87424-Budzetsko racunovodstvo-vjezbe 2---

САДРЖАЈ:

Увод........................................................................................3

1. Појам буџета и процес буџетирања.....................................................4

2. Законски и подзаконски прописи за

вођење рачуноводствених књига и

израду обрачуна корисника буџета у РС............................................6

1

2.1. Закон о рачуноводству и ревизији РС…………………….…….6

2.2. Закон о ревизији јавног сектора РС…………………….……….7

2.3. Закон о буџетском систему РС……………………………..……..8

2.4. Закон о трезору РС…………………………………………………9

3. Буџетски корисници у систему ПДВ-а………………………….….16

3.1. Опште напомене………………………………….……………....16

3.2. Обиљежја система ПДВ-а у БиХ и РС…………………...…….17

3.3. Порески третман буџетских корисника……………………….18

3.4. Утицај ПДВ-а на буџетске

кориснике који нису у порески обвезници……………..

……..19

3.5. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике –

пореске обвезнике……………………………………..…………20

3.6. Право на одбитак сразмјерног дијела улазног ПДВ-а……....20

3.7. Процедура књиговодственог евидентирања ПДВ-а…..…….24

4. Периодично извјештавање кориника прихода буџета…………..34

4.1. Опште напомене…………………………………………….……34

4.2. Периодични извјештаји буџета буџетских корисника……...35

4.3. Периодични извјештаји фондова………...…………………..…41

4.4. Текстуални дио периодичних извјештаја корисника

прихода буџета Републике, општина и градова и

фондова……………………………………………...………...

…..43

5. Израда годишњих финансијских извјештаја

буџетских корисника………………………………………….……..44

5.1. Годишњи финансијски извјештај……………………………...44

2

5.2. Финансијски консолидовани извјештај………………………48

5.3. Одговорност за састављање и презентацију

финансијских извјештаја…………………………………….….49

Закључак………………………………………………………………….50

Литература……………………………………………………………….51

3

УВОД

Систем финансијског извјештавања у јавном сектору треба да прикаже начин

на који Влада, као и органи локалне управе, те јавни фондови, управљају својим

финансијским ресурсима – приходима и расходима, имовином и обавезама.Финансијски извјештаји су веома битан инструмент код планирања и

дефинисања политика. У ту сврху, извјештаји морају осигурати информације о

текућим програмима и главним циљевима владиних министарстава и агенција.

Такоће, извјештаји омогућавају буџетским корисницима да прикажу и пружеинформације о оствареним резултатима, који се могу користити у различите сврхе.

Предмет овог рада је финансијско извјештавање буџетских корисника, његово

регулисање одговарајућим законским прописима, као и утицај пореза на додатувриједност на финансијско извјештавање корисника буџета.

Многе групе корисници финансијских извјештаја требају детаљне и

благовремене информације о буџету. Извршна власт захтијева периодичне податкео статусу буџетских ресурса како би се осигурала адекватна имплементацијa

буџета и извршила процјена компаративних трошкова различитих програма.

Грђани и законодавна власт требају информације о трошковима и учинку програмакоји имају утицај на њих и њихове бираче. Фиансијскатржишта користе

информације о финансијама јавног сектора у циљу оцјењивања кредитне

способности одређене државе и доношења процјена о висини њеног дуга и

одговарајућем нивоу камтних стопа курсних разлика.У овоме раду, који се односи на финансијко извјештавње буџетских

корисника, на почетку ћемо се упознати са самим појмом буџета и процеса

буџетирања. У другом поглављу, који се односи на законске и подзаконскепрописе за вођење рачуноводствених књига и израда обрачуна корисника буџета,

посебна пажња се придаје појединим законима који се односе на јавни сектор као

што су Закон о рачуноводству и ревизији РС, Закон о ревизији јавног сектора РС,Закон о буџетском систему РС и закон о трезору РС, којима се регулишу буџетско

књиговодство и финансијско извјештавање. Треће поглавље, обрађује буџетске

кориснике у систему пореза на додату вриједност у Босни и Херцеговини и

Репуглици Српској као и утиацај пореза на додату вриједност на буџетскекориснике. Четврто поглавље, односи се на периодично извјештавање буџетских

корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фондова, њиховом

садржају, корисницима и роковима њиховог подношења. У посљедњем поглављупажња се посвећује изради годишњих финансијских извјештаја буџетских

корисника узетих како појединачно, тако и на консолидованом нивоу.

Циљ овог рада је да се укаже на значај финансијског извјештавања јавногсектора, јер само на основу квалитетних и поузданих информација, корисници

буџета могу донијети најбоље одлуке за наредни извјештајни период. Када је у

питању Република Српска, садржај и начин финансијског извјештавања закориснике прихода буџета Републике, општина, градова и фондова, уређен је

Правилником о финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета

Републике, општина, градова и фондова.

4

1. ПОЈАМ БУЏЕТА И ПРОЦЕС БУЏЕТИРАЊА

Приходи прикупљени од пореза, доприноса и других давања ради

задовољавања јавних потреба распоређују се на одређене кориснике и за утврђененамјене примјеном разних инструмената. Најзначајнији међу њима свакако је

буџет, којим се у већини савремених држава распоређује највећи дио јавних

прихода. Уз њега значајан дио прихода се распоређује путем фондова који имајусве већу улогу за финансирање одређених јавних потреба.

Појава и резвој буџета до облика у којем се данас јавља и функцији коју данас

има, уско су везани за развој парламентаризма који подразумијева право

представничких тијела да расправљају и одлучују о приходма који ће се прикупитии расходима који ће се из њих финансирати.

Посљедњих година, дјелокруг активности државе је значајно проширен и улога

државног буџета је постала много комплекснија. Данас су јавни расходи усмјеренина остваривање различитих циљева владе који укључују економски развој,

социјалне циљеве и редистибуцију дохотка. С тим у вези, буџет има улогу да

помогне влади да оствари своје циљеве, иако га некад многи виде као ограничење,а не као инструмент који је од помоћи.

Буџет је у савременим државама основни инструмент финансирања јавних

расхода за који не постоји јединствена дефиниција. Без обзира на разлике, ипак је

могуће уочити неке карактеристике које су им заједничке, а то су1:

• Да је буџет јавноправни акт јавноправог тијела (државе, ентитета,

општине или неког другог органа или организације);

• Да се буџетом предвиђају приходи и расходи јавноправног тијела;

• Да се буџет доноси за одређено временско раздобље (обично годину

дана).Узимајући у обзир ове чињенице, буџет се може дефинисати као план прихода

и расхода, које одређено јавноправно тијело доноси за одређено временско

раздобље, које обично траје годину дана. Усваја га представничко тијело попроцедури усвајања осталих закона, објављује се у форми закона и има обавезујући

карактер.

Буџет је резултат дугог и сложеног процеса припреме детаљних планова засвако одјељење, организацију или територијалну јединицу, што се често назива

буџетирање. Успјешност буџетирања зависи од тога дали ће и у којој мјери бити

испуњени одређени предуслови као што су:

• Топ менаџмент мора одредити политику и бити укључен у процес

буџетирања у свим фазама;

• Треба јасно разграничити дефинисане дуорочне циљеве у оквиру којих

ће систем буџетирања дјеловати;

• Треба јасно разграничити организациону структуру са прецизно

дефинисаним одговорностима;

1Методе планирања јавних расхода – часопис Финрар, 3/06, Савез рачуновођа и ревизора Републике

Српске, 2006., стр. 12.

5

• Усвајање прикладног рачуноводственог информационог система који

подразумијева евидентирање расхода и учинака и уз њих везаних

одговорности , благовремен и тачан систем извјештавања који показујепланирано према оствареном;

• Вршити редовне ревизије буџета и задатака када је то неопходно; и

• Буџети треба да буду адмистрирани на флексибилан начин, што значи

да новонастали услови могу бити разлог за измјене планова и сходнотоме и буџета.

Процес буџетирања је сложен процес који се састоји од више серијских

корака чије провођење захтијева доста времена. Да би процес био успјешноокончан потребно је да у оквиру организације постоји посебна организациона

јединица задужена за буџет. Задатак такве организационе јединице обухвата све

активности које су у вези са развојем и координацијом припреме буџета.Процес буџетског планирања треба почети прије буџетског периода (наредне

године) за нове институције или пројекте, док за постојеће буџетске кориснике и

пројекте који су у току, буџетско планирање је у ствари континуирана активност.

У одјељењу за буџет треба сумирати различите врсте података и информацијакоје се могу сврстати у четири групе2:

1. циљеви и дугорочни планови владе и појединих организација;

2. резултати и учинци претходног периода;3. интерни подаци о ресурсима, капацитетима и сл.;

4. екстерни подаци који се односе на економске трендове и индикаоре

као и друге потребне показатеље.

На основу ових података, а прије приступања изради планова и буџета,

неопходно је припремити кључне прогнозе које обухватају кретања у привреди у

протеклој години као што су : пораст БДП, стопа инфлације, број незапослених,учешће јавне потрошње у БДП, висина буџетског дефицита/суфицита и

прогнозирано кретање ових покататеља у наредном периоду. На бази прогноза,

влада формулише циљеве које жели остварити уз помоћ буџета.Одјељењеза буџет треба сачинити и свим буџетским корисницима оставити

смјернице за припрему буџета путем којих ће обезбиједити везу између владе и

појединачних корисника. На бази тих смјерница буџетски корисници ћеприпремити нацрте својих буџета и доставити их одјељењу за буџет. Одјељење за

буџет ће сумирати све буџете, укупно и по појединим ставкама и извршити

поређење процијењених расхода са прогнозираним приходима. Веома је битно да

одјељење за буџет не врши самовољно смањивање појединачних буџета буџетскхкорисника. Умјесто тога потребно је остварити комуникацију са корисницима у

облику својеврсних преговора који треба да резултирају коначном структуром и

висином буџета за сваког корисника понаособ. То је поступак који захтијева доставремена, разумијевања, стрпљења, повјерења, али кад се постигне договор онда је

након тога нерално очекивати да било ко има накнадне примједбе, што ће свакако

олакшати извршење буџета.

2 Методе планирања јавних расхода – часопис Финрар, 3/06, Савез рачуновођа и ревизора Републике

Српске, 2006., стр. 13.

6

2. ЗАКОНСКИ И ПОДЗАКОНСКИ ПРОПИСИ ЗАВОЂЕЊЕ РАЧУНОВОДСТВЕНИХ КЊИГА ИИЗРАДУ ОБРАЧУНА КОРИСНИКА БУЏЕТАРЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

Задатак рачуноводствене професије је да принцип билансирања средстава и

обавеза, те билансираља разултата пословања сваког правног лица, будеинтегрално представљен и јасан за све његове кориснике. Посебно мјесто у свему

томе имају корисници таквих биланса који ће на бази истих доносити доносити

важне одлуке. Те одлуке доноси Влада и Народна скупштина, према којима сеодређује укупан обим средстава које треба да плате правна лица и грађани, с једне

стране, и буџетаки корисници који своју дјелатност могу извршавати тим

средтвима с друге стране.Добре и могуће одлуке могу се само донијети на бази тачних информациуја,

односно биланса који су поуздани и који не садрже значајне грешке.

Да би се такви биланси обезбједили, мора постојати јасна и конзистентназаконодавна регулатива, коју ће буџетски корисници и државни органи моћи

правилно тумачити и на једнак начин примјењивати. У наредном тексту износимо

најважнију законску регулативу која се односи на буџетско књиговодство и

финансијско извјештавање.

2.1.Закон о рачуноводству и ревизији РС

Овај закон уређује материју из области рачуноводства и ревизије која се

примјењује у раду предузећа, предузетника и свих правних лица која су регистрована у складу са посебним прописима Републике Српске, као и

подзаконским актима које доноси Министарство финансија Републике Српске, као

и професионална рачуноводствена тијела у области рачуноводства, финансијскогизвјештавања и ревизије.

Рачуноводствени извјештаји и извјештаји о пословању

Вођење пословних књига у правном лицу и другој непрофитној организацији,као и буџетском кориснику одговоран је власник или директор, односно

старјешина буџетског органа. Законом је дефинисана обавеза да правно лице које

има јавну одговорност, утврђује стање средстава, капитала, обавеза, расхода,

финансијског резултата од почетка године или дана отпочињања дјелатности додана утврђивања стања који се исказује:

- на дан 31. децембра, уз подношење годишњег обрачуна, и

- на дан 30. јуна, уз подношење полугодишњег обрачуна.

7

Финансијски извјештаји за периоде који се завршавају 31. децембра подносе

се Министарству финансија или овлашћеној институцији најкасније до посљедњег

дана фебруара наредне године, а потписује их власник или директор правног лица,односно, старјешина буџетског органа.

Правно лице за које се сматра да има јавну одговорност до 31. јула сваке

године, подноси и полугодишњи извјештај, који представља сумарни финансијскиизвјештај за шестомјесечни рачуноводствени период , који се завршава 30. јуна

текуће године, без обављања инвентуре. За правна лица која немају јавну

одговорност препоручује се да подносе полугодишње финансијске извјештаје.

Ревизија рачуноводствених извјештаја

Сва правна лица која имају јавну одговорност дужна су да обезбиједе ревизију

својих финансијских извјештаја. Ревизију врши ревизорско предузеће, акопосједује важећу лиценцу за рад и запошљава најмање једно лице које које

посједује лиценцу овлашћеног ревизора, у складу са одредбама овог закона.

2.2. Закон о ревизији јавног сектора Републике Српске

Овим законом регулише се организација, надлежност, циљеви, дужности,овлашћења и друга питања од значаја за рад Главне службе за ревизију јавног

сектора Републике Српске.

Основни циљ Главне службе за ревизију ће бити да, кроз спровођење ревизија, обезбиједи независна мишљења о примјени закона и других прописа,

извршењу буџета, финансијским извјештајима, коришћењу ресурса и управљања

државном својином у институцијама и јавном сектору Републике Српске.Главна служба за ревизију има обавезу да информише одговорне јавне

институције и јавност о својим налазима и препорукама кроз благовремено

објављивање и јавно оглашавање ревизорских извјештаја и остале активности уциљу информисања јавности.

Главна служба за ревизју дужна је доставити коначне извјештаје свакој

институцији у којој се врши ревизија и Министарству финансија, у року од 90 дана

након подношења годишњег извјештаја буџетског корисника. За ревизију владиногконсолидованог годишњег извјештаја о извршењу буџета, Главна служба за

ревизију дужна је доставити извјештај Народној скупштини, најкасније у року од

90 дана по пријему владиног консолидованог годишњег финансијског извјештаја оизвршењу буџета.

