanjima, stanju i

organizaciji tog istog zatvora. Naravno, nelogino je i oekivati da e penalna ustanova koja se

prezentuje javnosti, iznositi neke postupke koji odstupaju od poeljnih, stoga kao dodatni izvor

informacija mogu posluiti zapaanja navedenih asocijacija koje prate rad tih ustanova.

Ono to kao injenica izbija u prvi plan je razliitost u mogunostima pristupa

informacijama o kriminalitetu, zatvorima i osobama lienim slobode. S jedne strane antipoda

postoji mogunost uspostavljanja direktne komunikacije sa osuenim licima putem tzv.etovanja ("razgovora" putem istovremenog ukljuenja na internet mreu), pisanja elektronske

pote ili upoznavanja sa tim osobama koje izlau svoje prezentacije na internetu. Penitersijerne

ustanove u tim zemljama redovno daju svoje zvanine predstavke, pruajui osnovne

informacije o organizaciji, nameni, kapacitetu, finansijskom poslovanju, oblicima

specijalizovanih aktivnosti koje se u njima sprovode, uz fotografije objekata, uprave i osuenih.

Neke od ustanova se predstavljaju i multimedijalno, gde se posetiocu internet strane prua

mogunost da u vidu kratkog filma razgleda prostore unutar zatvora, poev od "samica", radnih

pogona, soba osuenih, zajednikih prostorija i sl. Za sada je broj zemalja sa obavetavanjem

18


19/114

javnosti na ovaj nain relativno mali, ali se trend irenja svakim danom poveava.

Na drugoj strani antipoda nalaze se one zemlje koje se ograniavaju na davanje

statistikih podataka i izvetaja o radu svojih penitersijernih ustanova, sa razliitim stepenom

javnog pristupa tim informacijama. O situaciji u njima mogue je saznati i putem izvetaja

raznih nevladinih organizacija lokalnog, regionalnog ili meunarodnog karaktera. Uvid u stanje

izvrenja i negativne posledice koje ga prate, daje mogunost sagledavanja slinosti i

specifinosti naeg sistema u odnosu na globalno stanje i u odnosu na pojedine drave u svetu.

Prikupljanje informacija o tim posledicama u penalnim uslovima izvrenja kazne

zatvora u dravama irom sveta bilo je mogue i putem pomenute globalne raunarske mree.

Na taj nain je ostvaren uvid u neke opte karakteristike penalnih ustanova u svetu, njihovoj

organizacij i nameni, populaciji osuenih, njihovim problemima i negativnim posledicama za

vreme boravka u tim ustanovama.

Prikazani su zvanini izvetaji dravnih institucija, sadraji zvaninih prezentacija

penalnih ustanova, prikazi dogaaja, kritike stanja u tim ustanovama upuene od strane raznih

nevladinih, humanitarnih i meunarodnih organizacija koji se bave monitoringom i ukazuju na

negativnosti koje treba otklanjati. Ovako prezentovan materijal daje mogunost sagledavanja

celovitije slike, kako naih, tako i svetskih ustanova za izvrenje kazne zatvora.

Zapaanja i preporuke Evropskog odbora za spreavanje muenjai neljudskog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (CPT)

o stanju izvrenjakazne zatvora u evropskim zemljama

U tenji da civilizacijske standarde odri na postignutom nivou, da ih proiri na to vei

broj zemalja, Savet Evrope je ustanovio Evropski odbor za spreavanje muenja i neljudskog

ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (European Committee for the Prevention of

Torture and Inhuman or Degrading Treatment or Punishment - CPT).Utemeljen je istoimenom Konvencijom Saveta Evrope iz 1987. godine (u daljem tekstu:

"Konvencija"). Shodno l. 1. Konvencije navodi se: "Uspostavie se Evropski odbor za

spreavanje muenja i neljudskog ili poniavajueg postupanja ili kanjavanja (u daljem tekstu:

Odbor). Odbor e putem poseta proveravati postupanje prema osobama lienim slobode kako bi

jaao, ukoliko je potrebno, zatitu tih ljudi od muenja i neljudskog ili poniavajueg

postupanja ili kanjavanja." On je zamiljen kao sastavni deo sistema Saveta Evrope za zatitu

ljudskih prava, koji postavlja vansudski mehanizam Evropskog suda za ljudska prava. U oblasti

izvrenja kazne zatvora, ovo telo vri obilaske zatvora i o svojim zapaanjima sastavlja

19


20/114

izvetaj. CPT primjenjuje svoju primarno preventivnu funkciju putem dve vrste poseta

periodinih i ad hoc. Periodie posete redovno se obavljaju u svim zemljama potpisnicama

Konvencije. Ad hoc posete organizuju se u tim dravama kada se Odboru ini da su "potrebni u

datim okolnostima".

Prema Konvenciji, CPT ima iroka ovlaenja prilikom poseta: pristup teritoriji dotine

drave i pravo na putovanje bez ogranienja, neogranien pristup bilo kom mestu na kojem se

nalaze osobe liene slobode, ukljuujui i pravo na kretanje unutar takvih mesta bez

ogranienja; pristup potpunim informacijama o mestima na kojima se nalaze osobe liene

slobode, kao i drugim informacijama kojima drava raspolae, a koje su potrebne da bi Odbor

obavio svoj zadatak. Odbor takoe ima pravo nasamo razgovarati s osobama lienima slobode i

slobodno komunicirati sa svakim za koga veruje da moe dati relevantne informacije. Mogue

je posetiti svako mesto gde se nalaze osobe koje je vlast liila slobode. Time se mandat CPT

proiruje izvan zatvora i policijskih stanica, tako da obuhvata, npr. psihijatrijske ustanove,

pritvorska odeljenja u kasarnama, prihvatne centre za azilante ili druge kategorije stranaca i

mesta gde maloletne osobe mogu biti liene slobode sudskim ili upravnim nalogom. Nakon

svake posete, CPT sastavlja izvetaj koji sadri njegove nalaze, a prema potrebi obuhvata

preporuke i druge savete, na temelju kojih se razvija dijalog s dotinom dravom.

