DIPLOMSKI RAD

Analiza podataka za Integralni katastar zagaivaa na primeru velikih postrojenja za sagorevanje u Republici Srbiji

Beograd, 2010.

Sadraj strana 1. Uvod .....................................................................................................................................11.1 Cilj rada .................................................................................................................................................... 1 1.2 Definicije .................................................................................................................................................. 2

I DEO: OSNOVE INTEGRALNOG KATASTRA ZAGAIVAA .....................................4 1. Zakonska regulativa u Republici Srbiji i Evropskoj uniji u oblasti zatite ivotne sredine ......................................................................................................................................41.1 Zakonska regulativa u Republici Srbiji ...................................................................................................... 4 1.1.1 Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ................................................................................. 4 1.1.2 Uredba o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh ....................................................... 6 1.1.3 Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka.................... 8 1.1.4 Uredba o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaenje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade ............................................................................ 11 1.2 Zakonska regulativa u Evropskoj uniji ..................................................................................................... 11

2. Agencije za zatitu ivotne sredine ....................................................................................142.1 Evropska agencija za zatitu ivotne sredine ............................................................................................ 14 2.2 Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije................................................................................ 14

3. Uspostavljanje registra zagaivaa ...................................................................................183.1 Protokol o registru isputanja i prenosa zagaujuih supstanci ................................................................. 18 3.2 Integralni katastar zagaivaa.................................................................................................................. 19 3.2.1 Prednosti uspostavljanja integralnog katastra zagaivaa ............................................................................ 21 3.2.2 Zakonske obaveze preduzea o prijavljivanju podataka za IKZ ................................................................... 21 3.3 Odnos izmeu Integralnog katastra zagaivaa i PRTR-a......................................................................... 24 3.4 Fond za zatitu ivotne sredine ................................................................................................................ 24

II DEO: IZBOR METODA PROCENE EMISIJA ..............................................................26 1. Emisije u vazduh ................................................................................................................26 2. Izbor metodologije .............................................................................................................282.1 Algoritam za procenu emisija .................................................................................................................. 29 2.2 Postojee tehnologije .............................................................................................................................. 30 2.3 Metode odreivanja emisija u vazduh ...................................................................................................... 32

III DEO: REZULTATI PROCENE EMISIJA.....................................................................37

II

1. Podaci o emisijama ............................................................................................................371.1 Podaci o emisijama dostavljeni u IKZ...................................................................................................... 37 1.2 Podaci o emisijama dobijeni proraunom preko emisionih faktora ........................................................... 39

2. Analiza rezultata ................................................................................................................422.1 Odnosi proraunatih i dostavljenih vrednosti emisija ............................................................................... 42 2.2 Analiza dobijenih podataka ..................................................................................................................... 45

3. Rezime analize ...................................................................................................................50 Zakljuak ...............................................................................................................................52 Literatura ...............................................................................................................................53 PRILOG I ..............................................................................................................................55 PRILOG II .............................................................................................................................56 ( Obrazac 3- Emisije u vazduh iz procesa sagorevanja )......................................................56 ................... 58

III

1. Uvod

1.1 Cilj rada

Zatita i unapreenje ovekove sredine je znaajan globalni problem savremenog drutva. Znajui da industrijska aktivnost izaziva najvee zagaenje, postavlja se pitanje kako zadovoljiti potrebe ljudske populacije, a istovremeno spreiti degradaciju ivotne sredine. U cilju kontrole i ogranienja emisije iz industrije, sva postrojenja, kao zagaivai iz razliitih privrednih delatnosti, duna su da dostave podatke u Integralni katastar zagaivaa, o izvorima, vrstama, koliinama, nainu i mestu isputanja zagaujuih materija u vazduh i vode, kao i o odlaganju otpada. Katastar je sastavni deo informacionog sistema zatite ivotne sredine Republike Srbije, koji vodi i iju kontrolu podataka, u skladu sa zakonom, vri Agencija za zatitu ivotne sredine. Cilj ovog diplomskog rada je realizacija kvantitativne analize emisije zagaujuih materija u vazduh, na osnovu dostavljenih podataka za 2009. godinu Agenciji za zatitu ivotne sredine, u skladu sa Pravilnikom o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa (Slubeni glasnik RS, br. 94/2007) [1]. Proraun ukupnih emisija je izvren metodologijom propisanom Konvencijom o prekograninom zagaenju vazduha na velikim udaljenostima (eng. Convention on Long-range Transboundary Air Pollution - CRL TAP). Radom su obuhvaena samo velika postojea postrojenja za sagorevanje, sa izlazom toplote veim od 50 MW. U prvom delu rada navedene su zakonske regulative u Republici Srbiji i Evropskoj uniji, iz oblasti zatite ivotne sredine. Takoe je dat i opis rada Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, kao i prikaz njenog osnovnog zadatka, rukovoenja Integralnim katastrom zagaivaa. U drugom delu rada je opisana metodologija na osnovu koje su dobijene vrednosti proraunatih emisija i metode merenja emisije. U treem delu je izvrena procena podataka, njihova dostupnost i dat je izvetaj o podacima, kao i kvantitativna analiza obraenih podataka.

1

1.2 Definicije Zagaenje - neposredno ili posredno unoenje materija, vibracija, toplote ili buke u vazduh, vodu ili zemljite, izazvano ljudskom aktivnou, koje moe biti tetno po zdravlje ljudi ili kvalitet ivotne sredine i koje moe dovesti do oteenja materijalnih dobara [2]. Emisija - neposredno ili posredno isputanje materija, vibracija, toplote ili buke iz izvora u postrojenju u vazduh, vodu ili zemljite [2]. Emisija SO 2 - isputanje sumpor-dioksida (SO 2 ) i sumpor-trioksida (SO 3 ), izraeno kao emisija SO 2 [3]. Emisija NO 2 - isputanje azot-oksida (NO) i azot-dioksida (NO 2 ), izraeno kao emisija azotoksida NO 2 [3]. Prakaste materije - materije ija ukupna masena koncentracija u emisiji iznosi najvie: 50 mg/m3 pri masenom protoku veem od 0,5 kg/h; 150 mg/m3 pri masenom protoku od 0,5 kg/h i manjem [3]. Gorivo - bilo koji vrst, teni ili gasoviti materijal koji se koristi za sagorevanje, iskljuujui otpad [4]. Takasti izvor (emiter) - izvor zagaivanja kod koga se zagaujue materije isputaju u vazduh kroz posebno definisane ispuste (dimnjak, kanal, cev) ili iz nekoliko ispusta povezanih na zajedniki ispust [4]. Granina vrednost emisije - masa izraena u obliku odreenih specifinih parametara, koncentracije i/ili nivoa pojedinane emisije koju nije dozvoljeno prei u toku jednog ili vie vremenskih perioda, u skladu sa posebnim propisom [2]. Postrojenje - stacionarna tehnika jedinica u kojoj se izvodi jedna ili vie aktivnosti, koje su utvrene posebnim propisom i za koje se izdaje integrisana dozvola, kao i svaka druga aktivnost kod koje postoji tehnika povezanost sa aktivnostima koje se izvode na tom mestu i koja moe proizvesti emisije i zagaenje [2]. Postrojenje za sagorevanje - tehniki sistem u kome se gorivo oksiduje u cilju korienja, na taj nain proizvedene, toplote. Pod postrojenjem za sagorevanje podrazumevaju se samo postrojenja za proizvodnju energije, sa izuzetkom onih koja direktno koriste produkte sagorevanja u proizvodnim procesima [4]. 2

Najbolje dostupne tehnike (eng. Best Available Techniques - BAT) - najdelotvornije i najmodernije faze u razvoju aktivnosti i nainu njihovog obavljanja, koje omoguavaju pogodniju primenu odreenih tehnika za zadovoljavanje graninih vrednosti emisija, propisanih u cilju spreavanja ili, ako to nije izvodljivo, u cilju smanjenja emisija i uticaja na ivotnu sredinu kao celinu. Pojedini elementi izraza najbolje dostupne tehnike imaju sledea znaenja: Tehnika - nain na koji je postrojenje projektovano, izraeno, odravano, na koji funkcionie i stavlja se van pogona ili zatvara, ukljuujui i tehnologiju koja se koristi; Dostupna - tehnika razvijena do stepena koji omoguava primenu u odreenom sektoru industrije, pod ekonomski i tehniki prihvatljivim uslovima, ukljuujui trokove i koristi, ako je pod uobiajenim uslovima dostupna operateru; Najbolji podrazumeva najefikasniji uinak u postizanju visokog opteg nivoa zatite ivotne sredine [2].

3

I DEO: OSNOVE INTEGRALNOG KATASTRA ZAGAIVAA

1. Zakonska regulativa u Republici Srbiji i Evropskoj uniji u oblasti zatite ivotne sredineU sledeem delu su navedeni zakoni, uredbe i pravilnici, koji su u skladu sa temom koja se obrauje. 1.1 Zakonska regulativa u Republici Srbiji 1.1.1 Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja Usklaivanje propisa u oblasti atite ivotne sredine nae zemlje sa propisima EU je poelo jo 2004. godine. Donoenjem etiri nova zakona u ovoj oblasti, u potpunosti su preuzete EU direktive: Zakon o zatiti ivotne sredine, Zakon o stratekoj proceni uticaja na ivotnu sredinu (eng. Strategic Environmental Assessment - SEA), Zakon o proceni uticaja na ivotnu sredinu (eng. Environmental Impact Assessment - EIA) i Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine (eng. Integrated Pollution Prevention and Control - IPPC). Donoenjem Zakona o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine u decembru 2004. godine, pravni sistem Republike Srbije je u potpunosti usaglaen sa IPPC direktivom. Sprovoenje ovih propisa omoguuje integrisan pristup kontroli zagaenja, koji podrazumeva svoenje na minimum potronje sirovina i energije, spreavanje ili smanjenje emisija u vazduh, vodu i zemljite, upravljanje otpadom i uzimanje u obzir prekograninog konteksta. U Zakonu o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja je definisana integrisana dozvola, kao odluka nadlenog organa doneta u formi reenja, kojom se odobrava putanje u rad postrojenja ili njegovog dela, odnosno obavljanje aktivnosti, iji sastavni deo ini dokumentacija 4

sa utvrenim uslovima, kojima se garantuje da takvo postrojenje ili aktivnost odgovaraju zahtevima predvienim ovim zakonom. Zakonom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja ivotne sredine (IPPC), kao i nizom uredbi i pravilnika koji prate ovaj zakon, definiu se uslovi za dobijanje integrisane dozvole, kao i uslovi za primenu standarda najbolje dostupne tehnike (BAT), koje je usvojila Evropska komisija. Najbolje dostupne tehnike podrazumevaju utedu prirodnih resursa, minimizaciju i reciklau otpada, smanjenje emisije zagaujuih materija, uz potovanje ekonomskih parametara i ulaganja koja su u prihvatljivim granicama za pojedine industrijske sektore, to je sutinska ideja odrivog razvoja. Smanjenje emisija se postie unapreenjem ili zamenom postojeih kotlova (efikasnost sagorevanja pei), unapreenjem, odnosno zamenom gorionika (sa niskim NO x ), unapreenjem, odnosno zamenom postojee opreme za smanjenje i kontrolu estinog zagaenja (elektrofilteri i ureaji za kontinualno merenje emisije). Znaajno smanjenje emisije se moe postii i: izgradnjom postrojenja za odsumporavanje gasova, uvoenjem istijih i efikasnijih proizvodnih tehnologija, razvojem lokalnih kapaciteta za iskorienje biomase i proizvodnju toplote,izgradnjom i revitalizacijom malih i srednjih hidroelektrana.

Ovim propisima se takoe utvruju mere planirane da spree ili, gde to nije mogue, da smanje isputanje tetnih materija, kako bi se postigao visok nivo zatite ivotne sredine u celini. To pre svega podrazumeva: racionalno upravljanje resursima u skladu sa principom zagaiva plaa, delovanje na izvoru zagaenja, smanjenjem emisija u skladu sa graninim vrednostima emisija, definisanje graninih vrednosti emisija na bazi primene BAT standarda, uzimajui u obzir tehnike karakteristike postrojenja, njihovu lokaciju i stanje ivotne sredine u okolini postrojenja, razvoj procesa razmene informacija izmeu zemalja EU, u cilju unapreenja i primene 5

BAT standarda.