Главна служба за ревизију обавезна је примјењивати INTOSAI стандарде

ревизије и ревизорске стандарде Међународне федерације рачуновођа (IFAC),стандарде Републике Српске и обезбиједити да запослени и друга лица која врше

послове ревизије поступају по овом закону приликом ревизије у институцијама и

јавном сектору.

8

2.3. Закон о буџетском систему Републике Српске

Овај закон прописује активности на уређењу односа у јавној потрошњи

земље, као и поступци којима се буџет Републике Српске, градова, општина и

јавних фондова израђује, доноси и извршава. Доношењем овог закона, стављен јеван снаге Закон о буџетском сиситему Републике Српске који је донијет 2002.

године, а који је до доношења овог закона, регулисао ову материју.

Закон садржи сљедећа поглавља3:3.1.Опште одредбе, којима се регулише утврђивање, извршавање буџета, те

рачуноводство, контрола и равизија буџета Републике, општина, градова и јавних

фондова.Припрема и доношење буџета, који говори о носиоцима и роковима на

изради и усвајању буџета. Тако је одређено да активности на припреми буџета за

наредну фискалну годину почињу средином јуна, а да се сви поступци завршеусвајањем буџета за наредну фискалну годину до 15. децембра текуће године. Исти

рок за усвајање буџета за наредну годину општина и градова је 15. децембар текуће

године.3.2. Припрема и доношење финансијског плана фондова, који дефинише

начин исказивања прихода и примитака, расхода и финансирања, те роковима за

његово припремање и усвајање, уз новину да Народна скупштина приликом

доношења буџета Републике истовремено даје сагласност на финансијски план јавних фондова за наредну годину.

3.3. Извршење буџета дефинише начин утрошка буџетских средстава и

њихово стављање сваком кориснику према планираним износима у буџету, безмогућности преусмјеравања планираних средстава од једног ка другом буџетском

кориснику.

Међутим, Законом о извршењу буџета Републике Српске је дерогирана оваодредба, те је допуштено Влади да од укупно оствареног буџета може до 5%

преусмјерити од једног ка другом буџетском кориснику. Ова одредба мора бити

стављена ван снаге, ако се жели постићи сигурност буџетског корисника у

одобрени буџет за текућу пословну годину. Извршилац буџета (Министарствофинансија- Трезор) мора водити рачуна о ликвидности буџета. Уколико доће до

одређених поремећаја у динамици прихода и планираних расхода, Влада може на

приједлог Министарства, односно надлежни орган општине или града, донијетиодлуку о обустави извршења појединих издатака, али не дуже од 45 дана. У овом

поглављу регулисан је начин употребе буџетске резерве која не може бити већа од

2,5% укупних прихода буџета, те обавезност извјештавања тромјесечно Народнескупштине о утрошку тих средстава. Такође, регулисано је да Влада мора

поднијети извјештај о извршењу буџета за прво полугодиште до 31. августа текуће

године и извјештај о извршењу буџета за претходну годину до 30. априла текућегодине.

3Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета, Бања

Врућица, 13.-14. јул 2006., стр. 13.

9

3.4. Задуживање и дуг које ствара Република Српска мора бити унапријед

планирано и исказано у буџету Републике за сваку фискалу годину. Такоће, могући

износ гаранција који даје Република мора бити дефинисан годишњим буџетом.Исто тако, у овом поглавњу, прописан је начин задуживања буџета општина и

градова, те одребу по којој се могу максимално задужити до 20% оствареног

буџета, те координацију и сагласност Владе, односно Министарства финансија.3.5. Рачуноводство, контрола и равизија буџета У овом поглављу

дефинисане су надлежности за доношење правилника, наредби, упустава о

рачуноводству за буџет, уредбе којим се урећује Систем Главне књиге трезора, теначин воћења Трезора; као и поступак израде годишњег обрачуна буџета и

фондова. Одрећене су надлежности буџетске контроле, ревизије од стране главне

ревизије, те њихове обавезности да редовно обављају повјерене им послове.

Мећутим, потребно је и јасно прецизирати обавезе и надлежност интерне контролеи ревизије, ликвидације одрећене документације, као и органа које они

извјештавају о постојећем стању. Битно је и прецизирати и мјере које надлежни

орган мора предузети да би се уочени пропусти и неправилности благовременоотклонили.

2.4. Закон о трезору Републике Српске

Један од важних закона које је Република Српска донијела, након Закона о

буџету јесте Закон о трезору који регулише јединствен рачун трезора, начин

пословања са пословним банкама, извршење буџета Републике, систем рачунатрезора и начин извјештавања, управљање дугом и имовином, те систем

организације интерне контроле буџета и буџетских корисника.

Трезор преставља „рачуноводство и књиговодство“ буџета Републике Српске,

које је организовано у оквиру Министарства финансија као посебан организационидио.

Надлежности трезора укључују4:

а) Отварање и вођење сваког рачуна који улази у систем јединственог рачунатрезора;

б) Распоређивање јавних прихода по Закону о буџетском систему Републике

Српске или другим закнима којима се регулише буџетски ситем;в) Пренос јавних прихода са рачуна јавних прихода на трансакционе рачуне;

г) Обједињавање средстава у систему јединственог рачуна трезора

укључујући средства примљена са рачуна јавних прихода, средства од помоћи и

кредита, као и средства од осталих финансијских тансакција;

4 . Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,

Бања Врућица, 13.-14. јул 2006., стр. 15.

10

д) Извршење обавеза, исплату или пренос средстава у име и за рачун

буџетских корисника и фондова или дирекни пренос буџетским корисницима и

фондовима на основу одлука о буџетима или на основу финансијских планова;ђ) Извршење обавеза, исплату или преносе средстава за спољни дуг у име и за

рачун Републике Српске на основу закона којима се регулише спољни дуг;

е) Преносе јавних средстава на рачуне средстава за инвестирање у складу саЗаконом о инвестирању јавних средстава;

ж) Успостављање система рачуноводства и извјештавања, те рачуноводствену

евиденцију у складу са Међународним рачуноводственим стандардима за јавнисектор;

з) Успостављање интерних и екстерних контролних процедура и поступака у

управљању средствима, дугом и рачуноводству;

и) Успостављање информатичких и функционалних поступака за управљањефинансијским информацијама;

ј) Учешшће у успостављању процедура и поступака за спољно и унутрашње

задуживање, планирање и управљање дугом.

Сви јавни приходи морају се уплатити на систем јединственог рачуна

трезора, који се налази под искључивим правом Министарства финансијаРепублике Српске, односно финансијске службе у општинама, градовима и

фондовима. Ниједно друго лице или институција нема право располагања над

системом јединствног рачуна трезора.Министарство финансија, односно службе финансија у општинама, градовима

и фондовима управљају свим трансакцијама буџета путем Система Главне књиге

трезора. Систем Главне књиге трезора обухвата све изворе буџетских средтава и

издатака, извршену за набавку, обавезе и измјене активе, пасиве и промјене изворавласништва. Све финансијске трансакције које се односе на буџет евидентирају се

посредством Система главне књиге трезора, укључујући и трансакције које се

односе на дугове и програме финансиране из иностране или домаће помоћи.

Закон о трзору има сљедећу композицију5:

I- Опште одредбе;II- Начин рада трезора:

1. отварање рачуна јавних прихода, јединствених рачуна трезора и

осталих пословних рачуна;

2. пословање са банкама;3. распоређивање и поврат јавних прихода;

4. исплата преко јединствених рачуна трезора и осталих пословних

рачуна;5. планирање извршења буџета;

6. извршење буџета;

7. централизован обрачун и исплата плата;8. рачуноводствена методологија;

5. Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,


11

9. финансијско извјештавање;

10. контрола буџетских корисника;

11. отплата дуга, задуживање, издавање гаранција и управљањенеангажованим средствима;

12. књиговодствено евидентирање имовине и обавеза Републике Српске;

III- Систем Главне књиге трезора;IV-Казнене одредбе .

V- Прелазне и завршне одредбе.

I- Опште одребе

Прописују се надлежности трезора, почевши од стварања рачуна јавних

прихода, јединсвених рачуна трезора, намјенских и пословних рачуна, па до

успостављања информатичких и функционалних процедура и процедура заунутрашње и спољње задуживање. Да би се закон као технички аспект

функционисања буџетског система Републике Српске, боље схватио и приближио

корисницимма, треба нагласити да су циљеви увођења трезора: транспарентностдржавних рачуна и унапређење управљања јавним расходима.

Прописане су дефиниције израза који се користе у закону. Посебну пажњу

треба обратити на увођење дефиниције локалних трезора. Овим законом седецидно наводи да су локални трезори организационе јединице општина, градова и

фондова који обављају послове предвиђене овим закном и другим законима којима

се регулише буџетски систем и локална управа и самоуправа. Дефиницијама сепрописује и модификовано начело обрачунавања прихода и расхода које је заправо

већ прописано у Правилнику о рачуноводственој политици за кориснике буџета

Републике, као и у правилнику о садржини појединих рачуна у контном оквиру за

кориснике прихода буџета Реппублике, општина и градова, буџетских фондова ифондова. Коначно, дефинише се и појам расположивих јавних средстава која се

могу евидентирати по посебном закону.

II- Начин рада трезора

Прописани су послови које обављају трезор Републике Српске и локални

трезори. Трезор Републике Српске на основу проведеног поступка јавне набавкеотвара рачуне за расподјелу јавних прихода и јединствене рачуне трезора, као и

остале пословне, односно намјенске рачуне, те обезбјеђује прилив на наведене

рачуне. Прикупљеним средствима Трезор Републике Српске извршава обавезе

буџетских корисника или врши дознаку у име и за рачун буџетских корисника,врши отплату спољног дуга и евентуални пласман вишкова средстава. Да би се рад

трезора што више приближио буџетским корисницима могуће је организовати

филијале, односно регионалне трезоре. Трезор Републике Српске има отворених12 филијала трезора у Републици Спској. Посебно су наглашени транспарентност и

одговорност код свих јавних финансијских трансакција, што је иначе једна од

најважнијих особина трезора у развијеним земљама.

12

1. Oтварање рачуна јавних прихода, јединствених рачуна трезора и

осталих пословних рачуна

Министарство финансија има одговорност за провођење поступка јавнихнабавки приликом отварања рачуна јавних прихода , јединствених рачуна трезора

или осталих намјенских рачуна. Јасно је прописана процедура отварања пословних

рачуна, при чему се разликују двије врсте рачуна за властите приходе буџетскихкорисника и то: рачуни посебних намјена које трезори отварају за властите

приходе буџетских корисника ( нпр. Један рачун за све властите приходе

институција основног образовања) и рачуни које сами буџетски корисници

отварају за своје властите приходе ( нпр. Рачун Економскког факултета Бања

Лука).

Утврђени су критеријуми на основу којих трезори дају сагласност за отварање

таквих рачуна. Први критеријум је да таква могућност предвиђена Законом обуџетском систему или годишњим законом о извршењу буџета. Други критеријум

је висок положај групације буџетских корисника ( нпр. буџетски положај високог

образовања или правосуђа како са становишта остварења прихода или примитакатако и са становишта расхода и издатака и организације групације буџетских

корисника).

2. Пословање са банкама

Морају се склапати уговори са банкама о обављању финансијских

трансакција, водећи рачуна о законима који рагулишу јавне набавке и облигационеодносе, у складу са интерно прописаним контролним поступцима.

3. Распоређивање и поврат јавних прихода

Утврђује се поступак расподјеле јавних прихода, као и одговоност за тачанпоступак преноса, при чему је наглашена могућност да општине и градови могу

повјерити распоређивање јавних прихода Трезору Републике Српске. Утврђена је

одговорност пореских обвезника, пословних банака и других опорескихпосредника за пренос средстава на рачуне јавних прихода, те одговорност трезора

за пренос средстава са РЈП на ЈРТ. Прописана је и могућност поврата јавних

прихода са РЈП на основу аката надлежних органа. У досадашњој пракси јепотврђено да велки број пореских обвезника још увијек није довољно едукован да

би исправно попунили налоге за уплату јавних прихода, због чега надлежни

порески органи издају рјешења за поврат јавних прихода или прекњижавање са

једне на другу врсту прихода. Поврат и прекњижавање врше трезори.

4. Исплата преко јединствених рачуна трезора и осталих пословних

рачуна

Прописане су процедуре исплата преко пословних рачуна уз могућност

отварања подрачуна за ЈРТ за готовину. Наиме, одређени број буџетских корисника

је удаљен од сједишта филијале трезора, а за потребе ситних набавки истим семоже дозначити одређени износ готовине. Трезор Републике Српске има већ

отворене подрачуне ЈРТ и то у свих 12 филијала трезора. Овај поступак се показао

ефикасним, јер се готовина може подизати са ЈРТ под условом да је опрвдана

13

раније подигнута готовина. Прописана је и обавеза инвестирања вишка средстава

која тренутно нису потребна за извршење буџета.

5. Планирање извршења буџета

Планирању извршења буџета је посвећена посебна пажња. Прописано је да

буџетски корисници могу стварати обавезе до износа који је планиран кварталнимфинансијским планом, док је у Закону о буџетском систему планирано да се не

могу стварати обавезе које нису планиране, а мисли се на цијелу фискалну годину.

Утврђивање реалних планова буџетских прихода и расхода за квартале је дужностТрезора Републике Српске и локалних трезора. Уколико је извјесно да се план

буџетских средстава неће извршити, трезори су дужни извијестити министра

финансија, односно надлежно лице у локалним заједницама или фондовима.

Утврђена је обавеза трезора да сачине планове за извршење буџета, те да препоручепровођење неопходних мјера уколико се очекују већи издаци од буџетских

средстава. Уколико се ипак деси таква ситуација, право је министра финансија и

надлежних општинских, градских, односно органа у фондовима надлежним зафинансије да утврђују приоритете у извршењу планова.

6. Извршење буџета

Буџетски корисници су дужни извршити формалну, рачунску и суштинску

исправност књиговодствених исправа у складу са прописаним интерним

контролним поступцима. На основу књиговодствених исправа сачињавају сеобрасци за трезорско пословање и уносе у рачуноводствени систем трезорског

пословања или достављају трезорима на унос.

