97083621-Drumski-saobracaj

7/30/2019 97083621-Drumski-saobracaj

1/25

TEMA:DRUMSKI SAOBRAAJ

PREDMET:MENADMENT U SAOBRAAJU

S E M I N A R S K I R A D

Mentor: Student:Dr. Veroljub Mladenovi Nikola Sari 212-P/09


2/25

NI 2012.Sadraj:

1. Uvod........................................................................................................................................3

2. Drumski saobraaj...................................................................................................................3

2.1. Definicija.........................................................................................................................3

2.2. Podela drumskog saobraaja...........................................................................................4

3. Istorijski sazvoj drumskog saobraaja....................................................................................5

4. Uloga drumskog saobraaja....................................................................................................6

5. Stanje putne mree u Srbiji.....................................................................................................8

5.1. Prevoz putnika i robe preduzea iz oblasti saobraaja....................................................9

5.2. Stanje, problemi, ogranienja..........................................................................................9

5.2.1. Analiza sigurnosti putne mree Srbije....................................................................10

5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraaja.............................................................................11

5.4. Mere i aktivnosti.............................................................................................................12

5.5. Odravanje putne mree.................................................................................................13

6. Generalni Master Plan..........................................................................................................15

6.1. Uvod..............................................................................................................................15

6.2. SWOT analiza...............................................................................................................16

6.2.1. Zakljuci SWOT analize....................................................................................18

6.3. Razvojni projekti...........................................................................................................19

6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja.............................................................................19

6.3.2. Razvojni projekti puteva................................................................................... 20

7. Zakljuak...... 24

8. Literatura . 25

2


3/25

1. Uvod

Rastom populacije u razvijenim, ali i u nerazvijenim zemljama, kao i rastom potronje,proizvodnje i ivotnog standarda, raste i potreba za transportom ljudi, informacija, robe ilisirovina a samim tim i potranja predmeta koji e imati ulogu transportera i proirenjekapaciteta saobraajnica. Taj konstantni rast je prirodan i oekivan proces civilizacijskograzvoja i jedan od najvanijih pokazatelja razvitka jedne celine (bila to porodica, drutvo ili seovo odnosilo na celokupno oveanstvo).Ranije pomenuti transport se moe obavljati na mnogo naina, i to se jednom reju nazivasaobraaj. Saobraaj (u uem smislu, izostavljajui informacioni, telekomunikacioni icevovodni) moe biti drumski, vazduni, elezniki i vodeni. Neka najosnovnija definicijasaobraaja bi bila da je saobraaj zapravo smiljeno i organizovano kretanje transportnih

jedinica na mrei saobraajnica sa ciljem prenosa ljudi, robe i informacija od jedne do druge

take. U daljem tekstu, baviemo se prevashodno drumskim saobraajem kao vanim aspektomsvakodnevnog ivota, najrazvijenijim vidom transporta ljudi i neim bez ega bi nasvakodnevni ivot bio potpuno nezamisliv. injenica da e se najvei deo svakodnevnogkretanja obinog oveka obavlja ba na drumovima i da je drum najosnovniji, najbri inajjednostavniji nain da se osoba ili artikal prenesu od take A do take B (imajui na umusvakodnevne potrebe modernog oveka i udaljivi se od koncepta masovnog i transporta navelike udaljenosti) govori u prilog autorovom izboru teme kojom emo se u daljem tekstu

baviti.

2. Drumski saobraaj

2.1. Definicija

Put se moe definisati kao osnovna jedinica infrastrukture drumskog saobraaja. Drumskisaobraaj je, kao to mu samo ime kae, saobraaj koji se odvija na drumovima. On ima svoja

pravila i ureen je zakonima koji su, po kategorijama primenljivi na razliite uesnike usaobraaju, kao i velikim brojem optih pravila koja vae za sve i stvar su unutardravnih imeunarodnih konvencija, kao i etike uesnika u saobraaju. Primer konvencije koja ureujedrumski saobraaj na globalnom nivou je Beka konvencija o drumskom saobraaju iz 1968.

godine, doneta kako bi pojednostavila meunarodni drumski saobraaj i standardizovala zakonei pravila koja se tiu drumskog saobraaja unutar zemalja potpisnica1.Interesantna stvar vezana za ovu konvenciju je da ona nije potpisana od strane SAD i Kanade, ada je potpisana od strane najveeg broja evropskih zemalja.Ogromna veina svetskih zemalja je svoj saobraaj uredila brojnim pravilima i sistemomznakova, saobraajnih signala i pravila koja su vaea za dati znak ili signal, kao i onih koja suvaea u optem smislu. Ipak, drumski saobraaj ne ine samo pravila. ine ga i infrastruktura(sa svim putevima, petljama, mostovima i tunelima) na kojima se pravila primenjuju, i vozilazbog kojih je sve to i osmiljeno.

3


4/25

2.2. Podela drumskog saobraaja

Prema primeni, izgledu, dozvoljenoj brzini, pravilima koja na njima vae i nainu izgradnje,putevi se dele na:

1. Auto put put koji ima 3 ili vie traka jednosmernih traka, fiziki razdvojene smerove irezervisan je za brzi saobraaj. Auto put je najvia klasa druma, ne prekida se raskrsnicama,semaforima, peakim prelazima i na njemu su dozvoljene najvee mogue brzine.

2. Brzi put - put predvien za kretanje motornih vozila koji omoguava brzo odvijanjesaobraaja gde su dozvoljene vee brzine i propusnost saobraaja je vea. Pri njihovoj izgradnjise moraju potovati neki meunarodni standardi i to ih po hijerarhiji svrstava ispod Auto puta a

iznad lokalnih i oni su ekvivalentni onome to zovemo magistrala.3. Ostali asfaltni putevi su svi oni putevi koji su po hijerarhiji ispod brzih puteva. To mogu bitimanje prioritetni putevi koji se uglavnom koriste na nivou sreza i povezuju mesta koja nisu odvelike vanosti van lokalnih okvira.

4. Zemljani putevi, makadamski putevi i sl. uglavnom povezuju manje lokalne naseobinskejedinice i karakterie ih niska frekvencija saobraaja.Dakle, kao to smo videli, drumovi i te kako podleu definiciji i klasifikaciji. Osvrnimo se sadmalo na prevozna sredstva. Ako bismo eleli da ih klasifikujemo i opiemo osvrui se na to taod nas zadata tema zahteva, uradili bismo to najoptije i podelili ih na vozila na sopstveni

pogon, vozila bez sopstvenog pogona, zaprena vozila i peake.

__________1* Ekonomsko-socijalni Savet UN je na konferenciji o drumskom saobraaju 7. i 8. oktobra 1968. godine doneokonvenciju o drumskom saobraaju koja je stupila na snagu 21. maja 1977. godine. Doneta konvencija ureuje

pre svega obavezu da zemlje potpisnice ubace vozila iz drugih zemalja potpisnica u pravni okvir i pojasnila je

procedure koje se tih, vozila, koja naputaju zemlju registracije, tiu. Na taj nain, konvencija ureuje obavezepribavljanja dokumentacije (zeleni karton, dokaz o vlasnitvu ili ovlaenje), pravila koja se tiu tehnike

4


5/25

ispravnosti vozila, oznaku zemlje gde je vozilo registrovano, kao i pravila koja ureuju izgled i poloajregistarskih tablica.

3. Istorijski razvoj drumskog saobraaja2

Efikasna distribucija robe i promet putnika je oduvek bio vaan faktor za odravanjeekonomske kohezije, jo od doba starih carstva do modernih drava danas u svetu. Satehnolokim i ekonomskim razvojem, sredstva za postizanje tog cilja su znaajno evoluirala.Tako je i razvoj saobraaja u tesnoj vezi sa prostornim razvojem ekonomskog sistema. itavistorijski period razvoja saobraaja mogue je pratiti od preindustrijskog do savremenihsaobraajnih mrea na poetku XXI veka, a kroz pet velikih faza, gde se svaka odlikujespecifinim inovacijama u transportnom sektoru.

