FJODOR M. DOSTOJEVSKIBRAA KARAMAZOVIPosveuje se Ani Grigorjevnoj DostojevskojNaslov originala Zaista, zaista vam kaem: ako zrno penino padnuvi na zemlju ne umre, onda jedno ostane: ako li umre, mnogo roda rodi.(Jevanelje po Jovanu XII, 24)OD PISCAPoinjui ivotopis svog junaka, Alekseja Fjodorovia Karamazova, nalazim se u nekoj nedoumici. Naime, mada nazivam Alekseja Fjodorovia svojim junakom, ipak znam da on nije neki velik ovek, i zbog toga predviam neizbena pitanja kao to su ova: Po emu je toliko vaan va Aleksej Fjodorovi da ste ga izabrali za svoga junaka? ta je on to uradio? Kome je i zbog ega poznat? Zato ja, italac, treba da troim vremena na upoznavanje injenica iz njegova ivota?Poslednje pitanje je najsudbonosnije jer na njega mogu odgovoriti samo: Moda ete to uvideti sami iz romana. Ali ako proitaju roman i ne uvide, ne sloe se da je moj Aleksej Fjodorovi znaajan? Govorim tako jer, na alost, to slutim. Za mene je on znaajan, ali svakako uveliko sumnjam da li u uspeti da to dokaem itaocu. Stvar je u tome to je on moda i inilac, ali inilac neodreen, nejasan. Uostalom, bilo bi neobino traiti u takvo doba kao to je nae da ljudi budu jasni. Jedno je moda gotovo nesumnjivo: to je ovek nastran, ak i udak. Ali nastranost i udatvo pre kode nego to daju pravo na pau, pogotovo kad svi tee da poveu pojedinosti i da nau makar kakav opti smisao u sveoptem besmislu. udak je u veini sluajeva neto posebno i izdvojeno. Zar ne?Ako se i ne sloite s ovom poslednjom tezom i ako odgovorite: nije tako ili nije uvek tako, onda u se, moda, okuraiti u pogledu znaaja svog junaka, Alekseja Fjodorovia. Jer udak ne samo da nije uvek neto posebno i izdvojeno, ve, naprotiv, dogaa se da ba on nosi u sebi jezgro celine, dok su svi ostali ljudi njegova doba od njega zbog neeg privremeno odvojeni nekim sluajnim vetrom.Uostalom, ja se moda ne bih ni uputao u ova nimalo zanimljiva i nejasna objanjenja i poeo bih sasvim prosto, bez uvoda: ako se dopadne, ionako e proitati; ali nevolja je u tome to je kod mene jedan ivotopis, a dva romana. Glavni roman je drugi - to je delatnost mog junaka ve u nae doba, upravo u na dananji momenat. A prvi se roman dogodio jo pre trinaest godina, i skoro ak i nije roman, ve samo jedan momenat iz prve mladosti moga junaka. Nemogue mi je da mimoiem taj prvi roman, jer bi mnogo tota u drugom romanu bilo nerazumljivo. Ali se na taj nain jo vie zaplie moja prva nezgoda: kad ve ja, to jest ivotopisac, nalazim da je za tako skromnog i neodreenog junaka moda bio izlian i jedan roman, kako u onda da iziem sa dva i ime da objasnim toliko samopouzdanje sa svoje strane?Poto ne mogu da se snaem u reavanju ovih pitanja, odluujem da ih ostavim nereena. Razume se, pronicljivi italac je ve odavno naslutio da sam od poetka vodio tome, te se samo ljutio na mene to uzalud traim prazne rei i dragoceno vreme. Na ovo u odgovoriti ve jasno: traio sam prazne rei i dragoceno vreme, prvo, iz utivosti, a drugo, iz lukavstva: Ipak je, navodno, unapred na neto upozorio. Uostalom, ja se ak i radujem to se moj roman sam po sebi podelio na dve prie uz stvarno jedinstvo celine; kad se upozna s prvom priom, italac e ve sam odrediti da li vredi da se laa druge. Naravno, nikoga nita ne obavezuje, svako moe baciti knjigu posle druge stranice prve prie, s tim da je vie i ne otvori. Ali ima, eto, takvih delikatnih italaca koji e hteti da neizostavno proitaju do kraja, kako se ne bi prevarili u svoju nepristrasnost; takvi su, na primer, svi ruski kritiari. Eto, pred takvima je ipak lake: i pored sve njihove urednosti i savesnosti, dajem im najosnovniji predlog da ostave roman kod prve epizode. Dakle, to je i cilj predgovora. Potpuno se slaem da je on suvian, ali poto je ve napisan, neka ostane.A sada na stvar.PRVI DEOKNJIGA PRVAPOVEST O JEDNOJ PORODICIIFJODOR PAVLOVI KARAMAZOVAleksej Fjodorovi Karamazov bio je trei sin posednika naeg sreza Fjodora Pavlovia Karamazova, toliko poznatog u svoje vreme (pa i sad ga u nas jo spominju) zbog svoje tragine i zagonetne smrti, koja se desila ravno pre trinaest godina, a o kojoj u priati na svome mestu. A sad u kazati o tom posedniku (kao to su ga kod nas nazivali, premda on nikad celog svoga veka nije iveo na svom imanju) samo toliko da je to bio udan tip, koji se, meutim, dosta esto sree, upravo tip oveka ne samo niskog i razvratnog nego u isti mah i nesmislenog, ali ipak od onih nerazumnih koji vrlo dobro znaju da udeavaju svoje imovinske stvari, i samo to jedino, kanda, i znaju.Fjodor Pavlovi je, na primer, poeo skoro bez iega, bio je vrlo sitan posednik, trao na rukove po tuim kuama, gledao da ue u kakvu kuu kao gotovan; meutim, u trenutku njegove smrti nalo se kod njega do sto hiljada rubalja gotovog novca. U isto vreme on je celog veka ostao jedna od najnerazumnijih budala u svem naem srezu. Ponoviu jo: tu nije re o gluposti veina tih budala dosta je pametna i lukava - nego ba o nerazumnosti, i to jo nekoj naroitoj, nacionalnoj.On se dvaput enio i imao je tri sina: najstarijeg, Dmitrija Fjodorovia, od prve ene, i druga dva, Ivana i Alekseja, od druge. Prva ena Fjodora Pavlovia bila je iz prilino bogatog i uglednog roda plemia Miusovih, takoe posednika u naem srezu. Kako se upravo desilo da se devojka s mirazom, pa jo lepa, a uz to jo snalaljiva i pametna, kakve nisu retke u naem dananjem pokolenju, a bilo ih je ve i u prolom, uda za tako nitavnog mamlaza, kako su ga tada svi zvali - neu nairoko objanjavati: znao sam jednu devojku jo u pretprolom romantinom pokolenju, koja je, posle nekoliko godina zagonetne ljubavi prema jednom gospodinu, za koga se, uostalom, uvek mogla udati na najprostiji nain, svrila ipak tim to je sama naizmiljala nesavladive smetnje, pa se jedne burne noi bacila sa visoke obale, nalik na liticu, u dosta duboku i brzu reku, i utopila se u njoj prosto samo zbog vlastitog kaprisa, jedino radi toga da bi liila na ekspirovu Ofeliju, a da ta litica, koju je ona odavno uoila i zavolela, nije bila toliko ivopisna, nego da je na njenom mestu bila samo neka prozaina ravna obala, do samoubistva moda nikako ne bi ni dolo. Ta je injenica istinita, i treba misliti da se u naem ruskom ivotu, za ova dva ili tri poslednja pokolenja, desilo dosta takvih ili tome slinih injenica. Slino tome i postupak Adelaide Ivanovne Miusove bio je, bez sumnje, odjek tuih uticaja i u isti mah pobuna zarobljenog duha. Njoj se, moda, prohtelo da pokae ensku samostalnost, da ustane protiv drutvenih uslova, protiv despotizma svoje rodbine i porodice, a usluna fantazija ubedila ju je, recimo, samo za jedan trenutak, da je Fjodor Pavlovi, i pored svoga gotovanskog zvanja, ipak jedan od najsmelijih i najpodsmeljivijih ljudi one epohe, koja je bila u svemu prelaz na bolje, dok je on bio samo jedan zao lakrdija i nita vie. Pikantnost se sastojala jo i u tome to se stvar svrila otmicom, a to je neobino oaralo Adelaidu Ivanovnu. Fjodor Pavlovi je ve i po svom socijalnom poloaju tada bio spreman na sve takve avanture, jer je strasno eleo da napravi karijeru, pa ma na koji nain; a priljamiti se bogatoj rodbini i uzeti miraz, bilo je vrlo primamljivo. to se tie uzajamne ljubavi, nje, kanda, nikako nije bilo - ni s nevestine strane, ni sa njegove, i pored sve lepote Adelaide Ivanovne. Tako da je taj sluaj bio moda jedinstven svoje vrste u ivotu Fjodora Pavlovia, oveka koji je celog svog ivota bio najvei sladostrasnik, i koji je u trenutku bio spreman da se prilepi uz svaku suknju, im bi ga samo podstakla. Meutim, jedino ova ena nije izazivala u njemu, to se tie strasti, nikakav naroiti utisak.Adelaida Ivanovna odmah posle otmice uvide da ona svog mua samo prezire, i nita vie. Na taj nain, posledice braka se pokazae neobino brzo. I stoga to se nevestina porodica dosta brzo pomirila sa dogaajem, i to je izdvojila i dala begunici miraz, izmeu supruga otpoe najgori ivot i veite svae. Prialo se da je mlada supruga pri tom pokazivala nesravnjeno vie plemenitosti i uzvienosti nego Fjodor Pavlovi, koji je, kao to je sad poznato, digao od nje jo tada, najednom, sav njen novac, oko dvadeset pet hiljada, tek to ih je dobila, tako da te hiljadice od to doba za nju prosto kao da su u vodu kanule. A selo i dosta dobru kuu u gradu, to joj takoe dadoe u miraz, on se dugo i iz sve snage upinjao da prenese na svoje ime kakvom bilo podesnom mahinacijom, i jamano bi to i postigao ve zbog samog, tako rei, prezrenja i odvratnosti koje je prema njemu oseala njegova supruga usled njegovog bestidnog ucenjivanja i moljakanja, i zbog duevnog umora, samo da ga se otarasi. Sreom, u to se umea porodica Adelaide Ivanovne, te sprei otimaa. Pouzdano se zna da se meu supruzima ne retko deavala tua, ali, kao to se pria, nije tukao Fjodor Pavlovi, nego Adelaida Ivanovna, dama estoka, smela, crnomanjasta, plahovita i obdarena neobinom fizikom snagom. Naposletku, ona ostavi kuu i pobee od Fjodora Pavlovia sa jednim bogoslovcem uiteljem, pukim sirotanom, ostavivi muu trogodinjeg Mitju. Fjodor Pavlovi istog asa napravi u kui itav harem, otpoe razuzdane pijanke, a u meuvremenu je iao skoro po svoj guberniji i sa suzama se alio svima i svakome na Adelaidu Ivanovnu, to ga je ostavila, priajui takve pojedinosti koje bi se svaki mu stideo da saoptava o svom branom ivotu. A to je glavno, njemu kao da je bilo prijatno, pa mu ak i laskalo da izigrava pred svima smenu ulogu uvreenog supruga, i da sa ulepavanjima slika pojedinosti svoje bruke. ovek bi skoro pomislio da ste vi, Fjodore Pavloviu, unapreeni u slubi, tako ste zadovoljni, kraj sve svoje alosti, govorili su mu podrugljivci. Mnogi su ak dodavali da je njemu jo milo da se pojavi u obnovljenom obliku lakrdijaa, i da se namerno, samo da bi bilo vie smeha, pravi kao da ne opaa svoj smeni poloaj. Nego, ko zna, moda je to kod njega bilo i naivno. Naposletku mu poe za rukom da pronae trag svoje begunice. Jadnica se nala u Petrogradu, kuda se bila preselila sa svojim bogoslovcem, i gde se bezobzirce predala najpotpunijoj emancipaciji. Fjodor Pavlovi se odmah uurba i stade se spremati u Petrograd - zato - to on, naravno, ni sam nije znao. Zbilja, on bi moda tada i poao; no odluivi se na to, odmah se oseti u pravu da se pre puta, radi ohrabrenja, ponovo preda bezgraninom pijanenju. I upravo u to vreme porodica njegove ene dobi glas o njenoj smrti u Petrogradu. Nekako iznenada umre, negde u potkrovlju, po nekim glasovima od tifusa, a po drugim, navodno, od gladi. Fjodor Pavlovi doznade o smrti svoje supruge pijan; kau da je potrao ulicom i poeo vikati od radosti diui ruke k nebu: ninje otpuajei, a kao to drugi priaju, ge plakao, kao malo dete, tako da je, kau, alosno bilo gledati ga, kraj sve odvratnosti prema njemu. Vrlo je moguno da je bilo i jedno i drugo, to jest da se on i radovao svome osloboenju, i da je plakao za osloboditeljkom - jedno i drugo u isti mah. U veini sluajeva su ljudi, ak i zloinci, daleko bezazleniji i prostoduniji nego to mi o njima mislimo. A takvi smo i mi sami.IIPRVOG SE SINA OPROSTIONaravno, moe se zamisliti kakav je vaspita i otac mogao biti takav ovek. Sa njim se, kao sa ocem, desilo ono to se moralo desiti, to jest on je sasvim i potpuno napustio dete koje mu je rodila Adelaida Ivanovna; ne iz neke mrnje prema njemu, niti zbog kakvih uvreenih supruanskih oseanja, nego prosto stoga to je sasvim na njega zaboravio. Dok je on