Рачуноводсвени систем трезорског пословања се назива Систем за управљање

финансијским информацијма ( СУФИ систем ) и у њега се директно уносе подациод стране великих буџетских корисника или путем јединица трезора за мање

буџетске кориснике. Сљедећи битан корак у извршењу буџета је одобравање

финансијских трансакција. У СУФИ систем се могу унијети финансијскетрансакције изнад износа који је планиран кварталним финансијским планома али

се оне могу одобрити само до планираног износа у СУФИ систему. То значи да сам

чин уноса финансијске трансакције у СУФИ систем није и гаранција за њеноплаћање. Трезори прописују термински план свих плаћања. Ако се укаже

оправдана потреба за плаћање издатака ван редовног терминског плана, буџетски

корисници имају право доставити трезору листу приоритетних плаћања. Трезор

прегледа финансијске транскције, предлаже листу приоритетних исплата, реализујеодобрене трансакције и информишу буџетске кориснике о стању плаћања.

Буџетски корисници одлажу у своју архиву књиговодствене исправе, обавјештавају

добављаче о стању обавеза и полугодишње обавјештавају трезор о стањимапотраживања и разлозима неблаговремене наплате потраживања. То би требало

поспјешити наплату потраживања буџетских корисника јер се у протеклом

периоду овом проблему није поклањала потребна пажња.

7. Централизовани обрачун и исплата плата

Када се створе потребни услови може се увести посебан централизовани

систем обрачуна и исплате плата буџетских корисника, поготово имајући у виду

14

будући Закон о платама. Буџетски корисници ће водити евиднцију о присуству

запослених на послу и достављати исту у трезор у прописаном року од 5 дана од

истека мјесеца. Трезор ће процијенити потребна средства за исплату плате,извршити обрачун плате и извршити исплату плата и припадајућих обрачунатих

пореза и доприноса.

8. Рачуноводствена методологија

Прописана је стандардна рачуноводствена методологија у складу са

међународно признатим стандардима за јавни сектор. Под рачуноводственоммеодологијом се подразумијева прописивање и одржавање контног плана и

стандардних буџетских класификација. Задржава се постојећи систем

рашуноводственог поља од 33 знака са фондовском, организационом, економском,

подекономском и функционалном класификацијом и пројектним низом.

9. Финансијско извјештавање

Буџетским корисницима је прописано да у року од 15 дана од дана регистрације пријаве у рачуноводствени трезорски систем путем одговарајућих

књиговодствених исправа. За почетак пословања по буџетском и трезорском

систему потребно је доставити у трезор почетни биланс стања, почетни попис ипочетни образац за трезорско пословање , односно налог за књижење. Оваквим

поступком се евидентира и имовина и извори средстава буџетских корисника, а не

само усвојени издаци из усвојеног или одобреног буџета. Законом се прописује иобавеза уноса у СУФИ систем мјесечних или кварталних одобрених буџета.

Уведена је значајна новина у погледу сачињавања финансијских извјештаја.

Наиме, трезори сачињавају финансијски извјештај за буџетске кориснике чија је

главна књига у цјелини саставни дио ГКТ, што до сад није био случај. На овајначин очекује се брже сачињавање финансијских извјештаја, али се прецизира и

одговорност, а ноте уз финансијске извјештаје ипак сачињавају буџетски

корисници. У законом предвиђеном року, трезор је дужан да сачини бруто-прометни биланс, односно коначни биланс за израду финансијског извјештаја. На

бази бруто-прометног биланса, трезор сачињава обрасце годишњег финасијског

извјештаја, који ће овјерити и потписати институција, односно одговорно лице(нпр. основна школа), а ноте уз финансијски извјештај ће сачинити одговорно лице.

С друге стране, велики проблем је сачињавање финансијског извјештаја за

буџетске кориснике чија је главна књига само дијелом у ГКТ, јер се исти сачињава

на основу бруто-прометног биланса из трезора и властитог биланса (билансабуџетског корисника). За њих је задржана постојећа процедура пријема и

консолидацје финансијских извјештаја. Дужност је трезора да јавно објављује

финансјске и остале извјештаје.

10. Контрола буџетских корисника

За прописивање интерних контролних поступака одговорни су буџетскикорисници. То значи да морају имати одговарајуће правилнике било појединачне

или да надлежно министарство пропише интерне контрочне поступке за цијеле

групације буџетских корисника. На примјер Министарство просвјете и културе

може прописати правилник о интерним контролним поступцима који вриједи за све

15

основне школе. Такође, може се организовати и интерна ревизија која мора бити

независна и указивати на проблеме и начине њиховог рјешавања.

11. Отплата дуга, задуживање, издавање гаранција и управљање

неангажованихм средствима

Прописана је процедура отплате дуга и задуживања са посебнимодговорностима трезора, поготово у погледу вођења евиденције, те обезбјеђења

података од свих организационих јединица укључујући и јединице за имплетацију

пројеката међународних финансијских институција. Трезор Републике Српске једодатно одговоран за уредно сервисирање спољног дуга Републике Српске. У циљу

реалног доношења буџета по фискалним годинама, трезори су дужни сачињавати

краткорочне и дугорочне прогнозе о задуживању, те учествовати у аранжманима у

вези издавања гарнција са домаћим и иностраним кредиторима и са крајњимкорисницима кредита у Републици Српској.

12. Књиговодствено евидентирање имовине и обавеза Републике Српске

По први пут је по неким прописима јасно наглашена обавеза

књиговодственог евидентирања имовине Републике Српске. С тим у вези, Влада

Републике Српске, градови, општине и трезорина свим нивоима могу тражитиподатке од свих институција које располажу или су дужне да располажу са

подацима о јавној имовини Републике Српске, поготово имовине и обавеза које

произилазе из процеза приватизације.

III- Систем главне књиге трезора

Системом главне књиге трезора осигуравају се евиденције свих трансакција и

пословних активности, почевши од уноса у систем кварталних финансијскихпланова до излиставања бруто-прометног биланса. И овдје је прописано вођење

ГКТ и помоћних књига по модификованом начелу обрачунавања прихода и

расхода, односно признавање прихода у обрачунском периоду када су мјерљиви и расположиви, а а расходи у периоду у којем је обавеза за плаћање настала без

обзира и на сам чин плаћања. Јасно је наглашена обавеза усаглашавања помоћних

књига са Главном књигом трезора. Разликују се двије врсте помоћних књига:помоћне књиге по међународно признатим стандардима и помоћне књиге - модули

у систему трезорског пословања.

Наглашена је обавеза Трезора Републике Српске да се одржава централна

апликација информатичког и функционалног система трезора. То значи да селокални трезори не могу ослањати на неке нове системе, него у развоју система

локалног трезора морају имати и сагласност и смјернице Трезора Републике

Српске. Ова сагласност се односи на технику рада Трезора, као и на јединственупоставку рачуноводственог СУФИ система, а никако на утицај на начин планирања

средстава, буџетску оријентацију (нпр. развојну или социјалну) и тако даље. Ради

успјешног обављања трезорског пословања, Трезор Републике Српске одобраваповећање или смањење броја корисника рачуноводственог трезорског система

(директне конекције са СУФИ-јем) првенствено имајући у виду могућности

система у датом моменту. Подразумијева се да ће трезор Републике Српске

16

изналазити начина да удовољи оправданим захтјевима буџетских корисника за

укључење у трезорски систем путем директне конекције са СУФИ-јем.

IV- Казнене одребе и V- Прелазне и завршне одредбе

Прописане су санкције за прекршаје које чине лица на одговарајућем нивоуорганизације било у буџетским корисницима или Министарству финансија,

општинама, градовима или фондовима, те у трезорима. У прелазним изавршним

одредбама тачно су наведене обавезе одговарајућих институција за доношењеподзаконских аката и аката.

3. БУЏЕТСКИ КОРИСНИЦИ У СИСТЕМУ ПДВ-а

3.1. Опште напомене

Порез на додату вриједност, односно ПДВ је, као облик опорезивања

потрошње, доказао је своје предности у многим земљама свијета. Порез на додату

вриједност је порез који се обрачунава и плаћа у свим фазама производно-

прометног циклуса на начин да се у свакој фази опорезује само износ додатевриједности која се оствари у тој фази производно-прометног циклуса. ПДВ је

добио назив по томе што га сваки учесник у циклусу производње и промета плаћа

само додату на вриједност коју је додао у том циклусу. Имајући у виду напријед речено, ПДВ је у суштини нето-свефазни порез на потрошњу.

Иако се ПДВ обрачунава и наплаћује у сваком промету, додавањем нове

вриједности у појединој фази репродукције, његов крајњи ефекат је исти као и кодкласичног пореза на промет производа и услуга, односно у крајњој фази, фази

крајње потрошње. Ово призилази из чињенице да основицу за обрачун ПДВ-а чини

збир додатих вриједности у свакој фази производно прометног циклуса све до

продаје крајњем потрошачу. Свеобухватност ПДВ-а огледа се у проширењупореске базе у погледу обима дјелатности, броја пореских обвезника, предмета

опорезивања и броја пореских трансакција.

Основа на коме се темељи суштина ПДВ-а је одбитак претпореза, односноодбитак улазног пореза, због чега је укупно пореско оптерећење сваког призвода

или услуге једнако стопи пореза. Наиме, на свакој фактури мора бити посебно

исказан износ пореза, те крајњи потрошач зна колики је порез платио.У систему ПДВ-а могу постојати два типа пореских ослобађања: са правом и

без права на поврат улазног пореза. У првом случају (тј. у случају нулте стопе

ПДВ-а која важи само за извоз) и саме испоруке добара и услуга и њихови

17

извршиоци-обвезници остају у систему ПДВ-а, али су потрошачи тих добара и

услуга ван домета ПДВ-а, тј. у другој пореској надлежности. У другом случају,( кад

се испоруке одређених добара и услуга унутар дате пореске надлежностиослобађају обавезе обрачунавања ПДВ-а, али без права на поврат улазног пореза),

та добра или услуге, односно обвезници који су их испоручили се, у основи,

искључују из система ПДВ-а.Подразумијева се да само једна прописана стопа у систему ПДВ-а са јасним

пореским ослобађањима може поједноставити обрачун и учинити порески систем

ефикаснијим и лакшим за наплату јавних прихода.Примјена ПДВ-а у почетној фази ће захтијевати већа ликвидна средства од

нових обвезника. Наиме, у почетним фазама примјене ПДВ-а нови обвезници,

односно они економски учесници у пословним трансакцијама који нису били

обвезници у режиму пореза на промет, мораће да издвоје већа средства за набавкусвојих улазних добара у поређењу са ситуацијом у режиму пореза на промет, када

су углавном путем изјава о обављању дјелатности били ослобођени обрачуна и

уплате пореза на промет. У систему ПДВ-а је једнак порески третман призвода иуслуга, док су се услуге у систему пореза на промет, практично вишеструко

опорезивале.

3.2. Обиљежја система ПДВ-а у БиХ и РС

Законом о порезу на додату вриједност уведена је обавеза и регулисан систем

плаћања ПДВ-а на територији БиХ. У Закону о ПДВ-у одмах је и дефинисана итериторија БиХ као територија која се налази под суверенитетом БиХ, укључујући

и ваздушни простор и морско подручје који се, према државном и међународним

законом налазе под суверенитетом или јурисдикцијом БиХ.Закон о ПДВ-у је кроз 22 поглавља регулисао систем ПДВ-а у условима

постојеће буџетске структуре БиХ, са два ентитета (Федерација БиХ и РС), Брчко

Дистриктом и 10 кантона у Федерацији БиХ.

Основна обиљежја усвојеног ПДВ система у БиХ огледају се у следећем6:-ПДВ је потрошног облика,

-пореска основица се одређује према начелу одредишта,

-износ пореске обавезе се израчунава кредитном методом, и-прописана је једна пореска стопа од 17%.

Потрошни облик ПДВ-а подразумјева да се пореском обвезнику одобраваодбитак износа претходног пореза (претпореза или улазног пореза) по улазним

фактурама за добра која набавља, укључујући и основна средства, као и услуге

које користе у обављању своје дјелатности. Право на умањење обрачунатог пореза

није условљено тиме да ли су добра која су набављена утрошена или продата и дали је рачун у којем је исказан улазни порез плаћен добављачу.

6. Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,


18

Начело одредишта или дестинације подразумијева рјешење да се добра и

услуге опорезују у мјесту гдје се троше, без обзира на то да ли су произведени у

земљи или су увезени. С тога се, ово начело назива и начелом мјеста потрошње.Кредитна или индиректна метода подразумијева да се обавеза за обрачун и

плаћање ПДВ-а утврђује тако што се обрачунати порез на основицу коју чини

износ извршеног промета обрачунатог по сваком рачуну за продата добра и услуге,умањује за износ пренијетог пореза по улазним рачунима за набављена добра и

услуге. Према кредитној методи, додата вриједност се уопште не израчунава као

основица за утврђивање пореске обавезе, него се пореска обавеза за одређенипериод утврђује као разлика између укупног износа ПДВ-а исказаног у свим

рачунима продаје и укупног износа ПДВ-а исказаног у свим рачунима набавке.

Стандардна стопа ПДВ-а на опорезиви промет добара и услуга и увоз добара

у БиХ износи 17%, што је и прописано Законом о ПДВ-у. Ово је пропорционалнастопа и у односу на основицу чини стопу према вриједности основице, односно

стопа од 17% је тзв. ад валорем стопа. БиХ има једностопни систем ПДВ-а.

Прописи су следећи:- Закон о порезу на додату вриједност

- Правилник о примјени закона на додату вриједност

- Закон о поступку принудне наплате индиректних пореза- Закон о поступку индиректног опорезивања

- Закон о управи за индиректно опорезивање

- Закон о буџетском систему Републике Српске- Правилник о регистрацији обвезника пореза на додату вриједност

- Правилник о уплаћивању индиректних пореза и осталих прихода и такси

које наплаћује Управа за индиректно опорезивање.

3.3. Порески третман буџетских корисника

Под буџетским корисницима се подразумијевају органи и организације

Републике, односно општина и градова и остали корисници који се финансирају избуџета, а у складу са законом.

С друге стране, држава и њени органи, ентитетски органи, органи дистрикта и

локалне самоуправе, као и правна лица основана у складу са законом с циљемобављања послова из дјелокруга органа управе, не сматрају се обвезницима у

смислу Закона о ПДВ-у, ако обављају промет добара и услуга у оквиру дјелатности

и трансакција у које улазе као органи управе.Напријед наведени органи се ипак сматрају пореским обвезницима, ако

обављају промет добара и услуга, а такав промет добара и услуга или трансакције

се обављају као конкуренција фирмама у приватном сектору.