Izvetaj Odbora o poseti u naelu je poverljiv, ali ga drava moe objaviti, to mnoge

drave i ine. Da bi unapredio penitersijernu praksu, CPT u svojim izvetajima ukazuje na nekeinjenice iz domena organizacije ivota i rada ustanova za izvrenje kazne zatvora CPT pridaje

posebnu panju svim navodima o zlostavljanju osuenih od strane osoblja. Meutim, za

mandat CPT-a bitni su svi uslovi liavanja slobode u nekom zatvoru. Zlostavljanje se moe

javiti u razliitim oblicima, a mnogi od tih oblika ne moraju biti namerni, nego su pre rezultat

organizacionih nedostataka ili neprilagoenih sredstava. Za CPT je od znaaja ukupan kvalitet

ivota u nekoj ustanovi, koja u velikoj meri zavisi od aktivnosti koje se nude osuenima i

uopte, o odnosima izmeu osuenih i osoblja. CPT paljivo posmatra kakva klimapreovladava unutar neke ustanove. Unapreivanje konstruktivnih odnosa izmeu osuenih i

osoblja, za razliku od odnosa suprotstavljenosti, slui smanjenju napetosti svojstvenih svakom

zatvorskom okruenju i u znaajnoj meri smanjuje i verovatnost pojave nasilnih incidenata i

zlostavljanja. Ukratko, CPT se zalae za to da duh meusobne komunikacije i brige prati mere

kontrole i ograniavanja slobode. Takav pristup u velikoj meri pojaava sigurnost unutar

ustanove.

Prenatrpanost zatvoraje pitanje koje direktno spada u nadlenost CPT-a. Sve slube i

20


21/114

aktivnosti unutar zatvora e trpeti tetu ukoliko se taj zatvor mora pobrinuti za vei broj

osuenih nego to je predvieno. Ukupan kvalitet ivota u toj ustanovi bie pogoran u

znaajnoj meri. ta vie, stepen prenatrpanosti u nekom zatvoru ili u nekom njegovom delu

moe biti toliki da je ve po sebi neljudski ili poniavajui sa fizike take gledita.

Zadovoljavajui programi aktivnosti (rada, obrazovanja, sporta, itd.) od kljune su

vanosti za dobrobit osuenih. Posebno se napominje boravak na otvorenom. Obaveza da

osuenima bude dozvoljen jedan sat na otvorenom svakoga dana je iroko prihvaena kao

osnovna garancija (po mogunosti, to bi trebao biti deo ireg programa aktivnosti).

CPT eli istai da svi osuenici bez izuzetka (ukljuujui one koji su kanjeni

izolacijom u u eliji - samicom) moraju imati mogunost da svakodnevno borave na

otvorenom. Takoe se podrazumeva da objekti za vebe na otvorenom moraju biti relativno

prostrani i kad god je to mogue da nude zaklon od nepovoljnih atmosferskih uslova.

Mogunost pristupa odgovarajuem nuniku i odravanje dobrih higijenskih

standarda predstavljaju sutinske komponente humanog okruenja. S tim u vezi, CPT

napominje da ne odobrava praksu primeenu u izvesnim zemljama gdje osuenici koriste kante

(u argonu kibla") u svojim elijama kao nunik, pri emu se te kante naknadno prazne u

odreeno vreme. Nunik mora biti lociran ili unutar elijskog smjetaja (po mogunosti u

nunikom aneksu) ili moraju postojati naini kojima se omoguava osuenicima koji moraju

koristiti nunik da u svako doba dana ili noi budu puteni iz svojih elija bez neprilinogzadravanja. Nadalje, osuenici moraju imati odgovarajui pristup tuevima ili kupaonicama.

Takoe je poeljno da tekua voda bude dostupna unutar elijskog smjetaja. CPT dodaje da ga

posebno brine kada otkrije kombinaciju prenatrpanosti, niskog nivoa aktivnosti i neadekvatnog

pristupa nuniku/kupaonicama unutar jedne iste ustanove. Kumulativni rezultat takvih uslova

moe biti krajnje tetan za osuenike.

Veoma je vano da osuenici odravaju dobar kontakt sa spoljnim svetom. Iznad

svega, osueniku treba omoguiti nain da mu se garantuje odravanje odnosa sa porodicmom ibliskim prijateljima. Ideja vodilja mora biti unapreivanje odnosa sa spoljnim svetom. Svako

ograniavanje takvog kontakta mora biti zasnovano iskljuivo na dovoljno jakim razlozima

bezbednosti ili na razlozima koji se tiu raspoloivih sredstava. CPT istie da postoji potreba za

izvesnom fleksibilnou u odnosu na primenu pravila u pogledu poseta i telefonskih kontakata

kada se radi o osuenicima ije porodice ive daleko (ime redovne posete postaju praktino

nemogue).

