Sportska akademija BEOGRAD Sport: PLIVANJEOSNOVE organizacije TRENANOG procesa PLIVAA

u funkciji t.j. sa aspekta PERIODA PRIPREME u funkciji UZRASTA t.j. sa aspekta VIEGODINJE PRIPREMEosnovna organizacija trenanog rada u toku jedne sezone ili vie sezona je PERIODIZACIJA pojam PERIODIZACIJA trenanog rada podrazumeva organizacijonu podelu datog ukupnog vremenskog perioda na vremenski krae periode ti PERIODI su posebne ali funkcionalno i logiki povezane TRENAE CELINE usmerene u pravcu JEDNOG CILJA POSTIZANJE MAXIMALNE SPORTSKE FORME t.j. ISPLIVAVANJE MaximalnO MogueG REZULTATA te manje celine se OPERATIVNO zovu ETAPE ili CIKLUSI: MIKRO, MEZO ili MAKROzbog radi: lake organizacije rada, potovanje fiziolokih zakonitosti kumulativnog (usporenog, zakasnelog dejstva) uticaja trenanih optereenja na organizam sportiste/plivaa, optimalniji uticaj treninga na nivo sportske forme, izbegavanje pretreniranosti ili predoziranosti....

ci(r)k(l)us od 4 godine OLIMPIJSKI ciklusplanira se samo ono glavno i generalno opti pokazatelji rada (godinji obimi plivanja, opti intenziteti rada po sezoni, definisanje vanih takmienja, definisanje generalnog broja takmienja, rezultatsko definisanje etapnih (godinjih) ciljeva, periodi glavnih priprema..... ci(r)k(l)us od 1 godinu MAKRO ciklus moe i od 6 meseci pa se godinje ima DUA MAKRO ciklusa (zimski + letnji); preciznije se definiu trenane metode; planira se struktura osnovnih perioda pripreme (pripremni, takmiarski i prelazni); definiu se ciljevi osnovnih etapa; definiu se generalni pokazatelji rada (km po zonama, h rada po zonama, dopunski-suvi treninzi, testiranja, struktura trenanog rada - % zastupljenosti opteg i specifinog rada......); preciznije broj i kvalitet takmienja; isto to sa pripremama; sredstva oporavka........; ci(r)k(l)us od vie od 4 godine (kroz vie delova sportsko-takmiarskog staa ili karijere VIEGODINJI TRENANI ciklus

Gullstrand, L. (1992): Swimming as an Endurance Sport, inEndurance in Sport ed. Shephard, R. J & Astrand, P-O., pp.531-541, Blackwell Scientific Publication.MAKRO ciklus organizacioni period treninga od obino 3 nedelje do 6-7 nedelja mikrociklusa; jasno su definisane metode rada; trenana sredstva se orijentaciono planiraju; usmerenost ciklusa se planira u skladu sa periodom priprema i deli se na: UVODNI, TRENANI, PREDTAKMIARSKI; TAKMIARSKI i REKUPERACIONI (crnogorski).UVODNI podizanje fizikih i funkcionalnih sposobnosti; postepeno obim pa intenzitet, TRENANI dostizanje max ili skoro max nivoa opte i specifine pripremljenosti, PREDTAKMIARSKI obim Max. i malo pada; intenzitet Max; uvoenje u takmiarski reim, TAKMIARSKI - ...... REKUPERACIONI - (crnogorski)...oporavak

MIKRO ciklus najmanji organizacioni period treninga; od obino 3 dana do 1dne nedelje; sve je precizno definisano i jasno; metode rada; trenana sredstva; usmerenost ciklusa se planira u skladu sa periodom priprema i deli se na: UVODNI, TRENANI (bazini), PREDTAKMIARSKI; TAKMIARSKI i REKUPERACIONI (crnogorski).

VELIINA TRENANOG OPTEREENJAosnovna mera koja odreuje stepen uticaja pojedinanog treninga na organizam sportiste / plivaa definie ga suma uticaja iliti zbirna kombinacija DVA inioca: UNUTRANJI reakcioni odgovor organizma na maltretiranje (stepen zamora koje je maltretiranje izazvalo, promene stanja one sposobnosti koja je maltretiranjem najvie bila ruinirana.....npr. slepilo izazvano agresivnim uticajem hlora, puzanje iz bazena nakon treninga.......itd.) SPOLJNJI suma(o)rni obim rada (km, h), intenzitet rada (La, HR....) MALO: pliva izlazi iz bazena veseo (HR=120130; La=do 2 mmol; VO2 = do 65%) SREDNJE: pliva i dalje izlazi iz bazena veseo (HR=130160; La=do 2-3 mmol; VO2 = 65% - 85%) VELIKO: pliva puhe dok izlazi (HR=160175; La=do 3 - 5 mmol; VO2 = 85% - 100%) SUBMAKSIMALNO: pliva vidno traumatizovan dok izlazi (HR=175190; La=do 6 - 10 mmol; VO2 = 100% - 120%) MAKSIMALNO: pliva vidno traumatizovan ne moe da izae iz bazena (HR=190 vie; La = od 10 i vie mmol; VO2 = preko 120% PODELA OPTEREENJA

