7/30/2019 56023705-Osnovi

1/67

Materijali za edukaciju u transakcionoj analizi

Zoran Milivojevi, dr med., T.S.T.A

IVOTNI SKRIPT

TA Centar, Novi Sad, 2005Copyright by Zoran Milivojevi 2005 www.milivojevic.com zoran@milivojevic.com

7/30/2019 56023705-Osnovi

2/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

2

SADRAJ:I. ivotni skript, 3 II. Skriptne odluke, 8 III. Skriptne poruke, 12 IV. Logika skripta, 20 V. Kontraskript, 26 VI. Klasifikacija skripta, 32 VII. Osloboenje od skripta, 35 VIII. Inventar skriptnih uslova, 38 Literatura, 65 Za ponavljanje, 65

Napomena: Ovo web izdanje materijala za edukaciju u oblasti transakcione analizeje interni materijal namenjen polaznicima kurseva koje vode zvanini edukatori TAudruenja u Srbiji i u Sloveniji. Materijal je u nezavrenom obliku tako da se autor izvinjava zbog slovnih i gramatikih greaka. Ukoliko navodite neto iz materijala ustrunoj literaturi molim vas da citirate izvor. Autor, Novi Sad, mart 2005

7/30/2019 56023705-Osnovi

3/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

3

I. IVOTNI SKRIPTPoznato je da se ljudi ne ponaaju sluajno. Iza razliitih ljudskih reakcija uvek postoji izvesna logika. Tako moemo rei i da ljudi ne ive sluajno svoj ivot na nain ni ga ive, ve da i tu postoji izvesna logika. Ova nesvesna logika koja se krije izaljudskih sudbina se u transakcionoj analizi naziva ivotni skript, ivotni scenarioili jednostavno skript. Upravo u elji da smanje svoju strepnju pred nepoznatom budunou, ljudi su oduvek pokuavali da proniknu u pretpostavljenu logiku i da otkrijutajnu budunosti svojih i tuih ivota. U ovom smislu postoje dva ekstrema i itav niz relaznih oblika. Prema jednima postoji sudbina. To je ivotni put svakog pojedincakoji mu je unapred suen od strane nekog boanstva (Suaja) ili boga. Prema ovim koncepcijama predestinacije sve je unapred zapisano i pojedinev ivot se samo odvija prema unapred skrojenom planu. U ovakvim koncepcijama nema individualne slobode vepojedinac treba samo da prihvata ivotne datosti bilo da su one pozitivne ili negativne. Na drugoj strani sprektra je verovanje da je pojedinani ovek samostalni kova sopstvene sree i da od njega samoga zavisi kakav ivot e imati. Ono to je sasvim urno je da ljudi ive u skladu sa svojim uverenjima o ivotu. esto ljudi na osnovu svojih ranih ivotnih iskustava formiraju odreena uverenja o tome kakav e im ivot bititako da esto kasnije sebe nesvesno prisiljavaju da ive unutar zadatih uverenja. T

o su mehanizmi kojima se bavi teorija ivotnog scenarija ili ivotnog skripta. Idejada ljudski ivot sledi odreene psiholoke obrasce koje nalazimo u razliitim priama,tovima, bajkama i slino, nije nastala pojavom transakcione analize. U istorijskomsmislu veoma su vani radovi Sigmunda Frojda (Freud) koji ljudsku sudbinu povezivao s edipalnim zapletom, zatim psihoanalitiara Otta Ranka, Erika Eriksona i E.Glovera, zatim Alfreda Adlera i Karla Gustava Junga. Takoe je, prema Bernu, vana i knjiga J. Kambela (Cambell, 1949).

Nesvesna motivacijaAko oveka posmatramo kao bie koje ima svoje svesno i nesvesno, i ako prihvatimo Frojdove (Freud) teze o nesvesnoj motivaciji, onda u fokus dolaze one sile iz naegnesvesnog koje se odraavaju kao u naim svakodnevnim postupcima tako i u vanim ivotnm izborima. Da bi pribliili snagu nesvesne motivacije opiimo jedan eksperiment iz

hipnoze. Osobi koja je hipnotisana je sugerisano da nakon pet minuta nakon to seprobudi iz transa prie jednoj drugoj prisutnoj osobi, uzme joj zapaljenu cigaretui ugasi je. Zatim joj je nareeno da kada se probudi tu sugestiju zaboravi. I stvarno, pet minuta nakon izlaska iz transa osoba je uradila ono to joj je nareeno. Tada ju je hipnotizer pitao zato je to uradila. Usledio je odgovor da joj je duvanski dim jako zasmetao i da je prosto morala da to uradi. Svi prisutni su znali da to nije pravi razlog (motiv) tog njenog postupka, ve da je ona u situaciji da njeno svesno naknadno trai lane razloge koji izgledaju prihvatljivo, a za postupkekoji su bili izazvani sasvim drugim ali nesvesnim motivima (u ovom sluaju hipnotikom sugestijom). Verovatno se i mi u naim ivotima esto nalazimo u situaciji da svesno opravdavamo one postupke i one izbore iji je pravi razlog nama nepoznat jer senalazi u naem nesvesnom. Erik Bern (Eric Berne) je upravo krenuo ovim putem kakobi otkrio one nesvesne sile koje ine da se neiji ivot odvija na nain koji ta osoba

vesno ne bi elela.

7/30/2019 56023705-Osnovi

4/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

4

Sutina psihoanalize je u izreci koja se pripisuje Frojdu: Dete je otac oveka. Poentizreke je u tome to od toga kakav je bio neko kao dete zavisi kakva e ta osoba biti kao odrastao ovek. I Bern je krenu tim putem, da istrai kako se rana iskustva,roditeljske poruke i detetovi zakljuci o tome kakvu e imati budunost polako slau u edan delimino svestan, delimino nesvestan ivotni plan koji e znaajno uticati na buvot date osobe. Prvobitni metod koji je primenjen u deifrovanju ivotnog scenarijarazliitih ljudi je retrospektivan. To znai da su u fokusu istraivanja bili oni ljudi koji su u svom ivotu imali znaajne probleme i poremeaje i koji su zbog toga kao odrasli podvgnuti razliitim oblicima individualne i grupne psihoterapije. U veini ovih primera je bilo mogue otkriti ne samo da je dati poremeaj bio posledica nesvesnog ivotnog plana date individue, ve je bilo mogue i otkriti korene ovog plana u infantilnim odlukama koje su nastale bilo samostalno, bilo pod uticajem drugih. Nakon istraivanja razliitih oblika psihopatologije i njihovih skriptnih aspekata, istraivanja u teoriji skripta su usmerena ka obinim ljudima i njihovim ivotnim zapletima, a zatim i ka onim ljudima koje nazivamo uspenim, zadovoljnim ili, pomalo neukusno, ivotnim pobednicima. Istraivanje uspenih ljudi je pokazalo kakve su poruke ijali u detinjstvu, kao i da je dobro razlikovati dve kategorije uspenih: kategoriju onih koji su samo uspeni i kategoriju onih koji su pored toga to su uspeni tako

i zadovoljni. Dok prvi esto imaju takav skript da moraju da uspeju kako bi dokazali da vrede, zadovoljni ljudi nalaze pravu meru izmeu rada i zadovoljstva i pokazuju da ne moraju da budu uspeni da bi bili zadovoljni. Danas, etrdesetak godina kasnije, teorija o ivotnom scenariju je dokazana prospektivno. Odrasla su ona decakoja su bila vaspitavana u skladu sa principima transakcione analize, odnosno teorije ivotnog scenarija. Re je o hiljadama ljudi koji ive kao autonomne linosti, imeu ostalog i zbog toga to su im roditelji omoguili da imaju bolje poetne pozicije ime to su im davali dozvole koje su im bile potrebne, to im nisu upuivali skriptnezabrane i skriptne imperative, to su ih jasno i vrsto frustrirali onda kada su eleli neto to roditeljima nije bilo u redu, to su jasno kritikovali njihovo ponaanje, ane njih kao osobe, to su ih kanjavali kako ne bi ponavljali odreene greke, to su rijali njihovu racionalnost i sposobnost samostalnog miljenja, to su ih voleli i potovali na nain koji je omoguio da izrastu u samostalne, autonomne osobe, sposobne z

a bliskost, ali i za distancu, sposobne da budu sa ljudima i u tome uivaju, ali ida budu same i uivaju u samoi. Danas je mogue da na osnovu vaspitnog stila i poruka koje detetu alju znaajni drugi, u velikoj meri predvidimo kakva e linost biti to ete kada odraste i kojim putevima se moe kretati kroz ivot.

Definicija ivotnog skriptaPojam ivotnog skripta ili ivotnog scenarija je jedan od osnovnih pojmova u transakcionoj analizi.1 Zbog toga je vano da ga definiemo. ivotni skript, ili, skraeno, skipt, je nesvesni (ili predsvesni) ivotni plan koji odreuje osobine svesne ivotne izbore i na taj nain ograniava i usmerava ivotni tok pojedinca.

1

Zainteresovani italac moe nai vie o ovoj temi u Bernovoj knjizi ta kae posle zdrihologija ljudske sudbine (Berne, 1972) koja je u Americi objavljena dve godinenakon njegove smrti, i koja je i kod nas doivela veliki broj izdanja kod razliitihizdavaa.

7/30/2019 56023705-Osnovi

5/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

5

Drugim reima, skript je nesvesna motivacija koja upravlja naim ivotom, vodei ga ka redvidljivom kraju. Bern (1972) je dao vrlo jezgrovitu definiciju ivotnog skripta, koju smo mi, radi lakeg razumevanja, podelili u segmente. Dakle, skript je: ivotni plan zasnovan na odlukama donetim u detinjstvu, osnaenim od strane roditelja, oje potvruju dogaaji iz ivota i koji kulminira u izabranoj alternativi. (Berne, 1) Kako su roditeljski uticaji bez ikakve sumnje veoma vani za formiranje detetovelinosti, njegovog referentnog okvira koji ukljuuje sistem vrednosti, jasno je da ese ovi uticaji odraziti i na kasniji ivotni tok odraslog deteta. To znai da je ovadefinicija primenljiva i na zdravlje i na patologiju. Zbog toga se jedno vreme uokvirima transakcione analize govorilo o zdravim i bolesnim skriptovima, o pobednikim i gubitnikim skriptovima, ali je danas uglavnom prihvaeno da se pravi razlika izmeu zdravog roditeljskog programiranja i patolokog skriptiranja. U tom smislure skript ima uvek negativno znaenje neega patolokog. Zbog vanosti skripta, mi ematko prikazati elemente teorije skripta drei se Bernove definicije.

Rane skriptne odlukeNajvei deo skriptnih odluka donosi dete u predkolskom uzrastu. Re je o detetovim zabludama o vanim ivotnim pitanjima. Ova vana ivotna pitanja se mogu ticati same osob

, drugih ljudi ili sveta, kao, na primer,: Ja sam glup, ene su glupe, Ljubav ne pi. Ove svoje pogrene zakljuke dete upisuje u svoj referentni okvir, u svoju mapu srnosti, na koju se kasnije u ivotu oslanja da bi razumeo sebe, druge i dogaanje usvetu. Skriptne odluke deluju kao aksiomi, odnosno kao istinite pretpostavke koje se u kasnijem ivotu ne preispituju, ve od kojih osoba polazi kao od temeljnih istina na osnovu kojih gradi svoji dalji pogled na svet. Dok neka osoba moe imati samo jednu skriptnu odluku, druga osoba moe imati veliki broj ovih odluka. to je vieskriptnih odluka to je vei broj onih ivotnih aspekata individue koji su kontaminirani skriptom.

Roditeljski uticajiDete moe donositi skriptne odluke bilo samostalno posmatrajui svet oko sebe, bilopod uticajem roditelja i drugih autoriteta. Samostalne odluke su rezultat deteto

ve spoznajne nezrelosti, greaka u zakljuivanju (posebno preteranog uoptavanja) i nedostatka relevantnih informacija. to je dete vie zanemareno i preputeno samom sebi,to je vei broj detetovih samostalnih pogrenih zakljuaka. Odgovornost roditelja u ovom sluaju je u tome to nisu s detetom razgovarali o nainu na koje ono razmilja i dvljava razliite pojave, tako da mu nisu pomogli da stvori ispravne zakljuke. S druge strane postoje skriptne odluke koje je dete donelo upravo pod roditeljskim uticajem. Postoje razliite verbalne i neverbalne poruke kojima roditelji utiu da dete formira skript.

