Dragan Vianovi

TAJNE PIRAMIDA -osamnaesto izdanje-

1994. god.

UVOD

Re piramida, nastala je od reci piros -vatra i mides -sredina. Vatra u sredini. 1975. godine, privatni istraivai Bil ul i Ed Petit objavili su bestseler pod nazivom "The Secret Power

Of Pyramids". Ova knjiga predstavljala je svojevrsni zbor-nik svega do tada napisanog o udesnim pojavama vezanim za piramide i njihove umanjene modele, uk-Ijuujui i niz eksperimenata koje su autori sami izveli. Pedesetih godina ovog veka, eki radio-inenjer Karel Drbal, otkrio je da tup ilet stavljen ispod malog, kartonskog modela Keopsove piramide, biva naotren nekom, do danas neidentifikovanom energijom. Danas su u ekoj, Slovakoj i bivem Sovjetskom Savezu takvi otrai ileta sasvim normalna pojava i imaju i-roku primenu. Ali, misterija ostaje. Ni do danas nije razjanjeno kako uopte dolazi do pojave otrenja -zapravo izmene kristalne stmkture metala u iletu. Mno-gobrojni su pokuaji teorijskog objanjenja ovog problema. Sa druge strane, ima i uvek prisutnih skep-tika koji tvrde da se uopte ne moe govoriti o bilo kakvom efektu , ili dejstvu modela piramida.

injenica je, da su egipatske piramide oduvek pri-vlaile panju, pre svega zbog ogromnih dimenzija, ali i zbog misteriJ'a vezanih za nain izgradnje i funkciju ovih grandioznih objekata. Erih fon Deniken, u jednoj od svo-jih knjiga tvrdi, da tako velike graevine Ijudi drevnog Egipta nisu mogli stvoriti sami. "Zapravo", pie Deniken, "njima su morali pomoi predstavnici neke svemirske civilizacije, tehniki mnogo naprednije".

Bez obzira na brojne spekulacije i misterije vezane za izgradnju piramida, u koje neemo detaljnije zalaziti, Ovo pitanje i dalje ostaje Otvoreno. Ali su, takoe, sas-vim izvesni i dokazani efekti dejstva piramidalnih oblika, koje svako moe napraviti i eksperimentalno proveriti u kunim uslovima. Jo tridesetih godina ovoga veka, Francuz Andre Bovis, napravio je model Keopsove piramide visok se-damdesetak santimetara i u sredinu, ispod piramide, stavio telo uginule make. Zamislite Bovisovo iznena-enje, kada je posle izvesnog vremena ustanovio da telo ne samo da nije istrulilo, ve se polako pretvorilo u osuenu i odrvenelu mumiju. Bovis je nastavio da ek-sperimentne. Otkrio J'e da plodovi i stabla biljaka stavlje-ni pod model piramide postepeno gube vodu ravnomerno dehidrirajui i pri tome potpuno zadravaju boju i aromu, kroz dugi vremenski period.

Eksperimenti dokazuju i udesna, neobjanjiva de-jstva piramida na zdravlje i svest Ijudi. Podaci govore da su dugogodinji, ak hronini bolesnici, bili izleeni zahvaljujui injenici da su provodili 15 do 30 minuta dnevno u modelu Keopsove piramide. Odreene supstance, ostavljene izvesno vreme u modelu piramide, davale su veoma povoljne rezultate u leenju i podmlaivanju, a obina voda posle nekoliko dana tretiranja piramidom, postaje izuzetan kozmetiki preparat. Veina onih koji su u Egiptu posetili Keopsovu pi-ramidu u Gizi, tvrdi da su se udno oseali. Neki opisuju neverovatne izmene svesti i gotovo irealna doivlja-vanja. Naravno, ima i onih koji tvrde da nita udno nisu ni doiveli, ni osetili i da im je svejedno da li su u piramidi ili van nje. Isti rezultati dobijaju se i kada se radi sa modelima piramida. Napoleon Bonaparta je 1798. proveo nekoliko sati u centralnoj odaji Keopsove piramide. U knjizi "Secrets Of The Great Pyramid", Piter Tomkins pie: "Kada je izaao, general je bio vrlo bled i impresioniran. Kada su ga pitali da li je doiveo neto misteriozno, on je rekao da ne eli da govori, i da ga nikada vie ne pitaju o tome. l posle mnogo godina Napoleon je odbij'ao svaki razgo-vor o svojim iskustvima koja je doiveo unutar Velike

piramide. Jednom prilikom je samo spomenuo da je tamo primio izvesne utiske o svojoj sudbini. Na Svetoj Jeleni, neposredno pred smrt, rekao je : "Ne, ne vredi. Nikada mi ne biste poverovali." Za razliku od Napo-leona, Nikita Hruov, nekadanji predsednik Sovjet-skog Saveza, nije se usudio da ue u Keopsovu pi-ramidu. Dan pre zakazane posete piramidi, iznenada je promenio plan i sa pratnjom se vratio u SSSR. Da li se plaio "prokletstva faraona"? Brojna iskustva i prie o misterioznim dogaanjima vezanim za piramide je nemogue proveriti. Sreom, postoji i mnogo toga to se moe ne samo proveriti, ve i bezbroj puta ponoviti. Piramide su nesumnjivo pravljene i koriene kao ogromni akumulatori i generatori energije. Najnovija istraivanja, ukljuujui i pionirske radove Bovisa i Drba-la, ukazuju da za prikupljanje energije nije neophodno graditi ogromne piramide. Dovoljno je napraviti model, ne vei od ake i on e besprekorno obavljati svoju fun-kciju, ba kao i originalna egipatska piramida iz doline Nila. ak ni materijal ne igra veliku ulogu. Otrenje ileta, pravljenje kozmetikih preparata, i jo mnogo toga moe se postii uz malo dobre volje neoptereene tradicionalnim shvatanjima i bez gotovo ikakvih materi-jalnih ulaganja.

ZAGONETKE DREVNIH CIVILIZACIJA

Ne zna se koliko je staro oveanstvo. Sigumo je jedino da su mnoge stvari iz prolosti jo uvek velika enigma. Istorija Ijudske civilizacije, zadivljujue je puna raznih uda, tako da nam se ponekad, potpuno oprav-dano, moe uiniti daje nivo saznanja naih predaka od pre nekoliko hiljada godina bio, moda isti, ako ne i vei od naeg znanja.

Tako su, na primer, u mnogim zemljama pronaeni tajanstveni artefakti, ije se poreklo i namena ne mogu objasniti. Svi su ti predmeti izraeni runo ili mainski, bili pronaeni u geolokom sloju koji datira iz razdoblja etrdeset miliona godina pre nastanka oveka za koga mi znamo.

Odakle potie zlatna nit duga dva i po metra, umet-nuta u stenu koja je pronaena 22. juna 1884. godine kod Raterford-Milsa u Engleskoj? Ko moe reiti tajnu kocke doktora Gurlita? To je najudnovatija tvorevina otkrivena u gromadi uglja, sta-roj milione godina koja datira iz tercijara. Ta gotovo besprekorna kocka, pronaena je 1885. godine. Oko njene sredine protezao se dubok urez, a dve paralelne povrine bile su zaobljene. Sastojala se od tvrde legure ugljenika i gvoa i teila je 785 grama. Koliina sum-pora u njoj bila je premala, da bi se kocka mogla sma-trati prirodnim piritom koji se ponekad pojavljuje u upadljivo geometrijskim oblicima. Naunici se nikada nisu mogli sloiti oko porekla kocke. Do 1910. godine nalazila se u Salcburkom muzeju, a onda je na neobjanjiv nain nestala.

Brojni su razlozi koji idu u prilog pretpostavci, da su stare kulture izuzetno dobro poznavale ne samo nauku, ve i metafiziku, a to je znanje tokom vremena izgu-bljeno, pa je danas veoma teko argumentovano go-voriti o eventualnim visokim tehnikim dostignuima starih civilizacija. esti ratovi, neminovno ^u dovodili do unitenja materjalnih ostataka raznih kultura i civiliza-cija. Biblioteke su gorele na svim kontinentima. Bile su uvek prve na udaru osvajaa, a drevna znanja uvana stoleima zauvek izgubljena. 213. godine pre nove ere, kineski car i Huang Ti, izdao je naredbu o spaljivanju svih knjiga klasine litera-ture, sa izuzetkom knjiga o proroanstvima, medicini i poljoprivredi. Aleksandrijska biblioteka je pre unitenja imala preko 700.000 svezaka i predstavljala sredite kulture Starog sveta. Ceo evropski srednji vek lii na lomau, na kojoj su, pored Ijudi esto gorele i knjige. Sreom, neto od svega toga je poteeno razaranja. Na osnovu sau-vanih fragmenata, u stanju smo da bar na trenutak

zavirimo u bogatstvo zadivljujue nauno-tehnike riz-nice oveanstva. U tekstu "Izgubljena otkria", Petar Vujiin bavi se ba ovim problemom. Poreklo Tihuanaka (Bolivija) gubi se u mileku-mima pre nas. U vreme kadaje Francisko Pisaro osvopo Peru, hke su govorile da su za Tihuanako oduvek znali samo kao za razrueni grad. Ajumare, najstariji nacod u Andima tvrdili su da je to bio grad prvih Ijudi na Zemlji i da ga je stvorio bog Vira Kroe, ak mnogo pre roenja Sunca i Meseca. Meutim, mnogo pre otkria Tihua-naka, radoznali duhovi su nasluivali istinu o ostvaren-jima naih predaka i naglaavali neobinu prirodu izve-snih stvari o kojima su postojali izvetaji stari nekoliko vekova. Postoji dosta arheolokih nalaza i zapisa koji uka-zuju da su proizvodnja i upotreba elektrine energije bile mogue i pre nekoliko hiljada godina. U etvrtom veku nae ere, Sveti Avgustin je pisao o "udesnoj lampi u drevnom egipatskom hramu boginje Izis, koju nisu mogli da ugase ni vetar ni voda."

Grki putopisac Lukijan iz Samosate (120-180. g.) pominje, da je u sirijskom gradu Hijeropolisu video "blistavi dragulj na elu boginje Here, koji je nou os-vetljavao ceo hram." U hramu Jupitera u Balbeku, Luki-jan je zapazio i "sijajue kamenje1'. 0 tehnolokim dostignuima starih naroda nije lako suditi ni na osnovu arheolokih nalaza. Navedimo samo jedan primer. U Bagdadskom muzeju uva se petna-estak santimetara visoka posuda od peene ilovae. Potie iz perioda od 227. do 126. godine pre nae ere, a pronaena je u blizini Kujut Rabua u Iraku. Arheolozi tvrde da se takve posude nisu nikada koristile u domainstvima Mesopotamije. U posudi se nalazi bakarna cev duine 26 mm, sa obe strane zaptivena smo-tonn. U sredini cevi se nalazi gvozdeni tapi, na vrhu prekriven olovom. Za neupuene, ovo je klasini opis jednostavne baterije i da bi funkcionisala, potrebno je samo u posudu sipati sve elektrolit. Vilard Grej, is-traiva amerike kompanije Deneral elektrik, napravio je kopiju drevne vavilonske baterije i napunio je ras-tvorom plavog kamena. Tako napravljena, baterija je davala napon od jednog volta. Postavlja se pitanje da li je to zaista prva baterija u istoriji civilizacije napravljena Ijudskom rukom, ili samo jo jedna obredna posuda nepoznate namene? Meutim, na istom podruju na kome je pronaena ova "posuda", otkriveni su i brojni predmeti sa zlatnim i srebrnim prevlakama, to je mno-ge laike, ali i pojedine strunjake navelo da poveruju kako su ovi nalazi zapravo konaan dokaz o upotrebi struje za elektroplatiniranje i galvanizaciju pre skoro dve hiljade godina.

Sanskritski tekst Agestja Samhita opisuje kako se proizvodi elektrina energija: "Stavi jednu dobro oi-enu bakarnu plou u glinenu posudu. Sipaj u nju plavi kamen, a zatim vlanu strugotinu. Zatim natu strugotinu stavi plou od cinka prekrivenu ivom. Kontakt e proiz-vesti silu koja se naziva dvostrukim nazivom Mitra-Varu-na- Voda e se tada razloiti na Pranavaju i Udanavaju. Kau da povezani lanac od stotinu takvih posuda daje veoma snanu silu".

"Zapanjujue je" - pisao je fiziar Laplas - "da Egip-ani nisu bili voljni da na nas prenesu svoja astronom-ska posmatranja i znanja. Pa ipak, mi znamo za re-putaciju njihovih svetenika koji su uili Talesa, Pitagoru i Platona. Upueni su dobro uvali svoje tajne i otkrivali sy samo ono to je bilo drutveno korisno, ili ono, to su mogli da shvate neupueni naunici. Egipatski svetenici su bil optuivani da su pone-kad koristili magnete, elektricitet, parne maine, ultraz-vuk i razne druge ureaje da bi pravili lana uda u cilju zasenjivanja Ijudi boanskim moima." U svakom sluaju, ostaje injenica da su svetenici znali za parnu mainu, ultrazvuk i elektricitet, to uka-zuje na postojanje nauke koja je bila gotovo neve-rovatna za ono vreme. Ipak, svetenici su poverili neka od svojih znanja, opisana u tajnim knjigama, dvojici naunika - Ktesibi-jusu i Herou iz Aleksandrije, pod uslovom da svoj rad koriste samo za dobrobit hramova. Valter Kiaulen opisuje uda Heroovih ureaja: "svo-jim parnim mainama, hramove je pretvorio u mesta misterija. Kada su se na oltaru palile svete vatre, ka-mena truba je odsvirala signal za vernike da uu. Videli su velika vrata koja se sama otvaraju, a kada su ulazili u svetilite okreui bronzane tokove koji su bili u ulaznom holu, padala bi fina kia namirisane vodice, me-talne ptice su otvarale kljunove i iz njihovih grla izlazio je natprirodni poj."