svima dosaivao svojim suzama i albama, a kuu svoju pretvorio u jazbinu razvrata - malog trogodinjeg Mitju uzeo je k sebi verni sluga kue, Grigorij, i da se on tada nije postarao o njemu, detetu moda ne bi imao ko ni kouljicu da promeni. Pored toga, desilo se da i rodbina materina kao da je u prvi mah zaboravila na dete. Njegovog dede, to jest gospodina Miusova, oca Adelaide Ivanovne, tada ve nije bilo meu ivima; njegova obudovela supruga, Mitjina baba, koja se preselila u Moskvu, mnogo je pobolevala, a sestre se poudale, tako da je Mitja skoro godinu dana morao da ostane kod sluge Grigorija i iveo je kod njega u kui za eljad. Uostalom, da ga se otac ba i setio (jer nije tek mogao ne znati da on postoji), i on bi ga poslao u kuu za eljad, jer bi mu dete ipak smetalo u njegovim terevenkama. Desilo se tada da se iz Pariza vratio brat od strica pokojne Adelaide Ivanovne, Petar Aleksandrovi Miusov, koji je kasnije mnogo godina neprekidno iveo u inostranstvu, tada jo vrlo mlad ovek, ali ovek neobian meu Miusovima, prosveen, iz prestonice, nauen na inostranstvo, uz to celog svog veka Evropljanin, a pred kraj ivota liberal etrdesetih i pedesetih godina. U toku svoje karijere on je bivao u vezi sa mnogim najnaprednijim ljudima svoje epohe, i u Rusiji, i u inostranstvu; poznavao je lino i Prudona i Bakunjina, i naroito je voleo da se sea i pria, ve pred kraj svojih putovanja, o tri dana februarske pariske revolucije 1848. godine, nagovetavajui kao da je i on sam bio u njoj uesnik na barikadama. To je bila jedna od najprijatnijih uspomena iz njegove mladosti. Imao je lepo imanje, po preanjoj proceni oko hiljadu dua. Njegovo izvanredno imanje nalazilo se odmah na izlazu iz nae varoice i graniilo se sa zemljom naeg uvenog manastira, sa kojim je Petar Aleksandrovi, jo iz mladosti, tek to je dobio nasledstvo, odmah poeo beskrajnu parnicu zbog prava na neki ribolov u reci, ili na neku seu - ne znam tano, ali parnicu sa klerikalcima smatrao je ak za svoju graansku dunost prosveenog oveka. uvi sve ta je bilo sa Adelaid Ivanovnom, koje se on, naravno, seao i koju je nekada ak i uoio, i doznavi da je iza nje ostao Mitja, on se umea u tu stvar, kraj sveg svog mladalakog negodovanja i prezrenja prema Fjodoru Pavloviu. I tad se tek upoznao sa Fjodorom Pavloviem. Otvoreno mu izjavi da bi eleo da uzme na sebe vaspitanje deteta. Posle je dugo priao, kao karakteristinu crtu, da, kad je prvi put poeo razgovor sa Fjodorom Pavloviem o Mitji, ovaj je neko vreme izgledao kao da uopte ne razume o kakvom je detetu re, i kao da se jo i zaudio da on negde u kui ima malog sina. Ako je u prianju Petra Aleksandrovia i moglo biti nekog preterivanja, ipak je neto moralo biti nalik i na istinu. Fjodor Pavlovi je zbilja celog svog veka voleo da glumi, da tek najedared odigra pred vama kakvu bilo neoekivanu ulogu, i, to je glavno, neki put bez ikakve potrebe, ak i na svoju oiglednu tetu, kao na primer u ovom sluaju. Crta je ta, uostalom, u velikoj meri svojstvena mnogim ljudima, ak i vrlo pametnim, a kamoli Fjodoru Pavloviu. Petar Aleksandrovi usrdno se latio stvari, ak je bio odreen (zajedno sa Fjodorom Pavloviem) za tutora detetu, jer je posle matere ipak ostalo neko imanje, kua i zemlja. Mitja zbilja pree tome ujaku; no ovaj nije imao svoje porodice; a kako se jo, im je uredio i obezbedio novani prihod od svojih imanja, odmah pourio opet na due vremena u Pariz, dete ostavi jednoj od svojih daljih tetaka, jednoj moskovskoj gospoi. Dogodilo se tako da i on, kad se odomaio u Parizu, zaboravi na dete, naroito kad je nastala ona februarska revolucija koja je toliko zaokupila njegovu matu, i koju nije mogao vie zaboraviti celoga ivota. Moskovska gospoa, meutim, umre, i Mitja pree jednoj od njenih udatih keri. Kanda je posle jo i etvrti put promenio gnezdo. O tome ja sad opirno govoriti neu, tim pre to u jo imati mnogo da priam o tom prvencu Fjodora Pavlovia, a sada se ograniavam samo na najpotrebnije podatke o njemu, bez kojih ne mogu ni da ponem roman.Pre svega, taj Dmitrij Fjodorovi bio je jedini izmeu sinova Fjodora Pavlovia koji je rastao u ubeenju da on ipak ima nekakav imetak, i da e kad bude punoletan, postati nezavisan. Deatvo i mladost njegova prooe neuredno: gimnaziju nije dovrio; posle stupi u neku vojnu kolu; zatim se nae na Kavkazu, dobi in; tukao se u dvoboju, bio raalovan, ponovo dobio in, mnogo banio i potroio srazmerno mnogo novaca. Poeo ih je dobijati od oca tek kao punoletan, a dotle je napravio mnogo dugova. Fjodora Pavlovia, svoga oca, upoznao je i video prvi put tek posle punoletstva, kada je naroito doao u na kraj da se sa ocem objasni zbog imanja. Otac mu se tada, kanda, ne dopade; on ostade kod njega kratko vreme, i ode nekako brzo, pri emu mu poe za rukom da dobije od njega samo neku sumu, a uini sa njim neki sporazum u pogledu daljeg dobijanja prihoda od imanja, o kome mu (znaajna injenica) Fjodor Pavlovi toga puta nikako ne htede rei ni koliko vredi, ni koliko prihoda donosi. Fjodor Pavlovi je tada primetio, na prvi pogled (i to treba zapamtiti), da Mitja ima o svom imanju preteran i netaan pojam. Fjodor Pavlovi je time bio vrlo zadovoljan, imajui u vidu svoje naroite planove. On zakljui da je ovaj mladi lakomislen, nagao, podloan strastima, plahovit, bekrija, koji, im se makar ega privremeno doepa, odmah se smiri mada, naravno, za kratko vreme.Upravo to poe Fjodor Pavlovi da iskoriava, to jest da se otresa sina malim sumama, povremenim novanim poiljkama, i, na kraju krajeva, ispade tako da kad, posle jedno etiri godine, Mitja, izgubivi strpljenje, doe u nau varo po drugi put da konano svri poslove sa roditeljem, najedanput se, na veliko njegovo udo, pokaza da on nita nema, da je teko i izraunati, da je on izuzeo sav svoj imetak od Fjodora Pavlovia, i da je, moda, jo on ocu duan; da, pod tim i tim pogodbama, u koje je on sam tada i tada eleo da stupi, vie nema ni prava da jo neto trai, i tako dalje. Mladi je bio zaprepae podozrevao je da je to neistina i prevara, bio je skoro van sebe, i isto izgubio pamet. Ta je eto okolnost i dovela do katastrofe, ije e izlaganje biti predmet mog prvog, uvodnog romana, ili, bolje da kaem, njegova spoljanja strana. No dok preem na taj roman, treba jo da ispriam poneto i o ostala dva sina Fjodora Pavlovia, o brai Mitjinoj, i da objasnim otkud oni.IIIDRUGI BRAK I DRUGA DECAOtresavi se etvorogodinjeg Mitje, Fjodor Pavlovi se vrlo brzo posle toga oeni po drugi put. Taj drugi brak trajao je oko osam godina. A tu drugu svoju suprugu, takoe vrlo mladu osobu, Sofiju Ivanovnu, on je uzeo iz druge gubernije, kuda je bio svratio zbog nekog sitnijeg preduzimakog posla, u drutvu sa nekakvim Jevrejinom. Fjodor Pavlovi, premda je lumpovao, pio i banio, nikad nije zaboravljao da plasira svoj kapital, i udeavao je svoje poslove uvek sreno, premda, naravno, skoro uvek nepoteno. Sofija Ivanovna bila je sirotica, od detinjstva bez igde ikoga, ki nekakvog nepoznatog akona, odrasla u bogatoj kui svoje dobrotvorke, vaspitateljke i muiteljke, neke ugledne stare generalice, udovice generala Vorohova. Pojedinosti ne znam, ali sam sluao samo to, kao da su ovu vaspitanicu, krotku, nezlobivu i pokornu, jedared Skinuli s konopca, koji je bila vezala o klin u ostavi - tako joj je teko bilo snositi obest i vene prekore one, kako je izgledalo, ne zle starice, ali nepodnoljivo svojeglave samo od nerada. Fjodor Pavlovi ponudi svoju ruku; raspitae se ko je i ta je, i oterae ga. I onda on opet, kao i u prvom braku, predloi sirotici da je kradom odvede. Vrlo, vrlo je moguno da ak ni ona ne bi nipoto pola za njega da je za vremena mogla doznati o njemu vie pojedinosti. Ali stvar se dogaala u drugoj guberniji; a i ta je moglo razumeti esnaestogodinje devoje osim to da je bolje da skoi u vodu nego da ostane kod svoje dobrotvorke. Te tako jadnica promeni dobrotvorku za dobrotvora. Fjodor Pavlovi ne uze ovoga puta ni prebijene pare, jer se generalica razljutila; nita devojci ne dade, i povrh toga oboje ih prokle; no on nije ni raunao ovoga puta da ta uzme, nego se samo sablaznio neobinom lepotom nevinog devojeta, i, to je glavno, njenim nevinim pogledom, koji je porazio njega, bludnika, dosadanjeg poronog ljubitelja samo grube enske lepote. Mene one nevine oice tada kao da britvom po dui reznue - govorio je docnije, odvratno se cerekajui na svoj nain. Uostalom, kod razvratnog oveka to je i mogao biti samo sladostrastan nagon. Ne dobivi nikakve naknade, Fjodor Pavlovi nije se mnogo ustezao sa svojom suprugom, i koristei se time to je ona, tako rei, pred njim kriva, i to ju je on, tako rei, s konoa skinuo, koristei se, osim toga, njenom fenomenalnom smirenou i pokornou, on pogazi nogama ak i najobiniju branu pristojnost. U kuu, tu pred enom, dolazile su rave enske i prireivale su se orgije. Saoptavam kao karakteristinu crtu da je sluga Grigorij, mrgodan, glup i tvrdoglavo zanovetalo, koji je mrzeo preanju gospou, Adelaidu Ivanovnu, ovoga puta stao na stranu nove gospoe, branio je i svaao se zbog nje sa Fjodorom Pavloviem na nain skoro nedozvoljen za jednog slugu, a jednom je prosto silom rasterao orgiju i sve one okupljene bestidnice. Docnije se kod nesrene, od samog detinjstva zastraene mlade ene pojavi nekakva ivana enska bolest, koja se ponajvie javlja kod prostog sveta, u seoskih ena, koje se zbog te bolesti zovu klikue. Od te bolesti, sa stranim histerinim napadima, bolesnica je neki put ak i svest gubila. No ipak je rodila Fjodoru Pavloviu dva sina, Ivana i Alekseja, prvoga prve godine braka, a drugoga posle tri godine. Kad je majka umrla, mali Aleksej bio je u etvrtoj godini, i premda je to udnovato, ali ja znam da je on mater za ceo ivot upamtio, naravno kao kroza san. Posle njene smrti sa oba deaka se desilo skoro u dlaku isto to i sa prvim, Mitjom: otac ih sasvim zaboravi i ostavi, te dospee onom istom Grigoriju, i opet u kuu za eljad. Tu ih nae stara svojeglava generalica, dobrotvorka i vaspitaica njihove matere. Ona je jo iva bila, ali za sve vreme, svih osam godina, nije mogla zaboraviti nanesenu joj uvredu. O tome kako je ivela njena Sofija, za svih osam godina je ispod ruke dobivala najtanija obavetenja; i uvi kako je bolesna i u kakvom udu i pokoru ivi, jedno dvaput ili triput je glasno izgovorila svojim gotovankama: Tako joj i treba, to joj je bog za njenu nezahvalnost poslao.Ravno tri meseca posle smrti Sofije Ivanovne generalica najednom doe u nau varo, i pravo u stan Fjodora Pavlovia; provede svega oko pola sata u varoi, ali mnogo uradi. Bilo je vee. Fjodor Pavlovi, koga ona za svih osam godina nije videla, izie pred nju podnapit. Priaju da mu je ona odmah, bez ikakvih objanjenja, tek to ga je ugledala, opalila dva dobra, glasna amara tako da je odjeknulo, i triput ga povukla za kosu odozgo na dole, zatim, ne dodavi ni rei, uputila se pravo u kuu za eljad, deacima. Opazivi na prvi pogled da nisu umiveni i da su u prljavom rublju, ona smesta opali amar i Grigoriju, i saopti mu da vodi oboje dece k sebi, zatim ih izvede u emu su se zatekli, umota ih u veliki pled, metnu ih u koije i odveze ih u svoj grad. Grigorij otrpe tu uku kao odani rob, ne kaza ni jednu grubu re, a kad je pratio staru gospou do koija, on joj se duboko pokloni i znaajno joj ree da e joj za siroad bog platiti. A ti si ipak zvekan! - viknu mu generalica odlazei. Fjodor