7/30/2019 56023705-Osnovi

6/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

6

Najvanije od ovih poruka su skriptne zabrane (skraeno zabrane) i skriptni imperativi (skriptne kontrazabrane ili, skraeno, kontrazabrane).2 Zabrane su roditeljskeporuke kojima se osporava neko detetovo ljudsko pravo, a dve su najvanije: zabrana postojanja kojom se osporava detetovo pravo na ivot i zabrana vrednosti kojim se osporava detetovo pravo da bude voljeno. Pored ovih postoji i niz drugih skriptnih zabrana koje se mogu ticati drugih aspekata linosti deteta, drugih ljudi ilisveta kao takvog. Razlog za upuivanje zabrana moe biti iracionalnost samog roditelja, ali i razliite vaspitne manipulacije, odnosno dobra namera. Skriptni imperativi su roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljava detetovo pravo na ivot ilipravo na ljubav. Tako, na primer, u brojnim situacijama roditelj ponavlja detetu da ono ima pravo da postoji samo ako je takvo i takvo ili da e roditelj dete voleti i prihvatiti samo ako je takvo i takvo. Kada se skriptni imperativi upuuju dobronamerno onda je to rezultat snane elje roditelja da se dete formira iskljuivo uskladu s roditeljskim vrednostima. U tom sluaju, da bi bio siguran da e dete prihvatiti njegove vrednosti on ih povezuje ili s pretnjom odbacivanjem koja je veoma mona poruka malom detetu jer kod njega pobuuje separacioni strah ili s detetovimpravom na ivot. Kako dete zavisi od svojih roditelja i osea da je njegovo preivljavanje uslovljeno njihovim prisustvom i ljubavlju, ono veruje da je zapoveena vred

nost prava potreba (poput gladi ili ei), jer e ga, ako je ne ispuni, roditelj odbaciti ili ubiti. Skriptni imperativ podrazumeva postojanje zabrane koja se aktivira ako dete ne bude onakvim kakvim roditelj zahteva da dete bude. Logika: Prihvatiute samo ako si najbolji i sve dok si najbolji (skriptni imperativ) nastavlja seposledicom koja e nastupiti ako dete ne ispuni uslov, odnosno zabranom: A ako nisinajbolji ja u te dati ciganima (pretnja odbacivanjem kojom se detetu poruuje da nije dovoljno vredno da bi bilo voljeno zabrana vrednosti).

Potvrda ivotnim tokomDok je kod deteta ivotni skript prvenstveno plan ili obrazac, kod osobe u godinama ivotni skript je pretoen u ivotni tok ili ivotni put. U tom smislu razlikujemo ini skript koji je kognitivna struktura od ostvarenog ivotnog puta. Kada neko poneda ivi na osnovu svojih skriptnih zakljuaka, onda e tok njegovog ivota potvrivati

o te zakljuke. Na primer, ako je osoba zakljuila da ne moe biti voljena, ona e na kaju dokazati da nju na ovom svetu niko ne moe voleti. Ili e osoba potpuno odustati d traenja ljubavi, ili e se zaljubljivati upravo u one osobe koji joj jasno pokazuju da je ne vole, ili, kada poveruje da je neko poeo da je voli toliko testiratitu ljubav da e preteranim zahtevima ili ljubomornim scenama oterati tu osobu. Drugim reima ljudi pokazuju tendencu da svet i realnost uklope u svoju ve prethodno fomiranu sliku stvarnosti. Pored toga ljudi biraju upravo one partnere i one delove sveta, situacije i grupe u kojima e upravo potvrditi svoja

Izmeu skriptnih zabrana i obinih zabrana koje roditelji postavljaju svojoj deci postoji velika razlika. To naglaavamo zbog toga to nam se ini da je nastala izvesna zbrka, tako da mnogi roditelji veruju da nisu dobri roditelji ako detetu neto zabranjuju ili ako ga kanjavaju (analogija sa skriptim zabranama) ili da su patoloki r

oditelji ako oekuju da dete usvoji neke njihove vrednosti ili ako imaju odreena oekivanja od detetove budunosti (analogija s kontrazabranama). U stvarnosti, dobri roditelji su duni da zabranjuju i da, kada je to potrebno, kanjavaju, odnosno da vrednosno modeluju svoje dete.

2

7/30/2019 56023705-Osnovi

7/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

7

skriptna uverenja. Moemo rei da ljudi ne ive ivot, ve da ive svoja uverenja. Ovajcip se naziva konstruktivizam.

Skriptni izborDetetovo iskustvo na osnovu koga je donelo skriptnu odluku, potvrda od strane autoriteta, kao i kasniji dokazi od strane samog ivota, uvruju osobu u uverenju da dnostavno njena sudbina takva i takva. Kada je osoba u takvoj ivotnoj situaciji kada treba da donese neku vanu odluku, iako ona ima utisak da to ini slobodno, svesnoi racionalno, ona je u stvari pod uticajem nesvesnih skriptnih mehanizama. Zbogtoga su esto vani ivotni izbori u stvari skriptni izbori. Nesvesni skriptni mehanizmi deluju tako to osobu onemoguuju da ide odreenim putem (motiviu za kretanje od nga), odnosno usmeravaju je da ide nekim drugim putem (motiviu za kretanje prema neemu). Serija takvih odluka ili izbora tokom ivotnog toka individue, u stvari napreduje ka nekom predvidljivom ivotnom ishodu. Kada je ivotni ishod u skladu sa skriptom, onda se on zove skriptno finale.

7/30/2019 56023705-Osnovi

8/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

8

II. SKRIPTNE ODLUKESkriptne odluke su temelj ivotnog skripta. Glavna teorijska pretpostavka transakcione analize je da svako dete tokom svog razvoja donosi odreene zakljuke o sebi, drugima i o svetu koji ga okruuje. Ovi zakljuci mogu biti ispravni i funkcionalni ili iskrivljeni i disfunkcionalni. Bez obzira da li je neki deji zakljuak objektivno ispravan ili iskrivljen, dete ga uvek doivljava kao tanu, istinitu ili ispravnusliku stvarnosti. Iskrivljeni zakljuci su osnova ivotnog skripta. Iskrivljeni zakljuak se moe odnositi na bilo koji aspekt stvarnosti: zakljuak o sebi, o drugim ljudima ili o svetu kao mestu za ivot. Iskrivljeni zakljuak je uverenje koje funkcioniekao element referentog okvira, kao weltenschaung (svetonazor ili pogled na svet).Kao i druga uverenja u referentom okviru i ovaj zakljuak tei da se odri, da potkrepi samog sebe i da posmatranu stvarnost uklopi u svoja ve postojea uverenja.

Definicija skriptne odluke:Skriptna odluka je neispravljena detetova zabluda o nekom vanom ivotnom pitanju koje se tie deteta kao osobe, drugih ljudi i/ili sveta. Kada dete jednom formira svoje zakljuke o vanim ivotnim pitanjima, ono e se kasnije truditi da te zakljuke i vrdi kao tane i istinite, bez obzira na njihovu pogrenost. Drugim reima, ovi zaklju

i e se odraziti u kasnijem nainu ivota date osobe tako to e realnost uklapati u verenja. Ovo redefinisanje starnosti je glavni nain na koji ljudi konstruiu svoju sudbinu, odnosno ivotni skript.

Skriptna odluka i ivotni skriptKada su detetovi zakljuci zaista ispravni i tani, dete e imati realistinu predstavuo sebi, drugima i svetu. Unutranja mapa (referentni okvir) spoljanje teritorije (objektivne stvarnosti) e, u ovom sluaju, biti funkcionalna i omoguivae dobru orijentciju i snalaenje u svetu. Rezultat e biti da e dete izrasti u zdravu linost koja imzdrav nain ivota, bez ivotnog skripta. Ovakva osoba e znati ta stvarnost jeste i aae se racionalno, tako da ima velike anse da tokom svog ivota bude uspena i zadovna linost. Nasuprot tome, kada dete ima zablude o vanim aspektima ivota (detetovi zakljuci su iskrivljeni i pogreni iako ono samo smatra da su ispravni i tani), dete

imati iskrivljenu predstavu o sebi, drugima i svetu. Zbog toga e se ovo dete kasnije kao odrasla osoba, ako ne ispravi svoje zablude, ponaati u skladu sa svojomiskrivljenom slikom realnosti, a ne u skladu sa samom realnou kao takvom. To e bitirazlog zbog koje e reakcije i ponaanje ove osobe biti iracionalne, a kasniji nain vota e biti ogranien, odnosno optereen izvesnim iracionalnim prisilama (osoba e nemorati) ili iracionalnim ogranienjima (osoba neto nee smeti).

Zakljuak, odluka, uverenje, pogled na svetIako je re o detetovim skriptnim uverenjima, mi ih zovemo zakljuci da bismo naglasili da su nastali kao rezultat detetove percepcije i odreene logike obrade (razmiljanja). Izraz odluka se u transakcionoj analizi koristi zbog terapijskih implikacija ovog pojma koje naglaavaju odgovornost osobe (klijenta) u prolosti i u sadanjosti. Ako je osoba kao dete neto odluila,

7/30/2019 56023705-Osnovi

9/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

9

onda ta ista osoba danas, kao odrasla osoba, moe preispitati svoju odluku i odluiti drukije. To se posebno koristi u terapiji ponovne odluke (eng. Redecision therapy). U svakom sluaju skriptna uverenja su temeljni deo referentnog okvira (referentni aksiomi) tako da ih zovemo i skriptni pogled na svet. U transakcionoj analizi je uobiajeno da skriptne odluke, odnosno detetove iskrivljene zakljuke o vanim iotnim pitanjima zovemo rane odluke (eng. early decision) upravo zbog toga to ih dete donosi u ranom detinjstvu, u predkolskom uzrastu. Veina teoretiara skripta smatra da se skriptne odluke donose do sedme godine. Meutim, ovakvi zakljuci se mogu doneti bilo kada u ivotu, obino nakon neke krize ili tragedije (tokom regresije), tako da je izraz skriptna odluka taniji naziv. Nain ivota koji proizlazi iz ovih skriptnih odluka zovemo ivotni skript, ivotni scenario ili jednostavno skript. Kako su skriptne odluke uvek iracionalne, i sam skript je uvek, uslovno reeno, patoloki.

Skriptni i neskriptni aspekti ivljenjaVeina ljudi je u detinjstvu donela skriptne odluke samo u nekim vanim ivotnim oblastima, tako da veina drugih oblasti njihovog ivota nije optereena skriptom. Tada govorimo o parcijalnom ivotnom skriptu. Kada je veina neijih ivotnih aspekata optereeskriptom, tada govorimo o globalnom ivotnom skriptu. Na primer, dete je na osnovu

nekih pogreno shvaenih situacija i nekih roditeljskih poruka zakljuilo da je seksneto runo ime se bave samo nemoralni ljudi (skriptna odluka da seks nije OK). Kakou drugim oblastima ivota ovo dete nema posebnih zabluda, rezultat e biti da e u odraslom dobu ova osoba pokazivati skriptno ponaanje samo u onoj oblasti svoga ivotakoji zovemo seksualni ivot (parcijalni skript). Naravno postoje i ljudi koji su imali takvo vaspitanje da su odrasli u osobe bez ivotnog skripta. Tada govorimo oautonomnim linostima koje su sposobne za svesnost, spontanost i bliskost. U pitanju su ljudi koji ne robuju iracionalnostima iz svoje prolosti, tako da imaju slobodu u nainu na koji ive i u donoenju vanih ivotnih odluka.

Promena skriptih odlukaPostoji generalna tenja da se jednom stvorena uverenja kasnije u ivotu potvruju i jaaju, tako to se redefinie realnost da bi se uklopila u takva uverenja ili da se tr

ai onaj deo sveta koji upravo odgovara ovim uverenjima. Upravo je to i sutina ivotnog skripta. Poseban problem ini i to to su mnogi ljudi svoja osnovna skripta uverenja kasnije zaboravili, tako da ona funkcioniu kao nesvesna pravila. Zbog toga veina ljudi ostaje u svom ivotnom skriptu. Spontana promena skriptnih uverenja je moguu odraslom ivotu. Jedan od glavnih naina ove spontane promene su susreti sa izuzetnim ljudima. Re je o ljudima i odnosima koji su osobi veoma vani, kao i o porukama i modelima (uzorima) koje ovi ljudi nude. Ovde je re o dugotrajnijim odnosima,ali i o kratkotrajnim ali impresivnim susretima. U veini ovakvih situacija osobaje svesna da joj je susret ili odnos s nekom izuzetnom osobom promenio ivot. Ipakje psihoterapija najbolji i najsigurniji nain da neko preispita svoje skriptne zakljuke i da ih promeni i na taj nain izae iz ivotnog skripta u nekoj oblasti svoa.