USMERENOST TRENANOG OPTEREENJAdefinie CILJ treninga ta mi konkretno na trenngu radimo i ta razvijamo,...., usavravamo,...., odravamo,...., odmaramodo sada su definisana DVA tipa: treninzi IZBORNO USMERENOG karaktera - osnovno za usavravanje SPECIFINE TAKMIARSKE pripremljenosti treninzi KOMPLEKSNOG karaktera NAIZMENINO usavravanje svojstava PARALELNO usavravanje svojstavasledee kombinacije brzinske mogunosti, izdrljivost anaerobna i aerobna brzinske mogunosti, izdrljivost aerobna anaerobna izdrljivost pa aerobna izdrljivost paralelni rada na brzinskoj izdrljivosti i anaerobnoj izdrljivosti istovremeni razvoj anaerobne i aerobne izdrljivosti (npr. razliite kombinacije metode promenljivog rada.....)

VELIINA I USMERENOST TRENANOG OPTEREENJA i njegov UTICAJ na organizam svrha treninga je da ciljano, polako ali postepeno remeti HOMEOSTAZU organizma (aktuelnu/postojeu funkcionalnu i dinamiku usklaenost organizma) promene imaju DVE faze:

aktuelna promena somatskih i vegetativnih funkcija pod uticajem datog rada (rani period oporavka) traje od nekoliko minuta do nekoliko sati konstruktivna faza (period prolongiranog oporavka) sloeni proces adaptacije preko formiranja funkcionalnih i strukturalnih promena u organizmu (elije, tkiva, organi, sistemi organa i na kraju organizam)u toku ove faze se uvia ADAPTACIONI fenomem tzv. faza SUPERKOMPENZACIJE energetskog potencijala organizma (burna i buntovna sumarna reakcija jadnog bia na posledice traumatizaciju.......) prim. predavaa: ali samo ako smo temeljno t.j. maksimalno (za dati trenutak) ugetavali naeg plivaa...

naeg plivaa je najbolje ugnjetavati NAIZMENINO...??????...na sledei nain: 132DVOSMERNO

- kao uticaj na razliite energetske mehanizma- kao uticaj treninga razliitog intenziteta na isti energetski mehanizam

METODE I ORGANIZACIJA TRENANOG ugnjetavanja intervalni metod ugnjetavajue ponavljanje vebe, tehnike, deonice na zadati reim do....... imbecilnosti metod ponavljajueg rada isto ko gore samo pliva kree kada se subjektivno odmori metod promenljivog rada promenljivi kontinuirani metod unapred dogovoreno kada se intenzite plivanja menja (na m ili s) ali su to aritmine smene ili fartlek (na oseaj se neto menja) promenljivog intervalnog optereenja unapred dogovoreno kada se intenzitet plivanja menja (na m ili s) po ritminim smenama metod kontinuiranog rada pitati maratonce i triatlonce metod kombinovanog rada - kombinacije gore pomenutih metoda npr. intervalno proenljiva (npr. razliiti reimi pauze), ponavljajue promenljiva (npr. razliite distance plivanja), intervalno kontinuirani rad (deo intervalng plivanja a deo kontinuiranog u okvijru jedne serije..) DELOVI OSNOVNE JEDINICE TRENANOG ugnjetavanjauvodni deo ili RASPLIVAVANJE opti deo rasplivavanja (zagrevanja) specifini deo rasplivavanja (zagrevanja) GLAVNI ili UDARNI deo zavrni deo TRENINGA ili ISPLIVAVANJE

Metode trenanog rada u smislu svega npr. SNAGE (kontraktilnosti), energetskih svojstava, brzine lokomocije..........generalno osnovnih fizikih svojstava se deli na:OPTUpodrazumeva razvijanje onog svojstva ili svojstava (tu se podrazumeva i TE i TE-TA) bez obzira na specifiku/specifinost sportske delatnosti/discipline USMERENUrazvijanje onog svojstva ili svojstava (tu se podrazumeva i TE i TE-TA) kroz vebe koje simuliraju strukturu takmiarskih pokretaSPECIFINU razvijanje onog svojstva ili svojstava (tu se podrazumeva i TE i TE-TA) ISKLJUIVO kroz izvoenje takmiarskog pokreta u takmiarskim uslovima Uticaj treninga u smislu sposobnosti intenzitet rada..........generalno moe biti:ODMARAJUIpodrazumeva one intenzitete rada koji odmaraju organizam (mali i srednji) ODRAVAJUIpodrazumeva one intenzitete rada koji odravaju radne sposobnosti organizma na postojeem nivou (srednji i veliki) RAZVOJNIpodrazumeva one intenzitete rada koji razvijaju radne sposobnosti organizma (submaksimalni i maksimalni)