Pre pojave parne maine i inovacija u industrijskoj revoluciji krajem XVIII veka, nisupostojale nikakave forme motorizovanog saobraaja. Transportna sredstva su se mahomvezivala za ivotinjsku tegleu snagu u kopnenom saobraaju ili za snagu i pravac duvanja

stalnih vetrova u pomorskom saobraaju. Bilo je ogranienja u koliinama robe koja seprevozila, kao i u brzini transporta ljudi i roba. Kako je efikasnost transportnog sistema u ovomperiodu bila izuzetno niska, tako je trgovina uglavnom imala lokalni karakter. Iz perspektiveregionalnih ekonomija, u takvom okruenju uticaj grada na okolni prostor kroz trgovake veze

bio je najvie do 50 km u preniku. Meunarodna trgovina je i tada postojala, ali su proizvodikojima se trgovali spadali u kategoriju luksuzne robe (bili su izrazito skupi i dostupni malom

broju bogatih), jer je bilo re o zainima, svili, vinu, parfemima robi koja je do Evropedovoena uvenim Putem svile3. U takvom okruenju, bilo je teko govoriti o bilo kakvomurbanom sistemu, ve pre o relativno samostalnim ekonomskim sistemima sa vrlo ogranienomtrgovinskom razmenom. Ipak, kao najpoznatiji izuzeci ovog pravila jesu uvena Rimskaimperija i Kinesko carstvo. Oba carstva su tokom svoje istorije posveivale velike napore

izgradnji saobraajne mree, pokuavajui na taj nain da odre kontrolu nad svojom velikomteritorijom tokom dueg vremena. Rimljani su bili poznati graditelji puteva, te su tako prvopremostili kopnene provincije na Apeninskom poluostrvu a potom i u drugim delovima carstva,povezujui velike gradove u Mediteranu. Kako je carstvo raslo, tako se putna mrea razvijala idostigla u jednom trenutku 80.000 km odlino izgraenih puteva (III vek).

Mnogo vekova kasnije, Karl Benc, 1885. godine konstruie prvi automobil saunutranjim sagorevanjem na tri toka, koji se smatra preteom modernogautomobila. Iste godine Gotlib Dajmler konstruie preteu dananjeg motocikla, a godinudana kasnije isti ovek konstruie prvi automobil na etiri toka. Godina 1913. se smatra

prekretnicom u industriji automobila jer se tada u Fordovim fabrikama automobila uvodi

pokretna proizvodna traka. U periodu od 1909 -1927. godine Fordove fabrike su proizvele 15miliona automobila (uveni model T)4, koji su preplavili ameriko trite. Zasluge za razvojautomobilskog saobraaja imaju jo i Rudolf Dizel i dvojica sinova Adama Opela,

potom Lui Reno, Mielin (zasluga za pronalazak pneumatske gume, ali je Danlopprvi patentirao pneumatsku gumu za automobile 1890. godine), Milde, Dore, Pore,Frederik i arls Rojs, Dizraeli (napravio dvoetani autobus), Vinenco Lanija, Amerikiveterinarski lekar.

__________2* Preuzeto iz knjige The Geography of Transport Systems, autora: Rodrigue J.P.,Comtos C., Stock B.3* Put svile je trgovaki put koji je najdue korien u istoriji oveanstva (bio u upotrebi oko 1500 godina).Sastojao se od niza staza karavanskih puteva kroz Centralnu Aziju u duini od 6400 km. Prolazio je kroz sune

predele stepa, ali i izrazitih pustinjskih oblasti kao to su pustinje Gobi i Takla Makan

5


6/25

Slika 1. - Karl Benc za volanom svog automobila (1885)

4. Uloga drumskog saobraaja

Jo u predgovoru je pomenuta vanost koju drumski saobraaj nosi u celokupnom razvitkujedne zemlje. U prilog tome govori da se oko 80% prometa putnika i robe na kratke distanceobavlja upravo na drumovima. Meu ostalim vrstama saobraaja vodei je i po duini mreesaobraajnica (24,000,000 km ili 70% svetskog saobraajnog sistema). Modernizacija

drumskog saobraaja ide u dva pravca - modernizacija automobilskog parka i modernizacijadrumske mree. Zahvaljujui specijalizaciji i izradi vozila za specijalne namene i tene terete,kontejnerovoza, panelovoza, rashladnih trejlera i dr., drumski saobraaj je poeo uspeno dakonkurie eleznikom transportu.Sledei bitan odraz uloge drumskog saobraaja je i njegova ekonomska neophodnost. Naime, u2009. godini je proizvedeno 70,520,493 vozila i to 52,726,117 automobila i 17,794,376namenskih vozila5

__________4* U periodu od 1913-1927.godine prodato je ukupno 14 miliona T modela Forda, to ga je svrstalo na drugomesto proizvoaa automobila, odmah iz Volksvagena i njegove uvene bube. Takva produkcija automobilazahtevala je i poveanu proizvodnju sirovima (metala i gume, nafte), ali i modernizaciju putne drumske mree

6


7/25

Tabela 1. - Broj proizvedenih vozila u navedenim dravama6

Automobilska industrija ima godinji obrt od 1,889,840 miliona dolara, upoljava preko 8miliona ljudi, 50 miliona ljudi je indirektno zavisno od nje, pa sve to automobilsku industrijuini paretom od 5% ukupne svetske industrije. Dodajmo na to i sve one koji ive od izgradnje

puteva, sve one koji su tu da unaprede odvijanje drumskog saobraaja, sve one iji poslovizahtevaju prevoz robe, ljudi i sirovina drumovima irom sveta i tek emo onda moi dasagledamo punu vanost ovog vida saobraaja na globalnom nivou.Pored ekonomske i industrijske, uloga drumskog saobraaja moe biti i vojno-strateka i

politika. Vojno-strateka uloga bi se mogla ogledati u ulozi mree puteva u vanrednimsituacijama, poput ratova, a u ovu kategoriju slobodno moemo uvrstiti i ostale vidovevanrednih situacija (zemljotresi, vulkani, poplave) Ova uloga putne mree se najjasnije

mogla videti na primeru zemljotresa na Haitiju 2010. godine. Nezvanini izvori UN su tadatvrdili da je od posledica kolere i nepravovremenog pruanja pomoi u hrani, pijaoj vodi,sanitarijama i lekovima, to je direktno uzrokovano nedostatkom putne infrastructure na ostrvu,kao i loim kvalitetom one koja je do zemljotresa postojala, ali je istim devastirana, umrloizmeu 15 i 20% od ukupnog broja poginulih. Studija koja e potvrditi ovo nikada nijesprovedenaPolitiki znaaj putne infrastrukture se ogleda u kredibilitetu zemlje i proporciji njeneregionalne uloge sa stanjem njene putne infrastrukture, ali i u direktnoj vezi izmeu gradnje

puteva, naroito u izbornoj godini i izbornog rezultata onih koji su te puteve gradili (naroitovai za lokalne izbore).

__________5* IzvorOICA, podaci za 2008.6* IzvorOICA

7
http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/http://oica.net/http://oica.net/http://oica.net/http://oica.net/category/production-statistics/2008-statistics/http://oica.net/


8/25

5. Stanje putne mree u Srbiji

Republika Srbija je evropska zemlja sa srednjom gustinom naseljenosti i dobro razvijenommreom puteva. Gustina mree puteva u Srbiji izraunata po povrini i stanovnitvu nije mnogoispod nivoa razvijenih zemalja8. Relativna duina puteva u Srbija (gustina mree) je izmeu

odgovarajuih vrednosti Austrije i Velike Britanije. Glavni putevi idu kroz velike gradove ipresecaju se u zoni Beograda i Nia.

Drumski transport u Republici Srbiji predstavlja dinamian i dominantan vid transporta saueem od 80% u ukupnom teretnom tj. oko 74% u ukupnom putnikom transportu.Meunarodni drumski transport u Republici Srbiji, zapravo pristup meunarodnom tritutransporta se uglavnom izvodi reimu bilateralnih i multilateralnih CEMT dozvola. Ovododatno utie na konkurentnost naih prevoznika na meunarodnom tritu transporta u sluajukada postoje bitne administrativne i fizike prepreke (jo uvek postoji neodgovarajui viznireim za profesionalne vozae, zadravanja na graninim prelazima itd.)9.