Први корак који буџетски корисници треба да предузму у систему ПДВ-а јеутврђивање да ли су или нису порески обвезници ПДВ-а, односно да ли обављају

само тзв. редовне дјелатноости ради којих су и основани (регистровани) или поред

редовних дјелатности обављају и опорезиве дјелатности (нпр. ресторани школскихустанова,...).

19

3.4. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике који нису порески обвезници

На основу закона о ПДВ-у и комплетног поглавља IX- Одбитак улазног

пореза Правилника о примјени Закона о ПДВ-у, видљиво је да право на одбитак

улазног пореза имају само правна и физичка лица која су ПДВ обвезници.То за буџетске кориснике значи да ако нису у систему ПДВ-а, тада немају

право на одбитак улазног ПДВ-а, односно у наведеном систему имају статус

крајњих потрошача.Подразумијева се да су такви буџетски корисници извршили анализу утицаја

ПДВ-а на пословање истих, односно да су сагледали разлику између третмана који

су имали у систему пореза на промет и у ПДВ систему.

Наиме, наведени буџетски корисници:- имају повољнији положај у ПДВ систему ако набављају материјал за који

су раније плаћали 20% пореза на промет, а сада плаћају 17% ПДВ (наравно

ако је добављач задржао исту основицу, односно набавну вриједностматеријала без пореза),

- имају неповољнији положај у ПДВ систему ако набављају опрему за

вршење дјелатности за коју су раније уз дату изјаву били ослобођени одплаћања пореза на промет, сада плаћају 17% ПДВ.

Примјер 1

Буџетски корисник који није ПДВ обвезник, набавио је материјал, за који му је

добављач испоручио пореску фактуру са сљедећим елементима:

-набавна вриједност без материјала без ПДВ-а 10.000 КМ-обрачунати ПДВ 1.700 КМ

-укупна вриједност са ПДВ-ом 11.700 КМ

Слиједи књижење код буџетског корисника:

Конто Опис Дугује Потражује

1 2 3 4

613418 Канцеларијски материјал 11.700

511111 Обавезе према добављачима 11.700

-по пореској фактури

Примјер 2:

Буџетски корисник, који није ПДВ обвезник, набавио је рачунар за који му је

добављач испоручио пореску фактуру са сљедећим елементима:

-набавна вриједност рачунара без ПДВ-а 3000 КМ-обрачунати ПДВ 510 КМ

Укупна вриједност са ПДВ-ом 3510 КМ.

20

Слиједи књижење код буџетског корисника:


1 2 34 4

011312 Компјуреска опрема 3.510

511111 Обавезе према добављачима 3.510

-пореска фактура

391111 Нераспорађени вишак прихода 3.510

311111 Извори сталних средстава 3.510

-за распоред вишка прихода

511111 Обавеза према добављачима 3.510

211111 Жиро рачун 3.510

-извод пословне банке

821312 Компјутерска опрема 3.510

829999 Корективни конто 3.510

-за набављену опрему-

меморандумска евиденција

3.5. Утицај ПДВ-а на буџетске кориснике – порескеобвезнике

Буџетски корисници постају ПДВ обвезници:

- ако њихов опорезиви промет прелази или је вјероватно да ће прећи 50.00КМ

- у виду добровољне регистрације

- када се на основу Правилника о примјени Закона о ПДВ-у, којим сеУправи за индиректно опорезивање даје право да својим рјешењем утврди

за неке буџетске кориснике да су порески обвезници због тога што би

неопорезивање њихове привредне или друге дјелатности довело достицања неоправданих повластица.

3.6. Право на одбитак сразмјерног дијела улазног ПДВ

Основна карактеристика ПДВ обвезника је право пореског обвезника наодбитак улазног пореза што за крајњу посљедицу има опрезивање промета добара

и услуга искључиво у крајњој потрошњи. Дакле, одбитак улазног пореза је кључ за

формулу чији је резултат равномјерно пореско оптертећење свих добара и услуга и

то независно о производном и прометном путу. Основно начело те формуле гласи:порез на обављени промет минус обрачунати улазни порез у истом времанском

периоду. Како се БиХ опредијелила за кредитни метод обарачуна и уплате ПДВ-а,

призилази да ће порески обвезник у одређеном временском периоду (мјесечно)

21

поступати на начин да ПДВ који му је обрачунат по улазним фактурама одузима од

ПДВ-а који је обрачунао по својим излазним фактурама. Закон о ПДВ-у превиђа

примјену методе улазног пореза, односно пореског одбитка.Улазни порез је, у вези са пореским обвезником, износ ПДВ-а који му је

обрачунат на промет добара или услуга и ПДВ који плати или треба платити

приликом увоза добара, гдје се у оба случаја ради о добрима или услугама којекористи или треба користити у сврху пословања које врши.

Примјер 3:

У марту 2006. године порески обвезник је имао сљедеће промјене:

- извршио је набавку добара и услуга од добављача по набавној вриједности од20.000 КМ, на шта му је обрачунат ПДВ по стопи од 17%, односно 3.400 КМ,

- продао је, испоручио и фактурисао својих производа у износу од 27.000 КМ, на

шта је обрачунао ПДВ по стопи од 17%, односно 4.590 КМ.Порески обвезник је 10.04.2006. године пријавио на пореској пријави и уплатио

ПДВ у износу од 1.190 КМ (4.590-3.400).

Наведени примјер је, заправо приказ поједностављеног начина обрачуна и

уплате ПДВ-а из којег се закључује да је овакав облик опорезивања знатно

једноставнији од досадашњег начина обрачунавања и плаћања пореза на промет.Међутим, не смије се изгубити из вида да је у самом закону о ПДВ-у јасно

прецизиран услов да се ради о добрима које користи или треба користити у сврху

пословања које врши. Тако се долази до питања ко има право на одбитак улазног

пореза.Наиме, обвезник има право одбити ПДВ који је обавезан платити или га је

платио приликом куповине добара или услуга од другог обвезника или приликом

увоза добара, под условом да та добара, односно услуге користи за промет добара иуслуга који подлијеже плаћању ПДВ-а. Надаље, обвезник може остварити право на

одбитак улазног пореза на промет добара и услуга који изврши у иностранству, под

условом да би право на одбитак улазног пореза постојало да такав промет извршену БиХ , као и при извозу. Имајући предње у виду, може се закључити сљедеће:

- право на одбитак улазног пореза имају само порески обвезници ( они који

су регистровани као порески обвезници),

- право на одбитак улазног пореза се остварује за добра и услуге који сенабављају од других пореских обвезника, као и на добра која се увозе, и

- право на одбитак улазног пореза се остварује за добра и услуге која се

набављају у сврху пословања, односно обављања дјелатности.Да би се напријед наведено право на одбитак улазног пораза могло остварити,

неопходно је да порески обвезник испуни услове прописане Законом о ПДВ-у,

односно да посједује7:- фактуру издату од стране другог обвезника на којој је исказан ПДВ у

складу са Законом о ПДВ-у,

7 Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,


22

- документ који се односи на увоз добара, а којим се потврђује да је

прималац или увозник приликом увоза платио ПДВ који је на овај начин

исказан, и- ако не располаже основним средствима у складу са Законом о ПДВ-у и

ако пријава за ПДВ садржи све податке на основу Закона о ПДВ-у.

Уколико порески обвезник не располаже са вјеродостојном књиговодсвеном

документацијом, не може остварити право на одбитак улазног пореза.

Да би се избјегле недоумице око плаћања ПДВ-а, важно је напоменути даплаћања улазних фактура добављачима-другим пореским обвезницима у БиХ није

услов за остваривање права на одбитак улазног пореза који је садржан у тим

фактурама. То значи да се ПДВ који је обрачунат при набавци добара и услуга у

БиХ признаје као порески одбитак одмах, односно у истом обрачунском периоду јер је исти износ ПДВ-а пореска обавеза добављача у истом периоду. С друге

стране, приликом увоза добара порески обвезник мора испунити додатни услов, а

то је да мора посједовати и доказ да је ПДВ плаћен при увозу. Плаћени ПДВ приувозу се признаје као одбитак улазног пораза у мјесецу у коме је извршено

плаћање, а не само и фактурисање.

Ако се испоручена добра од стране примаоца у безначајном износу (до 5%)користе за опорезиве сврхе, сматра се да је испорука у цјелини извршена за

неопорезиве сврхе, односно ако се добра у цјелини или претежно (преко 95%)

користе за опорезиве сврхе, сматра се да је испорука у цјелини обављена уопорезиве сврхе. Подразумијева се да се ова правила односе и на буџетске

кориснике.

Сразмјерни одбитак улазног пореза може се остварити на два начина8:

- на основу прецизних евиденција о улазном ПДВ-у, који се односи наопорезиве, односно на неопорезиве дјелатности, и

- процјеном, односно на основу утврђеног процента сразмјерног

пореског одбитка.

Процент сразмјерног дијела одбитка се примјењује на пореску основицу коју

чини сума улазног ПДВ-а у коју не могу бити укључени износи ПДВ-а који се немогу одбити а то су:

- промет опреме коју обвезници користе у обављању својих пословних

дјелатности,

- повремено пружање финансијских услуга, и- повремени промет непокретне имовине.

8 Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично извјештавање корисника буџета,


23

3.6.1. Одбитак дијела улазног ПДВ-а на основу одвојенихевиденција о опорезивим дјелатностима код буџетскихкорисника

Одвојене евиденције о опорезивим дјелатностима код буџетских корисника

могу бити успостављене у следећим случајевима:- у случају добровољног избора

- по рјешењу Управе за индиректно опорезивање на основу

Правилника о примјени закона о ПДВ-у.

Из овога произилази да је буџетски корисник обвезник ПДВ-а, те да мора

примјењивати све законске и подзаконске акте у вези са ПДВ-ом, а истовремено је

дужан примјењивати и одредбе буџетских закона и буџетских прописа окњиговодству. То значи да су порески обвезници-буџетски корисници дужни

испостављати пореске фактуре, водити књиговодство и чувати документа у складу

са Законом о ПДВ-у и Правилником о примјени ПДВ-а.

3.6.2. Одбитак дијела улазног ПДВ-а на основу процентасразмјерног пореског одбитка код буџетског

корисника

Утврћивање сразмјерног дијела улазног пореза врши се према сљедећем:

Процент сразмјерног одбитка = Годишњи опорезиви промет *100/Укупангодишњи промет

Сразмјерни порески одбитак = ( Износ улазног пореза у пореском периоду – износ улазног пореза који се не може одбити) * Проценат сразмјерног одбитка

Напомена:- годишњи опорезиви промет обухвата стандардну и нулту стопу, и

- износ улазног пореза који се не може одбити утврђује се по члану 32.

став 6. Закона о ПДВ-у.

3.6.3. Исправка одбитка улазног пореза

Порески обвезник је дужан извршити исправку одбитка улазног пореза ако:

- накнадно утврди да је одбитак улазног пореза обрачунат у већем илимањем износу од износа на који има право,

- ако је након обрачунавања пореза дошло до отказивања набавке или

смањење цијена.

24

Порески обвезник који је право на одбитак улазног пореза остварио на основу

набавке опреме или грађевинских објеката за обављање своје пословне

дјелатности, дужан је да изврши исправку одбитка ако престане да испуњавауслове за остваривање тог права. Оваква обавеза ће проистећи у року до 5 година

почевши од пореског периода у којем је почела употреба опреме, односно 10

година почевши од пореског периода у којем је почела уптреба објекта. Исправкасе не врши само ако је износ исправке дијела ПДВ-а који се може одбити мањи од

5%.

3.7. Процедура књиговодственог евидентирањапореза на додату вриједност

Примјер 1

Примјер се односи на буџетског корисника који издаје у закуп пословни простор и

исти је порески обвезник. Евиденција о ПДВ-у се води преко књига КУФ и КИФ и

посебних евиденција. Подарзумијева се да буџетски корисник прима посебнеулазне пореске и непореске фактуре од добављача за робу и услуге, које су у вези

са пословним простором који издаје у закуп.

Буџетски корисник – издавалац пословног простора је у јануару 2006. године имао

сљедеће пословне промјене:

1. примио је улазну пореску фактуру од Електродистрибуције, за јануар 2006.

године, за утрошак електричне енергије у износу од 200 КМ, са обрачунатимПДВ-ом у износу од 34 КМ, односно фактуру на укупно 234 КМ.

2. примио је улазну фактуру од физичког лица за кречење простора који се

издаје у закуп на износ од 150 КМ ( физичко лице није ПДВ обвезник ) и3. испоставио је излазну пореску фактуру ДОО – АБЦ – Бања Лука, за

закупљени пословни простор за јануар 2006. године у износу од 500 КМ,

увећану за ПДВ од 85 КМ, односно на укупно 585 КМ.4. извршен је обрачун ПДВ за јануар 2006. године и

5. плаћен је ПДВ у износу од 51 КМ ( 85КМ – 31КМ).

А. Слиједи преглед књиговодствених пословних промјена ( без СУФИ

система):

Посл. Промј. Конто Опис Дугује (КМ) Потражује

(КМ)

1 2 3 4 5

1 613211 Трошкови за електричнуенергију

200

25

291411 Аконтирани (улазни) ПДВ 34

511111 Обавезе према добављачима 234

- по пореској фактури

2 613721 Услуге одржавања зграда 150


- по непореској фактури

3 231111 Потраживања за извршене

услуге

585

591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 85

721222 Приходи од давања у закупобјеката

500

- по излазној порескојфактури

4 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 85


511142 Обавезе за ПДВ 51

- по мјесечном обрачуну

ПДВ

5 511142 Обавезе за ПДВ 51

211111 Жиро рачун 51

- по изводу пословне банке

Б. Слиједи преглед књиговодствених пословних промјена у систему

трезорског пословања ( у СУФИ систему) – корисник буџета републике не

посједује жиро рачун:


(КМ)

1 2 3 4 5

1 613211 Трошкови за електричну

енергију

200



- по улазној пореској

фактури

Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 2 – Група рачуна, према

Упутству о форми, садржају и начину попуњавања образаца за трезорскопословање („ Службени гласник Републике Српске“, број 86/02, 5/03, 105/03 и

117/05), у даљем тексту: Упутство. Колону Обрасца број 2 – Група рачуна

„Сегмент конта“ попунити са два реда, дакле, један ред за конто 613211 –

Трошкови за електричну енергију, а други ред за конто 291411 – Аконтирани(улазни) ПДВ. Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у СУФИ, односно

у помоћну књигу – Модул обавеза ( у линији обавезе се уноси укупан износ према

добављачу, дакле 234 КМ; а у линији дистрибуције уносе се два конта и то: 613211

26

– Трошкови за електричну енерргију (200км) и 291411 – аконтирани (улазни) ПДВ

(34 КМ).


