ВИСОКА ШКОЛА МОДЕРНОГ БИЗНИСА

МБС- БЕОГРАД

СЕМИНАРСКИ РАД

ПРЕДМЕТ -МЕНАЏМЕНТ ДОГАЂАЈА

ТЕМА-МАРКЕТИГ СПОРТСКОГ ДОГАЂАЈА

Ментор Студент

Проф.др Чедомир Љубојевић Предраг Голубовић

САДРЖАЈ

УВОД...............................................................................................................................................2

1 СПОРТСКИ ДОГАЂАЈИ.......................................................................................................2

1.1 Појам спортских догађаја................................................................................................2

1.2 Развој спортских догађаја...............................................................................................4

2 MЕНАЏМЕНТ СПОРТСКИХ ДОГАЂАЈА.........................................................................5

2.1 Маркетинг спортског догађаја........................................................................................6

2.2 Аспекти спортског маркетинга......................................................................................7

2.3 Подручја деловања маркетинг менаџера.......................................................................8

3 ПЛАНИРАЊЕ СПОРТСКОГ ДОГАЂАЈА...........................................................................8

3.1 Фазе процеса планирања спортског догађаја................................................................9

3.2 Проблеми планиранја спортског догађаја...................................................................13

ЗАКЉУЧАК..................................................................................................................................14

ЛИТЕРАТУРА..............................................................................................................................15

1

УВОД

Маркетинг као концепција или пословна филозофија настао је средином прошлога

века и од тада се усавршава углавном у западним друштвеним системима, а у

последње време се примењује и проушава скоро у целом свету.

Спорт је подручје људског деловања у оквиру кога маркетинг заузима зна-

чајно место јер су многи спортски догађаји масовне медијске манифестације највишег

ранга у исто време. Број гледалаца који посредством телевизије прате спортске

догађаје достиже милионске бројке тако да спортски догађаји постају све више

инструменти комуникације између самих актера и огромне масе навијача тј. потроша-

ча. Ова чињеница омогућава успостављање бројних релација психолошког, социолошког

и нарочито маркетиншког карактера.

Данас је скоро свако друштво незамисливо без маркетинга. У спортским

организацијама, свакодневно су присутни проблеми недостатка новца и тако и тако се

спречава могућност спровођења неких спортских активности.

1 СПОРТСКИ ДОГАЂАЈИ

Спортским догађајем се сматрае бити било која спортска активност изван

свакодневног тока активности у спортском објекту, сваки догађај требало би да поседује

одређене личне карактеристике које га разликују од других.1

1.1 Појам спортских догађаја

Спортски догађаји представљају широки друштвени феномен савремене

цивилизације. Под спортским догађајем подразумевају се различите активности

организатора, које су усмерене на понуду програма, односно игре извршилаца спортског

догађаја одређеној спортској публици, са циљем остваривања спортског резултата.

1 http://www.savremenisport.com/Marketing_Marketing_sportskog_dogadjaja.html

2

Спортски догађаји се могу посматрати и у ширем контексту, где се изражава њихов

нетакмичарски карактер. У овом случају, спортски догађаји обухватају и рекреацију,

релаксацију, забаву са другачијим приступом организовања.

За менаџмент спортских догађаја значајно је да постоје следеће карактеристике

спорта:2

структуираност и организованост активности, које се организују према прецизним и

опште прихваћеним правилима,

спортске активности су усмерене на стално и свесно предвиђање могућих

последица,

учесници у спорту су мотивисани а понашање подређују остваривању циља.

Спортски догађаји се организују како би се задовољиле социјалне, односно

друштвене потребе посетилаца. Посетиови спортских догађаја не представљају хомогену

групу људи, јер они могу да буду у већој или мањој мери везани за програм спортског

догађаја, али и за извршиоце, односно спортисте, клубове или репрезентације. Публика

спортских догађаја је слојевита по питању афирмације њиховог програма, односно

идентификације са извршиоцима или доминације у односу на другу групу.

