praktikum_upravljacko racunovodstvo

7/30/2019 praktikum_upravljacko racunovodstvo

1/70

PRINCIPI SISTEMA DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

Mnogi autori pod pojmom raunovodstvo obuhvataju sve postupke iji je zadatak koliinskoi vrednosno, obuhvatanje i kontrola svih tokova novca i uinaka koji nastanu u preduzeu, koji

su pre svega, ali ne iskljuivo, izazvani proizvodnjom i prodajom uinaka.Raunovodstvo je proces prikupljanja, klasifikovanja, evidentiranja, sumiranja i pruanjainformacija za potrebe odluivanja.

Raunovodstvo ima interne i eksterne zadatke. Interni zadaci su dokumentovanost i kontrola,pruanje upravi preduzea osnova za planiranje stanja imovine i rentabiliteta. Eksterni zadaciraunovodstva su u vezani za polaganje rauna i informisanje. Raunovodstvo obuhvata:

1. knjigovodstvo sa bilansom,2. obraun trokova i rezultata,3. raunovodstvenu analizu i planiranje i4. raunovodstveni nadzor.

Ciljevi knjigovodstva si izvode iz ciljeva preduzea jer, samo za sebe bez preduzea knjigovodstvo ne postoji. Osnovni ciljevi knjigovodstva oznaavaju:1. utvrivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u odreenom vremenskom periodu i2. utvrivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na odreeni dan.

Predmet knjigovodstvenog obuhvatanja su samo oni poslovni dogaaji koji imaju zaposledicu promenu visine i/li strukture imovine i kapitala preduzea. Predmet knjigovodstva jezapravo imovina preduzea odnosno promene koje se na njoj dogaaju.

Pod imovinom preduzea se podrazumevaju sva sredstva koja preduzee koristi radiostvarenja svojih ciljeva. Ovako definisana imovina oznaava se kao ukupna ili bruto imovinapreduzea.

Imovinu jednog preduzea mogu initi prava, stvari i novac, to predstavlja aktivupreduzea. Prema tome u koje svrhe se koristi imovina preduzea si moe podeliti na poslovnu ineposlovnu. Poslovna imovina se prema ulozi koju ima u poslovnim procesu deli na stalnu iobrtnu imovinu. Stalna imovina moe se javiti u materijalnom, imaterijalnom i finansijskomobliku. Obtnu imovinu ine zalihe, potraivanja i gotovina.Prema kriterijumu naina transformacije, obrta i pojedinane vrednosti sredstava se dele na:

a) stalna sredstva ili dugorona sredstva (stalna imovina) i b) tekua ili kratkorona sredstva (obrtna imovina)

a) Stalna sredstva se sastoje iz osnovni sredstava i dugoronih finansijskih uloga (plasmana).Osnovna sredstva su ona sredstva koja se koriste dui vremenski period i koja tokom veka

korienja, uglavnom, ne menjaju svoj izgled, a svoju vrednost postepeno prenose na proizvode.U osnovna sredstva spadaju: zemljite, zgrade, maine, postrojenja, i dr.Dugoroni plasmani su finansijska ulaganja sredstava u drugo pravno lice s rokom povraanjaduim od jedne godine.b) Tekua (kratkorona) sredstva ine ona sredstava koja se koriste krai vremenski period(obino jedan proces reprodukcije) ili ako se koristi dui vremenski period, imaju malu vrednost.

U obrtna sredstva spadaju: novac u blagajni i na iro raunu, potraivanja, sirovine,materijal, sitan inventar, rezervni delovi, auto gume, poluproizvodi, gotovi proizvodi, roba i dr.


2/70

Kada imovinu posmatramo prema vlasnitvu, odnosno izvorima iz kojih potiu tadagovorimo o pasivi. Imovina moe poticati od vlasnika ili od poverilaca. Izvori imovine odnosnokapital mogu biti sopstveni i pozajmljeni.

Sopstveni kapital, kapital vlasnika, preduzeu stoji na raspolaganju trajno. Sopstveni

kapital preduzea predstavlja garantnu supstancu za pokrie gubitka.Sopstveni kapital ini:- osnovni kapital: dravni kapital, drutveni kapital, akcijski kapital, udeli, ulozi i dr. izvori,- rezerve: kapitalne premije (emisione premije) revalorizacione rezerve, zakonske rezerve i dr.

rezerve,- nerasporeena dobit.

Dugorona rezervisanja predstavljaju "obaveze" za pokrie trokova i rizika proisteklih izprethodnog poslovanja koji e se pojaviti u narednim godinama odnose se na:

- rezervisanja za trokove u garantnom roku,- rezervisanja za trokove investicionogodravanja i

- rezervisanja za trokove obnavljanjaprirodnih bogatstava i dr.

Pozajmeljeni kapital, odnosno kapital poverilaca, ima unapred utvren rok dospea, poijem isteku mora biti vraen, on predstavlja za preduzee obavezu. Po osnovu ovog kapitalapreduzee plaa naknadu poveriocima u vidu kamate, ija je visina unapred utvrena, nezavisnood rezultata poslovanja preduzea.Pozajmljene izvore ine obaveze po kreditima, prema dobavljaima, za poreze, zaradePrema rokovima vraanja pozajmljeni izvori se dele na:

- dugorone obaveze (rok vraanja je dui od jedne godine): dugoroni krediti, dugoroneobaveze prema povezanim pravnim licima, obaveze za dugorono oroene uloge, obaveze zaprodate obveznice,

- kratkorone obaveze (rok vraanja je krai od jedne godine): kratkoroni krediti,kratkorone obaveze uzrokovane nabavkom faktora procesa rada od dobavljaa na robno-novani kredit ili troenjem i prodajom odgovarajuih sredstava, pri emu nastaju obaveze zaporeze i dr. obaveze na koje se ne plaa kamata.

S obzirom da aktiva i pasiva predstavljaju dva aspekta posmatranja jedne te iste imovinepreduzea onda je razumljivo da izmeu ukupne aktive i pasive mora postojati kvantitativnajednakost. Bruto imovinu predstavlja zbir aktive odnosno pasive. Pod neto imovinom preduzeapodrazumeva se imovina finansirana iz sopstvenog kapitala. To znai da se visina neto imovinepreduzea moe utvrditi kao razlika izmeu bruto (ukupne) imovine preduzea i njegovihobaveza.


3/70

Slika 1. Imovina preduzea

Finansijski izvetaj u kome se prikazuje imovina preduzea na odreeni dan sa aspektaoblika i izvora oznaava se kao bilans.

Bez obaveza na formu svrstavanja pozicija u bilansu, bilansna jednaina nije nikada poremeena.Bez obaveza na formu svrstavanja pozicija u bilansu, bilansna jednaina nije nikada poremeena. AKTIVA = OBAVEZE + VLASNIKI KAPITAL (A=O+K)

AKTIVA = VLASNIKI KAPITAL + OBAVEZE (A=K+O)AKTIVA OBAVEZE = VLASNIKI KAPITAL (A-O=K)AKTIVA VLASNIKI KAPITAL = OBAVEZE (A-K=O)

Bilans stanja prua pouzdanu sliku finansijskog poloaja nekog entiteta. U praksi, ne takoretko, obaveze prevazilaze vlasniki kapital.Prema tome bilans stanja predstavlja formu izraavanja finansijskog poloaja koji ima svojkvalitativni i kvantitativni aspekt; prvi se odnosi na celishodno raslanjivanje aktive, obaveze ikapitala i pravilnoj klasifikaciji pozicija, a drugi na vrednosno kvantifikovanje, tj. procenjivanje

pojedinih bilansnih pozicija.Podela bilansnih pozicija aktive moe se izvriti na vie naina.

Sa gledista namene, sredstva (aktiva) se mogu grupisati u dve grupe:a) poslovna sredstva (koriste se u vrenju delatnosti entiteta) ib) neposlovna sredstva (slue poveanju standarda i za rekreaciju zaposlenih).

Poslovna sredstva se dalje mogu podeliti, prema oblicima u kojima se pojavljuju, na materijalnevrednosti (stvari) i monetarna sredstva (novane vrednosti i potraivanja, prava na novac).

Poslovna imovina

AKTIVA PASIVA

Stalna

sredstva

Obrtnasredstva

Sopstveni

kapital

Pozajmljenikapital


4/70

Za knjigovodstvo je znaajna podela sredstava prema koeficijentu obrta. Po ovomkriterijumu razlikuju se:

- osnovna sredstva i dugoroni finansijski plasmani (sredstva koja su imobilizovana,kontinuirano angaovana i koja se koriste vie od jedne godine, tj. iji je koeficijent obrta manjiod jedan) i,

- obrtna sredstva (sredstva koja menjaju svoj oblik u jednom procesu, ije je vreme angaovanjakrae od jedne godine, a koeficijent obrta vei odjedan).Osnovna i obrtna sredstva uzeta zajedno obrazuju poslovnu mo ili kapacitet preduzea. Drugimreima, poslovnu aktivu ini:1.stalna,2.obrtna imovina i3.aktivna vremenska razgranienja (AVR).

1.1 RAUNOVODSTVENA NAELA

Raunovodstvene kategorije obuhvataju imovinu, obaveze, kapital, rashode i prihode. U osnovna

raunovodstvena naela ubrajaju se:1. naelo dvostranog obuhvatanja poslovnih promena2. naelo poslovne jedinice3. naelo kontinuiteta poslovanja4. naelo novanog merila5. naelo istorijskog troka6. naelo uzronosti7. naelo opreznosti.

Ekonomske promene su oni poslovni dogaaji koji utiu na imovinu preduzea, bilo damenjaju njenu visinu i sastav ili samo sastav. Ukoliko se posmatra delovanje ekonomskih

promena na celinu imovine preduzea tada se mogu utvrditi etiri osnovne grupe ekonomskihpromena. To su:1. promene koje poveavaju aktivu i pasivu za isti iznos,2. promene koje smanjuju aktivu i pasivu za isti iznos,3. promene koje menjaju sastav aktive, a pasivu ostavljaju nepromenjenom,4. promene koje menjaju sastav pasive, dok aktiva njima nije tangirana.

Pod prihodima se podrazumevaju sva poveanja imovine (aktive) proistekla izposlovanja bez obaveze vraanja. To znai da prihodi pored poveanja aktive poveavaju isopstveni kapital preduzea. Najvei deo prihoda preduzee ostvaruje prodajom proizvoda, robeili usluga. Prihodi poveavaju bruto i neto imovinu preduzea.

Rashodima se oznaavaju sva smanjenja aktive proistekle iz poslovanja bezmogunosti naknade. Rashodi pored smanjenja aktive smanjuju sopstveni kapital u pasivi.Najvei deo rashoda kao i prihoda nastaje po sonovu prodaje roba, proizvoda i usluga. Priprodaji gotovih proizvoda rashode predstavljaju ona ulaganja koja je preduzee moralo izvritida bi proizvelo i prodalo gotove proizvode. Rashodi smanjuju bruto i neto imovinu.

Ekonomske promene se klasifikuju prema njihovom delovanju na aktivu, kapital iobaveze. Za te potrebe se bilansna jednakost A=P ralanjava tako da glasi A=SK+O. Pasiva se


5/70

dakle ralanjava na sopstveni kapital i obaveze, odnosno pozajmljeni kapital. Polazei odnavedenog kriterijuma mogue je identifikovati dvanaest tipova ekonomskih promena.

R.b. Ekonomske promene A= SK + O1. Poveanje uloga osnivaa + +2. Smanjenje uloga osnivaa - -3. Zaduenje kod poverilaca + +4. Razduenje kod poverilaca - -5. Izmene u sastavu aktive 6. Izmene u sastavu pasive 7. Prihodi od prodaje + +8. Rashodi od prodaje - -9. Vanredni prihodi + +10 Vanredni rashodi - -11. Smanjenje obaveza usled prihoda + -12. Poveanje obaveza usled rashoda - +

1.2 RASLANJAVANJE BILANSA NA RAUNE

Raun je dvostrani pregled u kome se obuhvataju sve ekonomske promene koje seodnose na jednu bilansnu poziciju i to tako da se poveanja obuhvataju odvojeno od smanjenja.Leva strana rauna se oznaava kao strana duguje, a desna strana kao strana potrauje.

Raslanjavanje bilansa na raune vri se pretvaranjem svake bilansne pozivcije u jedanraun. Da bi se povezao bilans sa raunima i da bi se stvorila mogunost kontrole tanostiizvrenog otvaranja rauna na osnovu poetnog bilansa pri raslanjavanju bilansa koristi seRaun otvaranja.