(КМ)

1 2 3 4 5

2 613721 Услуге одржавања зграда 150


- по непореској фактури

Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 2 – Група рачуна премаУпутству.

Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент рачуна“ попунити са једним

редом, дакле само за конто 613721 – Услуге одржавања зграда.Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у СУФИ, односно у помоћну

књигу – Модул обавеза ( у линији обавезе уноси се укупан износ према добављачу,

дакле 150 КМ; а у линији дистрибуције уноси се конто 613721 – Услуге одржавањазграда (150КМ).

Посл. Промј. Конто Опис Дугује (КМ) Потражује(КМ)

1 2 3 4 5

3 231111 Потраживања за извршене

услуге

585

591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 85

591191 Разграничени приходи 500

- по излазној порескојфактури

Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 3 – Група налога закњижење у складу са Упутством. Наведени подаци се уносе у Главну књигу

трезора.


(КМ)

1 2 3 4 5

3а 591191 Разгарничени приходи 500

231111 Потраживања од купаца 585

Сторно

класе 7

Приходи ( за износ излазног

ПДВ-а)

-85

- по извјештају Трезора о

уплати потраживања

Уплата средстава (потраживања од купаца) се врши на Рачун јавних прихода. На

основу извјештаја Трезора извршеној уплати (у СУФИ-ју је евидентан приход на

класи 7 – Приходи, на организационом коду буџетског корисника), буџетски

27

корисник ће попунити Образац број 3 – Група налога за књижење, према Упутству,

са наведеним ставовима.


(КМ)

1 2 3 4 5

4 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 34


- по мјесечном обрачуну

ПДВ

Буџетски корисник попуњава Образац број 3 – Група налога за књижење, у складу

са упутством. Подаци се са Обрасца број 3 – Група налога за књижење уноси уГлавну књигу Трезора.


(КМ)

1 2 3 4 5

4а 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 51

511142 Обавезе за ПДВ 51

- по мјесечном обрачунуПДВ (за износ пребијеног

салда)

Буџетски корисник попуњава Образац број 2 – Група рачуна, у складу са

Упутством. Добављач је Управа за индиректно опорезивање (број добављача уСУФИ-ју 10171). Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент конта“

попунитиса једним редом, дакле само за конто 591913 – Обрачунати (излазни) ПДВ

(51КМ)

Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у СУФИ, односно у помоћнукњигу – Модул обавеза (јавни приход), ( у линији обавезе уноси се конто 511142 –

Обавеза за ПДВ за износ 51 КМ; а у линији дистрибуције уноси се конто 591913 –

Обрачунати (излазни) ПДВ, за износ 51 КМ.

Посл. Промј. Конто Опис Дугује (КМ) Потражује(КМ)

1 2 3 4 5

5 511142 Обавезе за ПДВ 51

211111 Жиро рачун 51

- по изводу пословне банке

Буџетски корисник за наведени став не попуњава обрасце трезорског пословања,

јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору, програмским поступком, наконизвршене уплате и усклађивање извода за плаћањима из СУФИ-ја.

Примјер 2

28

Примјер се односи на буџетског корисника који се бави угоститељством, који

промет обавља на једном продајном мјесту – угоститељском објекту. Евиденција оПДВ-у се води преко књига КУФ и КИФ и посебних евиднција. У књиговодству,

робу и производе у угоститељству води по продајним цијенама са укалкулисаним

ПДВ-ом. Не води се робно књиговодство. Порески третман траје мјесец дана.Угоститељски објект буџетског корисника је имао у јануару 2006. сљедећњ

пословне промјене:

1. угоститељски објекат је примио улазну пореску фактуру од добављача занабавку 20 л вина у износу од 100 КМ (појединачна цијена је 5 КМ) са

улазним ПДВ-ом од 17 КМ.

2. угоститељски објекат је примио улазну пореску фактуру од добављача за

набавку 10 кг јунећег меса у износу од 200 КМ (појединачна цијена је 10КМ) са улазним ПДВ-ом од 34 КМ.

3. угоститељски објекат је откупном блоку од добављача са зелене пијаце за

набавку 5 кг црног лука платио износ од 10 КМ:4. угостирељски објекат је по признаници од пољопривредника М.М. набавио

и платио 10 кг парадајза 20 КМ и додатних 5% пољопривреднику.

Напомена: при изради келкулација за пиће и храну у угоститељству утврђује се

угоститељска маржа од 20 %, те се тек тада обрачунава ПДВ, при чему се за храну

сачињава појединачна калкулација артикала.

5. угоститељски објекат је продао све производе готовински и путем

благајничких рачуна наплатио новац у благајну у износу од 453,40 КМ(140

КМ + 323,00 КМ), а путем пореских евиденција утврдила обавезу за ПДВ од67,40 КМ колико износи цјелокупни укалкулисани ПДВ (јер је продата

цјелокупна количина добара; да је продата мања количина била би утврђена

и мања обавеза за ПДВ),6. угоститељски објекат је наредни дан положио сав примљени новац на свој

жиро рачун,

7. угоститељски објекат је платио обавезе према добављачу у фактурисанимизносима, уккупно 382,00 КМ,

8. извршено је салдирање улазног ПДВ-а и обачунатог ПДВ-а, те је за

обрачунски период утврђена обавеза за ПДВ у износу од 15,40 КМ (67,40-

17,00-35,00),9. извршен је пренос залиха на трошкове и обрачун разлике у цијени у

реализацији.

А. Слиједи примјер књиговодственог евидентирања пословних промјена (без

СУФИ система):

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

1 111211 Роба у складишту - вино 140,40

29

291411 Аконтирани (улазни) ПДВ 17,00

111411 Укалкулисана разлика у цијени 20,00

111511 Укалкулисани ПДВ 20,40

511111 Обавезе према добављачима 117,00

-По пореској фактури добављача

2-4 111211 Роба у складишту - храна 323,00


111411 Уклкулисана разлика у цијени 46,00



-по пореској факт., по откупномблоку и по признаници пољопривред.

5 211319 Остале благајне 463,40

591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 67,40

729116 Остали непорески приходи 396,00

-по благајничким уплатницама

6 211315 Прелазни рачун благајне 463,40

211319 Остале благајне 463,40

-по благајничкој исплатници – на ЖР

211111 Жиро рачун 463,40

211315 Прелазни рачун благајне 463,40

-по изводу пословне банке

7 511111 Обавезе према добављачима 382,00

211111 Жиро рачун 382,00


8 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 67,40


511142 Обавезе за ПДВ 15,40

-по обрачуну ПДВ-а

9 511142 Обавезе за ПДВ 15,40

211111 Жиро рачун 15,40


10 600000 Набавна вриједност продате робе 463,40

111211 Роба у складишту – пиће и храна 463,40

600000 Набавна вриједност продате робе 133,40



-по коначном обрачуну

Б. Слиједи примјер књиговодствених пословбних промјена у систему

трезорског пословања (у СУФИ) систему) – корисник буџета Републике не

посједује жиро рачун:

Посл. Конто Опис Дугује Потражује

30

Промј.

1 2 3 4 5

1 613400 Набавка материјала - аналитика 100,00



-по улазној пореској фактури

Буџетски корисник дужан је попунити Образац број 2 – Група рачуна, према

Упутству. Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент конта“ попунити са два реда, један ред за конто 613400 – Набавка материјала, а један за конто 291411 –

Аконтирани (улазни) ПДВ. Подаци се са Обрасца број 2 – Група рачуна уносе у

СУФИ, односно у помоћну књигу – Модул обавезе (у линији обавезе уноси сеукупан износ према добављачу, дакле 117 КМ, а у линији дистрибуције уносе се

два конта и то: 613400 – Набавка материјала (100КМ) и 291411 – Аконтирани

(улазни) ПДВ (17КМ).

Посл.Промј.


1 2 3 4 5

1а 111211 Роба у складишту - вино 140,40

111911 Исправка вриједности опреме 100,00



-по улазној пореској фактури-каллкулација

Буџетски корисник је обавезан да попуни Образац број 3 – Група налога закњижење у складу са Упутством. Подаци са обрасца се уносе у Главну

књигутрезора.

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

2-4 613400 Набавка материјала - аналитика 200,00



-по пореској фактури

613400 Набавка материјала - налитика 10,00


-по откупном блоку

613400 Набавка материјала - аналитика 20,00



-по признаници пољопривредника

31

Буџетски корисник дужан је попунити Образац број 2 – Група рачуна, према

Упутству. Колону Обрасца број 2 – Група рачуна, према Упутству, по

добављачима, на начин како је објашњено у претходном примјеру, пословнапромјена 1, за буџетске кориснке који су у СУФИ-ју.

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

2-4а 111211 Роба у складишту - храна 323,00

111911 Исправка вриједности материјала 230,00



-по пореској фактури, по откупном

блоку и по признаници пољопривред.

Буџетски корисник је обавезан попунити Образац број 3 – Група налога за

књижење и податке са обрасца унијети у Главну књигу Трезора.

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

5 211312 Благајна пазара 463,40


591111 Наплаћени разграничени приходи 396,00

-по благајничким уплатницама

Буџетски корисник је обавезан попунити Образац број 3 – Група налога закњижење, у складу са Упутством. Подаци са Обрасца број 3 уноси се у Главну

књигу Трезора.

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

5а 591111 Наплаћени разграничени приходи 396,00


211312 Благајна пазара 463,40

-по благајничкој исплатници(на рачун Јавних прихода)


књижење, у складу са Упутством. Подаци са Обрасца број 3 уноси се у Главну


Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

32

6 211111 Жиро рачун 463,40

722511 Приходи републ. органа и организац. 463,40



јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору програмским поступком.



1 2 3 4 5

6а Сторно

конта

722511

Приходи реппубл. Органа и

организација -67,40


-по извјештају из Трезора о

евидентираном приходу на

организац. код буџетског корисника

Буџетски орисник је уплатио средства на Рачун јавних прихода (организациони код

је код буџетског корисника).На основу извјештаја из Трезора оо извршеној уплати буџетски корисник ће

попунити Образац број 3 – Група налога за књижење, према Упутству, са

наведеним ставовима, а затим се подаци уносе у Главну књигу Трезора.



1 2 3 4 5

7 511111 Обавезе према добављачима 382,00

211111 Жиро рачун 382,00

-по изводу пословне банке-књижење

у Трезору

Буџетски корисник за наведени став не попуњава обрасце трезорског пословања, јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору програмским поступком, након

извршених плаћања у СУФИ-ју и усклађивања плаћања са изводом јединственог

рачуна Трезора.

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

8 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 52,00


-по мјесечном обрачуну ПДВ-а




33

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

8а 591913 Обрачунати (излазни) ПДВ 15,40

511142 Обавезе за ПДВ 15,40

-по мјесечном обрачуну ПДВ-а

Буџетски корисник попуњава Образац број 2 – Група рачуна, у складу са

Упутством. Добавњач је Управа за индиректно опорезивање.

Колону Обрасца број 2 – Група рачуна „Сегмент конта“ попунити једним редом – за конто 591913 – Обрачунати (излазни) ПДВ (15,40 КМ).

Подаци се са Обрасца број 2, уносе у СУФИ, односно помоћну књигу – Модул

обавеза, (у линији обавезе уноси се конто 511142 – Обавеза за ПДВ (15,40 КМ), а улинији дитрибуције уноси се конто 591913 – Обрачунати (излазни) ПДВ (15,40

КМ).

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

9 511142 Обавеезе за ПДВ 15,40

211111 Жиро рачун 15,40

-по изводу пословне банке (књижење

у Трезору)


јер се исти књиговодствено евидентира у Трезору програмским поступком, након

извршених плаћања у СУФИ-ју и усклађивања плаћања са изводом јединственог рачуна Трезора.

Посл.

Промј.


1 2 3 4 5

10 111911 Исправка вриједности 330,00


111511 Укалкулисани (улазни) ПДВ 67,40

111211 Роба у складишту – пиће и храна 463,40

-по коначном обрачуну




34

4.ПЕРИОДИЧНО ИЗВЈЕШТАВАЊЕ КОРИСНИКАПРИХОДА БУЏЕТА

4.1. Опште напомене

Основна сврха система финансијског извјештавања је да прикаже начин на

који Влада управља својим финансиијским ресурсима – приходима и издацима иимовином и обавезама.

Одредбе Правилника о финансијском извјештавању за кориснике прихода

буџета Републике, општина и градова и фондова, дужни су спроводити буџетскикорисници и фондови из члана 2., тачка 12. и 13. Закона о буџетском систему

Републике Српске.

Министарство финансија Републике Српске, Сектор за буџет и јавнефинансије је у складу са Упутством о садржају и начину вођења регистра

корисника буџета Републике, успоставио Регистар корисника буџета Републике.

Формирани регистар значи да су сви корисници буџета Републике, који су у

наведеном регистру, обавезни да спроводе одредбе Правилника о финансијскомизвјештавању. С обзиром на то, неопходно је да и све општине, односно градови у

Републици Српској формирају регистре својих корисника (корисика буџета

општине, односно града).Да би се наведени регистри корисника формирали у општини, односно граду,

неопходно је да су сви ти корисници у ствари контролисани ентитети буџета

општине, односно града, дакле матичног ентитета.Ентитет (нпр. буџет општине као матични ентитет) има контролу над другим

ентитетом (корисник буџета општине – контролисани ентитет) ако су јасно

дефинисани:1. елемент власти - моћ управљања финансијским и пословним

политикама (извор финансирања је општински буџет, општина као

оснивач има већинско право гласа у управљачком органу),

2. елемент користи – могућност матичног ентитета да оствари користиод активности другог ентитета (користи банака буџета општине за

локалну заједницу).

На основу направљеног регистра контролисаних ентитета општински буџет,односно матични ентитет мора да обавијести сваког корисника буџета, односно све

контролисане ентитете о износу средстава буџета која су му планирана, као и о

обавези израде финансијског извјештаја и осталих извјештаја у складу саПравилником о финансијском извјештавању.