Спортске догађаје треба разликовати од одржавања активности физичке културе, за

коју се сматра да је шири појам од спорта, односно спортских догађаја. Физичка култура је

део опште културе. Погрешно је поистовећивање спортских догађаја са одржавањем

активности физичког васпитања, јер оно није примарно орјентисано на остварење

резултата кроз различите облике такмичења.

Према значају и нивоу, односну рангу манифестације, спортски догађаји се могу

поделити на четири основне врсте:3

1) Међународни

2) Национални

3) Регионални

4) Локални

Међународни спортски догађаји су манифестације у области спорта од посебног

значаја и организују се у координацији са надлежним међународним спортским

2 Д. Коковић, (2001.) Социлогија спорта, Спортска академија, Београд

3 http://www.savremenisport.com/Osnove-Sportski-dogadjaj.html

3

федерацијама, националним савезима, а уз подршку државе, регије или јединица локалне

самоуправе. Ови догађаји имају изузетан друштвени и државни значај и често су средство

за промоцију спорта и спортских вредности, али и организатора, као и учесника таквих

манифестација. С обзиром на значај и медијску пажњу, они свакако побуђују и највећи

интерес међународне спортске јавности. У најлукративнијим и најпопуларнијим

спортовима често су и високо комерцијални.

Национални спортски догађаји промовишу спорт на нивоу једне државе и

претпоставка су за учешће клубова, репрезентација и појединаца на међународним

такмичењима.

Регионални и локални спортски догађаји су најмасовније манифестације које се

свакоднево одвијају и које представљају најширу базу за општи развој спорта на нивоу

сваке државе.

1.2 Развој спортских догађаја

Развој савременог спорта се везује за 1884. годину, односно за одржавање

Међународног конгреса у Сорбони у Паризу, на којем је донета одлука о формирању

Међународног Олимпијског Комитета (МОК). Први председник Међународног

олимпијског квалитета био је господин Диметрио Викелис, а прве савремене Олимпијске

игре одржане су 1896. године у Атини, дакле у земљи порекла, односно Грчкој.4

Обнављањем Олимпијских игара, спортски догађаји постају све учесталији, у форми

националних и међународних такмичења, са веома разуђеним програмом, намерама и

правилима одржавања. Спортски догађаји су убрзо постали интегрални део друштвеног

живота великог броја народа и држава, тако да се у данашње време државе појављују као

покровитељи, а често и као суорганизатори, односно домаћини популарних спортских

такмичења.

Динамичан развој спортских догађаја не би био могућ без великих улагања у

спортску инфраструктуру, на локалном, националном и међународном нивоу. Све је

израженији национални и државни ривалитет на савременим спортским догађајима, који

доводи до све веће спремности држава на велика улагања у побољшање и развој спортске

инфраструктуре.

4 http://www.desk.c.u-tokyo.ac.jp/download/es_5_Koulouri_2.pdf

4

2 MЕНАЏМЕНТ СПОРТСКИХ ДОГАЂАЈА

Спортски догађаји постали су значајна карактеристика савремених друштава. У

Англосаксонском смислу спорт је специфична индустрија, јер остварује високе годишње

стопе раста. Спортски догађаји бележе знатно повећање посећености и медијске

покривености, што омогућује даљи динамичан развој спортске индустрије.

Глобални раст и развој спортске индустрије доприноси укупном економском развоју,

као и отварању нових радних места. Издвајање спортске индустрије, као све значајнијег

сегмента економских и пословних активности, довело је и до потреба развијања менаџмент

приступа одржавању спортских догађаја. Спортски радници треба да буду образовани и

оспособљени у примени вештина и функција менаџмента на спортске догађаје. Развој

теорије спортског менаџмента доприноси профилисању спортских менаџера у

квалификоване стручњаке, који могу да планирају, организују, управљају и контролишу

спортске догађаје.