BILANS STANJA

Aktivni rauni Pasivni rauni

Rauni koji nastaju rasljanjavanje aktive oznaavaju se kao aktivni rauni. Otvaranjeaktivnih rauna vri se tako to se za svaku poziciju aktive otvori poseban raun i na njegovulevu stranu prenese iznos na koji data pozicija glasi, taj iznos se oznaava kao poetno stanje. Istiiznos unosi se na desnu stranu Rauna otvaranja.

AKTIVA PASIVA


6/70

Rauni pasive, budui da se pasiva nalazi na desnoj strani bilansa, iznos na koji pozicijaza koju se otvaraju knjii na desnu tj potranu stranu, a isti iznos na Raunu otvaranja knjii sena levu tj dugovnu stranu. Grafiki opisana knjienja se mogu predstaviti:

Pasivni rauni Raun otvaranja Aktivni rauni

Ps (2) (1) Ps

(1) otvaranje aktivnih rauna(2) otvaranje pasivnih rauna.

Aktivni i pasivni rauni nazivaju se raunima stanja, stalnim raunima ili realnimraunima.Izbor rauna zavisi od sadrine promene, a pravila za knjienje glasi: na aktivnim raunima se na levoj strani strani duguje pored poetnog stanja

obuhvataju sva poveanja, dok se smanjenja datog dela imovine obuhvataju na suprotnojpotranoj strani

na pasivnim raunima se na desnoj strani strani potrauje- obuhvataju pored poetnogstanja sva poveanja, dok se smanjenja sopstvenog kapitala ili obaveza obuhvataju nastrani duguje.

Aktivni rauni Pasivni rauni

Poetno stanje Smanjenje Smanjenja Poetna stanjePoveanja Poveanja

Pored rauna stanja u knjigovodstvu se vode i rauni uspeha, tanije rauni prihoda irauni rashoda. Ovi rauni ne nastaju raslanjavanjem bilansa, ve se otvaraju onda kada se ujednom obraunskom periodu pojave prihodi i rashodi. Oni su namenjeni utvrivanju rezultataposlovanja i stoga se uvek vezuju za odreeni obraunski period po ijem se isteku gase. Ovirauni nemaju poetno stanje. Rauni uspeha se upravo zbog ovoga oznaavaju kao obraunskiili nominalni rauni.

Na raunima rashoda nastanak rashoda se obuhvataju na levoj strani (strani duguje), dokeventualno smanjenje rashoda mogu biti obuhvatana na strani potrauje. Nastanak prihoda se naraunima prihoda obuhvata na strani potrauje, a smanjenje prihoda na strani duguje.

Rauni rashoda Rauni prihoda

Poveanje Smanjenje Smanjenje Poveanje


7/70

1.3 ZAKLJUAK RAUNA I SASTAVLJANJE BILANSA IZ RAUNA

Saldo rauna je razlika koja se moe pojaviti izmeu prometa leve i desne strane rauna.Saldo pokazuje trenutno stanje one pozicije za koju se raun vodi.Formalno zakljuiti raun znai izravnati promet njegove leve i desne strane unoenjem salda zaizravnanje na onu stranu rauna na kojoj ima manji promet. To znai da e kod aktivnih rauna irauna rashoda, budui da oni imaju dugovni saldo, saldo za izravnanje po iznosu jednak salduna raunu biti unet na stranu potrauje da bi se izjednaio promet obe strane rauna. Kodrauna pasive i rauna prihoda, a radi izravnanja prometa njihov saldo za izravnanje mora bitiunet na stranu duguje na kojoj je promet nii.

Pri formalnom zakljuku rauna zakljuuju se najpre rauni uspeha, a potom raunistanja. Zakljuak rauna prihoda i rashoda vri se preko Rauna dobitka ili gubitka.

Raun dobitka ili gubitka sadri na strani duguje sve rashode nastale u jednom periodu, a

na strani potrauje sve prihode, potrani saldo ovog rauna predstavlja dobitak, a ukoliko jesaldo dugovni tada je preduzee ostvarilo gubitak.Grafiki predstavljen zakljuak rauna uspeha izgleda:

Rauni rashoda Raun dobitka ili gubitka Rauni prihoda(1) (2)

(1) zakljuak rauna rashoda(2) zakljuak rauna prihoda

Zakljuenje rauna stanja vri se preko Rauna izravnjanja.zakljuak aktivnih rauna vrise tako to se njihov saldo za izravnanje unese na stranu potrauje datih rauna i na strani dugujeRauna izravnanja. Pri zakljuku pasivnih rauna saldo za izravnjanje se unosi na njihovu stranuduguje i na potranu stranu Rauna izravnjanja. Opisano knjienje grafiki izgleda:

Aktivni rauni Raun izravnjanja Pasivni rauni

(1) (2)

(1) zakljuak aktivnih rauna(2) zakljuak pasivnih rauna.

Raun izravnjanja na levoj strani sadri ssalda svih aktivnih rauna, a na desnoj strani saldasvih pasivnih raunatako da predstavlja bilans stanja na kraju godine. Saldo ovog rauna mora


8/70

biti jednak saldu Rauna dobitka ili gubitka. Ukoliko je dugovni, to znai da je aktiva vea odpasive saldo predstavlja dobitak, a ako je pasiva vea od aktive, tada saldo predstavlja gubitak.

Raun dobitka ili gubitka, budui da sadri salda svih prihoda i rashoda, svojim saldompokazuje rezultat poslovanja preduzea i predstavlja u sutini bilans uspeha.U sluaju dobitka, prilikom zakljuenja, Raun dobitka ili gubitka duguje, a Raun izravnjanja

potrauje. U sluaju gubitka dugovni saldo Rauna dobitka i gubitka e biti unet na njegovupotranu stranu i prenet na stranu duguje Rauna izravnjanja. Opisana knjienja mogu se grafikiprikazati:U sluaju kada je preduzee ostvarilo dobitak

Raun izravnjanja Raun dobitka ili gubitkaAktiva Pasiva Rashodi Prihodi

dobitak

U sluaju kada je preduzee ostvarilo gubitak

Raun dobitka ili gubitka Raun izravnjanja

Rashodi Prihodi Aktiva Pasivagubitak

Pretpostavke za izradu kontnog plana

Kontni okvir mozemo definisati kao spisak svih racuna koji mogu biti otvoreni uknjigovodstvu preduzeca, a koji su izabrani i klasifikovani prema unapred utvrdjenim nacinima-ipotpisan je zakonom. Omogucava jednoobrazno vodjenje poslovnih knjiga preduzeca. Upreduzecu u kontnom okviru otvramo one racune koji su nam potrebni, tako da spisak racunaotvorenih u jednom prduzecu predstavlja u stvari njegov kontni plan. Kontni plan moze bitiosnovni(propisani) ili individualni(analiticki), a moze biti izradjen po bilansnom principu i pofunkcionalnom principu. Racunima pored naziva dodajemo i odredjene sifre da bi ubrzali iolaksali evidentiranje promena i pronalazenje eventualnih gresaka. Tu koristimo dekadni nacin

klasifikovanja brojevima od 0 do 9 da bi razvrstali na klase. Klase delimo u grupe, brojevima od0-99, a svaku grupu mozemo dalje podeliti na racune koji se obelezavaju brojevima od 000-999.Kontni plan po bilansnom principu

Karakteristike ovog principa su da se vrsi razclanjivanje grupa analogno sadrzini bilansastanja i bilansa uspeha; bilansiranje uspeha se vrsi po metodi ukupnih troskova; i postojanje dvamedjusobno povezana knjigovodstva(finansijsko i pogonsko). Kontni okvir po klasama po ovomprincipu je:klasa 0-neuplaceni upisani kapital i stalna sredstva


9/70

klasa 1-zaliheklasa 2-kratkorocna potrazivanja, plasmani i gotovinaklasa 3-kapitalklasa 4-dugorocna rezervisanja i obavezeklasa 5-rashodi

klasa 6-prihodiklasa 7-otvaranje i zakljucak racuna stanja i uspehaklasa 8-vanbilansna evidencijaklasa 9-obracun troskova i ucinakaKontni okvir (plan) po funkcionalnom principuKarakteristike ovog principa su da su u ovom slucaju finasijsko i pogonsko knjigovodstvojedinstveni; bilansiranje uspeha se radi po metodi prodatih ucinaka; klase se razvrstavaju premakruznom toku kretanja kapitala kroz preduzece po formuli N-R-P-R1-N1. Kontni okvir poklasama po ovom principu je:klasa 0-stalna poslovna i vanposlovna sredstva i gubitakklasa 1-novcana sredstva, kratkorocna potrazivanja i aktivna obracunska konta

klasa 2-kratkorocne obaveze i pasivna obracunska kontaklasa 3-materijal,rezervni delovi i sitan inventarklasa 4-troskoviklasa 5-slobodna(pogonski obracun)klasa 6-proizvodnja, proizvodi i robaklasa 7-rashodi i prihodiklasa 8-rezultat poslovanjaklasa 9-trajni i dugorocni izvori poslovnih i vanposlovnih sredstava i vanbilansna evidencija

1.4. KNJIGOVODSTVENA DOKUMENTACIJA

Za knjigovodstvo se kae da je strogodokumentovana evidencija.To znai da se ni jedna poslovna promena ili knjigovodstvena operacija ne moe evidentirati akopredhodno nije ispostavljen odgovarajui knjigovodstveni dokumenat.

U dananjoj praksi pravilo je, pa i neophodnost, da se na izvoritu poslovnog dogaajasainjava dokument kojim e se uvek potvrditi da je odnosni dogaaj zaista i nastao.

Za knjigovodstveni dokument moemo rei da je pismena isprava kojom se dokazuje daje nastala neka poslovna promena, odnosno promena na sredstvima ili njihovim izvorima.

Ova definicija je prihvatljiva u uslovima tradicionalnog naina voenja knjigovodstva, umanuelnoj tehnici ili one nie mehanizacije. Meutim, u savremenom informacionom sistemu

gde imamo integralnu obradu podataka sa visokim nivoom organizacije i korienjanajsavremenijih tehnikih sredstava informatike (elektronskih raunara) "strogadokumentovanost" knjigovodstvene evidencije morala bi da dobije drugaije objanjenje.

Knjigovodstvena dokumentacija se deli na internu, ulaznu i izlaznu knjigovodstvenudokumentaciju.Interna knjigovodstvena dokumenta ine: popisne liste, knjigovodstveni nalozi za knjienje poslovnih promena, prijemnice materijala ili robe,


10/70

radni nalozi, reversi, blagajniki nalozi za uplate i isplate preko blagajne, trebovanje materijala, sitnog

inventara i alata, razne vrste reklamacionih zapisnika (o prijemu robe, materijala i sl.),

nisplatna lista zarada.

Ulazna knjigovodstvena dokumenta ine:

primljene fakture od dobavljaa,

primljeni ekovi, primljene menice i drugi vrednosni papiri, izvetaji banke o stanju na raunu, obraunatoj kamati, proviziji i sl. ndostavnice dobavljaa o popustima, prihvaenim reklamacijama,

izvetaji poslovnih partnera.

Izlazna knjigovodstvena dokumenta ine: izdate fakture kupcima za prodat materijal, robu ili izvrene usluge, tovarni listovi i druga slina dokumenta, izdate menice, izdati ekovi, otpremnice materijala ili robe, izdati nalozi za plaanje sa rauna kod banke, izdata odobrenja kupcima za date rabate, priznate popuste, vraenu neispravnu robu i sl.

obraunske situacije.

Za knjigovodstveni dokument moemo rei da je pismena isprava kojom se dokazuje da jenastala neka poslovna promena, odnosno promena na sredstvima ili njihovim izvorima.

Ova definicija je prihvatljiva u uslovima tradicionalnog naina voenja knjigovodstva, umanuelnoj tehnici ili one nie mehanizacije. Meutim, u savremenom informacionom sistemugde imamo integralnu obradu podataka sa visokim nivoom organizacije i korienjanajsavremenijih tehnikih sredstava informatike (elektronskih raunara) "strogadokumentovanost" knjigovodstvene evidencije morala bi da dobije drugaije objanjenje.

1.5 KNJIGOVODSTVENI MEHANIZAM

Knjigovodstveni mehanizam sainjavaju razne knjige, kartoteke, tabele, pregledi i sl., toini ovaj mehanizam sloenim i prilino razuenim ali i sposobnim da odgovori zadacima kojimu se postavljaju.

To je mogue obezbediti samo dobro organizovanom, sveobuhvatnom i efikasnomevidencijom kakva je knjigovodstvo. Sloenost knjigovodstvenog mehanizma potie upravo izsloenosti procesa rada koji knjigovodstvo treba da prati.


