Ashton,Frederick - 33-Lun i Pukovnik

8/10/2019 Ashton,Frederick - 33-Lun i Pukovnik

1/96


2/96


3/96

J o jednom sam se uverio da smospremni. Ponavljam, potrudiu seda sve proe bez rtava. Nepotreb-no ili brzopleto ubijanje bilo bi ne-oprostiva glupost. Jo jednom proverite da li ste dobro upotrebili svasredstva za maskiranje, a onda da

unitimo makete ree ovek kojije stajao na elu osam jardi dugog ipet jardi irokog podijuma.

Tamo se nalazila maketa jednogdela gradske etvrti oko BoulingGrin Lejna. Sve je bilo vema kopijaulice, juvelirske radnje Erlok, jed-nog kamiona s blindiranim furgo-nom, parkiranih automobila i ogra-de na uveanom delu zgrade. estljudi se dadoe na posao i brzo rastavie makete, izlomie ih na sitnedelova i sve bacie u veliku pod-rumsku pe. Najmlai od njih, sna-an ovek irokih vilica, preli ostat-ke uljem za loenje i potpali pe, ko-ja poe da gori bacajui odsjaj na

grubi betonski pod. Ostali brzo odnesoe delove jednog reljefa koji je.pokazivao Kanarska ostrva s make-tama Tenerife i naselja na ostalimostrvima. Naroito briljivo je bio iz-graen deo sa ostrvom La Palma ina njemu se video krater Kaldera.

Zadovoljno razgledae reljef i ne-

ko s uzdahom ree: Ne mogu da zaboravim plaena Lankarotu. Vratiu se tamo imbude mogue.

Krenimo kako je dogovorenoree ovek koji je oito predvodioovu grupu ljudi.

I Prvo izioe dvojica, a zatim, po-

sle etiri minute, sledea dvojica.Ostadoe voa i njegova dva pratio-ca. Svi su gledali na zidni asovnik,

pa i oni krenue tano posle pet mi-nuta.

*

P e t minuta pre jedanaest aso-va, toga dana iz Rojal Mint Stritakrenuo je kamion sa blindiranimfurgonom natovaren polugama zla-ta u vrednosti od tano tri etvrtinemiliona funti. Bilo je tu jo nekolikokonih vrea napunjenih srebrnim

prahom, koji upotrebljavaju juveliri.

Zlato i kamion pripadali su banciNatan i sinovi, koja je jedina uLondonu ovlaena da trguje ple-menitim metalima. Pored vozaa,koji je bio sam u kabini kamiona, ufurgonu su se nalazila dva pratiocanaoruana sa po dva pitolja. Uz e-line ploe pored v rata furgona bilesu privrene dve mainske puke.

Tano u jedanaest i trideset blin-dirani kamion se zaustavio u HatonGardenu, gde je istovario osam zlat-nih poluga, a zatim je nastavio doBouling Grin Lejna. U jedanaest ietrdeset kamion se zaustavio predzgradom broj etrnaest. Iz furgona

je iziao jedan od pratilaca noseikonu vreu srebrnog praha za ju

velirsku radnju Erlok. Za njim suse zalupila teka elina vrata kojane probija nikakav kurum, a treba-lo bi snano artiljerijsko orue daih razbije.

Pratilac je uao u juvelirsku rad-nju, predao srebro i odmah iziao.

3


4/96

Bio se ve pribliio furgonu kad gaje neto snano lupilo po glavi i onje izgubio svest, ali nije pao, jer suga pridrala dva starija i lepo obu-ena dentlmena. Trei je priaofurgonu i kucnuo tano onako kako

je to uvek inio napadnuti pratilac;dva udarca u razmaku od pet se-kundi. Zatim je skoro apatom izgo-vorio lozinku:

Hajde, Deve! Er sveniZadnje dve rei nisu nita znaile,

ali su bile obavezni deo lozinke.Teka elina vrata se odkrinu

e. Drugi uvar htede da po obiaju

prvo paljivo proviri i osmotri je linjegov drug sam pred furgonom,ali ga doeka mlaz nekakvog gasaotunog mirisa i on u trenutku osle

pe i izgubi svest.U istom trenutku jedan ovek

kliznu uz furgon do vozaevih vra-ta, koji je puio ekajui i drei do

polovine sputeno nesalomljivostaklo na takoe blindiranim vrati-ma svoje kabine. Mlaz gasa zaitao