Битни елементи неопходни за одржавање публици атрактивног спортског догађаја:

спортског објекта, односно уређеног места на којем се одржава спортско

такмичење;

времена предвиђеног за одржавање програма одређеног спортског догађаја;

спортиста, односно активних учесника спортског догађаја који се такмиче за

остваривање спортског резултата;

спортске опреме, која је неопходна за активно учествовање спортиста у току

одржавања спортског догађаја;

спортске публике, која представља тражњу за спортским производом у

професионалном спорту;

пратећи производи и услуге, који проширују понуду и приходе одређеног спортског

догађаја.

Функције које обављају спортски менаџери или специјализоване агенције:

1) Заступање клијената, које се односи на заступање њихових интереса приликом

склапања уговора везаних за различите облике спортске имовине, од франшизе, спортског

догађаја, медија, па до уступања лиценце. Затим, развој и управљање спортским

догађајима. Развој нових спортских догађаја посебно је добио на значају са повећањем

5

медијског интересовања и појаввом спортских ТВ канала. Спортски догађаји и ТВ преноси

су остварили наизменичан утицај на међусобан развој. Повећање медијске праћености

спортских догађаја довело је до појаве корпоративног спонзорства у спорту. Проналажење

и привлачење корпоративних спонзора постало је значајна активност специјализованих

агенција.

2) Развијање “grassroots” програма, намењених учесницима основних нивоа

спортског такмичења. Ови програми стимулишу дугорочно повећање спортских

производа, с обзиром да локални спортски догађаји имају ограничене могућности

краткорочног остварења прихода.

3) Истраживање спортског тржишта, које практикују спотрске организације у циљу

процене успешности појединих спотрских догађаја. Резултати истраживања спортског

тржишта се користе и у реализацији корпоративног спонзорства у спорту.

4) Финансијско планирање спортског догађаја, постаје све значајнија функција

спортских менаџера и специјализованих агенција.

2.1 Маркетинг спортског догађаја

Маркетинг у спорту је форма5 која се може посматрати као главни правац спортских

организација, у реализацији спортских циљева, програма и задатака. Са аспекта спортских

организација, маркетинг треба посматрати као важну пословну функцију, која обухвата све

активности које су неопходне да се индетификује, и задовољи тражња уз остварење

циљева пословања, где више од половине средстава спортски колектив обезбеђује

маркетинг активностима. Због тога, управљање маркетинг активностима у спортским

организацијама захтева ефикасну комбинацију елемената као што су: производ (спортски

резултат), цена, дистрибуција (продаја) и промоција. Наведени елементи треба да су

садржани у целини понуде које спортске организације нуде целокупној спортској јавности

и профитним организацијама.6

Маркетинг спортског догађаја или маркетинг у спорту претставља концепцијско

заокруживање примене теорије и праксе маркетинга на специфично подручје спортских

догађаја. Под спортским маркетингом подразумевају се све активности обликоване за

5 http://www.fusemarketing.com/Definition_Sports_Marketing6 http://www.savremenisport.com/Marketing_Menadzment_marketinga.html

6

задовољене потреба и жеља спортских потрошача у процесу спортске размене.

Динамичан развој маркетинга настао је појавом радија и телевизије. Масовни медији

омогућили су настанак масовног тржишта спортских догађаја, као и професионализацију

спорта. Активности спортског маркетинга практикују менаџери спортских догађаја,

спортисти, спортски клубови и организације.

2.2 Аспекти спортског маркетинга

Специфичност спортског тржишта налаже посматрање спортског маркетинга са два

аспекта:7

маркетинг спортских организација

маркетинг пороизвода и услуга везаних за спорт

Маркетинг спортских организација се у суштини односи на маркетинг спортских

догађаја. Специфичности маркетинга спортског догађаја огледају се у оригиналним

карактеристикама спортске понуде и неизвесности спортског резултата, што онемогућава

потпуну контролу менаџера спотрских догађаја у обликовању спортске понуде. Маркетинг

спортских догађаја се односи на понуду која није потпуно предвидива.