7/30/2019 56023705-Osnovi

10/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

10

Vanost teorije skriptnih odlukaTeorija skriptnih odluka je vana i za terapiju i za vaspitanje. U terapiji ova teorija pomae onim ljudima koji imaju hronine probleme u nekim oblastima ivota da shvate istorijski koren svojih zabluda, to im pomae da odustanu od zabluda i promenesvoja uverenja, a time i naine svog ragovanja u datoj oblasti. U vaspitanju je ova teorija veoma vana jer s jedne strane ukazuje roditeljima i vaspitaima kako da pomau deci da donose ispravne zakljuke o vanim ivotnim pitanjima, i kako da, s drugestrane, spreavaju decu da donose skriptne odluke, odnosno kako da u ranim fazamakoriguju skripne odluke i time spreavaju nastanak skripta.

Egzogene i endogene skripne odlukeSvako dete izvodi svoje zakljuke na osnovu dve kategorije iskustva: na osnovu sopstvenih doivljaja i na osnovu poruka koje dobija od roditelja i drugih autoriteta. Iako je svaki zakljuak neto unutranje, mi koristimo atribut endogeno (ono-to-je-nstalo-iznutra) za one skriptne odluke koje je dete donelo samo, bez oiglednijeg uticaja od strane spoljanjih autoriteta kao to su roditelji i druge figure, a atribut egzogeno (ono-to-je-nastalo-spolja) za one skriptne odluke koje su oigledno nastale kao direktna posledica roditeljskih sugestija i poruka upuenih detetu. Prema

tome, endogene skriptne odluke su detetove zablude do kojih je dolo ono samo, aegzogene skriptne odluke su detetove zablude do kojih je dolo pod uticajem autoriteta. Vano je shvatiti da dete ne prihvata automatski roditeljske skriptne poruke. ak i kada roditelji insistriraju na nekoj skriptnoj poruci, uvek je dete to kojprihvata ovu poruku i koje se saglaava sa njom. Po svojoj definiciji svaka egzogena skriptna odluka je uvek povezana s nekom skriptnom porukom koja joj je prethodila.3 Da li e neko odreeno dete imati vie endogenih ili egzogenih skriptnih odluka uglavnom zavisi od samih roditelja i naina vaspitanja. Ukoliko se roditelji nebave detetom tako da je ono zanemareno, ono e esto u zakljuivanju biti preputeno sao sebi tako da e u veem stepenu imati endogene skriptne odluke. S druge strane, ukoliko su roditelji u tesnom odnosu s detetom i kroz intenzivnu komunikaciju stalno kontroliu ta i kako dete razmilja, detetu e biti veoma teko da bilo ta zakljutalno. U ovom sluaju roditelji e detetu prenositi racionalne informacije, ali i sv

oje zablude (roditeljske iracionalnosti kojih roditelji nisu svesni). Zbog togaprezatiena deca i preterano socijalizovana (presocijalizovana) deca obino imaju visok procenat egzogenih skriptnih odluka.

Realnost i porodina realnostMalo dete jednostavno ne moe samostalno iveti i preiveti. Zbog toga je ono u stanjupotpune zavisnosti od svojih roditelja ili staratelja (vidi poglavlje o simbiozi). Roditelji brinu o detetu i

To naglaavamo zbog toga to se jedno vreme preterano insistiralo na roditeljskoj odgovornosti i krivici za slanje skriptnih poruka. Na taj nain je pripremeljena pozornica za igru: dete kao rtva, roditelj kao Progonilac, a terapeut, naravno, kaoSpasilac. Mnogi klijenti su otpisivali svoju odgovornosti za odravanje svog skrip

ta i za izbegavanje promene, tako to su iskljuivo krivili svoje roditelje i njihovnain vaspitavanja.

3

7/30/2019 56023705-Osnovi

11/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 11

vaspitavaju ga kako bi postalo sposobno za samostalni ivot u ljudskom drutvu. Da bi ostvarili ovaj cilj koji podrazumeva socijalizaciju deteta, porodina realnost (ideologija) bi trebalo da bude u relativnom skladu s optijom drutvenom realnou (idelogijom). Na taj nain je optija zajednica na izvesan nain kontinuitet porodice. Dete se adaptira porodinoj realnosti i prihvata one definicije stvarnosti i vrednosti koje mu roditelji nude. Kada porodina realnost nije u skladu s optijom realnou, tda na primer dete koje se adaptiralo svom ocu alkoholiaru i depresivnoj majci jerje osealo da mu bez njih nema preivljavanja, nije u stanju da dobro funkcionie u iem kontekstu. Modeli koje je usvojilo, kao i definicije sebe, drugih i sveta, koje nosi u sebi ine ga nedovoljno kompetentnim za kvalitetan ivot u odraslom dobu.

Detetova sklonost ka skriptnim odlukamaSvako malo dete, naroito na uzrastu do 7 godine ivota je sklono donoenju pogrenih zkljuaka o vanim ivotnim pitanjima. Na prvom mestu je nezrelost detetovog spoznajnog(kognitivnog) aparata, a na drugom mestu je detetova pozicija zavisnosti od roditeljskih figura. Detetova sposobnost shvatanja je u procesu razvoja, tako da ono dugo vremena jednostavno razmilja primitivno, u nejasnim i preterano uoptnim (crno-belim) kategorijama. Niti dete ima dovoljno informacija, niti ima izgraene pojmove, niti usvojene rei za brojne pojave. Proces zakljuivanja je pun greaka i pogrenouoavanja uzrono-posledinih veza tamo gde ih u stvarnosti nema. Detetovi zakljuci s

po pravilu preterano uopteni (hipergeneralizacija) tako da dete umesto da zakljui: U ovoj situaciji mama me ne voli! izvodi preterano uopteni zakljuak: Mama me uope voli ili jo uoptenije i samim tim jo netanije zakljuke: Niko me ne voli! ili mogue voleti! Dete jo uvek nema razvijenu sposobnost apstraktnog rezonovanja i zakljuivanja, ve razmilja na konkretnom nivou. Pored toga to nije u stanju da ispravno hvati odreene pojave i dogaaje, dete nije u stanju ni da pravilno proceni njihovuvanost. Ono veoma esto precenjuje dogaaje, tako da reaguje snanim emocijama koje doatno utiu na sposobnost pravljenja ispravnih zakljuaka. Iz svega navedenog sledi da postoji detetova unutranja prirodna sklonost ka izvoenju pogrenih zakljuaka o vaivotnim pitanjima. Zbog toga je primarna odgovornost roditelja da svojoj deci pomau da ispravno shvate i da ispravno vrednuju razliite vane aspekte sebe, drugih isveta. Druga detetova slabost proizlazi iz njegove nemoi i nemogunosti samostalnogpreivljavanja. Dete je po prirodi stvari upueno na svoje roditelje ili staratelje

od kojih zavisi njegovo preivljavanje. Ono je u odnosu zavisnosti od osoba in loco parentis (lat. na mestu roditelja). Zbog toga svako dete polazi od pretpostavke da su njegovi staratelji dobri, dobronamerni i ono im, po logici svoje egzistencijalne situacije, apriori veruje. To apsolutno poverenje u roditelje i njihove poruke omoguuje laku socijalizaciju, ali istovremeno poveava detetovu sklonost preuzmanju roditeljskih zabluda. Kao to emo videti kasnije, u razmatranju skriptnihporuka, dete je esto i u situaciji da mu roditelji nameu neke svoje vrednosti podpretnjom unitenja njegovog ivota ili pod pretnjom odbacivanja. U takvim sluajevimapreuzimanje ovih vrednosti ili pogleda na svet je jedini nain da se dete adaptirasvojim starateljima, odnosno porodinoj ideologiji.

7/30/2019 56023705-Osnovi

12/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

12

III. SKRIPTNE PORUKEPod skriptnim porukama podrazumevamo sve one uticaje drugih ljudi koji doprinoseda neko dete razvije i pojaava svoj ivotni skript. Skriptne poruke koje upuuju autoriteti navode dete na donoenje skriptnih odluka koje su u sukladu s ovim porukama (egzogene odluke).

Izvori skriptnih porukaNajvaniji izvor poruka koje utiu na formiranje detetovog referentog okvira, jesu upravo oni ljudi koji su detetu najvaniji, a to su roditelji i drugi ukuani: baba,deda, brat, sestra, ujak, itd. Takoe su veoma vani i spoljanji formalni autoritetikao to su vaspitai, uitelji, svetenici i slino. Analiza pojedinanih sluajeva ukapraktino bilo ko moe biti izvor skriptnih poruka. Nekada je to osoba prema kojojdete ima pozitivan odnos (autoritet), nekada je to osoba prema kojoj dete ima negativan odnos. U stvari, to je neka osoba vanija detetu, to su njene poruke detetuvanije i imaju vei uticaj na njega (mo izvora poruke). Iako se obino podrazumeva dje za dete odrasla osoba autoritet, veoma mone poruke, pa i skriptne poruke, moeslati i drugo dete, brat ili sestra, a naroito grupa dece od vrtia preko osnovne kole do srednje kole. ini nam se da su u naoj kulturi detetu do puberteta najvaniji i

vor poruka osobe u njegovom porodinom krugu, dok su u pubertetu i adolescenciji to poruke od vrnjaka. Nekada su nepoznati ljudi (javnost) veoma moan izvor poruka.

Mo skriptne porukeDa li e neka iracionalna poruka zaista dovesti do formiranja skriptne odluke zavisi od brojnih faktora kako u detetu tako i u samom kontekstu date situacije. Iako je mogue da samo jedna poruka dovede do skriptne odluke, to se u praksi veoma retko deava. Skript se uglavnom formira u odnosima koji su relativno trajni i u kojima se, po logici stvari, odreene poruke ponavljaju u razliitim situacijama. To toje neko uputio odreenu skriptnu poruku jo ne znai da e je dete i prihvatiti. Meutipak nam se ini da postoje neke varijable koje poveavaju verovatnou da e dete na onovu upuene skriptne poruke formirati skriptnu odluku: to je poiljalac vaniji det; to poiljalac ee ponavlja poruku; to je poruka intenzivnije upuena; to v

uuje poruku; to je primalac ranije primio manje suprotnih poruka; itd. Veina roditlja upuuje skriptne poruke samo u situacijama kada se ljute na dete, ili kada supod velikim stresom. To znai da dete boravi u ambivalentnom odnosu: jedne porukevae kada je sve u redu, a druge poruke vae onda kada je roditelj uznemiren. To liina komunikacijsku situaciju duple veze (eng. double bind). est rezultat ovako upuenih poruka je da dete reaguje na obe tako to razvija dva dela sebe: i onaj deo kojise tie neskriptnih poruka i drugi, skriptni deo. Na ovaj nain nastaje unutranja podeljenost (konflikt) koja je tipina za nesvesne igre.

7/30/2019 56023705-Osnovi

13/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 13

Modaliteti upuivanja skriptnih porukaPostoji est osnovnih naina upuivanja poruka, pa i skriptnih poruka: etiketiranje ribucija); sugestija (interpretiranje); modelovanje; izostanak reakcije i potkrpljenje. Atribucija ili etiketiranje je prenoenje skriptnih poruka putem epiteta(atributa) koje se kao svojevrsne etikete lepe na bie ili osobu deteta. Na primer,za ilustrovanje zabrane na miljenje koja je izreena u obliku atribucije moemo uzetisituaciju kada otac vie na dete: Glupane! Kao to su primetili ifovi (Schiff), atrcija je veoma tetan nain zbog toga to negativni bezuslovni diskaunti (NBD) imaju veiku mo u smislu definisanja i izgradnje detetovog identiteta. Potpuno je slian efekat kada roditelji iz milote, na primer, tepaju: Tupane moj dragi.4 Sugestija ili interpretiranje je takav nain prenoenja skriptnih poruka kada roditelji objanjavajudetetu kako neto da shvati ili ta da radi. Kada je re o zabrani miljenja svojom glanom roditelj daje detetu sugestiju da ne misli ili ta mora da misli: Dok si pod mojim krovovom nema ti ta da misli, ve da slua! ili Mi tako ne razmiljamo. Mi znada ovakva indoktrinacija traje godinama onda lii na jedno stanje dugotrajne hipnoze. Modelovanje je oblik uenja po uzoru.5 Jednostavno roditelj svojim primerom pokazuje detetu kako da, na primer, ne misli u stresnim situacijama. Primer za toje uspanieni roditelj koji je zbunjen i uspanien i koji se nesvrsishodno ponaa kada vidi da se dete poseklo i da tee krv. Kako dete tokom preuzimanja polne uloge trai uzor u roditelju istog pola, onda se ono identifikuje sa istopolnim roditelje

m. U tom smislu modelovanje ima veliku ulogu na relaciji dete istopolni roditelj. Izostanak reakcije je u stvari izostanak odreene poruke. Kada dete neto uradi, recimo kae neto to je oigledno pametno, normalno bi bilo da roditelj to primeti i dadete pozitivno stroukira bilo verbalnom pohvalom, bilo neverbalno. Kao to smo ranije rekli, kada su osobe u komunikacijskom polju, tada je i izostanak reakcije reakcija. Kako i neporuivanje moe da bude poruka, u tom smislu dete shvata roditeljsku (ne)reakciju: Da sam pametan, valjda bi to neko primetio. Sigurno sam glup. Tokom vaspitanja roditelji bi trebalo da detetu komuniciraju svoje stavove o svimvanim ivotnim aspektima. Ako neki aspekt ivota nije pokriven, onda dete u toj oblasti donosi zakljuke samostalno ili na osnovu drugih izvora poruka.