Ljudi su ostajali bez rei pred metalnim likovima bogova koji su se lagano dizali prema tavanici, sta-tuama koje su, teke nekoliko tona, jednostavno visile u vazduhu, tekim bronzanim vratima koja su se otvarala i zatvarala na zapovest i svetenicima koji levitiraju. "Po njihovoj volji" - pie Elifas Levi - "hram je bio obavijen oblacima ili osvetljen nadljudskom svetlou; ponekad bi mrak pao usred dana, a ponekad bi no sijala, lampe se same palile, bogovi zraili, ula se tutnjava groma i teko bi bilo bezbonima koji bi na sebe navukli kletve iniciranih. "Pre vie hiljada godina, svetenici su poznavali i nauku i religiju: bili su hemiari, fiziari, biolozi. Bili su inicirani u znanja, koja se nisu odnosila samo na metafiziku. Pa ipak, dozvolili su da Hero iz Aleksandrije napravi nekoliko ureaja za laike: parnu mainu poznatu kao aeolipil - koja funkcionie na principu potiska mlazom; motornu pumpu; klepsidru -udesnu vrstu asovnika; ak i metar za merenje pre-ene razdaljine. Biblija, tanije Stari zavet, pun je opisa udesnih maina koje su koriene za "komunikaciju s Bogom". Mnogi opisi neodoljivo '.odseaju na razne elektrine maine koje su danas poznate. Jesu li, moda, u doba Avraama, Ijudi znali za elektricitet, ijim se otkriem tako ponosi zapadna nauka? Sve govori u prilog teoriji da je u biblijsko vreme, elektricitet vrlo struno korien, ali i da je takvo znanje povereno na uvanje izabranom broju svetenika koji su od prikazivanja "svojih moi" sasvim ugodno iveli. Moris Denis-Papen veruje da je Mojsijev koveg, ili koveg zaveta, za koji se smatra da je sadrao tablice zakona, Aronovu palicu i vazu ispunjenu manom, neka vrsta elektrine komore, u stanju da proizvede moni ekeltro naboj. 1 ruski asopis "Nauka i religija" daje opis zavetnog kovega, postavljajui hipotezu da je to, u stvari, elek-trini kondenzator! Dvadeset peto poglavlje Knjige izlaska govori kako je Gospod dao Mojsiju vrlo specifine instrukcije za graenje kovega. Bio je napravljen od sitim drveta i obloen zlatom spolja i iznutra (identian princip elek-trinog kondenzatora: dva provodnika odvojena izolaci-jom), sa zlatnom krunom okolo.

"I' naini Veseleilo koveg

od'dfvefa sitima, dva ipo

lakata dug i podrug lakta irok

i podrug lakta visok.

1 pokova ga istijem zlatom. iznutra ispolja; i naini mu z/atan vi/enac unaokolo I Sali mu etiri biouga od zlata na etiri ugla njegova: dva biouga sjedne strane a dva s druge. I naini poluge od drveta sitima, 1 okova ih zlatom..."

(2 kj/lga Mojsijeva 37/1,2,3,4)

Ruski naunici su izraunali, da je napon izmeu obloga takvog kondenzatora (1,25m x 0,75m x 0,75m) mogao biti oko 10.000 volti po santimetru. Gledano u celini, takav kondenzator je mogao da proizvodi struju napona od 50 kilovolta! uvarima kovega, Levitima, jedino je bilo doz-voljeno da ga dotaknu. Nosili su ga pomou dve du-gake motke optoene zlatom. Svaka je bila provuena kroz zlatne prstenove na uglovima kovega, tako da je

obezbeena provodljivost u dodiru sa zemljom. Kon-denzator, ili akumulator, praznio se pri tom bez opas-nosti po nosae.

Izolovan, koveg je ponekad zraio vatreni oreol, i ako bi neko nesmotren pokuao da ga dodirne, doiveo bi snaan elektrini ok. Nesreni Uza koji je dodirnuo koveg, izgleda nije poginuo od ruke razgnevljenog boga, ve od elektriciteta. Sedamdesetih godina, na osnovu opisa iz knjige proroka Jezekilja (deo Starog zaveta), Dozef Blumrih, inenjer astronautike zaposlen u NASA, sastavio je lete-Hcu izuzetnih aerodinamikih osobina. Zanimljivo je, da stari tekstovi obiluju opisima raz-noraznih leteih maina. U jednom san-skritskom ruk-opisu koji se uva na univerzitetu u Mysoreu, govori se o udnim letilicama koje su izraivane od "esnaet lakih kovina, a pokretala ih je, izmeu ostalog, iva. Neujno su se kretale od jednog mesta do drugog, a imale su ureaje kojima bi se mogla videti unutranjost nepri-jateljskih letilica..." 1 Hebreji i Grci, nasledili su deo egi-patske nauke. Zupasti sunani asovnik u Antikiteri, bio je dokaz razvijenog astronomskog znanja. U treem veku pre nae ere, astronom Erastoten izmerio je kos-inu ekliptike i obim zemlje. Helenski astronom Hiparh (oko 190-120 pne) izmerio je veliinu Meseca metodom paralakse, jo u drugom veku pre nae ere. On je nacrtao i prvu kartu zvezdanog neba i stvorio metod za utvrivanje poloaja planeta. Vavilonski svetenici su pre gotovo 4000 godina zabeleili svoja prva osma-tranja o kretanju Venere, Marsa i Jupitera. Egipatske zvezdane karte postojale su oko 3500 godina pre nae ere. Stari Egipani su znali da su Merkur i Venera blii Suncu nego Zemlja, Mars, Jupiter. Ideju da se Sunce nalazi u centru naeg sistema prvi je saoptio Grki astronom Aristarh sa Samosa, 280. godine pre nae ere. Meutim, ta je teorija prihvaena tek zahvaljujui Nikoli Koperniku u 16. veku.

Tunel u Samosu, dug oko 1000 metara, iskopala su dva tima radnika poinjui sa obe strane. Sreli su se u sredini sa savrenom preciznou, i tunel je apsolutno pravolinijski sagraen. Kada je u ovom veku kopan tunel ispod Mon Blana, italijanski i francuski inenjeri koristili su radare, magnetske detektore i ultrazvuk. A u vreme gradnje tunela na Samosu, kompas jo uvek nije bio pronaen. Aristotel je pisao metalnim perom. Platon je na-pravio klepsidru koja je funkcionisala kao budilnik. U svojoj palati, Neron je imao lift koji se dizao u vis oko 40 metara. Prema Pliniju, Petroniju, Diokasijusu i Isidoru iz Se-vilje, nelomljivo staklo (plastika), bilo je poznato Rim-Ijanima. Postalo je toliko popularno, da je Tiberije na-redio da se fabrika uniti, bojei se da bi novi pro-nalazak smanjio vrednost zlatu i srebru. Pre nego to je izabran za Papu pod imenom Sil-vester II, francuski monah Gerbert je iniciran u Sevilji i Kordobi od strane arapskih uitelja. Oko 970. godine, on je pronaao parne orgulje, prvi asovnik koji su pokretali tegovi, ureaj .koji se sastojao od tri sfere sa kojima je opisivao kretanje planeta, i sistem raunanja sa celim brojevima i rcizlomcima, slian onome kop koristimo i danas. Gerbertov genije je toliko prevazilazio kapac'rtete njegovih savremenika, da je on odustao od toga da ih naui tajnama mehanike, matematike i astronomije (po-sebno o okruglini zemlje, koju je dokazao pomou svo-jih sfera). Nekolicinu istina koje je otkrio, Ijudi su za-boravili im su uli. Mada je poznavao tajnu gromo-brana, Gerbert se ograniio na to da kae da se grom moe otkloniti dugim motkama zabodenim u zemlju, sa otrim metalnim vrhovima. Ljudi desetog veka jednostavno nisu bili zainter-esovani za nauku. Slino je bilo i u 13 veku, kada je Roder Bejkon prelistavajui stare arapske rukopise, otkrio za to vreme, nezamislive tajne. Roder Bejkon, roen u Engleskoj 1214. je prvi predloio da se izvri reforma julijanskog kalendara. U optici se smatra pre-teom Galileja i Njutna. Nema jasnog dokaza da je ikada napravio instrument slian teleskopu, ali je si-gurno, da bi praktina primena njegovog znanja direk-tno dovela do refraktujueg teleskopa koji je u Kini poznat od pamtiveka, a kojeg je napravio Holananin Metijus 1609. godine, a zatinn i do mikroskopa, koji je izumeo Zaharijas Jansen 1590. godine. Isto znanje se moglo upotrebiti za pravljenje reflektujueg teleskopa, etiri stolea pre Njutna, da su Ijudi iole bili zainter-esovani. U Bejkonovim spisima se nalazi i formula za pravljenje baruta. Kada je umro, kalueri iz njegovog manastira su zakucali njegove knjige i rukopise za zid, kako se inilo sa ozloglaenim delima iz oblasti magije.

Nekoliko hroniara iz XIII veka govore o Jeielu, francuskom rabinu iju je erudiciju hvalio Luj IX, a koji je znao tajnu "zaslepljujue lampe koja se sama palila". Ovu lampu bez ulja i fitilja, Jeiel je ponekad nou stavljao na prozor, snano fascinirajui svoje savre-menike. Mada je bio akreditovan na dvoru i povremeno sluio i kao kraljev savetnik, Jeiel nikada nije otkrio tajnu svoje lampe. Hroniari tvrde da je imao i specijalan nain za teranje neeljenih posetilaca koji bi se pribliili njegovim vratima. On bi "dodirnuo ekser ukucan u zid njegove radne sobe, na ta bi puckajua, plaviasta varnica odmah prskala. Teko svakome ko tada dodirne zvekir: on bi se presamitio, urlajui, pa bi zatim potrao koliko ga noge nose." "Jednog dana" - pie Elifas Levi - "pretea i nepri-jateljska gomila se skupila ispred njegovih vrata. Ljudi su drali jedno drugo za ruke da bi se suprotstavili onome to su nazivali "zemljotresom". Najhrabriji je zve-kirom zakucao na vrata. Jeiel je dodirnuo svoj ekser. Napadai su trenutno odbaeni unazad, padajui jedan preko drugog. Pobegli su vritei, kao da su opeeni. Na ovaj nain, uasom koji je u njima izazvao, Jeielje uspevao da bude ostavljen na miru."

Sve ovo jasno ukazuje na to da je Jeiel izumeo, ili ponovo izumeo elektrinu svetiljku i da je, pritiskanjem dugmeta, mogao da alje elektrinu struju u gvozdeni zvekir na vratima. Jeiel je bio iniciran u naunu tajnu, za koju nije smatrao da treba da je otkrije Ijudima XIII veka. Regiomontanus, nemaki matematiar i astronom iz 15 veka, ije je pravo ime bilo Johan Miler, imao je jednu neverovatnu igraku: metalnu muvu kojajezaista letela. Za vreme banketa, muva bi letela visoko u kru-govima iznad glava gostiju a da ni jednom nije udarila u zidove, a onda se vratila na njegovu ruku. Jo neobiniji pronalazak je bio mehaniki orao u prirodnoj veliini, koji je imao specijalnu ulogu prilikom ulaska cara Mak-similijana l u Nirnberg: orao je lansiran prema caru sa vrha zidina, dok je car jo uvek bio daleko. Kada je doao do njega, okrenuo se i poleteo ispred cara, le-prajui krilima, sve do gradskih kapija. 1485. godine, blizu Via Apia u Rimu, otkriven je grob mlade devojke koja je leala u nekoj neidentifik-ovanoj tenosti. Lice je bilo savreno ouvano, pa je izgledalo kao da spava. Pored nogu joj je bila upaljena lampa. Jedan natpis ukazivao je da je umrla pre vie od 1500 godina i da joj je ime Tilija, Ciceronova ki. Ubrzo po otvaranju groba, lampa se ugasila. Niko nije mogao da objasni kako je mogla da gori tako dugo. U prastarim epovima i legendama esto se mogu nai opisi "tehnolokih uda". U Mahabharati, drevnom indijskom epu starom 3000 godina, pominje se oruje razarajue moi:

"Tada Rama pusti strelu neobran/fve moi Uasnu, smrtonosnu... I ta dalekometna strela Zapalilaje monog Rakasa. 1 koije s konjskom zapregom, Potpuno zahvaene plamenom raspadoe se na pet prirodnih elemenata... N/egov skelet, meso i krv ne izdfae. Spalilo ih je oruje... Nipepeo ne ostade od njih." Da li je sastavlja epa, kako mnogi dananji na-unici tvrde, zaista prisustvovao nuklearnoj eksploziji, ili je sve samo plod pesnike mate? A ako je mata u pitanju, kako onda objasniti detaljne opise nuklearne eksplozije sa svim propratnim pojavama, koje su tek krajem etrdesetih godina ovoga veka, naunici za-beleili. Gotovo je nemogue odgovoriti na ovo pitanje.