Svi potrebni podzakonski akti koji se odnose na ovaj Zakon su doneti u toku 2005. i 2006. godine. Sva nova postrojenja koja podleu ovim obavezama treba da pribave integrisanu dozvolu pre putanja u rad, a postojea postrojenja koja podleu obavezama ovog zakona treba da pribave integrisanu dozvolu od strane nadlenog organa do 2015. godine. U novembru 2008. godine je doneta Uredba o utvrivanju Programa dinamike podnoenja zahteva za izdavanje integrisane dozvole (Slubeni glasnik RS, br. 108/2008). Nakon poslednje revizije preliminarnog spiska postojeih postrojenja u Republici Srbiji, sto osamdeset dva postrojenja podleu obavezama pribavljanja integrisane dozvole. Nadlenost za izdavanje dozvola je definisana lanom 133 Zakona o planiranju i izgradnji (Slubeni glasnik RS, br. 72/2009). Nadleni organi za izdavanje dozvola su Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Pokrajinski sekretarijat za atitu ivotne sredine i odrivi razvoj i nadleni organi lokalne samouprave [5, 6, 7, 8, 9]. 1.1.2 Uredba o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh Kako bi se odredila ukupna godinja emisija zagaujuih materija iz postrojenja za sagorevanje, Agencija za zatitu ivotne sredine je duna da do 31. decembra 2012. godine uspostavi registar emisija SO 2 , NO x i prakastih materija iz svih postrojenja za sagorevanje sa toplotnom snagom od 50 MW ili vie, pri emu registar obuhvata podatke o emisijama za 2011. godinu i dalje. Za svako postrojenje, registar mora da sadri sledee podatke: ukupne godinje emisije SO 2 , NO x i prakastih materija (kao suspendovane estice), ukupnu godinju koliinu ulazne energije, koja je utroena za dobijanje neto kalorijske vrednosti, posebno iskazanu u pet kategorija goriva: biomasa, druga vrsta goriva, tena goriva, prirodni gas, drugi gasovi. 6

U registru se posebno iskazuju emisije iz svakog rafinerijskog postrojenja. Na osnovu lana 41., 42. i 47. Zakona o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009 ), vlada Republike Srbije je donela Uredbu o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora. Ovom Uredbom lanom 1. su propisane: granine vrednosti emisije zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora, nain, postupak, uestalost i metodologija merenja emisije zagaujuih materija, kriterijumi za uspostavljanje mernih mesta za merenje emisije, postupak vrednovanja rezultata merenja emisije i usklaenost sa propisanim normativima, sadraj izvetaja o izvrenim merenjima emisije i bilansu emisije, nain dostavljanja podataka o emisijama za potrebe informacionog sistema i rokovi dostavljanja podataka, dozvoljena prekoraenja graninih vrednosti emisija zagaujuih materija za odreeni period, postupanje u ispunjavanju obaveza, koje proizilaze iz utvrenih maksimalnih nacionalnih emisija. Osnovni razlozi za donoenje Uredbe o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh su ureivanje ove oblasti u skladu sa naelnim reenjima, ustanovljenim i sadranim u Zakonu o zatiti vazduha, kao i dalje usklaivanje propisa u oblasti zatite vazduha Republike Srbije sa propisima Evropske unije. Ovom uredbom se utvruju granine vrednosti emisija (u daljem tekstu GVE), odnosno najvee dozvoljeno isputanje zagaujuih materija u vazduh iz stacionarnih izvora u toku datog perioda. U postupku usklaivanja domaih propisa sa pravnom regulativom Evropske unije, u maju 2009. godine, Narodna Skuptina Republike Srbije je usvojila Zakon o zatiti vazduha (Slubeni glasnik RS, br. 36/2009). U prelaznim i zavrnim odredbama ovog Zakona, odredbom 84., Vlada Republike Srbije se obavezuje da, u periodu od godinu dana, donese sva podzakonska akta, u koja spada i podzakonski akt koji propisuje GVE zagaujuih materija u vazduh. 7

Uredbom su utvrene GVE, gde su prilikom izrade, kao osnovni dokumenti korieni Direktiva o velikim loitima 2001/80/EC i Direktiva 2001/81/EC o nacionalnim maksimalnim vrednostima za odreene zagaujue materije u atmosferi, kao i praksa zemalja u okruenju koje su nedavno pristupile EU ili su na putu da to uskoro uine (Slovenija, Hrvatska). Postojea postojenja treba da usklade svoje emisije sa GVE zagaujuih materija propisanih ovom uredbom najkasnije do 31. decembra 2011. godine, osim ako odredbama ove uredbe nije drugaije propisano. Uredba se ne primenjuje na postrojenja koja e prestati sa radom najkasnije do 31. decembra 2015. godine; ona e primenjivati GVE zagaujuih materija iz Pravilnika o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka [4, 6]. 1.1.3 Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka Deo zakonodavstva Republike Srbije je Pravilnik po kome se odreuju GVE tetnih i opasnih materija u vazduhu na mestu izvora zagaivanja, nain i rokovi merenja i evidentiranja podataka o izvrenim merenjima emisije (lan 1.). Granina vrednost emisije, u smislu ovog Pravilnika, predstavlja najvii dozvoljeni nivo koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja (lan 2.). Prema lanu 3. ovog Pravilnika, nivo, koliina i koncentracija tetnih i opasnih materija na mestu izvora zagaivanja se utvruje merenjem. GVE se izraava u obliku: masene koncentracije (mg/m3), masenog protoka (kg/h), faktora emisije - masa emitovanih materija u odnosu na masu proizvedenog produkta, mg/h ili kg/t, stepena emitovanja - odnos mase emitovane koliine i koliine iste materije koja ulazi u proces, %.

8

Kada se meri masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu, ne uzimaju se u obzir koliine vazduha koje se uvode u sistem, odnosno postrojenje, da bi razredile ili ohladile otpadni gas. Ukoliko se meri koncentracija i koliina tetnih i opasnih materija u vlanom otpadnom gasu, dodaje se oznaka VL. Masena koncentracija tetnih i opasnih materija u otpadnom gasu odreenih vrsta loita, prema lanu 10. pomenutog Pravilnika, meri se pri sledeim uslovima: temperatura 273 K (0 C), pritisak 101,3 kPa, suvi otpadni gas.

Sadraj kiseonika u jedinici zapremine otpadnog gasa, iz stav a 1 . ovog lana, u zav isnosti od vrste loita, iznosi: 1) za loita na ugalj, briket i koks: sa reetkom ili sa fluidiziranim slojem 7 %, na prainu sa suvim odvoenjem praha 6 %, na prainu sa mokrim odvoenjem praha 5 %,

2) za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kultura 11 %, 3) za loita na tena i gasovita goriva 3 %. Kod loinih postrojenja sa vie pojedinanih loita, za ogranienje emisije svakog pojedinanog loita, merodavna je ukupna toplotna snaga loinog postrojenja. Ukupna toplotna snaga loinog postrojenja je zbir toplotnih snaga svih pojedinanih loita u sastavu loinog postrojenja (lan 12.) [10]. Granine vrednosti emisije za odreene vrste loita prikazane su u Tabelama 1 4.

9

Tabela 1. Granine vrednosti emisije za loita na ugalj, briket i koksVRSTA MATERIJE Prakaste materije Sumporni oksidi izraeni kao SO 2 Azotni oksidi izraeni kao NO x* > 1- 50 > 50- 300 > 300 TOPLOTNA SNAGA LOITA (MW) GVE ( mg/m3 ) 150 2.000 1.000 100 1.450 800 50 650 450

*Za loita na kameni ugalj toplotne snage iznad 50 MW, granina vrednost emisije azotnih oksida izraenih kao NO x iznosi 1.800 mg/m3 u otpadnom gasu sa 5 % kiseonika.

Tabela 2. Granine vrednosti emisije za loita na drvo, drveni briket i otpatke poljoprivrednih kulturaVRSTA MATERIJE Prakaste materije Sumporni oksidi izraeni kao SO 2 Azotni oksidi izraeni kao NO x TOPLOTNA SNAGA LOITA (MW) > 1- 50 > 50- 300 > 300 50 / 500 GVE ( mg/m3 ) 50 / 400 50 / 200

Tabela 3.Granine vrednosti emisije za loita na tena gorivaVRSTA MATERIJE Prakaste materije Sumporni oksidi izraeni kao SO 2 * Azotni oksidi izraeni kao NO x TOPLOTNA SNAGA LOITA (MW) > 1- 50 > 50- 300 > 300 GVE ( mg/m3 ) 100 100 80 3.200 3.200 400 450 450 350

*Sumporni oksidi izraeni kao SO 2 za lo ulja prema JUS B.HO.50 Tabela 4. Granine vrednosti emisije za loita na gasovita gorivaVRSTA MATERIJE Prakaste materije Sumporni oksidi izraeni kao SO 2 Azotni oksidi izraeni kao NO x TOPLOTNA SNAGA LOITA (MW) > 1- 50 > 50- 300 > 300 GVE ( mg/m ) 5 1.700 350 5 1.700 350 5 100 3503

10

1.1.4 Uredba o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaenje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade Na osnovu lana 85. stava 4. Zakona o zatiti ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 135/04), Vlada Republike Srbije je donela Uredbu o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaenje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade (u daljem tekstu Uredba zagaiva plaa). Obveznici plaanja naknade su sva pravna i fizika lica koja uzrokuju zagaenje ivotne sredine, prema lanu 5. ove Uredbe i to: zagaivai za emisije SO 2 i/ili NO 2 i/ili prakastih materija iz postrojenja za koje se izdaje integrisana dozvola, proizvoa, odnosno odlaga neopasnog industrijskog otpada i opasnog otpada za postrojenja za koja se izdaje integrisana dozvola, uvoznici supstanci koje oteuju ozonski omota, vlasnici motornih vozila na ije se ime registruje motorno vozilo, odnosno produava registracija. U skladu sa lanom 18. Uredbe zagaiva plaa, zagaivai su u obavezi da, do 31. januara tekue godine, Fondu za zatitu ivotne sredine dostave izvetaj o godinjoj koliini otpada, emisiji SO 2 i/ili NO 2 i/ili prakastih materija, proizvedenih tj. emitovanih za prethodni obraunski period [3].

1.2 Zakonska regulativa u Evropskoj uniji

Konvencija o prekograninom zagaenju vazduha na velikim udaljenostima je doneta u enevi 1979. i stupila je na snagu 16. marta 1986. godine. Ovom konvencijom se ureuju obaveze drava lanica u vezi sa preduzimanjem mera radi smanjenja emisija zagaujuih materija u vazduh i prekograninog transporta zagaenja. U cilju podrke Konvenciji, formirano je vie 11

radnih grupa koje se bave pitanjima emisije, strategije, tehnikama smanjenja emisije, modelovanjem, monitoringom i efektima u ivotnoj sredini. Radne grupe obezbeuju strune podloge za rad Konvencije, a sastavljene su od istaknutih meunarodnih strunjaka i institucija. Nivoi emisija u evropskim gradovima u 18. i 19. veku su bili 100 puta vii od sadanjih graninih vrednosti, npr. poznati londonski smog. U 20. veku su izgraene velike elektrine centrale sa visokim dimnjacima, to je dovelo do prekograninih zagaenja i oteenja uma. Tokom nekoliko godina, izvreno je dopunjavanje Konvencije, donoenjem osam protokola kojima se postavljaju ciljevi i blie definiu naini smanjenja emisija pojedinih zagaujuih materija. Evropska unija je navedene protokole harmonizovala Direktivom o velikim loitima (2001/80/EZ), (eng. Large Combustion Plants Directive - LCP), koja se odnosi na velika postrojenja za sagorevanje, toplotne snage jednake ili vee od 50 MW. Cilj Direktive 2001/80/EZ je postupno smanjenje godinjih emisija sumpor-dioksida (SO 2 ), azotnih oksida (NO x ) i prakastih materija iz postojeih postrojenja, kao i utvrivanje GVE SO 2 , NO x i prakastih materija prilikom izgradnje novih postrojenja. Direktiva propisuje i potrebu praenja emisije, a definie i metode merenja emisija.