Dok neki roditelji poruuju: Mora biti jako pametan da bi te ja voleo!, drugi alju rotnu poruku: Volim te samo onda kada me zabavlja tvoja glupost! U inostranoj TA l

iteraturi se za ovo koristi izraz program. Mi smo se odluili za izraz modelovanjei zbog toga to pod programom podrazumevamo sve one racionalne vaspitene poruke koje su programirane iz Odraslog roditelja.5

4

7/30/2019 56023705-Osnovi

14/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

14

Potkrepljenje je takav oblik prenoenja skriptnih poruka kada roditelj stroukira detetovo skriptno ponaanje. Na primer, kada dete izvali neku glupost, do tada hladniroditelji, poinju da se grohotom smeju. Kako dete razmilja konkretno, ono dok gleda njihova vesela i nasmejana lica zakljuuje da ga tada vole. Ovo dete donosi zakljuak da mora biti glupo da bi bilo voljeno. Sa druge strane, neki roditelji iliuvreeno ignoriu ili se ljute i kanjavaju dete koje o neemu misli razliito od njih li svojom glavom zato to konflikt miljenja pogreno tumae kao znak detetovog nepoja. Na taj nain oni negativno otpisuju detetovu pamet ( UD) i alju mu poruku: Ne voimo te kada misli svojom glavom! Zbog toga neka deca prestaju da misle svojom glavom kako bi izbegla nastanak konflikta i svae.

Primarna prava i njihove skriptne zabraneTeorija skripta je povezana sa teorijom ljudskih prava deteta. Svaka ona porukakoja na neki nain kri ili negira neko od osnovnih ljudskih prava deteta jeste skriptna poruka. Takve poruke zovemo skriptne zabrane (eng. script injuction). Postoji vie osnovnih ili temeljnih ljudskih prava deteta, a mi smatramo da su dva osnovna ili primarna prava: Pravo na ivot, i Pravo na voljenost. Zbog toga one skriptne zabrane koje ugroavaju ova dva osnovna prava deteta nazivamo primarne skriptne

zabrane. To su: Zabrana postojanja i Zabrana ljudske vrednosti. Dva osnovna prava i njihove skritpne zabrane su temelj za razumevanje skripta. Mi verujemo da su ove dve zabrane primarne zabrane, odnosno da se sve druge skriptne zabrane (ilisekundarne zabrane) i kontrazabrane moraju, kako emo videti kasnije, biti povezane s primarnim zabranama.

Pravo na ivot i pravo na ljubavDetetovo pravo na ivot jednostavno znai da svako dete koje je dolo na ovaj svet imapravo da postoji takvo kakvo je, odnosno da bude ivo.6 To znai da roditelji nemaju prava da uslovljavaju detetovo pravo na ivot detetovim polom, bojom oiju, izostankom bolesti ili nekog hendikepa, i slino. Pa ipak neki roditelji kre ovo detetovopravo tako to vre edomorstvo; putaju dete da umre od bolesti ili ga, u sluaju maltirane dece, u svom afektu fizikim nasiljem teko ili ak smrtno povreuju. Drugi rodi

elji zastrauju dete pretnjom da e ga ubiti ako bude takvo i takvo ili ako ne budetakvo i takvo. esto je ova roditeljska pretnja pedagoka jer ima za cilj dodatnu tivaciju deteta za odreeno ponaanje. Zabrana postojanja je poruka mrnje tako da deca koja usvoje ovakvu zabranu razvijaju kapacitet za samomrnju i elju za smru. Takavskript se kasnije u ivotu moe ispoljiti kao samodestruktivnost (samomrnja) ili kaodestruktivnost usmerena prema drugima (samomrnja koja je eksternalizovana i usmerena na druge).

6

Re je o detetu koje je roeno, dakle nije u pitanju rasprava oko abortusa.

7/30/2019 56023705-Osnovi

15/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 15

Pored toga to svako dete ima pravo na zadovoljenje fizikih potreba (pravo na ivot),ono ima pravo i na zadovoljenje svojih psihikih potreba (pravo na ljubav). Glavna detetova psihika potreba je da bude prihvaeno i voljeno od strane svojih roditelja. Tek kada se uspostavi ovakva veza i ovakav odnos izmeu deteta i majke (normalna simbioza), tek onda mogu biti zadovoljene druge detetove psihike potrebe. Da podsetimo na injenicu da malo dete niti moe preiveti niti se moe razvijati bez odrase osobe koja o njemu brine. Zbog toga je za dete potreba da pored njega postojiodrasla osoba koja ga voli i koja se o njemu brine.7 Deca se nee pravilno psihikirazvijati (a delimino ni fiziki) ukoliko ne odrastaju u odnosu ljubavi. Oseanje ljubavi je rezultat procene da je drugi za osobu vredno i vano ljudsko bie. Zbog togarei nekome: Volim te! implicitno jeste poruka: Ti si za mene vredno i veoma vano dsko bie! Zbog toga se u dejoj svesti ljubav povezuje sa vrednou neke osobe. Ako jeko voljen, on tada vredi i ako vredi onda e biti voljen. Vai i suprotno: ako nekonije voljen, onda ne vredi, odnosno ne vredi tako da nije voljen.8 Iz tih razloga poruku: Ne volim te! koju roditelj verbalno ili neverbalno upuuje detetu shvatamo kao zabranu detetovog oseanja line vrednosti. Zabrana ljudske vrednosti je poruka da neko kao osoba nije u redu i da nije vredan, da zasluuje prezir a ne da budevoljen. Zabranu ljudske vrednosti (eng. Dont be important!) upuuju roditelji kojima njihovo dete zaista nije vano (zanemarena deca), ali i oni roditelji kojima jenjihovo dete veoma vano, ali se plae da bi ga pokazivanje ljubavi smekalo i pokv

(preterano socijalizovano dete)9 Kako je zabrana vrednosti u stvari poruka prezira, u oba sluaja ova deca runo misle o sebi i svojim kvalitetima. Internalizacijomove zabrane kroz odgovarajuu odluku dete razvija kapacijetet za samoprezir i inferiornost. Ovaj samoprezir moe biti eksternalizovan i usmeren prema drugima (kaokod kompenzatorne pozicije Ja sam OK ti nisi OK, koja je u stvari nain da se ublaipostojea pozicija Ja nisam OK, ti jesi OK). Iz aspekta psihopatologije moemo rei da sva tea psihopatologija sadri ili jednu ili obe primarne zabrane.10

Skriptni uslov: uslovljavanje detetovih primarnih pravaSvako dete ima prirodno pravo da postoji i da bude voljeno. Ovo pravo mu prvenstveno osiguravaju roditelji, a zatim i ira zajednica. Drugim reima ova prava su bezuslovna.

7

Po tome se deca, koja su po definiciji zavisna, razlikuju od odraslih koji su podefiniciji nezavisni. Zdravi odrasli nemaju potrebu za drugim ljudima jer bez njih mogu preiveti. Oni imaju elju za drugim ljudima.

8

Ovo je infantilna logika koja vai za decu, ali ne i za odrasle. U svetu odraslihje mogue da osoba vredi iako je niko ne voli.

Zabluda je da previe ljubavi moe pokvariti dete. Problemi koji nastaju kod razmaenece nisu nastali zbog previe ljubavi, ve zbog nedostatka frustracije i kazne, a to

je u odnosu na ljubav potpuno odvojena dimenzija.10

9

Ove zabrane imaju i ljudi kod kojih se ne moe ustanoviti nikakva psihopatologija.Re je o ljudima koji imaju kompenzovani skript i kod kojih je, u sluaju dekompenzacije, mogue aktiviranje skriptnih zabrana i odluka. Dijagnoza skripta otkriva letentnu patologiju koja moe ostati latentna (kompenzovani skript) ili se u nekoj ivotnoj situaciji moe manifestovati (dekompenzovani skript).

7/30/2019 56023705-Osnovi

16/67

7/30/2019 56023705-Osnovi

17/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

16

Meutim, drutvena stvarnost je takva da stariji, bilo eksplicitno bilo implcitno, uslovljavaju deci ova prava. Kada postoji uslovljavanje detetovih primarnih pravatada se pojavljuje skriptna logika i s njom povezane skriptne poruke: skriptniimperativi (kontrazabrane) i sekundarne zabrane. U oba sluaja se detetu poruuje skriptni uslov, odnosno uslov postojanja ili uslov roditeljske ljubavi. U odnosu na to da li je skriptni uslov definisan pozitivno (Ima pravo da postoji samo ako sitakav i takav!) ili kao negacija pozitivnog uslova (Nema pravo da postoji jer nisi akav i takav!), razlikujemo skriptne imperative i sekundarne skriptne zabrane,

Ispunjenje skriptnog uslova: skriptni imperativ ili kontrazabranaSkriptni imperativ je poruka kojom se detetu poruuje kakvo treba da bude da bi bilo voljeno ili da bi imalo pravo da postoji. U TA literaturi na engleskom jezikuovaj uslov se naziva kontrazabrana (eng. counterinjuction). Mi ih nazivamo skriptni imperativi zato to u sebi nose onaj uslov koje dete mora ispuniti kako bi bilo voljeno ili imalo pravo da ivi. Prema tome, dete ima pravo na ljubav ili pravona ivot samo ako ispunjava uslov X. Moemo rei i da je skriptni imperativ sadran u noj poruci kojom se uslovljava detetovo pravo na ljubav ili pravo na ivot. Na primer roditelj poruuje: Mora biti jaka. Ovaj svet je takav da samo jaki preivljavaju

a taj nain on ukazuje detetu da je dete u redu samo ako je jako, odnosno implicitno da samo jaki imaju pravo da ive. U ovom sluaju skriptni uslov ili tanije skriptni imperativ je Budi jak! (eng. Be strong!) i on je povezan sa skriptnom zabranom potojanja: Ili nee postojati! (eng. Dont exist!). Ako dete prihvati ovu skriptnu lsaglasi se sa njom, i ono e verovati da mora uvek biti jako ili da e umreti. U tom sluaju e se ono kao linost razvijati ka punoj potvrdi skriptne logike. Skriptne kontrazabrane jesu imperativne roditeljske poruke kojima se ekstremno uslovljavadetetovo pravo na ljubav i/ili na ivot. U osnovi postoji dva tipa uslovljavanja.Tako, na primer, uslovljavanje ljubavi moe biti ekstremno (Voleu te samo ako bude tkav i takav!) i ne ekstremno (Volim te, ali volim te jo vie kada si takav i takav!U formalno logikom smislu, suprotnost skriptnom imperativu (ispunjavati uslov X ili +X) je sekundarna zabrana (ne ispuniti uslov X ili -X). Prema tome, skriptnihimperativa moe biti isto onoliko koliko ima i sekundarnih zabrana.11 Takoe je vano

shvatiti da skriptni imperativ ima mo upravo zbog toga to je naslonjen na skriptnezabrane (primarnu i sekundarnu). Skriptni imperativi mogu postojati samo udruenosa skriptnim zabranama. Ukoliko roditelj insistira na nekoj vrednosti na nain koji nije povezan s upuivanjem skriptnih zabrana tada nije re o skriptnom imperativuili kontrazabrani. Skriptni imperativ je roditeljska poruka kojom se detetu poruuje kakvo treba da bude da bi izbeglo osnovnu skriptnu zabranu. U primeru koji smo ranije navodili imperativ je: Budi muko! u smislu: Ili e biti muko ili u te oubiti).12

11 12

A ne samo pet koliko je uobiajeno da se navodi u TA literaturi.

Oeva pozicija u odnosu na dete je: Voleu ga ako bude muko. Dakle, ljubav prema detje uslovljena detetovim mukim polom. Kako se rodilo ensko dete, otac poruuje: Zatoo nije muko ja

7/30/2019 56023705-Osnovi

18/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 17

Dakle Kada se detetu postavlja skriptni imperativ, alje mu se poruka u smislu imperativnog uslova X: Ti e biti u redu ili imati prava da ivi samo ako si X i sve doi X. Implikacija je: Ako nisi X ili ako prestane da bude X, onda ili ne vredi ili zasluuje da ivi! Kada osoba ivi ivot tako to uspeno ispunjava neki uslov X i travo na ljubav ili pravo na ivot, tada kaemo da je ona u kontraskriptu.