Маркетинг производа и услуга везаних за спорт - маркетинг спортских догађаја је

део спортског маркетинга, који обухвата и маркетинг за спорт везаних производа и услуга.

Наведени производи односе се на спортску опрему, одећу, обућу, спотрске сувенире и

реквизите. Услуге везане за спорт укључују услуге одржавања спортских објеката, услуге

обезбеђења, послужења, здравствене угоститељске, маркетинг услуге, едукативне услуге,

услуге стручне помоћи.

2.3 Подручја деловања маркетинг менаџера

Успешно организовање спортских догађаја захтева детаљно планирање њихових

маркетинг програма. Маркетинг менаџери спортских догађаја своје активности усмеравају

на осам основних подручја8:

7 М. Гашовић, (2004.) Спортски маркетинг, ИнтермаНет, Београд

8 Ч. Љубојевић и А. Андрејевић, (2002.) Менаџмент догађаја, ФАБУС, Нови Сад

7

1. Обезбеђење корпоративног спонзорства спортског догађаја, које представља

значајне изворе финансирања многих спортских догађаја;

2. Економску пропаганду спортског догађаја;

3. Реализацију односа са јавношћу, која је посебно значајна уколико организатори

спортрског догађаја немају довољно средстава за реализацију економске

пропаганде;

4. Пружање угоститељских услуга посетиоцима спортских догађаја;

5. Ефикасна продаја улазница за спортских догађаја;

6. Обезбеђивање телевизијског преноса програма спортских догађаја, јер се тиме

повећава кредибилитет организатора и привлаче се нови спонзори;

7. Продају лиценцираних производа, на којима је истакнут назив спортског догађаја,

лого организатора, заштитни знак или маскота;

8. Фандрајзинг, који долази до изражаја приликом организовања непрофитних

спортских догађаја, а разликује се од спонзорства, јер не омогућава донатору

остваривање промотивних ефеката.

3 ПЛАНИРАЊЕ СПОРТСКОГ ДОГАЂАЈА

Планирањем спортског догађаја одређују се активности које је неопходно

предузети у постављању и извршењу оваквог догађаја. Планирање се односи на

идентификовање активности које ће се предузети, временски распоред извршења

појединих активности, начине њихове реализације, као и циљеве који се требају остварити.

Планирањем спортског догађаја обухватају се и неопходни ресурси за његово постављање,

као и извршиоци.

Резултат процеса планирања спортског догађаја јесте детаљан план активности.

Планом се предвиђа и делегирање одговорности менаџера на сараднике и извршиоце.

Генерално посматрано, планови су повезани са избором адекватне стратегије менаџмента.

Планови треба да садрже следеће елементе:9

1. Преглед неопходних активности постављања и извршења спортског догађаја

2. Дефинисане циљеве спортског догађаја

3. Анализу ситуације (SWOT анализу)

9 http://www.vss.edu.rs/nastavnici/jsurbatovic/upload/VIII%20Menad%C5%BEment%20sportskih%20dogadjaja.pdf

8

4. Креирање стратегије менаџмента спортског догађаја

5. Буџетирање спортског догађај

6. Мерење ефеката спортског догађаја

У планирању спортског догађаја организатори полазе од сопственог искуства,

праксе афирмисаних конкурената, карактеристика спортског тржишта , сопствених

могућности, потреба, захтева и очекивања публике. Планирање треба да буде тржишно

орјентисано, како би се осим спортских, остварили и економски циљеви професионално

управљаног спортског догађаја.

Менаџери спортског догађаја заједно са ангажованим планерима учествују у

креирању адекватне стратегије менаџмента спортског догађаја. Стратефија мора да садржи

начине остваривања постављених циљева, као и изворне конкурентске предности, које ову

стратегију диференцијају о односу на конкурентске.