11/70

Na poetku poslovanja, odmah nakon osnivanja preduzea, popisuje se celokupnaimovina i sainjava inventar - prva knjiga u nizu drugih koje se vode u okviru knjigovodstveneevidencije.

Inventar, predstavlja prikaz celokupne imovine preduzea i njihovih izvora sastavljenih na

osnovu popisa. U ovakvom trneutku inventar ini osnov za sastavljanje poetnog bilansa idvostranog prikazivanja svih raspoloivih sredstava i izvora.Bilans kao rekapitularni inventar, uz odgovarajue sistematizovanje i klasifikovanje, na vrlopregledan nain prikazuje sredstva i izvore sredstava ije je stanje dobijeno inventarisanjem.Ova statistika slika, meutim, zapoinjanjem funkcionisanja preduzea mora dobiti krozknjigovodstveni mehanizam pogodne oblike kako bi se omoguilo praenje kretanja sredstava injihovih izvora u toku odvijanja procesa rada.Knjigovodstvo ovu neophodnost obezbeuje otvaranjem i voenjem drugih poslovnih knjiga -dnevnika i glavne knjige.

Na osnovu poetnog bilansa, naime otvara se glavna knjiga knjigovodstveni rauni alipreko dnevnika.

Time se stiu uslovi da se putem dnevnika ili dnevne knjige svakodnevnim beleenjemposlovnih dogaaja obezbedi njihova hronologija preko koje se moe videti kako se poslovniproces u svom kontinuitetu odvija i pulsira.Istovremeno, knjigovodstveni rauni koji sainjavaju glavnu knjigu, predstavljaju posebnepreglede za svaku vrstu sredstava i izvora sredstava, rashoda i prihoda i preko njih se moe nesamo utvrditi stanje, ve i pratiti kretanje po kategorijama sredstava i izvora posebno.

Na osnovu poetnog bilansa, naime otvara se glavna knjiga knjigovodstveni rauni alipreko dnevnika.Time se stiu uslovi da se putem dnevnika ili dnevne knjige svakodnevnim beleenjemposlovnih dogaaja obezbedi njihova hronologija preko koje se moe videti kako se poslovniproces u svom kontinuitetu odvija ipulsira.Istovremeno, knjigovodstveni rauni koji sainjavaju glavnu knjigu, predstavljaju posebnepreglede za svaku vrstu sredstava i izvora sredstava, rashoda i prihoda i preko njih se moe nesamo utvrditi stanje, ve i pratiti kretanje po kategorijama sredstava i izvora posebno.

Osnovne faze knjigovodstvenog ciklusaOsnovne faze knjigovodstvenog ciklusa

11.Bilans stanja (probni bilans i saldo rauna glavne knjigena na krajuizvetajnog perioda

2. Analiza promena i njihovo knjienje kroz dnevnik onako kako nastaju2. Analiza promena i njihovo knjienje kroz dnevnik onako kako nastaju

3. Prenos knjienja iz dnevnika na odgovarajue raune u glavnoj knjizi3. Prenos knjienja iz dnevnika na odgovarajue raune u glavnoj knjizi

4. Sastavljanje nekorigovanog probnog bilansa ( ili zakljunog lista)4. Sastavljanje nekorigovanog probnog bilansa ( ili zakljunog lista)

5. Analiza knjienja predzakljunih stavova kroz dnevnik i prenos5. Analiza knjienja predzakljunih stavova kroz dnevnik i prenos


12/70

u glavnu knjiguu glavnu knjigu

6. Sastavljanje korigovanog probnog bilansa i sastavljanje formalnih6. Sastavljanje korigovanog probnog bilansa i sastavljanje formalnihfinansijskih izvetajafinansijskih izvetaja

7. Zakljuak knjiga. Krajnja salda u bilansu stanja postaju poetna7. Zakljuak knjiga. Krajnja salda u bilansu stanja postaju poetnasalda za naredni periodsalda za naredni period

Prilikom osnivanja i poetka rada jednog preduzea, od prvorazredne vanosti je da se izvripopis imovine i sastavi jedan pregled kjoim se utvruje poetno stanje sredstava i njihovih izvorai pokazuje imovinska situacija odreenog preduzea.Postupak popisivanja naziva se inventarisanje, a kao posledica inventarisanja javlja seinventar - deo knjigovodstvene evidencije.Inventar moemo definisati kao pojedinaan prikaz po koliini i vrednosti svih sredstava injihovih izvora u jednom trenutku, na dan popisa.Na osnovu ovog poetnog inventara, sastavlja se poetni bilans preduzea, zatim se otvarajuposlovne knjige i poinje voenje knjigovodstvene evidencije.Redovno inventarisanje smatra se ono koje se obavlja krajem godine ili jednom tokom godine,u vreme koje je odreeno odgovarajuim normativnim aktom preduzea. Redovno inventarisanjepodrazumeva popisivanje celokupne imovine preduzea i svih njihovih izvora i one je, kako smove rekli, obavezno i zakonom propisano.Vanredno inventarisanje obavlja se uvek kada se ukae potreba. Razloga moe biti viesnienje ili poveanje cena, sumnja u ispravnost rukovanja imovinom, posledice elemenamihnepogoda i poara, primopredaja dunosti lica koje rukuje imovinom itd. Vanrednoinventarisanje moe obuhvatiti celokupnu imovinu preduzea, a moe i samo pojedine delove,recimo samo jednu prodavnicu.Potpuno inventarisanje podrazumeva popisivanje svih imovinskih delova kojima preduzeeraspolae.Redovno inventarisanje je uvek potpuno a to moe biti i vanredno.Delimino inventarisanje obuhvata popisivanje samo pojedinih kategorija sredstava i uvek jevanredno.

Organi upravljanja najpre odreuju broj i sastav popisnih komisija, koje zatim pristupajupripremama za popis.U zadatke popisne komisije spadaju:

- odreivanje dana poetka popisa,- priprema popisnog materijala,- priprema popisnog mesta,- popisivanje i

- podnoenje izvestaja o popisu.


13/70

1.6. KNJIGOVODSTVENI RAUN KAMEN TEMELJAC KNJIGOVODSTVENOG1.6. KNJIGOVODSTVENI RAUN KAMEN TEMELJAC KNJIGOVODSTVENOGMEHANIZMAMEHANIZMA

Nije bitno da knjigovodstveni raun bude dvostrani pregled, ve da obuhvati sve "jedinicevrednosti"koje su vezane za jednu taku gledita, za jedan kriterij.Na primer, ako vodimo raun blagajne, na njemu e se nai sve one vrednosti koje predstavljaju

naplate i isplate u gotovom novcu i to je onaj kriterijum, odnosno taka gledita za koju se tevrednosti vezuju. Isto vai i za raun zaliha robe, raun kredita, itd.Prema tome, forma u kojoj e se knjigovodstveni raun javiti nije bitna za njegovu sadrinu i

sutinu, te zato ga i ne treba posmatrati samo kao uobiajeni dvostrani pregled.

Najvaniji oblici knjigovodstvenih rauna su:Najvaniji oblici knjigovodstvenih rauna su:

aa) stepenasti) stepenasti

b) foliob) folioc) paginarnic) paginarnid) kombinovanid) kombinovanie) slovo Te) slovo Ta)Stepenasti oblik rauna karakteristian je po tome to se nakon knjienja svake poslovnepromene obraunava razlika izmeu gotovine i potrane strane, odnosno saldo.Stepenasti knjigovodstveni raun svojom formom ne pokazuje dvostranost, ali je i ne iskljuuje.Poseduje kolone za datume, opis, znak i jednu kolonu za iznos. Kolona za znak dajeevidentiranim sumama u koloni za iznos karakteristiku duguje ili potrauje, odnosnopokazuje da li je dolo do poveanja ili smanjenja predhodnog stanja.Osnovna karakteristika stepenastog rauna ogleda se u tome to se prilikom svakog knjienjaraniji saldo uveava ili smanjuje za vrednost obavljene operacije, tako da se na njemu uveknalazi novo stanje.

b)b) Folio oblik raunaFolio oblik raunaematski prikaz folio oblika rauna:ematski prikaz folio oblika rauna:DugujeDuguje RaunRaun PotraujePotraujeDatum Opis Iznos Datum Opis Iznos

c)c) Paginarni oblik raunaPaginarni oblik rauna

DatumOpis

SaldoDuguje Potrauje


14/70

d)d) Kombinovani oblik raunaKombinovani oblik rauna

Promet SaldoDatum Opis Duguje Potrauje Duguje Potrauje

e)e) Raun u obliku slova TRaun u obliku slova T

DugujeDuguje PotraujePotrauje

1.7. PROCES KNJIENJA POSLOVNE1.7. PROCES KNJIENJA POSLOVNEKNJIGE I KNJIGOVODSTVENEKNJIGE I KNJIGOVODSTVENE

ISPRAVEISPRAVE

1. Dnevnikje osnovna knjiga u koju se kronolokim redom knjie sve poslovne promene.Moe se voditi kao jedna knjiga ili kao vie knjiga specijalizirane za pojedine skupine

pozicija imovine, kapitala, obveza, rashoda i prihoda.Dnevnikom se zahvaaju svi oni poslovni dogaaji koji su predmet bilansnih i izvanbilansnihknjigovodstvenih propisaOsnovne funkcije dnevnika mogu se izraziti kao:sredstva automatske kontrole pravilnosti proknjienih poslovnih dogadaja u glavnoj knjizi;sredstvo uz pomo kojeg se vri sintetiziranje analitikih konta;sredstvo uz pomo kojeg se mogu rekonstruirati knjienja na kontima koja su izgubljena;

sredstvo za lake pronalaenje greaka prilikom knjienja.2. Glavna knjigaGlavnu knjigu, celovito posmatrano, ine svi rauni koji su otvoreni u knjigovodstvu, bilopo osnovu inicijalnog, tj. poetnog bilansa, bilo u toku poslovne godine (tj. oni koji, dakle,nisu figurirali u poetnom bilansu).Termin "knjiga" koristi se jo iz vremena kada su se u dvojnom knjigovodstvu vodiliindividualni rauni u vidu povezanih knjiga.


15/70

Kako je privrednim razvojem broj rauna postajao sve brojniji, obuhvatanje poslovnih promenau povezanim knjigama praktino je postalo nemogue.Prema tome, rauni se vode u vidu posebnih listova, tj. kartica, a termin "knjiga" koristi se idanas.U preduzeu se vode dve glavne knjige, i to: glavna knjiga prvog stepena i glavna knjiga

drugog stepena.Glavnu knjigu prvog stepena sainjavaju sintetiki rauni stanja (otvoreni na osnovu inicijalnogbilnsa stanja, ili u toku poslovnog perioda), kao i uspeni rauni (do kojih dovode neekvivalentneposlovne promene, otvoreni, takoe, u toku poslovne godine).Analitiki rauni, kao delovi odgovarajuih sintetikih rauna, vode se u tzv. pomonimknjigama, i ine glavnu knjigu drugog stepena.Sva knjienja poslovnih promena u ove dve glavne knjige moraju biti meusobno usaglaena.Drugim reima, zbir svih pojedinanih knjienja na analitikim raunima treba da je identian (ipo prometu i po saldu), knjienju na odgovarajuim predstavnikom, tj. sintetikom raunu.Kontrola ispravnosti ovih knjienja vri se meusobnim uporeivanjem leve i desne strane svihanalitikih rauna, sa levom i desnom njihovog sintetikog rauna. Ukoliko se pojave odstupanja

radi se o oiglednim grekama prilikom knjienja, koja se moraju otkloniti.3. Pomone knjige

Pomone knjige su one koje se organizuju u cilju raslanjivanja nekog rauna (konta) glavneknjige ili koje podacima dopunjuju pojedine raune sintetike evidencije.Prema tome razlikujemo ove pomone knjige:

- analitike evidencije i- druge pomone knjige.

Probni bilansProbni bilans

Probni bilans predstavlja popis svih knjigovodstvenih rauna glavne knjige I stepena,ostvarenih u knjigovodstvenoj evidenciji na kojima se nalazi promet. On ima izgled jedne tablesa kolonama za redni broj, naziv konta i dva para kolona za iznos, i to bruto bilans, sa kolonamaduguje i potrauje, i kolonu za saldo bilans sa istim kolonama.Bruto bilans obuhvata izvrena knjienja svih obavljenih poslova, kao i potrebnim knjienjimapre sprovoenja zakljuka knjiga.Pod bruto bilansom (probnim) podrazumeva se popis svih rauna glavne knjige, sa ukupnimzbirovima levih i desnih strana.