Negacija skriptnog uslova: sekundarna skriptna zabranaSekundarna zabrana je poruka kojom se detetu poruuje da zbog toga to je takvo i takvo, one ne zasluuje ljubav ili ivot. Sekundarna zabrana je neka vrsta opravdavanjaupuivanja primarne zabrane. Sekundarna zabrana je u stvari negacija pretpostavljenog skriptnog uslova. Tako, na primer, gore navedeni otac u situaciji u kojoj jerazoaran kerkinom slabou koja je tuna jer joj momak u koga je zaljubljena ne uzpatije, poruuje: Kada si toliki slabi, bolje odmah da se ubije! Struktura ove poruje Ti si slabi! i Ne zasluuje da ivi! Kako je biti slabi suprotno od biti jakje skriptni uslov (skriptni imperativ), onda u prvom delu poruke (Ti si slabi!) otac navodi da je kerka prekrila ili negirala skriptni uslov (skriptni imperativ). Zbog toga joj u drugom delu poruke upuuje primarnu zabranu ivljenja. Dakle, sekundarna skriptna zabrana je u stvari jednaka negaciji skriptnog imperativa. Skriptniuslov je uvek prisila da se neto uvek mora biti (skriptni imperativ), odnosno dase neto nikada ne sme biti (negacija skriptnog imperativa). U naem primeru je to: M

oram uvek biti jaka, nikada ne smem biti slaba! Sve dok se osoba pridrava skriptnog imperativa ona izbegava akriviranje primarne zabrane, a kada negira skriptni imperativ, tada poinje da veruje da ne zasluuje da ivi: Koja sam ja bednica, bolje dme nema! Sekundarna zabrana se zove zabrana jer se njome zabranjuje neki legitimni aspekt ljudskosti. Problem sa skriptnim uslovima je to to su ekstremni, to osobu uvek teraju da bude jedno, a zabranjuje joj neto drugo na ta, inae, kao ljudsko bie, ima legitimno pravo. Ako neko mora da bude jak (skriptni imperativ) onda ne sme da bude slab. Na primer, biti slabi moe biti tako definisano da ukljuuje normalljudske reakcije kao to je u naem primeru normalno oseanje tuge. U tom smislu sekundarne zabrane zabranjuju one reakcije na koje osoba u stvari ima pravo. Skriptnistav da svako mora uvek biti jak, da je u redu samo ako je jak i dok je jak, ida nikada ne sme da bude slab je iracionalan. U ivotu postoje situacije koje od osobe zahtevaju da bude jaka i situacije koje zahtevaju da bude slabi. Samo ona osoba

ja ima dozvolu da bude i jedno i drugo jeste u stanju da dobro funkcionie i u jednim i u drugim situacijama.

ga ne volim! Izgleda kao igra rei ako kaemo da roditelj odbacuje ker ne zato to jeko, ve to nije muko. U oba sluaja rezultat je isti: otac ne voli dete zato to je og, enskog pola. Kako otac nije prihvatio dete jer je enskog pola, kaemo da je ovajotac svojoj kerki zabranio da bude ensko. U stvari zabrana je na detetovu vrednost bog toga to je enskog pola.

7/30/2019 56023705-Osnovi

19/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

18

Skriptni uslov i primarna zabranaKao to emo kasnije videti postoji relativno veliki broj moguih skriptnih uslova. Skriptni imperativ je vrednost koju je potrebno ispunjavati da se ne bi aktiviralaprimarna zabrana (na ivot ili na vrednost). Sekundarna zabrana je u stvari razlog za upuivanje primarne zabrane. Logika forma je uvek: Ti ne treba da ivi zato toledi sekundarna zabrana)! ili Ti nita ne vredi zato to ... (sledi sekundarna zabraBilo koji skriptni uslov moe biti povezan s jednom ili drugom, ili ak istovremenos obe skriptne zabrane: Zato to si slabi ti toliko ne vredi da bolje da se nisi ni odio!

7/30/2019 56023705-Osnovi

20/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 19

IV. SKRIPTNA LOGIKASutinu skripta ine skriptni uslov i primarna skriptna zabrana. Ova dva elementa ineono to nazivamo skriptnom logikom. Ova logika se pojavljuje kako kod osobe kojaupuuje skriptne poruke, tako i kod osobe koja usvaja ovu logiku (egzogeni skript)ili sama dolazi do nje (endogeni skript).

Skriptna logika poiljaoca skriptnih porukaOtac je oekivao da nakon to mu je rodila ensko dete, u drugoj trudnoi ena rodi mute. Meutim, umesto sina ena je ponovo rodila ker.13 Otac je razoaran, ne prihvata dugo dete i poinje da joj upuuje skriptne poruke. Oeva logika je sledea: Drugo detevredno samo ako je sin. Druga kerka mi ne treba. Dakle detetova vrednost je uslovljena njegovim polom: vredi samo ako je muko, a ako nije muko tada ne vredi. Na osnovu takve logike otac formira stav prema detetu i u brojnim situacijama kerki saoptava i pokazuje datu logiku: Ne vredi zato to si ensko! Ne volim te zato to seo bih te kada bi bila muko! Ova logika je sastavljena iz skriptnog imperativa (Vredi samo ako si muko!), injenice da je detetov stvarni pol negacija skriptnog imperaiva i primarna zabrana detetove vrednosti i negacija njegovog prava na ljubav (Nevredi...) koja je obrazloena negacijom skriptnog imperativa (...zato to si enskotradicionalnoj skript analizi kaemo da je ova devojka dobila zabranu da bude svogpola. To je tano jer su polovi ravnopravni i svako dete ima pravo da bude svog po

la, odnosno ima pravo da bude voljeno bez obzira na svoj pol. Meutim, naglaavamo da je zabrana da se bude svog pola sekundarna zabrana (negacija skriptnog uslova), i da ona ima mo samo zato to je povezana sa primarnom zabranom. Sve sekundarne zabrane impliciraju postojanje jedne od dve osnovne primarne zabrane koje im i daju mo zabrane.14 Dakle, u naem primeru, izjava: Ti ne vredi... je primarna zabranaoja se nastavlja: ... zato to si pogrenog pola to je sekundarna zabrana.

Ve struktura reenice moe da ukazuje na implicitnu odgovornost ili krivicu: ena mi rodila kerku ili Rodila mi se kerka. Nekada ovakvi oevi i muevi izbegavaju i enreno raa, a ne samo dete. Ironija je u tome to upravo oev spermatozoid odreuje poeta. Dok je majino jajace uvek X, spermatozoid moe biti ili X (det e biti XX ili eo) ili Y (dete e biti XY ili muko).14

13

Jo gore je kada je upuena druga primarna zabrana, zabrana prava na ivot: Ti ne zasljue da ivi zato to si ensko! Prema tome, navedeni otac bi u sluaju kerkine boleda poruuje: Neka crkne. Ionako je ensko. Odnosno: Primarna zabrana postojanja + seundarna zabrana da se bude svog pola.

7/30/2019 56023705-Osnovi

21/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

20

Slinosti skriptnih imperativa i skriptnih zabranaIzrazi: Mora biti muko! i Ne sme biti ensko Na prvi pogled izgledaju kao jedna naredba (imperativ) i kao jedna (sekundarna) skriptna zabrana. Meutim, ovde je reo istoj poruci koje je u prvom sluaju formulisana pozitivno, u smislu naredbe osobi kakva da bude, a u drugom sluaju formulisana negativno, kao zabrana osobi kakva da bude. Skoro da je sasvim svejedno da li vi nekome strogo kaete: Da nisi zucnuo! ili uti!, jer bez obzira da li je zabrana govora ili naredba utanja, znaenje jo. Pozitivne i negativne formulacije ne bi trebalo da zavedu analitiara skripta.Vana je sutina. Do te sutine dolazimo odgovaranjem na dva pitanja: Kakva osoba trebda bude pa da bi bila voljena ili imala pravo da ivi? Odgovaranjem na ovo pitanjedolazimo do skriptnih imperativa i kontraskripta. Kako su sekundarne skriptne zabrane negacija skriptih imperativa onda indirektim zakljuivanjem moemo saznati neto i o njima. Kakva bi trebalo da bude osoba pa da bude odbaena ili da nema pravo da ivi? Odgovaranjem na ovo pitanje dolazimo do sekundarnih skriptnih zabrana i indirektno do skriptnih imperativa. Pravo znaenje poruke odreujemo na osnovu toga dali je poruka povezana sa prihvatanjem i ljubavlju (skriptni imperativ) ili sa prezirom i mrnjom (zabrana). Ako je poruka: Voleu te samo ako bude X! onda je to imptiv, a ako je poruka: Ne volim te zato to nisi X! onda je to zabrana. Pored nejasno

koju unosi opisana injenica da skriptni imperativi mogu biti negativno formulisani kao zabrane, kao i da skriptne zabrane mogu biti pozitivno formulisane kao naredbe, postoji jo jedan dodatni momenat koji moe zamagliti razliku izmeu imperativai zabrana. Re je o tome da isti uslov moe u jednoj porodici da bude razlog za uslovljavanje ljubavi, a u drugoj porodici kao razlog za odbacivanje deteta. Dok jedan otac odbacuje ker zato to nije sin, drugi otac (ee majka) odbacuje sina zato je ker. Dok jedni vole svoje dete samo kad je snano, neosetljivo i kada ne pokazuje emocije, drugi vole svoje dete samo kada je neno i kada pokazuje da je preosetljivo. Meutim, i poruka Volim te samo kada si jak! i poruka: Volim te samo kada si sab! su skriptne poruke. Dok je u skriptu jedne osobe biti jak uslov, a slabost zabrana, u skriptu druge osobe je obrnuto: uslov je biti slab, a zabranjeno je biti jak. Iz tog razloga je tradicionalna podela na odreene skriptne zabrane i na odreene skriptne imperative, a na osnovu sadraja poruke potpuno vetaka i treba je shv

titi samo kao didaktiko sredstvo.15

Tokom uenja postoji faza prepoznavanja kada student kod klijenta prepoznaje odreene pojave koje je nauio iz knjiga i tokom treninga. U ovoj inae normalnoj razvojnojfazi postoji tendencija da se klijent ugurava u kliee. Tek kasnije studenti su u stanju da prave taniju mapu klijenta i da prepoznaju individualne osobenosti.

15

7/30/2019 56023705-Osnovi

22/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 21

Skriptna logika osobe sa skriptomKako roditelji putem skriptnih poruka nameu skriptnu logiku, verovatno je da e dete kroz svoje skriptne odluke usvojiti ovaj nain razmiljanja. Na taj nain ova logikapostaje ivotna logika date osobe. Takoe je verovatno da e je ona dalje prenositi svojim potomcima kroz porodini skript ili generacijski episkript. Nekada su odreeneskriptne logike delovi ireg kulturnog obrasca.

Skriptna dupla vezaIako opisani otac moe svoju kerku potpuno odbaciti i dati na usvajanje ili ubiti,veina ovakvih oeva se trudi da ispuni roditeljsku ulogu borei se sa svojim unutanjikonfliktom. To znai da e prema krerki imati ambivalentan odnos. To znai da ovakav tac istovremeno svoju kerku i prihvata i ne prihvata, i voli i ne voli. Ako je kerki otac jako vaan i ako ona eli da ba on bude taj koji je puno voli, ona moe odgovoiti na ovu duplu vezu tako to e pokuati da zadovolji oba oeva zahteva. Dok e se s ne strane oseati inferiorno kao ena, s druge strane ona moe postati mukobanjasta i a razne naine se truditi da to vie lii na muko dete. Na ovaj nain je ona istovremensko i muko, odnosno niti ensko, niti muko.16

Definitivne skriptne zabrane: razlika skriptnog uslova i skriptnog imperativaDa bi postojao skript mora postojati logika uslovljavanja detetovog prava na pos

tojanje ili prava da bude vredno i voljeno. Drugim reima skript je rezultat skriptnog uslovljavanja. Da li to onda znai da svako ko ima skriptni uslov mora imatii skriptni imperativ? Odgovor na ovo pitanje je negativan. Re je o logici razoaranog roditelja koji je uslovio detetovu vrednost nekim uslovom, a onda shvata da to dete nikad nee moi ispuniti taj uslov. Na primre, otac koji je uslovio vrednostdeteta s njegovim mukim polom, moe svoju kerku potpuno odbaciti. Kako on smatra da nsko nikada nee moi postati muko, on i ne oekuje od svoje keri da postane mukaracga zanima to kada se ona ponaa kao mukarac. Drugim reima on ne vidi ta bi to ker la da uradi pa da je on prihvati ili voli. Prema tome, iako ima skriptnog uslova, nema skriptnog imperativa. Postoje samo primarna i sekundarna skriptna zabrana. U ovom sluaju govorimo o definitivnoj zabrani i ljudima bez kontraskripta. Na primer, otac koji je ranije dobio ker, zapoinje vezu s drugom enom i kada mu ona raasina prekida skoro svaki kontakt i s prvom enom i s kerkama. Iz aspekta patologije

skripta, one osobe koje su kao deca usvojile definitivne zabrane su u daleko goroj poziciji od onih osoba koje su pored zabrana usvojile i skriptne imperative(kontrazabrane). U prvom sluaju osoba je nemilosrdno izloena delovanju zabrane i ne moe nita da uini kako bi izbegla njeno aktiviranje: bilo ta da uradi ona ne vrediili nema pravo da postoji. U drugom sluaju osobi se nudi da ako uspeno zadovoljavaskriptni imperativ, da tada zaslui vrednost ili pravo na ivot, odnosno da na tajnain izbegne aktiviranje primarne skriptne zabrane. Kako je roditelj skriptnim imperativom uslovio privremeno deaktiviranje zabrane, u

Ako svoju reakciju stepenuje u istom pravcu onda je nakon puberteta operacija promene pola logian izbor (transseksualizam).