Na primer, takvim osuenicima treba dozvoliti da akumuliraju vreme za dozvoljene

posete i/ili da im se omogue bolji uslovi za telefonske kontakte sa lanovima porodice.

21


22/114

Zatvorsko osoblje mora povremeno primeniti silu kako bi obuzdalo osuenike koji

nasilno reaguju i moda, izuzetno, mora ak pribei instrumentima fizikog ogranienja

slobode kretanja. Ovo su oigledno situacije visokog rizika u pogledu na mogue zlostavljanje

osuenih, te kao takve zahtevaju specifine garancije. Osuenik protiv kojeg se koristi bilo

koje sredstvo prisile mora imati pravo da bude odmah pregledan i, ako je nuno, da bude leen

od strane lekara. Ovaj se pregled mora vriti izvan slunog, a po mogunosti i vidnog dometa

nemedicinskog osoblja, a rezultate tog pregleda (ukljuujui i sve relevantne iskaze osuenih i

zakljuke lekara) treba zvanino zabeleiti i uiniti dostupnima osueniku. U onim retkim

sluajevima kada je neophodno pribei instrumentima fizikog ogranienja slobode kretanja,

osuenik mora biti pod stalnim i odgovarajuim nadzorom. Nadalje, instrumente fizikog

ogranienja slobode kretanja treba ukloniti im se za to ukae mogunost. Nikad se ne smeju

primenjivati, niti se njihova primena sme produavati, kao sredstvo kanjavanja. Konano,

svaki sluaj koritenja sile protiv osuenih treba uneti u zapisnik.

Efikasan albeni postupak i inspekcije predstavljaju osnovne garancije protiv

zlostavljanja u zatvorima. Osuenima treba omoguiti puteve za ulaganje albe, kako unutar

tako i izvan zatvorskog okruenja, ukljuujui i mogunost poverljivog pristupa odgovarajuim

vlastima. CPT pridaje naroitu vanost redovnim posetama svakoj zatvorskoj instituciji od

strane nekog nezavisnog tela (npr. nadzorne komisije ili sudije koji vri nadzor), koje ima

ovlatenje da saslua albe osuenih (a i da postupi po njima, ukoliko je potrebno) i da izvriinspekciju prostorija date ustanove. Takva tela mogu, izmeu ostalog, igrati vanu ulogu u

razreenju nesuglasica izmeu uprave zatvora i pojedinog osuenih ili osuenika uopte.

U interesu je i osuenih i zatvorskog osoblja da jasno odredjeni disciplinski postupci

budu formalno uspostavljeni i primenjeni u praksi. Bilo kakve nejasne sive zone u ovoj

oblasti nose opasnost da se razviju nezvanini (i nekontrolisani) sistemi. Disciplinski postupci

moraju omoguavati osuenima pravo da budu sasluani povodom prekraja koje su uinili,

kao i pravo albe viim vlastima protiv svih izreenih disciplinskih sankcija. Uz formalnedisciplinske postupke, esto postoje i drugi postupci, na osnovu kojih osuenik moe biti

prisilno razdvojen od drugih osuenih iz disciplinskih/sigurnosnih razloga (tj. u interesu

odravanja reda unutar neke ustanove). I ovi postupci takoe moraju biti praeni delotvornim

garancijama. Osuenik mora biti obaveten o razlozima zbog kojih su protiv njega poduzete

takve mere, osim ukoliko zahtevi bezbednosti ne nalau suprotno. Mora mu se dati mogunost

da izloi svoja gledita o toj stvari, te da se ali na te mere odgovarajuim vlastima. CPT

obraa naroitu panju na osuenike koji se iz bilo kojeg razloga (disciplinske svrhe; kao

rezultat njihovog opasnog ili izgrednikog ponaanja; u interesu istrage; po linom

22


23/114

zahevu) dre u uslovima koji su slini zatvaranju u samicu. Princip proporcionaliteta zahteva

uspostavljanje ravnotee izmeu onog to zahteva pojedini sluaj i primene reima tipa samice,

ija primena predstavlja korak koji moe imati vrlo tetne posledice za osobu u pitanju.

Zatvaranje u samicu moe, pod izvesnim okolnostima, predstavljati neljudski ili poniavajui

nain postupanja; u svakom sluaju, svaki oblik zatvaranja u samicu mora trajati to je krae

mogue. U sluaju da se takav reim nametne ili se primjenjuje na zahtev osuenih, osnovna

garancija sastoji se u tome da kada god pojedini osuenik (ili zatvorski slubenik u ime tog

osuenog) zatrai lekara, isti mora biti pozvan bez odlaganja u svrhu obavljanja medicinskog

pregleda.

Premetanje izgredima sklonih osuenih predstavlja drugu vrstu pitanja od interesa za

CPT. Sa izvesnim osuenicima je krajnje teko izai na kraj i moe se ponekada pokazati

neophodnim da se takvi osuenici premeste u neku drugu ustanovu. Meutim, stalno

premetanje osuenih iz jedne ustanove u drugu moe imati veoma tetne posledice po njegovu

psihofiziku dobrobit. ta vie, osuenik u takvom poloaju ima potekoa u odravanju

kontakata sa svojom porodicom i advokatom. Ukupan efekat ponovljenih premetanja na

osuenog moe predstavljati neljudsko ili poniavajue postupanje.