35

Осим корисника буџета Рeпублике и корисника буџета oпштина, односно

градова, те буџета Републике, односно буџета општина и градова, одредбе овог

Правилника о финансијском извјештавању дужни су да спроводе и фондови и то9:- Фонд за пензијско – инвалидско осигурање Републике

- Фонд за здравствено осигурање Републике

- Јавни фонд за дјечију заштиту Републике- Завод за запошљавање Републике.

Рачуноводствена основа која се примјењује у рачуноводству буџетских

корисника у Републици Српској је модификовано начело обрачуна. Модификованоначело обрачуна значи да се приходи признају на готовинској основи, а расходи,

обавезе и сва имовина се признају на обрачунској основи.

Буџетски корисници воде књиговодство буџета на основу рачуноводствених

начела, тачности, вјеродостојности, свеобухватности, ажурности и појединачномисказивању позиција.

Корисници буџета Републике, буџета општине и градова, те фондови дужни

су спроводити одредбе Правилника о финансијском извјештавању. С тога, субуџетски корисници обавезни да раде и достављају периодичне извјештаје и

годишњи финансијски извјештај.

Периодични финансијски извјештаји су извјештаји који се односе на периодекраће од године дана. Периодични финансијски извјештаји се раде за сљедеће

периоде:

- 01.01. – 31.03.;- 01.01. – 30.06.; и

- 01.01. – 30.09.

Периодични извјештаји се не раде за период (па према томе се и не достављају) од

01.01. до 31.12. фискалне године. На основу периодичних извјештаја и годишњегфинансијског извјештаја раде се извјештаји о извршењу буџета према одредбама

Закона о буџетском систему Републике Српске.

4.2. Периодични извјештаји буџета и буџетских корисника

Обрасци за периодично извјештавање корисника буџета Републике и буџета

Републике, те корисника буџета општина и градова те буџета општина и градова

су10:1. Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама –

Образац 1,

2. Расходи буџета по функционалној класификацији – Образац 2,3. Преглед неизмирених обавеза – Образац 3,

9Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фодова –

часопис Финрар, 7/05, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2005., стр. 105.10Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фодова –

часопис Финрар, 7/05, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2005., стр. 107.

36

4. Посебни подаци о платама и броју запослених – Образац 4,

5. Преглед дознака из буџетске резерве – Образац 5,

6. Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима – Образац 6.

4.2.1. Садржај и начин попуњавања периодичних извјештајабуџета и буџетских корисника

Попуњавање заглавља обрасца периодичног извјештавања дефинисано је

чланом 5. Правилника о финансијском извјештавању, а састоји се у сљедећем:- У лијевом углу заглавља уноси се : назив надлежног министарства,

назив буџетског корисника, назив општине, сједиште корисника,

дјелатност по стандардној класификацији и жиро рачун буџетскогкорисника;

- У алинеје Статистички и порески кодови уноси се статистички код

(матични број и шифра дјелатности), те порески, односно јединствени идентификациони број (ЈИБ):

- У алинеје Кодови буџетске класификације уноси се организациони

код и функционални кодови

- У алинеји „Период извјештавања“ уноси се период од 01.01. до крајапериода за који се подноси извјештај (кумулативно).

Подаци се уносе у КМ (конвертибилним маркама), без децималних мјеста.

РЕПУБЛИКА СРПСКА

Образац 1 Статистички ипорески кодови Кодови буџетске класифик.

Надлежно министарство:______________________ /_/_/_/_/_/_/_/ Организациони код(матични број) /_/_/_/_/_/_/_/

Буџетски корисник:___________________________ /_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/_/Општина:_______________________________ ____ (ЈИБ) Функционални кодовиСједиште корисника:__________________________ /_/_/_/_/_/ /_/_/_/_/ /_/_/_/_/Дјелатност по стандардној класификацији:_______ (шифра дјелатности) /_/_/_/_/ /_/_/_/_/

Жиро-рачун_________________________________

Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама

Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама

Период извјештавања:од______до______

Р.

Бр. Опис Број

конта

Усвојени

буџет

Корекција

буџета

Усвојени

ребаланс

Остварени

кумулативни

износ

Остварено

у текуђем

периоду

Кумул.

Износ

претходне

год.

Индекс

4/3

37

1 2 3 4 5 6 7

Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економским категоријама

представаља преглед свих прихода, прилива и финансирања, односно

расхода,одлива и позајмљивљња у периоду извјештавања.

Колоне 1,2 и 3 овог обрасца односи се на планиране износе прихода односно расхода, а подаци који се уносе односе се на цијелу фискалну годину.

Колона 4 – Остварени кумулативни износ, уносе се износи остварени у

периоду за који се подноси извјештај.Колона 5 – Остварено у текућем периоду, уносе се износи који су остварени

у раздобљу од посљедњег извјештајног периода до краја новог извјештајног

периода.Колона 6 – кумулативни износ претходне године, попуниће се подацима

који се односе на остварење у истом извјештајном периоду претходне године

Колона 7 – Индекс, уносе се подаци који представљају индекс остварења уизвјештајном периоду у односу на укупан план или буџет, односно подаци из

колоне 4 у односу на податке из колоне 3.

Дакле, корстећи се подацима из колона 3 и 4, добићемо информацију о

степену извршења усвојеног буџета, како по појединим врстама прихода и расходатако и по укупним износима. На основу података из колона 4,5 и 6, може се

пратити динамика извршења буџета по кварталима као и поређење са извршењем

буџета за исти период претходне године. Заједно са забиљешкама уз овај извјештај,добија се потпуна информација о степену извршења, о евентуалним одступањима и

узроцима тих одступања, што представља основу за доношење одлука везаних за

извршење буџета.

Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији

Расходи буџета по функционалној класификацији

Период извјештавања: од__________до________200___године

Функ. код ОПИС ИЗНОС

У Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији уносе се

подаци о расходима буџетског корисника према према прописаној синтетичкој

функционалној класификацији.

Подаци о расходима по функционалној класификацији преузимају се изкњиговодства корисника и њихов збир мора бити једнак расходима по економској

класификацији који су приказани у обрасцу 1 (класа 6 и конта подкатегорије 82)

38

Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза

Преглед неизмирених обавеза

Период извјештавања: од_________до_______

Р.

бр

ВРСТА

ОБАВЕЗЕ

Обавезе из претходног периода

извјештавања

Износ

неизмирени

х обавеза

текућегизвјештајног

периода

Укупне

кумулативнеобавезе

(2ц+3)

Износпренијет

у текући

период

Износисплаћен

у

текућемпериоду

Износикоји су још

неизмирен

и

1 2а 2б 2ц 3 4

Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза, представља стање свих

евидентираних неизмирених обавеза буџета и буџетских корисника.

У колону 1- Врсте обавезе, уносе се обавезе по основним категоријама

односно по рочности као краткорочне и дугорочне обавезе, те у оквиру овихкатегорија уносе се врсте обавеза , нпр. обавезе према добављачима у категорији

краткорочних или обавезе по основу дугорочних кредита у категорији дугорочне

обавезе.Колоне 2а, 2б и 2ц Обрасца 3 односе се на стање обавеза из претходног

извјетајног периода

У колону 3 Обрасца уносе се салдо неизмирених обавеза које се односе натекући извјештајни период.

Колона 4 – Укупне кумулативне обавезе, представља укупно стање

неизмирених обавеза на крају извјештајног периода, а уноси се збир колоне 2ц иколоне 3 овог Обрасца.

Образац 4 – Посебни подаци о платама и о броју запослених

Посебни подаци о платама и броју запослених

Период извјештавања: од__________до__________

Р. бр Опис Остварени

кумулативни

износ

Остварено у

текућем

периоду

Кумулативни

износ

претходне

године

1 2 3

39

Образац 4 – Пружа податке о нето платама и накнадама као и о износима

пореза и доприноса по основу плата, те о броју запослених. Образац се попуњавапо основу обрачунатих плата за извјештајни период.

Подаци унесени у овај образац треба да одговарају подацима унесеним у

Образац 1, који се односе на бруто плате и накнаде плата (не уносе се подаци оосталим личним примањима). У колону 1 – Остварени кумулативни износ – уносе

се подаци о нето платама и накнадама, порезима и доприносима, те подаци о броју

запослених за укупан извјештајни период.У колону 2 – Остварено у текућем периоду, уносе се подаци о нето платама

и накнадама, порезима и доприносима, те подаци о броју запослених за текући

извјештајни период.

У колону 3 – Кумулативни износ претходне године – уносе се подаци изОбрасца Посебни подаци о платама и о броју запослених за исти извјештајни

период претходне године.

Образац 5 – Преглед дознака из буџетске резерве

Преглед дознака из буџетске резерве

Период извјештавања: од____.____. до____.____200____.године

Р. бр Датум

доношењаодлуке

Институција

која примадознаку

Сврха

дознаке

Износ

одобренодлуком

Износ

дознаке избуџетске

резерве за

кумулативнипериод

1 2 3 4 5

Образац 5 – Представља преглед дознака из буџетске резерве институцијамакојима су средства додијељена на основу одлука.

Колона 1 – датум доношења одлуке – уносе се датуми доношења одлука о

дознакама из буџетске резерве,Колона 2 – Институција која прима дознаку – уносе се називи корисника

дознака из буџетске резерве,

Колона 3 – Сврха дознаке – уносе се кратки описи сврхе дознаке,Колона 4 – Износ одобрен одлуком – уносе се износи дознака који су

одобрени одлуком,

Колона 5 – Износ дознаке из буџетске резерве за кумулативни период – уносесе подаци о дозначеним износима за извјештајни период.

Циљ попуњавања Обрасца 5 је да се утврди проценат извршења износа

одобрених одлукама и износа одобрених буџетом, те проценат извршења

дозначених износа и износа одобреног буџетом.

40

Образац 6 - Посебни подаци о текућим и капиталним издацима

Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима

Период извјештавања: од______до_______

Р. б. Опис Број анал.

конта

Кумулативни

расходи

Расходи

остварени утекућем

периоду

Расходи

остварени укумулативном

периоду

претходне

године

1 2 3

Образац 6 – Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима попуњава сена основу података евидентираних на контима Подкатегирије 614000-Текуће

помоћи и Подкатегирије 615000-Капиталне помоћи.

Колона 1 – Остварени кумулативни расходи – уносе се подаци о датимпомоћима од 1. јануара до краја периода за који се подноси извјештај.

Колона 2 – Остварени расходи у текућем периоду – уносе се подаци о датим

помоћима за текући извјештајни период, односно о расходима од посљедњегизвјештајног периода до краја периода за који се подноси извјештај.

Колона 3 – Кумулативни износ претходне године - уносе се подаци из

Обрасца Преглед текућих и капиталних помоћи, за исти извјештајни периодпретходне године.

4.2.2. Подносиоци, корисници, период и рокови подношењаобрасца периодичног извјештавања

1. Корисници буџета Републике Српске (министарства, институције

основног образовања, институције правосуђа, неке управе и дирекције) и

корисници буџета општине (корисници буџета општина у којима је уведено

трезорско пословање – корисници буџета општине: Приједор, Дервента, Добој и

Босански брод), који немају жиро-рачуне попуњавају и достављају сљедећеобрасце:

- Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза

- Образац 4 – Посебни подаци о платама и о броју запослених- Образац 6 – Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима.

2. Корисници буџета који, који имају жиро рачуне, а чија је главна књига

дјелимично у саставу Главне књиге Трезора (институције високог образовања,институције културе и др.) попуњавају и достављају сљедеће обрасце:

41

- Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економским

категоријама

- Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији- Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза

- Образац 4 – Посебни подаци о платама и о броју запослених

- Образац 6 – Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима.Образац 1 и Образац 2 корисници ће попунити на основу трансакција које су

евидентиране само у главној књизи корисника, односно за трансакције које нису

евидентиране у Главној књизи Трезора.Образац 3, Образац 4 и Образац 6 корисници ће попунити на основу укупно

евидентираних трансакција (трансакције евидентиране у Главној књизи Трезора и

трансакције евидентиране само у главној књизи корисника).

3. Корисници буџета који имају властите жиро рачуне, а средства из

буџета Републике, односно буџета општине или града, добијају у виду дознака

и корисници којима се не дозначавају средства из буџета, а према регистру

буџетских корисника су сврстани у буџетске кориснике, попуњавају и

достављају сљедеће обрасце:

- Образац 1 – Збирни преглед прихода и расхода по економскимкатегоријама

- Образац 2 – Расходи буџета по функционалној класификацији

- Образац 3 – Преглед неизмирених обавеза- Образац 4 – Посебни подаци о платама и о броју запослених

- Образац 6 – Посебни подаци о текућим и капиталним помоћима.

Корисници буџета РС наведене обрасце достављају у року од 10 дана поизвјештајном периоду, надлежном министарству или Министарству финансија.

Корисници буџета општине (корисници буџета општина у којима је уведено

трезорско пословање – корисници буџета општине: Приједор, Дервента, Добој иБосански Брод), наведене обрасце достављају у року од 10 дана по извјештајном

периоду општинској служби за финансије.

Сви корисници су обавезни да у истом року доставе Образац 4 – Посебни подаци оплатама и о броју запослених и Републичком заводу за статистику

.

4.3. Периодични извјештаји фондова

Обрасци за периодично извјештавање фондова су11:- Образац 7 – Приходи фондова по економским категоријама

- Образац 8 – Расходи фондова по економским категоријама

11 Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фодова –


42

- Образац 9 – Збирни преглед прихода и расхода по економским

категоријама.

4.3.1. Садржај и начин попуњавања периодичних извјештајафондова

Попуњавање заглавља обрасца периодичног извјештавања дефинисано је

чланом 18. Правилника о финансијском извјештавању, а састоји се у следећем:- У лијевом углу заглавља уноси се : назив надлежног министарства,

назив фонда, назив општине, сједиште фонда, дјелатност по

стандардној класификацији и жиро рачун фонда;- У алинеје Статистички и порески кодови уноси се статистички код

(матични број и шифра дјелатности), те порески, односно

јединствени идентификациони број (ЈИБ):- У алинеје Кодови буџетске класификације уноси се организациони

код и функционални кодови;

- У алинеји „Период извјештавања“ уноси се период од 01.01. до краја

периода за који се подноси извјештај (кумулативно).Подаци се уносе у КМ (конвертибилним маркама), без децималних мјеста.