Pavlovi, razmislivi o svemu, nae da je dobro uraeno, i u formalnom pristanku u pogledu vaspitavanja dece kod generalice nije odbio nijednu taku. A o dobivenim amarima sam je iao te priao po celom gradu!Desilo se tako da je i generalica naskoro posle toga umrla, ali ostavila u zavetanju svakom deaku po hiljadu rubalja, za njihovo kolovanje, i da se sav taj novac neizostavno potroi na njih, ali s tim da dotekne do punoletstva, jer je takav poklon vie nego dovoljan za takvu decu; a ako je kome po volji, neka sam odrei kesu, i tako dalje, i tako dalje. Ja zavetanje nisam itao, ali sam uo da je ba tako neto udnovato i suvie neobino bilo u njemu reeno. Ali glavni naslednik stariin bio je neki poten ovek, predvodnik plemstva te gubernije, Jefim Petrovi Poljenov. Sporazumevi se preko pisma sa Fjodorom Pavloviem i pogodivi odmah da se od njega nee moi iskamiti novac za vaspitanje njegove roene dece (premda on nikad nije otvoreno odbijao, nego je samo u takvim prilikama uvek odugovlaio, ponekad ak ispoljavajui veliku oseajnost), on se sam zauze za siroad, i naroito zavole mlaeg od njih, Alekseja, tako da je ovaj dugo vremena ak iveo u njegovoj porodici. To molim itatelja da ima na umu odmah s poetka. Ako su ovi mladi ljudi ikome dugovali za svoje vaspitanje i obrazovanje, za ceo svoj vek dugovali su upravo Jefimu Petroviu, najplemenitijem i najhumanijem oveku, kakvih je malo. On sauva malianima netaknute njihove dve hiljade rubalja, to im je generalica ostavila, tako da su one do njihova punoletstva porasle, sa interesom, svaka na dve hiljade; a vaspitavao ih je o svom troku, i, naravno, potroio jamano vie od hiljadu na svakog. U podrobno prianje o njihovom detinjstvu ja se zasad neu uputati, nego u opisati samo najglavnije okolnosti. O starijem, Ivanu, saoptiu samo to da je rastao kao neki sumoran i sam u sebe zatvoren deak. Ne bi se moglo rei da je bio bojaljiv; ali nekako kao da je jo od deset godina bio prozreo da oni rastu ipak u tuoj porodici, i od tue milosti, i da imaju takvog oca da je o njemu zazorno i govoriti, i tako dalje. Taj deak je vrlo brzo, maltene jo kao malo dete (bar tako se prialo), poeo pokazivati nekakve neobine i sjajne sposobnosti za uenje. Tano ne znam, ali se nekako tako desilo da se on od porodice Jefima Petrovia rastao maltene u trinaestoj godini, i preao u jednu od moskovskih gimnazija, a na stan i hranu kod nekakvog iskusnog i znamenitog tada pedagoga, koji je bio prijatelj Jefima Petrovia iz detinjstva. Sam Ivan je posle priao da se sve desilo, tako rei, iz oduevljenja za dobra dela Jefima Petrovia, koji se oduevljavao idejom da deak genijalnih sposobnosti treba i da ui kod genijalnog vaspitaa. Uostalom, ni Jefim Petrovi, ni genijalni vaspita ve nisu bili ivi kada je mladi ovek, svrivi gimnaziju, stupio na univerzitet. Poto zavetanje Jefima Petrovia nije bilo sreeno i primanje novca to ga je deci ostavila svojeglava generalica, koji je sa interesom porastao od jedne na dve hiljade, odugovlaeno zbog raznih neizbenih formalnosti i zatezanja, to se mladi prve dve godine na univerzitetu dobro napatio, jer je morao da za sve to vreme sam sebe hrani i izdrava, i pri tom da ui. Treba primetiti da on nije hteo ak ni da pokua ni pismom da se sporazume sa ocem - moe biti iz gordosti, iz prezrenja prema njemu, a moda i usled hladnog, zdravog razmiljanja, koje mu je govorilo da od tatice nikakve iole ozbiljnije potpore nee dobiti. Nego, bilo kako mu drago, mladi se ni najmanje ne zbuni, i nae posla. Najpre je davao asove po dvadeset kopejaka, a zatim trao po redakcijama novina, dajui lanie od desetak redova o ulinim dogaajima, sa potpisom Oevidac. lanii su ti, kau, bili uvek tako zanimljivi i pikantno stavljeni da su ubrzo imali uspeha, i ve samim tim je pokazao svu svoju umnu i praktinu nadmonost nad onim mnogobrojnim, veno siromanim i nesrenim delom nae kolske omladine oba pola, koja u prestonicama obino od jutra do mraka obija pragove raznih novina i asopisa, ne znajui izmisliti nita bolje no da veito ponavlja istu molbu: da prevodi s francuskog, ili da prepisuje. Upoznavi se sa redakcijama, Ivan Fjodorovi ni docnije nije prekidao veze sa njima, i poslednjih svojih godina na univerzitetu poeo je tampati vrlo duhovite prikaze knjiga iz raznih specijalnih oblasti, tako da je ak postao poznat u knjievnim krugovima. Uostalom, tek u poslednje vreme mu poe za rukom da obrati na sebe naroitu panju i daleko veeg kruga italaca, tako da su ga vrlo mnogi odjednom uoili i zapamtili.Bio je to dosta zanimljiv sluaj. Ve iziavi s univerziteta, i spremajui se da sa svoje dve hiljade poe u inostranstvo, Ivan Fjodorovi objavi u jednim od veih novina udnovat lanak, koji obrati na sebe panju ak i nestrunjaka; i, to je glavno, u tom se lanku govorilo o stvari koja je njemu bila oigledno sasvim nepoznata, jer je on svrio prirodne nauke. lanak je tretirao pitanje crkvenog suda, koje se tada na sve strane raspravljalo. Pretresajui neka ve iskazana miljenja o tome, on iznese i svoj lini pogled. Glavno je interesovanje izazvao ton i sasvim neoekivani zakljuak. Mnogi su od crkvenih ljudi mislili da je pisac njihov ovek. I najedared pored njih poee piscu pljeskati ne samo svetovnjaci nego ak i sami ateisti. Na kraju krajeva, neki dosetljivi ljudi zakljuie da je ceo lanak samo drska ala i ismevanje. Spominjem taj sluaj naroito stoga to je taj lanak u svoje vreme dopro i u na uveni oblinji manastir, gde su se, naravno, interesovali za pitanje crkvenog suda dopro i izazvao optu zabunu. A kad se doznalo za ime pievo, tada ih zainteresova i to to je on iz naeg grada i to je sin ba onog Fjodora Pavlovi. Pa se najednom, u to isto doba, pojavi kod nas i sam pisac.Zato je tada k nama doao Ivan Fjodorovi, ja sam, seam se, jo tada postavljao sebi to pitanje, sa nekakvim skoro nemirom. Taj toliko sudbonosni dolazak, koji je bio uzrok tolikim posledicama, ostao je za mene nejasan dugo posle toga, skoro zauvek. Uopte uzevi, udnovato je bilo da je mlad ovek, tako uen, tako ponosit, i, na izgled, obazriv, najednom doao u tako odvratnu kuu, takvom ocu, koji ga je celog ivota zanemarivao, koji nije hteo da zna za njega, niti ga se seao, i koji se, premda ne bi dao novaca ni za ta i ni u kom sluaju kad bi sin od njega zatraio, ipak celog veka bojao da e sinovi Ivan i Aleksej nekad doi i zatraiti novaca. I eto, mladi ovek se nastanjuje u kui takvog oca, ivi sa njim mesec, pa i dva, i slau se da ne moe biti bolje. To poslednje je naroito zaudilo ne samo mene nego i mnoge druge. Petar Aleksandrovi Miusov, o kome sam ve govorio malopre, daleki roak Fjodora Pavlovia po prvoj eni, desio se tada opet kod nas, na svom imanju blizu varoi, doavi iz Pariza, gde se bio ve sasvim nastanio. Seam se da se on upravo najvie udio, upoznavi se sa tim mladim ovekom, koji ga je neobino zainteresovao, i sa kojim se, ne bez unutranjeg bola, poneki put takmiio u znanju. Ponosan je -govorio nam je tada za njega - uvek e zaraditi paru, a i sad ima novaca da otputuje u inostranstvo; ta onda trai ovde? Svima je jasno da nije doao ocu zbog novca, jer mu ga, svakako, otac ne bi ni dao. Da pije i da ivi razvratnim ivotom - to ne voli; meutim, starac nikako ne moe bez njega - tako su se zbliili! To je bila istina; mladi ovek je ak oigledno uticao na starca; starac kao da poe poneki put i da ga slua, premda je bio neobino, a neki put pakosno tvrdoglav; ak poe i da se pristojnije ponaa.Tek kasnije se pokaza da je Ivan Fjodorovi dolazio, donekle, po molbi i poslovima svoga starijeg brata, Dmitrija Fjodorovia, koga je prvi put u ivotu upoznao i video takoe u to doba, i ba prilikom toga dolaska, no sa kojim je zbog jedne vane stvari, koja se ticala vie Dmitrija Fjodorovia, stupio u prepisku jo pre dolaska svoga iz Moskve. Kakva je to stvar bila, italac e u svoje vreme doznati podrobno. No kraj svega toga, i kad sam doznao za tu naroitu okolnost, meni se i dalje Ivan Fjodorovi inio zagonetan, a njegov dolazak k nama ipak neobjanjiv.Dodau jo to da je Ivan Fjodorovi tada imao izgled posrednika i pomiritelja izmeu oca i svog starijeg brata Dmitrija, koji je tada zametnuo veliku svau pa ak i pokrenuo formalnu parnicu protiv oca.Ta se porodica, ponavljam, sastala tada sva zajedno prvi put u ivotu, i neki se njeni lanovi tada prvi put u ivotu videe jedan s drugim. Jedino je najmlai sin, Aleksej Fjodorovi, ve skoro godinu dana pre toga iveo kod nas, i na taj nain se zatekao kod nas ranije od sve brae. A o tom Alekseju mi je najtee govoriti u ovom mom uvodnom prianju, pre nego to ga izvedem na pozornicu u romanu. Ali u morati i o njemu napisati predgovor, da bar unekoliko unapred razjasnim jednu vrlo udnu taku, naime : svog budueg junaka moram da predstavim itaocima, od prve njegove pojave u romanu, u iskuenikoj mantiji. Da, tada je on ve skoro godinu dana iveo u naem manastiru, i izgledalo je da se spremao da se za ceo ivot povue u njega.IVTREI SIN, ALJOABilo mu je svega dvadeset godina (brat njegov Ivan bio je tada u dvadeset etvrtoj, a najstariji njihov brat, Dmitrij, u dvadeset osmoj godini). Pre svega moram rei da taj mladi, Aljoa, ni najmanje nije bio neki fanatik, i, bar po mome, nikako nije bio ni mistik. Ja u unapred kazati u potpunosti svoje miljenje: on je prosto bio rani ovekoljubac, a to je udario manastirskim putem, to je bilo samo stoga to ga je u ono vreme samo taj put oduevio, i bio, tako rei, idealan izlaz za njegovu duu, koja se otimala iz mraka svetovne zlobe na svetlost ljubavi. A oduevio ga je taj put samo stoga to je tada na njemu sreo, po svome miljenju, neobino bie - naeg znamenitog manastirskog starca Zosimu, kome se predao svom vatrenom prvom ljubavlju svoga neutoljivog srca. Uostalom, ne poriem da je on tada ve bio vrlo udnovat, ak jo od kolevke. Kad je re o tome, ja sam ve spomenuo o njemu da ostavi posle matere u etvrtoj godini, on ju je posle pamtio celog ivota, njeno lice, njeno milovanje, ba kao da stoji preda mnom iva. Takve se uspomene mogu pamtiti (i to je svima poznato) ak i iz ranijeg doba, ve od dve godine, ali samo tako da se one u toku celog ivota istiu kao neke svetle take iz mraka, kao otkinut krajiak iz itave ogromne slike, koja se sva ugasila i nestala, osim toga krajika. Isto je tako bilo i s njim: on je zapamtio jedno vee - letnje, tiho; otvoren prozor, kosi zraci sunca na zalasku (te kose zrake je zapamtio ponajbolje), u sobi, u uglu, ikona, pred njom upaljeno kandilo, a pred ikonom na kolenima njegova mati rida kao u histeriji sa pocikivanjem i podvikivanjem, drei ga u naruju, grlei ga snano do bola, molei se za njega Bogorodici i pruajui ga iz svoga naruja obema rukama prema ikoni kao pod pokrov Bogorodiin i, najednom, tri dadilja i u strahu ga otima od nje. Eto slike! Aljoa je u tom trenutku zapamtio i lice svoje matere: govorio je da je ono bilo izbezumljeno, ali divno, sudei po onome koliko je on mogao da se seti. No on je retko kome voleo poveravati tu uspomenu. U detinjstvu i u mladosti nije bio ekspanzivan, bio je ak i slabo razgovoran, ali ne iz bojaljivosti ili neke mrane povuenosti; ba naprotiv, zbog neega drugog, zbog nekakve kao unutranje brige, sasvim line, koja se nije nikog drugog ticala, ali koja je bila za njega toliko vana da je on zbog nje isto zaboravljao na druge ljude. No on je ljude voleo: izgleda da je kroz ceo ivot potpuno verovao u ljude, a, meutim, niko