U toku nekoliko svojih poseta tokom 1996.g.. CPT se jo jednom susreo sa problemom

pretrpanih zatvora, fenomenom koji predstavlja poast zatvorskih sistema irom Evrope.

Pretrpanost se esto javlja u naroito akutnoj formi u zatvorima u kojima se smetajupritvorenici u istranom postupku (tj. osobe koje ekaju suenje). Meutim, CPT je utvrdio da

se u nekim zemljama ovaj problem proirio na celinu zatvorskog sistema. Pretrpan zatvor znai

smetaj u skuenim i nehigijenskim uslovima; neprekidan nedostatak privatnosti (ak i kad se

obavljaju takve osnovne radnje kao to je upotreba nunika); smanjenje aktivnosti izvan elije

(zato to to daleko prevazilazi mogunosti u smislu raspoloivog osoblja i objekata);

preoptereenost zdravstvenih slubi; poveanu napetost koja dovodi do veeg stepena nasilja

izmeu osuenih i izmeu osuenih i osoblja. Ovim se lista ni izdaleka ne iscrpljuje. CPT jebio prisiljen vie puta zakljuiti da su tetni efekti pretrpanosti rezultovali neljudskim i

poniavajuim uslovima zatvaranja. Kako bi razreile problem pretrpanosti, neke zemlje su se

odluile da poveaju broj zatvorskih mesta. CPT nije ubeen da obezbeenje dodatnog

smetaja samo po sebi nudi trajnije reenje. itav niz evropskih drava je pokrenuo razraene

programe izgradnje zatvora, da bi na kraju te zemlje zakljuile da se njihova zatvorska

populacija poveala uporedo sa poveanim kapacitetima zatvora. Nasuprot tome, postojanje

politika kojima bi se ograniio ili menjao broj osoba koje se alju u zatvore, predstavljalo je u

izvesnim dravama vaan doprinos u odravanju zatvorske populacije na nivou na kojem se

23


24/114

njome moe upravljati. injenica da drava zatvara tako mnogo svojih graana ne moe se

uverljivo objasniti visokom stopom kriminaliteta. Za to je delimino odgovoran opti stav

pripadnika policije i pravosua. U takvim uslovima, poveanje finansijskih sredstava za

zatvorski sistem nee ponuditi reenje. Umesto toga, potrebno je preispitati postojei zakon i

praksu koji se odnose na pritvor tokom suenja do izricanja presude, kao i na raspon

mogunosti izricanja kazne bez lienja slobode. Upravo se ovakav pristup zagovara u Preporuci

br. R (99) 22 Odbora ministara o pretrpanosti zatvora i porastu zatvorske populacije.

U nizu zemalja koje je posetio CPT, posebno u srednjoj i istonoj Evropi, osuenici su

esto smeteni u spavaonicama velikog kapaciteta. One sadre sve ili veinu onoga to

osuenici svakodnevno koriste, kao to su prostorije za spavanje i dnevne aktivnosti i sanitarni

vorovi. CPT ima primedbe na samo naelo takvog smetaja u zatvorima zatvorenog tipa.

Posebno kada se ustanovi da osuenici u takvim spavaonicama borave u izuzetno pretrpanim i

nezdravim uslovima. Razni faktori, ukljuujui i one kulturoloke prirode, utiu na to da neke

zemlje obezbeuju smetaj za vie osoba umjesto pojedinanih elija. Meutim, malo se toga

moe rei u korist - a mnogo toga protiv - organizacije u kojoj desetine osuenih ive i spavaju

u zajednikoj spavaomci.

Spavaonice velikog kapaciteta neizbeno podrazumevaju odsustvo privatnosti u

svakodnevnom ivotu osuenih. ta vie, visok je rizik od zastraivanja i nasilja. Ovakav nain

smetaja moe podstai razvoj prestupnikih potkultura i olakati odravanje povezanostizloinakih organizacija. Moe oteati, ak i onemoguiti, propisan nadzor osoblja, U sluaju

nereda u zatvoru, teko je izbei intervencije koje obuhvataju primenu znatne sile. S takvim

nainom smetaja, odgovarajue rasporeivanje pojedinanih osuenih, na temelju procene

rizika i procene od sluaja do sluaja, takoe postaje gotovo nemogue. Svi ti problemi postaju

jo tei kada je broj zatvorenih osoba znatno iznad uobiajenog kapaciteta zatvora.

24


25/114

U takvoj situaciji preoptereenost zajednikih sredstava, kao to su umivaonici ili

nunici, nedovoljno provetravanje za tako mnogo osoba, esto e dovesti do nastanka

neprihvatljivih uslova.

Ipak, CPT naglaava da zamena spavaonica velikog kapaciteta manjim prostorijama

mora biti praena merama koje osiguravaju da se osuenici odgovarajui deo dana bave

raznolikim korisnim aktivnostima izvan prostorije u kojoj borave.

CPT esto nalazi predmete, kao to su metalni kapci, aluzine ili ploe privrene uz

prozore elije koje osuenicima spreavaju pristup prirodnom svetlu i spreavaju ulazak sveeg

vazduha u prostoriju. CPT u potpunosti prihvata da su u sluaju odreenih osuenih potrebne

odreene sigurnosne mere kako bi se spreio rizik od tajnih dogovora i/ili kriminalnih

aktivnosti. Meutim, nametanje mera ove vrste treba biti izuzetak, a ne pravilo. To znai da

vlasti moraju preispitati sluaj svakog osuenog kako bi utvrdile jesu li posebne bezbednosne

mere zaista opravdane u njegovom sluaju. ak i kada su takve mere potrebne, one nikada ne

smeju znaiti spravanje osuenikovog pristupa prirodnom svetlu i sveem vazduhu. To su

temeljni ivotni uslovi na koje svaki osuenik ima pravo. Nepostojanje tih elemenata stvara

uslove koji pogoduju irenju bolesti, posebno tuberkuloze.