METODE TRENANOG RADATRENANI UTICAJ intenzitet rada1231231 11 32 23 33 13 22 312Metode trenanog radaOPTA - 1USMERENA - 2SPECIFINA - 3 Uticaj treninga u smislu sposobnostiODMARAJUI - 1ODRAVAJUI - 2RAZVOJNI - 321

treninzi IZBORNO USMERENOG karakteraCILJ: Razvoj brzine (apsolutne) - 200 m srednji tempo kraul, 200 m (25 m noge, 25 m cela tehnike....), 200 m zaveslaj 3/3GRUPA i PERIOD: Sprinteri, odrasli, predtakmiarski period 600 m rasplivavanje opti karakter200 m - 15 ubrzanje sa 35 isplivavanja, 200 m 15 m max sa 35 isplivavanja, 100 m isplivavanje400 m rasplivavanje specifini karakter1100 m rasplivavanje SUMA2 / 4 x 15 m max kraul + 35 ispliv / 30 s pauza,100 m isplivavanja 2 / 4 x 25 m max kraul + 25 ispliv / 30 s pauza, 100 m isplivavanja2 / 4 x 35 m max kraul + 15 ispliv / 30 s pauza, 100 m isplivavanja 900 m glavni deo I 300 m (30%) specifini karakter - suma 2000 m -Isto ko gore ali 2 x noge, pa 2 x ruke - tehnika 900 m glavni deo II 300 m (30%) specifini karakter - suma 2900 m -Npr: 12 x 100 kraul srednji tempo /1:30 intervalnoIli neke tehnike vebe ili kombinacije 1200 m 1200 m aerobno odravajui reim ili aktivni odmor (zavisi od....)100 m isplivavanja4200 m SUMA (600 m specifino razvojno ili 14.29 %

4200 m SUMA treninga 100 %1100 m rasplivavanje 26.19 %600 m specifino razvojno 14.29 %1200 m aerobno odravajue ili odmarajue 28.57 %Suma rasplivavanja glavnog dela = 2900 ili 69.05 % isplivavanjaSalata ili ostatak treninga = 1300 ili 20.95 %

treninzi IZBORNO USMERENOG karakteraCILJ: Razvoj aerobne izdrljivosti (npr. specifino - takmiarske) - 200 m srednji tempo kraul, 200 m (25 m noge, 25 m cela tehnike....), 200 m zaveslaj 3/3GRUPA i PERIOD: Odrasli, udarni mezo ciklus, predtakmiarski period, 800 i 1500 m 600 m rasplivavanje opti karakter8 x 50 m srednji tempo HR 150 / 50s, Pasivna pauza 1 minut8 x 50 m jai srednji tempo HR 160 / 50s, 100 m isplivavanje900 m rasplivavanje specifini karakter1500 m rasplivavanje SUMA1 / 15 x 100 m kraul / HR 165 / 1:20 reim,100 m isplivavanja 1 / 10 x 150 m kraul / HR 165 / 2 min reim100 m isplivavanja1 / 3 x 500 m kraul / HR 165 / 7 min reim200 m isplivavanja 4900 m glavni deo I 4500 m (91.84%) specifini karakter - suma 6000 m -Npr: 800 / 50 noge jae + 50 ruke s.t.k + .......Ili neke tehnike vebe ili kombinacije 800 m aerobno promenljivo-tehnika ili aktivni odmor (zavisi od....)200 m isplivavanja7000 m SUMA (4500 m specifino razvojno ili 64.29 %

Kompleksni Ili kombinovani........................trening

Zhelyazkov, T & Dasheva, D. (2001): Training and Adaptation in Sport, The Digital Document Company.Maughan, R., Gleeson, M., Greenhaff, P. (1997): Biochemistry of Exercise and Training, Oxford Unniversitu Press, England.Maglischo, E.W. (1993): Swimming Even Faster, Mayfield Publishing Company, Mountain View, California, USA.Dopsaj, M: Metodologija pripreme vrhunskih ekipa u sportskim igrama, Nauna Knjiga, 1993.http://www.svl.ch/Astrand, P-O., Rodahl, K. (1986): Textbook of Work Physiology: Physiological Bases of Exercise (Third Ed.), McGraw-Hill, Inc.Zaciorski, V. M. (1969): Fizika svojstva sportiste. JZFK i FFK, BeogradGullstrand, L. (1992): Swimming as an Endurance Sport, inEndurance in Sport ed. Shephard, R. J & Astrand, P-O., pp.531-541, Blackwell Scientific Publication.

Baanac, 1986; NMR- prosek iz 30 merenja; Vaterpolo: N=63Sp. igre (koar., rukom., odbojka): N=141; Bor. sp. (rvanje, boks, karate, judo): N=54 Nema statistiki znajanih razlika!