ga nikad nije smatrao ni za suvie prostoduna, ni za naivna oveka. Neto je bilo u njemu to je govorilo i to vas je ubeivalo (i docnije celog ivota) da on nee da bude ljudima sudija, da nee da uzme na sebe osudu i da nipoto nee osuditi. Izgledalo je da je sve doputao, nimalo ne osuujui, premda esto vrlo gorko tugujui zbog toga. tavie, on je u tom pogledu dotle doao da ga niko nije mogao ni zauditi, ni uplaiti, i to ni u najranijoj njegovoj mladosti. Doavi u dvadesetoj godini ocu, pravo u tu jazbinu prljavog razvrata, on, onako edan i ist, samo se utei udaljavao, kad ve ne bi mogao da gleda, ali bez i najmanjeg znaka prezrenja ili osude prema ikome. A otac, koji je ranije iveo po tuim kuama, te je, prema tome, bio ovek na uvrede osetljiv, i koji ga je s poetka nepoverljivo i mrgodno primio (mnogo mi - veli - neto uti, i mnogo razmilja sam za sebe), uskoro je zavrio ipak time to poeo da ga svaki as grli i ljubi, i to ve posle dve nedelje - istina, sa pijanim suzama, u napitoj razdraganosti, ali se videlo da ga je zavoleo iskreno i duboko, tako kako takav kao on nikad nikoga nije voleoA i svi su tog mladia voleli, ma gde da se pojavi, i to ve od najranijeg njegovog detinjstva. Naavi se u kui svog dobrotvora i vaspitaa Jefima Petrovia Poljenova, on je toliko zadobio za sebe sve u toj porodici da su ga tamo smatrali sasvim kao svoje dete. A stupio je on u tu kuu jo u tako ranim godinama, u kojima ovek nikako ne moe oekivati od deteta neko sraunato lukavstvo, dovitljivost ili vetinu da se ulaguje, ili da se dopadne, vetinu da izazove ljubav prema sebi. Tako da je imao u sebi, tako rei u samoj svojoj naravi, dar da prirodno i neposredno izaziva prema sebi naroitu ljubav. Isto je to bilo sa njim i u koli; a meutim, reklo bi se da je on bio ba od takve dece koja izazivaju prema sebi nepoverenje drugova, neki put podsmeh, pa ak i mrnju. On bi se, na primer, esto zamislio, i kao da se izdvajao. Od najranijeg detinjstva voleo je da se skloni nekud u ugao pa da ita knjige; meutim, drugovi su ga zavoleli, tako da ste ga bez pogovora mogli nazvati optim ljubimcem za sve vreme dok je bio u koli. Retko je bivao nestaan, ak retko veseo, no im bi ga pogledali, svi bi odmah uvideli da to nikako nije od neke mrzovolje u njemu; naprotiv, on je bio smiren i staloen.Meu vrnjacima nikad se nije hteo isticati. Moda se ba stoga nikada i nikoga nije bojao; meutim, deca odmah razumedoe da se on ni najmanje ne ponosi svojom neustraivou, nego se dri kao da i ne shvata da je smeo i neustraiv. Uvrede nikad nije pamtio. Deavalo se da je ve jedan sat posle uvrede odgovarao na pitanje uvreditelju, ili bi sam sa njim zapoinjao razgovor tako poverljivo i vedro kao da nita nije bilo meu njima. A nije da je pri tom izgledao kao da je sluajno zaboravio ili namerno oprostio uvredu, nego prosto nije smatrao stvar za uvredu; i to je potpuno zadobijalo i pokoravalo decu. Imao je samo jednu crtu, koja je u svima razredima gimnazije, poev od najnieg pa do viih, izazivala kod njegovih drugova stalnu elju da ga zadirkuju, ali ne radi nekog zlobnog ismevanja, nego stoga to ih je to uveseljavalo. Ta crta u njemu bila je neobuzdana luda stidljivost i ednost. Nije mogao da uje izvesne rei i izvesne razgovore o enama. Te su izvesne rei i razgovori, na nesreu, neiskorenjivi u kolama. Inae isti u dui i u srcu, deaci, skoro jo deica, vrlo esto vole da gore u uionicama meu sobom, pa ak i naglas, o takvim stvarima, prizorima i likovima o kojima nee svaki put govoriti ak ni vojnici; tavie, vojnici mnogo ta i ne znaju i ne razumeju od onoga to je ve poznato jo tako mladoj deci iz naeg inteligentnog i vieg drutva. Moralnog razvrata tu, verovatno, jo nema; cinizma takoe nema pravog, razvratnog, unutranjeg - ali je tu cinizam spoljanji, i on se kod njih ne retko smatra ak kao neto delikatno, fino, junako i dostojno podraavanja. Videi da Aljoka Karamazov, kad se pone govoriti o tome, brzo zatvara ui prstima, njegovi drugovi bi se neki put naroito skupili svi u gomilu oko njega, pa bi mu, uklanjajui mu silom ruke s uiju, vikali na obadva uva gadne rei, a on bi se otimao, padao bi na pod, legao bi, branio se - i pri tom ne govorei im ni rei, ne svaajui se, utke podnosei uvredu. Naposletku su ga ostavili na miru, nisu ga vie nazivali devojicom. ak su gledali na njega, u tom smislu, sa saaljenjem. Inae, u koli je po uenju bio meu najboljima, ali nikad nije bio obeleen kao prvi.Kad je umro Jefim Petrovi, Aljoa je jo dve godine proveo u gubernijskoj gimnaziji. Neuteena supruga Jefima Petrovia, skoro odmah posle njegove smrti, ode na due vreme u Italiju s celom porodicom, koja se sva sastojala iz osoba enskoga pola, a Aljoa dospe u kuu nekakvim dvema damama, nekakvim dalekim roakama Jefima Petrovia, koje on ranije nikad nije video, ali pod kakvim uslovima, to ni sam nije znao. I to mu je bila karakteristina crta, i to u velikoj meri: nikad nije vodio brigu o ijem troku ivi. U tome je bio potpuna suprotnost svom starijem bratu, Ivanu Fjodoroviu, koji se napatio dve prve godine na univerzitetu hranei se svojim trudom, i koji je jo od ranog detinjstva gorko osetio da ivi na tuem hlebu, kod dobrotvora. No ta udnovata crta u Aleksejevoj naravi nije se mogla osuditi suvie strogo; zato to bi svako ko bi ga makar najmanje poznavao, odmah, pri prvom pitanju koje bi se pojavilo s tim u vezi, dolazio do ubeenja da je Aleksej kao nejurodiv mladi, kome, kad bi najedared dospeo u ruke kar itav kapital, on bi ga bez kolebanja dao na prvi zahtev ili za kakvo dobro delo, ili moda prosto nekom vetom probisvetu kad bi mu ga taj zatraio.Uopte govorei, on kao da nikako nije znao vrednost novcu; naravno, ne govorei u bukvalnom smislu te rei. Kad bi mu davali deparac, koji on sam nikad nije traio, po itave nedelje ne bi znao ta s njim da radi; ili bi ga troio tako da mu je zaas nestajao. Petar Aleksandrovi Miusov, ovek u pogledu novca i buroaskog potenja vrlo tugaljiv, docnije, kad je dobro upoznao Alekseja, izgovorio je o njemu ovaj aforizam: Ovo je moda jedini ovek na svetu koji, da ga ostavite najedared samog i bez novaca na trgu nepoznate varoi sa milion stanovnika, nipoto nee propasti, niti umreti od gladi i zime, jer e ga odmah nahraniti, smestiti, a ako ga ne smeste, on e se u asu sam snai, i to ga nee stati nikakvih napora i nikakva ponienja, a onaj ko ga je primio nee osetiti teret, jo e, naprotiv, uivati u tome.Gimnaziju nije svrio: bila mu je ostala jo jedna godina, kad najednom objavi svojim damama da ide ocu, zbog nekog posla, koji mu je pao na pamet. One su ga vrlo alile, i skoro ga ne htedoe pustiti. Put je stajao vrlo malo, i dame mu ne dozvolie da zaloi svoj sat, poklon dobrotvorove porodice pred odlazak u inostranstvo, nego ga obilno snabdee novcem, ak novim odelom i rubljem. On im, meutim, vrati polovinu novca, izjavivi da neizostavno hoe da putuje treom klasom. Doavi u nau varo, on na prva pitanja roditeljeva: Zato je upravo izvoleo doi kad jo nije svrio kolu? - prosto nitne odgovori; bio je, kako se pria, samo neobino zamiljen. Uskoro se pokaza da trai grob svoje majke. I sam priznade da je samo zbog toga i doao. Ali teko da je to bio jedini uzrok njegovog dolaska. Najverovatnije je da on tada ni sam nije znao, niti bi ikako mogao objasniti ta se upravo najednom pokrenulo u njegovoj dui i neodoljivo ga povuklo na nekakav nov, nepoznat, ali ve neizbean put. Fjodor Pavlovi mu ne mogade pokazati gde je sahranio svoju drugu suprugu, zato to nikad nije bio na njenom grobu otkako su zakopali sanduk; a kako je to bilo dosta davno, sasvim je zaboravio gde su je sahraniliUzgred da reknemo koju o Fjodoru Pavloviu. On dugo vremena pre toga nije iveo u naem gradu. Jedno tri-etiri godine posle smrti druge ene, poe na jug Rusije i nae se naposletku u Odesi, gde i provede nekoliko godina. Odmah se upoznao, po svojim sopstvenim reima, sa mnogim ivutima, ivuiima, ivama i ivuadi, a svrio je time da je na ne samo kod ivuta nego i kod Jevreja bivao priman. ovek mora pomisliti da je u to doba sigurno i razvio u sebi naroitu vetinu kuckati i tei paru. A vratio se ponovo, i konano, u nau varoicu jedno tri godine pre dolaska Aljoinog. Preanji poznanici njegovi naoe da je strano ostareo, premda on ni izdaleka jo nije bio tako star. Nije se vladao otmenije, nego nekako drskije. Kod te preanje budale pojavila se, na primer, bezona potreba da sad on druge pravi budalama. A da orgija sa enama voleo je ne samo kao pre nego ak nekako odvratnije. Uskoro otvori u naem okrugu nekoliko novih krmi. Videlo se da ima moda jedno sto hiljada, ili tek neto manje. Mnogi iz grada i sreza odmah se kod njega zaduie, naravno, na sigurnu zalogu. Ali u poslednje vreme nekako se opustio, poe da gubi odmerenost, kontrolu nad sobom, pade ak u nekakvu lakomislenost, poinjao bi jedno a svravao drugo, nekako se rastrzao, i sve ee se opijao, i da nije bilo, jo uvek, onog sluge Grigorija, koji je u to doba ve i sam bio prilino ostareo, i pazio na njega kao kakav vaspita, Fjodor Pavlovi ne bi moda proao bez velikih nezgoda. Dolazak Aljoin kao da je uticao na njega i u moralnom pogledu: u tom oveku, koji je pre vremena ostareo, kao da se probudilo neto od onoga to se ve odavno ugasilo u njegovoj dui. Zna li ti - govorio je esto Aljoi zagledajui se ujega - da si ti nalik na nju, na klikuu? Tako je nazivao svoju pokojnu enu, Aljoinu majku. Grob klikuin pokaza Aljoi, naposletku, sluga Grigorij. On ga odvede na nae varoko groblje, i tamo, u udaljenom kutu, pokaza mu gvozdenu, ne skupu, ali odravanu plou, na kojoj je bio i natpis sa imenom, staleom, godinom roenja i smrti pokojnice, a dole behu urezana kao neka etiri stiha iz starinske grobljanske poezije, koja se obino upotrebljava na grobovima srednjeg stalea. Zaudo, ta ploa bee delo Grigorijevo. On sam ju je podigao nad grobom jadne klikue, i to o svom troku, poto je Fjodor Pavlovi, kome je ve toliko puta dosaivao napomenama o tome grobu, otputovao naposletku u Odesu, odmahnuvi rukom ne samo na grobove nego i na svoje uspomene. Aljoa ne pokaza na materinom grobu nikakve naroite osetljivosti, samo saslua ozbiljno i razlono prianje Grigorijevo o podizanju ploe, odstoja neko vreme pognute glave, i ode, ne progovorivi ni rei. Od toga doba moda itavu godinu dana nije ni odlazio na groblje. No na Fjodora Pavlovia je taj mali dogaaj takoe uticao, i to vrlo originalno. On najedared uze hiljadu rubalja i odnese ih u na manastir za pokoj due svoje supruge, ali ne druge, Aljoine matere, ne klikue, nego prve, Adelaide Ivanovne, one to ga je tukla. Tog dana uvee on se opi, i grdio je pred Aljoom monahe. Sam on nije bio nimalo religiozan: moda nikad nijedne svee od groa nije pripalio pred ikonom. udnovati nastupi iznenadnih oseanja i iznenadnih misli obuzimaju ponekad takve tipove.Ja sam ve rekao da se Fjodor Pavlovi bio vrlo opustio. Njegovo lice je u to vreme jasno svedoilo o karakteru i sutini celog ivota koji je proveo. Sem dugakih i mesnatih kesica pod siunim oima, veno bezobraznim, podozrivim i podsmeljivim, sem mnogih dubokih bora na malom, no podebelom licu, ispod njegove iljate brade visio je veliki podvaljak, mesnat i podui, kao neka kesa, to mu je davalo nekakav odvratno-sladostrastan izgled. Dodajte tome jo ulna, iroka usta, sa debelim usnama, ispod kojih su se videli mali okrnjci crnih, skoro istrulilih zuba. Uvek se je prskao pljuvakom kad bi poeo govoriti. Uostalom, i on sam je voleo da se ali na raun svoga lica, premda je, kanda, njime bio zadovoljan. Naroito bi ukazivao na svoj nos, ne vrlo veliki, ali vrlo tanak, sa jako istaknutom grbom: Pravi rimski - govorio je - zajedno sa podvaljkom - prava fizionomija starog rimskog patricija iz doba opadanja. Time se, izgleda, ponosio.Ubrzo posle pronalaenja materinog groba Aljoa mu najednom izjavi da hoe da stupi u manastir i da monasi pristaju da ga prime za iskuenika. On objasni pri tom da je to njegova neobino jaka elja, i da moli od njega, kao od oca, sveanu dozvolu. Stari je ve znao da je starac Zosima, koji je isposniki iveo u manastirskom skitu1, uinio na njegovog tihog deka naroiti utisak.