CPT uvia da obezbeivanje pristojnih ivotnih uslova u zatvorskim objektima moe

biti vrlo skupo, te da njihovo poboljanje u mnogim zemljama spreava nedostatak sredstava.

Ipak, uklanjanje predmeta koji blokiraju zatvorske prozore stavljanje alternativnih sigurnosnihpredmeta odgovarajueg izgleda (u onim sluajevima gde je to potrebno), ne bi trebalo znaiti

velika ulaganja, dok bi istovremeno bilo vrlo korisno za sve strane.

irenje zaraznih bolesti, posebno tuberkuloze, hepatitisa i HIV-a/AIDS-a, postalo je

glavno pitanje zdravstvene zatite u nizu evropskih zemalja. Iako pogaaju celokupno

stanovnitvo, ove su se bolesti pojavile kao dramatian problem u nekim zatvorskim sistemima.

S tim u vezi, CPT je u vie navrata morao izraziti ozbiljnu zabrinutost zbog neodgovarajuih

mera koje se preduzimaju radi reavanja tog problema. Utvreno je da su materijalni uslovi ukojima se dre osuenici esto takvi da samo pogoduju irenju tih bolesti.

CPT je svestan da se u razdobljima privrednih tekoa - kakve su danas prisutne u

mnogim zemljama koje posjeuje CPT - neke stvari moraju rtvovati, ukljuujui i zatvorske

sisteme. Meutim, bez obzira na tekoe u odreenom trenutku, in liavanja osobe njegove

slobode uvek podrazumeva obavezu brige za nju. To zahteva efikasne metode prevencije,

kontrole i leenja. Potovanje te obaveze od strane javnih vlasti tim je vanije ukoliko je re o

brizi za te osobe zbog leenja bolesti opasnih po ivot.

25


26/114

Primena savremenih metoda kontrole, redovno snabdevanje lekovima i drugim

materijalom, dostupnost osoblja koje obezbeuje da osuenici uzimaju propisane lekove u

pravilnim dozama i u pravilnim razmacima, omoguavanje posebne ishrane u sluaju potrebe,

predstavljaju neophodne elemente efikasne strategije za suzbijanje navedenih bolesti i pruanje

odgovarajue nege tim osuenicima. Slino tome, materijalni uslovi smetaja osuenih sa

zaraznim bolestima moraju pogodovati poboljanju njihovog zdravlja. Osim prirodnog svetla i

dobre provetrenosti, mora postojati i zadovoljavajua higijena, kao i nepretrpanost kapaciteta.

Navedeni osuenici ne trebaju biti odvojeni od ostale zatvorske populacije, osim ako to

nije strogo potrebno iz medicinskih ili drugih razloga. S tim u vezi, CPT eli naglasiti da ne

postoji medicinsko opravdanje za odvajanje osuenih samo zbog toga to su HlV-pozitivni.

Kako bi se rasprile zablude o ovim pitanjima, neophodno je da dravne vlasti osiguraju

program potpune edukacije o zaraznim bolestima i za osuenike i za zatvorsko osoblje.

Program treba obuhvatiti naine prenosa i sredstva zatite, kao i primenu odgovarajuih

preventivnih mera.

Konkretno, potrebno je objasniti rizike od zaraze HlV-om ili hepatitisom B/C

seksualnim kontaktima i intravenoznim uzimanjem droge, te objasniti ulogu telesnih tenosti

kao prenosilaca virusa HlV-a i hepatitisa. Neophodno je osigurati odgovarajue informacije i

savete pre i u sluaju pozitivnog rezultata - nakon svake kontrole. Neophodno je informacije o

pacijentu temeljiti na stalnoj proceni pojedinanog osuenog, od strane osoblja koje je posebnoobueno za takvu procenu.

Osim toga, osuenici treba da budu u potpunosti obaveteni o razlozima svog

rasporeivanja i, ako je potrebno, obnavljanja mere. To e im omoguiti da efikasno koriste

pravna sredstva za osporavanje takve mere.

U mnogim evropskim zemljama raste broj osuenih osuenih na doivotnu kaznu

zatvora i druge dugotrajne kazne. Tokom nekih poseta CPT je ustanovio da stanje takvih

osuenih nije ni izdaleka zadovoljavajue u smislu materijalnih uslova, aktivnosti i mogunostiza ljudski kontakt. Mnogi takvi osuenici podvrgnuti su posebnim ogranienjima koja mogu

pogorati tetne efekte dugotrajnog zatvora. Primeri takvih ogranienja su trajno razdvajanje od

ostale zatvorske populacije, stavljanje lisica uvek kada se osuenik izvodi iz elije, zabrana

komunikacije s drugim osuenicima, i ogranieno pravo poseta.

CPT ne uvia opravdanje za optu primenu ogranienja na sve osuenike s odreenom

vrstom kazne, a da se pritom ne razmotri individualni rizik koji takvi osuenici predstavljaju

(ili ne predstavljaju). Dugotrajni zatvor moe imati niz desocijalizujuih uinaka na osuenike.