Tradicija i knjige iz Tibeta i Indije obiluju izvetajima o praistorijskim leteim mainama koje su imale pozadi pogon na vazduh, vatru i ivu.

Grad Mohendodaro, arheoloki lokalitet u donieni toku reke Ind, imao je kanalizaciju i kupaonice u na-| jveem delu kua jo pre 4000 godina. Kada je Versaj 11 izgraen, u palati nije bilo kupatila ni toaleta tokom | itavog "Gran sieckla".

U Briselskom muzeju postoji slika Hijeronimusa Boa koja predstavlja iskuenje sv Antonija, onakvo kak-i vim su ga zamiljali Ijudi petnaestog veka. avo je na slici proizveo itav niz iskuenja, ne bi li sveca skrenuo sa boijeg puta. Ono to je posebno zanimljivo su prikazi leteih maina. Jedna od njih je zapravo vazduni brod u obliku ptice, sa palubom, jarbolom i jedrima, po uzoru na jedrilice. Meutim, na jarbolu se jasno vidi antena, a postoji i ureaj za merenje uglova koji moe ; biti samo goniometar, koji je tri veka kasnije izumeo fiziar Karanzo. Da li je Bo jo 1516. godine, zamislio naslikao mogunost prijema i prenosa elektromagnetskih talasa ? 1867. godine, putujui po Bliskom Istoku, poznati ameriki knjievnik Mark Tven, opisuje ostatke Vavilon-ske kule: "Bilo je osam kula, od kojih dve danas stoje -dinovske graevine od opeka preseene napola od zemljotresa, opaljene i napola istopljene munjama raz-gnevljenog boga..." MarkTven je izgleda pisao o ostaci-ma kule u Borsipu, nedaleko cd Vavilona, koja, po nekim podacima istopljena ne samo spolja, ve i iznu tra, predstavlja jo jednu zagonetku bez odgovora. Pi-tanje ostaje - kako je u to vreme, proizvedena tempera-tura dovoljno visoka da istopi opeke? Spektroskopske analize metalnog pojasa pronae-nog u grobnici jednog kineskog velikaa staroj vie od 1500 godina, pokazale su da metal u svom sastavu najveim delom sadri aluminijum! Zapadna nauka je prvi put izdvojila aluminijum tek 1925. godine, i to hemi-jskim putem. Danas se aluminijum izdvaja elektrolizom - zapravo, upotrebom elektrine energije. Da li je tajna elektroliza bila poznata Ijudima pre 1500 godina? Ameriki arheolog D. Mejson je u peruanskim An-dima otkrio ukrasne predmete izraene od platine! Ne-jsano je kako su prastari metalurzi uspeli da proizvedu temperaturu od 1800C da bi obraivali platinu.

Na osnovu testiranja nekih arheolokih nalaza, Uprava za standarde USA je ustanovila, da su prasta-; novnici Amerike bili u stanju da pre sedam hiljada godina, prozvedu temperature vie od 8000C!!! Naunici jedino nisu uspeli da dokue kako im je to polazilo za rukom. Evo jo jedne zagonetke drevnih civilizacija. Ame-riki arheolog F. A. Miel Hedis, pronaao je 1927. godine u dunglama Britanskog Hondurasa lobanju od poliranog providnog kvarca teku oko pet kiiograma, zapanjujue precizne izrade. Frenk Dorland, umetniki restaurator starina koji je punih est godina ispitivao neobinu lobanju mikroskopom i rendgenskim mielo-dama, dokazao je da je lobanja iseena od jednog komada kvarcnog kristala, ali bez primene metalnog orua, a zatim polirana - najverovatnije finim kvarcnim peskom, izraenim u vidu paste. Taj juvelirski posao morao je trajati decenijama. Zanimljivo je da je donja vilica lobanje pokretna. Ako se lobanja konopcem pri-vrsti da slobodno visi u vazduhu, donja vilica se ak i pri najmanjem dodiru pokree, stavrajui utisak da go-vori. Dorlandova je zasluga to je zahvaljujui "lobanji sudbine", pronaao dokaze o gotovo fantastinim nau-no-tehnikim sposobnostima drevnih Maja, ili ak ne-kog jo starijeg naroda. To zapravo znai, da su ve-kovima pre pojave savremene vlaknaste optike i fizike provodnika svetlosti, drevni majstori znali kako da os-tvare sline optike efekte pomou sloenih sistema prizmi, soiva i upljih kanala.

Hjulit Pakard, jedan od naunika koji su ispitivali "lobanju sudbine", izjavio je asopisu "Argosy": "Ta stvarica ne bi uopte trebalo da postoji. Osoba koja je lobanju isecala iz kamena, nije imala pojma o kristalo-grafiji i potpuno je ignorisala ose simetrije. Pa ipak, lobanja se pri obradi nije razletela na komadie." Koliko jo uda kriju arheologija i istorija, a koliko ih je zauvek izgubljeno? Danas se sve vie spekule o tome ta drevne "nerazvijene" civilizacije mogu pruiti naoj. ta moemo nauiti od oveka stare ere, ije drutvo i sveukupna tehnologija, ipak, nisu bili razvijeni poput dananjih. injenica je da postoji itav niz za-uujuih dokaza o izuzetno razvijenom naunom zna-nju, ako ne celih kultura, a ono bar odabranih poje-dinaca, ovekoveenom u impozantnim spomenicima, od kojih su neki ouvani sve do dananjih dana.

Pome-nimo junoamerike piramide, megalite rasprostranje-ne irom zapadne Evrope, Stounhend - biser me-galitske kulture, drevni sunev kalendar neolitskog o-veka... Podaci sauvani u drevnim tekstovima se, ipak, ne mogu bukvalno shvatiti i tumaiti, pa se na osnovu njih ne moe ni dati odgovor gde su granice mate, a gde poinju stvarni dogaaji. Lako je dokazati ovu tvrdnju. Primitivna plemena koja su susret sa dananjom civili-zacijom doivela tek polovinom ovog veka, nisu mogla da nau odgovarajua objanjenja za tehnike pred-mete koji su im pokazani. Zapravo, nisu ni pokuavali da ih objasne onako, kako to mi - na osnovu iskustva inimo, ve su pokuali da ih protumae na nivou dos-tupnom plemenskom znanju i nainu poimanja. Slian efekat bi se ponovio kada bi, recimo, danas pokazali jednom nestrunjaku odreeno nauno otkrie i za-molili ga da napie izvetaj o njemu. Na osnovu tog izvetaja teko da bi i jedan strunjak, a nestrunjake da i ne pominjemo, mogao da stekne hilp kakvu informa-ciju o izvedenom eksperimentu. U slinoj situaciji se esto nalaze i istraivai, koji godinama pokuavaju da proniknu u tajne drevnih rukopisa. Jer, tekstovi su esto bivali optereeni danas nerazumljivom terminologijom, ili su ak namerno pisani simbolinim jezikom iji smi-sao moe razumeti samo dobro upueni italac.

MISTERIJA VELIKE PIRAMIDE

\

Pojava Egipta u svetlosti istorije predstavlja sasvim neoekivani prizor, simbolizovan u iznenadnoj pojavi kamene arhitekture najveeg tehnikog savrenstva. Dr Brestid je dramatizovao to blistavo cvetanje ovim re-ima: "U kairskom muzeju mogli biste se nai u pri-sustvu masivnog granitnog sarkofaga u kojem je ne-kada lealo telo Kufu-Oneka, arhitekte, koji je gradio Veliku piramidu u Gizi... Neka nas mata povede u stopu zatim sjajnim arhitektom, u pustinjsku ravnicu iza sela Gize. Tada je to bila neplodna, pusta povrina, posutajedino ruevinama nekoliko manjih grobnica da-(ekih predaka. Najstariju kamenu graevinu u to vreme sagradio je Kufu-Onekov pradeda. Njemu su prethodila samo tri pokolenja arhitekata... Kada je Kufu-Onek prvi put poao neplodnom ravnicom Gize i po planu obe-leavao osnove Velike piramide, verovatno datamo nije bilo mnogo zidara u kamenu, ni mnogo Ijudi koji su znali tehniku graenja u kamenu. Zamislimo samo neus-traivu odvanost oveka koji je svojim saradnicima naredio da poloe etvorougaonu osnovu sa stranama od 226 metara... Znao je da e to zahtevati blizu dva i po miliona blokova, svaki teak dve i po tone, da pokriju taj etvorougaonik vei od pedest hiljada kvadratnih metara povrine, s brdom od kamena visine 146 me-tara... Velika piramida kod Gize je na taj nain jedan dokument u istoriji ovekove misli. Piramida jasno od-raava ovekovo uverenje o svojoj suverenoj moi nad matenalnim snagama. Sebi i svom suverenu, taraonov inenjer pribavio je besmrtnost prostom vlau nad ma-terjalnim snagama.

Arheolozi se uglavnom slau da su ogromne grae-vine u obliku piramida, meu Arapima zvane "farao-novim gorama", nastale u periodu vladavine tree i et-vrte dinastije faraona, dakle pre gotovo etri i po hiljade godina. Do danas su arheclozi otkrili devetnaest pi-ramida, meu kojima je veina naena samo u os-tacima, jer su tokom vekova sluile kao neiscrpni izvor graevinskog materjala za okolne felahe. Faraoni su pirannide podizali na ze.padnoj strani Nila, u susedstvu najstarije egipatske prestonice Memfisa, smetene u pograninom delu Gornjeg i Donjeg Egipta. Najpoznatije su tri piramide: najstarija i najvea je Keopsova, podignuta oko 2570. godine p.n.e., Kefre-nova - sagraena oko 2530. godine p.n.e. i Mikerinova - graena oko 1500. godine p.n.e. Sve tri su sline po konstrukciji i meusobno se veoma malo razlikuju. Oko njih se nalazi i nekoliko manjih piramida i vei broj mastaba, namenjenih lanovima carske porodice i la-novima dravne uprave. Uz svaku od tri piramide nalazi se pogrebni hram. Ispod Kefrenove piramide stoji og-romna sfinga isklesana u steni, moda jo upeatljivije otelovljenje boanskog carstva nego sama piramida. Ljudska glava, koja izrasta iz lavljeg tela, dostie visinu od 19,80 metara i po svoj prilici je imala Kefrenove crte lica. Njena velianstvenost koja uliva strahopotovanje. takva je, da su je i hiljadu godina kasnije smatrali likom boga Sunca.

Spoljne povrine piramida esto su bile ukraene reljefima i mozaicima. Natpis u kripti kraljice Ujebtan govori, da je vrh njene piramide bio pozlaen. Uglaane ploe od granita i krenjaka kojima su oblagane strane piramida, lokalno stanovnitvo je tokom vekova raz-nelo, koristei ih kao graevinski materijal. Poduhvat ovako dinovskih razmera oznaava vr-hunski domet faraonske moi. Posle etvrte dinastije, niko vie nije pokuao da gradi takve piramide. Vladari su se zadovoljavali mnogo manjim posmrtnim grobni-cama. Svet je oduvek bio zadivljen impozantnim di-menzijama velikih piramida, ba kao i arhitektonskim reenjima. Prvu piramidu sagradio je pre blizu pet hiljada godina, Zoser, prvi faraon tree dinastije. Ostalo je sau-vano i ime prvog egipatskog arhitekte - Imhotep. Posle Zosera, manir graenja piramida prihvatili su i ostali vladari, ali ni jedna piramida po veliini i obimu ne moe se meriti sa Keopsovom. Uzevi u obzir ondanje primi-tivne metode rada, zasnovane iskljuivo na ovekovoj fizikoj snazi, istraivai su se pitali kakoje bilo mogue nagomilati toliku masu kamenih blokova u geometrijski nepogreiv oblik piramide, i doraditi ih tako precizno, da izmeu njih nije mogla da se uvue ni otrica noa. U istorijskim izvorima i hijeroglifskim natpisima, sa-uvani su podaci na osnovu kojih se bar priblino moe stei predstava o toku gradnje piramida. Kameni blok-ovi prevlaeni su iz oblinjeg kamenoloma Nilom, a zatim vueni na saonicama du vetake kosine, koja je uzdizana i izduivana onako kako je napredovala grad-nja piramide. Da bi se smanjilo trenje, trasa je posipana vodom, tako da su sanke s lakoom klizile po blatu. Kameni blokovi su postavljani nataj nain, to su sve do trenutka spajanja blokova ostavljani uski