Образац 7 – Приходи фондова по економским категоријама, Образац 8 – Расходи фондова по економским категоријама и Образац 9 – Збирни преглед

прихода и расхода по економским категоријма, попуњавају се на основу

књиговодствене евиденције из главне књиге фонда по економским категоријаманаведеним у колони обрасца „Број конта“.

Приходи фондова по економским категоријама

Период извјештавања: од_____до_____

Р.бр. Опис

Бројконта

Финанијскиплан

(усвојени

ребаланс)

Оствареникумулативни

износ

Оствареноу текућем

периоду

Кумулативниизнос

претходне

године

Индекс

2/1

1 2 3 4 5

Образац 8 и Образац 9 су истог облика као и Образац 7 у случају периодичног

извјештавања фондова.

У колону 1 – Финансијски план, образаца уноси се усвојени годишњи

финансијски план, односно ребаланс.

43

У колону 2 – Остварени кумулативни износ, образаца уноси се остварење по

наведеним економским категоријама за период извјештавања.

У колону 4 – Кумулативни износ претходне године, уносе се подаци оизвршењу у претходној години.

Колона 5 – Индекс, представља индекс остварења у односу на планиране

износе.Попуњене обрасце 7,8 и 9 фондови су обавезни да у року од 20 дана по истеку

извјештајног периода доставе надлежном министарству и у истом року

Министарству финансија РС, Сектору за буџет и јавне финансије, ради израдезбирних извјештаја.

4.4. Текстуални дио периодичних извјештајакорисника буџета Републике, општина и градова и фондова

Корисници буџета Републике, општина и градова и фондова дужни су, да узобрасце периодичног извјештаја доставе и текстуални дио, којим ће12:

- Објаснити узроке одступања извршења годишњег плана прихода,

прилива и финансирања, расхода и одлива, а по могућности и

квантификовати одступања по узроцима настајања;- Образложити најважније узроке одступања извршења у текућем

извјештајном периоду од извршења у истом периоду претходне

године;- Образложити функционалну структуру расхода;

- Образложити стање неизмирених обавеза;

- Дати преглед уговорених односа, који могу постати обавеза (нпр.спорови на суду);

- Дати преглед ненаплаћених потраживања;

- Оцијенити који се резултат очекује на крају године, те на основу

наведених оцјена навести мјере које ће се предузети ради отклањањаевентуалних поремећаја.

Корисници буџета Републике, буџета општина и градова те фондови

достављају образложење заједно са обрасцима надлежним министарствима,односно надлежној служби за финансије општина и града гдје се саставља

збирни извјештај и прослеђује Министарству финансија, у року који је

дефинисан овим правилником за доставу образаца периодичног извјештавања.

12 Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике, општина и градова и фодова –


44

5. ИЗРАДА ГОДИШЊИХ ФИНАНСИЈСКИХИЗВЈЕШТАЈА БУЏЕТСКИХ КОРИСНИКА

5.1. Годишњи финансијски извјештај

Рачуноводство је информациони систем који вреднује, обрађује и преноси

финансијске податке о неком предузећу13, односно како је то формулисао Комитетза међународне рачуноводствене стандарде, рачуноводство пружа виталне услуге,

дајући финансијске податке о неком предузећу који су корисни широком кругу

корисника при доношењу пословних одлука. Основни инструменти који се користеза пренос информација до корисника, јесу финансијски извјештаји. Може се рећи

да је основна сврха финансијских извјештаја давање информација о финансијском

положају, успјешности остваривања постављених циљева пословања и новчаним

токовима.Садржај и начин финансијског извјештавања корисника прихода буџета

Републике Српске, градова, општина и фондова уређен је Правилником о

финансијском извјештавању за кориснике прихода буџета Републике, општина,градова и фондова. Овим правилником дефинише се финансијски извјештај,

његово сачињавање, рокови за подношење као и одговорност за његову тачност.

Годишњи финансијски извјештај буџетских корисника и фондова чине14:1. Биланс стања,

2. Биланс успјеха,

3. Биланс новчаних токова, и

4. Забиљешке уз финансијски извјештај.Уз годишњи финансијски извјештај достављају се и:

1. Извјештај о извршењу буџета,

2. Извјештај о капиталним трошковима и финансирању,3. Посебни подаци о платама и броју запослених.

5.1.1. Попуњавање образаца годишњег финансијског извјештаја

Прије поступања попуњавању образаца финансијског извјештаја, потребно је

извршити одређене провјере претходно извршених књижења, усаглашавање стања

на појединим контима, евидентирање инвентурних разлика и друге предбилансне

13 Gray/Needles: Финансијско рачуноводство, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске, Бања

Лука 2001., стр. 127.14 Израда годишњих финансијских извјештаја буџетских корисника - часопис Финрар, 1/05, Савез

рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2005., стр. 120.

45

радње. Посебна пажња се скреће на обавезу вршења пописа средстава и извора

средстава, утврђивања разлика између стварног и књиговодственог стања,

доношење одлуке начину ликвидирања тих разлика, те књижења утврђенихинвентурних разлика. Циљ пописа средстава и извора средстава, као и других

предбилансних и контролних радњи, јесте да финансијски извјештаји пруже тачне

и потпуне податке о средствима, обавезама, као и о приходима и расходима,примљеним и датим помоћима, за период за који се извјештај саставља. Обрасци се

попуњавају на основу књиговодствене евиденције из главне књиге.

Биланс стања

Биланс стања представља преглед стања средстава, обавеза и извора средстава

на одређени дан. Кад је у питању годишњи финансијски извјештај то је онда 31.

децембар године за коју се ради извјештај. Биланс стања се саставља наконусклађивања књиговодственог стања са стварним стањем, које је утврђено

пописом, у складу са важећим Правилником о начину и роковима вршења пописа

и усклађивања књиговодственог са стварним стањем након што су затворена контаприхода. Биланс стања се попуњава преузимањем салда са конта стања у главној

књизи, а бројеви конта су наведени у колони 1 обрасца.

Биланс успјеха

Биланс успјеха је извјештај који приказује приходе и расходе, односно вишак

или мањак прихода над расходима, исказан у фискалној години. Биланс успјеха сесаставља након што су позиције биланса стања усклађене са инвентурним стањем,

осим разлике између прихода и расхода која произилази из Биланса успјеха,

преузимањем салда са конта прихода и расхода у главној књизи. Важно је

напоменути да се у биланс успјеха не уносе подаци о капиталним приливима иодливима, због чега се финансијски резултат по билансу успјеха разликује од

финансијског резултата исказаног у годишњем извјештају о извршењу буџета, у

који се уносе и капитални приливи, односно одливи.

Биланс новчаних токова

Биланс новчаних токова представља новчане токове и токове новчанихеквивалената у току извјештајног периода. Подаци из биланса новчаних токова

узимају се из Биланса успјеха, Биланса стања, те директно из главне књиге.

Биланс новчаних токова буџетски корисник може саставити тако да на основу

извода жиро рачуна распореди уплате и исплате на позиције Биланса новчанихтокова и најмање на крају године провјери да ли је укупан промет по изводима

једнак промету у билансу у којем је груписан по позицијама. Биланс новчаних

токова може се саставити тако да се приходи и расходи преведу на примитке ииздатке, а примици и издаци се узимају у износу који је књижен на одговарајућим

контима у класи 8, само ако се ради о новчаним зајмовима и учешћима.

Приходи и расходи се преводе у новчане токове на сљедећи начин:1. утврђује се разлика између крајњег и почетног стања потраживања,

обавеза и разгранничења, која су настала из основа прихода и

расхода и то по сваком конту прихода и расхода из Биланса;

46

2. разлика из редног броја 1. носи предзнак + или – зависно да ли се

додаје или одбија од одговарајућег износа прихода или расхода по

сљедећем правилу:

Новчани ток добија се повећањем (+) или смањењем (-)

Расхода Прихода(+) (-)

(-) (+)

(-) (+)(+) (-)

Образас Биланс новчаних токова попуњава се на сљедећи начин:

Новчане приливе чине приходи, капиталне трансакције и финансирање и разлика стања потраживања на почетку године и стања потраживања на крају

године.

Новчане одливе чине расходи, капитални трошкови и финансирање и разликастања обавеза на почетку године и стања обавеза на крају године, те разлика

завршног стања унапријед плаћених расхода и почетног стања унапријед плаћених

расхода.Нето новчани прилив је разлика укупних новчаних прилива и укупних

новчаних одлива.

Забиљешке уз финансијске извјештаје

Забиљешкама се објелодањују информације које захтијевају рачуноводствени

стандарди, те додатне информације које нису приказане у прописаним обрасцима,

али су потребне ради реалног приказивања. Забиљешке уз финансијске извјештајенајчешће имају сљедећу структуру15:

1. основне информације о институцији – додатна објављивања;

2. основа припремања финансијског извјештаја;3. изјава о основи процјењивања, извјештајна валута и ниво прецизности

који је кориштен при исказивању износа у финансијским извјештајима;

4. преглед свих примјењених рачуноводствених политика;5. појединачне ноте.

Годишњи извјештај о извршењу буџета

Годишњи извјештај о извршењу буџета садржи три дијела:- податке о приходима и расходима по економским категоријама,

- податке о финансирању,

- податке о расходима по функционалним категоријама.Износ расхода по функционалним категоријама треба да је једнак износу

расхода по економским категоријама.

За разлику од осталих образаца, образац годишњег извјештаја о извршењубуџета, осим колона „Остварено у претходној години“ и „Остварено у текућој

години“, садржи и колону „Планирано“ у којој се уносе и планирани износи и

15 Израда годишњих финансијских извјештаја буџетских корисника - часопис Финрар, 1/05, Савез


47

планиране вриједности по усвојеном буџету или ребалансу. У извјештају се

утврђује и износ одступања од плана, тј. износ остварења плана буџета.

Извјештај о капиталним трошковима и финансирању

Овај извјештај сачињава се на основу промета конта класе 8 – меморандумска

евиденција о капиталним трансакцијама. Прије попуњавања обрасца, потребно јесравнити промет конта класе 8 са прометом одговарајућих конта на којима су

књижене исте промјене, а које представљају билансне позиције. Тако ће се открити

евентуалне грешке, односно пропушеност или двострука или вишеструка књижењана контима класе 8.

Посебни подаци о платама и броју запослених

Овај образац пружа податке о нето платама и накнадама, као и о износимапореза и доприноса по основу плата те о броју запослених. Подаци из овог обрасца

треба да одговарају подацима који се односе на плате, а унесени су у образац

биланса успјеха.

5.1.2. Подносиоци, период и рокови подношења образацагодишњег финансијског извјештаја

1. Буџетски корисници који немају жиро рачуне, односно корисници буџетачија је главне књига у цјелини у саставу главне књиге Трезора, добијају из Трезора

попуњене обрасце финансијског извјештаја за текућу годину и то: Биланс стања,

Биланс успјеха, Извјештај о капиталним трошковима и финансирању и годишњиизвјештај о извршењу буџета.

Ови извјештаји би требало да буду уравнотежени, што претпоставља

утврђивање финансијског резултата. То значи да би се требало у главној књизиових корисника буџета, која се води у Трезору, прокњижити износ средстава у

висини исплађених обавеза, као приход, те их приказати у финансијском

извјештају, као и укупне обавезе које су настале у извјештајном периоду , без

обзира на то да ли су планиране у буџету или не.Поред ових образаца, ови корисници попуњавају и образац Посебни подаци о

платама и о броју запослених, те ноте уз финансијски извјештај. Образац Биланс

новчаних токова неће попуњавати.2. Буџетски корисници, који имају жиро рачуне, а чија је главна књига

дјелимично у саставу Главне књиге Трезора, попуњавају обрасце финансијског

извјештаја на основу бруто прометног биланса из Трезора и на основу брутобиланса корисника и то: Биланс стања, Биланс успјеха, Годишњи извјештај о

извршењу буџета, Посебни подаци о платама и броју запослених (попуњавају се на

основу података из бруто прометног биланса Трезора и бруто биланса корисника) и

Биланс новчаних токова (попуњава се на основу бруто биланса корисника, односнона основу трансакција евидентираних преко жиро рачуна корисника).

48

3. Буџетски корисници који имају жиро рачуне, а средства из Буџета

Републике, односно Буџета општине добијају у виду дознака и корисници којима

се не дозначавају буџетска средства, а према регистру буџетских корисника,односно по неком другом основу сврстани су у буџетске кориснике, попуњавају

све обрасце из члана 24. Правилника.

Попуњене, потписане и овјерене обрасце и ноте корисници достављају до

краја фебруара текуће године за претходну годину, за коју се ради извјештај,

надлежном министарству, односно Министарству финансија, односно корисницибуџета општина, градској или општинској служби за финансије. Образац Посебни

подаци о платама и о броју запослених, доставља се, у истом року, и Републичком

заводу за статистику.

5.2. Финансијки консолидовани извјештај

Консолидација извјештаја је поступак израде једног извјештаја исте врсте засве буџетске кориснике. У консолидованом извјештају елиминишу се односи

између корисника по основу обавеза и потраживања по свим основама , прихода и

расхода, издатака и примитака.Консолидовани годишњи финансијски извјештај чине16:

1. Консолидовани биланс стања;

2. Консолидовани биланс успјеха;3. Консолидовани биланс новчаних токова;

4. Ноте (забиљешке).

Уз годишњи консолидовани финансијки извјештај састављају се и:1. Консолидовани годишњи извјештај о извршењу буџета;

2. Консолидовани извјештај о капиталним трошковима и финансирању.

У консолидованом билансу стања елиминишу се обавезе и потраживањаизмеђу буџетских корисника по свим основама (креити, позајмице, капиталне

трансакције и друго).

Консолидовањем биланса успјеха17 сабирају се приходи и расходи исте врстена приходној односно расходној страни у току обрачунског периода и тако настаје

консолидовани биланс успјеха.

Циљ консолидовања Биланса новчаних токова је да се поступком елиминацјемеђусобних издатака и примитака између учесника консолидације утврде новчани

токови на консолидованом нивоу. Консолидовани биланс новчаних токова не

садржи новчане примитке и издатке између буџетских корисника, а саставља се на

основу појединачних биланса новчаних токова.



17 Родић Ј.: Теорија и анализа биланса, Привредник Беостар, Београд, 1997., стр. 354.