Osim to postaju institucionalizovani, osueni na dugotrajnu kaznu zatvora mogu doiveti niz

26


27/114

psiholokih problema (ukljuujui gubitak samopouzdanja i socijalnih vetina), imati

tendenciju sve veeg udaljavanja od drutva, u koje e se gotovo svi jednog dana vratiti.

Prema miljenju CPT-a, reimi za osuenike koji izdravaju dugotrajnu kaznu zatvora

treba da nastoje kompenzovati te efekte na pozitivan nain. Ovi osuenici treba da imaju

pristup celom nizu raznovrsnih korisnih aktivnosti (rad, po mogunosti prema njihovom

zvanju; obrazovanje; sport; rekreacija/druenje). Osim toga, potrebno im je osigurati odreenu

meru slobode izbora naina na koji e provoditi vreme, ime se neguje oseaj autonomije i

line odgovornosti. Potrebno je preduzeti dodatne korake kako bi se osmislio njihov boravak u

zatvoru.

Individualizovani planovi za osuenike i odgovarajua psihosocijalna podrka vani su

elementi koji pomau tim osuenicima da se pomire sa sluenjem kazne i pripreme za putanje

na slobodu kada za to doe vreme. Takoe, negativni efekti institucionalizacije na osuenike

koji izdravaju dugotrajnu kaznu zatvora bie manje izraeni i oni e biti bolje pripremljeni za

putanje na slobodu, ako im se omogui delotvorno odravanje kontakta sa spoljnim svetom.

Temelj humanog zatvorskog sistema uvek e biti primereno odabrano i obueno

zatvorsko osoblje koje zna kako zauzeti odgovarajui stav u odnosima sa osuenicima, a svoj

posao smatra vie pozivom nego pukim poslom. Uspostavljanje pozitivnih odnosa sa

osuenicima treba posmatrati kao kljunu odliku tog poziva. Naalost, CPT esto utvruje da

su odnosi izmeu osoblja i osuenih formalni i distancirani, pri emu osoblje zauzima krut stavprema osuenicima i smatra verbalnu komunikaciju s njima marginalnim vidom svog posla.

Postupci koje je CPT esto uoio simptomatini su za takav pristup: prisiljavanje

osuenih da stoje licem okrenuti prema zidu dok ekaju da im se osoblje obrati ili dok prou

posetioci; traenje od osuenih da sagnu glavu i dre ruke sklopljene iza lea dok se kreu po

zatvoru; zatvorsko osoblje koje nosi svoje palice na vidljiv i ak provokativan nain. Takve su

prakse nepotrebne sa bezbednosnog aspekta i nimalo ne pridonose jaanju pozitivnih odnosa

izmeu osoblja i osuenih.Stvarni profesionalizam zatvorskog osoblja zahteva da bude sposobno ophoditi se sa

osuenicima na pristojan i human nain, istovremeno vodei rauna o pitanjima sigurnosti i

reda. U tom pogledu, uprava zatvora treba motivisati osoblje da ima primeren oseaj poverenja

i oekivanja prema osuenima da e se propisno ponaati. Razvoj konstruktivnih i pozitivnih

odnosa izmeu zatvorskog osoblja i osuenih nee samo smanjiti rizik od zlostavljanja, nego e

i poveati bezbednost. Zauzvrat, uinie posao zatvorskog osoblja znatno prijatnijim.

Uspostavljanje pozitivnih odnosa izmeu osoblja i osuenih znaajno e zavisiti i od

postojanja odgovarajueg broja osoblja koje je u svakom trenutku prisutno u prostorijama za

27


28/114

pritvor i prostorijama koje osuenici koriste za aktivnosti. Delegacije CPT-a esto utvruju da

to nije sluaj. Opti nedostatak osoblja i/ili specifini sistemi rasporeda dunosti osoblja koji

smanjuju mogunosti direktnog kontakta sa osuenicima, zasigurno e oteavati razvoj

pozitivnih odnosa. Uopteno, stvorie se nesigurno okruenje i za osoblje i za osuenike.

Potrebno je napomenuti da u sluaju manjka osoblja moe postojati potreba za znatnim brojem

prekovremenih sati kako bi se odrao temeljan nivo bezbednosti i odravanja reda u zatvoru.

Takvo stanje moe lako dovesti do visokog nivoa stresa kod osoblja i njegovog preranog

gubljenja volje za rad, a takva situacija moe pogorati napetost svojstvenu svakoj zatvorskoj

sredini. Dunost brige za osuene, koju osoblje ima prema osobama u svojoj nadlenosti,

obuhvata i odgovornost da se osueni zatiti od drugih osuenih koji im ele nauditi. Zapravo,

nasilni incidenti meu osuenicima redovna su pojava u svim zatvorskim sistemima. Oni

obuhvataju irok raspon pojava, od suptilnih oblika maltretiranja do otvorenog zastraivanja i

ozbiljnih telesnih napada.

Reavanje fenomena nasilja meu osuenicima trai da zatvorsko osoblje bude u

poloaju, ukljuujui i njihovu dovoljnu zastupljenost, da na odgovarajui nain ostvaruje

svoja ovlaenja i zadatke. Zatvorsko osoblje mora biti spremno uoiti znake problema i biti i

odluno i primereno obueno za intervenisanje u sluaju potrebe. Postojanje pozitivnih odnosa

izmeu osoblja i osuenih, koje se temelji na idejama sigurnog zatvora i brige, odluujui je

faktor u ovom kontekstu. To e umnogome zavisiti od toga ima li osoblje odgovarajueinterpersonalne komunikacijske vetine.