16

7/30/2019 56023705-Osnovi

23/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

22

ivotu osobe pojavljuje se psiholoki prostor u koji ona moe pobei da bi izbegla akanje zabrane. U tom sluaju dete ivi u skladu s imperativom (kontrazabranom) u onomdelu skripta koji nazivamo kontraskript. Skriptni imperativ i iz njega izvedenikontraskript su nain kompenzacije skriptne zabrane jer ipak postoji neki put ka zasluivanju prava na ivot ili na linu vrednost. Dakle kada roditelj kae: Ne volim tako zabrani linu vrednost deteta, kljuno je to da li ima neto posle toga. Da li ima neki uslov koji dete moe da ispuni kako bi ponovo postalo voljeno? Ako nema, reje o konanoj ili definitivnoj zabrani line vrednosti, a ako ima, u pitanju je uslovna zabrana line vrednosti. Evo jednog ekstremnog primera definitivne zabrane postojanja. Kada infantilna ili maloletna devojka ostane u drugom stanju, ona oekujeda e njena socijalna okolina reagovati na roenje deteta na nain koji e biti kraj nene egzistencije (Ubie me tata!) ili kao potpuni gubitak kvaliteta ivota. Zbog togaje ona u dilemi ili moj ivot ili ivot deteta. Takva majka se moe odluiti da ubijejer veruje da je ono vitalno ugroava samim svojim postojanjem. Za majku ne postoji nikakav uslov koje bi dete moglo da ispuni, pa da ga majka zavoli i prihvati.Zabrana postojanja je definitivna, a rezultat je infanticid (edomorstvo). Takoe,kod dece koji dobijaju definitivnu zabranu line vrednosti, odbacivanje je potpunoi esto konano.17 Zbog toga je definitivna zabrana ljudske vrednosti tipina za odba

nu i/ili zanemarenu decu. Dakle, u odnosu na definitivnu skriptnu zabranu, uslovna skriptna zabrana s prateim imperativom i sekundarnom zabranom jeste neto boljamogunost. Dete koje ispunjava imperativni uslov je zasluilo pravo na ivot ili na liu vrednost. U tom smuslu kontraskript je kompenzacija skripta. Tek onda kada ivotne okolnosti ovakve osobe budu takve da ona vie nije u stanju da ispunjava imperativni uslov, kontraskript se dekompenzuje i osoba pada pod udar sada aktivirane osnovne zabrane.

Zabrane iz ljubaviPored uslovnih i definitivnih skriptnih zabrana postoji jo jedna vrsta. Re je o skriptnim zabranama koje iz ljubavi upuuje roditelj koji je u zabludi. Tako se, naprimer, roditelj plai da bi njegovo dete moglo da se u neemu istakne i da na taj nain postane objektom zavisti i neprijateljstva u svojoj generaciji. Zbog toga rod

itelj upuuje detetu zabranu na isticanje (socijalnu vanost) i uspeh. Iako ove zabrane ne uestvuju u nastanku patolokih gubitnikih skriptova, deo su banalnih, uesnikili ne-pobednikih skriptova.

Skriptna osmicaJedan od naina da se vizuelno predstavi skrptna logika i razliite skriptne porukeje ono to zovemo skriptna osmica. Iako je bilo vano da definiemo razliite skriptne oruke da bismo shvatili kako funkcionie formiranje skripta, ne bi trebalo da upadnemo u greku da od drvea ne vidimo umu. Zbog toga nam je potreban crte koji objedinuje sve tri skriptne poruke (odluke) u skriptnu logiku.

17

Uvek postoji mogunost da se roditelj u promenjenim okolnostima predomisli i potraikontakt s detetom.

7/30/2019 56023705-Osnovi

24/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 23

Lina vrednost Postojanje

kontraskriptLinija kontraskriptne dekompenzacije

Uslovljeno skriptnim uslovom X (Skriptni imperativ)

Negacija skriptnog uslova X (Sekundarna zabrana)

skript

Bezvrednost Smrt (Primarna zabrana) Slika Skriptna osmica na kojoj se vidi logikaskripta.

Internalizovane skriptne porukeRazliite situacije u kojima razliiti ljudi upuuju detetu skriptne poruke moemo shvaiti kao situacije koje su utoliko bitne ukoliko dete na osnovu njih donese nekuskriptnu odluku. Pored toga to skriptne poruke moemo shvatiti kao transakcije iliinterpersonalne situacije, takoe ih moemo shvatiti i kao mentalne sadraje. Kada dete memorie drugu osobu, njenu poruku i situaciju u kojoj se to odvija, taj engram

postaje deo njegove psihe (eksteropsihe).18 Na ovaj nain, u formi unutranjih komentara ili unutranjeg monologa ili dijaloga, osoba odreene skripene poruke upuuje sama sebi, potkrepljujui svoj skript u odreenim ivotnim situacijama. Internalizacija omoguava da ono to su bile spoljanje, interpersonalne poruke sada postaju unutranje,intrapsihike poruke. Izvor unutranje poruke postaje ili eksteropsiha u kojoj je pohranjena slika i ton znaajnog drugog ili iz ego stanja Roditelj ukoliko se osobanaknadno identifikovala s internalizovanim znaajnim drugim.19 Ukoliko je u stvarnosti skriptna poruka

to su osoba, situacija i poruka detetu vaniji, to je verovatnije da e doi do internlizacije. Kako je ocena vanosti izraena emocijom, moemo rei da to je detetova emocsnanija to je internalizacija verovatnija. Naravno, dete ne memorie aktuealnu stvarnost kao takvu, ve svoj doivljaj aktuelne stvarnosti. Prema tome ako je dete pog

reno protumailo neku situaciju ili joj pripisalo preveliku vrednost, da e memorisati ono to je za njega istina. Ta osobina je od izuzetne vanosti za one vrste psihoterapije koje se bave analizom prolosti i regresivnim radom. Veina autora ne obraa panju na razliku izmeu Roditelja i eksteropsihe, tako da opisanu sitaciju grafiki prikazuje kao uticaj Roditelja na Dete.19

18

7/30/2019 56023705-Osnovi

25/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

24

bila upuena samo jednom, kada ju je osoba internalizovala, ona se moe bezbroj putapodsetiti na nju tako to e u svojoj glavi aktivirati odgovarajuu memoriju ili to ama sebi uputiti poruku s istim znaenjem. Pobuivanje ove memorije moe biti nesvesanproces kroz razliito asociranje, ali moe biti i svestan proces.

Skriptna marticaJedan od naina da se grafiki predstave poruke koje roditelji upuuju detetu i koje vode formiranju njegovog skripta je takozvana skrptna martica (eng. script matrix). Majka DeteSI P SZ SI P SZ

Otac

Slika Skriptna matrica: dete u mrei skriptnih poruka svojih roditelja (SZ oznaavaskriptne zabrane, a SI skriptne imperative). Oznaka P je za programiranje ili neskriptno racionalno vaspitanje. Postoji vie naina na koji je mogue crtati skriptnumatricu. Na osnovu upuenih poruka Dete je to koje donosi skriptne odluke, a roditeljske figure i njihove poruke bivaju internalizovane u Roditelja (i eksteropsih

u). Skriptna matrica je odluno sredstvo za dijagnozu skriptnih poruka, odnosno skriptnih imperativa i skriptnih zabrana. Transakcioni analitiar koji postavlja dijagnozu skriptih poruka proverava kakve su poruke o vanim ivotnim aspektima (postojanje, lina vrednost, biti svog pola, seksualnost, biti svog uzrasta, ...) slale vane osobe. Klasina pitanja su sledea: Da li je va otac komentarisao vau inteligenDa li vam je isto to poruivao i neverbalno?

7/30/2019 56023705-Osnovi

26/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 25

V. KONTRASKRIPTKontraskript je onaj nain ivota koji je u skladu s roditeljskim skriptnim imperativima. Osoba koju su roditelji voleli samo onda kada bi bila najbolja, kada ne bipravila greke, kada bi bila uredna, e kasnije usvojiti isti takav stav prema sebi. Ona e sebe potovati samo kada je najbolja, uredna i slino. Takoe e oekivati da drugi ljudi vole ili potuju zbog toga. Zbog toga e osoba svoje savrenstvo stavljatizlog svoje linosti. Sve dok je osoba u stanju da ispunjava roditeljski uslov, onae se dobro oseati i bie zadovoljna sobom. Njen ivot e se odvijati normalno. Mena motivacija za bezgrenost, ispravnost i urednost je skriptna, prisilna motivacija. To znai da osoba mora uvek, stalno ili neprestano da bude perfektna kako bi sebe potovala. Kako je to veoma teko i kako to oduzima puno vremena, ovakva skriptna postavka u sebi sadri potencijal za dekompenzaciju. Svaka situacija u kojoj osoba nije u stanju da odri skriptni imperativ, a posebno kada se to tie neke vane ivone situacije, jeste razlog za dekompenzaciju kontraskripta. U tom sluaju osoba vienije u stanju da odri samopotovanje i aktivira se primarna zabrana (bilo na postojanje bilo na oseanje line vrednosti). Kada se to desi kontraskript se dekompenzuje i osoba propada iz kontraskripta u kojem privremeno zasluuje samopotovanje u skrit u kojem se samoprezire ili samomrzi.

Kontraskript: skriptna prisila

Putem skriptnih imperativa roditelji postavljaju detetu one uslove koje ono treba da ispuni da bi zasluilo da bude voljeno ili da ostane ivo. Kada se dete saglasis ovim uslovljavanjem i kada ga prihvati kao sopstveni stav prema samome sebi,tada ova logika postaje deo detetove skriptne odluke. U uem smislu re je o imperativnoj odluci ili kontraskriptnoj odluci. Na primer, roditelj koji poruuje: Ne volim te jer si lenj! istovremeno kae i: Mora biti radan da bi te ja voleo!20 Druge imkacije su povezane sa sadanjim i buduim vremenom: Neu te veleti sve dok bude bio l!; Voleu te kada bude bio radan!; i Voleu te sve dok si radan!

Prisilna motivacija: drajver ili goniNa osnovu navedenih poruka dete donosi odluku: Moram biti radan da bih zasluio ljubav! koja je osnova za nastanak kontraskripta (slika).

20

Izraz vredan kao suprotnosti izrazu lenj upravo ovo i dokazuje.

7/30/2019 56023705-Osnovi

27/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

26

Ja vredim samo ako radim!

Vredeu onda kada budem radio! Vredeu sve dok budem radio!

Ako ne radim biu bezvredan!

Ja moram stalno raditi da bih vredeo!