Ukupan zbir svih levih (dugovnih) strana mora biti jednak ukupnom zbiru svih desnih strana, aovi istovremeno moraju biti jednaki sa ukupnim zbirovima leve i desne kolone dnevnika. Samo utom sluaju su svi prenosi (kao i pojedinani ukupni zbirovi) tani.Pre nego to se postignu slaganja pomenutih iznosa, ne moe se pristupiti daljem radu.Ukoliko bi se desilo da se zbir leve (dugovne) strane ne sloi sa zbirom desne (potrane) strane,potrebno je prvenstveno proveriti da li se jedan od zbirova slae sa zbirom u dnevniku.Na taj nain saznaje se koji zbir u bruto bilansu nije taan. Normalno je, da se desila greka,samo u zbiru te strane.


16/70

Ako su zbirovi netani, i na strani duguje ili na strani potrauje, greku treba traiti u prenoenjupojedinih iznosa iz dnevnika u glavnu knjigu.Saldo bilans predstavlja preieno stanje na kontima i utvrena razlika (saldo) izmeu leve idesne strane, i ponovo sloiti ukupan zbir svih dugovnih i potranih salda. Pojedinani saldo imakarakter one strane rauna koja ima vei zbir, tj. ako je zbir leve strane vei, na primer 3.000, a

desne 2.000, saldo e biti dugovni od 1.000 dinara itd., i obratno kod pasivnih rauna.Tek kada se saldo bilans sloi, dolazi do definitivnih podataka za sastavljanje zakljunog bilansai pregleda bilansa uspeha sa podacima gubitka i dobitka.Saldo bilans sadri na levoj strani iznose koji pokazuju stanje po knjigama pojedinih delovaaktive, a istovremeno i iznose koji pokazuju i visinu pojedinih rashoda (gubitak).Desna strana salda bilansa sadri, meutim, i salda rauna pasive i rauna prihoda (dobitak).

Probni bilans se moe sastaviti u svakom trenutku ako su postojei rauni aurni.On ima dvostruki cilj:1. da omogui kontrolu tanosti knjienja

(proverom da li se ukupna dugovanja slau saukupnim potraivanjima, odnosno dugovna

salda sa potranim) i2. da obezbedi pripremu formalnih i finansijskihizvetaja

Probni bilans predstavlja interni izvetaj koji ukazuje raunovoama na mogue greke uknjienju, koje se odmah ispravljaju. Uestalost njegovog sastavljanja vezana je za pozitivnezakonske propise, koji zahtevaju da se on sastavlja etiri puta godinje.Za potrebe internih korisnika raunovodstvenih informacija bilo bi neophodno sastavljati ga umnogo kraim vremenskim intervalima (meseno, pa ak i dnevno), zato to bi to omoguiloblagovremeno otkrivanje i, po logici stvari, ispravljanje formalno-raunskih greaka.Kljuni nedostatak probnog bilansa, s gledita informisanja, odnosi se na to da se na osnovunjega ne omoguava kontrola materijalne ispravnosti knjienja.Ako se na probni bilans dodaju jo dva para kolona (bilans stanja i bilans uspeha) dobija sezakljuni list, koji se sastavlja jednom godinje, krajem poslovne godine.Postupak vezan za sastavljanje probnog bilansa sastoji se u sledeem:

1. Najpre je potrebno proveriti da li su sveposlovne promene proknjiene kroz dnevnik,a potom i da li su preneene na raune glavne knjige.

2. Na svakom raunu glavne knjige, ponaosob, sabrati sve iznose proknjiene na levoj i desnojstrani, odnosno ustanoviti ukupan promet svakog pojedinanog rauna.3. Ukupne promete pojedinih rauna uneti u prvi par kolona probnog bilansa (tzv. promet) istimredom kojim su rauni otvoreni u glavnoj knjizi.4. U koloni promet probnog bilansa vri se sabiranjem dugovne i potrane kolone, a oba zbiramoraju biti identini meusobno. Pored toga, zbir kolone promet, mora da bude identianukupnom zbiru dnevnika.5. Sledei korak u izradi probnog bilansa je saldiranje, tj. izraunavanje salda svih raunaunesenih u probni bilans. Saldo moe biti dugovnog i potranog karaktera. Kod onih rauna kodkojih je strana duguje, kolone prometa, vea od strane potrauje, saldo e biti dugovnog


17/70

karaktera, dok e saldo biti potranog karaktera kod onih rauna kod kojih je strana potrauje,kolone prometa, vea od strane duguje.6. Sva salda dugovnog karaktera upisuju se na stranu duguje u kolonu saldo, a sva saldapotranog karaktera unose se na stranu potrauje, kolone saldo probnog bilansa.7. Nakon saldiranja vri se sabiranje strana duguje i potrauje, kolone saldo. Zbir obe kolone

saldo mora biti, po prirodi stvari, isti, zato to su i zbirovi dugovne i potrane strane kolonepromet, takoe, usaglaeni.8. Sledea faza u izradi probnog bilansa odnosi se na odvajanje salda rauna stanja od salda

rauna uspeha. Na osnovu njih sainjavaju se bilansni agregati, odnosno bilans stanja i bilansuspeha. Primenom posebnih postupaka finansijske analize, na odnosne bilansne agregate, dolazise do relevantnih informacija o imovinskoj situaciji preduzea.9. Nakon unoenja pomenutih salda u bilans stanja i bilans uspeha, vri se sabiranje leve i desnestrane pomenutih bilansnih agregata. Razlika koja se bude javila izmeu aktive i pasive bilansastanja, mora biti identina razlici koja se bude pojavila izmeu rashoda i prihoda bilansa uspeha.10. Formalno uravnoteenje bilansnih agregata obavie se unoenjem pomenute razlike na manjustranu, zbog izravnanja. Dobitak, odnosno pozitivna razlika (koja se javlja u sluaju ako je aktiva

vea od pasive, a prihodi vei od rashoda) e se uneti na stranu pasive blansa stanja, odnosno nastranu rashoda bilansa uspeha. U obrnutom sluaju javlja se negativna razlika, tj. gubitak, koja seunosi na stranu aktive bilansa stanja, odnosno na stranu prihoda bilansa uspeha.

1.8 Bilans stanja imovine, pojam, karakteristike i principi svrstavanjabilansnih pozicija

Bilans stanja predstavlja finansijski izvestaj sa iskazanom imovinom preduzeca na odredjeni danpo obliku i izvorima, razvrstane na aktivu i pasivu. U bilansu stanja je iskazana imovinapreduzeca isto kao i u inventaru imovine. U inventaru imovina se prikazuje pojedinacno po vrsti,

kolicini, ceni i vrednosti dok se u bilansu iskazuje po grupama i po vrednosti. Bilans stanja mozebiti uradjen u dvostranoj (konta) i u jednostranoj (lista) formi. Bilansne pozicije mozemosvrstavati prema funkcionalnom principu, principu likvidnosti i principu sigurnosti. Bilansnepromene koje se javlju prilikom poslovnih promena su:povecanje aktive i povecanje pasive;smanjenje aktive i smanjenje pasive; istovremeno povecanje i smanjenje aktive; i istovremenopovecanje i smanjenje pasive.

Aktiva Bilans stanja Pasiva

S St oa pl sn ta

TO u

A) Neuplaeni upisani kapital A) KAPITALB) Stalna imovina I Osnovni kapital

I Nematerijalna ulaganja II RezerveII Osnovna sredstva III Nerasporeeni dobitakIII Dugoroni finansijski plasmani

B)DUGORONAREZERVISANJAC) OBRTNA IMOVINA

I Zalihe C) OBAVEZEII Kratkorona potraivanja i I Dugorone

Plasmani II KratkoroneIII Gotovina i gotovinski

Ekvivalentni

AVR

Gubitak PVR


18/70

b r itn Ka a

pi im to av li

1.9 Bilans uspeha, pojam, karakteristike i znacaj

Bilans uspeha predstavlja pregled rashoda i prihoda preduzea za odredjeni obraunski periodkoji su izbalansirani razlikom u obliku dobitka ili gubitka. On ima veliki znaaj jer ga moemokoristiti kao kontrolni instrument za utvrdjivanje rezultata (uspeha) preduzea. Moe bitidvostran i jednostran. Bilansne pozicije svrstavamo: u aktivi (poslovni rashodi, rashodifinansiranja, vanredni rashodi i dobitak); u pasivi (poslovni prihodi, prihodi od finansiranja,vanredni prihodi i gubitak).Naa zvanina ema bilansa uspeha propisana je odgovarajuim Pravilnikom, a zasnovan je nametodi ukupnih trokova i prikazan u tafelnoj formi jednostrane liste. Ovakvo reenje odgovaraciljevima i zahtevima analize tekueg poslovanja preduzea, jer ukazuje na delove i izvorerezultata, a odgovara i zahtevima kompleksnije analize na bazi podataka i iz bilansa stanja.

Bilans uspeha je dvostrani pregled rashoda i prihoda u odreenom vremenskom periodu. Ovajraunovodstveni izvetaj se sastoji od leve i desne strane (zbog toga je dvostrani pregled).

Na levoj strani se belee svi nastali rashodi poslovni (nastali kao rezultat obavljanja redovnihposlovnih aktivnosti), vanredni (nastali kao rezultat nepredvidivih okolnosti) i vanposlovni(nastali kao rezultat obavljanja dodatnih, sporednih poslovnih aktivnosti), dok se na desnoj stranibelee svi poslovni, vanredni i vanposlovni prihodi.

Sabiranjem stavki leve i desne strane bilansa uspeha dobijaju se ukupni rashodi i ukupni prihodi.Ako su ukupni prihodi vei od ukupnih rashoda ostvaren je dobitak, obrnuto ostvaren jegubitak

Oznakapozicije

Naziv bilansne pozicije Iznos

1. PRIHODI OD PRODAJE ROBE I USLUGA-poslovni prihodi2. Korekcija zaliha smanjenje ili poveanje3. POSLOVNI PRIHODI4. Nabavna vrednost prodate robe5. Bruto poslovni dobitak 6. Drugi poslovni rashodi


19/70

6.1 Trokovi ostalog materijala i energije6.2 Trokovi zarada6.3 Trokovi proizvodnih usluga6.4 Trokovi amortizacije i rezervisanja6.5 Nematerijalni trokovi, porezi i doprinosi7. POSLOVNI DOBITAK ILI GUBITAK

8. Finansijski prihodi9. Finansijski rashodi10. DOBITAK ILI GUBITAK FINANSIRANJA11. Neposlovni i vanredni prihodi12. Neposlovni i vanredni rashodi13. NEPOSLOVNI I VANREDNI DOBITAK ILI GUBITAK14. Revalorizacioni prihodi15. Revalorizacioni rashodi16. REVALORIZACIONI DOBITAK ILI GUBITAK17. UKUPNI DOBITAK ILI GUBITAK PREDUZECA18. Porezi na oporezivi dobitak19. NETO DOBITAK ILI GUBITAK

Upravljanje i organizacija

Sa raunovodstvenog aspekta upravljaka funkcija ima tri nivoa:

1. Uprava (direktor ili menader),

2. Srednje rukovodstvo (rukovodioci veih organizacijskih jedinica) i


20/70

3. Nie rukovodstvo ( voditelji ostalih organizacijskih delova).

Sa pravnog stanovita upravljanje ima sledee oblike:

Globalno ili vlasniko upravljanje definisanje predmeta poslovanja, postavljanje

glavnih ciljeva, imenovanje nadzornog odbora, odobrenje godinjeg izvetaja, isplatadividendi,

Strateko ili preduzetniko upravljanje (menadment) odreivanje stratekih i drugihciljeva, organizacija poslovnog sastava,planiranje poslovanja, voenje subjekta i kontrolaostvarivanja postavljenih ciljeva,

Operativno upravljanje ili rukovoenje usmeravanje i tekua kontrola izvrenihplaniranih zadataka.

Sadraj upravljanja

Organizovanje organizacijski akt sadri strukturu izvoakog procesa i potpornih funkcija,

organizacijskim se delovima definie podruje rada,

naznauju se komunikacijske veze,

odreuje se hijerarhija rukovoenja,

definiu se i vrednuju radna mesta,

stvaraju se preduslovi za dalje funkcionisanje.

Unutranje upravljanjeUprava je ta koja na temelju postavljenih stratekih, taktikih, i operativnih ciljeva donosiodgovarajue:


21/70

dugorone,

srednjorone i

tekue planove

kao i instrumente njihovih ostvarenja.

Voenje obuhvata sve aktivnosto uprave koje su usmerene na podsticanje i pridobijanjezaposlenih na ostvarenju zacrtanih ciljeva.Kontrolisanje

Organizacija unutranje kontrole

Interne kontrole mogu biti postavljene i organizovane na razliitim nivoima:

kao predostronost uprve najveeg nivoa i nadzor rukovodilaca svih nivoa,

kao automatske kontrole koje su ugraene u organizacijsku strukturu, poslovne

procese i postupke,


22/70

kontrole kao posebna radna mesta,

kontrole kao posebni organizacijski delovi i

kao samokontrole koje sprovode neposredni izvrioci.