ispusti, na koje su, visei nad provalijom, radnici mogli da se oslanjaju nogama. Za odvaljivanje stene drevni graditelji koristili su, po tvrenju veine arheologa, metalne klinove. U jednom kamenolomu blizu Asuana, pronaene su hi-Ijade udubljenja svih veliina, nainjena pomou kli-nova. Stena je cepana tako, to su u udubljenja po-stavljani drveni klinovi natapani vodom, koji bi vreme-nom nabubrili i tako lomili stenu po odreenoj liniji. Nejasno je ipak, kako su uopte napravljena udubljenja u steni za klinove, ako se zna da su orue tog perioda izrivana uglavnom od bakra, a poznato je da bakar teko see granit. Bio je to izuzetno naporan rad, koji je zahtevao mnotvo Ijudskih rtava. Hiljade radnika radilo je pod biem nadzornika na ubistvenom pustinjskom suncu desetinama godina, da bi bila zadovoljena ud jednog oveka, boanskog vladaoca Gornjeg i Donjeg Egipta. U svojoj "Istoriji", grki istoriar Herodot opisuje gradnju Keopsove piramide: "Do kralja Rampsinita, bili su u Egiptu dobri zakoni i bilo je blagostanje, ali s njegovim naslednikom Keopsom dola su teka vre-mena. Ovaj je odmah zatvorio^sve hramove, pa je ak zabranio Egipanima da prinose rtve i sve ih je oterao na prisilni rad. Priaju da su jedni morali da vuku ka-menje iz kamenoloma u Arabijskoj pustinji sve do Nila, a drugi su morali taj doneseni kamen da primaju i da odvlae brodovima preko Nila do Libijskih planina. U svakoj je smeni, koja je trajala tri meseca, radilo uvek oko sto hiljada Ijudi. Deset godina je radio taj izmueni narod samo na izgradnji puta kojim je trebalo da se prevozi kamen. Deset godina je trajao rad na tom putu i na izgradnji breuljka na kome se nalaze piramide, kao i na podzemnim dvoranama u koje je sproveo jedan kanal iz Nila, pa je na jednom ostrvu u jednoj takvoj dvorani sagradio sebi grobnicu. Na izgradnji same pi-ramide radilo se dvadeset godina. Ona je etvoroug-lasta, i sa svake strane je iroka osam pletara, a visina joj je isto tolika; sve je od tesanog kamena koji je bio izvanredno lepo sloen, i ni jedan komad nije manji od trideset stopa. Ova piramida je izgraena kao stepenice. Kada su izgradili prv stepenicu, dizali su sa zemlje ostalo kamenje pomou jedne sprave, nainjene od istesanih kratkih greda, na stepenicu iznad ove. Kada su podigli kamen na prvu stepenicu, stavljali su ga na drugu spra-vu koja je stajala na prvoj stepenici, i vukli ga na drugu stepenicu, pa opet na drugu spravu, i tako redom; bilo je onoliko sprava koliko i stepenica. Najpre je bio gotov vrh piramide, pa ispod njega srednji deo, a na kraju je zavren onaj najdonji deo, koji lei na samoj zemlji. Na piramidi je na egipatskom jeziku bilo napisano koliko su repe, luka i enjaka potroili radnici, a koliko se jo seam, rekao mi je tuma koji mi je prevodio ovaj natpis, da su trokovi oko izgradnje iznosili hiljadu est stotina talenata sr'ebra..." _ Opte je prihvaeno miljenje da su piramide slu-ile kao grobnice, sa namenom da telo vladara sauvaju kroz dugi vremenski period. U veini piramida se nalaze fragmenti raznih predmeta - orua, oruja, nametaja, nakita... Naalost, ni u jednoj piramidi nije sauvan kompletan sadraj (izuzetak je Tutankamonova grob-nica), jer je veina opljakana ubrzo po smrti faraona. Jedino za Keopsovu piramidu nije dokazano da je bila grobnica! Dodue, u centralnoj odaji piramide postoji ogroman kameni sarkofag, pronaen prazan, ali jo uvek nije jasno da li je to zaista posledica pljake. Poznati nunik Don Tejlor, uveren je da Velika pi-ramida nije bila grobnica faraona, ve sredstvo za aktivi-ranje viih nivoa energije i izmene stanja svesti. U prilog toj teoriji idu brojni dokazi, pre svega eksperimentalni, koji potvreuju injenicu da je Velika piramida u Gizi, -generator energije.

Keopsova piramida je visoka 146 metara, iako se svi istraivai ne slau uvek oko tog podatka. Zapravo, piramida je bila, kako je ve reeno, prvobitno prek-rivena oplatama od poliranog krenjaka, to znai da je sigurno bila via od 146 metara. Strana njene kvadratne osnove iznosi preko 230 metara. Poreenja radi, napo-menuemo da svojom visinom, prerasta baziliku Sv Petra u Rimu. Piramida se sastoji od 2.300.000 kamenih biokova, od kojih je svaki teak proseno 6000 kilo-grama. Velika piramida je vekovima posle izgradnje uporno uvala svoju tajnu, jer niko nije uspeo da otkrije ulaz. Arapski kalif AI-Mamun je 820. godine, ponesen pri-ama o ogromnom blagu skrivenom u piramidi, okupio najpoznatije arhitekte, vajare i kamenoresce i naredio im da pronau ulaz. Mesecima su najvei strunjaci toga doba pokuavali da otkriju tajna vrata koja vode u unutranjost piramide, ali uzalud. Onda je odlueno da se kroz sredinu piramide prokopa tunel, ne bi li se tako nailo na neki od hodnika koji vode u skrivene

odaje s blagom. Posle vie meseci mukotrpnog kopanja, kada je kalifve pomislio daje posao uzaludan i bio spreman da napusti poduhvat, jedan od radnikaje u daljini zauo oek. Buenje tunela je nastavljeno u tom smeru, i uskoro su naili na prolaz irine jednog kvadratnog metra. Prolaz se sputao nanie, i uskoro su naili na novi hodnik, neuporedivo iri, ali ih je na kraju ekalo razoarenje. Bio je to slepi hodnik. Ni jedan od hodnika koje su potom otkrili nije ih odveo do centralne odaje. Zahvaljujui sluajnosti, naili su na hodnik sa niskom tavanicom, po kome su mogli da se kreu jedino na kolenima i uskoro stigli do prostorije koja se danas naziva Kraljiina soba, povrine od nekih est metara. Vraajui se u suprotnom smeru, radnici su stigli i do zapeaenih Kraljevskih odaja. 0 otkriu je odmah oba-veten kalif AI-Mamun, koji je zahtevao da prisustvuje otvaranju grobnice. Pod njegovim nadzorom slomljen |e veliki kraljevski peat. Uzbuenje je bilo na vrhuncu. Ali, na njihovo zaprepaenje, ogromna prostorija od poliranog crvenog granita, bila je prazna! Razoarani kalif je potomodustao od daljeg traganja. Nije ba naroito jasno da li su graditelji piramide uspeli da zavaraju trag AI-Mamunovim radniima, ili su moda mnogo vetiji lopovi preduhitrili upornog kalifa. Ne mo-e se odbaciti ni teorija da piramida uopte i nije bila grobnica, u kojoj su razni pljakai pogreno traili blago. U piramidi su do sada otkrivene: Kraljiina odaja -prazna, Kraljeva odaja - takoe prazna i podzemna nedovrena prostorija. Pojedinci smatraju da su egipat-ski arhitekti bili suvie lukavi, da bi ma kakvo blago ostavili u pravougaonim hodnicima. Ovi hodnici su, na-vodno, mamci za lopove. A evo i nekoliko udnih injenica: ogromni pragovi piramide nalaze se iznad prilino malih vrata koja vode u hodnik kojim se silazi. Tolika mera predostronosti da bi se izbeglo zatrpa-vanje ulaza, ini se suvinom. Zatim, kao to se jaki potporni pragovi nalaze iznad Kraljiine i Kraljeve odaje, tako se - samo iznad Kraljeve odaje - nalazi ogromni kameni blok od 380 tona, nazvan "soba za pranjenje", ija funkcija ostaje neobjanjena.Trea anomalija su brane koje se nalaze iznad velike galerije. Teoretski, brane su sluile, uz pomo sistema poluga u granitu, da blokiraju pristup u Kraljevu odaju. Meutim, ova tros-truka zatita ne titi nita znaajno. Zato? Da li su granitne ploe unitene, ili nikada nisu ni postojale?

Postavljaju se i druga zagonetna pitanja. Na primer, zato Kraljeva odaja nije u centru piramide? Zato je nedovrena prostorija u suterenu? To jo uvek moe znaiti da Velika piramida u meuvremenu, nije opljakana. Dvojica francuskih arhitekata, Dormijon i Goaden, uspeli su da pre petnaestak godina dobiju dozvolu za istraivanje. Ispitivanja su pokazala postojanje velikih razlika u gustini kamena. U prolazu koji vodi u Kraljiinu odaju, Dormijon i Goaden su otkrili anomalije u slaganju kamenih blokova, koje su zasad neobjanjive. Ekipa engleskih strunjaka koja je izvrila merenja u XIX veku, dola je do zakljuka da je Keopsova pi ramida jedna velika "kamena knjiga mudrosti". Mnogi dananji naunici veruju, da su u njoj skriveni brojni podaci i znanja drevnih egipatskih mudraca. Britanski astronom P. Smit tvrdi, da su u dimenzije Keopsove piramide ugraeni i podaci o udaljenosti Zemlje od Sunca. Po njegovim merenjima, visina piramide bila je 147,65 metara, a ako se taj broj pomnoi sa milion, dobija se srednji radijus Zemljine orbite oko Sunca! Smit je takoe izraunao, da je masa Keopsovog sark-ofaga tano 1015 puta manja od mase Zerrrije.

Vajs i Kokvord su dokazali da je piramida mogla sluiti i kao sunani sat. Na osnovu merenja su utvrdili, da je podnoje sastavljeno od kamenih ploa irine 1,365 metara, pri emu se senka piramide svakodnevno skrauje za isti iznos, sve dok potpuno ne nestane na danjesenje ravnodnevice. Jesenja ravnodpovicaje, ina-e, kod Egipana predstavljala poslednji dan u godini!

Na veliki matematiar i astronom Milutin Milank-ovi, u knjizi "Tehnika u toku davnih vekova", pominje izuzetna matematika znanja koja su Egipanima omo-guila da stvore piramide: "0 opsegu matematikih i geometrijskih znanja starih Egipana obaveteni smo tek nedavno. U Britanskom muzeju u Londonu, uva se jedan stari papirus koji Englezi nazivaju Rind Papers, po imenu njegovog pronalazaa Rinda koji je do njega doao 1862. godine. Kada je taj spis deifrovan a 1875. godine preveden i objavljen, pokazalo se da ga je napisao kraljev pisar Ahmes i da je matematikog sa-draja. Napisan je oko 1750. godine p.n.e. Prvo to nam pri itanju toga spisa pada u oi je starost naune

literature, jer se pisac poziva na jo starije matematike spise, pisane nekoliko stotina godina ranije. 0 starosti egipatske nauke svedoe i neki drugi papirusi pro-naeni 1885. i 1890. godine. Iz sadraja Ahmesovog spisa vidi se da je pisan za praktinu primenu, a namenjen prvenstveno poljopri-vredi. Ahmes rauna samo sa imenovanim brojevima i primenjuje ih na odreene gaometrijske probleme, na izraunavanje povrina i zapremina tano odreenih geometrijskih oblika poljskih imanja i ambara za poljo-privredne proizvode. Neki od tih ambara imali su oblik krunih cilindara. Pri izraunavanju broja/?/, uzimavred-nost 3,15. Zadivljeni smo tanou, osobito kada se uzme u obzir da su u ono doba Jevreji i drugi stari narodi mislili da je obim kruga triput vei od njegovog prenika." Egipatske piramide i njihovi hramovi, poloeni su stranama svojih osnova tano prema nebeskim znaci-ma. Znai da su Egipani bili paljivi posmatrai nebes-kih pojava. 0 tome svedoi i podatak da su u Memfisu, Heliopolisu i Denderi imali ureene zvezdamice odakle su posmatrali zvezde i o tome pravili zabeleke koje su do nas stigle samo u fragmentima. Preciznou po-dataka o tom razdoblju, egipatska hronologija je nad-maila sve ostale podatke te vrste iz Starog veka. Egipatski kalendar imao je, za razliku od kalendara drugih naroda, kao osnovnu jedinicu - godinu, sa stal-nom duinom od 365 dana. U vreme kada je kalendar poeo da se primenjuje, nastupile su velike poplave Nila; to je u stvari bilo vreme kada se zvezda Sirijus pojavila prvi put u godini na istonom nebu, pre izlaska Sunca. Kako su poplave Nila, od kojih su zavisili ivot i napredak zemlje, bile najznaajnija prirodna pojava za celu egipatsku dravu, Egipani su odluili da godinu broje od jednog izlaska Sirijusa do drugog. U poetku, ovakav nain merenja vremena je funkcionisao dosta dobro, ali, kako je godina po njihovom kalendaru bila kraa za jednu etvrtinu dana od stvarne Suneve go-dine, to se i dan izlaska Sirijusa pomerao u njihovom kalendaru svake etiri godine za pun dan, da bi za 4 x 365 godina, proetavi se kroz kalendar, doao na svo-je staro mesto. To su Egipani tano ustanovili svojim posmatranjima, i taj interval od 1460 godina nazvali Sotisovim periodom, po zvezdi Sirijus (sinonimi za Siri-jus su bili Sopt i Sotis). Izmerivi duinu Sotisove peri-ode, Egipani su u stvari, tano izmerili i duinu godine po kojoj se upravlja tok prirode. Godine 1864. atronom Smit je izraunao da je masa Keopsovog sarkofaga, tano 1015 puta manja od mase Zemlje. Keopsova piramida je poreena i sa geometri-jskim oblicima. Na primer, poredili su je sa polovima ktealnog oktaedra, gdeje svaka stranajednakostranini trougao. Englez Prajs je poredio polutrougao, koji se dobija ako se piramida presee vertikalnom ravni to prolazi kroz apoteme strana, sa takozvanim egipatskim trouglom (proporcije strana 3:4:5). 0 tome da su Egip-ani upotrebljavali trougao, zabeleio je jo Plutarh. Kada je Napoleon, u svom osvajakom pohodu stigao do Egipta, zapoelo je pod njegovim pokrovi-teljstvom, prvo strogo nauno premeravanje i proua-vanje dimenzija Velike piramide. Strunjacima je ve tada bilo jasno da piramida krije mnogo vie od onoga to se pretpostavlja. Nauno je dokazano da je u di-menzije piramida ugraeno celokupno astronomsko znanje drevnog Egipta. "Treba poeleti" - izjavio je pre nekoliko godina ak Berije, "da se jednoga dana u to skorijoj budunosti - najbolje bi bilo da to bude pod okriljem UNESKO-a - osnuju ekipe istraivaa i na-unika koje bi, neoptereene predrasudama i pozitiviz-mom, tragale za injenicama i naunim dokazima o stvarnoj praistoriji oveanstva". Pre desetak godina, realizovan je obiman projekat iji je cilj bio - ustanoviti ima li u Kefrenovoj pramidi odaja kojejo nisu otkrivene. Ideja o "Piramida projektu" potekla je od dr Luisa Alvareza sa Univerziteta u Kali-forniji, dobitnika Nobelove nagrade za fiziku. Alvarez je verovao da ispod tri egipatske piramide i Sfinge, postoje podzemni hodnici koji omoguavaju komunikaciju iz-meu samih piramida i ulaza u tajne odaje, u kojima bi se mogle nalaziti arhive sa tajnim znanjima egipatskih svetenika. Za ispitivanje piramide, Alvarez je predloio da se iskoriste kosmiki zraci, koje jejo 1911. godine otkrio austrijski naunik Hes. Potrebno je, smatrao je Alvarez, postaviti detektor kosmikih zraka (Spark chambers - elektronska oprema koja je izazvala najvie panje 1965. godine na Svetskomsajmu tehnike), u unutranjost piramide i on e registrovati razliite ste-pene radijacije zavisno od toga kako je usmeren. Naunici koji su pokuali da prodru u tajne pi-ramide kosmikim zracima, bili su zapanjeni misterioz-nim okolnostima koje su napravile haos meu elek-tronskim ureajima. U nadi da e otkriti tajne komore, oni su godinu dana na magnetske trake neprekidno beleili kosmike zrake, prilikom njihovog prodiranja kroz