Slika Logika kontraskripta: Radi naporno!. Na opisani nain se uspostavlja jednostana logika: Ili radim ili ne vredim! u kojoj je rad sredstvo da se pobegne od oseanja da se ne vredi. Osoba s kontraskriptom ima u stvari prisilu da stalno ispunjava zadati imperativ. Ova prisila je u stvari unutranji prisilni motivator koji osobu tera ili goni da ostvaruje imperativ kako bi izbegla katastrofu zabrane. Za mehanizam prisilne motivacije koristimo ili engleski izraz drajver (eng. driver) ili izraz goni.21 U sluaju imperativa i drajvera Radi naporno! osoba jednostavno morada neprestano radi ukoliko eli da izbegne reaktivaciju zabrane na ljudsku vrednost. Iako je rad veoma vaan nain ljudske ekspresije, sredstvo preivljavanja i izgradnje civilizacije, ovde je re o patolokoj unutranjoj prisili da se stalno radi ili da

se preterano radi. Dokaz da se redi o prisili je to to osoba tako struktuira svoje vreme da se niti odmara niti zabavlja. Kao to je poznato odmor je potreba ljudi koji rade. Ne samo da je odmor u funkciji zdravlja, ve je i u funkciji samog rada. Rad je nuno povezan s umaranjem, a umaranje s padom produktivnosti ili efikasnosti. Nakon odmora ljudi rade produktivnije. Zbog toga bi trebalo da postoji neki obrazac odmaranja na dnevnoj, sedminoj, mesenoj i godinjoj bazi. Takoe je vano ti da ljudi s kontraskriptom Radi naporno! zloupotrebljavaju izraz aktivan odmor tao to jedan rad zamene nekim drugim: Nakon nekoliko sati rada za kompjuterom otiao sam da okopam batu da bi se odmorio. Umesto toga ove osobe se odmaraju samo onda kada spavaju, kada su bolesne ili kada su iscrpljene od oigledno herojskog rada.22 Ako se pogleda u strukturu odmaranja onda ili vidimo da se osoba uopte ne odmara ili samo pokuava da se odmara. Upravo u tim pokuajima moemo otkriti kako funkcionie uutranji mehanizam kontraskripta. Kada domaica koja je u ovom kontraskriptu pomisli

da zapali cigaretu kako bi se malo odmorila, ona povue par dimova, a zatim se oseti neprijatno jer se

21

Izrazi kao pokreta ili vodilja nisu, po naem miljenju, dobri prevodi jer ne odslikavaju sutinu mehanizma prisilne motivacije. Druge rei koje dolaze u obzir kao prevod su nagon ili gon.

To je jedan od razloga da ovi ljudi imaju nesvesnu tenju ka ulozi bolesnika jer im je jedino u tom sluaju dozvoljeno da ne rade.

22

7/30/2019 56023705-Osnovi

28/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 27

aktivira unutranji Roditelj i zabrana vanosti: Opet gubi vreme jer nita ne radi!osoba pone da skenira okolinu da bi izabrala radni zadatak na koji se baca pre nego to je popuila pola cigarete.23 Zbog toga ovi ljudi ili ne podnose godinje odmore ili se i tamo na neki nain zaposle. Poseban problem je odlazak u penziju i posledino oseanje beskorisnosti.

Skriptna moranjaSkriptni imperativi se u jezikoj ravni bilo da je u pitanju verbalno izraavanje tokom razgovora, bilo da su u pitanju unutranji dijalozi najee manifestuju kao neadatno korienje rei moram i ne mogu.

Skriptna prisila: moranjaDa bi neko razlikovao neadekvatno od adekvatnog korienja ove rei, on prvo mora razumeti njeno adekvatno korienje. Izraz moram oznaava neku nunost ili neophodnost. U ptanju moe biti razliiti stepen nunosti. U logikom smislu moranje moe biti povezanonekim nunim uslovom koji je potrebno ispuniti da bi se ostvarila neka elja: Ako elida letim avionom, moram imati avionsku kartu. U ovom smislu moranje nije prisila, ve je povezano s ispunjenjem neophodnog uslova za ostvarenje elje. Moranja kojasu povezana sa skriptom uslovljavaju pravo na ivot ili pravo na linu vrednost. Kada su ova moranja povezana sa pravom na ivot, onda ona funkciniu kao prave potrebe,

kao uslovi koje neko mora ispuniti da ne bi umro. U strogom znaenju ove rei morase samo umreti, odnosno moraju se zadovoljavati potrebe ako ovek ne eli da umre. Kao to smo naglasili ranije, potrebe su svi oni motivi bez ijeg zadovoljenje bi osoba zaista umrla. U stvarnosti stvari stoje tako da prave potrebe zaista moraju da se zadovoljavaju, skriptne potrebe mogu, ali ne moraju biti zadovoljene. Kada osoba izjavi: Moram biti najbolji! To svakako nije izraz stvarne potrebe, ve skriptnepotrebe. U tom sluaju postoji dodatna logika koja opravdava ovo moranje: Moram biti najboji jer ako nisam najbolji, onda nita ne vredim! U tome se prepoznaje da jemoranje u stvari skriptni imperativ kog osoba mora ispuniti da bi izbegla delovanje skriptne zabrane. Ova moranja uvek imaju sledeu strukturu: Moram to i to ili e nastupiti katastrofa. U otkrivanju logike imperacija-katastrofiranje pomau nam dvapitanja: ta vas prisiljava da radite to i to? ili ta bi se desilo kada ne biste rai to i to?

Mikroobrasce u kojima osoba poinje iz drajvera (kontrasrkipta) i prelazu u neki aspekt skripta, da bi se ponovo vratila u drajver neki autori nazivaju antiskript(Kahler)

23

7/30/2019 56023705-Osnovi

29/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

28

Mnogi ljudi sebe dodatno motiviu na neku aktivnost tako to sebe plae odreenim katasrofama koje e se desiti ako ne budu aktivni.24 Na taj nain oni svoje elje pretvaraju u pseudopotrebe. Dok s jedne strane jaaju motivaciju, s druge strane gube iz vida da u odnosu na datu aktivnost imaju izbor zato to u stvarnosti niti je re o pravoj katastrofi, niti o pravoj nunosti. Ove psiholoke mehanizme oznaavamo kao imperacija, odnosno kao katastrofiranje. Terapijski postupak iji je cilj da osoba shvati da u sluaju ne ispunjenja odreenog uslova nee doi do katastrofe ve samo do neke rijatne situacije zovemo dekatastrofiranje (dekontaminacija dekatastrofiranjem).Rezultat dekatastrofiranja je u tome to osoba iz stava nunosti i moranja prelaziu stav izbora i elje. esto za promenu skriptnih imperativa i zabrana nije dovoljnosamo dekatastrofirati i deimperirati, ve je potrebno promeniti dublju logiku skripta, na primer, promenom skriptne odluke.

Skriptna ogranienja: nemogunostAko neko mora da radi jedno, on istovremeno ne moe ili ne sme da radi neto drugo.Neka izjava moe imati isti smisao bez obzira da li je reenica izraena negativno iliafirmativno, kao nemogunost ili kao prisila. Zbog toga reenica u kojoj se pojavljuje neadekvatno ne mogu ima sledeu strukturu: Ne mogu to da uradim (jer ako uradim

esie se katastrofa). Ovde nije re o stvarnoj nemogunosti, ve o izboru osobe, odnoso njenoj elji: ona moe to da uradi, ali bira da ne uradi jer bi u suprotnom dolo donekog nepovoljnog dogaaja. Kada osoba kae: Neu to da uradim jer ako uradim postojiznaajan rizik da se desi teta. Ona manifestuje svoj izbor, slobodu svog biranja jerje mogla drukije hteti, pokazuje odgovornost za svoje ponaanje. Nasuprot njoj osoba kod koje je skripnto ne mogu ukazuje da nema izbora jer su drugi izbori po definiciji nemogui, da ona nije odgovorna za svoj izbor i slino. Intervencije koje otkrivaju ovu logiku su: ta vas spreava da to uradite? ta bi se desilo kada biste toili?

Kompenzovani i dekompenzovani kontraskriptSve dok osoba tako ivi da uspeno ispunjava skriptni imperativ, ona je u kontraskriptu i osea da zasluuje pravo da ivi ili da kao osoba vredi. Meutim, kada se ivotne

olnosti promene i kada osoba vie nije u situaciji da potpuno ispunjava skriptni imperativ, ona poinje da veruje da

Iz istih tih razloga roditelji koji preterano socijalizuju svoju decu ih dodatno motiviu na ispunjenje odreenih uslova kroz pretnju odbacivanjem ili ubistvom. U ovakvoj poedagogiji akcenat je na nekoj roditeljskoj vrednosti koju ovi kao skriptni imperativ nameu detetu, a ne na samoj zabrani kao takvoj. Zabrana se upuuje kakobi dete bolje usvojilo datu vrednost.

24

7/30/2019 56023705-Osnovi

30/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 29

vie ne zasluuje da vredi ili da ivi. U ovom drugom sluaju dolo je do dekompenzacijanije kompenzovanog kontraskripta i osoba je propala pod aktivno delovanje osnovneskriptne zabrane. Slino, osoba koja je, na primer, depresivna jer nije u stanjuda ispuni skriptni imperativ tako da je aktivirala zabranu line vanosti, svakako spada u kategoriju dekompenzovanog kontraskripta. Meutim, ako ova osoba, tokom vremena, uspe da makar minimalno ponovo ispuni skriptom postavljeni uslov, ona e sekompenzovati i ponovo ui u kontraskriptni nain ivota. Ovakva osoba izgleda zdravo normalno, ali ona nije izleena jer u sebi i dalje nosi sposobnost za dekompenzaciju. Pravo izleenje je odbacivanje zabrane vrednosti.25

Kontraskriptni ponosIako u TA teoriji smatramo da je ceo kompleks na kome je zasnovan kontaskript kontrazabrana ili imperativ, imperativna odluka, kao i drajver ili goni patoloki, ljudi koji su u kontraskriptu misle sasvim suprotno. Oni su ponosni na svoje kompenzovane kontraskriptove to nazivamo kontraskriptni ponos.26 Potrebno je razumetida su takvi ljudi kao deca upravo bili voljeni samo onda kada su ispunjavali kontraskriptni uslov, da su na osnovu toga razvili oekivanje da e ih i drugi ljudi prihvatiti ili potovati samo ako ispunjavaju taj uslov, kao i da su sami prema sebirazvili takav stav: potuju sebe samo ako ispunjavaju dati uslov. Zbog toga ovi ljudi stavljaju svoje drajvere u izlog svoje linosti, predstavljajui se drugima tako

o im ponosno pokazuju drajvere. U tom smislu drajver je vrednost date osobe. Takva osoba se predstavlja: Znate ja sam perfekcionista i samnom nema ale (kontraskript biti savren) ili Ja mogu svata da podnesem (kontraskript biti jak) ili Ja sam vei radnik: radim dok ne padnem (kontraskript radi naporno). Ne samo da osoba kojaje ponosna na svoj skriptni imperativ njega ne doivljava kao problem, ve kao vrednost, ve ta osoba isti taj imperativ i kod drugih ljudi doivljava kao vrednost. Zbog toga su perfekcionisti simpatini saradnici koji su takoe perfekcionisti, a ne sviaju mu se saradnici koji nisu perfekcionisti. Ljudi sa istim imperativima i drajverima se meusobno stroukiraju. Jedan od razloga za kontraskriptni ponos je itav niz kontaminacija koje opravdavaju dati imperativ. Zbog toga je u praktinom radu vano da terapeut ne polazi od skriptnog imperativa, ve od onog problema zbog kojegje osoba i traila pomo. Tek kada je klijent shvatio da postoji vrsta veza izmeu njeovog problema i njegovog skriptnog imperativa, tek onda postaje spreman da se ba

vi samim imperativom.27

Bern je razlikovao kontraskriptno izleenje od stvarnog izleenja. Na alost, brojne ustanove za mentalno zdravlje koje za cilj imaju samo kompenzaciju patologije, ane i njeno stvarno razreenje. U radovima amerike psihoanalitiarke Karen Hornay nalazimo opis slinog fenomena i izaraz neurotini ponos. U organizacijskoj primeni TA nje cilj promena drajvera, ve njihova identifikacija i pronalaenje onog posla u organizaciji u kojem e osoba sa datim drajverom najbolje funkcionisati.27 26

25

7/30/2019 56023705-Osnovi

31/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

30

Razlozi za upuivanje kontraskriptnih imperativaRoditelji koji upuuju skriptne zabrane i imperative to ine iz dva razloga: ili zaista ne bi prihvatili dete koje nije ispunilo neki njihov uslov ili se samo pretvaraju da je to tako kako bi dete uplaili i dodatno motivisali da ispunjava dati uslov. Iako je u ovom drugom sluaju u pitanju svojevrsna pedagogija roditelja koji glumi svoje reakcije, posledica u smislu nastanka detetovog skripta je ista.