RAZVOJ UPRAVLJAKOG RAUNOVODSTVA

Proizaao iz: trokovnog knjigovodstva i razvoja menadmenta.

Upravljako raunovodstvo se najee definie kao:

Proces identifikacije, merenja, akumuliranja, analize, pripreme, tumaenja i komuniciranja

informacija kojima se slui menadment da planira, proceni i kontrolie organizacione jedinicekao i da osigura odgovornost za odgovarajuu upotrebu resursa.

Upravljako raunovodstvo obuhvata sledee grupe poslova:

finansijske analize poslovanja,

pripremu (izradu) finansijskih planova,

praenje ostvarenje plana (voenje upravljakog raunovodstva),

dodatni obraun optih trokova poslovanja,

izradu kalkulacija,

izvetavanje o ostvarenju plana,

voenje statistike,

pripremu poslovnih izvetaja.

Upravljacko racunovodstvo je drugi deo poslovnog racunovodstva. Za razliku od finansijskog

racunovodstva ono je iskljucivo usmereno zadovoljavanju informacionih potreba internihkorisnika, prvenstveno menadzmentu preduzeca, za svrhe njegovog poslovnofinansijskogodlucivanja.


23/70

POJMOVNO ODREDJIVANJE I ZNAAJ TROKOVA

Trokovi su novani izraz troenja svih elemenata poslovnog procesa sredstava za rad,predmete rada, radne snage, energije i usluga, koji svrsishodno uestvuju u samom stvaranjuodredjenih uinaka proizvoda ili usluga.

KLASIFIKACIJA TROKOVA

Obraunski i/li kalkulativni zahtevi dozvoljavaju grupisanje razliitih podela u dve osnovne

grupe i to:1. Grupa tradicionalnih (osnovnih) klasifikacija trokova

2. Grupa savremenih (novijih) kategorija trokova i klasifikacija.

TRADICIONALNA KLASIFIKACIJA TROKOVA

NOVNA OBELEJA FINANSIJSKOGUNOVODSTVA

OSNOVNA OBELEJA UPRAVLJAKOGKRAUNOVODSTVA

AVEZE PO ZAKONU NIJE OBAVEZNO

RMALIZOVAN SADRAJ RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA NEFORMALIZOVAN SADRAJ RAU

IZVETAJAZIRANO (OBAVEZNO) NA DOKUMENTACIONOJ OSNOVI OORIJSKIM DOGAAJIMA

BAZIRANO NA PODACIMA I IZVETAJIMA RAUNOVODSTVA, KAO I NA PROCENAMA RELEVANTNIM INFORMACIJAMA KOJE OBAVEZNO BITI DOKUMENTOVANE

CENAT JE NA PRECIZNOSTI INFORMACIJE AKCENAT JE NA BRZINI INFORMACIJE

UZIMA U OBZIR BUDUE POSLOVNE TRANSAKCIJE UZIMA U OBZIR BUDUE POSLOVNE TRANSA

DNOOBRAZNO FORMIRA SE PO SLOBODNOM IZBORU

MERENO PREMA EKSTERNIM KORISNICIMAENADERIMA USMERENO PREMA MENADERIMA, A KORISNIKE I DEONIARE UGLAVNOM NEDOS

EME SASTAVLJANJA RAUNOVODSTVENIH IZVETAJA,OPISANO ZAKONOM (GODINJE, TROMESENO,SENO)

VREME SASTAVLJANJA RAUNOVODSTVENPO POTREBI

JEKAT IZVETAVANJA PREDUZEE U CELINI OBJEKAT IZVETAVANJA PREDUZEE ORGANIZACIONI DELOVI, PROIZVODNE RAZNE VRSTE AKTIVNOSTI, ITD


24/70

U okviru prve grupe, iako se u domaoj i stranoj literature mogu sresti i drugi pristupi prikvalifikaciji trokova, smatramo prikladnom klasifikaciju poznatog amerikog profesoraraunovodstva trokova i upravljakog raunovodstva Charles-a Horngren-a.Sa aspekta osnovnih prirodnih grupa, odnosno prirodnih vrsta trokova, sve vrste trokova jemogue podeliti na:

1. Nabavnu vrednost prodate robe2. Trokovi materijala

3. Trokovi zarada, naknada zarada i ostali lini rashodi

4. Trokovi proizvodnih usluga

5. Trokovi amortizcje i rezervisanja i

6. Nematerijalni trokovi.

Nabavna vrednost prodate robe predstavlja direktne trokove robe, odnosno redovne poslovnerashode po osnovu prodate robe po izlaznim fakturama kupcima. Nabavna vrednost robeobuhvata neto fakturnu vrednost (neto fakturna vrednost po fakturi dobavljaa) i direktne zavisnetrokove nabavke robe (trokove utovara, transporta, istovara, uskladitenja i sl.) Prilikomprodaje robe, postignuta prodajna cena predstavlja prihod od prodate robe, odnosno potraivanjeod kupaca, dok se za izlaz robe iz magacina odobrava konto zaliha robe u magacinu, a zaduujekonto nabavna vrednost prodate robe, kao konto poslovnih rashoda.

U grupu trokova materijala spade vrednost utroenog osnovnog, pomonog, kancelarijskog, idrugih vrsta materijala, zatim trokovi otpisa sitnog inventara, ambalae i autoguma, utroenirezervni delovi, voda i slini trokovi. U nekim klasifikacijama se u ovu grupu svrstavaju i

trokovi energije.

Trokovi rada, odnosno trokovi zarada i ostalih linih rashoda zaposlenih obuhvatajuukalkulisane bruto zarade zaposlenih i ukalkulisane bruto naknade zarada.

1. Trokovi proizvodnih usluga obuhvataju vrednost transportnih usluga u javnomsaobraaju, trokove PTT usluga, trokove usluga na izradi proizvoda, odravanju,zakupnina i ostalih usluga.

Trokovi otpisa osnovnih sredstava amortizacije kao vrednosni izraz troenja osnovnihsredstava utvrdjuje se primenom odgovarajuih metoda otpisivanja, obino na baziodgovarajuih amortizacionih stopa koje se otpisuju, obino na bazi odgovarajuih

amortizacionih stopa koje se primenjuju na odredjene grupe osnovnih sredstava.

Trokovi usluga nematerijalnog karaktera obuhvataju razne vrste neproizvodnih usluga, kao idoprinose, naknade i lanarine, koje preduzee plaa drugim preduzeima, zaposlenimradnicima, spoljnim saradnicima, komorama i drugim udruenjima, te organima i institucijamadrutvene zajednice.II sa aspekta vremena obraunavanja trokovi se dele na:

1. Stvarno nastale ili istorijske troskove i


25/70

2. Planirane ili standardne troskove.

Stvarni ili istorijski troskovi su trokovi koji su ve nastali, trokovi koji su ve izazvaniaktivnostima preduzea. Osnova su obrauna na bazi stvarnih trokova, koji je obavljen nakonto je proces proizvodnje ili aktivnosti bio zavren. Nedovoljno iskazna mo, pre svega

zakasnelost informacija iz ovog sistema obrauna, s jedne strane, i poznavanje kategorijestandardnih ili planskih trokova, kao trokovi koji su proizvod planiranih utroaka na baziodgovarajuih normi (standard) u njihovoj potronji, i njihovih planskih cena s druge strane,doveli su do pojave savremenog sistema obrauna trokova obraun na bazi planskih(standardnih) trokova.III S aspekta njihovog ponaanja u odnosu na promene u obimu aktivnosti na

1. Fiksne trokove

2. Varijablne i

3. Meovite ostale trokove.

Fiksni trokovi preduzea su one vrste trokova ciji se apsolutni iznosi u kratkom roku nemenjaju sa promenama obima aktivnosti. Proseni fiksni troskovi po jedinici uinaka opadaju saporastom obima aktivnosti i obrnuto, rastu sa padom obima aktivnosti.

- Po prirodi spadaju u trokove pripravnosti ili nune trokove ( svi trokovikoje preduzee ima)

- Uslovljeni su samim postojanjem preduzea pa se zovu i trokovi kapaciteta.

Delimo ih na apsolutne i relativne- APSOLUTNO FIKSNI trokovi ne menjaju se u masi pri promeni obima

proizvodnje ili obima delatnosti (trokovi amortizacije, osiguranja sredstava za

rad, osnivaki trokovi, kamate na kredit za osnovna sredstva itd).

- Udeo fiksnih trokova po jedinici proizvoda (ft) izraunava se po formuli:

ft = FT / Qft = udeo fiksnih trokovaFT = ukupni fiksni trokoviQ = obim proizvodnjeAPSOLUTNO FIKSNI trokovi ne menjaju se u masi pri promeni obima proizvodnje iliobima delatnosti (trokovi amortizacije, osiguranja sredstava za rad, osnivaki trokovi, kamatena kredit za osnovna sredstva itd).

Udeo fiksnih trokova po jedinici proizvoda (ft) izraunava se po formuli:

ft = FT / Qft = udeo fiksnih trokovaFT = ukupni fiksni trokoviQ = obim proizvodnje

Karakteristike apsolutno fiksnih trokova:


26/70

- Ukupni apsolutno fiksni troskovi (FT) su constantni, ne menjaju se sa promenomobima proizvodnje

- Apsolutno fiksni trokovi po jedinici proizvoda (ft) se menjaju obrnutim smeromod smera kretanja obima proizvodnje ( opadaju sa porastom obima proizvodnje i

rastu sa smanjenjem obima proizvodnje)

- Diferencijalni trokovi fiksnih trokova DFT= 0

KOEFICIJENAT REAGIBILNOSTI (Kr) fiksnih trokova predstavlja odnos dinamiketrokova i dinamike proizvodnje u odreenom vremenskom periodu

Reagibilnost trokova je kvantitativno izraena uslovljenost promena trokova promenamaobima proizvodnje i razliita je za svaku vrstu trokova

Kr = %FT / %Q

%FT - % poveanja fiksnih trokova%Q - % poveanja obima proizvodnje

%Q = ( Q2/Q1 1) x 100%FT = ( FT2/FT1 1) x 100

RELATIVNO FIKSNI trokovi

Ostaju nepromenjivi u ukupnom iznosu samo u pojedinim zonama poslovanja:

trokovi materijala za odravanje,

trokovi zarada radnika na poslovima odravanja i pomonim radnim mestima,

trokovi tehnike kontrole,

trokovi rada, pripreme i zavrne faze procesa proizvodnje

Sa pomeranjem iz nie u viu zonu oni skokovito rastu.

Degresija relativno fiksnih trokova se moe javiti pri porastu kao i pri smanjenu obimaproizvodnje.

Pri porastu obima proizvodnje oni sporije rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obimaproizvodnje oni sporije opadaju od smanjenja obima proizvodnje.

To vremensko zakanjenje je remanentnost (rezistentnost) relativno fiksnih trokova otpornost trokova na smanjenje pri opadanju obima proizvodnje u odnosu na prethodnodostignuti nivo.Progresija relativno fiksnih trokova se moe javiti pri porastu kao i pri smanjenu obimaproizvodnje.


27/70

Pri porastu obima proizvodnje bre rastu od obima proizvodnje, a pri smanjenju obimaproizvodnje bre opadaju od smanjenja obima proizvodnje

Karakteristike:

FT ukupni relativno fiksni trokovi su constantni u pojedinim zonama poslovanjaft relativno fiksni trokovi po jedinici proizvoda sa poveanjem obima proizvodnjeopadaju

VARIJABILNI (promenljivi) trokovi reaguju na promene obima proizvodnje takoto sa porastom obima proizvodnje rastu, a sa opadanjem obima proizvodnje opadaju.

Oni su direktna funkcija promene obima proizvodnje i uslovljeni su utvrenim stepenomkorienja kapaciteta.

Delimo ih na:

1. proporcionalne,


28/70

2. degresivno varijabilne i

3. progresivno varijabilne.

Zbog ponaanja cena svako poveanje obima proizvodnje pokazuje tendenciju da varijabilnitrokovi nisu idealno proporcionalni

To ne znai da e varijabilni trokovi u celini opadati sa obimom porasta proizvodnje

Oigledno je da se varijabilni trokovi sastoje od mnotva pojedinanih elemenata

PROPORCIONALNO varijabilni trokovi menjaju se istim smerom i intenzitetom kojim semenja obim proizvodnje tj direktno su srazmerni promeni stepena korienja kapaciteta.