unutranjost piramide. Pretpostavljali su, da e kosmiki zraci ravnomerno prodirati kroz piramidu ako je ona masivna, bez upljina,! da e na detektoru kos-mikih zraka u podnoju piramide izazvati iste reakcije. Ako u piramidi postoje upljine, onda e kroz njih prodi-rati vie kosmikih zraka, nego kroz masivne delove. To bi bilo zabeleeno i na magnetskim trakama, i putokaz ka neotkrivenim komoramaje postavljen. Vie od milion dolara i hiljade radnih asova utroeno je na projekat, raunajui i rad novog IBM 113 kompjutera na Ein ams Univerzitetu u blizini Kaira. Dr Amir Goheda, rukovodilac eksperimenta, izjavio je, da rezultati protivree svim do sada poznatim prirod-nim zakonima. Na magnetnim trakama je iz dana u dan beleen potpuno razliit intenzitet kosmikih zraenja u unutranjosti Kraljevske komore. Impulsi su se mogli prikazati i optiki i akustiki. Bilo je tu raznih sklopova linija, simbola, geometrijskih oblika. Ali ono to je sa naunog gledita potpuno nemogue, bila je injenica da su se simboli i geometrijski oblici, mereni uvek u odreeno vreme i pod odreenim uslovima, uvek istim mernim instrumentima, menjali iz dana u dan. U jednom intervjuju, dr Amir Goheda je izjavio: "Ovo je nauno nemogue. lli u geometriji piramide postoji neka b'rtna greka koja utie na naa mererija, a to je gotovo nemogue, ili ovde imamo posla s misterijom koja prevazilazi mogunost objanjenja. Nazovite to kako hoete, okultizam, prokletstvo faraona, arobnja-tvo, magija. U svakom sluaju, u unutranjosti piramide deluje neka sila koja je u suprotnosti sa svim zakonima nauke".

Ameriki novinar Don Tanstel, koji je intervjuisao dr Gohedu, objavio je jula 1968. godine zanimljiva za-paanja u asopisu Tajms: "Pre oko hiljadu godina, Egipani su pisali o pokretnim zidovima u galerijama piramide i tajnim, debelim vratima koja otvara ne-poznata sila. Postoje i zapisi, koji se odnose na prastare robote, koji uvaju tajnu blaga, a pominju se i pojave blistavih svetlosti u dubinama egipatskih piramida. Uk-oliko to sve nisu prazne prie, i ukoliko su egipatski hroniari zabeleili istinu, moemo pretpostaviti da is-pod piramida postoje instalirani generatori velike sna-ge, koji i dan danas proizvode udesne fenomene." Istraiva Moris atelen, smatra, da su uvari zna-nja, moda, u dalekoj prolosti predvideli skrnavljenje grobnica i potrage za blagom, pa su u riznicu drevnih znanja postavili mone odailjae radijacije, kako bi spreili sve one koji pokuaju da otkriju tajne egipatskih piramida. Umesto basnoslovnog blaga, veruje atelen, ispod piramida se nalaze metalne ploe ispisane hijero-glifima, a koje sadre sve tajne drevne egipatske nauke i istoriju ijudskog roda od vremena postanka na ovoj planeti.

A ako se prisetimo pria o skrivenom blagu Asteka, u vreme panskih osvajanja, posebno onih koje spo-minju pedeset dve zlatne ploe na kojima je zapisana celokupna istorija ovog naroda i njihova nauna dos-tignua i saznanja, kao i injenice da je Egipat oduvek bio meta brojnih osvajaa, onda ova teorija zvui sas-vim ligino. atelen ak nudi i reenje problema - gde zapoeti istraivanje. Naime, dijagonale Keopsove i Kefrenove pramide su na istoj osi, seveoistok-jugozapad, a jedna dijagonala Mikerinove piramide je paralelana. Ako se produi druga dijagonala Mikerinove piramide u pravcu I severozapad, ona e presei osu dijagonala prve dve u ' odreenoj taki H. Geometrijski centar Sfinge, nalazi se u produenju junog zida Kefrenove piramide. Ukoliko se osovina Sfinge produi malo vie prema zapadu, primetie se da see produetak piramida tano u onoj istoj taki H. A ako uporedimo dimenzije Velike piramide sa stru-kturom molekula DNK, dolazimo do jo frapantnije mis-terije koja potvruje teoriju da je ova piramida zapravo riznica naunih saznanja drevnog Egipta. Naime, mo-tekul DNK lii na spiralno uvrnute lestve od konopca, gde se bone strane sastoje od ostataka eera (dezok-siriboza) i fosforne kiseline, a "preke" od azotastih baza: timina, adenina, citozina i guanina (skraeno AA T, A, C, G). Ugao pod kojim se vezuju za lanac DNK varira: kod timina iznosi 50 stepeni, kod adenina 51, kod cttozina 52, a kod guanina 54 stepena. l evo prvog uda: proseni ugao pod kojim se vezuju azotaste baze bio bi 51 45', a kod Keopsove piramide ugao nagiba bonih strana iznosi 5151'! Drugo udo: odnos duine veze citozin - guanin (1,08 nanometara) prema duini timin -adenin (1,11 nanometara), jednak je 0,973. A rub Keopsove piramide odnosi se prema duini strane os-nove kao 0,946! Oigledno isto.

Trea neobina pod udamost: odnos prenika molekula DNK (2 nm) prema duini koraka spirale (3,4 nm) bio bi 0,588. Ako pode-limo apotemu bone strane Keopsove piramide dijago-nalom osnove, dobijamo 0,568 - gotovo istu vrednost! etvrto: ugao uspona spirale DNK iznosi 26, a ugao nagiba glavne galerije na Keopsovoj piramidi - takoe 26! Peto: u koraku spirale DNK (34 angstrema) sme-teno je 10 nukleotidnih parova, ije je meusobno rastojanje 3,4 angstrema ili 1/10 koraka. Keopsova pi-ramida ni tu ne zaostaje! Njena visina je 146 metara, a ulaz u piramidu nalazi se navisini od 14 metara -takoe jedna desetina!

EGIPATSKI KULT MRTVIH

Na pitanje kako objasniti injenicu da su IJudi svfh rasa, kultura i religija, oduvek pridavali toliki znaaj smrti i posmrtnim ritualima, nije lako dati odgovor. Brojni fitozofi, psiholozi, teolozi i lekari, vekovima se ve hva-taju u kotac sa ovim problemom. Darvinisti su ak ili tako daleko, da su uzroke i odgovore potraili u ivotin-jskom svetu. Njihova prouavanja su nedvosmisleno dokazala, da sve ivotinje na viem stupnju emotivnog razvoja, pre svega sisari, imaju specifian psihoemo-cionalni odnos prema smrti i umiranju drugih ivih bia. Doj Adamson, u naunim krugovima poznata po dugo-godinjem prouavanju afrikih lavova, u svojoj knjizi "Living free" opisuje slona "koji je oigledno bio visoko cenjen kod svojih drugova. Kada je uginuo prirodnom smru, tri slona mujaka stajala su nekoliko dana pored njegovog tela, a tada su mu izvukli kljove i stavili ih na malu udaljenost od tela. Drugi udan dogaaj desio se kada je Dord (suprug Doj Adamson - prim. autora) morao ubiti jednog slona koji je postao opasan. Ustrelio ga je nou u jednom vrtu kod Isiola. Idueg dana le je bio uklonjen zbog smrada. Sledeeg jutra primeeno je, da je lopatica ubijene ivotinje bila vraena natrag. Do-neli su je njegovi drugovi i postavili tano tamo gde je slon ubijen.

"Isto tako, nekoliko puta smo primetili da su slonovi ispoljili radoznalost za smrt Ijudskih bia. Na jednom od naih safarija, Ijudi iz tamonjeg plemena ispriali su da je jedan slon ubio oveka i da od tada svako poslepodne dolazi i stoji sat ili dva na mestu gde se odigrala tragedija. Proverili smo i ustanovili da je to istina." - pie Doj Adamson. Ako ivotinje imaju odreenu misono etiku pred-stavu i odnos prema smrti, onda je slian odnos za oveka tim pre razumljiviji. Paleontoloka istraivanja potvruju da su Ijudi i pre vie desetina hiljada godina, u samo praskozorje razvoja Ijudske svesti, imali ve izgraen sloeni odnos verovanja i ritualnih postupaka vezanih za sahranjivanje, tanije, uvanje posmrtnih ostataka svojih saplemenika. Pre nekoliko godina u jednoj peini u Iraku, ameriki arheolozi Dejl Stjuart i Ralf Solecki, otkrili su etiri neandertalska skeleta -jednog mukarca, dve ene i jednog deteta. Sve okol-nosti su ukazivale na to, da su tela tih Ijudi koji su iveli pre 60.000 godina, bila svesno pokopana! Ali time sen-zacija nije bila okonana. Jedan sloj zemlje iz

grobnice poslatje na analizu uvenom francuskom geohemiaru A. L. Guranu, koji je otkrio, da je vei deo analizirane materije sastavljen od cvetnog praha! Prisustvo cvea u tako velikim koliinama se nije moglo objasniti prirod-nim uslovima. Da li je to znailo da su moda saple-menici, za vreme sahrane, cveem zasipali svoje po-kojnike? Odgovor strunjaka je bio negativan. Po njihovom miijenju, neandertalski ovek tog v emena, jo uvek nije dostigao odreeni stepen razvoja, da bi svesno uinio tako neto. Ralf Solecki je predoio "jedino" mo-gue reenje ovog problema. Napravivi spisak biljaka oje je prisustvo putem analize zemlje A. L Guran us-tenovio, krenuo je po irakim selima, sa namerom da utvrdi da li se neke od njih jo uvek mogu nai. Njegovo istraivanje donelo je znaajne rezultate. Naime, sedam vrsta biljaka od osam, koliko ih je bilo na spisku, jo se i danas smatra lekovitim u Iraku. Cvee iz groba nean-dertalaca je, moda, imalo praktian znaaj, a ne estet-sku ili ak sentimentalnu namenu. Naunici koji su is-pitivali lokalitet pretpostavljaju, da je to bio grob ple-menskog vraa i njegove porodice, a da su saplemenici snabdeli svog doktora svim neophodnim lekovima za obavljanje prakse u zagrobnom ivotu.