Drave lanice treba da utvrde ukupne godinje emisije i za nova i za postojea postrojenja. Nacionalni plan smanjenja emisija bi smanjio ukupne godinje emisije NO x , SO 2 i prakastih materija na nivo koji bi se ostvario primenom graninih vrednosti emisija na postojea postrojenja u pogonu. Nuno je utvrditi mere ostvarivanja ciljeva u Nacionalnom planu smanjenja emisija, kao to su menjanje goriva, izmene u procesu sagorevanja, tehnike smanjenja emisija, itd. Svaka drava lanica pojedinano odreuje mere za usklaivanje sa propisima Direktive, uzimajui u obzir isplativost, praktinu primenu, zakonske obaveze, itd. Programi usklaenosti ostvarie ciljeve koji e se razviti u saradnji sa operaterima. Na primeru Ukrajine moe se uoiti usklaenost sa Direktivom o velikim loitima. Velika loita imala su opcije da se do januara 2008: 12

-

Odlue za opciju iskljuivanja, uz broj sati ogranien na 20.000 i zatvaranje do 31/12/2015, ili Odlue za opciju ukljuivanja pomou bilo koje od sledeih opcija: 1. rad postrojenja uz emisije utvrene Nacionalnim planom smanjenja emisija, 2. usklaivanje sa graninim vrednostima emisija utvrenim Direktivom o velikim loitima, 3. rad postrojenja manji od 2.000 sati za velika loita, vea od 400 MW sa ogranienjem SO 2 na 800 mg/m3.

-

Usklaenost sa GVE utvrenim Direktivom o velikim loitima treba smatrati nunom, ali ne i dovoljnom za usklaenost sa zahtevima Direktive 96/61/EZ (IPPC), u vezi sa upotrebom najbolje dostupnih tehnika ( takva usklaenost moe ukljuiti stroe granine vrednosti emisija, granine vredosti emisija za ostale materije i ostale medije, kao i druge zahteve ). Razvojem tehnologije, uz injenicu da mnoge emitovane zagaujue komponente ne ostaju u jednom medijumu ivotne sredine, ve se prenose iz jednog medijuma u drugi, javila se i potreba za sve veim brojem propisa u oblasti integrisane kontrole zagaenja.

Postoji novi predlog za jedinstvenu Direktivu o industrijskim emisijama, koja bi zamenila ili aurirala IPPC Direktivu i direktive erke. to se tie izgleda za budunost, postoji jaka argumentacija za znaajna ulaganja potrebna za unapreenje ili zamenu velikih loita. Pristupi koje su preuzele drave lanice su se razlikovali, po tome da su koristile nuklearnu energiju (Francuska), plin (UK i Irska), ili su unapreena postojea postrojenja na pogon ugljem (Nemaka). U budunosti e se teiti jo strooj, tehniki izvodljivoj kontroli, to e verovatno EU i zahtevati [11, 12].

13

2. Agencije za zatitu ivotne sredine

2.1 Evropska agencija za zatitu ivotne sredine

Evropska agencija za zatitu ivotne sredine (eng. European Environment Agency - EEA) je agencija Evropske unije. Ona predstavlja glavni izvor informacija za sve koji su ukljueni u razvoj, usvajanje, primenu i ocenjivanje politike zatite ivotne sredine, kao i ire javnosti. EEA je poela sa radom 1994. godine u Kopenhagenu. Trenutno ima 32 zemlje lanice. Uspostavljena je da bi se pomoglo dravama lanicama, kao i itavoj zajednici, u donoenju znaajnih odluka o poboljanju ivotne sredine.

Cilj EEA je da informie nadlene organe, kao i iru javnost, o stanju i izgledu ivotne sredine, i da postane svetski priznata, kao vodee telo za pruanje blagovremenih i tanih podataka i informacija. U okviru Agencije se vre procene i tematske analize da bi se obezbedila vrsta osnova za odluke u okviru EU, kako zemalja lanica, tako i zemalja kandidata i potencijalnih kandidata. Glavni korisnici informacija su institucije EU - Evropska komisija (iji je osnovni zadatak da predlae zakonske akte i da se stara o njihovom sprovoenju), Evropski parlament, Saveti zemalja lanica (ija je glavna funkcija usvajanje zakonskih akata) i druge institucije, kao to su ekonomski i socijalni komitet i Komitet regiona, poslovne zajednice, univerziteti i nevladine organizacije. EEA nastoji da postigne dvosmernu komunikaciju sa korisnicima, kako bi se tano odredile informacije koje su im potrebne [13].

2.2 Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije

Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije je osnovana 2004. godine (prema Zakonu o ministarstvima, Slubeni glasnik RS, br. 19/04, 84/04, 95/05, 79/05 i 43/07), a praktino je poela sa radom u novembru 2004. godine. Agencija za zatitu ivotne sredine, kao organ u sastavu Ministarstva zatite ivotne sredine i prostornog planiranja, sa svojstvom pravnog lica, 14

obavlja strune poslove koji proistiu iz zakona. Poslovi se odnose na razvoj, usklaivanje i voenje nacionalnog informacionog sistema, prikupljanje, kontrolu i objedinjavanje podataka, izradu izvetaja o stanju ivotne sredine, saradnju sa Evropskom Agencijom za zatitu ivotne sredine i dr.

Agencija trenutno ima oko 29 zaposlenih i njom rukovodi direktor. Organizaciona struktura obuhvata dva struna odeljenja: odeljenje za praenje stanja ivotne sredine i odeljenje za monitoring zagaivaa i informacioni sistem.

Osnovni zadatak Agencije je obezbeivanje tanih, preglednih i pravovremenih podataka i informacija o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji. Integriui rad nacionalnih strunih ustanova, uz saradnju sa meunarodnim organizacijama na izradi i realizaciji projekata i programa, Agencija omoguuje centralizovani pristup pomenutim podacima i informacijama. Fakulteti, instituti, zavodi, kao i organizacije na svim nivoima dravne uprave, od lokalne samouprave, preko regionalnih i pokrajinskih organizacija, do institucija na republikom nivou, predstavljaju bazu za efikasno funkcionisanje informacionog sistema o ivotnoj sredini. Agencija prvenstveno sarauje sa Evropskom agencijom za zatitu ivotne sredine, kao i drugim meunarodnim institucijama. Aktivna saradnja omoguava sticanje iskustava, koja e olakati sprovoenje aktivnosti koje nas oekuju u procesu pridruivanja EU. Na Slici 1. prikazana je povezanost Agencije za zatitu ivotne sredine sa svim medijumima ivotne sredine, kao i sa strunim i dravnim institucijama.

15

Slika 1. Mrea institucija sa kojima je povezana Agencija za zatitu ivotne sredine Republike Srbije [14]

Rezultati saradnje dveju agencija se mogu videti kroz aktivnosti Evropske agencije za zatitu ivotne sredine (EEA), koja je kreirala preliminarnu verziju izvetaja o prioritetnim tokovima podataka u toku 2009/10. godine. Ovim izvetajem se daje ocena nivoa dostavljanja podataka o stanju ivotne sredine za sve zemlje lanice Agencije, odnosno zemlje u procesu pridruivanja. Ove godine Republika Srbija se nalazi na 16. mestu od 38 zemalja, sa skorom od 86 %, to je prikazano na Slici 2.

16

Nemaka Austrija Letonija Slovaka Francuska Estonija Slovenija vedska Danska Belgija Bugarska vajcarska Kipar Litvanija Lihtentajn Srbija Irska Rumunija Finska Norveka panija Poljska eka Holandija Makedonija Velika Britanija Portugal Hrvatska Bosna i Hercegovina Turska Island Grka Italija Luksemburg Malta Maarska Albanija Crna Gora

0

50

100

Slika 2. Preliminarni izvetaj EEA o prioritetnim tokovima podataka za 2009/10. godinu [14]

Na osnovu prikupljenih podataka o parametrima ivotne sredine na teritoriji Republike Srbije, Agencija izrauje godinji Izvetaj o stanju ivotne sredine. Godinji izvetaj daje osnovni prikaz stanja ivotne sredine u dravi, kao i preporuke i mere koje bi trebalo sprovoditi u narednom periodu, u cilju poboljanja stanja ivotne sredine u Republici Srbiji. Izvetaj prihvata 17

Vlada i podnosi ga Skuptini Republike Srbije. Podaci se dostavljaju i meunarodnim organizacijama i institucijama, to proistie iz meunarodnih obaveza koje je Republika Srbija preuzela. Zakonom o zatiti ivotne sredine, definisano je da su sve informacije koje se odnose na ivotnu sredinu javne. Zato se vei deo podataka i informacija koje Agencija poseduje moe nai na internet sajtu Agencije http://www.sepa.gov.rs .

Izmenama i dopunama Zakona o ministarstvima i Zakonom o zatiti ivotne sredine, jasno se naglaavaju obaveze Agencije za zatitu ivotne sredine da uspostavi i vodi Integralni katastar zagaivaa. Samim tim, Agencija primenjuje Protokol o registru isputanja i prenosa zagaujuih supstanci (eng. Protocol on pollutant release and transfer register - PRTR protokol), kao neraskidivi deo katastra. Pored toga, Agencija je odgovorna i za kontrolu izvetaja postrojenja, kao i za proveru tanosti dostavljenih podataka [14, 15].

3. Uspostavljanje registra zagaivaa

3.1 Protokol o registru isputanja i prenosa zagaujuih supstanci Protokol o registru isputanja i prenosa zagaujuih supstanci je poseban meunarodni ugovor, usvojen na Petoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu, odranoj u Kijevu (Ukrajina), u maju 2003. godine. Ugovor je razvijen u okviru i pod okriljem Arhuske konvencije, i formalno predstavlja protokol uz ovu konvenciju. Arhuska konvencija (pun naziv: Konvencija o dostupnosti informacija, ueu javnosti u odluivanju i dostupnosti pravosua u pitanjima koja se tiu ivotne sredine) je meunarodni ugovor usvojen na etvrtoj ministarskoj konferenciji ivotna sredina za Evropu odranoj 1998. godine u Arhusu (Danska). Re je o novoj vrsti ugovora, koji na specifian nain povezuje oblast ivotne sredine i ljudska prava. U skladu sa odredbama ove konvencije, razraeni su kljuni elementi PRTR sistema, njegov izgled, struktura i obim, kao i pravila vezana za prikupljanje, arhiviranje i procenu kvaliteta podataka, 18

javni pristup informacijama, uee javnosti u razvoju registra, meunarodna saradnja u ovoj oblasti, itd. Radi preciznog utvrivanja izvora emisija zagaujuih materija i nivoa njihove odgovornosti za nastale probleme, nekoliko industrijskih zemalja je uspostavilo katastre zagaivaa, koji su tokom godina prerasli u meunarodno standardizovane sisteme. PRTR predstavlja katalog ili registar isputanja i prenosa potencijalno opasnih hemikalija i ukljuuje informacije o njihovoj prirodi i koliinama. Poetkom 2006. godine, u Agenciji za zatitu ivotne sredine su zapoete aktivnosti na uspostavljanju katastra zagaivaa, koji ukljuuje i aktivnosti na primeni PRTR protokola Arhuske konvencije u Republici Srbiji. Vrlo znaajna karakteristika PRTR protokola je javnost podataka i informacija, to znai da moraju biti dostupni svim zainteresovanim stranama, pa prema tome ema PRTR treba da bude sveobuhvatna i lako razumljiva.

3.2 Integralni katastar zagaivaa Integralni katastar zagaivaa (u daljem tekstu IKZ) je registar informacija i podataka o zagaivaima ivotne sredine i predstavlja osnovu za identifikaciju i monitoring izvora zagaenja. IKZ je ustanovljen da bi zadovoljio rastue potrebe dravnih organa, ali i ire zajednice, za informacijama o izvorima i koliinama zagaujuih materija emitovanih u ivotnu sredinu. Baziran je na principima PRTR protokola Arhuske konvencije i usaglaen sa odgovarajuom zakonskom regulativom Evropske unije. IKZ predstavlja rezultat partnerskog odnosa privrednih subjekata i Agencije za zatitu ivotne sredine Republike Srbije, kao dravnog organa ovlaenog za obavljanje ovih poslova. Preduzea su u obavezi da sama dostave potrebne podatke. Izrada IKZ nije jednokratan posao, ve predstavlja proces koji se obnavlja svake godine.

19

Zakon o ministarstvima (Slubeni glasnik RS, br. 48/07) prepoznaje Agenciju kao dravni organ zaduen za uspostavljanje i voenje IKZ-a. lan 75. Zakona o zatiti ivotne sredine blie regulie uspostavljanje IKZ-a u Republici Srbiji. U Pravilniku o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa, dat je mehanizam za uspostavljanje i voenje IKZ-a. Pravilnikom su propisani naini, klasifikacija i rokovi dostavljanja podataka. lan 17. ovog Pravilnika odreuje da je zagaiva duan da dostavi Agenciji podatke za sam katastar do 31. marta tekue godine, za prethodnu godinu. IKZ u Republici Srbiji je harmonizovan sa podacima koji se dostavljaju Evropskoj uniji prema PRTR protokolu. Uspostavljanje registra je vremenski sinhronizovano sa dinamikom izvetavanja u EU.