Ovde spadaju trokovi materijala za izradu, trokovi sredstava za rad, zarade radnika izrade,

trokovi energije, pomoni materijal i amortizacija obraunata funkcionalnom metodomKada nema proizvodnje nema ni proporcionalno varijabilnih trokova

Karakteristike:

Ukupni proporcionalno varijabilni trokovi (Vpt) imaju isti trend promena sa promenamaobima proizvodnje


29/70

Proporcionalno varijabilni trokovi po jedinici proizvoda (vpt) su constantni, bez obzirana promene obima proizvodnje

Koeficijenat reagibilnosti trokova = 1 (Kr =1) tj. rastu u istoj proporciji kao i obimproizvodnje

* Kod proseno varijabilnih trokova diferencijalni troak = prosenom troku.

PROGRESIVNO varijabilni trokovi su promenljivi trokovi koji u ukupnom iznosu rastubre od porasta obima proizvodnje. U praksi ne postoje.

Oni su uvek signal preteranog korienja kapaciteta i sredstava za rad, tehnikih propusta uproizvodnji itd. (npr. trokovi odravanja preoptereenih maina i opreme, dodatni trokovireklame, istraivanje trita)

Proseno progresivno varijabilni trokovi su u stalnom porastu sa rastom stepena zaposlenosti.

Karakteristikeprogresno varijabilnih trokova:

Ukupni progresivno varijabilni trokovi (VTpg) rastu bre od porasta obima proizvodnje

Progresivno varijabilni trokovi po jedinici proizvoda (vtpg) rastu sa porastom obimaproizvodnje

Koeficijent reagibilnosti > 1 (Kr>1)

Kod ovih trokova diferencijalni trokovi su > od prosenih trokova

DEGRESIVNO varijabilni trokovi su promenljivi trokovi koji u ukupnom iznosurastu sporije od porasta obima proizvodnje ili druge delatnosti

trokovi pogonske energije,

trokovi uprave i prodaje,

trokovi pomonog materijala,

putni trokovi itd.

Sastoje se iz fiksne i varijabilne komponenteKarakteristike degresivno varijabilnih trokova:

Ukupni degresivno varijabilni trokovi rastu sa poveanjem obima proizvodnje;


30/70

Degresivno varijabilni trokovi po jedinici proizvoda opadaju sa porastom obimaproizvodnje;

Koeficijenat reagibilnosti ovih trokova jednak je 1;

Diferencijalni trokovi su manji od prosenih trokova.


31/70

Podela trokova na fiksne i varijabilne ima didaktiki znaaj ali ne zadovoljava zahteve praktineanalize

Razlog tome je to nema apsolutno fiksnih ni apsolutno varijabilnih trokova

Neki od njih su relativno fiksni a drugi relativno varijabilni (slojevni trokovi)

Trokovi mogu biti fiksni samo u odreenom intervalu -zoni, a izlaskom iz tog intervala oni sepoveavaju

Slino je i kod varijabilnih trokova, oni su ponekad proporcionalni obimu proizvodnje, nekadnadproporcionalni ili pak podproporcionalni i u tom kontekstu su klasifikovani na progresivne idegresivne varijabilne trokove.

IV Podela prema stepenu prosecnosti1. Ukupni trokovi i

2. Prosecni trokovi po jedinici uinka.

Pod ukupnim trokovima poslovanja treba razumeti vrednosne izraze ukupnih utroakaelemenata procesa reprodukcije. Proseni trokovi predstavljaju vrednost koja proizilazi iz


32/70

odnosa odgovarajueg koncepta ukupnih trokova i obima aktivnosti za isti obraunski periodizraenog pogodnim jedinicama mere.

V Prema funkcionalnim podrujima trokovi se dele na1. Trokove proizvodnje

2. Trokove prodaje ili marketinga i

3. Trokove opteg upravljanja i administracije.

Trokovi prodaje i trokovi opteg upravljanja i administracije nazivaju se obino neproizvodnimtrokovima.Trokovi proizvodnje se obino raslanjavaju na tri vana elementa i to:

1. Direktni trokovi materijala,

2. Direktni trokovi rada zarade zaposlenih u neposrednoj proizvodnji,

3. Opti trokovi proizvodnje.

V Podela trokova prema mogunostima njihovog ukljuivanja na nosioce trokova ili obraunapo izabranim segmentima na

1. Direktne trokove i

2. Indirektne trokove.

Direktni ili pojedinani trokovi su oni trokovi koji se upravo neposredno, direktno moguukljuiti (obraunati) u cenu kotanja uinaka. Indirektni trokovi se mogu za razliku oddirektnih, ukljuiti ili obraunati u cenu kotanja uinaka samo posrednim putem, primenomadekvatno selektiranih tzv kljueva ili kriterija za njihovu alokaciju saglasno principu uzronosti.

VI Podela trokova prema vremenskom i bilansnom tereenju:1. Trokovi proizvoda i

2. Trokovi perioda.

Pod trokovima proizvoda podrazumevaju se upravo trokovi proizvodnog funkcionalnogpodruja direktni trokovi proizvodnog funkcionalnog podruja, direktni trokovi materijala,direktni trokovi materijala, direktni trokovi rada i opti trokovi proizvodnje. Za razliku odnjih, trokovi neproizvodnih funkcionalnih podruja se uobiajeno smatraju trokovima perioda ipokrivaju se na teret ostvarenih prihoda od prodaje uinaka u tekuem periodu.

VII Klasifikacija trokova s aspekta pojavljivanja trokova u toku poslovnog procesa:1. Primarni trokovi i

2. Sekundarni trokovi.

Primarni trokovi su oni trokovi koji nastaju po prvi put u procesu poslovnih aktivnostipreduzea. Sekundarni trokovi su oni trokovi preduzea koji se pojavljuju po drugi ili vie puta


33/70

u poslovnom procesu preduzea. Sekundarni trokovi predstavljaju novane izraze troenjainternih usluga.

SAVREMENA KLASIFIKACIJA TROKOVA

Najznaajniji deo savremene teorije trokova ini problematika marginalnih trokova. Strukturamarginalnih trokova uslovljena je primarno stepenom zaposlenosti i novim promenama nivoazaposlenosti na kome se oni utvrdjuju i sagledavaju. Pri promenama nivoa zaposlenosti u okvirupostojeeg kapaciteta, preduzimanjem samo organizacionih mera, marginalni trokovi se javljajukao varijabilni organizacionih mera, marginalni trokovi se javljaju kao varijabilni trokovi, dokpri proirenju kapaciteta, odnosno pri preduzimanju investicionih mera, pored varijabilnihpojavie se i relativno fiksni trokovi u strukturi dodajnih odnosno opadajuih trokovamarginalnog sloja proizvodnje ili aktivnosti uopte.

Diferencijalni trokovi predstavljaju trokove sloja ili trokove diferencije utvrdjene za jedinicuuinka konkretnog sloja aktivnosti, dok prema raunovodstvenom shvatanju oni predstavljaju

kvantitativnu razliku u trokovima izmedju dve ili vie alterrnative.Oportunitetni trokovi se definiu kao potencijalna korist jedne alternative koja je izgubljena ilirtvovana izborom druge, koja je od nje povoljnija. Oni predstavljaju izgubljenu korist odeliminisane izgubljena ili rtvovana izborom druge, koja je od nje povoljnija. Oni predstavljajuizgubljenu korist od eliminisane (odbaene) poslovne alternative.

Relevantni trokovi poseduju dve vane karakteristike i to:1. Oni su oekivani budui trokovi i

2. Oni su razliiti izmedju alternativnih odluka.

U pogledu identifikacije strukture relevantnih zakljuuje se da su u pitanju diferencijalni trokovikoji se obino sastoje iz planiranih varijabilnih trokova klasifikovanih na uobiajene naine, anekada i iz relativno fiksnih trokova. Oportunitetni trokovi imaju takodje karakter relevantnihtrokova.

Kategorija standardnih trokova predstavlja vrednosni izraz utroaka elemenata procesaproizvodnje (aktivnosti), utvrdjenih na osnovu preciznih tehniko-tehnolokih standarda upotronji i adekvatno selektiranih standardnih cena.

ODNOS UTROAKA, TROKOVA I IZDATAKA

Osnivanje i poslovanje uslovljeno je svrsishodnim stvaranjem odredjenih poslovnih uinaka proizvoda ili usluga. Realizacijom tog procesa stvaranja nuno dolazi do troenja elemenataprocesa poslovnih aktivnosti preduzea.

Utroci elemenata poslovnih aktivnosti predstavljaju fiziki izraene koliine materijala,energije, sredstava za rad, usluga i radne snage, koji se reprodukciono troe u procesu stvaranjanovih uinaka proizvoda ili usluga. Trokovi predstavljaju novani izraz tih utroaka u vezistvaranja novih uinaka.


34/70

Svaki iznos trokova predstavlja proizvod utroene koliine i cene odgovarajueg potroenogelementa za stvaranje novih uinaka.

Izdaci predstavljaju sve novane isplate, bilo sa blagajne bilo sa tekueg ili deviznog rauna,

odnosno sve odlive novanih sredstava preduzea u odredjenom obraunskom periodu. Slinostiizmedju trokova i izdataka proizilaze iz injenice da i jedni i drugi nastaju u vezi saposlovanjem preduzea i da imaju delimino ista dejstva na poslovni uspeh preduzea. Razlikeproizilaze iz same njihove prirode i sutinskog odredjenja i uglavnom se ogledaju u sledeem:

1. Da izdaci kao plaanja nisu najee izraz utroenih vrednosti u poslovnoj aktivnostipreduzea

2. Da neki izdaci mogu da se transformiu u trokove a potom u nove izdatke i

3. Da neki izdaci nikada nisu bili i ne mogu biti trokovi.

CILJEVI OBRAUNA TROKOVA

Osnovni cilj obrauna trokova i rezultata je da stvori kvantitativno i kvalitativno to pouzdanijeinformacije osnova koja treba da omogui:

1. to realnije bilansiranje i obraun rezultata,

2. Planiranje i kontrolu trokova, prihoda, rezultata odnosno uinaka za nivo preduzea iuih organizacionih delova,

3. Motivisanje upravljake i izvrne strukture kolektiva.

SISTEM OBRAUNA TROKOVA

U raunovodstvenoj literaturi ustalila se osnovna podela sistema (metoda, modela) obraunatrokova i uinaka na:

1. Sistem obrauna po stvarnim trokovima

2. Sistem obrauna po standardnim trokovima

3. Sistem obrauna po varijabilnim (stvarnim ili standardnim) trokovima.

Sistem obrauna po stvarnim trokovima kao osnovni cilj postavlja utvrdjivanje stvarne cenekotanja proizvedenih uinaka (proizvoda ili usluga) primenom naknadne kalkulacije. Predmet

obrauna po stvarnim trokovima su stvarno nastali, istorijski trokovi poslovanja preduzea.Ovaj sistem obrauna trokova spada u grupu apsorpcionih sistema obrauna, jer u cenu kotanjauinaka ukljuuje sve elenemte stvarno nastalih trokova poslovanja preduzea.

Sistem obrauna po standardnim trokovima u osnovi predstavlja metod za obuhvatanje stvarnonastalih primarnih trokova, njihovu alokaciju na mesta i nosioce trokova, te realokaciju istihnakon obrauna internih usluga takodje na odgovarajua mesta i nosioce trokova, ali se


35/70

istovremeno ovaj sistem obrauna slui standardnim trokovima kao merilom, normalom,kontrolnim sredstvima za stvarne trokove. Osnovne karakteristike ovog sistema obrauna su :

Istovremeno prisustvo stvarnih i standardnih trokova u obraunu,

Ralanjavanje i standardizacija troskova po sledeim kriterijumima:

1. Prema funkcionalnim podrujima proizvodnja, nabavka, uprava saadministracijom i prodaja,

2. Prema nainu ukljuivanja u cenu kotanja uinaka direktni i indirektni i

3. Prema reagovanju na promene u obimu proizvodnje fiksni i varijabilni trokovi.

Sistem obracuna po varijabilnim trokovima Direct Costing u cenu kotanja inkorporira samovarijabilne trokove i obracunava marginalni rezultat. Osnovne karakteristike svojstvenih ovomsistemu obrauna su:

1. Neophodnost razdvajanja ukupnih nastalih (stvarnih) ili oekivanih (planskih,standardnih) trokova na dve osnovne kategorije:

- Fiksne trokove, koji su uglavnom konstantni u odnosu na promene obimaproizvodnje (prodaje) i

- Varijabilne, tj proporcionalne trokove i one koji tee proporcionalnom kretanju sapromenama obima proizvodnje

Pojam fiksnih trokova se vezuje za nepromenljivost visine trokova bez obzira da li se menja

obim proizvodnje ili ne.Za razliku od fiksnih trokova, varijabilni trokovi se menjaju uporedo sa promenama obimaproizvodnje.