Strunjaci se, dakle, slau da je jo praistorijski ovek verovao u zagrobni ivot. A to verovanje u kult mrtvih, duboko utkano u religiozni i svakodnevni ivot, jedna je od najprepoznatljivijih karakteristika kulture drevnog Egipta. Egipani, oni isti koji su gradili piramide kao most ka venom ivotu na onom svetu, bili su svesni svoje fizike prolaznozti i nitavnosti. Taj prob-lem mogao je biti ublaen stvaranjem adekvatnog religi-jsko-magijskog kulta, koji je poivao na strogo pre-ciziranom i kanonizovanom odnosu prema smrti i ve-rovanju u zagrobni ivot kao produetak svesnog pos-tojanja. Zenon Kosidovski, autor brojnih nauno-popu-larnih knjiga i eseja, razmiljajui o religiji i kulturi starih Egipana, kae: "Ako elimo tano da razumemo mo-tive koji su faraone navodili na graenje piramida, mo-ramo se podsetiti na neke karakteristine odlike egi-patske religije. Meu plejadom bogova najveim kultom bio je okruen bog sunca Ra, a zatim bog zemlje Oziris, koji je vladao pravedno, i uz to Ijude nauio svim umet-nostima i zanatima. Njegov brat, bog Set, bio je olienje zla. Zavidei Ozirisu na popularnosti meu Ijudima, ubio ga je, a njegovo telo stavio u krinju i bacio u more. Ona je isplovila na obalu u blizini grada Biblosa.

Ozirisova ena, boginja Izida, vaskrsla ga je u novi ivot. Vaskrsli Oziris istupa otada kao gospodar sveta mrtvih.

Ozirisov sin Horus, osvetio je oevu smrt ubijajui Seta. Od tog trenutka, on je postao olienje sinovljeve Ijubavi, a poto je u borbi sa protivnikom izgubio jedno oko, postao je i simbol posveenja.

Egipani su verovali da izlazak i zalazak Sunca oznaavaju smrt i vaskrsenje boga Ra. Iz tih mitova crpli su sigurnost da i njih eka vaskrsenje i srean posmrtni < ivot na drugom svetu. Po njihovom verovanju, ovek se sastojao iz triju elemenata: iz fizikog tela Hat, \ iz delova Ka i Ba. Ka je bio ovekov dvojnik i njegov anfeo uvar. Predstavljen je kao bradat ovek s krunom na glavi. Bio je i predvodnik umrlog po onom svetu, snabdevajui ga hranom i vodei ga pred lice boga Ra. Prava ovekova dua bila je Ba, predstavljena kao ptica s Ijudskom glavom, sa uljanom svetiljkom koja gori ispred nje. Osiguravanje zagrobnog ivota za duu zavisilo je od dva naelna uslova. Mrtvaevo telo moralo je biti osigurano i balsamovano da se ne raspadne i da ga ne opljakaju lopovi, a sem toga trebalo ga je snabdeti hranom i svim predmetima domae upotrebe, kako bi se zadovoljile njegove posmrtne potrebe. Faraoni su gradili stoga piramide pune komplikovanih krunih hod-nika i galerija, slepih komora i zamki, iji je zadatak bio da lopovima onemogue da stignu do mumija i blaga u I grobovima. Kao boanska bia, faraoni su se posle smrti koris-tilj istim povlasticama kao i na zemlji. Poto se za-miljalo da bog Ra prevaljuje svakodnevno putovanje preko neba u zlatnom brodu, u poetku je faraonova dua preuzimala dunost njegovog veslaa, potom 6ak i krmanoa broda. Onako kako su kraljevi Egipta posta-jali sve snaniji vladaoci, proirivali su se i njihovi po-smrtni zahtevi. U poetku su preuzimali dunosti linog i sekretara boga, potom su i sami sedali na presto kao

bogovi sunca. U vezi sa timverovanjem, uzimali su u grob vesla, potom i itave lae, koje su arheolozi nazi-vali "sunanim laama". Godine 1955. otkriven je u podnoju Keopsove piramide u uzidanom skrovitu izu-zetno dobro ouvan un sa asurama na seditima i veslima. Piramide i grobnice velikaa odraavaju klasne raz-like kakve su se oblikovale jo u davnim vremenima egipatskog drutva. Balsamovanje posmrtnih ostataka i graenje specijalnih grobnica, bilo je skup poduhvat, nedostian za obine smrtnike. Seljaci, zanatlije i i-novnici, sahranjivali su svoje mrtve u pustinjski pesak. l eto, udnim sticajem okolnosti, dok su velianstvene grobnice u veini sluajeva bile rtve pljakaa, ostaci prostih Ijudi izbegli su njihovu sudbinu i uz to su ouvani u dobrom stanju mumifikacije, usled nedostatka vlage u pustinjskom pesku. Posle stizanja u oblast smrti Egipaninova dua nije imala lak ivot. Obeanu zemlju okruivale su velike vode, a ulaz u nju uvalo je udovite zvano "izokrenuto lice", putajui samo one koji su na zemlji vodili pra-vedan ivot. Rojevi demona i vampira kao i najrazliitijih drugih neistih duhova vrebali su putujue due. Ljudi su imali mogunostda mrtvima pomognu pomou ma-ginih formula sadranih u Kn/izi mrtv/h. Faraoni su pored svojih grobnica podizali hramove i dodeljivali im svetenike, odreujui za njihovo izdravanje prihode sa kraljevskih imanja. Svetenici su svakodnevno itali komplikovane ritualne molitve, umrlome potrebne kao ivome voda."

Skoro najunosniji posao drevnog Egipta, bilo je balsamovanje posmrtnih ostataka. Jo u najranijim pe-riodima egipatske kulture, primeuje se, kao dosledno potovanje posmrtnih rituala, nastojanje da se sauvaju posmrtni ostaci pomou hemikalija koje spreavaju tru-Ijenje. Tehnike balsamovanja su se vremenom toliko usavrile, da su egipatski majstori balsamovanja ve u srednjem carstvu bili u stanju da obrade mumiju tako dobro, da su mnoge ostale sauvane do dananjih dana. 0 tome pie i Herodot: "Postoje naroiti Ijudi koji se razumeju u taj posao. Ovi, kad im se donese mrtvac, pokazuju onima koji su ga doneli drevne kipove kao mustre, koje su izraene i obojadisane kao prave leine, zatim im pokazuju drugu klasu koja je prostija i jeftinija, a najzad i treu, najjeftiniju. Tada ih pitaju prema kojoj mustri ele da im balsamuju mrtvaca. Kada se dogovore i pogode, roaci odmah odlaze kui, a oni ostaju u radionicama i smesta se prihvataju posla. Ako le treba da se balsamuje po prvoj klasi, izvuku mu najpre po-mou jednog krivog gvoa mozak kroz nozdrve, i to samo jedandeo, a u drugi uliju u upljinu neku jaku tenost. Posle toga raseku jednim otrim noem, napravljenim od etiopskog kamena, miie na trbuhu i izvade eludac, oiste ga, isperu vinom od palme i pospu istucanim mirisima. Kad tcbunu duplju napune istom istucanom izmirnom, cimetom i svim drugim mirisima osim tamjana, onda je ponovo zaiju. Kada to sve zavre, stave le u so i ostave ga u njoj sedamdeset dana. Ne smeju ga nipoto ostaviti due vremena u njoj. Kada proe sedamdeset dana, operu le i umotaju ga celog finim lanenim trakama, zalepivi ih gumom, koju su Egipani upotrebljavali umesto tutkala. Iza toga, ro-aci ponovo odnose le i poruuju jedan kip Ijudskog oblika, u koji stavljaju mrtvaca, pa ga tada sahranjuju u grobnicu, gde ga ostavljaju u stojeem stavu pored zida. Tako postupaju kod najskupljeg balsamovanja.

A ako su izabrali drugi, jeftiniji nain, onda se bal-samovanje vri ovako: uliju kedrovo ulje u trcaljke i njime napune trbuh leine, te ne seku niti vade iz nje eludac, nego ubrizgavaju tenost kroz stranjicu i u nju stavljaju ep, da ne bi tenost iscurila, a zatim je os-tavljaju u soli onoliko dana koliko je bilo napred od-reeno. Poslednjeg dana izvuku ubrizgano kedrovo ulje napolje. Ulje je pak tako jako, da rastvori sva creva i eludac i izbaci ih sa sobom napolje. Mesnatt; delove rastopi natrijumova ce, tako da od celog tela ostanu samo koa i kosti. Kad to urade, daju le rodbini i ne rade nad njim vie nita.

Trei nain balsamovanja koji vre oni najsi-romaniji, sastoji se u ovome: stavljaju le u so, poto su ga prethodno isprali uljem od neke repe, i dre ga sedamdeset dana, pa ga potom daju rodbini." U Egiptu je pored Ijudi, balsamovan (mumificiran) i ogroman broj ivotinja. U najveem broju sluajeva radilo se o makama (svetim ivotinjama Egipana). 1898. godine otkrivena je jedna nekropola sa 300.000 mumificiranih maaka.

Uz make, balsamovani su i krokodili - takoe svete ivotinje. Francuski egiptolog an ak Barloa na-vodi da je oboavanje krokodila ilo toliko daleko, da je itav jedan grad dobio ime Krokodilopolis, a vie deset-ina hramova posveeno je krokodilu.

Krokodili su balsamovani na vie naina. Poto im je najpre izvaena utroba a leina oprana u slanoj vodi i osuena na suncu, posveeni krokodili su potapani u bitumen, a zatim zatieni tankim palmovim daicama. Drugi su konzervirani u natronu (natrijumov oksid), a potom uvijani u platno.

ast da budu balsamovane, imale su i ptice. Naro-ito grabljivice i ibisi. Sokolovi, jastrebovi i orlovi, mumi-ficirani su pojedinano, ili u gomlama od dvadest do etrdeset komada. Potopljene u bitumen, ove ptice su sauvale ak i perje.

U Dolini kraljeva naeni su izvrsno ouvani pavijani, uspravljeni, udnog pogl^da, ponekad ukraeni, asme-teni u posebne sarkofage.

Rovice su poslednja i najmanje oekivana kate-gorija sisara u egipatskim grobnicama. To su sisari upola manji od domaeg mia, a njihovo balsamovanje zahtevalo je izuzetnu vetinu. Namoene u bitumen i uvijene u platnene krpice, sahranjivane su uvek u dru-tvu ptica - ak smetene u njihovim lobanjama. U Tebi su za ove bubojede izraivani i minijaturni sarkofazi od smokvinog drveta. Nije razjanjeno imeje rovica zas-luila ovakvo potovanje, pogotovo to je zasigurno nema na popisu dravnih boansfava. Vratimo se ponovo verovanju u zagrobni ivot. o-vekovo fiziko telo Hat, obeleava neto, sa ime je logiki povezano truljenje i propadanje. Sa telom je povezan Ka, koji predstavlja zapravo misaonu individu-alnost ili deo linosti koja je imala sve psihike karakter-istike umrlog. Ka se, za razliku od fizlkog tela, moe kretati sa jednog mesta na drugo, potpuno nezavisno, pa ak i na nebu razgovara sa bogovima. Pokloni koji su ostavljani u grobovima iz svih perioda, namenjeni su Ka, jer se smatralo da on osea mirise, pije i jede. U najranija vremena, odvaja se deo groba, da bi ga Ka mogao koristiti. Unutar Ka boravila je dua - Ba, koja je imala mo da po volji, postaje telesna ili bestelesna. Smatralo se da je Ba eterina i da je mogla da izae iz groba i ode u nebo gde je uivala u venom ivotu i slavi. Ba je mogla da poseuje telo u grobnici, da ga oivi i razgovara sa njim. Ba kao i srce, Ba je bila sredite ovekovog ivota.

Savremeni ezoteristi tvrde da Ka zaista postoji i to kao ovekov bestelesni dvojnik. Ima meutim, i na-unika koji iznose ozbiljne dokaze u prilog teoriji da fiziko telo nije jedino koje ovek poseduje. U Velikoj Britaniji je 1929. godine objavljena knjiga Silvana Maldona "The Projection of the- Astral Body" -ProjekciJ'a astralnog tela, u kojoj autor navodi da je u dvanaestoj godini, sasvim sluajno, doiveo odvajanje svoje svesti (Ka!) od tela. Maldon tvrdi da se to odva-janje dogaa svakome od nas tokom sna, ali je u pitanju nesvesni proces, koji se, posle buenja zaboravlja. Uz posebne vebe, mogue je postii svesno buenje as-tralnog tela, i to je najvanije, kontrolisati njegovo kre-tanje. U tome je verovatno najdalje otiao okultista loe Ateh, Majkl Dorfman, koji u knjizi "Astralna projekcija" kae: "Astralni svet je vieslojan, a po gruboj podeli, moemo ga deliti na vii i nii. Nii sloj se ponekad teko moe razgraniiti od materjalnog sveta, jer ima osobine i astrala i materije. Nii Astral prelazi u eterini sloj, ija je funkcija da odri molekule fizikog plana u organi- zacionom redu. Pronaao sam da postoje neka ulazna mesta, koja se nalaze na prvom, unutranjem planu i namenjena su upravo umrlim licima. Tu je okolina veo-ma slina materjalnim uslovima na povrini Zemlje." Egipani su verovali da je Ka, ovekova slobodna svest povezana sa fizikim telom. Maldon, Dorfman i druge pristalice astralne projekcije, tvrde to isto. Samo se u dananjim ezoterijskim kolama promenio naziv, pa je Ka, poznatiji kao Astralno telo, ili astralni dvojnik. Astralno i fiziko telo povezuje specifina, nematerjalna tvorevina koja se naziva "srebrno ue", a izlazi iz ela, tanije treeg oka ili Ana akre fizikog tela, da bi u astralno ulo u predelu temena. Srebrno ue je ras-tegljivo i omoguava astralnom telu neogranienu slo-bodu kretanja. svote novca specijalizovanim institucijama za kriogeni-zaciju. A sve zbog toga da bi im telo posle smrti bilo zamrznuto na izuzetno niskim temperaturama i sau-vano, u nadi, da e neka budua nauka uspeti da ih

jednoga dana ponovo vrati u ivot. Oigledno da rajska uivanja, koja propoveda hrianska religija, mnogima nisu dovoljna garancija za ivot posle ivota.