3.1 Фазе процеса планирања спортског догађаја

У зависности од од физичке величине и обима спортског догађаја, процес

планирања може да обухвати већи или мањи број активности. У суштини, активности

процеса планирања спортског догађаја обухваћене су појединим фазама10, од којих се по

значају издвајају:

1. Истраживање спортског тржишта,

2. Одређивање мисије спортског догађаја,

3. Анализа спортске понуде и за спорт везаних услуга,

4. Анализа конкуренције,

5. Дефинисање циљева спортског догађаја,

6. План акције,

7. Оцену плана спортског догађаја.

1. Истраживање спортског тржишта представља прву фазу процеса планирања

спортског догађаја. У овој фази прикупљају се подаци и информације о томе да ли постоји

интерес спортске публике и спортских организација за одржавање одређеног спортског

догађаја.

10 Томи, М., (2001), Маркетинг у спорту, АСТИМБО, Београд

9

Менаџери треба да буду свесни циљног аудиторијума одређеног догађаја. Примена

адекватног метода истраживања спортског тржишта у великој мери олакшава сагледавање

потреба, захтева и очекивања одређеног сегмента спортског тржишта. Истраживањем се

ризик смањује на прихватљиву меру, али га је немогуће потпуно искључити.

Спортски догађаји се међусобно разликују по физичкој величини и обиму. По томе

се и разликују потребе за истраживањем тржишта. Разликујемо осам категорија спортских

догађаја:

1. Спортски догађаји у суседству, које организују различита удружења или групе, са

ограниченим финансијским могућностима;

2. Спортски догађаји локалног карактера, који привлаче интерес нешто већег циљног

аудиторијума, а најчешће немају сталан календар одржавања;

3. Спортски догађаји ширег значаја, који се одржавају у великим градовима, а служе

за обележавање значајних градских датума;

4. Спортски догађаји државног нивоа, који представљају државна првенства

различитих врста спортова;

5. Спортски догађаји регионалног карактера, чији организатори долазе из неколико

држава, најчешће суседних;

6. Спортски догађаји националног карактера, код којих се истичу национални

спортски турнири;

7. Спортски догађаји међународног карактера, који по физичкој величини и обиму

одговарају мега спортским догађајима;

8. Спортски догађаји промотивног карактера, чији програми садрже спортске,

културне и забавне карактеристике, са циљем промовисања одређених производа

или услуга.

2. Одређивање мисије спортског догађаја јесте друга фаза у процесу планирања

спортског догађаја. Основно питање организовања неког догађаја јесте одређивање његове

мисије, односно сврхе. Она се одређује према програму, намерама и карактеристикама

окружења.

Мисија спортског догађаја може да буде такмичарског, али и нетакмичарског

карактера, који се више односи на остваривање одређених друштвених утицаја у окружењу

спортског догађаја. Одређивањем мисије дефинишу се и активности које је неопходно

10

предузети, како бисе организовао одређени догађај. Она у суштини оредставља опис

разлога одржавања одређеног спортског догађаја.

Мисијом се обухватају неопходни ресурси његовог постављања и извршења, циљни

сегмент спортског догађаја. Тако се ствара идентитет спортског догађаја. Мисија

спортског догађаја огледа се у стварању посетилаца.

Без одређивања мисије не могу се прецизно дефинисати циљеве великих, а

нарочито мега спортских догађаја. Адекватно дефинисање мисије спортског догађаја

стимулативно делује на на обледињавање напора неопходних у процесу одлучивања на

свим нивоима менаџментаспортског догађаја.

Под мисијом спортског догађаја подразумева се и његова фундаментална вредност,

односно због чега се одржава, који су његови циљеви и које сегменте спортског тржишта

настоји да задовољи.

3. Анализа спортске понуде и за спорт везаних услуга означава трећу фазу процеса

планирања спортског догађаја. Спортска понуда се суштински односи на пружање

атрактивних и публици незаборавних спортских доживљаја. Поред бројних спортских

доживљаја, понуда спортског догађаја укључује и пружање различитих услуга везаних за

спорт – услуге забаве, удобног смештаја, обезбеђења, послужења, итд.