Navedenom interpretacijom suvie uprouje (formalno analiziraju) ove pojmove koji su veomaznaajni za poslovnu politiku.

Prikladnije je ameriko tumaenje ovog pojma, po kome se ovi trokovi indentifikuju savremenskim trokovima, a ne sa fiksnim trokovima kapaciteta.

Za voenje poslovne politike i strategije veoma vanu ulogu ima poznavanje mase trokova kojase javlja kao odreena veliina.

Preduzee se esto nalazi pred dilemom da li da prihvati neku ponudu ili proizvodnju novogproizvoda ili ne.

Takva dilema se ne reava samo na bazi kalkulacije pune cene kotanja


36/70

Neophodno je vano da se raspolae podatkom o veliini fiksnih i varijabilnih trokova, kao i oobimu proizvodnje

Od izuzetne su vanosti o elastinosti trokova, posebno varijabilnih

Za odreivanje fiksnih i varijabilnih trokova koriste se najee sledee metode:- metod knjigovodstvenog odvajanja

- iznalaenje linije trenda

- metod matematikog ralanjavanja

- metod interpretacije

- metod varijatora i drugi.

Upravljako knjigovodstvo treba da prui informacionu podlogu za primenu bilo kojih odnavedenih metoda.

ODVAJANJE FIKSNIH I VARIJABILNIH TROKOVA POMOUINTERPOLACIJE

Metod interpolacije se zasniva na nekim poznatim elementima i mogu je ako se znaju dva nivoaizmeu kojih se vri interpolacija

Ako je na primer, poznato da pri obimu proizvodnje od 60 jedinica trokovi iznose 5.000.000jedinica, a pri obimu proizvodnje od 75 jedinica oni iznose 6.000.000, onda imamo sledeiraunski postupak:

Obim proizvodnje od 60 = 5.000.000 trokova

Obim proizvodnje od 75 = 6.000.000 trokova

Razlika u obimu od 15 jedinica prouzrokuje trokove od 1.000.000

Sledi zakljuak da svaka jedinica dodatnog obima proizvodnje preko 60prouzrokuje 66.67 monetarnih jedinica i da bi u sluaju obima proizvodnje od 70jedinica trokovi iznosili 5.666.667 (10 x 66.67 + 5.000.000 = 5.666.667).

Metoda interpolacije sadri dosta tehnikih tekoa i rizika a najee se pominju dva razloga:

Prva tekoa je to se najee ne raspolae podacima o razliitim nivoima zaposlenostikapaciteta, pa ak i ako se raspolae takvim podacima oni nisu pouzdani jer su formirani urazliitim vremenskim intervalima


37/70

Drugi razlog osporavanja upotrebe interpolacije je taj to se ona moe ograniiti na uevremenske intervale. iri intervali su i matematiki sporni, jer je interpolacija po svojoj sutinilinearna za razliku od ekonomskih procesa koji se jedino mogu prikazati parabolom (krivom).

Metodu interpolacije malenbah je dosta uprostio i tumai je na vrlo originalni nain.

On analizira diferencije trokova na razliitim stepenima zaposlenosti kapaciteta sa ciljem daanalizira granine trokove i njihovo ponaanje u funkciji promena obima proizvodnje

Obim proizvodnje Q Ukupni trokovi VT Q x VT Fiksni trokovi FT =UT VT

1 2 3 4

900 28.000 900 x 20 =18.000 10.000

800 26.000 800 x 20 = 16.000 10.000

"100 2.000 100 x 20 = 2.000

DIRK SCHMALENBACH-ov tabelarni prikaz segmentnog odvajanja trokova u praksi jeprihvatljiv, ali samo u sluajevima kada se vri operativno ( brzo izraunavanje statistikametoda).Razlog za to je to ovaj model sve trokove svrstava ili u fiksne ili u varijabilne anajvei deo trokova je relativno fiksan ili relativno varijabilan.Drugi razlog lei u injenici da seponavljaju vie razliitih reenja, iz svake take se projektuju nova reenja iz ega proizilazi daima onoliko razliitih visinafiksnih trokova koliko i segmenata koji se analiziraju.

GRANINI TROKOVI

Pitanje graninih i diferencijalnih trokova se u ekonomskoj teoriji tumai na razliite naine i narazliitim nivoima definisanja.

Po tumaenju . Babia (Uvod u ekonomiku poduzea) Granini trokovi pokazuju za kolikosu porasli ukupni trokovi kada se uz stanovitu koliinu proizvoda ova povea za jo nekusasvim malu koliinu.

, Majcen zastupa stav da su granini trokovi proseni varijabilni trokovi izazvani uposlednjem sloju proizvodnje, ili to su proseni varijabilni trokovi izazvani poslednjimporastom koliine proizvoda.

ZonaZonaobimaobima

QQ

T R O K O V IT R O K O V I GraniniGranini

GTGTFiksni - FTFiksni - FT Varijabilni - VTVarijabilni - VT Ukupni - UTUkupni - UT

11 5050 5050 100100 --


38/70

22 6060 9595 155155 5555

33 7070 142142 212212 5757

44 8080 208208 288288 7676

55 9090 290290 380380 9292

SvegaSvega 280280

Granini trokovi u ovom sluaju javljaju se kao dodatni ukupni trokovi koji rezultiraju izdinamikog ponaanja i fiksnih i varijabilnih trokova. Ako se analitiki raslani dinamikoponaanje fiksnih i varijabilnih trokova, onda tabelarni prikaz ovih podataka imae izgledprikazan na sledeem slajdu:

Razlika izmeu slojeva varijabilnih i graninih trokova je evidentna i ona pokazuje da postojisutinska razlika izmeu pojmova: diferencijalni, varijabilni i granini trokovi.U primeru jeuzeto da su dva procesa istosmerna pa se granini trokovi javljaju kao prost zbir diferencijefiksnih i diferencije varijabilnih trokova.Potpuna istovetnost postie se samo u sluaju strogepodele trokova na fiksnu i varijabilnu komponentu.Da bi se ove karakteristike istakle, koristiemo veliine trokova u sledeoj tabeli:

ObimObim FTFT VTVT UTUT GTGT

U k u p n i t r o k o v iU k u p n i t r o k o v i

11 5050 5050 100100 00

22 6060 9595 155155 5555

33 69.969.9 141.9141.9 211.8211.8 56.856.8

44 8080 208208 288288 76.276.2

55 9090 290290 380380 9292

P o j e d i n i c i p r o i z v o d aP o j e d i n i c i p r o i z v o d a

11 5050 5050 100100 100100

22 3030 47.547.5 77.577.5 -22.5-22.5

33 23.323.3 47.347.3 70.670.6 -6.9-6.9

44 2020 5252 7272 1.41.4

55 1818 5858 7676


39/70

Degresivni kontinuirani rast fiksnih trokova u funkciji porasta obima proizvodnje pa se oniispoljavaju kao relativnofiksni (mala elastinost na promene obima proizvodnje).Tabelaprikazuje sutinsku razliku izmeu diferencijalnih, varijabilnih i graninih trokovaAnalizom obrazovanja graninih trokova zapaa se da oni rezultiraju uz opadanje fiksnihtrokova po jedinici obima i oscilacija u promenama varijabilnih trokova. Dok su varijabilni

trokovi u zoni degresije, ukupni trokovi po jedinici opadaju.Kada varijabilni trokovi dou uzonu progresije, graninini trokovi mogu se poveavati ili smanjivati.Ako je jai uticajopadanja fiksnih od rasta varijabilnih trokova, granini trokovi su u zoni opadanja. Akovarijabilni po jedinici rastu u veem obimu nego to opadaju fiksni, granini rastu.

Savremeni menadment se temeli na marginalnim solucijama graninih trokova.

Ilustracija:

Ako je obim proizvodnje piva 100.000 hektolitara i ako ukupni trokovi iznose 1.000.000, odega proporcionalni 520.000 a fiksni 480.000, onda je kalkulacija sledea: Sk =1.000.000/100.000 = 10.Varijabilni trokovi po hektolitru su 5,2 a fiksni 4,8.Ako vam kupac potrauje 5 hektolitara po ceni od 8,6 a vi odbijete ponudu, onda ste pogreili !Dokaz da ste napravili greku:Ponuena cena 8,6 x 5 (hektolitara) = 43Vai trokovi: 5,2 x 5 = 26.Ponuena zarada 43 26 (varijabilni trokovi) = 17 (zarada).Na ovom primeru susrele su se tri granine veliine: granini prihod (43),Granini troak (26) i granini rezultat (17)

Logika savremenog menadmenta je u osnovi jednostavna: svaka prodajna cena zagraninu koliinu vea od graninih trokova je dobra a bolja je ona koja je vea.

Savremeni menadment se bazira na dve relevantne informacije:

- granini prihod i

- granini trokovi.

Sve dok je granini prihod vei od graninog troka, preduzee moe da ide uekspanziju.

Jedan od puteva da se ostvari poveanje zaposlenosti je poveanje obima proizvodnje.

Postoje i drugi naini da se doe do poveanja ekonomske aktivnosti, a jedan od njih je

otvaranje novih pogona koje prati neminovna nova investiciona ulaganja.

Logika investiranja se uobiajeno razdvaja na dva osnovna pristupa.

Prvi je uslovljen izborom projektnih reenja kada se radi o novim projektima i novimtehnologijama


40/70

U drugom slluaju radi se o investiranju u ve postojeu firmu, gde se investiranjeusmerava u neku od faza ve postojeeg projekata.

Ma koliko mudro da su izvreni izbori investicija, promene tehnologije i metoda rada,promena trinih zahteva i niz drugih okolnosti zahtevaju dodatne investicije.

Svrha investiranja u ve postojeim pogonima je da se povea efikasnost, a to znai da seispotuje sledei princip:

D1 dopunska investiciona ulaganjaU1 dobit koja rezultira iz dopunskih ulaganjaU vrednost investicija pre dopunskog ulaganjaD - dobit pre investicionaog ulaganja

OBLICI PERIODINOG I POSLOVNOG REZULTAT ZA ISKAZIVANJEPERFORMANSI PO CENTRIMA ODGOVORNOSTI

Poznato je da su predmet obrauna trokova i rezultata decentralizovanih organizacionih celinakao kontrolnih jedinica poslovni rashodi, prihodi i razliiti oblici periodinog rezultata. Obliciposlovnog rezultata su uslovljeni razliitim konceptima trokova poslovanja preduzea, ali senajee koriste oblici:

1. Marginalni (kontribucioni) rezultat

2. Bruto rezultat,

3. Neto rezultat,

4. Kontrolabilni rezultat i

5. Rezidualni rezultat.

Marginalni rezultat preduzea kao celine ili bilo kog segmenta poslovanja decentralizovaneorganizacione jedinice ili uinaka predstavlja razliku izmedju planiranih ili ostvarenihvarijabilnih trokova proizvodnje, odnosno prodaje. Marginalni dobitak predstavlja pozitivnu, amarginalni gubitak negativnu razliku. Marginalni rezultat i sama metodologija prua velikujednostavnost i jasnou u razumevanju odnosa obim cene asortiman trokovi prihodi rezultat, u smislu njihovog kombinovanja i optimizacije. Sama stopa marginalnog dobitkapredstavlja odnos marginalnog dobitka i prihoda od prodaje i spade u red najvanijih pokazateljau kratkoronom poslovnom odluivanju.


41/70

Bruto rezultat preduzea predstavlja razliku izmedju ostvarenih prihoda od uinaka i njimepripadajuih trokova proizvodnje, dakle trokova proizvodnog funkcionalnog podruja, kakovarijabilnog tako i funkcionalnog karaktera. Ovaj oblik rezultata ima svoj znaaj pri utvrdjivanjuproizvodne cene kotanja i vrednovanja zaliha nedovrene proizvodnje i gotovih proizvoda poistoj.

Neto rezultat predstavlja razliku izmedju ukupnih planiranih ili ostvarenih prihoda i ukupnihtakodje planiranih ili ostvarenih trokova za preduzee kao celinu, ili bilo koju decentralizovanuorganizacionu jedinicu ili pak odredjenog ucinka (proizvoda ili usluge). Neto rezultat se moeshvatiti i kao razlika izmedju marginalnog rezultata i fiksnih trokova, utvrdjenih takodje za nivopreduzea ili decentralizovano. Stopa neto rezultata (dobitka, gubitka) pokazuje procentualnouee neto rezultat u prihodima od prodaje obraunskog perioda.