POSTOJI LI PROKLETSTVO FARAONA?

Pria se da je sedmi lord od Karnarvona gotovo dobio infarkt kada mu je sluga saoptib da se u tajnim skrovitima njegovog zamka, iza porodinih dokume-nata, nalazi oko tri stotine vrednih predmeta iz Tutan-kamonove grobnice. Faraoni su za Karnarvone uvek bili od posebnog znaaja. Deda sedmog lorda od Karnarvona uao je 1922. godine u istoriju, kao jedan od pronalazaa Tu-tankamonove grobnice. Peti lord nije bio arheolog po profesiji, ve su ga zdravstvene prilike odvele u Egipat. Kao i mnogi drugi Britanci, i on je bio fasciniran otkri-ima arheologa i avanturista u egipatskim pustinjama. Jer, piramide su posebno dvadesetih godina ovog veka bile u "modi". Iz radoznalosti, lord Karnarvon je finan-sirao nekoliko ovakvih ekspedicija, a 1914. je dobio i dozvolu za iskopavanja u Dolini kraljeva, zajedno sa Britancem Hauardom Karterom, koji je od 1890. vrio iskopavanja u Egiptu. etvrtog novembra 1922. zapoelo je to uzbudljivo istraivanje koje je svetu donelo itav niz senzacionalnih otkria, ali i nekoliko, do danas nereenih misterija. Tutankamonova grobnica je jedina do sada otkrivena sa celokupnim i nedirnutim sadrajem. Na neki udan nain, poteena je pohlepe pljakaa grobova. Takvo otkrie izazvalo je euforiju irom sveta. Na naslovnim stranama svih svetskih novina, pominjala su se dva imena - Tutankamon i Hauard Karter. 0 otkriu je od-mah obaveten i finansijer poduhvata, lord Karnarvon, koji je na lokalitet stigao ve sutradan. Hauard Karter belei u svojim memoarima: "Prema dogovoru, oko 2 sata sakupili su se svi koji su imali privilegiju da prisustvuju otvaranju grobnice. Meu nji-ma bili su: Karnarvon, Evelin Herbert, ministar javnih radova ekselencija Abu el Halim Paa Sulejman, zatim generalni direktor Uprave za starine Lakau, Viljem Gar-stin, arls Tast, upravnik egipatskog odeljenja Metro-politen muzeja u Nju Jorku, Litgou, profesor Berstid, dr Alen Gardiner, Vinlok, Marvin Herbert, Riard Betel, generalni inspektor Uprave za starine Engelbah, trojica egipatskih inspektora Uprave za starine, predstavnik vladine tampe i lanovi naeg taba - ukupno dvade-set dve osobe." Meutim, u pozadini velikog dogaaja, zbivala se neverovatna drama i niz misterioznih dogaanja je pok-renut. Ubrzo, lord Karnarvon se razboleo. Patio je od malaksalosti, groznice i visoke tamperature, koja je do-stizala i 40 stepeni. Lekari su ustanovili da je lord pri-likom brijanja rasekao ubod nekog insekta i povredio se. Meutim, po njihovom miljenju, to nije moglo uz-rokovati tsiko visoku temperaturu. Jedne noi, oko dva dsa posle ponoi, u itavom Kairu je dolo do prekida struje iz neobjanjivih razloga. Iz hotelske sobe u kojoj se nalazio lord Karnarvon zauo se udan um kop jie probudio njegovog sina. Naao je oca u bunilu, ob-livenog znojem. Peti lord Karnarvon je bio na samrti. U bujici nerazumljivih rei koje je izgovarao na kraju, nje-gov sin i sestra su uspeli da uju samo poslednju re-enicu: "Posluao sam njegov zov, odlazim za njim.' Istoga trenutka, u Engleskoj, hiljadama kilometara da-leko od Kaira, uginuo je njegov omiljeni terijer. Iz kairske elektrine centrale su javili da nema tehnikog razloga za iznenadni nestanak struje. Tako zapoinje legenda o prokletstvu faraona. Me-u kopaima i radnicima na lokalitetu Tutankamonove grobnice, posle smrti lorda Karnarvona zavladala je prava panika. Uzrok tome je bila mala glinena ploica, koju je Karter naao u pretkomori. Posle deifrovanja, ustanovljeno je da natpis glasi: "Smrt e svojim kri-lima prekriti svakog ko narui mir faraona". Ova ploica je kasnije nestala i iz popisa i iz fundusa, a da niko nije uspeo da odgonetne kako i gde. Znimljivo je, da se i na jednoj od figura koje su se u drevnom Egiptu koristile iskljuivo u magijske svrhe, postoji slian zapis: "Ja sam onaj koji plamenom pustinje proteruje razbojnike prodrle u grobnicu. Ja sam onaj koji uva Tutankamonov grob." Smrt lorda Karnarvona je, naravno, mogla biti i ista sluajnost, bez ikakve veze sa grobnicom egipatskog faraona, da se sve zavrilo na tome. Meutim, nekoliko godina posle otkria Tutankamonove grobnice, dvade-set dve osobe iz ekipe Hauarda Kartera umrle su na udan i neobjanjiv nain. Trinaestorica su direktno prisustvovala otvaranju grobnice, poput Artura Mejsa. Ubrzo posle Karnarvonove smrti, Mejs je poeo da se ali na premorenost. Njegova agonija je trajala kratko. Umro je od posledica "nedefinisane" bolesti. Prokletstvo faraona je delovalo.

Engleski industrijalac Doel Vulf, posle posete Tu-tankamonovoj grobnici, umro je na brodu kojim se vra-ao u Britaniju, od posledica teke groznice. Udovica lorda Karnarvona umrla je 1929. godine. Po miljenju lekara, uzrok smrti bio je ujed insekta. Iste godine umro je i Karterov sekretar Riard Betel. Profesor Strazburkog univerziteta Dimihen, dopu-tovao je u Egipat u jesen 1922. godine, da bi kopirao tekstove iz grobnica faraona. Radio je nedeljama du-boko u podzemnim hodnicima piramida. A onda je poeo da ispoljava prepoznatljive simptome izofrenije. Satima je priao neverovatne dogaaje koje je, kako je sam naglaavao, doiveo boravei u grobnicama. Umro je u nastupu nervne rastrojenosti. Nemaki egiptolog Georg Maler, rukovodilac isk-opavanja u tebanskom gradu mrtvih kod Deir el - Me-dine, umro je u etrdeset etvrtoj godini. Uzrok smrti - temperatura praena jakom groznicom. Malerova spe-cijalnost bila je, izmeu ostalog, prouavanje naina sahranjivanja u starom Egiptu. Zbog toga je i provodio dosta vremena u grobnicama faraona. Dejms Berstid, ameriki arheolog koji je prisustvovao otvaranju Tutankamonove grobnice i sarkofaga, iznenada je dobio paralizu u toku ekspedicije u dolini Nila. Mesec i po dana bio je prikovan za postelju. Upr-kos tome, zahtevao je da ga svakog dana nose u Dolinu kraljeva, da bi video kako Karter napreduje u svom radu oko grobnice. Bolest je bila praena visokom tempera-turom i stranom groznicom, uzrok bolesti - nepoznat. Iste simptome, koji su ubrzo doveli do smrti, imao je i profesor engleske knjievnosti La Fler, koji je, putujui Istokom, posetio Berstida i Hauarda Kartera, ali i Tu-tankamonovu grobnicu neposredno posle otvaranja. Ameriki arheolog Volter Brajan Emeri, rukovodioje iskopavanjima u Sahari od 1935. do 1971. godine. Od 1964. njegova opsesija i ivotni cilj je pronalaenje gro-bnice prvog velikog egipatskog lekara - Imhotepa. Im-hotep je bio lekar, graditelj piramide farona Zosera, njegov savetnik, ali i tvorac egipatskog pisma i kalen-dara. Ve prilikom prvih probnih iskopavanja, Emeri nailazi na itav splet podzemnih hodnika i tunela. Da je na pravom putu, ubedio ga je pronalazak dvadesetak santimetara visoke statue Ozirisa, boga smrti, koja da tira iz Zoserovog perioda. Nekoliko sati kasnije, kola hitne pomoi odvezla su Emerija u kairsku bolnicu. Lekari su dijagnosticirali paralizu desne strane tela i gubitak moi govora. Sledeeg dana Volter B. Emeri je umro. Kairski l'sl "Al Ahram" objavio je sutradan: "Taj neobini dogaaj navodi nas na pomisao da legen-darno prokletstvo farona ponovo deluje."

Postoje podaci koji svedoe, da je Titanik na svom traginom putu prevozio mumiju neke egipatske vra-are koja je bila, radi to bolje zatite tako vrednog eksponata, smetena na komandnom mostu broda. Neki od preivelih potvrdili su, da je tokom celog puta sve do trenutka brodoioma, posada Titanika pokazivala udne znake mentalne rasejanosti.

Grupa Japanskih naunika je pre nekoliko godina, pokuala da u blizini Gize napravi devetnaest metara visoku kopiju velike piramide. Ubrzo su neki lanovi ekipe oboleli, a u tampi su se ponovo pojavile prie o prokletstvu faraona. Poznat je i sluaj jedne amerike filmske ekipe, pedesetih godina. Ekipa je u Egipat stigla s namerom da snimi biografski film o Eknatonu, farsonu roenom oko 1409. godine p.n.e. Eknaton je zapravo bio Amen-ofis IV, koji je jo na poetku svoje vladavine uveo oboavanje Atona, kao vrhovnog boanstva. Aton je zamenio starog boga Sunca - Amon Ra. Amenofis IV je novom bogu sagradio i novu prestonicu - Ahetaton, svoje ime promenio u Eknaton, zatvorio hramove drugih bogova, naroito hramove Amonovog kulta, konfisk-ovao svetenicima imanja i prihode, i pokuao da stvori novi verski i politiki sistem. 1 to sve u prvih est godina svoje vladavine. Bes Amonovih svetenika i njihove osvetnike te-nje, lako je razumeti. Eknaton se uskoro sukobio i sa mrnjom i otporom ostalih klasa. Posle njegove smrti 1369. godine, na presto dolazi devetogodinji Tutan-kamon. Vraa se stari verski sistem, a svi tragovi Ekna-tonove vladavine se unitavaju. Eknatonov grob je ra-zoren, a reljefi u njemu uniteni. Grobovi njegovih ple-mia bili su oskrnavljeni na isti nain. Kadaje u pravnim postupcima bilo neophodno da se navedu dokazi iz vremena njegove vladavine, on je pominjan samo kao zloinac iz Ahetatona. Brisanjem njegovog imena sa svih mesta na kojima je bilo zapisano,

svetenici su ga osudili na veno lutanje po beskraju i gubitak due. Oni su prokleli i svakog, ko u budunosti prizove njegovo ime.

'/' Za Ijude iz sveta filma, pria je bila vie nego dobra. Na glasine o prokletstvu niko nije obraao panju. Pa ipak, ve prvog dana snimanja, dok su dve glavne glumice pred kamerama govorile: "Mi prizivamo Ekna-tona, mi prizivamo Eknatona..." podigla se iznenada strana peana oluja pa je snimanje moralo da bude prekinuto. Te noi, obe glumice su sanjale Eknatona. Obe su imale i isti san: da se nalaze u hramu ispred Eknatonovog kipa koji oivljava. Jedna glumica je san-jala kako je kip udara rukom posred lica, a druga, da je dobila udarac u predelu stomaka. Sutradan su obe prenete u bolnicu gde su podvrgnute operacijama ta-no na onim delovima tela, gde su u snu zadobile udar-ce. Potom je ekipa u najveoj urbi spakovala svoju opremu i glavom bez obzira pobegla iz Egipta.