Uprava mora biti potpuno spremna podrati osoblje u ostvarivanju njegove nadlenosti.

Mogu biti potrebne i posebne sigurnosne mere prilagoene odreenim injenicama nastalog

stanja (ukljuujui efikasne postupke pretresa). Takve mere mogu biti samo dopuna gore

navedenim temeljnim zahtevima.

Osim toga, zatvorski sistem se treba pozabaviti pitanjem primerenog razvrstavanja i

rasporeivanja osuenih. Osuenici osumnjieni ili osueni za seksualna dela izloeni suposebno visokom riziku napada od strane drugih osuenih. Spreavanje takvih dela uvek e

predstavljati teak izazov. Reenje koje se esto primenjuje je odvajanje tih osuenih od ostale

zatvorske populacije. Ovi osuenici, meutim, mogu platiti visoku cenu za svoju sigurnost, u

obliku znaajno ogranienijih programa aktivnosti od onih koji su raspoloivi u uobiajenom

zatvorskom reimu.

Drugi pristup je razmetanje osuenih osumnjienih ili osuenih za seksualne prestupe

po celom zatvoru. Da bi takav pristup uspeo, potrebno je obezbediti neophodno okruenje za

odgovarajuu integraciju takvih osuenih u blokove obinih elija. Konkretno, zatvorsko

28


29/114

osoblje mora biti iskreno opredeljeno za odlunu reakciju na bilo kakve znake neprijateljstva ili

proganjanja.

Trei pristup se moe sastojati od premetanja osuenih u drugi zatvor, uz mere iji je

cilj da se ne otkrije priroda njihovog prestupa. Svaki od ovih pristupa ima prednosti i

nedostatke. CPT ne nastoji dati prednost odreenom pristupu nautrb drugog. Odluka o izboru

pristupa uglavnom zavisi od okolnosti svakog sluaja.

Nakon uvida u preporuke i kritike povodom stanja u evropskim zemljama potpisnicama

Konvencije, sagledaemo izvetaje i drugih humanitarnih i nevladinih organizacija o stanju u

penalnim ustanovama i razliitim oblicima postupanja prema osuenim licima koja se mogu

okarakterisati kao neovena, nehumana, degradirajua i utiu na kvantitet i kvalitet negativnih

posledica izvrenja kazne zatvora.

Negativne posledice izvrenja kazne zatvora u Ruskoj Federaciji

Krajem 20. veka dogodile su se promene drutvenih sistema, pogotovo u zemljama

biveg Varavskog pakta. To je uticalo i na promenu u domenu penoloke prakse. U izlaganje

Jurija Ivanovia Kalinjina (2002) mogu se prepoznati neki osnovni elementi koncepcije

izvrenja kazne zatvora u periodu pre i posle tranzicionih promena nastalih raspadom SSSR-a i

formiranjem Ruske Federacije.Kalinjin kritikuje penitersijernu praksu za vreme vladivine socijalistikog etatizma,

koja je nosila naslee Staljinovih Gulaga. Sistem je bio utemeljen na konceptu dobijanja zarade

radom osuenih, uz istovremenu odmazdu nad njima i zatitu drutva od njih izolacijom i

segregacijom. Bazirajui se na toj osnovi, institucije penalnog sistema su liavale slobode

osuene tako to su ih slali u radne kolonije. U njima je boravio veliki broj osuenika, suenih

na duge kazne, a od objekata u tim radnim logorima postojali su paviljoni za smetaj, kantine,

tereni za rekreaciju, zajednika kupatila, veernice i sl.Osuenike radne kolonije smetane su uglavnom u udaljenim podrujima, u otrim

klimatskim uslovima, gde su preduzimani veliki graevinski projekti, vadila se ruda ili se vrila

sea uma. Nije se vodilo rauna o pravima osuenih. Reim izvrenja kazne bio je okrenut

eksploataciji osuenih, tekim i mukotrpnim radom. Zdravlje im je naruavano u takvim

uslovima. Zbog nedostatka komunikacije, dolazilo je do raspada porodica, a osueni su se

ukljuivali u zatvorske subkulture.

Nakon raspada socijalizma, nestali su mnogi idejno-politiki i ekonomski uslovi koji su

uslovljavali takvu organizaciju penalnog sistema. Njihovim nestankom, penalni sistem

29


30/114

doivljava krizu. Zahtevana je temeljna reforma. Ona je poela da se ostvaruje korak po korak.

Iz sistema kazni izbaen je korektivni rad, a stvaran je reim izvrenja povoljniji i humaniji

po osuena lica. Nestali su razni oblici nepotrebnog i poniavajueg postupanja prema

osuenima.

Reforma saveznog zakona nastupila je 1993. godine. Boris Jeljcin je potpisao potom,

1996. godine plan reformi za reorganizaciju penalnog sistema Rusije, koji podrazumeva slanje

osuenih u najblie mesto izvrenja kazne prema mestu boravka osuenog, uz garantovanje

minimuma prava i privilegija osuenih. Zahtevalo se kompleksnije potovanje meunarodnih

normi u ovoj oblasti, uvoenje individualnih programa prevaspitanja, baziranih na psiholokoj,

psihijatrijskoj i socijalno-pedagokoj dijagnozi linosti. Predvieno je irenje kruga prava

osuenih, organizovanje slobodnog vremena i stvaranje uslova i omoguavanje rada nevladinih

organizacija.