Kontrolabilni rezultat predstavlja razliku izmedju ukupnih planiranih i ostvarenih prihoda i svihtrokova koji su pod kontrolom (kontrolabilnih trokova) menadera profitnog centra.Kontolabilni trokovi se vezuju za stepen slobode i odgovornosti pri donoenju odluka, gde je

veoma vana mogunost kontrole svih uticucih faktora koji deluju na njihov iznos. Kontolabilnirezultat se moe shvatiti kao razlika izmedju marginalnog (kontrbucionog) rezultata ikontrolabilnih diskrecionih trokova utvrdjenih internim bilansom uspeha na nivou profitnogcentra. Kontrolabilni rezultat ima veoma vanu informacionu ulogu kao indikator uspenostipreduzea upravljakih aktivnosti preduzea.

Rezidualni dobitak predstavlja razliku izmedju neto dobitka investicionog centra i trokovakapitala koji se na njega odnose. On se izrazava u apsolutnom iznosu kao broj koji od netodobitka iskljuuje neposredno trokove kapitala i kao takav, stimulie menadment investicionihjedinica na njegovo maksimiranje, odnosno optimiziranje ulaganja radi poveanja optegboniteta investicionog centra i preduzea kao celine.

RAUNOVODSTVENI IZVETAJI IZ OBRAUNA TROKOVA I REZULTATA POCENTRIMA ODGOVORNOSTI

Interni raunovodstveni izvetaji iz obrauna trokova i uinaka nisu propisani eksternomraunovodstvenom regulativom, kako u pogledu forme tako i u pogledu vremenasastavljanja.Osnovne postavke ovog dela raunovodstvenog izvetavanja obino se reguliuPravilinikom o raunovodstvu konkretnog preduzea. Raunovodstveni izvetaji iz obraunatrokova i uinaka se uglavnom svode na interne bilanse uspeha i razne vrste drugih izvetaja oostvarenjima.

Kontribuciona forma internog bilansa uspeha kao jednog od izvetaja o performansamamenadmenta mogla bi izgledati ovako:

1. Prihodi po osnovu robe

2. Nabavna vrednost prodate robe

3. Finansijski rezultat (FR) I (1-2)

4. Primarni trokovi poslovanja


42/70

5. Finansijski rezultat (FR) II (3-4)

6. Sekundarni trokovi trokovi internih usluga

7. Finansijski rezultat (FR) III (5-6)

8. Budetirani rashodi profitnog centra (PC)

9. Finansijski rezultat (FR) IV (7-8)

10. Budetirani rashodi zajednikih slubi (ZS) preduzea

11. Finansijski rezultat (FR) V (9-10) Neto rezultat

Ideja ilustrovane formalne structure internog bilansa uspeha na kontribucionoj osnovi sastoji seda se periodiodicni poslovni rezultat na osnovu knjigovodstvene evidencije i poslovnih knjiga uobraunu trokova i uinaka, ralani prema kontribuciji (doprinosu) ostvarenih prihoda od

poreza na promet za pokrie:- Nabavne vrednosti prodate robe, kao trokova robe,- Primarnih trokova, kao trokova poslovanja,- Sekundarnih trokova, kao trokova internih usluga,- Trokovi zajednikih slubi profitnog centra, kao budetiranih rashoda profitnog

centra, i- Trokova centrale zajednickih sluzbi presuzeca, kao budetiranih rashoda

preduzea.

Primer raunovodstvenih izvetajaInterni bilans samoposluge Bambi

Prihodi, rashodi i rezultati Iznos u dinarima % uea1) Prihodi od prodate robe 600.000,00 100.00%

- 2) Nabavna vrednost prodate robe 300.000,00 50.00%= 3) Finansijski rezultat I Dobitak po pokricu NV prod. robe 300.000,00 50.00%- 4) Primarni trokovi poslovanja 180.000,00 30.00%= 5) Finansijski rezultat II dobitak po pokriu I prim. Tr. posl 120.000,00 20.00%- 6) Sekundarni trokovi 6.000,00 1.00%= 7) Finansijski rezultat III Bruto dobitak 114.000,00 19.00%- 8) Budetirani rashodi 12.000,00 2.00%= 9) Finansijski rezultat IV dobitak po pokricu BR 102.000,00 17.00%- 10) Budetirani rashodi 53.400,00 8.90%= 11) Finansijski rezultat V Neto poslovni dobitak 48.600,00 8.10%


43/70

POJMOVNO ODREDJENJE I ZNAAJ PRELOMNE TAKE

Osnovni elementi poslovnog rezultata su prihodi kao pozitivan i rashodi kao negativan tokvrednosti u preduzeu. I prihodi i rashodi su po svojoj ekonomsko-poslovnoj prirodi veomasloene kategorije i veliine. Na strani prihoda deluje obim proizvodnje odnosno prodaje,struktura proizvodnog programa i prodajnog asortimana kao i postignute prodajne cene natritu. Na drugoj strani, trokovi su uslovljeni prirodom delatnosti, stepenom korienjakapaciteta, ostvarenim obimom proizvodnje, efikasnoscu rada, nabavnim cenama ulaznihinilaca i drugim faktorima.

Prelomna taka se u raunovodstvenoj literature najee definie kao onaj obim proizvodnje iprodaje ili trenutak u vremenu aktivnosti, pri kome se ostvarenim prihodima od prodaje uinakapokrivaju, nadoknadjuju, varijabilni trokovi za taj obim proizvodnje (prodaje) i ukupnih fiksnih

trokova obraunskog perioda, obino poslovne godine. To praktino znai da je poslovnirezultat na nivou prelomne take jednak nuli, jer se preduzee nalazi upravo u taki preseka izzone gubitka u zonu dobitka.

Svako preduzee ulazi u poslovnu godinu kao obraunski period s unapred datim fiksnimtrokovima koji ostaju nepromenjeni bez obzira na obim aktivnosti. Varijabilni trokovi nastajusa otpoinjanjem poslovnih aktivnosti i proporcionalni su njihovom kretanju. Pozitivna razlikaizmedju prihoda od prodaje i varijabilnih trokova predstavlja kontribucioni ili marginalnidobitak, odnosno pretiui iznos prihoda iznad nivoa varijabilnih trokova za pokrie fiksnihtrokova i ostvarivanje neto dobitka.

Prelomna taka predstavlja onaj obim aktivnosti (prodaje) ili vremenski trenutak u kome suizjednaeni prihodi od prodaje i ukupni trokovi, a koji sadre ukupne fiksne trokoveobraunskog perioda i varijabilne trokove izazvane datim obimom aktivnosti.

PRIHODI OD PRODAJE = KOLIINA * PRODAJNA CENAPP = Q * PcUKUPNI TROKOVI = VARIJABILNI + FIKSNI TROKOVI

UT = VT + FTPOSLOVNI REZULTAT (NA NIVOU PT) = 0

Pretpostavke za utvrdjivanje i grafiko predstavljanje prelomne take Linearna funkcija ukupnih trokova Zadovoljavajua tanost u razdvajanju UT na fiksnu i varijabilnu komponentu Pravolinijsko kretanje FT i VT


44/70

Pravolinijsko kretanje prihoda u odnosu na obim prodaje, odnosno konstantnostprodajnih cena po jedinici prodaje

Podudarnost ili priblina podudarnost proizvodnje i prodaje u datom obraunskomperiodu.

Prelomna taka moe biti izraena koliinski i vrednosno, ako je u pitanju preduzee koje

proizvodi samo jedan proizvod ili samo vrednosno ako je u pitanju preduzee koje proizvodi(prodaje) vie vrsta proizvoda to je u praksi znatno ei sluaj.

Kada je u pitanju monoproizvodno preduzee, prelomna taka koliinski izraena se utvrdjuje pojednostavnoj formuli

Pt(k)=

Ili vrednosno izraena

Pt(v)=

Ako raspolaemo podacima, prelomna taka koliinski i vrednosno izraena moe se izraunati iiz sledeih odnosa

Pt(k) = ili vrednosno izrazena Pt(v) = Pt(k)*Pc

Upotrebljeni simboli znae

Pt(k) prelomna taka koliinski izraena,Ft ukupni fiksni trokovi perioda,Kd kontribucioni (marginalni) dobitakVt ukupni varijabilni trokoviPt(v) prelomna taka vrednosno izraena iPc prodajna cena.

Ovako raunski utvrdjeni nivoi prelomne take mogu se jednostavnom deobom sa 12, a potom sabrojem radnih dana u mesecu, svesti na meseni dnevni nivo, u svom koliinskom i vrednosnom

izrazu.

Primer 1. (monoproizvodno preduzee):

Preduzee X za proizvodnju proizvoda A na osnovu podataka iz plana trokova za narednugodinu, planiralo je ukupne fiksne trokove u iznosu od 8.000.000,00 dinara varijabilne trokovepo jedinici proizvoda od 2,10 dinara, i prodajnu cenu po jedinici proizvoda od 3 din. Utvrditi, na


45/70

osnovu datih planskih iznosa, prelomnu taku, vrednosno i koliinski izraenu za planskiobraunski period od godinu dana, zatim za jedan mesec i jedan dan, i komentarisati dobijenerezultate.

Ft=8.000.000 din

Vt=2,10 dinPc= 3 din% Vt=? I Pt=?

%Vt=

Prelomna taka vrednosno izraena iznosie

Pt(v)g= =

Pt(v)m =

Pt(v)d =

Odnosno koliinski izraeno

Pt(k)g = = jedinica

Pt(k)m =

Pt(k)d =

Objanjenje: prelomna taka vrednosno izraena za godinu dana iznosi 26.666.667 dinara ioznaava jednakost prihoda od prodaje 8.888.889 jedinica po ceni od 3 dinara po jednoj jedinicii ukupnih trokova ukupnih fiksnih trokova od 8.000.000 i varijabilnih od 18.666.667 dinara(8.888.889*2.10 dinara). Jasno je da je poslovni rezultat pri ovom obimu aktivnosti jednak nuli.

Primer 2.


46/70

Ako su u pitanju preduzea koja proizvode i/li prodaju prodaju vie vrste proizvoda robe, ondanije mogue njihov obim aktivnosti izraziti koliinski, pa se u njima ili njihovim delovimaprelomna taka izrazava samo vrednosno prema ve datoj formuli.

Pt(v)g=

Na osnovu planskih (standardnih) veliina prihoda, trokova i rezultata za naredni obraunskiperiod (poslovnu godinu), moemo utvrditi vrednosno izraenu prelomnu taku na sledeci nain:

1. Planirani prihod od prodaje 42,800.000 din2. Varijabilni trokovi 19,260.000 din3. Kontribucioni (marginalni)dobitak (1-2) 23,540.000 din4. Fiksni trokovi 18,404.000 din5. Neto dobitak (3-4) 5,136.000 din6. Stopa varijabilnih trokova ((2:1)*100) 45%

7. Stopa kontribucionog dobitka ((3:1)*100) 55%8. Stopa neto dobitka ((5:1)*100) 12%

Pt(v)g=

Pt(v) = 33.461.818 din

Objanjenje: prelomna taka vrednosno izraena prema datim planiranim iznosima relevantnihkategorija za narednu poslovnu godinu iznosi 33.461.818 dinara. To praktino znai da jepreduzeu neophodno da ostvari prihod od prodaje svojih uinaka u iznosu od 33.461.818 din.Kako bi pokrilo sve fiksne trokove 18.404.000 dinara i varijabilne trokove, trokove izazvaneovim nivoom aktivnosti (prodaje) u iznosu od 15.057.818 dinara (33.461.818 *45/100), odnosnoukupne trokove u iznosu od 33.461.818 din i ostvarilo jednakost prihoda i ukupnih trokova.

Svakim daljim poveanjem obima prodaje preduzee e nakon pokria samo varijabilnihtrokova ostvatiti neto dobitak, budui da su ukupni fiksni trokovi pokriveni prihodima na nivouprelomne take.

U pogledu tumaenja prelomne take kao vremenskog trenutka ili potrebnog vremena da bipreduzee prolo iz zone gubitka u zonu dobitka, neophodno je sprovesti takodje sasvimjednostavan raunski postupak. Budui da je planirani prihod od prodje u iznosu od 42.800.000din, a proseni meseni prihod 3.566.667 din (42.800.000 : 12) ovom preduzeu e biti potrebno9.4 kalendarska meseca (33.461.818 : 3.566.667) da dostigne utvrdjeni nivo prelomne take uiznosu od 33.461.818 dinara.

Grafikon prelomne take


47/70

Na apscisi, x osi koordinatnog sistema, prikazuje se obim aktivnosti (proizvodnja ili prodaja)preduzea u obraunskom periodu dok se na ordinati y osi koordinatnog sistema, prikaz

Documents

praktikum_upravljacko racunovodstvo