Посетиоци очекују одређени квалитет за спорт везаних услуга, који се повезују са

основним димензијама. Димензије квалитета услуга односе се на приступачност,

поузданост, осетљивост, опипљивост и сигурност. Квалитет наведених услугаподиже

конкурентност спортске понуде.

Уважавањем хијерархије потреба посетилаца, понуда се може декомпоновати на

три нивоа:

Спортски доживљај, основни разлог посете

Производи и услуге везани за спорт, које су у функцији употпуњавања спортског

доживљаја, али суштински нису значајни та остваривање циља спортског догађаја

Периферне услуге, којима се задовољавају потребеод мањег значаја – послужење,

обезбеђење паркинга, продаја сувенира, реквизита, и сл.

Менаџери спортских догађаја треба да планирају, организују, управљају и

контролишу наведене нивое понуде, са циљем потпуног задовољена потреба, захтева и

очекивања посетилаца.

11

4. Анализа конкуренције представља четврту фазу процеса планирања спортског

догађаја. Менаџери спортског догађаја треба да познају и активности конкурената, будући

да се са њима заједно такмиче за привлачење интереса и пажње исто циљног аудиторијума

спортске публике. Анализа конкуренције представља анализу атрактивности програма

спортских догађаја које организују конкурентске спортске организације.

За менаџере спортских догађаја је значајно да познају које активности предузимају

конкуренти у одабраном окружењу спортског догађаја, какве су им снаге и слабости,

закоје стратегије менаџмента су се определили, каква је структура њихове спортске

понуде, на који начинкомуницирају са спортском публиком, како би могли да им ефикасно

и ефективно парирају у пострављању и извршењу спортског догађаја. Оцена

конкурентности у организовању спортских догађаја одређеног програма једсте динамичан

процес, будући да се број активности конкурената временом могу повећавати, односно

смањивати.

5. Дефинисање циљева спортског догађаја јесте пета фаза процеса планирања

спортског догађаја. У пракси менаџмента спортских догађаја ретке су ситуације да

организатори успевају зафовољити потребе, захтеве и очекивања свих посетилаца

спортског догађаја. Ограниченост у располагању материјалним у људским ресурсима

постављања и извршења спортског догађаја налаже скалирање потрева, захтева и

очекивања посетилаца по редоследу важности.

Организатори остварују циљеве спортског догађаја у задовољавању потреба,

захтева и очекивања прецизно одређеног сегмента спортског тржишта. Генерално

посматрано, циљеви који се остварују на циљном тржишном сегменту могу се раздвојити у

две основне групе:

Профитни циљеви спортског догађаја,

Непрофитни, односно спортски циљеви

6. План акција односи се на шесту фазу процеса планирања спортског догађаја. У

овој фази процеса планирања спортског догађаја планирају се конкретне акције које је

неопходно предузети, како би се остварили планирани циљеви одређеног спортског

догађаја. План акције обухвата и одређивање извршилаца појединих активности, који

учествују и сносе одговорност у реализацији планираних циљева.

12

Акционим планом менаџери обухватају активности чијим се извршењем долати до

следећих одговора:

Које активности треба предузети, како ви се остварили планирани циљеви?

Где ће се планиране активности реализовати?

Ко сноси одговорност за реализацију наведених активности?

7. Оцена плана спортског догађаја означава последњу, тј. седму фазу процеса

планирања спортског догађаја. Завршна фаза процеса планирања одређеног спортског

догађаја односи се на оцену остварења планираних циљева. Оценом плана проверава се

рационалност и реалност испољена у току процеса планирања. Менаџери спортских

догађаја оцењују њихове планове, најчешће након одржавања спортског догађаја, иако у

методолошком смислу, оцену плана треба спроводити и током горе наведених шест фаза

процеса планирања одређеног спортског догађаја.