Ovako definisani zahtevi za promenom bili su ekstremno progresivni, meutim nije ih

bilo lako implementirati za kratko vreme. Penalni sistem se nije mogao menjati izolovano od

promena u celom drutvu, a drutvene promene su ile sporo.

U julu 1997. godine donet je novi krivini zakon, koji je usmerio pravac reformi ka

demokratizaciji reima izvrenja kazni i stvaranju uslova za redukciju kriminaliteta. Ulazak

Rusije u Savet Evrope 1996. godine je bila vana pretpostavka tih promena. Usvajanje i

uvoenje zakonskih i sudskih reformi je ubrzano. Izmenjeno je ili doneto 2.300 zakonskih ipodzakonskih akata za etiri godine. Prioritet je dat zatiti ljudskih prava u svim oblastima

ivota, pa tako i u penalnoj oblasti.

Od 1998. godine, penalni sistem je pod jurisdikcijom Ministarstva pravde, a ne vie pod

Ministarstvom unutranjih poslova. Nedostatak finansija doveo je do tekog stanja u penalnim

ustanovama, do prenatrpanosti, nedostatka hrane, odee, obue, lekova i sl. U nekim

ustanovama, osueni nemaju ni po kvadradni metar prostora, mada su po normativima

zagarantovana etiri kvadratna metra. To stvara probleme za smetaj i spavanje osuenih. estesu epidemije zaraznih bolesti, a raroitu opasnost nosi irenje tuberkuloze i HIV virusa.

Do ovih podataka, kako saoptava Kalinjin, bilo je mogue doi zahvaljujui otvaranju

penalnog sistema prema javnosti. Osim atraktivnosti napisa i izvetaja masovnih medija, efekat

koji se postie je i upoznavanje i skretanje panje javnosti na potrebu ubrzavanja reformi

unutar penalnog sistema.

U avgustu 2002. godine, Vlada Ruske Federacije usvojila je Savezni specijalni program

"Reforme penalnog sistema Ministarstva pravde Ruske Federacije". Tim dokumentom

planirano je stvaranje dodatnih 46.000 mesta za osuena lica, obezbeenje 215.000 kvadratnih

30


31/114

metara ivotnog prostora za osoblje zaposleno u penalnom sistemu i stvaranje radnih uslova za

40.000 osuenih.

Reformom penalnog sistema uvedene su prava osuenih na obavljanje verskih rituala

unutar zatvora, pa je ustanovljeno 326 crkava unutar ustanova, 677 soba za molitve i

omogueno time da osueni ispoljavaju svoja verska prava. Radi unapreenja kvaliteta rada

strunog osoblja koje sprovodi tretman sa osuenima, ustanovljena je obuka za rad na 6

fakulteta, nekoliko srednjih kola i 80 centara za trening osoblja, a deo osoblja je upuen na

edukaciju u Veliku Britaniju.

Za ouvanje zdravlja osuenih stara se 15 dijagnostikih i medikotretmanskih centara,

gde se vre operacije i leenje osuenih. O zdravstvenoj situaciji unutar penalnih ustanova,

Kaljinin iznosi podatak da je detektovano 36.000 HIV pozitivnih osuenih, a to je 20% ukupno

registrovane zaraene populacije u Rusiji. Taj broj je u konstantnom porastu, to je

zabrinjavajua injenica. Vie od 100.000 osuenih je registrovano kao narkomani.

U 1998. godini registrovano je oko 15.000 psihijatrijskih bolesnika - osuenika, dok se

taj broj poveao na 31.000 u 2001. godini, a 2002. godine se zadrao na nivou preko 35.000

obolelih. Potreba za psihijatrijskim tretmanom najee je uzrokovana konzumacijom droga i

drugih psihoaktivnih supstanci kao alkohol ili lekovi.

Za sanaciju takvog stanja odvojeno je u periodu 1998-2004. godine oko 2.000.000.

rubalja. Tuberkuloza, kao poseban problem dostigla je alarmantan nivo, tako da je traena ipomo Svetske zdravstvene organizacije, koja je kao pomo uputila 40 miliona rublji, tako da

je za petinu smanjen broj obolelih od te opake zarazne bolesti.

Moskovski Centar za reforme u zatvorima navodi podatak da je meu osuenima

pojava tuberkuloze ea 40 puta u odnosu na generalnu populaciju, a smrtnost od te bolesti 17

puta ea nego kod slobodnih graana (Moskoviski centar za reforme u zatvorima, 2002).

Jedna od reformi koja je sprovedena tie se i plaanja osuenikog rada, tako da

752.000 radno sposobnih osuenka moe da rauna na neki prihod od svog rada za vremeizvrenja zatvorske kazne. Problem za ustanove predstavljaju obaveze punjenja dravnog

budeta, jer se plaa oko 30 razliitih taksi (saveznih, regionalnih, lokalnih), tako da industrija

unutar penalnih uslova nema poreskih olakica pa ih to stavlja u tei poloaj, manje ekonomske

konkurentnosti na tritu (Kalinjin, J.I. 2002).

U nekim sluajevima o stanju u penalnim ustanovama moemo saznati i putem presuda

Evropskog suda za ljudska prava. U jednoj takvoj presudi, Evropski sud za ljudska prava je

zakljuio da su uslovi u kojima je zatvorenik bio dran etiri godine i deset meseci u z

Documents

TOPT KOLOKVIJUM 2