- Taj im je starac, naravno, najpoteniji monah - ree on, utljivo i zamiljeno sasluavi Aljou, no skoro ni najmanje se ne zaudivi njegovoj molbi. - Hm dakle, tamo hoe, moj tihi deko! - Bio je podnapit, i najedared se osmehnu svojim razvuenim pijanim osmehom, koji nije bio lien podmuklosti i lukavstva. -Hm a ja sam, vidi, ba tako i predoseao, da e ti neim takvim svriti; moe li ti to sebi predstaviti? Ti si ba tamo namerio. Najposle, ne brinem; ima svoje dve hiljadice, to ti je oprema, a ja te, anele moj, nikad neu ostaviti, i sad u platiti za tebe to treba, ako trae. Ali ako ne zatrae, to da se nameemo, zar nije tako? Jer ti troi para, kao kanarinka, po dva zrna nedeljno Hm Zna li, jedan manastir ima blizu grada malo naselje, i tamo, svima je ve poznato, samo manastirske ene ive, tako ih tamo zovu, jedno trideset komada ena, ini mi se Ja sam tamo bio, i, zna, zanimljivo je, naravno, na svoj nain, zbog raznovrsnosti. Ravo je samo utoliko to je straan rusizam. Francuskinja nikako nema, a moglo bi ih biti, imaju novaca. Nego, kad doznadu, doi e. A ovde je dobro, ovde nema manastirskih ena, a monaha ima jedno dvesta. Poteno. Isposnici. Priznajem Hm Dakle, ti monasima hoe? A meni te je ao, Aljoa; ja sam te zaista, hoe li mi verovati, zavoleo Uostalom, eto zgodne prilike: pomolie se i za nas grenike, jer smo i suvie mnogo nagreili ivei ovde. Ja sam uvek o tome mislio: ko li e se za mene nekad pomoliti? Postoji li na svetu takav ovek? Mili moj deko, ja sam ti u tom pogledu strano glup, ti moda ne veruje? Strano. Vidi li: ma kako da sam glup, ja o tom neprestano mislim, mislim ne esto, dabogme, ali ipak. Jer nemoguno je, mislim, da me avoli zaborave kukama odvui k sebi, kad umrem. I tada mislim: kuke? A otkud im te kuke? Od ega su? Gvozdene? A gde ih kuju? Imaju li, valjda, tamo nekakvu fabriku? Jer tamo, u manastiru, inoci kao sigurno dre da u paklu ima, na primer, tavan. A ja, eto, gotov sam da poverujem u pakao, ali samo bez tavana; tako mi pakao doe nekako delikatnije, prosveenije, to jest na luteranski nain. A u samoj stvari, zar nije svejedno, s tavanom ili bez tavana? Jer, eto, u em se to prokleto pitanje sastoji! Ako nema tavana, onda nema ni kuka. A ako nema kuka, onda sve na stranu; opet, dakle, neverovatno: ko li e me tada kukama povui, jer ako me ne povuku, ta e onda biti, gde je onda pravda na svetu! Il faudrait les inventer,2 te kuke, za mene naroito, samo za mene, jer, da ti zna, Aljoa, kakav sam ja bestidnik.- Pa tamo nema kuka - izgovori Aljoa tiho i ozbiljno zagledajui se u oca.- Da, da, samo senke od kuka. Znam, znam. Kao to je jedan Francuz opisivao pakao. J'ai vu l'ombre d'un cocher qui avec l'ombre d'une brosse frottait l'ombre d'une carosse. 5d ti, dragi moj, zna da nema kuka? Kad poivi kod kaluera, drukije e pevati. A, uostalom, idi, doi tamo do istine, pa da mi pria; ipak e lake biti ii na onaj svet kad pouzdano zna ta ima tamo. A i vie ti se pristoji da bude kod monaha nego kod mene, pijane starkelje, i sa devojurama premda za tebe, kao ni za anela, nita prionuti nee. Valjda ni tamo nita za te nee prionuti; eto zato ti dozvoljavam: to se u to uzdam. Tebi nije vrana mozak popila. Planue i ugasie se, izleie se, i natrag e doi. A ja u te eka oseam da si ti jedini ovek na zemlji koji me nije osudio, deko moj mili, ja oseam to, i ne mogu to ne oseati.I on ak zaslini. Bio je sentimentalan. Bio je zao i sentimentalan.VSTARCIModa e neko od italaca pomisliti da je moj mladi bio boleljiva, ekstazi naklonjena, oskudno razvijena priroda, bledo sanjalo, zakrljao, iznuren ovek. Naprotiv, Aljoa je u to vreme bio stasit, rumenih obraza, vedra pogleda, devetnaestogodinji mladi, pun zdravlja. On je bio u to vreme i vrlo lep, vitak, srednjeg rasta, tamnosme, sa pravilnim, premda malo duguljastim ovalnim licem, sjajnim tamnosivim, iroko razmaknutim oima, veoma zamiljen i, oigledno, veoma spokojan. Moda e neko rei: crveni obrazi ne smetaju ni fanatizmu ni misticizmu. No meni se ini da je Aljoa bio ak vie nego iko realist. O, naravno, u manastiru je on potpuno verovao u uda, ali, po mom shvatanju, uda nikad ne zbunjuju realista. uda ne dovode realista veri. Pravi realist, ako ne veruje, uvek e nai u sebi snage i sposobnosti da ne poveruje ni u udo; a ako udo stane pred njega kao neuklonjiva injenica, onda on pre nee poverovati svojim oseanjima nego to e dopustiti injenicu. A ako je i dopusti, onda e je dopustiti kao prirodnu injenicu, koja mu samo do sada nije bila poznata. Kod realista se ne raa vera usled uda, nego udo usled vere. Kad realist jednom poveruje, on ba usled svog realizma mora dopustiti i udo. Apostol Toma je izjavio da nee poverovati dok ne vidi, a kad je video, on ree: Gospod moj i bog moj! Je li ga udo nagnalo da veruje? Najverovatnije je da nije, nego je poverovao jedino stoga to je eleo da veruje, i to je moda ve verovao potpuno, u dubini svoje due, ak i onda kad je govorio: Neu verovati dok ne vidim.Rei e moda neko da je Aljoa bio tup, nerazvijen, da nije dovrio kolu i tako dalje. Da nije dovrio kolu, to je istina; no kazati da je bio tup ili glup - bila bi velika nepravda. Ja u prosto ponoviti ono to sam rekao ranije: on je na taj put stupio samo stoga to ga je u to vreme jedino taj put svega zadobio i pokazao mu odjednom idealan izlaz za njegovu duu, koja se iz mraka na svetlost otimala. Dodajte jo da je on bio unekoliko mladi ovog naeg vremena, to jest poten po svojoj prirodi, koji je teio za istinom, traio je i verovao u nju, a kad bi poverovao, traio da odmah u njoj i uestvuje svom snagom svoje due, i koji je traio da odmah uini kakav podvig, sa neizostavnom eljom da sve rtvuje za taj podvig, pa i sam ivot. Premda, na alost, ti mladii ne razumeju da je u veini takvih sluajeva rtvovati svoj ivot moda najlaka rtvai da, na primer, rtvovati pet-est godina svoje bujne mladosti za muno i teko uenje, za nauku, makar samo za to da udesetostrui u sebi snagu za slubu onoj istini i tom podvigu koji je zavoleo i koji je naumio da izvri - takva rtva je uvek, za veinu njih, iznad njihove snage. Aljoa je izabrao svima suprotan put, ali sa istom udnjom za to brim podvigom. I tek to se on, zamislivi se ozbiljno, duboko uverio da besmrtnost i bog postoje, odmah je, sasvim prirodno, rekao sebi: Hou da ivim za besmrtnost, a na polovian kompromis ne pristajem. Isto tako, da je reio bio da besmrtnosti i boga nema, on bi onog trenutka poao u ateiste i socijaliste (jer socijalizam nije samo radniko pitanje takozvanog etvrtog stalea nego uglavnom ateistiko pitanje, pitanje savremenog ovaploenja ateizma, pitanje Vavilonske kule, koja se zida bez boga, ne da se sa zemlje doe do neba, nego da se nebo svue na zemlju). Aljoi se inilo udnovato i nemoguno da ivi kao pre. Reeno je: Razdaj sve pa poi za mnom ako hoe da bude vren. I Aljoa ree sebi: Ne mogu ja, mesto, ,svega', dati dve rublje, a mesto, ,idi za mnom', odlaziti samo u crkvu na slubu. Iz uspomena njegovog detinjstva moda se sauvalo neto o naem oblinjem manastiru, kuda ga je mogla mati voditi na crkvenu slubu. Moda su to uticali i kosi zraci sunevog zalaska pred ikonom, prema kojoj ga je pruala klikua mati. Doe nam on tada zamiljen moda samo zato da vidi je li tu sve ili su tu samo dve rublje, i - u manastiru naie na ovoga starcaTaj starac, kao to sam ve saoptio ranije, bio je starac Zosima. Ali bi sad ovde trebalo rei nekoliko rei o tome ta su uopte starci u naim manastirima. Meni je ao to se om polju ne oseam dosta struan i siguran. Ali u ipak pokuati da stvar izloim u nekoliko rei i povrno. Pre svega, struni ljudi tvrde da su se starci i isposniki ivot pojavili kod nas, po naim ruskim manastirima, tek sasvim nedavno, nema ni sto godina, dok na svem pravoslavnom Istoku, naroito na Sinaju i u Svetoj Gori, postoje ve vie od hiljadu godina. Tvrde da je staratvo postojalo i kod nas u Rusiji u najstarija vremena ili je neizostavno moralo postojati, ali usled ruskih nesrea, usled tatarske najezde, unutranjih pobuna i prekida preanjih veza sa Istokom posle pada Carigrada, ta se ustanova kod nas zaboravi i staraca nestade. A nanovo ih je uveo krajem prolog veka jedan od velikih isposnika (kao to ga zovu), Pajsij Velikovski, i njegovi uenici, no i do danas, ak posle skoro sto godina, postoje oni tek u malo manastira; ak ih i gone, kao neku neuvenu u Rusiji novotariju: Staratvo je naroito napredovalo kod nas u Rusiji u jednoj znamenitoj monakoj pustinji 3, u kozeljskoj optini. Kad ga je i ko ustanovio i u naem manastiru - ne mogu kazati, ali u njemu je bila ve trea smena staraca, i starac Zosima bio je poslednji od njih, ali i on je ve bio skoro na pragu smrti zbog iznurenosti i bolesti, i nisu znali ko da ga zameni. To pitanje je za na manastir bilo vano, jer na manastir niim nije bio naroito znamenit do tog doba: u njemu nije bilo ni motiju svetih ugodnika, ni samojavljenih udotvornih ikona; nije bilo ak ni slavnih predanja, skopanih sa naom istorijom, a nije imao ni istorijskih podviga i zasluga za otadbinu. On se podigao i proslavio irom cele Rusije naroito zbog staraca; bogomoljci su dolazili do nas gomilama, iz cele Rusije, iz daljine na hiljade kilometara, da vide i uju te nae starce. Pa ta je to starac? Starac - to je onaj koji uzima vau duu i vau volju u svoju duu i u svoju volju. Izabravi sebi starca, vi se odriete svoje volje i predajete je njemu u potpunu poslunost, sa potpunim samoodricanjem. To iskuenje, tu stranu kolu ivota, onaj koji se predaje prima dobrovoljno, u nadi da e posle dugog iskuenja pobediti sebe, da e ovladati sobom u tolikoj meri da moe, naposletku, poslunou u toku celoga ivota, postii potpunu slobodu, to jest slobodu od samoga sebe, da izbegne sudbu onih koji su ceo vek proiveli a sebe u sebi nisu nali. Taj pronalazak, to jest staratvo, nije teorijski, nego je izveden na Istoku iz prakse, danas ve hiljadugodinje. Obaveze prema starcu nisu to i obino iskuenitvo, koje je oduvek postojalo i u naim ruskim manastirima. Ovde se podrazumeva stalna ispovest svih isposnika starcu i nerazruiva veza izmeu onoga koji je vezao i vezanoga. Pria se, na primer, da je jedared, u najstarija vremena hrianstva, jedan takav iskuenik, ne ispunivi neki zadatak, koji mu je odredio njegov starac, otiao od njega iz manastira i doao bio u drugu zemlju - iz Sirije u Egipat. Tako se posle dugih i velikih podviga udostojio, naposletku, da pretrpi muenja i mueniku smrt za veru. No kad je crkva sahranjivala telo njegovo, tujui ga ve kao svetitelja, onda se najedared pri uzviku akonovom: Oglaeni, iziite! - mrtvaki sanduk sa telom muenikovim, koji leae u njemu, otkide