Informacioni sistem obuhvata formiranje, klasifikovanje, odravanje, prezentaciju i distribuciju numerikih, opisnih i prostornih baza podataka o: kvalitetu medijuma ivotne sredine, praenju stanja i zatiti ivotne sredine, zakonodavnim, administrativnim, organizacionim i stratekim merama, nauno-tehnikim informacijama o planskim merama prevencije, kao i razmenu informacija sa drugim informacionim sistemima i dr.

Uspostavljanjem katastra zagaivaa se obezbeuje i pristup drugim informacionim sistemima i usklaenost svih bitnih informacija i podataka na nacionalnom i meunarodnom nivou. Kao jedan od elemenata informacionog sistema ivotne sredine, naveden je monitoring ( pod ovim pojmom se podrazumeva stalna kontrola i praenje stanja ivotne sredine, koje su subjekti sistema zatite duni da obezbede u okviru svoje nadlenosti ). Monitoring se vri sistematskim merenjem, ispitivanjem i ocenjivanjem stanja i indikatora zagaenja ivotne sredine, koje obuhvata praenje prirodnih faktora, odnosno promene stanja i karakteristika ivotne sredine. Tu je ukljuen i prekogranini monitoring vazduha, vode, zemljita, uma, biodiverziteta, flore i faune, elemenata klime, ozonskog omotaa, jonizujueg i nejonizujueg zraenja, buke, otpada i rana najava udesa, sa praenjem i procenom razvoja zagaenja ivotne sredine, kao i obaveza preuzetih iz meunarodnih ugovora.

20

Ciljevi uspostavljanja IKZ proizilaze iz potrebe za kvalitetnim i pravovremenim informacijama o zagaivanju iz postrojenja, kao neophodnom preduslovu za uspostavljanje efikasnog i efektivnog sistema zatite ivotne sredine, a to su: identifikacija izvora pojedinih zagaujuih materija, identifikacija geografskih podruja od velikog interesa, smanjivanje zagaenja iz industrijskih postrojenja i drugih izvora na najmanju moguu meru, utvrivanje koliina i praenje trendova emisija specifinih zagaujuih materija radi snienja nivoa rizika od njihovog negativnog dejstva, unapreenje dostupnosti informacija javnosti, kao i ukljuivanje javnosti u proces odluivanja o pitanjima ivotne sredine. 3.2.1 Prednosti uspostavljanja integralnog katastra zagaivaa Integralni katastar zagaivaa predstavlja veoma vaan mehanizam za donoenje odluka na svim nivoima vlasti, ije uspostavljanje ima veliki znaaj u smanjenju zagaenja ivotne sredine. IKZ, pre svega, pokazuje da emisije nisu samo problem zagaivanja, ve i znaajan izvor izgubljenih finansijskih sredstava, ali i podstrek za razmenu znanja i primenu razliitih organizacionih, tehniko-tehnolokih i drugih reenja, u cilju smanjenja nepovoljnih uticaja na ivotnu sredinu. Predstavlja i znaajnu osnovu u programima za prevenciju od zagaenja. Takoe omoguava dravnim organima u Republici Srbiji da utvrde emisije i prenos zagaujuih materija, da prate sam napredak u prevenciji zagaenja i sprovode politiku, identifikuju prioritete i primene potrebne aktivnosti, u cilju zatite ivotne sredine. 3.2.2 Zakonske obaveze preduzea o prijavljivanju podataka za IKZ Zakonom o zatiti ivotne sredine, predvieno je da postrojenja koja predstavljaju izvor emisija i zagaenja obavljaju monitoring emisija iz svojih postrojenja. Podaci prikupljeni monitoringom se dostavljaju u Agenciju prema Pravilniku za izradu IKZ-a, koji se oslanja na primenu podzakonskih akata gde su date obaveze praenja emisije zagaujuih materija u vazduh i vode, 21

kao i obaveze karakterizacije i klasifikacije otpada. Za sprovoenje registra, drava je obavezna da preduzme mere protiv operatera odgovornih za nedostavljanje podataka, dostavljanje podataka koji ne ispunjavaju zahteve IKZ-a ili neistinitih podataka. Za ta pravna lica, lanom 117. zakona, pedviena je prekrajna odgovornost. Za IKZ izvetavaju operateri ije se delatnosti nalaze na listi u Prilogu 1. Pravilnika, u sluaju da njihovi kapaciteti prelaze propisane minimalne granine vrednosti instalisanih kapaciteta ili imaju vie od propisanog minimalnog prosenog broja zaposlenih u izvetajnoj godini [1]. Dijagram prikazuje metod za odreivanje koja preduzea treba da izvetavaju za Integralni katastar zagaivaa (Slika 3.). Pored ovih preduzea, u cilju prikupljanja dodatnih podataka o generisanju i tokovima otpadnih materijala za IKZ, posebno dostavljaju podatke i: optinska javno-komunalna preduzea o kvalitetu otpadnih voda iz kanalizacionih sistema za svaki izliv, pre meanja sa vodom recipijenta, operateri u ijim se postrojenjima generie opasni otpad, bez obzira na delatnost, kapacitete i prosean broj zaposlenih u izvetajnoj godini, medicinske i veterinarske ustanove, o generisanom otpadu, optinska javno-komunalna preduzea koja prikupljaju otpad iz naselja (komunalni otpad), preduzea koja prikupljaju i transportuju otpad, osim komunalnog, preduzea koja vre obradu otpada, preduzea koja uvoze otpad za svoje potrebe, ili u cilju dalje prodaje, bez obzira na delatnost.

22

Da li se delatnost Vaeg preduzea nalazi na spisku delatnosti? ( Prilog 1. Kolona 2. Pravilnika ) Ne treba izvetaj NE DA Da li su instalisani kapaciteti vei NE od graninih kapaciteta? ( Prilog 1. Kolona 3. Pravilnika ) DA Da li je proseni godinji broj NE DA zaposlenih vei od graninog broja? ( Prilog 1. Kolona 4. Pravilnika )

Treba izvetaj NE

Ne treba izvetaj

DA Treba izvetaj

Sika 3. Dijagram tokova u procesu izvetavanja za IKZ [14] Za potrebe IKZ-a, pored optih podataka o zagaivaima i njihovim pogonima (direktnim izvorima zagaenja), izvetava se o godinjim koliinama zagaujuih materija koje se emituju kao otpadne vode, dimni gasovi i vrst otpad [14].

23

3.3 Odnos izmeu Integralnog katastra zagaivaa i PRTR-a S obzirom na to da se u domaoj vaeoj zakonskoj regulativi spominje izraz Integralni katastar zagaivaa, koji se u literaturi esto povezuje sa PRTR protokolom, vano je prikazati razliku izmeu ova dva registra. Integralni katastar zagaivaa je registar sistematizovanih informacija i podataka o zagaivaima medijuma ivotne sredine, sa podacima o njihovoj lokaciji, proizvodnim procesima, karakteristikama, materijalnim bilansima na ulazima i izlazima sirovina, poluproizvoda i proizvoda, postrojenjima za preiavanje, tokovima otpada i zagaujuih materija i mestu njihovog isputanja, tretmana i odlaganja. PRTR je katalog ili registar isputanja i prenosa potencijalno opasnih hemikalija i ukljuuje informacije o njihovoj prirodi i koliinama. Iz ovog se jasno mogu uoiti slinosti i razlike izmeu ova dva registra, ali je sigurno da Integralni katastar zagaivaa predstavlja znatno iru bazu podataka i informacija od PRTR sistema. U godinjim izvetajima Agencije e se najee koristiti termin registar, a iznimno oba termina, s tim da se PRTR sistem smatra sastavnim delom Integralnog katastra zagaivaa [16, 17].

3.4 Fond za zatitu ivotne sredine Fond za zatitu ivotne sredine Republike Srbije je vodea dravna institucija u oblasti investicija u ivotnu sredinu. Formiran je na osnovu lana 90. Zakona o zatiti ivotne sredine, radi obezbeivanja finansijskih sredstava za podsticanje i unapreenje ivotne sredine u Republici Srbiji, kao i njihovo namensko ulaganje u projekte zatite ivotne sredine, u skladu sa usvojenim nacionalnim i meunarodnim strategijama. Fond ima svojstvo pravnog lica i posluje u skladu sa Zakonom kojim se ureuje budetski sistem. Fond za zatitu ivotne sredine obavlja 24

poslove upravljanja projektima i finansijskog posredovanja u oblasti ouvanja, odrivog korienja, zatite i unapreenja ivotne sredine, kao i u oblasti energetske efikasnosti i korienja obnovljivih izvora energije, a u skladu sa nacionalnim programom zatite ivotne sredine i drugim stratekim planovima i programima, kao i zakljuenim meunarodnim ugovorima.

Fond je sistematizovan u tri sektora: sektor za upravljanje projektima i meunarodnu saradnju, sektor za finansije i finansijski nadzor, sektor za pravne i opte poslove i posebno organizovanu grupu za voenje baza podataka.

Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 72/09 ) je stupio na snagu 11.09.2009. godine. Ovim Zakonom se utvruje funkcionisanje Fonda po novim osnovama, s obzirom na to da su skupom zakona iz oblasti ivotne sredine utvreni novi prihodi, a samim tim i nove nadlenosti. S tim u vezi, javila se potreba za novim konceptom funkcionisanja, odnosno organizacijom aktivnosti iz oblasi otpada, ambalae, ribarstva, a u nacrtu su i drugi posebni zakoni kojima se predviaju prihodi koji e se koristiti preko Fonda. Donoenje ovog zakona predstavlja najbolje reenje za efikasniju i potpuniju zatitu ivotne sredine [18, 19].

25

II DEO: IZBOR METODA PROCENE EMISIJA1. Emisije u vazduhGlavne izvore zagaivanja vazduha ine: termoenergetski objekti (Slika 4.), objekti hemijske industrije, produkti sagorevanja goriva u domainstvima, industriji, individualnim kotlarnicama, saobraaju, kao i graevinska delatnost, neodgovarajue skladitenje sirovina, deponije otpada i dr. Razlozi su brojni, a najei su ekstenzivna industrijska proizvodnja, energetska neefikasnost, niska efikasnost ureaja za preiavanje i njihova dotrajalost. Sve ovo dovodi do poveanja koncentracije glavnih parametara zagaenja vazduha u koje spadaju sumpor-dioksid, azotdioksid, a, prakaste materije i proizvodi sagorevanja: ugljen-monoksid, azotni oksidi, isparljiva organska jedinjenja, olovo, itd. Procenjeno je da se ukupna godinja teta, od zagaivanja vazduha i stvaranja efekta staklene bate usled emisije gasova, u Srbiji kree izmedju 447,2 miliona i 1.370,1 miliona .

Slika 4. Emisija u atmosferu iz termoenergetskog objekta 26

U Republici Srbiji i drugim zemaljama u tranziciji, kod toplana, kotlarnica i dr., ne odrava se ili ne postoji sistem za otpraivanje, pa su emisije vrlo esto preko GVE. Tome doprinose i: neadekvatno sprovoenje zakonskih propisa koji se odnose na kontrolu graninih vrednosti emisije za SO 2 , NO x i prakastih materija, niska energetska efikasnost privrede, niska energetska efikasnost u proizvodnji i distribuciji energije, gubici energije u grejnoj distributivnoj mrei od oko 20 %, dotrajalost proizvodnih postrojenja i distributivne mree, zastarelost i neefikasnost elektrofiltarskih postrojenja, nedostatak postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova, nedovoljno korienje alternativnih i obnovljivih izvora energije, prekomerno korienje fosilnih goriva, neadekvatno upravljanje leteim pepelom, kao i odlaganje istog, nepotpuni sistemi upravljanja zatitom ivotne sredine.

Toplane i termoelektrane izazivaju razne oblike degradacije ivotne sredine, kao na primer: zagaenje vazduha esticama, emisijom SO 2 , NO x i CO 2 iz energetskog sektora, doprinos efektu staklene bate emisijom CO 2 , zagaenje vazduha i voda koje potie od deponija pepela, rizik od udesa sa deponija pepela, degradacija zemljita u blizini termoelektrana uzrokovana nanosima leteeg pepela i tekim metalima, suenje vegetacije uzrokovano kiselim kiama, zagaenje povrinskih i podzemnih voda, direktno uputanje rashladne vode iz termoelektrana u vodotokove i poveanje temperature rene vode za oko 3 oC [14, 20, 21]. 27

2. Izbor metodologijeMetode odreivanja emisija se mogu podeliti na kontinuirana merenja emisije, proraune i inenjersku procenu. U Evropskoj uniji se primenjuju razliiti kriterijumi za izvetavanje o emisijama iz procesa sagorevanja, u skladu sa Konvencijom o prekograninom zagaenju vazduha na velikim udaljenostima i Direktivom o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (96/61/EC). U ovom radu je koriena metodologija za procenu emisija iz procesa sagorevanja iz takastih izvora. Emisije su raunate samo za velika postojea postrojenja za sagorevanje sa izlazom toplote veim od 50 MW, bez obzira na korienu vrstu goriva (vrsto, teno ili gasovito). Za kvantitativnu analizu je izabran metod odreivanja emisija preko emisionih faktora, kao najbolje sredstvo procene emisije. Predvieno je da se koristi Prirunik o emisionim faktorima [22], koji je zasnovan na emisionim faktorima propisanim od strane US EPA [23]. U zavisnosti od preciznosti ulaznih podataka, Prirunikom su definisani razliiti nivoi metoda, i to: Nivo 1, Nivo 2, Nivo 3, a od izbora metoda zavisi kvalitet rezultata procene emisije.