Integracija transportne mree Srbije sa glavnom regionalnom mreom se smatra kljunimciljem politike10 za ekonomski i drutveni razvoj zemlje. Kroz Srbiju prolazi Koridor X sasvojim granama Xb (Beograd Budimpeta) Xc, (Ni Sofija) i X (Ni BJRM), i formira deoSEETO11 regionalne glavne mree, koje zajedno predstavljaju najznaajnije drumske ieleznike rute u Srbiji. Na Koridoru X u Srbiji postoji 792 km puteva i 760 km eleznikih

pruga.

Vlada je nedavno pripremila strategiju transporta12, a plan investicija i aktivnosti se trenutnopriprema uz podrku EU. Ministarstvo za infrastrukturu, pratei raniju podrku Evropskeagencije za rekonstrukciju (EAR), definisalo je odrivu strategiju transporta.

____________8* Projekat izgradnje institucionalnih kapaciteta u sektoru transporta u Srbiji, Strategija i politika razvoja sektoratransporta u Srbiji do 2015, decembar 2006.9* Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog i intermodalnog transporta u Republici Srbiji,2008 - 2015, Beograd, 27 decembar, 200710* Vlada Srbije, (2007).11* SEETO - Saobraajna observatorija za jugoistinu Evropu12* Ministarstvo za infrastrukturu - Strategija razvoja eleznikog, drumskog, vodnog, vazdunog iintermodalnog saobraaja u Republici Srbiji, 2008 - 2015, (2007).

8


9/25

5.1. Prevoz putnika i robe preduzea iz oblasti saobraaja

Godina Prevezeniputnici hilj.

Putnikikilometri, mil.

Prevezena roba,hilj. tona

Tonskikilometri, mil.

2002. 97406 6124 21990 46832003. 91019 5950 21700 48092004. 89136 5883 23541 56032005. 89019 6754 28269 68292006. 92110 7416 28737 77872007. 84647 6538 27040 83832008. 86866 6747 30368 78812009. 86624 6227 22697 5954

Tabela 2 - statistiki prikaz prevoza putnika i robe od 2002. do 2009. godine

5.2. Stanje, problemi, ogranienja13

Putnu infrastrukturu Republike Srbije ini mrea puteva duga 40.845 km. Dravnih puteva Ireda ima 5.525 km, puteva II reda 11.540 km i optinskih 23.780 km. Pod naplatom putarine je634 km puteva najvieg ranga. Panevropski Koridor X je najznaajniji putni pravac na teritorijiSrbije. Deo je Jugoistocne multimodalne ose i Osnovne transportne mree regiona. PovezujeAustriju, Maarsku, Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Bugarsku, Makedoniju i Grku. U njegovsastav ulaze i kraci Xb (Beograd-granica sa Maarskom) i Xc (Ni-granica sa Bugarskom).Mrea puteva Srbije je relativno dobro razvijena u pogledu gustine, ali je u pogledu kvaliteta i

performansi ispod evropskog standarda, to umanjuje njenu konkurentnost u pogleduposlovanja i investiranja. Generalno, putevi imaju dovoljne kapacitete za sadanje i procenjenosrednjorono poveanje saobraaja.

Zbog dugogodinjeg nedovoljnog ulaganja u odravanje i rekonstrukciju puteva, stanje putnemree nije zadovoljavajue. Oko 32% dravnih puteva staro je preko 20 godina, a svega 14%do 10 godina. Oko 40% celokupne mree ima kolovoz od tucanika ili zemlje. Vie od polovinemree optinskih puteva ne odgovara potrebama modernog saobracaja. Ovakvo stanje putnemree uticalo je na smanjenu bezbednost saobracaja, nizak nivo usluga i visoke trokoveeksploatacije i transporta. Od 2001. godine stanje na putevima je poboljano. Intenzivirani suradovi na rehabilitaciji mree, a odravanje puteva bila je prioritetna aktivnost. U modernizaciji

Koridora X za poslednjih 10 godina postignuti su skromni rezultati, izgraeno je svega oko94 km autoputeva i oko 42 km poluautoputeva. Meutim, ulaganja su i dalje znatno manjaod potrebnih.

___________13* izvor: www.fren.org.rs - Fond za razvoj ekonomske nauke, lanak: Postkrizni model privrednograsta i razvoja Srbije - infrastrukturni prioriteti

9


10/25

U Srbiji, kao i u evropskim zemljama, drumski saobraaj je osnovni vid prevoza. U 2009.godini uestvuje sa 70,3% u obimu teretnog prevoza i sa 73,6% u obimu putnikog saobraaja,dok u EU iznosi oko 76 % i 83% respektivno. Poslednjih godina raste broj novoregistrovanihvozila, ali je to jo uvek nedovoljno za promenu nepovoljne starosne strukture voznog parka.Prema stepenu motorizacije Srbija (224 putnickih automobila na 1000 stanovnika u 2009.

godini) znatno zaostajeza zemljama EU (466 putnickih automobila na 1000 stanovnika, 2006).Vozni park se ne odrava adekvatno, to sve negativno utice na ivotnu sredinu, energetskuefikasnost i eksploatacione trokove.Postojeu regulativu u oblasti drumskog saobraaja ine Zakon o meunarodnom prevozu,Zakon o prevozu, Zakon o ugovorima o prevozu, Zakon o javnim putevima i Zakon o

bezbednosti saobraaja na putevima. Zakon o meunarodnom prevozu u drumskom saobraaju iZakon o prevozu u drumskom saobraaju su u znaajnoj meri meusobno neusklaeni idelimino usaglaeni sa direktivama EU. U drumskom saobraaju primenjuju se odredbemeunarodnih bilateralnih sporazuma izmeu Vlade RS i vlada drugih drava. Pristupmeunarodnom transportnom tritu, veim delom se obavlja u reimu kvota bilateralnihdozvola i multilateralnih CEMT (Conference European des Ministres des Transport) dozvola.

Ministarstvo za infrastrukturu je odgovorno za regulativu u oblasti drumskog saobraaja,osim oblasti bezbednosti saobraaja, gde su nadlenosti podeljene sa Ministarstvom unutranjih

poslova. U okviru Ministarstva za infrastrukturu formirani su Sektor za drumski saobraaj iSektor za puteve i bezbednost saobraaja. Formirana je Agencija za bezbednost saobraaja koja

je zaduena za donoenje podzakonskih akata neophodnih za primenu Zakona o bezbednostisaobraaja na putevima.

5.2.1. Analiza sigurnosti putne mree Srbije

Putnu mreu Srbije ine:1. Magistralni putevi (M) u duini od ...........5525km

*pri emu Autoputevi (AP) u duini od .....................604 km2. Regionalni putevi (R) u duini od ....11540km3. Lokalni putevi (L) u duini od..23780kmUkupno...........40845km

Na putevima Srbije godinje se dogodi proseno 60000 saobraajnih nesrea u kojima ivotizgubi 1000 ljudi, sa 15000 teko i lake povreenih osoba. U periodu od 1990 - 2005. godinezabeleeno je oko 16000 poginulih osoba, 250000 povreenih plus ogromna materijalna teta.

U poreenju sa ostalim evropskim zemljama, kao i zemljama u okruenju, Srbija naalostzauzima prvo mesto14

Autoputevi su najbezbednije saobraajnice, meutim na njima su saobracajne nezgodenajcee fatalne, zbog velikih brzina. Na magistralnim putevima, koji su osnova saobraajnemree, zabeleen je najvei broj saobraajnih nesrea (oko 50% od ukupnog broja), dok se naregionalnim putevima dogodi 32% od ukupnog broja saobraajnih nesrea. Ostatak odlazi nalokalne puteve, koji cine 60% putne mree.

__________14* Bez podataka za Albaniju

10


11/25

Putna mrea Srbije sa aspekta gustine je na nivou evropskih zemalja, ali je kvalitet te mreeveoma lo i prema analizi Direkcije za puteve Srbije, vie od 50% magistralnih i 60%regionalnih puteva je u loem stanju.