49

Консолидовани годишњи извјештај о извршењу буџета саставља се на основу

појадиначних извјештаја о извршењу буџета. Прије него што се приступи изради

обрасца Консолидовани годишњи извјештај о извршењу буџета неопходно је:- Сравнити податке из појединих образаца ГИБ са подацима њихових

појединачних Биланса успјеха и са подацима њихових појединачних

Извјештаја о капиталним трошковима и финансирању.- Сравнити податке из појединачних образаца ГИБ буџетских

корисника са властитим подацима о планирању и извршењу буџета.

- Након сачињавања Консолидованог годишњег извјештаја оизвршењу буџета на основу појединачних образаца ГИБ-а и након

елиминисања прихода и расхода из буџета потребно је извршити

поређење тих података са подацима на консолидованим обрасцима

Биланса успјеха и Извјештаја о капиталним трошковима ифинансирању.

Консолидовани извјештај о капиталним трошковима и финансирању састављанадлежни орган за финансије, надлежно министарство, или институција која врши

консолидацију на основу извјештаја појединачних корисника.

Буџетски корисник је дужан да надлежном органу, односно служби доставизаједно са Извјештајем о капиталним трошковима и финансирању, податке о

трансакцијама са другим корисницима по позицијама извјештаја.

5.3. Одговорност за састављање и презентацију финансијског извјештаја

У складу са Законом о буџетском систему Републике Српске и Законом оТрезору, за тачност финансијског извјештаја, на одговарајућем нивоу одговорни

су18:

1. Министарство финансија и помоћник министра за Трезор, на нивоу

Буџета Републике;2. Руководиоци и одговорна лица за рачуноводство у Трезору и код

буџетских корисника, на нивоу Трезора и буџетских корисника;

3. Градоначелници и начелници и начелници за финансије буџетаопштина и градова и директори јавних фондова и фондова и одговорна

лица за рачуноводство.

Финансијски извјештај потписује овлаштено лице буџета, односно буџетскогкорисника, сходно закону по којем је правно лице основано и овлаштено лице

буџета, односно буџетског корисника са одговарајућим професионалним

звањем и важећом лиценцом.



50

ЗАКЉУЧАК

У циљу задовољења јавних потреба, приходи прикупљени по основу пореза,

доприноса, и других давања, распоређују се на одређене буџетске кориснике

примјеном различитих инструменатаод којих је посебно важан буџет. Буџет је усавременим државама основни инструмент финансирања јавних расхода који се

може дефинисати као план прихода и расхода, које одређено јавноправно тијело

доноси за одређено временско раздобље, које обично траје годину дана. То је резултат дугог и сложеног процеса припреме детаљних планова за свако одјељење,

организацију или територијалну јединицу, што се назива буџетирање.

Задатак рачуноводствене професије је да обезбиједи поузданост финансијских

извјештаја који треба да буду јасни за све његове кориснике. Само на бази тачнихинформација могу се донијети благовемене и исправне одлуке. Да би се то

постигло, мора постојати јасна и конзистентна законодавна регулатива , коју ће

буџетски корисници моћи правилно тумачити и једнако примјењивати.Најзначајнији међу тим законима за јавни сектор су: Закон о рачуноводству и

ревизији РС, Закон ои ревизији јавног сектора, Закон о буџетском систему РС и

Закон о Трезору РС. Овим законима регулисана су многа питања, а између осталогутврђивање и извршавање буџета,те рачуноводство, контрола и ревизија буџета

Републике, општина, градова и јавних фондова.

Закон о порезу на додату вриједност је кроз 22 поглавља регулисао системПДВ-а у условима постојеће буџетске структуре БиХ. Први корак који буџетски

корисници треба да предузму у систему ПДВ-а је утврђивање да ли су или нису

порески обвезници ПДВ-а, односно да ли обављају само редовне дјелатности ради

којих су и основани или поред редовних дјелатности обављају и опорезиведјелатности. Такође, буџетски корисници, у поступку доношења буџета за наредну

фискалну годину морају сагледати утицај ПДВ-а на њихову буџетску позицију.

Корисници буџета Републике, буџета општина и градова, буџет Републике ибуџети општина и градова, те фондови, дужни су спроводити одредбе Правилника

о финансијском извјештавању. С обзиром на то, ови корисници су обавезни да раде

и достављају периодичне извјештаје и годишње финансијске извјештаје. На основуових извјештаја стиче се сазнање о степену извршења буџета, одступању извршења

и њихове узроке, о функционалној структури расхода, резултатима који се очекују

на рају године, финансијском положају, успјешности остварења постављених

циљева пословања и новчаним токовима, а самим тим и оцјена оног ко јенајодговорнији за успјешан рад субјекта. На основу периодичних извјештаја и

годишњег финансијског извјештаја раде се извјештаји о извршењу буџета према

одредбама Закона о буџетском систему Републике Српске.Пема томе, иако се ради о непрофитним организацијама, буџетски корисници

имају своје финансијске циљеве. Ту се првенствено мисли на ликвидност, као

способност да се у сваком моменту измире доспјеле обавезе и која се због тогапосебно прати код извршења буџета. Стога, је неопходно и код буџетских

корисника, на сваком нивоу, обезбиједити евидентирање свих трансакција везаних

за имовину, обавезе, приходе, расходе и остало како би се могли израдити

финансијски извјештаји који пружају податке о реализацији дефинисаних циљева.

51

ЛИТЕРАТУРА:

1. Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске: Периодично

извјештавање корисника буџета, Бања Врућица, 13.-14. јул 2006.;

2. Методе планирања јавних расхода – часопис Финрар, 3/06, Савез

рачуновођа и ревизора Републике Српске, 2006.;

3. Периодично извјештавање корисника прихода буџета Републике,

општина и градова и фодова – часопис Финрар, 7/05, Савез рачуновођа

и ревизора Републике Српске, 2005.;

4. Израда годишњих финансијских извјештаја буџетских корисника -

часопис Финрар, 1/05, Савез рачуновођа и ревизора Републике Српске,

2005.;

5. Проблеми израде годишњих финансијских извјештаја буџетских

корисника - часопис Финрар, 1/04, Савез рачуновођа и ревизора

Републике Српске, 2004.;

6. Gray/Needles: Финансијско рачуноводство, Савез рачуновођа и

ревизора Републике Српске, Бања Лука 2001.

7. Родић Ј.: Теорија и анализа биланса, Привредник Беостар, Београд,

1997.

8. Кисић Д., Бердовић М.: Приручник за примјену контног оквира за

предузећа и задруге, Пословни биро, Београд, 1997.

9. Проф. др Никола Вукмировић: Предавања из предмета Специјална

рачуноводства, школска 2005/2006.

52

ПРИЛОГ:

1. Финансијски извјештај: Биланс стања,

2. Финансијски извјештај: Биланс успјеха.

53

БИЛАНС СТАЊА

на дан 31.12.2004. године

Група

конта,

конто

ПОЗИЦИЈА Ознака

АОП

ИЗНОС

ИНДЕКС

(5/4)Претх-

одна

година

Текућа

година

1 2 3 4 5 6

I АКТИВА

100000

0

200000

А. Готовина, кратк.

потраживања и

разграничења и залихе

мат. и робе

201 1.000 4.132.243 -

210000 Новчана средства и

племенити материјали 202 1.000 1.500 150,0

220000 Хартије од вриједности 203

230000 Краткорочна

потраживања 204

240000 Краткорочни пласмани 205

260000 Финанс. и обрачунскиодноси са другим

повезаним јединицама

206

110000 Залихе материјала и робе 207

120000 Залихе ситног инвентара 208

290000 Краткорочна

разграничења 209 4.130.743

-

000000 Б. Стална средства 210

011000 Стална средства 211 3.887.049 3.905.281 100,05

011900 ИВ сталних средстава 212 2.333.961 2.395.194 102,6

Неотписана вриједност

сталних средстава

(211-212)

213

1.553.088 1.510.087 97,2

041000 Остала нематеријална

улагања 214

041900 ИВ осталих

нематеријалних улагања 215

Неотписана вр. осталих

немат. улагања (214-215)

216

020000 Дугорочни пласмани 217

030000 Хартије од вриједности 218

090000 Дугорочна разграничења 219

54

1 2 3 4 5 6

УКУПНА АКТИВА

(201+213+214+216+217+

218+219)

220 1.554.088 5.642.330 363,1

II ПАСИВА

500000 А. Краткорочне обавезе

и разграничења 221 580.285 4.793.540 826,1

510000 Кратк. текуће обавезе 222 156.113 46.051 29,5

520000 Обавезе по основу ХоВ 223

530000 Кратк. кредити и зајмови 224

540000 Обав. према радницима 225 241.667 265.411 109,8

560000 Финанс. и обрачунски

односи са другимповезаним јединицама

226 - 3.638.276 -

590000и

570000

Кратк. разграничењаНеевидентиране обавезе

у ГКТ

227182.505 843.802 462,3

400000 Б. Дугорочне обавезе и

разграничења 228

410000 Дугорочни кредити изајмови 229

420000 Остале дугорочне обавезе 230

490000 Дугорочна разграничења 231

300000 В. Извори средстава 232 1.553.088 848.790 54,6

310000 Извори сталних

средстава 233 1.553.088 1.510.087 97,2

320000 Остали извори средстава 234

330000 Извори средстава резерви 235

390000 Нераспоређени вишакприхода и расхода

236-661.297

237

УКУПНА ПАСИВА

(221+228+232)

2382.133.373 5.642.330 264.5

У Бањој Луци, Лице одговорно за Руководилац

Дана 28. 02. 2005. састављање биланса М.П. институције

55

БИЛАНС УСПЈЕХА

На дан од 01.01. до 31.12. 2004. године

Група

конта,

конто

ПОЗИЦИЈА Ознака

АОП

ИЗНОС

ИНДЕКС

(5/4)Претх-

одна

година

Текућа

година

1 2 3 4 5 6

600000 I РАСХОДИ

(102+134) 101 3.803.079 4.801.687 126,3

610000 А. Текући трошкови

(103+106+107+117+125+129)

102 3.803.079 3.970.287 104,4

611000 а) Плате и накнаде

трошкова запослених и

скупштинских

посланика (104+405)

103 3.193.998 3.504.667 109,7

611100 Бруто плате и накнаде 104 2.900.629 3.279.073 113,1

611200Накнаде трошковазапослених и

скупштинских посланика

105 293.369 225.594 76,9

612000 б) Порези и доприноси

на остала лична

примања

106 - 66.388 -

613000 в) Трошови материјала

и услуга (108 до 116) 107 609.081 399.232 65,5

613100 Путни трошкови 108 343 1.627 474,3

613200 Трошкови енергије 109 57.170 48.184 84,3

613300 Трошкови комуналних и

комуникационих услуга 110 164.415 99.555 60,6

613400 Набавка материјала 111 61.668 65.958 107,0

613500 Трошкови услуга превозаи горива 112 3.311 3.192 96,4

613600 Закуп имовине и опреме 113 - -

613700 Трошкови текућег

одржавања 114 7.020 6.030 85,9

613800 Трошкови осигурања,

банкарских услуга иуслуга платног промета

115 10.546 10.882 103,2

613900 Уговорене услуге 116 304.608 163.804 53,8

614000 г) Текуће помоћи

(118 до 124) 117

64100 Помоћи другим нивоима

Владе 118

614200 Помоћи појединцима 119

56

1 2 3 4 5 6

614300 Помоћи непрофитним

организацијама 120

614400 Субвенције јавним

предузећима 121

614500 Субвенције приватним

предузећиам 122

614600 Субвенције финанс.

Институцујама 123

614700 Помоћи у иносранству 124

615000 д) Капиталне помоћи

(126 до 128)125

615100 Капиталне помоћи

другим нивоима Владе 126

615200 Капит. помоћи

појединцима и непрофит.

организацијама

127

615300 Капиталне помоћи у

иностранству 128

616000 Б. Трошкови за камате

и остале накнаде

(130 до 133)

129

616100 Камате на позајмице

примљене кроз Државу 130

616200 Трошкови за иностране

камате 131

616300 Камате на домаће

кредите 132

616400 Остале накнаде везане за

кредитирање 133

680000 В. Дознаке нижим

потрош. јединицама 134

831.400

700000 II ПРИХОДИ

(136+150+165+169) 135 12.672 4.140390 -

710000

А. Порески приходи

(137+141+142+143+144+148+149)

136 100

- -

711000 Порез на доходак и добит

(138 до 140) 137

711100 Порез на доходак 138

711200 Порез на добит предузећа 139

57

1 2 3 4 5 6

711300 Порез на приходе од

капиталних добитака 140

712000 Доприноси за социјално

осигурање 141

713000 Порез на лична примања

и приход од самост. дјел. 142

714000 Порез на имовину 143 100 -

715000 Порез на промет произв.

и услуга (145 до 147) 144

715100 Порез на промет

призвода 145

715200 Порез на промет услуга

146

715300 Акцизе 147

716000 Порез на међународну

трговину и трансакције 148

719000 Остали порези 149

720000 Б. Непорески приходи

(151+157+163+164) 150 12.572 9.647 76,7

721000 Приходи од предузетн.

активности и имовине иприходи од позит.

курсних разл. (152 до

156)

151

721500 Прииходи од позитивних

курсних разлика 156

722000 Накнаде и таксе и

приходи од пружања

јавних услуга (158 до162)

157 12.572 9.647 76,7

722100 Административне таксе 158

722200 Судске таксе 159 11.804

722300 Комуналне таксе 160

722400 Накнаде по разним

основама 161 92

722500 Приходи од пружања

јавних услуга 162 676 9.647 1.427,1

723000 Новчане казне 163

729000 Остали неорески приходи 164

730000 В. Текуће помоћи (166) 165

731000 Текуће помоћи (167+168) 166

731100 Помоћи из иностранства 167

731200 Помоћи од осталих нивоа

власти 168

58

1 2 3 4 5 6

780000

Г. Приходи из буџета

нижих потрошачких

јединица

169 4.130.743

III ВИШАК/МАЊАК

ПРИХОДА

170

ВИШАК ПРИХОДА

(135-101)

171

МАЊАК ПРИХОДА

(101-135) 172 661.297

ПОКРИВЕНО: из

кредита 173

ПОКРИВЕНО: из вишка

прихода претходне год. 174

ПОКРИВЕНО: из других

извора

175

НЕПОКРИВЕНО 176

У Бањој Луци, Лице одговорно за РуководилацДана 28. 02. 2005. састављање биланса М.П. институције

59

Documents

87424-Budzetsko racunovodstvo-vjezbe 2---