Nivo 1. je najoptiji metod, koji ne zahteva precizne podatke. Emisioni faktori u okviru ovog nivoa zavise od vrste goriva. Nisu predvieni ni emisioni faktori za sve vrste goriva, ve samo za kljuna goriva (kameni ugalj, mrki ugalj, mazut, prirodni gas, itd.). Nivo 2. je preciznija metoda procene emisija u odnosu na Nivo 1. Za Nivo 2 ili bolje metode (Nivo 3), moraju biti primenjeni i prikupljeni detaljniji ulazni podaci. Emisioni faktori propisani za ovaj metod, pored vrste goriva, uzimaju u obzir i tip ureaja u kojem se vri proces sagorevanja. Nivo 3. je najdetaljniji metod, za iju primenu su potrebni najprecizniji podaci. 28

Analiza uraena u okviru ovog diplomskog rada je zasnovana na emisionim faktorima iz Nivoa 2, radi izraunavanja emisija SO 2 , NO x i prakastih materija u vazduh. Postrojenja su u obavezi da dostavljaju podatke o koliinama emisija samo ovih zagaujuih materija, to je propisano Uredbom o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh. U Priruniku o emisionim faktorima su date i druge vrednosti emisionih faktora, a ne samo emisioni faktori SO 2 , NO x i prakastih materija (primer dat u Prilogu I).

Emisije iz procesa sagorevanja se menjaju tokom vremena, poto se radi na remontu ili zameni zagaujuih tehnologija. Postrojenja su zato duna da izvetavaju o emisijama za svaku godinu njihovog rada.

2.1 Algoritam za procenu emisija Prilikom izrade ovog diplomskog rada, kako bi se odredila odgovarajua emisija, korien je Nivo 2. tj. tehnologija sa specifinim pristupom. Nivo 2. je veoma slian Nivou 1, ali su emisioni faktori dati za iri opseg goriva, a u obzir su uzete i razlike nastale primenom razliitih tehnologija za sagorevanje. Izabrani Nivo zahteva detaljnije poznavanje procesa, usled kojih dolazi do emisije, kao i procesnih parametara koji se koriste za proraun emisije. Specifini emisioni faktori se mogu izraditi na nacionalnom ili nekom drugom skupnom nivou, na osnovu primenjenih tehnologija, goriva, znanja i drugih merila. esto e se specifini emisioni faktori za zemlju zasnivati na sekundarnim izvorima podataka (obino obuhvataju nacionalne statistike baze podataka i druge studije koje izrauju agencije ili organizacije), poput objavljenih studija ili druge literature.

Da bi se primenio Nivo 2, sa njegovim aktivnostima i podacima, potrebno je imati podatke o vrsti goriva i instalisanoj tehnologiji za svako postrojenje. Postoje dva mogua pristupa [22]:

29

-

Uzimajui u obzir vrstu kotla i vrstu goriva:

E zagaujue materije = AR EFtehnologija, zagaujue materijegde su:

E zagaujue materije - emisija zagaujue materije (eng. emission of pollutant) AR - potronja goriva (eng. activity rate by fuel consumption) EFtehnologija, zagaujue materije - emisioni faktor za odreeni zagaiva (eng. emissionfactor of pollutant) Uzimajui u obzir nacionalne emisione faktore, koji zavise od karakteristika postrojenja i goriva:

-

EFzemlja,zagaujue materije = Instalisana tehnologija EFtehnologija,zagaujue materije E zagaujue materije = AR EFzemlja, zagaujue materije

Oba pristupa su matematiki slina, ili ak identina. Korienje jednog ili drugog pristupa uglavnom zavisi od raspoloivosti podataka.

2.2 Postojee tehnologije Procesi sagorevanja u industriji se najee koriste za dobijanje toplotne i elektrine energije. Detalji tehnologija koje se koriste za sagorevanje vrstih, tenih i gasovitih goriva se mogu nai u najboljim dostupnim tehnikama (BAT), sadranim u BREF dokumentima. Na Slikama 5. i 6., na najednostavniji nain, prikazana su postrojenja obuhvaena datom metodologijom. 30

GORIVO

SAGOREVANJE

TOPLOTA

Slika 5. Tipina ema postrojenja za sagorevanje za dobijanje toplotne energije

GORIVO

SAGOREVANJE

GENERATOR

ENERGIJA

Slika 6. Tipina ema postrojenja za sagorevanje za dobijanje elektrine energije Najvanije je da se svi ureaji klasifikuju u pogodne kategorije, na kompletan i konzistentan nain. Prema nainu sagorevanja goriva, kotlovi se mogu podeliti na: kotao sa sagorevanjem uglja u letu i izdvajanjem leteeg pepela iz dimnih gasova u elektrofilteru (eng. dry bottom boiler), kotao sa sagorevanjem uglja u letu sa tenim odvoenjem ljake (eng. wet bottom boiler), kotao sa sagorevanjem uglja u letu u fluidizovanom sloju (eng. fluid bed boiler), gasna turbina (eng. gas turbine), stacionarni motor (eng. stationary engine). 31

Razlika izmeu kotla sa sagorevanjem uglja u letu i izdvajanjem leteeg pepela iz dimnih gasova u elektrofilteru i kotla sa sagorevanjem uglja u letu sa tenim odvoenjem ljake je u stanju pepela na izlazu sa dna kotla. Ukoliko je temperatura u loitu visoka (via od temeprature topljenja), onda se pepeo nalazi u istopljenom stanju. Temperatura pri kojoj dolazi do topljenja pepela se kree od oko 1.200 C do 1 .400 C; ovako visoke temperature odgovaraju kotlu sa sagorevanjem uglja u letu sa tenim odvoenjem ljake. Ako je temperatura nia od 1.200 C, onda se govori o kotlu sa sagorevanjem uglja u letu i izdvajanjem leteeg pepela iz dimnih gasova u elektrofilteru. Kasnije se pepeo mea sa vodom i hidrauliki transportuje na deponiju pepela. Gasna turbina uglavnom koristi gasovita ili tena goriva, kao to su laki destilati ili prirodni gas. Za proizvodnju elektrine energije moe biti otvoren ciklus jedinice, ali je esto instalisan kao deo sa kombinovanim ciklusom gasne turbine (CCGT), to je zapravo mlazni motor, koji pokree generator. Toplota koja je stvorena iz izduvne cevi turbine odlazi u kotao, gde proizvodi paru. Ona zatim pokree parnu turbinu koja proizvodi vie struje.Od svih velikih loita sa niskim dimnjacima, CCGT ima najbolje rezultate, kako u ekolokom, tako i u smislu ekonominosti. Stacionarni motori predstavljaju znaajne izvore emisija. Takve jedinice su uobiajene kao generatori za dobijanje toplote i energije [22, 24].

2.3 Metode odreivanja emisija u vazduh Merenje emisije se vri mernim ureajima, na mernim mestima, primenom propisanih metoda merenja i standarda. Merenja koja se vre u cilju odreivanja emisije, obavljaju se tako da rezultati merenja reprezentuju emisiju postrojenja i da se mogu meusobno uporeivati kod srodnih postrojenja i pogonskih uslova. Na izvoru emisije, obezbeuju se merna mesta za bezbedno merenje emisije i uzimanje uzoraka i odgovarajui prostor za smetaj merne opreme.

32

Pravilnik o metodologiji za izradu Integralnog katastra zagaivaa propisuje sledee metode odreivanja emisija: kontinuirana merenja emisije, proraun na bazi epizodnih merenja emisije, proraun na bazi materijalnog bilansa, proraun na bazi analize goriva, emisioni faktori, inenjerska procena.

Obradom podataka u svrhu izrade ovog diplomskog rada, zakljueno je da izabrana postrojenja (postrojenja za sagorevanje sa snagom jednakom ili veom od 50 MW) koriste samo prve dve metode odreivanja emisija u vazduh. Kontinuirano merenje emisije

Kontinuirano merenje je neprekidno merenje emisije tokom perioda rada stacionarnog izvora. Poeljno je kod postrojenja i ureaja, odnosno objekata, kod kojih postoji mogunost prekoraenja granine vrednosti emisije. Svi merni ureaji za kontinuirano merenje registruju fizike ili fiziko-hemijske promene, obezbeuju podatke u vremenu visoke rezolucije (npr. stalno prikupljanje podataka sa instrumenata sa brzim povratnim oitavanjima) u okviru mernog sistema. Podaci su dostupni esto i u realnom vremenu (npr. sa elektronskih monitora) i korisni su za kontrolu procesa. Ovakva merenja mogu biti skuplja u odnosu na epizodna, u zavisnosti od perioda samih merenja. Da bi se merenje izvrilo, uzorak gasa mora biti uklonjen iz glavnog protoka i uveden u merni ureaj (uzorkovanje) ili direktno ispitan u dimnim kanalima (dimljacima). U tehnologiji emisija, optiki merni ureaji se obino nazivaju "fotometri", iako su po definiciji spektrometri (misli se na spektrometre koji rade sa zraenjem u UV vidljivom opsegu).

33

Epizodna merenja emisije Epizodna merenja emisije su merenja radi povremenih kontrola prema utvrenom planu, a najmanje jednom u toku godine i radi provere podataka o vrednostima emisija (godinje kontrolno merenje). Za veinu mernih metoda, za merenje se uzima deo zapremine (uzorak gasa) koji je uklonjen iz toka otpadnog gasa (uzorkovanje). Na granice detekcije mernih ureaja se moe uticati razliitim vremenskim uzorkovanjem i, delimino, zapreminskim protokom. Ureaji su skupi i montiraju se pre uzorkovanja. Posebnim zahtevima metode merenja i take uzorkovanja, mogu se obraditi razliite pojedinane komponente. Svaki parametar se moe analizirati u uzorku otpadnog gasa. Linija za uzorkovanje mora da se proveri na curenje i pre i posle uzimanja uzoraka. Na Slici 7. je dat primer jedne linije za uzorkovanje gasa.

Slika 7. Linija za uzorkovanje gasa [25] 1 - sonda; 2 - filtar; 3 - cevovod sa grejaem; 4 - hladnjak; 5 - pranje gasa; 6 - slavina; 7 - pumpa; 8 - fini filtar; 9 - rotametar; 10 - analizator Od obraenih termoenergetskih objekata (termoelektrane, toplane i kotlarnice), samo dva vre kontinuirana merenja emisije, dok ostala postrojenja vre merenja emisija samo po nalogu inspekcije. 34

Primenom svake metode javljaju se problemi merenja emisije, kao to su: opasan medij (korozivnost, agresivnost, otrovnost), visoka temperatura, temperaturne promene, zagaenje (praina, a), odziv, pouzdanost, zaptivenost.

Izvetaj o merenju emisije mora sadrati sledee parametre: plan, mesto i vreme merenja, opis, tehnike podatke i kapacitet postrojenja, odnosno ureaja, poloaj mernih mesta za sva izvrena merenja, merne postupke i vrstu mernih ureaja, primenjene standarde za merenje, uslove rada postrojenja, odnosno ureaja, u toku merenja, stanje postrojenja i ureaja za smanjenje emisije u toku merenja, opis tehnolokog procesa postrojenja, podatke o gorivu i sirovinama u tehnolokom procesu u toku merenja, rezultate o svim pojedinanim vrednostima emisije, analizu rezultata sa ocenom u odnosu na GVE.

U pogledu emisije, postrojenja i ureaji se mogu smatrati ispravnim ako ni jedna pojedinana vrednost emisije ne prelazi propisanu graninu vrednost emisije. Emisije tetnih i opasnih materija se kontinualno mere tokom jedne kalendarske godine i kreu se u dozvoljenim granicama ako: srednje dnevne vrednosti emisije u 95 % merenja nisu prekoraile propisane GVE za vie od 20 %, dvostruka granina vrednost emisije nije prekoraena vie od jednog dana u toku godine, 35

-

srednja mesena vrednost emisije nije prekoraila GVE u toku godine [4].