Obzirom na ovakvo stanje neophodne su hitne rehabilitacije (rehabilitacija podrazumeva

presvlaenje (ojaanje) kolovoza, obnovu kolovozne konstrukcije i obnovu puta u granicamaputnog zemljita) za obezbeivanje prihvatljivog stanja za korisnike. Rehabilitacije (pasivnabezbednost) iz ovih razloga su glavna graditeljska aktivnost na putnoj mrei.

Uzroci ovakvog stanja putne mree lee pre svega u nedovoljnom odravanju puteva uperiodu do 90-tih godina prolog veka i potpunog prestanka odravanja u narednih 10 godina zavreme gradanskog rata i bombardovanja na prostorima bive SFRJ.

Daljom analizom moe se doi do zakljuka da su na preko 30% magistralih i regionalnihputeva neophodne mere aktivne bezbednosti, tj. rekonstrukcije puteva (rekonstrukcijapodrazumeva sve aktivnosti vezane za rehabilitaciju plus izmenu geometrije, tj. izlazi se iz

granica putnog zemljita).

Veina puteva u Srbiji je projektovana do 1980. godine. Tu spadaju projekti magistralnih,regionalnih, pa ak i autoputeva. Ako se zna da u to vreme nije postojao Pravilnik o osnovnimuslovima koje javni putevi izvan naselja i njihovi elementi moraju da ispunjavaju sa gledita

bezbednosti saobraaja, onda se vrlo lako moe pronai uzrok potrebe za izmenu trasa, tj.rekonstrukcijom, kao i uzrok ovakvog crnog bilansa na putevima. U to vreme u trasiranju jedominantno bilo praenje izohipsi terena radi smanjenja zemljanih radova, koji su bili skupi, aesto i teko izvodljivi zbog nedostatka mehanizacije. Takoe esto su korieni dugi pravci,nakon ega su po pravilu projektovane krivine malog radijusa. Primenom dugih pravacaomoguavala se najbra veza izmedu naseljenih mesta. Smatralo se da putovanja navangradskoj mrei moraju biti usmerena na prolazak kroz naseljena mesta, tako da su danasveina vangradskih puteva velikim duinama postale gradske saobraajnice.

Danas, kada istim tim putevima saobraaju vozila sa znatno poboljanim karakteristikama,korisnicima pravac prirodno predstavlja izazov za razvijanje velikih brzina. Sa tako usklaenimelementima imamo situaciju koja naruava osnovni postulat projektovanja bezbednih puteva,homogenu nesigurnost.

5.3. Ciljevi razvoja drumskog saobraaja

Osnovni ciljevirazvoja drumskog saobraaja su: zadovoljavanje prevoznih potreba privredei stanovnitva; poveanje fizikog obima prevoza robe i putnika, posebno na Koridoru X itranzitu; poveanje efikasnosti, konkurentnosti, profitabilnosti i kvaliteta usluga; integrisanje uevropsku putnu mreu; podizanje nivoa bezbednosti saobraaja na putevima; unapreenjezatite ivotne sredine; usklaivanje propisa kojima je ureena oblast drumskog saobraaja sa

propisima Evropske Unije.

11


12/25

5.4. Mere i aktivnosti

Infrastruktura ima ekonomski i drutveni znaaj, i predstavlja podsticajni faktor za ubrzanrazvoj privrede, regiona i drutva. Veim investiranjem smanjie se zaostajanje Srbije u razvojuinfrastrukture za zemljama EU, poveati nivo bezbednosti, smanjiti ljudski i materijalni gubici.

Na taj nain e se poveati tranja za prevozom, privui tranzitni saobraaj, poveatikonkurentnost Srbije, to ce dati impuls privrednom razvoju, naroito manje razvijenih

podruja.

Prioritet u izgradnji infrastruktureje zavretak Koridora X do 2012. godine, koji imaekonomski, razvojni i strateki znaaj. Poboljae se saobraajni uslovi, privui straneinvesticije u Srbiju, otkloniti potencijalne opasnosti preusmeravanja tranzitnih tokova nasusedne zemlje i postaci razvoj manje razvijenih podrucja. Izgradnjom autoputa koji povezujeVrac - Panevo -Beograd - aak - Poega sa autoputem kroz Crnu Goru do Bara, intenzivirali

bi se tranzitni tokovi i privukla roba na relaciji Bari - Bar - Beograd - Bukuret i od Beogradaka Budimpeti i Beu. Istovremeno bi se skratilo vreme putovanja do Jadranskog mora iintenzivirali turistiki tokovi. Autoput bi pribliio nerazvijena podruja Peterske visoravni i

planine Golija veim privrednim centrima i podstakao privrednu i turistiku aktivnost u timpodrujima.

Mrea autoputeva Srbije treba da se upotpuni izgradnjom putnog pravca istok-zapad:autoputem Pojate - Preljina, koji ce povezati dva znaajna tranzitna pravca Koridor X i putJuni Jadran; autoput Poega - Uice - Kotroman (granica sa BiH); autoput Parain - Zajear Bugarska granica koji povezuje istone delove Srbije sa Koridorom X. Radi kompletiranjanacionalne putne mree potrebno je izgraditi putne pravce Novi Sad - Ruma - abac - Loznica,Maarska granica - Kikinda - Zrenjanin - Panevo - Kovin, autoput Kragujevac - Batoina koji

je veza sa Koridorom X i poluautoput Poarevac - Kuevo - Majdanpek - Negotin. Gradskeobilaznice, dravni putevi II reda, optinski putevi i ulice ce se razvijati u skladu sa potrebomhomogenizacije cele mree.

Navedeni projekti ce se realizovati u zavisnosti od obezbeenih finansijskih sredstava.Procenjena su potrebna ulaganja od oko 7,5 milijardi evra. Finasirae se sredstvimameunarodnih finansijskih institucija, pretpristupnih fondova EU, budeta i privatnih ulaganja.Za izgradnju Koridora X obezbeena su sredstva meunarodnih finansijskih institucija u iznosuod 909,2 miliona evra.

Uvoenjem jedinstvenog sistema za elektronsku naplatu putarine na celoj mrei, poboljaese naplata putarine i poveati protok sabraaja. Za cenu koju plaa korisnik e dobijati niz

visokokvalitetnih usluga: visok nivo bezbednosti, siguran i komforan parking, brzu pomo,informacije o putu i saobraaju, dobre zdravstvene i ugostiteljske usluge.Ulaganje u savremeno odravanje i rehabilitaciju mree puteva predstavlja takoe prioritet.Reformom odravanja puteva, pravovremenim delovanjem, poboljanjem efikasnosti i kvalitetaodravanja postojee infrastrukture spreie se ubrzano propadanje, pruiti optimalni nivousluge i ouvati uloeni kapital. Uvodie se konkurencija za ugovaranje zimskog i redovnogodravanja, a novi ugovori ce se sklapati sa kvalitetnijim i ekonomski isplativijim izvoaima.Potrebno je uraditi Srednjoroni plan i program izgradnje i rekonstrukcije, odravanja i zatitedravnih puteva do 2015. godine. Za rehabilitaciju i odravanje mree dravnih i lokalnih

puteva u narednih deset godina bie potrebno oko 2,5 milijarde evra.

12


13/25

Radi racionalizacije trokova izvrie se nova kategorizacija puteva. Na taj nain smanjiese duina mree dravnih puteva i jasno podeliti nadlenosti i odgovornosti za sve kategorije

puteva. Potrebno je i aurirati katastar javnih puteva i zemljita, kao i svih korisnika koji su uobavezi da plaaju naknadu za njihovu upotrebu.

Da bi se obezbedio odriv razvoj puteva Srbije potrebno je poboljati model finansiranja,auz potovanje principa da korisnici puteva snose trokove infrastrukture. Neophodno jeobezbediti dovoljne, stalne i stabilne izvore finansiranja kroz namenska izdvajanja za puteve izmaloprodajne cene pogonskih goriva. Prema analizi iskustava drugih zemalja,izdvajanja trebada budu minimum 20% od maloprodajne cene derivata nafte.