Примена метода маркетинга истраживања може значајно допринети ефикасности и

ефективности оцене плана спортског догађаја, а нарочито метод испитивања, метод

посматраја, мотивациона истраживања, као и метод усменог односно писменог

испитивања мишљења спортских експерата. У пракси, често се користи и анализа видео

снимака, које указују на пропусте у припреми и одржавању одређеног спортског догађаја.

Оцена плана спортског догађаја омогућује менаџерима и организационим одборима

уочавање фактора и отклањање последица које би резултирале незадовољењем потреба,

захтева и очекивања посетилаца одређеног спортског догађаја.

3.2 Проблеми планиранја спортског догађаја

Пракса менаџмента показује, да се не могу сви креирани планови спортских

догађаја уједно и реализовати.

Већина спортских догађаја нарочито они мањи који су локалног карактера

располажу са веома малим буџетом, као резултат тога такви спортски догађаји нису у

могућности да издвоје значајније суме за адвертајзинг (оглашавање - промоцију) путем

традиционалних медија (радио, телевизија, новине). Врло често је буџет предвиђен за

промоцију спортског догађаја вишеструко мањи од буџета који је намењен трошковима

организације самог догађаја.

13

Мали буџет не сме да буде препрека за проналажење алтернативних начина за

промоцију који често знају да буду потпуно бесплатни и да у неким случајевима донесу

више користи него нека плаћена промоција. Један од алтернативних (бесплатних) начина

за промоцију спортског догађаја је проналажење медијског партнера или рекламирање

путем публиковања својих текстова (вести, најаве, кратке прче, слике и сл.) на спортским

интернет сајтовима или у другим средствима медијског информисања који подржавају

овакав облик само рекламирања чиме се обезбеђује присуство у медијама.

За организаторе одређеног спортског догађаја који немају проблема са буџетом и

којима маркетиншке активности нису финансијски ограничене најједноставније решење

јесте ангажовање неке спортске маркетинг агенције која ће се побринути око креирања

маркетиншких порука и око избора медија који ће те поруке пренети.

ЗАКЉУЧАК

Спортски догађај може имати такмичарске, економске, маркетиншке или

едукативне карактеристике, без обзира које карактеристике догађај поседује постоји

велики број маркетиншких активности које организатори могу (и требало би) да спроведу

како би повећали публицитет самог догађаја и упознали јавност са њим. А које

маркетиншке активности ће организатори спровести зависе искључиво од креативности

маркетинг тима спортског догађаја.

Успешно организовање спортског догађаја захтева знање одређених вештина као

што су планирање, организација, координација, промоција... Планирање и реализација

одређеног спортског догађаја самим тим захтева подједнако залагање менаџмент и

маркетинг тима. Спортски догађај, нарочито они који треба да послуже за промоцију

спортске организације, стварања повољног имиџа или прикупљање финансија не могу

бити нарочито успешни без пажљиво разрађеног маркетинг плана. Постоји више области

на које би маркетинг план требао да се фокусира, а најважније области су свакако

адвертајзинг и односи с јавношћу.

ЛИТЕРАТУРА

14

1. Д. Коковић, (2001.) Социлогија спорта, Спортска академија, Београд

2. М. Гашовић, (2004.) Спортски маркетинг, ИнтермаНет, Београд

3. Томи, М., (2001), Маркетинг у спорту, АСТИМБО, Београд

4. Ч. Љубојевић и А. Андрејевић, (2002.) Менаџмент догађаја, ФАБУС, Нови Сад

5. http://www.desk.c.u-tokyo.ac.jp/download/es_5_Koulouri_2.pdf

6. http://www.fusemarketing.com/Definition_Sports_Marketing

7. http://www.savremenisport.com/Marketing_Marketing_sportskog_dogadjaja.html

8. http://www.savremenisport.com/Marketing_Menadzment_marketinga.html

9. http://www.savremenisport.com/Osnove-Sportski-dogadjaj.html

10. http://www.vss.edu.rs/nastavnici/jsurbatovic/upload/VIII%20Menad%C5%BEment%20sportskih%20dogadjaja.pdf

15