Merno mesto za svaki stacionarni izvor mora biti bez poremeaja struje, lako pristupano i bezbedno i tako opremljeno i izabrano, da omogui reprezentativno i tehniki odgovarajue izvoenje merenja emisije. Merenje se vri na mestu neprekidnog protoka kroz popreni presek. Na Slici 8. prikazano je kako treba da izgleda merno mesto za svaki stacionarni izvor emisije. Po pravilu se gas uzorkuje u dubini jedne treine hidraulikog prenika (HD - hidrauliki prenik) kanala. Zahteva se da na mernom mestu ne dolazi do promena: dimenzija kanala, smera kanala i oblika kanala [24, 25].

Slika 8. Izgled mernog mesta za svaki stacionarni izvor emisije [25]

36

III DEO: REZULTATI PROCENE EMISIJA1. Podaci o emisijama

1.1 Podaci o emisijama dostavljeni u IKZ

Kao to je prethodno navedeno, odabrana metodologija je bazirana na podacima i aktivnostima o emisionim faktorima, a da bi se isti primenili, potrebno je poznavati vrstu goriva i instalisanu tehnologiju za svako postrojenje. U ovoj analizi, uzete su u razmatranje emisije iz postrojenja za sagorevanje sa snagom jednakom ili veom od 50 MW. Samo u Republici Srbiji postoji oko etrdeset takvih postrojenja. U saradnji sa Agencijom za zatitu ivotne sredine, odnosno korienjem podataka iz Integralnog katastra zagaivaa, izraunati su podaci o emitovanim koliinama za 2009. godinu. Skup od 41 - og postrojenja nije u potpunosti obraen, zato to dostavljeni podaci nisu bili potpuni, tako da je analizom obuhvaeno trideset sedam postrojenja. Za IKZ, svi podaci o postrojenjima se dostavljaju u obliku obrazaca. U Prilogu II je dat Obrazac br.3-Emisije u vazduh iz procesa sagorevanja. Na osnovu realnih dostavljenih podataka o snagama postrojenja, broju utroenih sati godinje, vrstama goriva, njihovoj donjoj toplotnoj vrednosti (Hd) i vrstama kotlova za sagorevanje, kao i vrednostima emisionih faktora, izraunate su koliine emisija SO 2 , NO x i prakastih materija. Prakaste materije se razlikuju po preniku njihovih estica (npr. PM 10 i PM 2.5 ). Za njih nije bilo mogue utvrditi za koju veliinu estica se odnose dostavljeni podaci, pa je prilikom izraunavanja koriena vrednost emisionih faktora totalno suspendovanih estica (eng. Total Suspended Particulates - TSP). Za isto korieno gorivo i istu tehniku jedinicu, razlika u vrednostima emisionih faktora za TSP i PM postoji. Ukoliko se jave vea odstupanja vrednosti emisije za prakaste materije, ista e u daljem tekstu biti razmatrana. Postrojenja obuhvaena ovim ispitivanjem oznaena su kao A, B, C....AK i uvedene su oznake, u okviru istog postrojenja, za svaki zasebni takasti izvor (emiter) - A1, A2, A3, A4. 37

U Tabeli 5. su prikatani dostavljeni podaci, o koliinama emitovanih polutanata, koji slue u ovoj analizi za poreenje sa izraunatim vrednostima. Tabela 5. Pregled dostavljenih vrednosti emisija u IKZPostrojenje Lista pogona A1 A2 A A3 A4 B1 C1 C2 C3 C4 C5 D1 D2 E1 E2 F1 F2 G1 G2 H1 H2 I1 J1 J2 K1 K2 L1 M1 N1 N2 N3 N4 N5 Emitovane koliine (kg/h) PM SO2 NOx 2.149,60 137,40 69,40 5.124,20 397,70 154,50 6.205,80 6.636,30 / 19,62 32,21 51,45 0,00 0,00 0,04 59,41 0,96 10,87 0,02 9,47 / 36,74 0,03 34,82 36,17 0,02 3,58 0,00 3,62 / 2.135,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 578,50 545,70 / 4,06 6,67 10,65 6,16 7,97 7,70 15,43 5,52 2,82 2,13 2,00 4,43 9,54 3,28 9,04 7,62 1,60 0,76 1,42 0,76 / 278,00 / / / / / 406,40 357,60 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 570,00 / / / / / Emitovane koliine (t/god) PM SO2 NOx 16.154,20 1.032,56 521,54 37.349,56 2.898,84 1.126,15 43.812,95 48.405,17 11.613,00 171,91 282,19 450,66 0,00 0,00 0,33 520,45 0,84 95,23 0,13 83,00 / 321,87 0,22 305,04 316,89 0,16 31,39 0,00 31,70 / 9.646,00 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 4.084,21 3.980,34 1.637,00 35,58 58,41 93,28 53,98 69,83 67,45 135,17 48,39 24,73 18,64 17,49 38,78 83,60 28,71 79,23 66,79 14,05 6,62 12,45 6,68 17,37 1.256,00 33,12 48,14 53,72 119,84 19,90 2.869,89 2.608,33 1.722,00 / / / / / / / / / / / / / / / / / / / / 0,40 2.575,00 0,16 0,20 2,47 0,52 0,14

B

C

D E F G H I J K L M

N

38

Postrojenje

Lista pogona O1 O2 P1 Q1 R1 S1 T1 T2 T3 T4 U1 V1 W1 X1 Y1 Z1 AA 1 AB 1 AC 1 AD 1 AD 2 AE 1 AE 2 AF 1 AG 1 AH 1 AI 1 AJ 1 AK 1

Emitovane koliine (kg/h) SO2 0,00 0,00 63,26 0,00 0.062 27,36 0,22 0,08 0,11 0,06 / 0,00 2,30 112,18 / / 0,09 0,046 / 191,89 / 0,19 63,75 0,73 / 163,8 / 129,79 / NOx 7,94 12,25 553,26 247,31 3,11 13,90 9,39 2,44 4,73 3,62 71,25 7,78 14,54 57,39 / / 2,24 0,066 0,00 189,27 / 14,34 38,79 10,67 / 24,2 / 46,05 23,66 PM 0,01 0,02 0,33 1,06 0,02 / 0,60 0,26 0,05 0,02 0,10 / 11,98 0,05 / / 0,09 0,0077 0,0009 8,48 / / / / / 18,4 / 5,45 26,23 SO2 0,00 0,00 2.316,11 0,00 0,16 229,82 1,50 0,55 0,77 0,23 / 0,00 6,40 292,94 37,64 16,00 0,47 0,33 / 309,52 / 0,53 166,78 4,29 / 1722,8 89,68 248,87 /

Emitovane koliine (t/god) NOx / / 273,71 516,38 7,92 116,76 63,80 16,50 33,28 14,32 64,98 21,66 60,00 92,28 103,74 46,00 12,32 0,47 2,75 305,29 / 39,91 101,48 62,89 / 269,5 32,68 88,51 62,48 PM / / 1,43 2,21 0,04 / 4,08 1,74 0,35 0,07 0,0912 / 33,30 0,80 2,34 22,00 0,47 0,055 2,94 13,68 / / / / / 195,00 8,61 10,50 68,64

O P Q R S

T U V W X Y Z AA AB AC AD AE AF AG AH AI AJ AK

/ - podaci nisu dostavljeni 1.2 Podaci o emisijama dobijeni proraunom preko emisionih faktora U Tabeli 6. su dati ulazni podaci (vrste goriva, vrednosti emisionih faktora), kao i rezultati proraunatih vrednosti emisija za odabrana postrojenja. Tabela prikazuje svoenje koliine goriva na odgovarajue jedinice (kJ) - koliina goriva (kg/m3) mnoi se sa donjom toplotnom vrednou goriva (kJ/kg ili kJ/m3) i dobija se energetska vrednost goriva (kJ). Odgovarajue jedinice se dalje mnoe sa odgovarajuim emisionim faktorom i na taj nain, uz primenjenu 39

metodologiju, dobijene su koliine emitovanih supstanci (kilogrami ili tone na godinjem nivou) u Republici Srbiji za 2009. godinu.

40

Tabela 6. Naziv

41

2. Analiza rezultata

2.1 Odnosi proraunatih i dostavljenih vrednosti emisija

U Tabeli 7. prikazan je odnos proraunatih vrednosti emisija i vrednosti emisija dostavljenih u IKZ. Tabelom je obuhvaen skup od trideset sedam postrojenja (kao to su termoelektrane, toplane, industrijski pogoni), iji su podaci obraeni i preraunati na preporuene vrednosti emisionih faktora. Tabela 7. Odnos proraunatih i dostavljenih vrednosti emisijaLista pogona A1 A2 A3 A4 B1 C1 C2 C3 C4 C5 D1 D2 E1 E2 F1 F2 G1 G2 Odnos proraunate i dostavljene vrednosti emisija SO2 0,40 0,39 0,45 0,42 0,90 0,51 0,51 0,51 0,00 0,00 1,44 0,50 0,39 0,50 1,18 0,56 / 0,50 NOx 2,18 1,75 1,67 1,78 2,22 1,06 1,06 1,06 2,23 2,22 2,08 0,84 1,99 0,84 2,41 1,14 2,51 0,84 PM 0,60 0,63 0,33 0,38 0,30 / / / / / / / / / / / / /

Postrojenje

A B

C

D E F G

42

Postrojenje

Lista pogona H1 H2 H1 H2 J2 K1 K2 L1 M1 N1 N2 N3 N4 N5 O1 O2 P1 Q1 R1 S1 T1 T2 T3 T4 U1 V1 W1 X1 Y1 Z1 AA 1 AB 1 AC 1 AD 1 AD 2

Odnos proraunate i dostavljene vrednosti emisija SO2 NOx 1,97 0,84 1,97 0,84 1,14 2,19 1,14 2,18 1,36 1,60 3,96 3,55 1,59 6,94 / / 1,86 0,07 2,71 1,27 1,51 4,66 0,71 2,08 0,70 3,99 0,12 0,25 1,45 5,24 0,22 5,13 10,60 0,89 / 0,86 0,50 0,86 0,50 0,56 0,00 0,56 / 0,51 0,00 0,00 0,00 0,00 0,00 / / 0,55 0,00 0,45 1,86 76,70 166,56 48,13 207,71 / 0,00 15,34 1,07 6,77 43,17 0,02 0,02 / 1,30 / PM / / / / / / / 61,95 0,09 1,95 5,61 0,45 2,16 5,81 / / 32,84 0,09 4,93 / 3,08 5,75 7,74 49,81 2,92 / 0,14 19,20 4,66 1,53 0,06 0,44 3,81 1,28 /

H I J K L M

N

O P Q R S T

U V W X Y Z AA AB AC AD

43

Postrojenje

Lista pogona AE 1 AE 2 AF 1 AG 1 AH 1 AI 1 AJ 1 AK 1

Odnos proraunate i dostavljene vrednosti emisija SO2 NOx 1,68 0,43 0,30 / 1,99 0,44 0,38 2,89 0,43 0,61 10,01 / 0,89 0,28 0,31 / PM / / / / 0,38 0,13 0,30 0,36

AE AF AG AH AI AJ AK

Na osnovu podataka iz Tabele 7, moe se uoiti da, od trideset sedam obraenih postrojenja, dvanaest postrojenja imaju velika odstupanja, u pogledu prijavljenih i proraunatih emisija, to ini 32,4 % od ukupnog broja obraenih postrojenja. Dvadeset pet postrojenja ima zadovoljavajui odnos vrednosti emisija - razlike nisu znaajno izraene, ali se ipak ne mogu zanemariti.

U okviru dvanaest postrojenja sa velikim odstupanjima, postoje postrojenja sa jako malim i jako velikim vrednostima odstupanja. Na primer, postrojenja oznaena u Tabeli 7. kao B, M, AA, AB, AI pokazuju jako male, dok postrojenja L, T, Z, AC pokazuju jako velike vrednosti datog odnosa. Tri postrojenja ( W, X, AF ) imaju i male i velike vrednosti odstupanja za odreene emisije, u zavisnosti da li je to vrednost SO 2 , NO x emisije ili emisije prakastih materija. Na Slici 9. su grafiki prikiazana ova odstupanja.