Uvoenjem novih tehnologijapoboljae se efikasnost funkcionisanja saobraajnog sistemai kvalitet usluga, poveati bezbednost, smanjiti zaguenja i negativni uticaji na ivotnu sredinu.Inteligentni transportni sistemi (ITS) predstavljaju sistem mera i informaticke itelekomunikacione tehnologije koji su primenjeni u upravljanju saobraajem i infrastrukturom.ITS u svetu ima mnogo iru primenu, dok se u Srbiji koristi za automatizaciju naplate putarine,

automatsko brojanje saobraaja i primenu putnog meteorolokog informacionog sistema.Primenom ITS-a postie se efikasniji i ekonominiji prevoz, poveava nivo bezbednosti ismanjuje zagaenje ivotne sredine. Potrebno je da Ministarstvo za infrastrukturu i JP ,,PuteviSrbije urade reviziju Strategije planiranja razvoja i primene ITS na putevima RS do 2012.godine, kao osnovni dokument za njegovu realizaciju.

Za unapreenje zatite ivotne sredine preduzee se niz mera.Potrebno je uraditi Studijuizvodljivosti tehnikih mera smanjenja tetnog uticaja buke, na osnovu koje e se pristupitiizradi stratekih karata buke i akcionih planova zatite od buke na dravnim putevima. Potrebno

je da primenjeni materijali za izgradnju i odravanje puteva imaju meunarodne sertifikate onekodljivosti, kao to predviaju standardi EU. Uvee se i princip ,,zagaiva plaa naosnovu koga vozila koja vie zagauju ivotnu sredinu plaaju vee nadoknade za korienje

javnih puteva.

Unapreenje zakonskog i institucionalnog okvira e se realizovati donoenjemodgovarajuih zakona. Zakon o izmenama i dopunama Zakona o meunarodnom prevozu udrumskom saobraaju treba da rei u praksi uoene nedostatke i nepravilnosti. Zakon o prevozu

putnika u drumskom transportu i Zakon o prevozu stvari u drumskom transportu, treba uskladitisa Direktivama i propisima EU. Zbog poboljanja institucionalnog okvira formirae se Agencijaza drumski transport koja e izdavati licence domaim prevoznicima, sertifikate o strunojosposobljenosti za upravljanje transportnim aktivnostima, usaglaavati redove vonje u

linijskom unutranjem i meunarodnom prevozu putnika, itd.

5.5. Odravanje putne mree

Kretanje ljudi i roba irom sveta prevashodno zavisi od mree puteva. Uspenost veine, akone i svih, poslovnih i javnih ekonomija su rezultat razvijenosti ovog transportnog sistema.Problem je to put, a najpre kolovoz puta, jednom napravljen ne traje zauvek. Posle odreenogvremena na njemu e se pojaviti znaci habanja. Ovi znaci ukljuuju pojavu pukotina, kolotraga iuglaavanja povrine puta. Povrina puta se degradira npr. zbog klime, starosti kolovoza, isaobraaja. U jednom momentu dolazi se do take u kojoj je habanje toliko da su celovitost

kolovoza, a stoga i nivo usluge koju on prua smanjeni. Da bi se nivo usluge puta odravao na

13


14/25

zahtevanom nivou potrebno je svake godine odreena vrsta odravanja kako bi se obnovilasvojstva puta i produio njegov vek.

Aktivnosti odravanja mogu da se klasifikuju prema operativnoj frekvenciji na:- Redovno odravanje;

- Periodino odravanje;- Interventno odravanje.

Redovno odravanje pokriva aktivnosti koje se moraju izvoditi esto npr. jednom ili vieputa godinje. Ove aktivnosti se obavljaju na puti i oko puta i obino su malog obima i relativnojednostavne. Neke od njih mogu biti procenjene i planirane unapred npr. kontrola vegetacije nabankinama i nagibima. Druge aktivnosti je tee planirati unapred npr. krpljenje udarnih rupa naputu. Treba primetiti da su u Modelu upravljanja i razvoja autoputeva (HDM-4) este aktivnostiodravanja nazvane - odravanjem koje se stalno ponavlja. Termin - redovno odravanje sekoristi samo za one tipove odravanja koji se stalno ponavljaju, a koji ne zavise od saobraajanpr. odravanje zemljita oko puta i drenanog sistema.

Periodino odravanje opisuje aktivnosti koje su potrebne povremeno, tj. svakih nekolikogodina. One su uglavnom vee po obimu i za njihovo obavljanje potrebno je vie opreme istrune radne snage nego redovnom odravanju.

Interventno odravanje obuhvata hitne popravke, potrebne usled tete nastale usled poplava,klizanja zemljita, padanjem drvea, itd. Aktivnosti odravanja i nedostaci kojima se one bavesu: asfaltirani kolovoz; oblast oko puta; drenani sistemi i oprema za kontrolu saobraaja.Sledee prednosti se pripusuju odravanju puteva13:- Smanjenje brzine propadanja kolovoza;

- Smanjeni trokovi korienja vozila;- Kontinuirano obezbeivanje otvorenosti puteva za saobraaj;- Doprinos aspektima ekologije i bezbednosti.

Prva gore opisana prednost npr. smanjenje stope propadanja kolovoza, vezuje se za utedu udirektnim trokovima. Druge tri pomenute prednosti koje bi se mogle ostvariti dobrimodravanjem puteva imaju kao rezultat utedu indirektnih trokova.Bez odgovarajueg odravanja, putevi propadaju i vek puteva je smanjen. Princip je

jednostavan: nedostatak redovnog odravanja puteva uveava pritisak na periodino odravanjea ukoliko je i ovo drugo zanemareno, trokovi rehabilitacije su znatno uveani.Iz perspektive celog ivotnog veka, odravanje puteva je dobra investicija sa znaajnim

povraajem investicija

__________13* Robinson, Danielson, Snaith; Road Maintenance Management Concepts and Systems (1998)

6. Generalni Master Plan

14


15/25

6.1. Uvod

Generalni master plan saobraaja u Srbiji ima opti cilj da da doprinos proirenim,unapreenim i bezbednijim saobraajnim mreama, koje e privui nove investicije u

siromanije regione, unaprediti kvalitet ivota u regionu, promovisati trgovinu i doprinetipoboljanju odnosa sa susednim zemljama. Jedan od sveukupnih ciljeva je saobraajna mreaSrbije kao harmonizovani deo Regionalne (Zapadni Balkan ili Jugoistona Evropa) glavnemree i Trans - Evropske saobraajne mree (TEN-T). Svrha je da se korisniku obezbedisveobuhvatni GMTS u skladu sa politikom saobraaja kao alat za projektovanje iimplementaciju saobraajnih ema kako bi se ispunile potrebe svih vidova.GMTS mora da bude ekonomski i tehniki opravdan, praktian i opiran. Mora da saini

program investicija koji e se odvijati u kontinuitetu u periodu do 2027.

U tom cilju, oekuje se postizanje sledeih rezultata:

I faza - Izrada modela saobraaja:

Baze podataka koje se mogu aurirati sa:- Matricama izvor - cilj , klasama vozila, vrstama roba - za sve vidove;- Definisanim kapacitetima deonica - za sve vidove- Podacima o trokovima transporta - pripremljenim za unoenje u HDM-4 ili definisanjeoperativnih trokova za ne-drumske vidove- Trokovima redovnog i periodinog odravanja za sve vidove;

Model multimodalnog saobraaja koji kasnije moe aurirati Ministarstvo za infrastrukturukoji ukljuuje pod-vidove i sadri:- Model potranje za prognoziranje izvor - cilj matrice kroz rast drutvenih i ekonomskihvatijabli;- Model izbora vida saobraaja;- Model ponude za opis razliitih scenarija infrastrukture;- Model za dobijanje ukupnog toka saobraaja na multimodalnoj mrei.

II faza - Izrada master plana:

- Koherentni paket projekata za investiranje. Treba eksplicitno navesti tehnike, politike i

druge rizike. Najvea panja treba biti data projektima sa ponuenom dinamikom realizacije pre2017. Za period od 2017. do 2027., projekti se mogu predstaviti u jednostavnijem formatu;- Nacrt Projektni zadatak za detaljne studije izvodljivosti za projekte u prvih pet godina

programa;- Plan podrke za praenje plana realizacije rezultata GMTS-a.