s mesta, i bi izbaen iz hrama, i tako triput. Naposletku doznadoe da taj mukotrpnik nekada nije ispunio zapovest, nego je otiao od svoga starca i, prema tome, bez odobrenja stareva nisu mu gresi mogli biti oproteni, ni kraj svih njegovih velikih podviga. A kad ga je dozvani starac oslobodio od posluanja, tada se mogao svriti njegov pogreb. Naravno, ovo je samo drevna pria; ali evo ta se nedavno dogodilo: jedan od naih savremenih monaha spasavao se u Svetoj Gori; najedared mu njegov starac zapovedi da ostavi Svetu Goru, koju je on iz dubine due svoje zavoleo kao svetinju, kao tiho pristanite - pa da ide najpre u Jerusalim, na poklonjenje svetim mestima, a posle natrag u Rusiju, na sever, u Sibir: Tamo je tebi mesto, a ne ovde.Preneraeni i tugom ubijeni monah javi se u Carigradu vaseljenskom patrijarhu i zamoli ga da ga razrei posluanja, ali mu i vaseljenski vladika odgovori da ga ne samo on, patrijarh vaseljenski, ne moe razreiti, nego na svoj zemlji nema, niti moe biti takve vlasti koja bi ga mogla razreiti od posluanja koje mu je starac naloio, osim vlasti onog starca koji mu je zapovedio. Na taj nain, staratvo je obdareno vlau, u izvesnim prilikama, bezgraninom i neshvatljivom. Eto zato je u mnogim manastirima kod nas staratvo s poetka bilo doekano skoro sa gonjenjem. Meutim, u narodu su starce odmah poeli visoko potovati. K starcima naeg manastira, na primer, dolazio je i prost svet i vrlo ugledni ljudi, s tim da im, bacivi se pred njih, ispovedaju svoje sumnje, svoje grehe, svoje patnje, i da izmole savete i pouku. Videvi to, protivnici staraca su vikali, pored drugih optubi, da se tu samovoljno i lakomisleno poniava tajna crkvene ispovesti, premda, kad iskuenik ili svetovnjak neprekidno ispoveda svoju duu starcu, to se ne vri kao tajna. Meutim, ustanova manastirskih staraca odrala se i malo-pomalo se odomauje po ruskim manastirima. Istina je, dodue, i to da ovo ispitano i ve hiljadugodinje orue za moralni preporod ovekov od ropstva ka slobodi i ka moralnom usavravanju, moe da se pretvori u oruje sa dve otrice, tako da ponekog moe da odvede mesto u smirenost i potpuno gospodarenje nad samim sobom, naprotiv, do najsatanskije gordosti, to jest do lanaca, a ne do slobode.Starac Zosima mogao je imati jedno ezdeset pet godina, bio je spahijskog porekla, negda je, u najranijoj mladosti, bio u vojnoj slubi i sluio na Kavkazu kao nii oficir. Bez sumnje je morao zadiviti Aljou nekim naroitim svojstvom svoje due. Aljoa je iveo u samoj eliji starca, koji ga je vrlo zavoleo i primio ga k sebi. Treba rei da Aljoa, ivei tada u manastiru, niim nije jo bio vezan; mogao je izlaziti kud hoe, ako e i na itave dane; i premda je nosio mantiju, nosio ju je dobrovoljno - da se ni od koga u manastiru ne bi razlikovao. Dabogme da se to njemu i dopadalo. Na mladiku uobrazilju uticale su moda mo i slava koja je neprestano okruivala njegovoga starca. Za starca Zosimu mnogi su govorili da je, putajui k sebi toliko godina sve koji mu dolaahu da ispovede svoje srce, i koji su eljni bili da od njega uju saveta i utenu re, toliko mnogo ispovesti, gorkog kajanja i priznanja primio u svoju duu da je, na kraju, stekao ve tako prefinjenu pronicljivost, te je pri prvom pogledu na lice nepoznatoga, koji bi mu doao, mogao pogoditi: zbog ega je doao, ta mu treba, i kakve muke rastrzaju njegovu savest, i zauavao je, zbunjivao i skoro plaio ponekad doaveg tim poznavanjem njegove tajne pre nego to je taj ijednu re progovorio. Pri tom je Aljoa skoro uvek zapaao kako su ljudi, skoro svi koji su prvi put ulazili starcu da razgovaraju nasamo sa njim, ulazili sa strahom i nemirom, i izlazili od njega skoro uvek svetli i radosni - i najturobni je lice pretvaralo bi se u sreno. Na Aljou je neobino delovalo i to to starac ni najmanje ne bee strog; naprotiv, bivao je skoro uvek veseo u ophoenju. Monasi su za njega govorili da on naroito prijanja duom onome ko je greniji, a ko je najgreniji, toga e najvema i zavoleti. Meu monasima su se nalazili, do pred sam kraj ivota stareva, ljudi koji ga nisu trpeli i koji su mu zavideli; no njih je bivalo sve manje, i oni su utali; premda je meu njima bilo i nekoliko znamenitih i znaajnih u manastiru lica, kao, na primer, jedan od najstarijih monaha, koji je drao zavet dugog i velikog utanja i strogog posta. Ogromna je veina ipak bila na strani starca Zosime, a mnogi od njih su ga ba voleli iz sveg srca, vatreno i iskreno; neki su mu bili odani skoro fanatiki. Takvi su otvoreno govorili, dodue ne ba sasvim glasno, da je on svetac, da o tom nema nikakve sumnje, i predviajui njegov bliski kraj, oekivali su odmah i udesa i veliku slavu za manastir od pokojnika, u najskorijoj budunosti. U udesnu mo starevu verovao je bezuslovno i Aljoa, kao to je bezuslovno verovao i u priu o sanduku to je leteo iz crkve. On je video kako su se mnogi od onih koji su dolazili sa bolesnom decom ili odraslim roacima i molili da starac metne na njih ruke i da oita nad njima molitvu, brzo vraali - poneki ak ve i sutradan - i padajui niice u suzama pred starcem, zahvaljivali za isceljenje svojih bolesnika. Da li je to zbilja bilo isceljenje, ili samo prirodno poboljanje u toku njihove bolesti, to pitanje se za Aljou nije postavljalo, jer on je ve potpuno verovao u duhovnu mo svoga uitelja, i slava stareva bee isto kao njegov lini trijumf. Naroito bi mu drhtalo srce i sav bi nekako sijao kad bi starac izlazio pred gomilu bogomoljaca iz prostog naroda, koji su ga ekali kod vrata skita, i koji su se naroito sticali ovde iz cele Rusije da vide starca i da dobiju od njega blagoslov. Oni bi padali pred njim niice, plakali, ljubili mu noge, celivali zemlju na kojoj stoji, vapili; ene su pruale prema njemu svoju decu, privodili su k njemu bolesne klikue. Starac je razgovarao s njima, itao nad njima kratku molitvu, blagosiljao ih i otputao. U poslednje vreme, od nastupa bolesti, on je bio neki put tako slab da je jedva mogao da izie iz elije, i bogomoljci su ekali na njegov izlazak po nekoliko dana. Za Aljou se nije postavljalo pitanje zato ga oni vole, zato pred njim padaju niice i plau od miline im mu samo ugledaju lice. O, on je odlino razumeo da za smirenu duu ruskog prostog oveka, izmuenu radom i jadom, i, to je najglavnije, veitom nepravdom i svagdanjim grehom, kako svojim tako i svetskim, nema jae potrebe i utehe nego nai svetinju ili svetitelja, pasti pred njega i pokloniti mu se: Ako kod nas ima greha, lai i iskuenja, ipak postoji na zemlji, tamo negde, svetitelj i ovek vii od nas; u njega je zato istina, on zato zna istinu: znai, ona ne umire na zemlji, pa e, dakle, kad-tad i k nama doi, i zavladae na svoj zemlji, kao to je obeano. Znao je Aljoa da tako isto osea, pa ak i misli narod, on je to razumeo, ali da je ba starac taj svetac, taj uvar boje istine u oima naroda - u to ni on nije sumnjao ni najmanje, zajedno sa uplakanim seljacima i njihovim bolesnim enama, koje su pruale starcu svoju decu. Ubeenje, pak, da e starac, kad premine, pribaviti neobinu slavu manastiru, vladalo je u Aljoinoj dui moda ak jae negoli kod ikoga u manastiru. Uopte, u poslednje vreme nekakvo duboko plameno unutranje ushienje sve se jae razgorevalo u njegovom srcu. Njega nije zbunjivalo nimalo to taj starac stoji pred njim ipak kao usamljena pojava: Svejedno, on je svetac, u njegovom je srcu tajna preporoda sviju, ona mo koja e naposletku vaspostaviti pravdu na zemlji, i bie svi sveti, i volee jedan drugog, i nee biti vie ni bogatih, ni siromanih, ni onih to se diu, ni ponienih, nego e biti svi kao deca boja, i nastae pravo Carstvo Hristovo. Eto o emu je sanjalo srce Aljoino.Izgleda da je na Aljou najjai utisak uinio dolazak njegova dva brata, koje on dotle uopte nije znao. Sa bratom Dmitrijem Fjodoroviem zdruio se bre i blie, premda je ovaj doao docnije, nego sa drugim (jedno-utrobnim) bratom svojim, Ivanom Fjodoroviem. On je strano eleo da upozna brata Ivana; ali, eto, ovaj je ve dva meseca tu iveo, i mada su se dosta esto viali, nikako se nisu zbliili: Aljoa je i sam bio utljiv, i kao da je ekao neto, kao da se stideo neega, a brat Ivan, premda je Aljoa u poetku opazio na sebi njegove podue i radoznale poglede, naskoro prestade i misliti o njemu. Aljoa primeti to sa nekom zbunjenou. On je mislio da ta ravnodunost bratova dolazi od razlike u godinama, a naroito u obrazovanju. No mislio je i drugo: tako mala radoznalost i naklonost prema njemu, moda je kod Ivana dolazila i od neega Aljoi sasvim nepoznatog. Njemu se sve nekako inilo da je Ivan neim zabavljen, neim unutranjim i vanim, da naglo tei nekakvom cilju, moda vrlo tekom, tako da mu nije do njega, i da, eto, to i jeste jedini uzrok to gleda na Aljou rasejano. Aljoa je razmiljao i o tome: da li nema tu kakvog prezrenja prema njemu, priglupom iskueniku, od strane uenoga ateista. On je tano znao da je njegov brat ateist. Zbog tog prezrenja, ako ga je bilo, on se nije mogao nai uvreen; no ipak je sa nekom njemu nepojmljivom i nemirnom zbunjenou oekivao kada e brat zaeleti da mu se priblii. Brat Dmitrij Fjodorovi izraavao se o bratu Ivanu sa najdubljim potovanjem, sa nekim naroito dubokim oseanjem. Od njega je Aljoa doznao sve pojedinosti onog vanog pitanja koje je u poslednje vreme vezalo oba starija brata neobinom i bliskom vezom. Oduevljenje Dmitrijevo bratom Ivanom bilo je utoliko karakteristinije u oima Aljoinim to je brat Dmitrij, kad se uporedi sa Ivanom, bio ovek skoro sasvim neobrazovan; stavljeni jedan pored drugoga, oni su, kao linosti i karakteri, predstavljali tako oiglednu suprotnost da bi skoro nemoguno bilo izmisliti dva oveka manje slina meu sobom.U to se, eto, vreme desio sastanak, ili, bolje rei, porodini skup svih lanova te neskladne porodice u eliji starevoj, to je neobino uticalo na Aljou. Povod za taj skup bio je upravo laan. Nesuglasice zbog nasledstva i imovinskih rauna Dmitrija Fjodorovia sa njegovim ocem, Fjodorom Pavloviem, oigledno, bile su dole do krajnje granice. Odnosi se zaotrie i postadoe nepodnoljivi. Fjodor Pavlovi je, kanda, prvi i, kanda, u ali nabacio misao da se svi sastanu u eliji starca Zosime, pa, premda nee pribegavati njegovom posredovanju, ipak da se nekako pristojnije sporazumeju, pri emu bi in i linost stareva mogli uticati ozbiljno i pomirljivo. Naravno, Dmitrij Fjodorovi, koji kod starca nikad nije bio, i koji ga ak nikad nije ni video, odmah je pomislio da otac hoe starcem da ga uplai; no kako je on sam sebe potajno korio zbog mnogih, naroito otrih ispada u prepirci sa ocem u poslednje vreme, to je primio poziv. Uz to napominjem da Dmitrij nije iveo u oevoj kui, kao Ivan Fjodorovi, nego odvojeno, na drugom kraju. Desilo se tako da se Petar Aleksandrovi Miusov, koji je u to doba iveo meu nama, naroito bio uhvatio za tu ideju Fjodora Pavlovia. Liberal etrdesetih i pedesetih godina, slobodan mislilac i ateist, on je, moda iz duga vremena, a moda i radi lakomislene zabave, uzeo u toj stvari neobino uee. Najedared zaele da vidi manastir i sveca. Kako je jo neprestano trajala njegova parnica sa manastirom i jo se odugovlaio spor oko granica njihovih imanja, oko nekakvih prava na seu ume i na ribolov u reci, i drugo, to on pouri da se time koristi pod izgovorom da i sam porazgovara sa ocem igumanom, ne bi li se njihov spor kako mogao okonati sporazumno. Posetilac sa tako lepim namerama mogao