44

Slika 9. Odstupanja odnosa proraunate i dostavljene vrednosti emisija Nakon to su uoene vee vrednosti odstupanja, ne moe se rei da postoje greke u dostavljenim podacima i zato se pristupa detaljnijoj analizi. Detaljnije analiziranje dobijenih vrednosti se vri i zbog vrednosti ija su odstupanja znatno manja, a trebalo bi da su minimalna.

2.2 Analiza dobijenih podataka

Napomenuto je, u izboru metodologije, da postoje dva naina izraunavanja emisija: 1) uzimajui u obzir vrstu kotla i vrstu goriva i 2) uzimaju u obzir nacionalne emisione faktore, koji zavise od karakteristika postrojenja i goriva. Predvieni su globalni emisioni faktori (US EPA emisioni faktori) i tei se njihovom svoenju na lokalne uslove, kako bi se obezbedili podaci o emisijama, u skladu sa meunarodnim obavezama za uspostavljanje Nacionalnog programa za praenje emisija. Metodologija ne precizira apsolutnu vrednost, ve iri opseg emisionih faktora.

45

Republika Srbija nema Nacionalne emisione faktore, pa se pristupa detaljnijem analiziranju uzima se donja i gornja granica emisionih faktora, a ne samo preporuene vrednosti, kako bi se procenilo gde se nalaze naa postrojenja. Na osnovu ovih graninih vrednosti emisionih faktora, rauna se gornja i donja vrednost emisije, a na osnovu tih koliina emisije, vri se provera dostavljenih podataka. Tabela 8. pokazuje gde se nalaze naa postrojenja u odnosu na zadati opseg. Tabela 8. Donja i gornja granina vrednost emisijeLista pogona A1 A2 A3 A4 B1 C1 C2 C3 C4 C5 D1 D2 E1 E2 F1 F2 G1 G2 H1 H2 I1 J1 J2 Proraunate ukupne emitovane Proraunate ukupne emitovane koliine (t/god) koliine (t/god) gornja granica donja granica SO2 2,59E+03 5,87E+03 7,86E+03 8,16E+03 4,19E+03 2,63E+01 4,32E+01 6,89E+01 2,70E-01 3,49E-01 3,15E-01 7,89E+01 2,16E-01 1,44E+01 1,01E-01 1,39E+01 2,19E-01 4,88E+01 1,27E-01 4,62E+01 5,31E+01 6,28E-02 5,26E+00 NOx 1,12E+03 2,54E+03 3,41E+03 3,54E+03 1,82E+03 2,34E+01 3,85E+01 6,13E+01 2,02E+01 2,62E+01 2,37E+01 7,02E+01 1,62E+01 1,28E+01 7,57E+00 1,24E+01 1,64E+01 4,34E+01 9,51E+00 4,12E+01 4,73E+01 4,71E+00 4,68E+00 PM 1,57E+02 3,55E+02 4,76E+02 4,93E+02 2,53E+02 3,60E-01 5,92E-01 9,43E-01 5,40E-01 6,98E-01 6,31E-01 1,08E+00 4,32E-01 1,98E-01 2,02E-01 1,91E-01 4,38E-01 6,68E-01 2,54E-01 6,33E-01 7,28E-01 1,26E-01 7,21E-02 SO2 3,92E+04 8,89E+04 1,19E+05 1,23E+05 6,35E+04 3,06E+02 5,03E+02 8,01E+02 5,40E-01 6,98E-01 6,31E-01 9,18E+02 4,32E-01 1,68E+02 2,02E-01 1,62E+02 4,38E-01 5,68E+02 2,54E-01 5,38E+02 6,18E+02 1,26E-01 6,12E+01 NOx 4,48E+03 1,02E+04 1,36E+04 1,41E+04 7,26E+03 5,40E+01 8,87E+01 1,42E+02 2,50E+02 3,23E+02 2,92E+02 1,62E+02 2,00E+02 2,96E+01 9,34E+01 2,86E+01 2,03E+02 1,00E+02 1,17E+02 9,50E+01 1,09E+02 5,81E+01 1,08E+01 PM 6,34E+02 1,43E+03 1,92E+03 2,00E+03 1,03E+03 3,60E+01 5,92E+01 9,43E+01 1,75E+00 2,27E+00 2,05E+00 1,08E+02 1,40E+00 1,98E+01 6,56E-01 1,91E+01 1,42E+00 6,68E+01 8,24E-01 6,33E+01 7,28E+01 4,08E-01 7,21E+00

Postrojenje

A B

C

D E F G H I J

46

Postrojenje

Lista pogona K1 K2 L1 M1 N1 N2 N3 N4 N5 O1 O2 P1 Q1 R1 S1 T1 T2 T3 T4 U1 V1 W1 X1 Y1 Z1 AA 1 AB 1 AC 1 AD 1 AD 2 AE 1 AE 2

Proraunate ukupne emitovane Proraunate ukupne emitovane koliine (t/god) koliine (t/god) donja granica gornja granica SO2 NOx 4,60E+00 4,73E+00 2,17E+01 8,58E+02 3,19E+01 1,15E+02 1,15E+02 1,15E+02 8,31E+01 8,47E+00 4,10E+00 3,13E+02 2,11E+01 3,61E+00 7,44E+01 4,26E+01 3,39E+01 1,18E+01 1,51E+01 2,72E+01 5,20E+01 3,98E+00 4,99E+01 7,50E+01 1,21E+02 4,64E-01 4,06E-01 9,17E+00 1,24E+02 9,93E+01 1,13E+01 2,71E+01 6,13E-02 5,31E+00 2,04E+02 1,97E+03 6,93E-02 2,49E-01 2,49E-01 2,49E-01 1,81E-01 1,13E-01 5,47E-02 5,16E+02 4,59E-02 4,82E-02 1,72E+02 3,54E+01 2,82E+01 1,13E+01 1,45E+01 5,92E-02 1,13E-01 3,95E+01 5,61E+01 7,68E+01 2,78E+02 6,19E-03 5,41E-03 1,34E+02 1,21E+02 1,32E+00 1,51E-01 3,04E+01 PM 1,23E-01 7,28E-02 1,55E+01 1,19E+02 1,73E-01 6,23E-01 6,23E-01 6,23E-01 4,52E-01 2,26E-01 1,09E-01 4,70E+00 1,15E-01 9,64E-02 1,04E+01 3,18E+00 2,53E+00 5,62E-01 7,22E-01 1,48E-01 2,83E-01 2,85E+00 7,68E-01 1,23E+00 1,68E+01 1,24E-02 1,08E-02 6,72E+00 2,10E+00 2,65E+00 3,02E-01 4,16E-01 SO2 1,23E-01 6,18E+01 3,10E+03 2,99E+04 1,39E-01 4,98E-01 4,98E-01 4,98E-01 3,61E-01 2,26E-01 1,09E-01 7,82E+03 9,18E-02 9,64E-02 2,60E+03 3,98E+02 3,17E+02 1,29E+02 1,66E+02 1,18E-01 2,26E-01 5,99E+02 6,52E+02 8,93E+02 4,21E+03 1,24E-02 1,08E-02 2,03E+03 1,40E+03 2,65E+00 3,02E-01 3,54E+02 NOx 5,67E+01 1,09E+01 5,27E+01 3,42E+03 8,48E+01 3,05E+02 3,05E+02 3,05E+02 2,21E+02 1,04E+02 5,06E+01 5,50E+02 5,62E+01 4,46E+01 2,97E+02 1,65E+02 1,31E+02 3,78E+01 4,77E+01 7,25E+01 1,39E+02 1,04E+01 1,15E+02 2,40E+02 4,80E+02 5,72E+00 5,01E+00 3,99E+01 4,54E+02 1,22E+03 1,40E+02 6,24E+01 PM 3,98E-01 7,28E+00 3,72E+01 4,87E+02 6,23E-01 2,24E+00 2,24E+00 2,24E+00 1,63E+00 7,34E-01 3,55E-01 4,70E+02 4,13E-01 3,13E-01 4,16E+01 2,04E+02 1,63E+02 3,89E+01 5,01E+01 5,33E-01 1,02E+00 6,93E+00 7,68E+01 1,06E+02 6,79E+01 4,02E-02 3,52E-02 1,83E+01 1,67E+02 8,61E+00 9,81E-01 4,16E+01

K L M

N

O P Q R S

T U V W X Y Z AA AB AC AD AE

47

Postrojenje AF AG AH AI AJ AK

Lista pogona AF 1 AG 1 AH 1 AI 1 AJ 1 AK 1

Proraunate ukupne emitovane Proraunate ukupne emitovane koliine (t/god) koliine (t/god) donja granica gornja granica SO2 1,29E+01 2,13E-03 6,18E+02 7,63E+00 2,33E+01 2,00E+02 NOx 1,15E+01 1,60E-01 2,68E+02 7,35E+00 2,08E+01 9,23E+01 PM 1,77E-01 4,26E-03 3,74E+01 1,19E-01 3,20E-01 1,16E+01 SO2 1,50E+02 4,26E-03 9,36E+03 8,87E+01 2,72E+02 2,99E+03 NOx 2,66E+01 1,97E+00 1,07E+03 2,26E+01 4,79E+01 3,51E+02 PM 1,77E+01 1,39E-02 1,51E+02 1,05E+01 3,20E+01 6,20E+01

Od trideset sedam obraenih postrojenja (61 emiter), dvadeset jedan emiter ulazi u date okvire graninih vrednosti emisija, to iznosi 34,4 %. Dobijeni rezultati se mogu smatrati relativno dobrim, s obzirom na to da Republika Srbija nema Nacionalne emisione faktore, koristi zastarelu tehnologiju i goriva loeg kvaliteta. Iz navedenog se moe zakljuiti da su merenja izvrena pravilno, a prorauni odraeni u skladu sa datim upitnicima, odnosno obrascima. etiri emitera nemaju dostavljene podatke o emisijama, to je 6,6 % od ukupnog broja emitera. Nedostatak ovih podataka uskrauje mogunost provere emisija datih emitera. Devet emitera pokazuje vrednosti emisija iznad gornje granice vrednosti, to iznosi 14,8 %. Na primer: kod postrojenja AA, AB, AI, vide se velika odstupanja od gornje vrednosti emisija za emisiju SO 2 , to se moe povezati sa velikom koliinom sumpora u gorivu (nafta, prirodni gas) i sa upotrebom zastarele tehnologije. Na ovaj nain, moe se ilustrovati kako kvalitet goriva utie na rezultate dobijene primenom emisionog faktora koji ne uzima u obzir sadraj sumpora u gorivu, ve je dat jedan uopteni broj. Na primer: goriva koja Republika Srbija uvozi iz Rusije imaju mnogo vei procenat sumpora nego ista goriva uveena iz Iraka. Razlika u proraunatim i dostavljenim vrednostima emisija se moe objasniti i upotrebom metode merenja, vrste korienih mernih instrumenata, kao i samim proraunom dostavljenih emisija. Na primer: mogue su greke prorauna za postrojenje koje je dostavilo podatak da je radilo 3678 sati, a prorauni emisija raunati su za 8777 sati (pun kapacitet).

48

Od ezdeset jednog obraenog emitera, devetnaest emitera ima vrednosti ispod donje granice vrednosti emisija, pa se moe rei da data postrojenja imaju instalisane tehnologije za preiavanje otpadnih tokova (separatore, adsorbere, filtere, elektrofiltre za smanjenje emisija). Meutim, navedeno objanjenje se dovodi u pitanje, ako se zna da u Republici Srbiji postoji veoma mali broj takvih postrojenja. Odstupanja vrednosti se takoe mogu pripisati i grekama usled komunikacije operatera i zaposlenih u samom postrojenju, ili prilikom izvetavanja. Emiteri sa vrednostima emisija ispod opsega ine 31,1 % od ukupnog broja emitera i pokazuju najvei broj odstupanja od granine vrednosti emisije. Osam emitera ima emisije i manje i vee od graninih, u zavisnosti da li je to emisija SO 2 , NO x ili prakastih materija, to iznosi 13,1 %. Njihova odstupanja mogu se objasniti primenom separatora, filtera za pojedine emisije ili grekama u samom izvetavanju. Na Slici 10. je grafiki prikazano odstupanje vrednosti dostavljenih u IKZ od opsega graninih vrednosti emisije.