Ovaj izvetaj predstavlja rad Konsultanta prema projektnom zadatku i Uvodnom izvetaju, uvezi sa putnom mreom u Republici Srbiji.

Konsultant je izvrio opirne analize karakteristika i stanja postojee putne mree, kao i

karakteristike saobraaja na putnoj mrei u Republici Srbiji.

15


16/25

Zakon o Javnim putevima definie u skladu sa znaajem njihove uloge u povezivanjusledee kategorije javnih puteva:

- Dravni put I reda- Dravni put II reda

- Optinski putevi- Ulice

U maju 2009. Vlada Republike Srbije usvojila je Uredbu o kriterijumima za kategorizacijudravnih puteva.U skladu sa Zakonom o javnim putevima Vlada e izdati akt o kategorizaciji nacionalnih putevana bazi gore spomenutih kriterijuma.Uzevi u obzir da nova kategorizacija puteva jo uvek nije usvojena, Konsultant je pripremiomodel saobraaja putne mree koji se sastoji od glavnih i regionalnih puteva prema poslednjojvaeoj kategorizaciji puteva.

Konsultant je pripremio podatke o putnoj mrei na bazi raspoloivih podataka iz baze podatakaputeva Javnog preduzea "Putevi Srbije", brojanja saobraaja i drugih izvora koji su zadueniza odreene tipove podataka.U odsustvu pouzdanih podataka Konsultant je koristio studije i radove iz ove oblasti i pravio je

pretpostavke i procene gde je to bilo neophodno.

6.2. SWOT analiza

Realizacija stratekih ciljeva u drumskom sektoru ne moe se postii samo linearnimaktivnostima. Mnogi faktori koji se deavaju paralelno i istovremeno utiu na proces

implementacije i realizacije i mogu da uspore ili ubrzaju postizanje ciljeva. Ovi faktori mogu daimaju nacionalno ili meunarodno poreklo i mogu da se manifestuju u razliitim periodima i narazliite naine. Generalno govorei, u svom stratekom pristupu razvoju drumskog saobraajaRepublika Srbija mora da iskoristi prednosti i prilike koje joj se pruaju kako bi eliminisalaslabosti i izbegla opasnosti koje pred njom lee.

PREDNOSTI

- geografska pozicija i nivo razvoja saobraajne mree- infrastrukturni resursi

16


17/25

S

- definisani okvir (vezano za evropske i regionalne politike saobraaja) iglobalni ciljevi;- dostupnost profesionalnih i strunih resursa u Republici Srbiji

SLABOSTI

W- politika pozicija zemlje;- saobraajna infrastruktura na koridorima u Republici Srbiji nijekompletno izgraena ni opremljena sa modernim tehnikim i tehnolokimsistemima;- suvie ekonomskih prekida u proteklom periodu (rat u okolini, UNsankcije, NATO bombardovanje, UNMIK - meunarodna uprava APKosovo i Metohija).- vidovi sistema saobraaja nisu integrisani;- nedovoljno razvijene institucije i nedostatak zajednike koordinacije;- nedostatak menadera sa iskustvom, administrativnog i strunog osoblja iinercija u transformaciji administrativnih procedura;- nedostatak stabilnih finansijskih resursa;- gradski i prigradski putniki prevoz nije razvijen i preteno se oslanja na

jednu vrstu saobraaja (autobus/turistiki autobus).

PRILIKE

O

- interesi ireg regiona za razvoj glavne regionalne mree,- mogunost da se u budunosti utie na razvojne planove evropske mreesa ciljevima razvoja Srbije- krae distance za putovanje u poreenju sa TEN-T EU South-Eastern

priority axes (Koridor IV i IVa), u boljoj, udobnijoj i prijatnijoj okolini- novi investicioni modeli u sferi saobraaja (koncesije, PPP, korienjeevropskih fondova)- razvoj multimodalnog sistema saobraaja- ouvanje ekolokog sadraja- dobra turistika ponuda i intenziviranje protoka turista.

OPASNOSTI

T

- pan-Evropski koridori IV i IVa u blizini teritorije Republike Srbije - nadistanci od 50-100 km od Koridora X- nekomplementarne strategije razvoja susednih zemalja u odnosu nastrategiju transporta Republike Srbije

- mnogo graninih prelaza na glavnim rutama,- nereena pitanja vezana za finansijsku odgovornost, isplatu duga, odrivofinansiranje i garancije za pozajmice,- nestabilno i nedovoljno finansiranje razvoja saobraajnog sistema,- prevaga politike nad profesionalnou i strunou,- manifestacija parcijalnih i lokalnih interesa unutar zemlje,- otpor prema promenama (pravni sistem, mentalitet radne snage,organizovani kriminal).

Tabela 3. - SWOT analiza

6.2.1. Zakljuci SWOT analize

17


18/25

Zakljuci izvedeni iz SWOT analize, posebno bitni za donoenje odluka su:

1. U uslovima limitiranog finansiranja, mora se dati prioritet rehabilitaciji/odravanju putnemree u odnosu na modernizaciju i izgradnju. Trebalo bi precizno definisati eljene standarde u

vezi sa pristupom, nivoom bezbednosti i nivoom usluge saobraajne mree. Izvori finansiranjaza odravanje infrastrukture moraju se stabilizovati i definisati u odnosu na cene goriva kako bise osiguralo odravanje na bazi evropskih standarda. Isplata prolih dugova, procedure za nove

pozajmice i sistem garancija moraju biti regulisani. Mora se sprovesti efikasan sistem naplate zaizgradnju i korienje komercijalnih objekata sa obezbeenim pristupom sa javnog puta.

2. Veina problema bezbednosti u saobraaju je povezana sa bezbednou puteva. Broj smrtnihsluajeva na putevima Srbije se mora smanjiti;

3. Cilj je da koliina tetnih emisija treba da se slae sa ciljevima koje je postavila EU. Prelazakna ekoloki odriv saobraajni sistem zahteva dodatne napore u odreenom broju oblasti. Bitno

je da razvoj ka vie ekolokim i energetski efikasnim sredstvima prevoza bude nastavljen za svevidove prevoza. Mora se uveati korienje goriva iz obnovljivih izvora. Takoe su potrebnemere za uveanje efikasnosti sistema transporta kako u transportu tereta tako i u transportu

putnika. Mora se nastaviti sa naporima da se razvoj infrastrukture i odravanje prilagodeekolokim zahtevima, kako bi se obezbedila harmonija sa prirodnim i kulturnim okruenjem;

4. Uveana uloga privatnog sektora i usklaivaje propisa u javnom sektoru i institucijama ucilju integracije u EU sa jasno definisanim odgovornostima, strunim upravljanjem i osobljem iefektivnim procedurama kontrole. Sprovoenje procedura javne nabavke, primena ugovornihklauzula na bazi uinka vodie ka jaoj konkurenciji i potrebnog smanjenja trokova odravanja

javnih puteva;5. Potrebni su politika podrka i konsenzus ka harmonizaciji sa Evropskom Unijom (WhitePaper) i konceptom koga se ona dri kao i harmonizaciji u vezi sa sporazumom o konvergencijii drugim politikim promenama za pristupanje Evropskoj Uniji;

6. Procedure i inspekcije moraju se pojednostaviti i koordinisati kako bi se smanjili vreme itroak prekograninog saobraaja za putnike i teret. Koliina izvoza i uvoza kao i prihoda uRepublici Srbiji bie uveani zbog smanjenih prepreka i jednostavnijih i brih procedura

prelaska granice. Upravljanje preko-graninim saobraajem bie jeftinije kada se smanje duple"kontrolne take" ;

7. Zbog ispunjavanja bilateralnih ugovora u vezi sa graninim prelazima, tranzit e rasti bre odopteg razvoja ekonomije Republike Srbije. Tranzit je osnova ekonomskog rasta u podrujimausluga koja se nalaze du ruta gde napreduje tranzitni saobraaj. Prihodi Republike Srbije e seuveati ne samo zbog meunarodnog saobraaja usled korienja puteva sa naplatom putarineve i zbog uveanja prihoda u sektoru usluga.