Filip Vandenberg u knjizi "Prokletstvo faraona", po-kuava da odgovori postoji li ono, ili ne: "U mnogim egipatskim tekstovima govori se o tajanstvenim silama. To se veoma zanimljivo vidi iz pripovetke Setne. Kada je Tot zatraio od Rea da mu se vrati arobnjaka knjiga koju je ukrao Ne-nefer-ke-Ptah, Re je udovoljio toj molbi na taj nain, to je s neba uputio na Zemlju boansku silu koja se pobrinula da se kradljivac ne vrati iv u

Memfis. Magini papirus X114-15 pie o "velikim boanskim silama koje poivaju u Bubastisu". 0 istim je silama oigledno re i u Pamontovoj demotskoj knjizi mrtvih, gde se govori o "boanskim silama grada Bubastisa koje izlaze iz njegovih grobnica". A ime sudije mrtvih u prevodu glasi: "Onaj iz Bubastisa koji izlazi iz grobnice". Vredno je napomenuti dase od tih sila nikada ne trai da zatite ive. Zato im se obraaju samo mrtvi i bo-govi? Najjednostavnije je objanjenje da se radi o smr-tonosnim silama. Ako krenemo dalje i konstatujemo da su faraoni takvim silama uvali svoje grobove, ui emo u trag prokletstvu faraona." Mnogi naunici, skloni da poveruju samo u ono to se eksperimentom moe dokazati, pokuali su da pro-nau neko logino objanjenje uzroka smrti brojnih istraivaa. Biolog i lekar dr Ezedin Taha sa kairskog univerziteta, obavestio je novinare 1962. da je konano uao u trag prokletstvu faraona. Taha je u laboratori-jskim uslovima dokazao postojanje itavog niza mo-guih uzronika smrti, meu kojima i gljivicu Aspergillus niger koja, po miljenju dr Taha, moe u mumijama i zatvorenim grobnicama preiveti i nekoliko hiljada go-dina. Teorija dr Ezedina Taha, potkrepljena je i injeni-com, da je kod slubenika muzeja i arheologa koji istrauju grobnice otkrio ovu gljivicu koja izaziva upale disajnih organa, svrab i nadraaje na koi. Smatrajui da su naunici umrli zbog infekcije gljivicama, dr Taha je izjavio da su naklapanja o prokletstvu faraona samo puste prie. Nekoliko dana posle konferencije za tam-pu, dr Taha je poginuo u saobraajnoj nesrei. Uzrok smrti - zakazivanje krvotoka. l danas je javno mnjenje podeljeno u pogledu toga postoji li nekakvo "prokletstvo" ili je to samo uobrazilja, a moda i veto smiljena prevara. Gamal Muhtar, direk tor Uprave za prouavanje starina u Kairu, na pitanje da li veruje u prie o prokletstvu faraona, odgovorio je: "Ne. Mnogi Ijudi pokuavali su da poveu zagonetno umi-ranje istraivaa grobnica sa poznatim ploama proklet-stva, otkrivenim u sarkofazima faraona. Ali ja u to ne verujem. U toku gotovo celog svog ivota, imao sam posla sa grobnicama farona i njihovim mumijama i, kao to vidite, predstavljam ivu negaciju tih pria."

Dvadesetak dana posle intervjua i posle razgle-danja blaga izTutankamonove grobnice, Gamal Muhtar je iznenada umro od "infarkta". Sluajnost!?!

PIRAMIDE I ZAKONI MATERIJE Tridesetih godina ovog veka, svetje bio ubeen da se tajna mumificiranja na nain egipatskih svetenika krije pre svega, u upotrebi razliitih hemijskih sredstava, od bitumena, natrona, pa sve do, po najnovijim ot-kriima, radioaktivnih materija prirodnog porekla. Me-utim, Francuz Andre Bovis dolazi do senzacionalnog otkria - da se mumificiranje moe izvesti i bez upotrebe hemikalija. Boravei jedno vreme u Egiptu, Bovis je esto po-seivao Keopsovu piramidu. Jednom prilikom, primetio je, da se u centralnoj odaji piramide nalazi telo make koja je, verovatno zalutavi u podzemnim hodnicima, uginula od gladi. Bovis je razgledao telo i ustanovio da nema ni najmanjeg traga raspadanja. Maji le je bio sasuen, ba kao i najbolje obraena mumija. U tom trenutku, sveje liilo najojednu misteriju bez loginog objanjenja. Vrativi se u Francusku, Bovisje poeo da eksperi-mentie, sledei iskljuivo sopstvenu intuiciju. U svom vrtu, napravio je umanjenu kopiju Keopsove piramide i u nju stavio telo uginule make. Ono to se dogodilo, prevazilo je sva njegova oekivanja. Ni posle nekoliko dana, telo nije pokazivalo znakove truljenja i raspa-danja. Naprotiv, suilo se polako, da bi se na kraju pretvorilo u "originalnu" egipatsku mumiju. Kasnije, Bo-vis je u svoje modele stavljao razne predmete i namimice, i pri tom dobijao rezultete koji se granie sa fantastikom. Cvee, voe, povre, meso - sve se u pi-ramidama mumificiralo posle odreenog vremena, bez ikakvih tragova truljenja ili plesni. Bio je to najprirodniji metod konzervacije koji je ikada pronaen! Svoje radove i rezultate eksperimenata, Bovis je objavio u mnogim asopisima, ali opte podozrenje koje je pratilo njegovo otkrie, onemoguilo ga je da se proslavi i nastavi sa radom na nekom od poznatih i priznatih instituta. Neospornoje ipak, da Bovisu pripada izuzetna zasluga, jerje prvi otkrio i dokazao da piramide energetski deluju oblikom! eki inenjer Karel Drbal je 1950. godine, pokuao da ponovi eksperimente o kojima je pisao Bovis. u emu je i uspeo. ehoslovaki patentni zavod, odobrio je pod brojem 91304 Drbalov patent, koji se odnosio na upotrebu piramidalne energije za otrenje ileta. Za-pravo, bila je to umanjena kopija Keopsove piramide od stiropora u kojoj bi se posle izvesnog vremena, tup ilet naotrio "sam od sebe". lako Ijudima iz patentnog za-voda nije bilo jasno kako takav pronalazak funkcionie, ^ ipak je posle mnogobrojnih provera prihvaen. Modeli i Keopsove piramide od stiropora, ubrzo su postali uobi-ajena stvar u domovima Drbalovih sunarodnika. U jednom intervjuu Drbal je rekao: "Jedna od tajni piramida su njene stranice i one, kako izgleda, generiu energiju! Postoji veza izmeu oblika i prostora u pi ramidi i fizikog, hemijskog i biolokog procesa kop se deava unutar nje. Ako upotrebimo odgovarajueforme i oblike, biemo u mogunosti da ubrzamo ili odloimo pojedine procese. lako trenutno nije jasno kako to ine, evidentno je da se to dogaa. Samo oni koji vie vole da veruju da je to glupost, dakle oni koji nee da znaju, mogu biti uvereni da efekta nema." A istraiva i publicista Filip Vandenberg, komen-tariui radove Bovisa i Drbala kae: "Oba navedena eksperimenta s piramidama izazivaju pitanje: Jesu li stari Egipani znali - ili bar oni upueni meu njima -zato i kako deluje ta energija koju savremena nauka jo uvek nije ponovo otkrila? Mobiliu li se - kao to to tvrdi Istraiva Pol Burnton - usled odreenih geometri-jskih oblika fizike sile koje mogu izazvati i smrt? Mo-emo li ovde nazreti neko reenje prokletstva faraona?" Tano je da zvanina nauka jo nije u dovoljnoj meri prihvatila ove stavove, ali je isto tako oigledno da se u toj oblati danas stvari uveliko menjaju. Situacijaje posebno ohrabrujua ako za primer uzmemo radove nuklearnih fiziara. Fizika subatomskih estica je dola do takvog stepena razvoja, da i pored izuzetnog obima znanja, neke osnovne istine ne izgledaju vie tako evi-dentno jasne. Sve vei broj fiziara, iako to nije pravilo, poinje da priznaje parapsiholoke fenomene to je, bar donedavno, bilo nezamislivo. A potvrdu o posto janju tih pojava neretko, nalaze ba u sopstvenim labo-ratorijama.

U amerikom asopisu "Sajens Dajdest", Elizabet Rejer, teorijska strunjak za teorijsku fiziku laboratorije "Lorens Berkli" koja radi u sastavu Kalifornijskog uni-verziteta, izjavljuje: "Ako ste u stanju da verujete moder-noj fizici - kvantnoj mehanici, kvarkovima, optoj teoriji relativiteta i svim nobelovcima koji su za ta otkria dobili svetska priznanja, onda moete poverovati i u parapsi-hologiju." Neke od teorija koje Elizabet Rejer navodi, jo uvek su samo teorije koje prkose zakonima logike, ali su, kakva kontradiktornost, iako nedokazane u prak-si, postale osnova savremene teorijske fizike." Juin Vigner i Brajan Dosefson, vrhunski fiziari i dobitnici Nobelove nagrade, smatraju da udesne po-jave iz sveta psihotronike podleu istim zakonima kao i subatomske estice. "U nekim eksperimentima na ak-celeratorima" - izjavio je Dozefson - "dolo je do toga da su eksperimentatori, svesno ili nesvesno, uticali na ponaanje elementamih estica!"

Gledano sa tog aspekta, ideja da objekti piramidal-nog oblika sabiraju i fokusiraju energiju prostora, uop-te nije neshvatljiva, ili nemogua. Eksperimenti raeni irom sveta, pokazuju da pi-ramide snano deluju na sva materijalna tela koja se u njima nalaze. Rezultati nekih istraivanja upuuju na jednu jo zanimljiviju injenicu - da se polje energeskog dejstva protee i izvan piramide.

ilet se do izvesne mere moe naotriti i ako je van piramide, pod uslovom daje postavljen na njenom vrhu, to ukazuje na ogranieno energetsko dejstvo pirami-dalnog polja. Podsetimo da se taj isti ilet naotri pot-puno, ukoliko odstoji nekoliko dana ispod piramide. Treba imati u vidu da je ilet izraen od metala, pa prema tome ima strukturu vrstog tela, koja se razlikuju od tenosti i gasova iji atomi nisu rasporeeni struktu-ralno. Na primer, svaki atom kristala, ima tano odre-eno mesto u odnosu na druge atome kristala, gradei pri tom takozvanu - kristalnu reetku. Ivica ileta ili brijaa ima, dakle, kristalnu strukturu vrstog tela koja se upotrebom, u veoj ili manjoj meri deformie. Teorijski gledano, atomi kristala su u stanju da se vrate na staro mesto. U stvarnosti se to vraanje i odigrava, ali ne u tolikoj meri da bi se ilet naotrio sam od sebe. da bi se to zaista dogodilo, potrebno je dodati energiju u nekom vidu koji nam je jo uvek nepoznat, ali je oigledno da postoji. Samo dodavanje energije, me-utim, ne objanjava fenomen. Postoje i neki specialni uslovi, gde se i pored1 dodavanja energije, ilet nee naotriti, ve naprotiv -ictupie sejo vie. Eksperiment je dovoljno zanimljiv da bi bio opisan, iako primer nije u direktnoj vezi sa piramidama. U noi punog meseca stavite ilet na sredinu, izmeu dva prozorska krila, i ostavite ga nekoliko sati. Naravno, ilet mora biti nov, neupotrebljen. Rezultat e biti zapanjujui. Ujutro ete primetiti da je otrica ileta savim tupa, kao da je ilet upotrebljavan vie puta. Uticaj punog meseca na metal, ba kao ni obrnuti pro-ces - otrenje metala u piramidi, nije mogue objasniti. Moemo samo nagaati da su ti fenomeni u vezi sa talasnom prirodom svetlosti, kosmikih zraka, ili... Tajanstveni uticaj punog meseca opisuje se u bro-jnim legendama na svim meridijanima. Danas, na pragu dvadest prvog veka, hirurzi izbegavaju operacije pri punom mesecu, jer je iz iskustva poznato da se, tada vrlo esta krvarenja, teko zaustavljaju. Dokazano je i da je broj samoubistava dostie procenat od skoro sto posto u noima punog meseca. Sve ove pojave su potpuno suprotne posledicama dejstva piramida. Za razliku od negativnog dejstva pu-nog meseca, piramide, na neki udan nain, deluju pozitivno. U knjizi "The Secret Power of Pyramids", Bil ul i Ed Petit, opisuju eksperiment sa bakrom: "Malu traku tanke bakarne folije stavili smo u centralnu taku piramide. Iznenada smo primetili da se bakar odbija kad god sam stavio ruku blizu njega. Pretpostavljali smo da je neka elektrostatika sila bila uzrok fenomena. Jedno vreme sam se tako zabavljao, razmiljajui kako i moje teto bakar imaju isto naelektrisanje, i pitao sam se da li se na neki nain mogu promeniti polaritet bakra ili, ak, moi sopstveni. Dok sam razmiljao o tome, traka se pribliita i prilepila za moj prst. Nastavio sam da se igram sa tim, i moj prst je stalno privlaio taj mali komad bakra. Ali, sledeeg jutra, bakar je ponovo poeo da se odbija od prsta."

Ovo je klasini opis telekineze, sposobnosti da se predmeti pokreu vlastitom voljom i energijom, bez ika-kvih pomagala. Piramida je u ovom sluaju bila aktivator procesa. Telekineza, ili psihokineza, danas je predmet prou-avanja na najpriznatijim institutima u SAD, Rusiji i Ev-ropi. U knjizi "Parapsihologija i eksperimentalna psiho-logija", autor V. N. Pukin, opisuje psihokinetike spo-sobnosti Borisa Vladimirovia Jermolajeva: "Prvi na susret sa njim usledio je kada je on imao^36 godina (roen je 1936. godine). On se odlikuje izuzetnom ner-vozom i pojaanom emotivnou. Ukazujui nate svoje crte, on podvlai da je "varijanta norme". Izvesne vidovnjake sposobnosti ispoljio je jo u detinjstvu, zapanjujui time odrasle. Psihokinezom je ovladao srazmerno kasno, kada mu