Klasini drajveriU transakcionoj analiz je uobiajemo da se predstavlja pet osnovnih skriptnih kotrazabrana, imperativa ili drajvera: 1. Budi savren! 2. Budi jak! 3. Radi naporno!(Trudi se!) 4. Ugaaj meni i drugima! 5. Pouri!28

AntiskriptAntiskript je vrsta skripta koji nastaje tako to dete buntovno reaguje na skriptne poruke koje mu upuuju autoriteti. Drugim reima antiskript nastaje tako to PrkosnoDete svojim prkosom, inatom ili buntom odluuje da e initi suprotno od onoga to mu oruuju autoriteti. Ako roditelj upuuje kerki opisanu zabranu da bude svog pola: Ne ogu te voleti jer si ensko, a ne muko! i to u definitivnom obliku, devojica moe re

vati iz Prkosnog Deteta i doneti antiskriptnu odluku: Svima u pokazati da sam bolja od mukaraca u mukim stvarima i tako u ih naterati da me vole. Ja vredim samo akoi sve dok pobeujem mukarce. Na ovaj nain nastaje skript amazonke, prkosne mukobanje ene iji je uzor u grkoj mitologiji Atalanta koja je u svemu pobeivala mukarce svok je Apolon nije nadmudrio.29 Glavni problem s antiskriptom je u tome to je re neo slobodnom izboru, ve o suprotnom preterivanju.30 Ovo preterivanje je ono to moedovesti do problema. Tako na primer, ako je

Ne treba gubiti iz vida da je transakciona analiza nastala u Americi, odnosno uKaliforniji i to ezdesetih godina prolog veka. Dok je autor predavao o drajveru Pouri! na jednom seminaru u Sarajevu, polaznici su ga zaueno gledali. Razlog je to jeorijentalnoj kuluri postojao suprotni kulturoloki drajver Budi spor! (na primer, Korio, vrat slomio.) tos je bio u tome da tokom takmienja izmami njenu ensku priodu.

ako je, tokom takmienja u tranju pobedio bacajui tri zlatne jabuke koje je ona, zbog enske sklonosti ka nakitu, skupljala gubei dragoceno vreme.30 29

28

U anitiskriptu nema rei o slobodi. Dok je Adaptirano Dete pod pozitivnom dominacijom roditelja i uvek izvrava njihove naloge, Prkosno Dete je pod negativnom dominacijom roditelja to znai da e

7/30/2019 56023705-Osnovi

32/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 31

osobi emitovana zabrana na seksualnost (Seks nije u redu jer je opasan!), koju jeona odbila iz Prkosnog Deteta donosei odluku: E, ba za inat u to vie da uivam u o vodi ka antiskriptu koji se moe manifestovati kao promiskuitet. Dugorono, ovo ponaanje moe rezultirati u razliitim polno prenosivim bolestima ili ak u infekciji viusom hepatitisa ili side. U antiskriptu je esto skriptni finale upravo takav da potvruje zabranu.

EpiskriptEpiskript je skript koji se u okviru jedne porodice prenosi s generacije na generaciju. Geneogram koji se u velikoj meri koristi u porodinoj terapiji je veoma dobro sredstvo za istraivanje episkripta.

uvek morati da im se suprotstavi, pa ak i onda kada i samo misli da je njihov predlog dobar za njega. Re je o prisili suprotstavljanja.

7/30/2019 56023705-Osnovi

33/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

32

VII. KLASIFIKACIJE IVOTNIH SKRIPTOVAUporeivanjem sudbina odnosno ivotnih tokova razliitih ljudi skript analitiari su naravili nekoliko sistematizacija za klasifikaciju ivotnih skriptova. Ove podele skriptova imaju razliit znaaj i upotrebnu vrednost.

Pobedniki, gubitniki i uesniki skriptoviBern je razlikovao tri grupe ljudi i tri odgovarajue vrste skriptova: ivotne pobednike, ivotne gubitnike i ivotne nepobednike ili, kako ih mi nazivamo, uesnike. ivpobednike moemo prepoznati po tome to su oni u svojim ivotima uspeni. Bernova defincija ivotnih pobednika je veoma jednostavna: ljudi koji uspeju da ostvare ono to su sebi stavili u zadatak. Meutim, kada se bolje pogleda kategorija socijalno uspenih ljudi vidimo da postoje dve podgrupe: oni koji su veoma optereeni sa svojim skriptom tako da imaju svojevrsnu prisilu uspeha (kontraskript uspeha) i oni kojisu osloboeni od skripta. U prvu grupu spadaju ak i ljudi s letalnim (smrtonosnim)skriptom jer mogu imati odluku tima: Uspeu ja u ivotu i svima vam pokazati koliko vredim, pa makar me to i ubilo! Kako razlikujemo izmeu iracionalnog skriptiranja iracionalnog programiranja, onda je skript uvek patoloki jer je zasnovan na iracionalnim skriptnim odlukama. Zbog toga je sintagma skript ivotnog pobednika logiki co

tradictio in adiecto. Onu drugu grupu uspenih koji nemaju skript nazivamo zadovoljni ljudi. Jedna od glavnih razlika je u tome to su ljudi u kontrasrkiptu uspehaoptereeni postizanjem socijalnog uspeha, dok je kod zadovoljnih ljudi uspeh subjektivna kategorija povezana s ostvarenjem linih vrednosti. Za razliku od ljudi u kontraskriptu uspeha, zadovoljni ljudi esto investiraju svoje vreme i aktivnost unekoliko vanih podruja ivota (partnerstvo, roditeljstvo, karijera, bogatstvo, itd.), a ne samo u jednoj. Odlika skripta ivotnog gubitnika je nezadovoljstvo i frustracija da nije ostvario vane stvari u ivotu, da je promaio ivot i slino. Re je usamoporaavajuem motivu koji je ugraen u skript i koji kao nesvesna motivacija sabra uspeh. U ovoj kategoriji nalazimo i osobe koji pokazuju razliite oblike tee psihopatologije, odnosno destruktivnosti ili samodestruktivnosti. Skript ivotnog uesnika se odnosi na one ljude koji i ne ele da uspeju, ali i ne ele da propadnu. Mi smo ih nazvali uesnicima upravo zbog toga to je njihova ivotna deviza da je vano ue

ovati, a ne pobediti. Verovatno tiha veina ima ovakav ivotni skript.

Banalni i tragini skriptoviPristup ivotnim scenarijima moe biti i dramatrurki: jedni su interesantni i privae anju, a drugi su obini, monotoni i dosadni. Skriptovi koji privlae panju bilo sbog oga to je njihov protagonista heroj ili je antiheroj ubrajamo u tragine skriptove.Suprotnost su banalni skriptovi ivotnih uesnika u kojima vlada sivilo, normalnost,nemo, bezlinost i slino.

7/30/2019 56023705-Osnovi

34/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT 33

Skript bez ljubavi, skript bez razuma i skript bez zadovoljstvaKlod Stejner je na osnovu glavnih zabrana razlikovao tri skripta i povezao ih sodgovarajuim patologijama (Stainer, 1974). Po ovom autoru skript bez ljubavi je karakteristian za depresivne ljude, skript bez razuma za ljude koji razviju psihozu, a skript bez uivanja za ljude koji uzimaju droge.

est vremenskih skriptovaU odnosu na to kako su uivanje i neprijatnost vremenski rasporeeni, Bern je razlikovao est vremenskih skriptova i povezao ih je sa sudbinama odreenih likova iz starogrke mitologije. Bern je dao ljubavne i seksualne aspekte vremenskih skriptova (Berne, 1970). Skript tipa nikad doivotno zabranjuje uivanje odnosno ispunjenje onih elja koje su osobi najvanije. Kada je mitski Tantal koji je inae bio u milosti bogova i zbog toga est gost na njihovim gozbama, pokuao da prevari bogove, bogovi suga osudili na veitu e i glad. Kada bi Tantal u podzemnom svetu pokuao da pije vodabi se povlaila, a kada bi pokuao da ubere plodove voa, vetar bi dizao grane van njegovog domaaja. Odatle i izraz muke tantalove. Ovaj skript imaju svi oni kojima suroditelji zabranili da se bave onim stvarima kojim su oduvek eleli da se bave (posebno u izboru profesije). Ovaj skript imaju oni koji ili nikad nemaju ljubav (za razliku od seksa) ili nikad nemaju seks (za razliku od ljubavi) ili, to je najgore, nemaju ni jedno ni drugo. U seksualnom smislu to je skript osoba koje imaj

u hroninu inhibiciju seksualne elje, frigidnih osoba koje nikad nisu doivele orgazSkript tipa uvek uivanje pretvara u obavezu i time od blagodeti ini prokletstvo.Tako je na primer, boginja Atena kaznila oholu Arahne koja ju je pobedila u tkanju i vezu, tako to ju je pretvorila u pauka. Seksualni skript tipa uvek se moe ticati sledeeg primera. Kada su roditelji saznali da je njihova kerka uprkos njihovezabrane vodila ljubav s mladiem u kojeg se zaljubila, oni su je etiketirali kao kurvu i izbacili su je iz kue, uprkos tome to su znali da ona nema drugih mogunosti ida e verovatno zaista zavriti kao prostitutka. Skript tipa posle uivanje stavlja uprvi period, ali sa saznanjem da nakon odreenog trenutka dolazi period patnje. Mitski junak je Damaklo koji imao prava da uiva u svemu, ali izad ije glave je visioma na dlaci koja e sigurno jednog trenutka pui tako da e ma probosti Damakla. Poeje u tome da Damakle zna da e se to desiti, ali da ne zna kada tano, za par minuta, za par sati, za par dana ili za par godina. Ovakvo saznanje sigurno ini da Dam

aklu kvari uivanje u blagodetima koje ga okruuju. Ovaj ivotni skript imaju mladi koji se plae odrastanja. To podstiu i njihovi roditelji skriptnim porukama da je ivotteak, i da treba da u njemu uivaju dok mogu jer posle sledi muenje. Osobe s ovim skriptom ili nakon mladalakog ludovanja u kojem je postojal dozvola na uivanje, prelze u odraslu ozbiljnost (kontraskript) ili uprkos svojim godinama odbijaju da odrastu i da uu u kontraskript (antiskript). Skript tipa sve dok je takav da u njemunema zadovoljstva ili uivanja sve dok se ne ispuni neki neprijatan zadatak. Ovajtip skripta se vezuje za mitskog junaka Herakla (Herkula). Heraklo je smrtnik koji je tek nakon dvanaestogodinjeg robovanja primljen meu bogove. Jasnon je morao da ispuni razne zadatke kako bi postao kralj. Drugim reima tek kada se ispuni nekiivotni uslov, osoba je u stanju da uiva u ivotu. To je karakteristika mnogih kojiu prvih pedesetak godina svog ivota teko rade da bi ostvarili sigurnost za sebe isvoju porodicu, da bi uivali tek kada odu u penziju. Interesantno je da iako mnog

i svesno imaju ovakav plan, da u stvari imaju

7/30/2019 56023705-Osnovi

35/67

Zoran Milivojevi

IVOTNI SKRIPT

34

nesvesni skript nikada, odnosno da se neto desi tako da i ne uivaju u zasluenom jstvu i srei. U seksualnom smislu to se moe odnositi na devojku kojoj je zabranjeno uivanje u seksu pre braka ili na mladia koji nema pravo da doivi orgazam ukolikoto prvo nije uinila njegova partnerka. Ovde spadaju mnogi perfekcionisti koji sebi ne dozvoljavaju da se seksualno uzbude sve dok ne ispune i poslednju dunost zataj dan. Tipino je da ovi ljudi tek na zasluenom godinjem odmoru dobro seksualno fcioniu. Skript tipa ponovo i ponovo je u stvari kombinacija skripta sve dok i skripta nikad. Osoba veruje da e nakon obavljanja nekog tekog zadatka postati sreana izadovoljna, ali tek pred krajem tog zadatka sve propadne i osoba mora iznova daga zapone. Kako se to ponavlja osoba nikada ne ostvari svoj cilj. Mitski junak je Sizif koji je gurao stenu ka vrhu brda, ali bi mu ta stena pred sam vrh opet skliznula dole tako da se iznova i iznova muio da ostvari svoj cilj. Seksualni skript se moe ticati enske osobe koja nikako ne uspeva da doivi orgazam i koja menja partnere u nadi da e pronai pravog mukarca koji e je dovesti do orgazma, ali uprkos zbuenju orgazam joj uvek pred kraj izmie. Skript tipa otvoren kraj (nezavreni kraj)je definisan na osnovu toga to nakon nekog vremenskog ogranienja osoba zakljui dadolazi kraj ivota. Ona tada na neki nain prestaje da ivi (odustaje od ivota) i poida vegetira dok eka smrt. Problem je u tome to je osoba iivela svoj skript do odre

ne take i sada ne zna ta dalje. Kao da se skript zavrio, ali ne i ivot. U mitu o Fiemonu i njegovoj eni Baukidi, ovaj brani par je zbog svoje skromnosti i gostoprimstva, poteen prave smrti tako to se u trenutku smrti pretvara u lovorovo drvee. Osob-biljka koja vegetira se u stvari polako gasi. U ljubavnom i seksualnom planu tosu situacije kada enu menopauza, a mukarca penzija ine prestarim za napor ili ksa.

Rekonstruisanje neijeg ivotnog skriptaRazliite podele skri