6.3. Razvojni projekti

18


19/25

6.3.1. Projekti minimalnih ulaganja

Uzevi u obzir da su neke deonice putne mree Srbije u izgradnji ili u fazi pripremegraevinskih radova, sa obezbeenim sredstvima, a oigledno je da e se ove deonice izgraditiu odreenom vremenskom periodu, Konsultant je ukljuio ove projekte zajedno sa aktivnostima

na odravanju puteva u scenariju Minimalno ulaganje. Na taj nain Konsultant moe daprouava ta e se desiti na putnoj mrei ako ne bude dodatnih investicija u nove veze i putnedeonice.

Projekti minimalnog ulaganja e ukljuiti projekte za svaku vrstu saobraaja koji su:- u izgradnji- u fazi prikupljanja ponuda- nali izvor finansiranja koji je odobren

U ovoj studiji, vezano za putnu mreu, dve deonice koje su deo obilaznice Beograda ine

projekte Minimalnog ulaganja:- Deonica "A: Batajnica - Dobanovci- Deonica "B" sektori 5 i 6

Obilaznica Beograda - Izgradnjom obilaznice Beograda omoguie se veza zapadnog delaputne mree Republike Srbije (Autoput E-70), severnog dela (Autoput E-75), Obrenovca iValjeva (Magistralni put M19), aka i Kraljeva (Magistralni put M22) i Ralje (regionalni putR200), dok e se ona na Bubanj potoku poklopiti sa trasom prema Niu (Autoput E-75).

Trasa obilaznice je projektovana u koridoru definisanim Master Planom Beograda kao ona

koja e biti koriena za prolazak puteva kroz podruje grada Beograda. Obilaznicu Beogradaine sledee deonice:- Deonica A: Batajnica - Dobanovci- Deonica B: Dobanovci - Bubanj potok- Deonica C: Bubanj potok - Panevo (E-70)

Posebna Studija izvodljivosti bila je pripremljena 1980. godine za deonicu autoputaDobanovci - Bubanj potok. Ova studija je analizirala sve alternative i ispitala sve ekonomske

parametre, zakljuivi da je ovo prioritet kao i profitabilna investicija u putnu mreu Srbije.

Deonica puta Duina (km) Cena (EUR

miliona)Obilaznica Beograda Sektor A 10 115

19


20/25

Obilaznica Beograda Sektori 5 i 6 13 221

Ukupno nova izgradnja 23 336

Godinje odravanje glavne mree 14,977 161

Godinje odravanje mree optinskihputeva

22,416 95

Ukupno 2009-2027 - Trokoviodravanja

37,393 4,600

UKUPNI TROKOVI 2009. - 2027. 37,393 4,936

Tabela 4. - Minimalno ulaganje: Trokovi investiranja i odravanja

*(Vrednosti u milionima EUR po konstantnim cenama iz 2007.)

6.3.2. Razvojni projekti puteva

Ovo poglavlje prikazuje razvojne projekte na putnoj mreu u razliitoj fazi implementacije idefinicije. Ovi projekti su identifikovani od strane Korisnika a takodje i Konsultanta. Trenutnistatus tehnike dokumentacije je na razliitom stepenu finalizacije a takodje nije definisan izvorfinansiranja i ugovor o finansiranju.

Potencijalni projekti koji su prikazani dolaze iz dva velika razliita izvora: Planova iprograma korisnika i procene konsultanta. Lista prikazanih projekata nije konana. Bie dodatidrugi projekti u skladu sa nalazima saobraajnog modela.

Za svaki od razvojnih projekata Konsultant je pripremio kratki uopteni opis sa ulogom naputnoj mrei i pregled glavnih karakteristika deonica potrebnih za transportni model. Takoe supredstavljeni izlazni rezultati modela, u vezi sa saobraajem i brzinom na svakoj vezi , sa ili bezrazvojnih projekata kao i status raspoloive tehnike dokumentacije.

E-75 Horgo - Novi Sad (Projekat RDA1)je deo pan-evropskog saobraajnog Koridora X,ili preciznije njegova grana Xb. Postojei polu-autoput na ovoj deonici bie unapreenizgradnjom drugog (dodatnog) kolovoza u puni profil autoputa (dva kolovoza sa dvesaobraajne trake i jednom zaustavnom trakom gde kolovoze deli 4m irok razdelni pojas).Ukupna duina poteza je 108 km. Predvia se izgradnja novog (levog) kolovoza irekonstrukcija postojeeg (desnog) kolovoza. Na ovoj deonici bie 10 denivelisanih petlji. Naovoj deonici predvien je zatvoreni sistem naplate putarine.Tehnika dokumentacija je u fazi pripreme detaljnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 132 miliona evra.

20


21/25

Kelebija - E-75 (Petlja Subotica jug) (Projekat RDA2) je deo trans-evropske mreeautoputeva i deo je saobraaja na Koridoru X (grana Xb). Ova deonica doprinosi boljimsaobraajnim vezama izmeu Republike Srbije i zemalja Zapadne Evrope, preko graninog

prelaza Kelebija. Povezuje Kelebiju i autoput E-75 i u isto vreme ini obilaznicu Suboticepreusmeravajui saobraaj vozila iz centra Subotice.

Ovaj put e biti autoput sa ukupnom duinom od 22,3 km. Na ovoj deonici se predviaju trinove petlje. Tehnika dokumentacija je u fazi pregleda idejnog projekta i studije izvodljivosti.Procenjena vrednost trokova investicije je 120 miliona evra.

Grabovnica - BJRM (Projekat RDA3)je deonica autoputa E-75 i pripada trans-evropskojmrei autoputeva (TEM) ) i deo je saobraajnog Koridora X. Ovaj autoput pravi vezu izmeuCentralne Evrope preko Beogada i Nia sa Skopljem i Atinom.Ovaj autoput je predvien kao put sa zatvorenim sistemom putarine. Ukupna duina deonice je98,1 km. Postoje deonice na kojima je novoizgraeni autoput dok e se na nekim deonicamaizgraditi dodatni kolovozi koji prate glavni put. Tehnika dokumentacija je u fazi pripreme

Detaljnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 605 miliona evra.

Ni - Dimitrovgrad (Projekat RDA4)je deonica Autouputa E-80 i pripada trans-evropskojmrei (TEM) i deo je saobraaja Koridora X (grana Xc). Ovaj Autoput ima veliki znaaj zasrpsku i evropsku mreu kao najkraa veza izmeu evropskih zemalja i Bliskog Istoka.Ovaj autoput je predvien kao put sa zatvorenim sistemom naplate putarine. Ukupna duinadeonice je 83,4 km, sa 90 mostova (11,5km ukupna duina) i 13 tunela (8,2km ukupna duina).

Na ovoj deonici se predvia pet petlji. Tehnika dokumentacija je u fazi pripreme detaljnogprojekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 650 miliona evra.

Kragujevac - Batoina (Projekat RDA5) je magistralni put M1.11 koji je, premaProstornom planu Republike Srbije, predvien za Koridor autoputa. Ova deonica povezuje gradKragujevac sa postojeim autoputem na Koridoru X.Ova deonica je predviena za autoput i u izgradnji je. Prva deonica autoputa duine 5,5 km jezavrena i sada je sledea deonica duine 4,5 km u izgradnji. Ukupna duina poteza je 25,1 km.Trasa puta prati postojei magistralni put M-1.11, a graevinski radovi ukljuuju izgradnjudrugog kolovoza i rekonstrukciju postojeeg.

Procenjena vrednost trokova investicije je 75 miliona evra.

Beograd - Poega (Projekat RDB6), deonica autoputa Deonica E-763 je deo trans-evropske putne mree (TEM) i povezuje glavne rute TEM Koridora sa Jadranskim morem.Prethodna studija izvodljivosti i generalni projekat za izgradnju autoputa E-763, deonica:Poega Boljare (Crnogorska granica) su zavreni.

U 2008., Dravna reviziona komisija Ministarstva za infrastrukturu nadlena za ekspertizutehnike dokumentacije podnela je izvetaj o izvrenom pregledu prethodne studije izvodljivostii generalnog projekta za izgradnju autoputa E-763 Juni Jadran, sektor 3, Deonica: Poega

Boljare - Crnogorska granica.