je, dabogme, biti primljen u manastiru paljivije i predusretljivije nego drugi, koji dolazi samo iz ljubopitstva. Usled svih tih okolnosti mogli su u manastiru unekoliko uticati na bolesnog starca, koji u poslednje vreme skoro nikako nije izlazio iz elije, i koji, zbog bolesti, odbijae ak i obine posetioce. Svrilo se time da je starac dao pristanak, i dan dolaska bi odreen. Ko je mene postavio da ih delim? samo je toliko starac sa osmehom rekao Aljoi.Doznavi za taj sastanak, Aljoa se vrlo zbunio. Ako je ko od tih parniara i protivnika mogao gledati ozbiljno na taj skup, to je bio, bez sumnje, samo brat Dmitrij; ostali e svi doi radi lakomislenih i za starca moda uvredljivih ciljeva - eto ta je predviao Aljoa. Brat Ivan i Miusov doi e iz radoznalosti, i to moda iz najgrublje, a otac njegov moda zbog kakve lakrdijake i glumake scene. O, mada je Aljoa utao, on je ve dovoljno i duboko poznavao svoga oca. Ponavljam, taj deak nikako nije bio tako prostoduan kakvim su ga svi smatrali. S tekim oseanjem oekivao je on odreeni dan. Bez sumnje, on se brinuo u sebi, u svom srcu, da se sve te porodine nesuglasice kako bilo svre. No, kraj svega toga, najglavnija njegova briga bila je za starca: strahovao je za njega, za njegov ugled, bojao se uvreda, a naroito prefinjenih, utivih podsmevanja Miusovljevih, i aluzija s visine uenoga Ivana - tako je sve to on sagledao. ak htede da rizikuje da upozori starca, da mu to rekne o licima koja mogu doi, ali se predomisli i outa. Samo uoi odreenog dana porui preko jednog poznanika bratu Dmitriju da ga vrlo voli i da oekuje od njega da ispuni to je obeao. Dmitrij se zamisli, jer nikako nije mogao da se seti ta je on to njemu obeao, te mu samo pismom odgovori da e se svom snagom uzdravati pred niskou, i, premda duboko uvaava starca i brata Ivana, ubeen je da je tu ili njemu spremljena nekakva zamka, ili je sve neka nedostojna komedija. No, kraj svega toga, pre u pregristi jezik nego to u uskratiti potovanje svetome muu koga ti toliko potuje, zavri Dmitrij pisamce. Aljou ono nije ba mnogo ohrabrilo.KNJIGA DRUGANEUMESTAN SKUPIDOOE U MANASTIRDesio se divan, topal i vedar dan. Bio je kraj avgusta. Sastanak sa starcem bio je ugovoren odmah posle liturgije, otprilike oko jedanaest i po. No nai posetioci ne dooe na slubu, nego se dovezoe taman kad se svet poeo razilaziti. Dooe u dvojim koama; u prvim, elegantnim, sa dva skupa konja, stie Petar Aleksandrovi Miusov sa svojim dalekim roakom, vrlo mladim ovekom od jedno dvadeset godina, Petrom Fomiem Kalganovom. Taj mladi se spremao da stupi na univerzitet; a Miusov, kod koga je on odnekud u ovaj mah iveo, mamio ga je da poe sa njim u inostranstvo, u Cirih ili u Jenu, da se tamo upie na univerzitet i dovri studije. Mladi se jo nije odluio. Bio je zamiljen i nekako rasejan. Lice mu je bilo prijatno, bio je temeljno graen, dosta visokog stasa. Pogled mu je neki put bio udnovato ukoen: kao i svi vrlo rasejani ljudi, on bi ponekad gledao u vas netremice i dugo, meutim, uopte vas nije video. Bio je utljiv i pomalo nespretan, ali se deavalo - uostalom, samo kad je s kime nasamo - da najednom postane strano razgovoran, plahovit, smeljiv, i neki put bi se smejao bog zna emu. No oduevljenje se njegovo tako isto brzo i najedared gasilo kao to se brzo i najedared raalo. Bio je odeven uvek lepo, ak elegantno; ve je imao prilino imanje, a oekivao je jo daleko vie. Bio je Aljoin prijatelj.U vrlo starim, rasklimatanim, ali prostranim najmljenim kolima, sa dva stara zelenka, koji su jako zaosta li za kolima Miusovljevim, doveze se Fjodor Pavlol sa svojim sinom Ivanom Fjodoroviem. Dmitriju Fjodoroviu jo uoi tog dana bio je saopten i dan i as sastanka, ali on zakasni. Posetioci ostavie kola kraj ograde, u gostionici, i uoe na manastirsku kapiju peke. Osim Fjodora Pavlovia, ostala trojica, kanda, nikad nisu videla manastir, a Miusov moda nekih trideset godina nije bio ni u crkvi. On se osvrtao sa nekom radoznalou, ne bez izvesne nametene odreitosti. Ali njegov posmatraki duh, osim crkvenih i ekonomskih zgrada, inae vrlo obinih, nita nije nalazio u unutranjosti manastira. Izlazili su poslednji vernici iz crkve skidajui kape i krstei se. Meu prostim svetom bilo je i lica iz vieg drutva, dve-tri dame, jedan vrlo star general; svi su oni stanovali u manastirskoj gostionici. Prosjaci se odmah skupie oko naih posetilaca, ali im niko nita ne udeli. Samo Petrua Kalganov izvadi iz novanika deset kopjejaka, i, uurbano i zbunivi se bogzna zato, bre ih turi u ruku jednoj eni, naglo izgovorivi podelite podjednako. Niko mu od njegovih saputnika na to nita ne primeti, tako da nije bilo razloga da se zbunjuje, ali on, opazivi to, zbuni se jo vie.Nego, bilo je ipak udno; trebalo bi da ih doekaju, ak moda i sa nekom naroitom panjom: jedan je tek nedavno poklonio manastiru hiljadu rubalja, a drugi je bio veoma bogat posednik i, tako rei, jedan od najobrazovanijih ljudi, od koga su svi oni, tu, unekoliko zavisi-li zbog ribolova u reci, usled obrta koji je mogla da dobije parnica. Pa ipak niko od zvaninih lica ne izie da ih doeka. Miusov rasejano gledae na grobne ploe oko crkve, i htede ve da kae da rodbina tih pokojnika mora da je mnogo plaala za pravo da svoje pokojnike sahranjuje na tako svetom mestu, ali outa: prosta liberalna ironija pretvarala se kod njega ve skoro u gnev.- Do avola, koga ovek ovde da pita u ovom neredu! To bi trebalo da znamo, jer vreme prolazi - ree on najedared kao za sebe.Iznenada im prie jedan stariji, prilino elav gospodin, u prostranom letnjem kaputu i sa sladunjavim oima. Podigavi eir, on se, medeno vrskajui, predstavi svima zajedno kao tulski posednik Maksimov. I smesta je podelio brigu naih putnika.- Starac Zosima ivi u skitu, u potpuno odvojenom skitu, jedno etiri stotine koraka od manastira, kroz umicu, kroz umicu- To i ja znam da se do njega ide kroz umicu - odgovori mu Fjodor Pavlovi- Ali ne znamo dobro put, davno nismo dolazili.- A, evo na ovu kapiju, pa pravo umicom umicom. Hajdemo. Je li po volji i meni je i ja u Evo ovuda, ovuda.Prooe kroz kapiju i uputie se umom. Posednik Maksimov, ovek od jedno ezdeset godina, ne da je iao, nego je skoro trao pored njih, razgledajui ih sa grozniavom, skoro nemogunom radoznalou. Njegove oi bile su nekako izbuljene.- Vidite, mi tom starcu idemo svojim poslom - primeti strogo Miusov; - mi smo, tako rei, dobili audijenciju u sego lica, i stoga, premda smo vam zahvalni za put, ali emo vas moliti da ne ulazite sa nama- Ja sam bio, bio, ve sam bio Un chevalier parfait!4 - i posednik pue prstima u vazduh.- Ko vam je to chevalier? - zapita ga Miusov.- Starac, divni starac. ast i slava manastira, Zosima. To je takav starac!Njegov smeteni govor prekide neki monah, koji stie putnike, u kamilavci, omanjeg rasta, vrlo bled i iznuren. Fjodor Pavlovi i Miusov stadoe. Kaluer se neobino utivo, skoro do zemlje pokloni i ree:- Posle vae posete u skitu, otac iguman vas sve, gospodo, najpokornije moli da kod njega ruate. Kod njega se rua u jedan sat, ne docnije. I vas takoe -okrenu se on Maksimovu.- To u neizostavno uiniti! - viknu Fjodor Pavlovi, strano se obradovavi pozivu - neizostavno. I, znate, mi smo svi dali re da emo se ovde pristojno ponaati A vi, Petre Aleksandroviu, hoete li i vi izvoleti?- Kako ne bih? Pa da zato sam ovamo dolazio ako ne zato da vidim sve ovdanje obiaje. Meni je jedino nezgodno upravo to to sam sa vama, Fjodore PavloviuDa, samo nam jo nema Dmitrija Fjodorovia.- Kamo sree da nikako i ne doe. Vi mislite meni je prijatno sve ovo vae natezanje, pa jo i sa vama pride? Dakle, doi emo na ruak, zahvalite ocu igumanu - okrete se Miusov monahu.- Ne, ja vas moram odvesti do starca - odgovori monah.- A ja, kad je tako, odoh k ocu igumanu; ja u, dakle, pravo k ocu igumanu -zacvrkuta posednik Maksimov.- Otac iguman je u ovaj mah zauzet, ali kako vam je po volji - neodluno odgovori monah.- Uasno dosadan starac - primeti naglas Miusov kad Maksimov potra natrag u manastir.- Na fon Zona5 je nalik - ree najednom Fjodor Pavlovi.- Vi nita drugo i ne znate. Otkud je on nalik na fon Zona?- Sliku sam mu video. Ako i nije nalik crtama lica, onda neim neobjanjivim. Suti drugi primerak fon Zona. Ja to uvek ve po fizionomiji poznam.- Pa mogue, vi ste u tome znalac. Nego evo ta, Fjodore Pavloviu. Vi ste maloas izvoleli spomenuti kako smo dali re da se vladamo pristojno, imajte to na umu. Kaem vam, uzdrite se. A ponete li praviti od sebe budalu, ne elim da me ovde trpaju u istu vreu sa vama Vidite li kakav je ovo ovek! - obrati se Miusov monahu - ja se prosto bojim doi s njime estitim ljudima.Na bledim, beskrvnim usnama malog monaha ukaza se fini, nem osmeh, koji nije bio lien lukavstva svoje vrste, no on nita ne odgovori, i bilo je i suvie jasno da je outao iz oseanja sopstvenog dostojanstva. Miusov se jo vema namrgodi.O, avo da ih sve nosi, nita drugo nego vekovima izraena spoljanjost, a u samoj stvari arlatanstvo i glupost! pomisli on u sebi.- A evo i skita, tu smo! - viknu Fjodor Pavlovi - ograda i kapija su zatvorene.I on se poe krstiti preko celih grudi pred svecima, naslikanim nad kapijom i sa strane kapije.- U tu manastir se ne ide sa svojim pravilima - primeti on. - Ovde se u skitu dvadeset pet svetaca spasavaju, jedan u drugog gledaju i kupus kusaju. I nijedna enska kroz ova vrata nee proi, eto ta je naroito znaajno. I to je zbilja tako. Samo, kako sam uo, starac i dame prima? - obrati se on najedared monahu.Od prostog sveta je enski pol i sada ovde, eno ih tamo lee kraj doksata, ekaju. A za via enska lica ureene su, opet na doksatu, ali izvan manastirske ograde, dve sobice, eto ba ti prozori, i starac odlazi tamo unutranjim prolazom, kad je zdrav, to jest izvan ograde. Eto i sad jedna gospoa, harkovska posednica, gospoa Hohlakova, eka sa svojom uzetom erkom. Verovatno je obeao da e izii k njima, premda je u poslednje vreme tako oslabio da se i meu narodom jedva pojavljuje.- Dakle, ipak postoji prolaz iz skita do gospoa. Nemojte pomisliti, oe sveti, da ja moda to, ja to samo onako. U Svetoj Gori, ne znam da li ste to sluali, ne samo da se ne dozvoljavaju enske posete nego enske uopte nisu dozvoljene, nikakav stvor enskog roda, ni kokoi, ni urice, ni junice- Fjodore Pavloviu, ja u se vratiti i vas u ovde samog ostaviti, a vas e, kad ja odem, uzeti za ruke i izvesti, to vam kaem unapred.- A ime sam ja vama na smetnji, Petre Aleksandroviu? Pogledajte - viknu on najedared, prekoraivi ogradu skita - pogledajte u kakvoj dolini rua oni ive!- Zaista, premda sad rua nije bilo, ali je bilo mnogo retkog i divnog jesenjeg cvea, svuda gde god su ga mogli posaditi. Negovala ga je oigledno veta ruka. Cvetne leje bile su napravljene u crkvenoj porti i meu grobovima. Oko kuice u kojoj se nalazila stareva elija, drvene prizemne, sa doksatom pred ulazom, bilo je takoe mnogo cvea.- A je li bilo to za vreme preanjeg starca, Varsonofija? Taj, kau, lepotu nije voleo, kidisao je i tukao palicom ak i damski pol - primeti Fjodor Pavlovi penjui se uz stepenice.- Starac Varsonofije zbilja je izgledao neki put kao jurodivi, ali se priaju i mnoge gluposti. A palicom nikad nikog nije tukao - odgovori kaluer. -Sad, pak, gospodo, saekajte trenutak, ja u vas prijaviti.- Fjodore Pavloviu, poslednji put vam govorim, ujte. Ponaajte se lepo, inae ete mi platiti - stie jo jedared da proguna Miusov.