Slika 10. Procentualno odstupanje od opsega graninih vrednosti emisija 49

Pomenute su i greke prilikom dostavljanja podataka i neke od njih su identifikovane u toku same izrade ovog rada. Sve uoene greke su pravovremeno ispravljene. Kod postrojenja N i AB, dostavljen je podatak za donju toplotnu vrednost goriva: za postrojenje N vrednost za Hd iznosila je 33.338.35 kJ/m3, a za postrojenje AB - 3.340 kJ/m3, u oba sluaja korieno gorivo je zemni gas. Obe vrednosti su neispravne, a proverom je utvreno da se Hd zemnog gasa kree od oko 35.000 do 40.000 kJ/m3. U sluaju postrojenja N, nainjena je greka sa decimalnim zarezom, a u sluaju postrojenja AB sa redom veliine Hd vrednosti goriva. Za dva emitera, u okviru istog postrojenja, snage od 58 MW i za oko 6.700 sati rada godinje, koliina potroenog goriva (koriste istu vrstu goriva) je skoro dva puta vea na drugom nego na prvom emiteru. Primer je i postrojenje Y, koje pravi greku u unetoj vrednosti za koliinu goriva. Ta vrednost je predstavljena u tonama umesto u kg. Greka je ustanovljena u odnosu na snagu i broj utroenih sati rada datog postrojenja.

3. Rezime analizeAnalizom podataka iz Integralnog katastra zagaivaa na primeru velikih postrojenja za sagorevanje u Republici Srbiji, prikazano je stanje o emisijama zagaujuih materija u vazduh. Obuhvaen je skup od trideset sedam postrojenja, odnosno ukupno 61 emitera, kao to su termoelektrane, toplane i industrijski pogoni. Primenom preporuenih vrednosti emisionih faktora, moe se primetiti da, od obraenih trideset sedam postrojenja, dvanaest postrojenja ima velika odstupanja na osnovu podataka, u pogledu prijavljenih i sraunatih emisija, to ini 32,4% od ukupnog broja obraenih postrojenja. Dobijena odstupanja su: 50

-

jako male vrednosti odnosa, jako velike vrednosti odnosa, i male i velike vrednosti odnosa.

Da bi se prikazala stvarna slika o emisijama u vazduh, prilikom prorauna koriene su i gornja i donja vrednost emisionih faktora. Na ovaj nain je dobijen prikaz o stanju emisija naih postrojenja u odnosu na dati opseg vrednosti i tako su utvrena sledea odstupanja: 34,4 % emitera ima vrednosti emisija koje ulaze u opseg graninih vrednosti, 14,8 % emitera ima vrednosti emisija koje su iznad opsega graninih vrednosti, 31,1 % emitera ima vrednosti emisija koje su ispod opsega graninih vrednosti, 13,1 % emitera ima vrednosti emisija koje su i iznad i ispod opsega.

Meu obraenim emiterima, nalaze se i oni sa nedostavljenim podacima o emisijama (6,6 %). Uslovi u kojima je izvrena analiza su uzrok datih odstupanja, a javljaju se i greke usled nepanje, prilikom dostavljanja podataka. Pojaanom kontrolom merenja i prorauna emisija, znatno bi se smanjile navedene greke, to bi svakako doprinelo boljim rezultatima same analize. Kao to je izvrena analiza emisija zagaivaa u vazduh, tako se moe analizirati i uticaj zagaujuih materija na vodu i zemljite, ne samo na primeru procesa sagorevanja, ve i na primeru raznih industrijskih procesa.

51

Zakljuak

Ovim diplomskim radom, predstavljene su emisije SO 2 , NO x i prakastih materija, iz velikih postrojenja za sagorevanje u Republici Srbiji. Na osnovu podataka iz Integralnog katastra zagaivaa, u saradnji sa Agencijom za zatitu ivotne sredine, koja ovaj katastar vodi u skladu sa zakonom, dobijeno je stanje o emisijama za prethodnu 2009. godinu.

U prvom delu rada, navedene su zakonske regulative u Republici Srbiji i EU, opisan je rad Agencije za zatitu ivotne sredine i njen osnovni zadatak, rukovoenje Integralnim katastrom zagaivaa. Drugi deo opisuje metodologiju na osnovu koje su dobijene vrednosti sraunatih emisija i metode merenja emisije. Trei deo sadri procenu podataka, izvetaj o podacima i kvantitativnu analizu obraenih podataka. Na osnovu analize rezultata moemo zakljuiti: Za svaku vrstu odstupanja, do sada navedenu, najvei pritisak je na emisionim faktorima. Emisioni faktori korieni za globalne modele ne pokazuju izgled kojem teimo. Sva ova odstupanja bi se dovela do minimuma, i mogla bi se verifikovati, da postoje Nacionalne vrednosti emisionih faktora. Mnogo je detaljnija analiza direktnim odreivanjem emisija, a ne na osnovu predvianja i poreenja na osnovu prethodnih godina. Odstupanja su posledica globalnih emisionih faktora, prilikom njihovog formiranja koriena je odreena tehnika jedinica i odreeni kvalitet goriva. Ovako odreeni emisioni faktori, primenjeni na nae uslove, nisu precizni. Goriva koja se kod nas koriste su loijeg kvaliteta, sa velikim sadrajem sumpora. Odstupanja su neminovna i zbog tehnikih jedinica, koja su kod nas veinom zastarela. Greke operatera se javljaju pri merenjima i proraunima emisija, kao i u nedovoljnom prouavanju samih obrazaca.

52

Literatura1) Pravilnik o metodologiji za izradu integralnog katastra zagaivaa (Slubeni glasnik RS, br. 94/2007); 2) Zakon o integrisanom spreavanju i kontroli zagaenja (Slubeni glasnik RS, br. 135/04); 3) Uredba o vrstama zagaenja, kriterijumima za obraun naknade za zagaenje ivotne sredine i obveznicima, visini i nainu obraunavanja i plaanja naknade, Vlada Republike Srbije; 4) Uredba o graninim vrednostima emisija zagaujuih materija u vazduh, Vlada Republike Srbije; 5) EC-IPPCD, 1996, Council Directive 96/61/EC of 24 September 1996 concerning integrated pollution prevention and control, now codified as Directive 2008/1/EC; 6) Andrea Markovi, LCP i IPPC Direktive EU i njihova transpozicija u lokalno zakonodavstvo, Sarajevo, oktobar 2009. godine http://www.ceteor.ba/.../5a_markovic_lcp_i_ippc_direktive_%20i%20_njihova_%20transpozicija_%20u%20_lokalno%20 _zakonodavstvo (jun 2010. godine); 7) Jasmina Vladisavljevi, IPPC direktiva - Upravljanje industrijskim procesima i zagaenjem, Regionalna privredna komora Panevo, mart 2009. godine http://www.rpkpancevo.com/akti/IPPC.pdf (jun 2010. godine); 8) Neboja Pokimica, Primena IPPC Direktive u Republici Srbiji, Ministarstvo nauke i zatite ivotne sredine Republike Srbije, mart 2006. godine (jun 2010. godine); 9) www.eulokalnepolitike2.bos.rs/materijali/BOS_Elena%20Jankovic.doc 10) Pravilnik o graninim vrednostima emisije, nainu i rokovima merenja i evidentiranja podataka podataka (Slubeni glasnik RS, br. 30/97 i 35/97 - ispravka); 11) Directive 2001/80/EC of the European Parliament and of the Council of 23th October 2001 on the limitation of emissions of certain pollutants into the air from large combustion plants (LCPD); 12) www.ifenel.hr/LinkClick.aspx?fileticket=A7SMFjobyl0%3D&tabid (jun 2010. godine); 13) www.eea.europa.eu (jun 2010. godine); 14) www.sepa.gov.rs (jun 2010. godine); 15) http://www.epa.gov/ (avgust 2010.godine); 53

16) Mihailo Gavri, Implementacija protokola o registrima isputanja i prenosa zagaujuih materija u Republici Srbiji, avgust 2006. Godine, Beograd www.archive.rec.org/REC/Programs/.../serb_assessment_on_prtr_serb.pdf (jun 2010.godine); 17) Slavko Bogdanovi, Registar isputanja i prenosa zagaujuih materija (PRTR) u pravnom sistemu Republike Srbije, maj 2010. godine. www.aarhuskg.rs/Slavko%20Bogdanovic%20Registar%20ispustanja20i%20prenosa% (jun 2010. godine); 18) Zakon o Fondu za zatitu ivotne sredine (Slubeni glasnik RS, br. 72/09 ); 19) www.sepf.gov.rs (jun 2010. godine); 20) www.ekoforum.org/htm/vazduh.htm (jun 2010. godine); 21) www.psemr.vojvodina.gov.rs/pdf08/M%2015.pdf (jun 2010. godine); 22) EMEP/EEA emission inventory guidebook 2009, Part B, 1.A.1 Combustion in energy industries, http://eea.europa.eu/emep-eea-guidebook (jun 2010. godine) 23) US EPA Compilation of Air Pollutant Emission FactorsAP 42, Fifth Edition, Volume, Chapter 1: External Combustion Sources, www.epa.gov/ttn/chief/ap42; 24) http://en.wikipedia.org (avgust 2010.godine); 25) Marko Obradovi, Merenje emisije zagaujuih komponenata, katedra za procesnu tehniku Mainskog fakulteta u Beogradu, 22. decembar 2008. godine.

54

PRILOG ITier 2 emission factorsNFR Source Category Fuel Technologies/Practices Region or regional conditio Abatement technologies Not applicable Code 1.A.1.a Name Public electricity and heat production Brown Coal/Lignite Wet and Dry Bottom Boilers NA NA

Pollutant

NOx CO NMVOC SOx TSP

PM10

PM2.5

Pb Cd Hg As Cr Ni Se Zn PCDD/F Benzo(a)pyrene Indeno(1,2,3-cd)pyrene

Aldrin, Chlordane, Chlordecone, Dieldrin, Endrin, Heptachlor, Heptabromo-biphenyl, Mirex, Toxaphene, HCH, DDT, PCP, SCCP Value Unit 95% confidence Reference interval Lower Upper 286 g/GJ 143 571 US EPA 1998, chapter 1.7 US EPA 1998, g/GJ 6.7 61 chapter 1.7 US EPA 1998, 1.7 g/GJ 0.8 3.4 chapter 1.7 820 g/GJ 330 5000 See Note 40 g/GJ 20 80 Expert judgement based on Visschedijk et al (2004) 30 g/GJ 15 60 Expert judgement based on Visschedijk et al (2004) 14 g/GJ 7 28 Expert judgement based on Visschedijk et al (2004) US EPA 1998, 17.6 mg/GJ 10.6 24.7 chapter 1.7 US EPA 1998, 2.1 mg/GJ 1.3 3.0 chapter 1.7 US EPA 1998, 3.5 mg/GJ 2.1 4.9 chapter 1.7 US EPA 1998, 17.2 mg/GJ 10.3 24.1 chapter 1.7 US EPA 1998, 10.9 mg/GJ 6.6 15.3 chapter 1.7 US EPA 1998, 11.8 mg/GJ 7.1 16.5 chapter 1.7 US EPA 1998, 54.6 mg/GJ 32.8 76.5 chapter 1.7 4.6 mg/GJ 0.5 16.8 Guidebook (2006) ng IUNEP (2005); Coal 10 5 15 TEQ/GJ fired power boilers US EPA 1998, 1.6 g/GJ 0.8 3.2 chapter 1.7 US EPA 1998, 2.6 g/GJ 1.3 5.1 chapter 1.7

55

PRILOG II Obrazac 3- Emisije u vazduh iz procesa sagorevanja1. 1.1. 1.2. 1.3. X= Y= = =o o

1.4. Gauss-Krigerove

1.5. 1.6. (mnv) 1.7. (MW) 1.8. (%) 1.9. (m) 1.10. (m) 1.11. T (oC) 1.12. (m/s) 1.13. (Nm3/h) 1.14. 1.15. 1.16. 1.17. 1.18. 1.19. (, , )

'' ''

56

(, , )

(, , ) (%) (, , )

2. 2.1. ( .1.) 2.2. (t) (k/kg) S (. %) N Cl

2.3.

2.4.

3. 3.1. ( .2.) (%) ( . 2.) ( . 2.) g/h t/god ( .3.)

3.2.

4. 4.1. 1. 2. 3. 4. :

57

1.1. 1.2. 1.3. . 1. . 1. ; , 1.4. Gauss-Krigerove , 1 : 100 000 1 : 50 000 1.5. 1.6. 1.7. 1.8. 1.9. 1.10. (mnv) (MW), MW (%) (m) (m), je , 1.11. 1.12. 1.13. 1.14. T (oC) (m/s) (Nm3/h)

58

1.15. 1.16.

, ; ; , (%), %; : 15. 15. - 100%, 20. 50%, 21. 0%, 22. 50%.

1.17. 1.18. 1.19.

2.1. 2.2. 2.3. 2.4.

- .1. (k/kg) ; ( %) . - .2. . 2. - .3.

3.1. 3.2. 4.1.

59