21


22/25

Projektovanje je zavreno u skladu sa prostornim planom Republike Srbije iz 1996. Komisija jeprihvatila tehniku dokumentaciju i odredila Istoni koridor, koji ima varijante trase. Imajui uvidu veoma male razlike izmeu varijanti na istonom koridoru, sve tri varijante treba da budu

predmet dalje razrade tj. na bazi tehniko-ekonomske analize/studije izvodljivosti/optimizacijainvesticija/obim i dinamika bi se postigli u izgradnji puta Poega Boljari u funkciji obima

saobraaja.Tehniki podaci iz izvetaja: Generalni projekat sektora 3 je nastavak prethodnog sektora, kojise zavrava u podruju Poege i nastavlja se vodi do Crne Gore:1) Istona opcija/1/L=106,806km/2) Istona opcija/2/ L=111.097 kmProcenjena vrednost trokova investicije je 850 miliona evra.

Poega - Boljare (Crnogorska granica) (Projekat RDC11), ova deonica pripada trans-evropskoj mrei autoputa (TEM) i ruta je E-763 koja povezuje Beograd i juno Jadransko more.Ruta E-763 je deonica regionalne glavne mree, definisana u SEETO i buduem Sporazumu o

transportu.Ova deonica je predviena za autoput koji povezuje Poegu sa crnogorskom granicom, ukupneduine 110 km. Tehnika dokumentacija je u fazi pregleda generalnog projekta gde seraspravlja o etiri varijante. Sledei korak je priprema idejnog projekta i studije izvodljivosti.Procenjena vrednost trokova investicije je oko 2 milijarde evra.

Beograd - Panevo - Vrac (Projekat RDC7) je autoput E-70 koji je, prema Prostornomplanu Republike Srbije, predvien kao autoput. Ova veza povezuje Beograd i Panevo sarumunskom granicom. Duina deonice je 91,5km. Tehnika dokumentacija je u fazi pripremeGeneralnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 570 miliona evra.

Pojate - Preljina (Projekat RDC8) je autoput E-761 koji je veoma bitan za putnu mreuSrbije i pored toga to je u trans-evropskoj putnoj mrei od sekundarnog znaaja. Ovaj autoput

povezuje centralni deo zemlje sa dve bitne veze: Koridor X na zapadu i juni Jadran na istoku.E-761 je deo glavne regionalne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju - Bosnu iHercegovinu - Hvatsku. E-761 povezuje regionalne autoputeve Sofija - Ni - Sarajevo - saJadranskim morem (Hvatska).Trasa autoputa prati koridor glavnog puta M-5, ukupna duina je 109.6 km. Na ovoj deonici

predvia se 5 bitnih mostova i 12 novih petlji. Tehnika dokumentacija je u fazi pregleda

zavrenog generalnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 413 miliona evra.

Poega - Uice - Kotroman (BiH border) (Projekat RDB9), prema prostornom planuSrbije ova deonica je predviena za autoput i povezuje centralne delove Srbije i autoput JuniJadran sa istonim susednim zemljama.E-761 je deo glavne regionalne transportne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju -Bosnu i Hercegovinu - Hvatsku. E-761 povezuje regionalne aerodrome Sofija - Ni - Sarajevo -sa Jadranskim morem (Hvatska). Ukupna duina ove deonice je oko 60 km i neophodno jenapraviti Generalni projekat za pun profil autoputa.

Procenjena vrednost trokova investicije je 480 miliona evra.

22


23/25

Bugarska granica - Zajear - Parain (Projekat RDC10), prema Prostornom planuRepublike Srbije ova ruta je predviena za autoput E-761 koji prati glavni put M-5 i povezujeistone delove Srbije sa E-75 autoputem (Koridor X). E-761 je deo glavne regionalnetransportne mree i povezuje Tursku - Bugarsku - Srbiju - Bosnu i Hercegovinu - Hvatsku. E-

761 povezuje regionalne aerodrome Sofija - Ni - Sarajevo - sa Jadranskim morem (Hvatska).Ukupna duina ove deonice je oko 95 km i neophodno je napraviti Generalni projekat za punprofil autoputa.Procenjena vrednost trokova investicije je 670 miliona evra.

Novi Sad - Ruma - abac - Loznica (projekat RDB12) - Magistralni put M21 od NovogSada do crnogorske granice povezuje E75 sa Novim Sadom preko zapadne Srbije do CrneGore, pa sa Jadranskim morem. Prelazi E70 blizu grada Rume, M19 magistralnu saobraajnicu

blizu grada apca, M4 magistralni put blizu Valjeva i M5 nagistralni put blizu grada Poege.Ukupna duina M21 puta u projektu je oko 203 km. Alternativna deonica abac - Loznica je 55

km, a Loznica - Mali Zvornik je 23km.Novi Sad - Ruma - abac - Loznica je ruta koja povezuje Novi Sad i Vojvodinu sa zapadnimdelovima zemlje pratei glavne puteve M-21 i M-19. Procenjen je veoma visok nivo saobraaja

posebno na Deonici abac - Ruma i na njoj je predvien pun profil autoputa. Na drugimdeonicama predvien je put sa dve trake. Ukupna duina ove deonice je oko 120 km. Tehnikadokumentacija je u fazi zavrnog generalnog projekta i studije izvodljivosti. Sledei korak je

priprema idejnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 200 miliona evra.

Maarska granica - Kikinda - Zrenjanin - Panevo - Kovin (Projekat RDC13) - Premaprostornom planu Republike Srbije ova ruta je predviena kao magistralni put (dvotrani put) saidejom da se ukljue rute Temivar - Vrac - Beograd - Podgorica - Bar - Bari u pan-evropskimkoridorima.Ukupna duina ove deonice je 204,2 km. Tehnika dokumentacija je u fazi zavrnog i

pregledanog generalnog projekta.Procenjena vrednost trokova investicije je 220 miliona evra.

7. Zakljuak

Kroz uraenu analizu, jasno se nameu pojedini zakljuci. Iako je Srbija na strateki vanompoloaju, potrebno je dosta ulaganja u postojeu infrastrukturu, kako bi se dovela u stanje koje

23


24/25

zahtevaju evropski standardi i evropski putnici. Sigurno je to da nai prioritetni putevi E70 iE75, kao osnovni pravci kretanja putnika kroz Srbiju, nisu u reprezentativnom stanju, te su daljestudije a nakon njih i dalja ulaganja teak ali ne i neostvariv zadatak, koji Srbiju eka u blioj idaljoj budunosti. tavie, napravljen je veliki pomak savetovanjem sa evropskim strunjacimai analizom postojeeg stanja, kao i izradom planova za rekonstrukciju postojee i izradu nove

putne mree.Generalni Master Plan nema smisla ukoliko se ne implementira, prema tome, moraju seuspostaviti zakonodavne procedure i institucionalni aranmani kako bi se osiguralo korektno

praenje sprovoenja Master plana, kontinuirano auriranje, unapreenje i nadgledanje njegoverealizacije kako bi se obezbedila kompatibilnost sa raspoloivim finansijskim izvorima. Sledeikorak u razvoju putne mree Srbije treba da bude otvaranje novog investicionog ciklusa jer uSrbiji od kraja prolog veka nije bilo veih investicija u sistem transporta, a posebno ne u putnumreu.

8. Literatura:

1. Ministarstvo za infrastrukturu Republike Srbije:http://www.mi.gov.rs/

24


25/25

2. Vikipedija, slobodna enciklopedija:http://sr.wikipedia.org/

3. Fond za razvoj ekonomske nauke:

http://www.fren.org.rs/

4. Republiki zavod za statistiku:www.stat.gov.rs

5. Road Maintenance Management - Concepts and Systems (1998), autori: Robinson,Danielson, Snaith

6. The Geography of Transport Systems, autori: Rodrigue J.P.,Comtos C., Stock B.

7. OICA, The International Organization of Motor Vehicle Manufacturers:

www.oica.net

Documents

97083621-Drumski-saobracaj