- Sasvim je nepojmljivo zato ste vi u tako velikom uzbuenju - podrugljivo primeti Fjodor Pavlovi; - ili se, valjda, svojih grehova bojite? Jer on, kau, po oima poznaje ko sa im dolazi. I kako visoko cenite njihovo miljenje, vi, takav parizlija i napredan gospodin, prosto ste me zaudili! Da!Miusov ne stie da odgovori na taj sarkazam; zamolie ih da uu. On ue malo ozlojeenNo, sad unapred znam: ljut sam, poeu se prepirati poeu se estiti - i sebe u i ideju poziti -proe mu kroz glavu.IIMATORI LAKRDIJAUoe u sobu skoro u isti mah kad i starac, koji izie iz svoje spavae sobice im se oni pojavie. U eliji su, jo pre njih, starev izlazak oekivala dva skitska jeromonaha; jedan je bio otac bibliotekar, a drugi otac Pajsij, ovek boleljiv, ne tako star, i, kako se za njega govorilo, vrlo uen. Osim toga, ekao je, stojei u uglu, i sve je vreme posle ostao stojei, jedan mladi, na izgled od jedno dvadeset dve godine, u civilnom dugakom kaputu, seminarist i budui teolog, koga su, zbog neeg, manastir i bratija pomagali. Bio je dosta visoka rasta, svea lica, irokih jagodica, s pametnim i paljivim sitnim kestenjastim oima. Lice mu je izraavalo potpunu utivost, ali pristojnu, bez primetnog ulagivanja. Goste, to uoe, on ak i ne pozdravi poklonom, kao lice koje im nije ravno, nego, naprotiv, potinjeno i zavisno.Starac Zosima ue u pratnji jednog iskuenika i Aljoe. Jeromonasi se podigoe i pozdravie ga najdubljim poklonom, dotiui se zemlje prstima, zatim, primivi od njega blagoslov, poljubie ga u ruku. Poto ih blagoslovi, starac svakome odgovori takvim istim poklonom, dodirujui prstima zemlju, te od svakoga od njih zamoli i sebi blagoslov. itava ta ceremonija proe vrlo ozbiljno, nikako ne kao neki svakidanji obred, nego gotovo s nekim oseanjem. No Miusovu se uini da se sve to obavlja namerno, radi utiska. On je stojao ispred svih drugova to sa njim uoe. Trebalo bi - on je o tome i premiljao sino - ne obzirui se ni na kakve ideje, iskljuivo iz obine pristojnosti (kad je ve ovde takav obiaj), prii i primiti blagoslov od starca; bar primiti blagoslov - ako ve ne poljubiti ruku. No videvi sada sve to klanjanje i ljubljenje obojice jeromonaha, on u jednom trenutku promeni odluku: dostojanstveno i ozbiljno, dosta nisko se pokloni na svetovni nain, i prie stolici. Isto tako postupi i Fjodor Pavlovi, sasvim kao majmun podraavajui Miusovu. Ivan Fjodorovi se pokloni vrlo dostojanstveno i utivo, ali takoe u stavu mirno, a Kalganov se tako zbuni da se nikako ne pokloni. Starac spusti ruku, koja se ve bee digla da blagoslovi, pa, poklonivi im se po drugi put, zamoli sve da sednu. Krv jurnu Aljoi u obraze: bee ga sramota. Obistinjavale su se njegove rave slutnje.Starac sede na malo kono kanabe od mahagonija, vrlo stare izrade, a goste, osim obojice jeromonaha, posadi pored suprotnog zida, svu etvoricu naporedo, na etiri stolice od mahagonija, prevuene crnom, jako izlizanom koom. Jeromonasi sedoe sa strane, jedan kod vrata, drugi kod prozora. Seminarist, Aljoa i iskuenik stajahu i dalje. Sva elija bila je dosta mala i nekako ovetalog izgleda. Stvari i nametaj grubi, bedni, i tek najpotrebniji. Dve saksije sa cveem na prozoru, a u uglu mnogo ikona - jedna od njih Bogorodiina, ogromnih razmera i slikana po svoj prilici jo mnogo pre crkvenog raskola. Pred njom je tinjalo kandilo. Do nje dve druge ikone u sjajnim rizama, zatim oko njih napravljeni heruvimii, porculanska jaja, katoliki krst od slonove kosti sa Mater dolorosa6 koja taj krst grli, i nekoliko stranih gravira, dela velikih italijanskih umetnika prolih vekova. Pored tih lepih i skupih graviranih slika moglo se videti nekoliko listova najprostijih ruskih litografija svetaca, muenika, ugodnika i drugih, koji se prodaju za kopejku po svima vaarima. Bilo je nekoliko litografskih portreta ruskih savremenih i ranijih arhijereja, ali to ve po drugim zidovima. Mi usov letimino pree pogledom svu tu kancelartinu i uperi paljiv pogled u starca. On je cenio svoj pogled; imao je tu slabost, svakako oprostivu kad se uzme u obzir da mu je bilo ve pedeset godina, doba ivota u kome pametan, svetski i obezbeen ovek uvek poinje sam sebe malo vie uvaavati, neki put i nehotice.Ve od prvog trenutka starac mu se ne dopade. I zbilja je na licu starevom bilo neto to se mnogima, i osim Miusova, ne bi dopalo. To bee onii poguren ovek, na vrlo slabim nogama, samo od ezdeset pet godina, no koji je usled bolesti izgledao mnogo stariji, bar za deset godina. Sve mu je lice, uostalom vrlo suvonjavo, bilo osuto sitnim boricama, naroito ih je bilo mnogo oko oiju. A oi omanje, jasne, brze i sjajne - kao dve svetle take. Seda kosica sauvala se samo oko slepoonica, bradica majuna i retka, klinasta, a usne, koje su se esto smeile - tanane, kao dve uzice. Nos ne dugaak, ali otar kao u ptice.Po svim znacima zlobna i sitna naduvena duica, prolete kroz glavu Miusovu. Uopte, on je bio vrlo nezadovoljan sobom.Otkucavanje sata pomoe da se otpone razgovor. Na jevtinom malom zidnom satu sa tegovima, brzim udarima izbi ravno dvanaest.- Taman pravo vreme - viknu Fjodor Pavlovi - a sina moga Dmitrija Fjodorovia jo nema. Izvinjavam se za njega, sveteni stare! (Aljoa sav pretrnu od svetenog starca.) Ja sam, pak, svagda vrlo taan, na minut, imajui na umu da je tanost utivost kraljeva.- Ali vi bar niste kralj - promrmlja Miusov, ne uzdravi se.- Da, to je istina, nisam kralj. I pomislite samo, Petre Aleksandroviu, ja sam to i sam znao, bogami! I eto, uvek tako neto nezgodno reknem! Vaa prepodobnosti - uzviknu on sa nekim trenutnim patosom - vi zaista vidite pred sobom lakrdijaa. Kao takav vam se i predstavljam. Stara navika, na alost! I to neki put brbljam to ne treba, to je ak namerno: rad sam da nasmejem druge i da budem prijatan, zar ne? Dolazim vam ja tako pre jedno sedam godina u jednu palanku - imao sam tamo kojekakvih poslia, jer sam s nekim tamo trgoviima stupio bio u kompanijicu. Idem ispravniku7, imao sam neto da ga zamolim i da ga pozovem k nama na ruak. Izlazi ispravnik, visok, pun, plav i mrgodan ovek- najopasnije u takvim prilikama osobe: od jetre boluju, od jetre. Ja pravo k njemu, i, znate li, sa okretnou svetskog oveka kaem mu: Gospodine ispravnie, budite - rekoh - na, tako rei, Napravnik? - Kakav to - veli - Napravnik?- Odmah vidim, posle prve polovine sekunda, da stvar nije upalila: stoji uozbiljen, uporan. Ja sam - rekoh - hteo da se naalim, radi opte zabave, jer gospodin Napravnik je poznati na ruski kapelnik, a nama sad ba i treba, radi sloge u naem preduzeu, neka vrsta kapelnika I razlono sam, mislim, razjasnio, i uporedio, zar ne? - Izvinite -veli on - ja sam ispravnik, i ne dozvoljavam da se od moga zvanja prave kalamburi. Okrenu se i ode. Ja za njim viem: Da, vi ste ispravnik, a ne Napravnik! - Ne -veli - kad je ve reeno, znai ja sam Napravnik. I pomislite, na posao propade! I sve je kod mene tako, uvek je tako. Ja neizostavno svojom ljubaznou sebi nakodim! Jedared, pre mnogo godina, kaem jednoj linosti, ba od velikog uticaja: Vaa je supruga tugaljiva8 ena, to jest u pogledu asti, tako rei moralnih osobina, a on meni najedared na to: A jeste li je vi golicali? Ja se tada ne uzdrah, nego pomislih, da, rekoh, da se napravim ljubazan: Da - rekoh - golicao sam je; tad on mene pogolica Samo, to je bilo davno, tako da me ve nije ni stid priati Uvek vam ja tako sebi nakodim.- Vi to i sad inite - proguna Miusov sa odvratnou.Starac je utei posmatrao i jednog i drugog.- Zbilja? Pomislite samo, i to sam znao, Petre Aleksandroviu, i ak, znate li, slutio sam ta inim, tek to sam poeo govoriti, pa sam, znate li, slutio i da ete mi ba vi prvi to i primetiti. U trenucima kad vidim da mi ala, vaa prepodobnosti, ne polazi za rukom, oba mi obraza ponu da se lepe za donje desni, i osetim kao neki gr; to mi je ostalo jo iz mladosti, kad sam iveo od milosti kod plemia kao gotovan, i na taj nain sebi hleb zaraivao. Ja sam prava pravcata budala, od roenja - isto, vaa prepodobnosti, to i jurodivi; ne odriem da se u meni moda i duh neisti nalazi, uostalom, omanjeg kalibra; neki malo vaniji bi sebi drugi stan izabrao, samo ne va, Petre Aleksandroviu, jer ni vi niste bogzna kakav stan. No zato ja verujem u boga, verujem. Ja sam samo u poslednje vreme poeo neto da sumnjam; zato sad evo i sedim i oekujem velike rei. Ja sam, vaa prepodobnosti, kao filozof Didro. Da li vam je poznato, najsvetiji oe, kako je filozof Didro doao mitropolitu Platonu za vreme carice Jekaterine. Ulazi, pa tek najednom: Nema boga. Na ta e veliki svetitelj podii prst i odgovoriti: Ree bezumnik u srcu svome: nema boga! A onaj, onako kako je doao, pade mu pred noge: Verujem - vie on - i krtenje primam. Te tako ga onde odmah krstie. Kneginja Dakova bila mu je kuma, a Potemkin kum.- Fjodore Pavloviu, to je ve nesnosno! Vi i sami znate da laete, i da ta glupa anegdota nije istina; pa to se izmotavate? - progovori Miusov drhteim glasom, jer ve nikako nije mogao da se uzdri.- Celog sam ivota oseao da nije istina! - uzviknu Fjodor Pavlovi sa zanosom. - I zato u vam, gospodo, kazati celu istinu. Stare veliki! Oprostite, ja sam to poslednje, to jest o krtenju Didroa, sad izmislio, ovog trenutka dok sam priao, a pre mi nikad na um nije padalo. Radi pikanterije sam izmislio. Zato se i izmotavam, Petre Aleksandroviu, da miliji budem. A, uostalom, neki put ni sam ne znam zato. A to se tie Didroa, ono ree bezumnik, valjda sam dvadeset puta ba od ovdanjih spahija jo u mladim godinama sluao, kad sam o njihovom hlebu iveo; i od vae tetke, Petre Aleksandroviu, od Mavre Fominine, izmeu ostalog, takoe sam to sluao. Svi su vam oni i do dananjeg dana uvereni da je bezbonik Didro mitropolitu Platonu dolazio da raspravlja o boguMiusov ustade, ne samo izgubivi strpljenje nego skoro kao zaboravivi se. Bio je besan i oseao da je zbog toga smean. I zbilja, u eliji se zbivalo neto nemoguno. U toj istoj eliji, moda ve etrdeset ili pedeset godina, jo za vreme preanjih staraca, skupljali su se posetioci, ali svagda sa najdubljim strahopotovanjem, ne drukije. Skoro svi to su tu bili puteni, ulazei u eliju, shvatali su da im se time ukazuje velika milost. Mnogi se bacahu na kolena i ne dizahu se za sve vreme posete. Mnoga, ak via lica, i ak od vrlo uenih, pa ne samo to nego i neki slobodni mislioci, koji su dolazili iz ljubopitstva ili iz kakvog drugog uzroka, ulazei u eliju sa ostalima, ili dobijajui sastanak nasamo, smatrali su za prvu dunost, svi do jednog, najdublje potovanje i delikatnost za sve vreme sastanka, utoliko pre to se ovde nije davao novac, nego je bila samo s jedne strane ljubav i milost, a s druge - pokajanje i elja da se rei kakvo teko pitanje due, ili teak momenat u ivotu srca. Tako da je sad ovakvo egaenje Fjodora Pavlovia, bez potovanja mesta na kome se nalazio, zbunilo i zaudilo prisutne, ili bar neke meu njima. Uostalom, jeromonasi ni najmanje ne izmenie svoj izraz; sa ozbiljnom panjom motrili su ta e rei starac, ali su se, kanda, spremali da ustanu, kao i Miusov. Aljoa je bio gotov da zaplae i stajae oborene glave. Najudnovatije mu se inilo to to je brat mu, Ivan Fjodorovi, u koga se on jedino uzdao, i koji je jedini imao toliki uticaj na oca da bi ga mogao zadrati - sedeo sasvim nepomino na svojoj stolici, oborio oi, i oigledno sa nekim radoznalim ljubopitstvom oekivao ime e se sve to svriti, kao da je b