je prema vozaevom licu. On se uh-vatio za oi, a onda klonuo na seditu. Napada je provukao ruku dounutranje s trane vrata i otvorio ih,a onda seo na vozaevo mesto, po-to je ovoga spustio na pod pored

sebe.Dva oveka su ubacila u furgonprvog onesveenog pratioca i vra-ta su se za njim zalupila. Kamion jeodmah krenuo. Sve je trajalo manjeod dve minute. Niko od prolaznikanije nita primetio, jer su se za to

postarala dva oveka u blizini glas-no se smejui i dovikujui jednog

neobinog psa, koji je iao samo nazadnjim nogama i veselo se kezio.Ali pas je bio neobian zbog boje.Bio je narandast i imao utu glavui kao sneg beo rep. Prolaznici su biliiznenaeni izgledom i bojom psa, auveseljavala ih je njegova igra. Ko-

nano su ga dva oveka uhvatila iodvela ga ka jednim kolima.

Za to vreme, kamion natovarenzlatom i srebrnim prahom nestao jeu povorci ostalih vozila.

U dvanaest i trideset kamion se

nalazio parkiran u Tvisten Rodu. Iznjega se ulo stenjanje, koje nijemoglo da koristi zbog prolaska dru-gih vozila. U jednom trenutku po-red kamiona su ile etiri devojke, adesilo se da u blizini nije prolazilonijedno vozilo. One su ule neobi-ne zvuke. Najhrabrija od njih je pri-la i otvorila teka vrata furgona.

Ugledala je tri nesrena ovekaNatan banke. Bili su vrsto vezanii zapuenih usta. Ona je otrala do

prvog telefona i okrenula tri devet-ke. Javio se deurni Skotland Jarda.

*

Inspektor Skotland Jarda tokvel brzo je shvatio da je izvrenajedna od najbolje organizovanihpljaki za koje je ikada uo. Tri ve-zana oveka nisu mogla mnogo dakau. Od trenutka napada oni su bi-li i bez svesti i privremeno slepi. Osvestili su se dok je kamion stajao.

Neko je istovario zlato. Nisu uspelida vide nijednog napadaa. Nisu imuli glasove, sem onaj koji je proa-

putao.Hajde, Deve, Er sven. Sve se

odigravalo brzo i u tiini. Treba da blokiramo aerodro-

me, luke, drumove, raskrsnice iTemzu! naredi on detektivu Le

nonu.Uskoro je potvrena i njegova bo-jazan da nee nai ni otiske prstiju,ni bilo kakav trag. Sem otiska voza-a i pratilaca, nigde na kamionu ni-

je bilo drugih, jer vozilo je esto ieno i prano.

4


5/96

bve je uraeno bez greke ree on detektivu Herbu Adamsonu, koji je stajao pored njega i bri-sao naoari. Neko je, verovatno,danima sedeo u oblinjem baru imotrio kretanje kamiona, koji je

uvek u isto vreme tri puta nedeljnodolazio pred juvelirsku radnju Erlok. Sigurno se posluio i mikroureajem za prislukivanje postav-ljenim tamo gde se kamion zaustav-lja, pa je uo ta treba rei da sevrata na furgonu otvore.

Pa to lii na Luna, kralja pono-i! uzviknu detektiv Adamson.

D a... Ipak, voleo bih da vidimjo jednog nenadmanog majstoraza dobro smiljene napade reeinspektor.

Nekoliko minuta je razmiljao u-tei, a onda izdade nuna uputstvao istrazi, pogleda na svoj runi asovnik i pozva dva svoja mlada de-

tektiva. Posetiemo pukovnika reekroz stisnute zube.

Vozau naredi da vozi bi~zo i gdegod treba da upotrebljava policij-sku sirenu, jer hoe da to pre stig-nu u Vatimer Rod. f

Vrata stare, ali lepe i dobro od-

ravane kue s desetak prostorijaotvori im nasmejana devojka dugeplave i sjajne kose spletene u dugupletenicu.

Da li je pukovnik Voteres u ku-i? upita inspektor.

Jeste. Radi u podrumu sa svojatri prijatelja odgovori devojka.

Sta rade? Zato me ispitujete i ko ste vi,gospodine? upita devojka i osmeh joj iseze s lica.

Inspektor joj pokaza policijskukartu.

Odgovorite mi ta rade.

ivao i uveK, prouavaju Kanarska ostrva i prave nekakve planove odgovori devojka.

Kad su stigli?Verovatno jo u toku jutra.Zar ne znate tano? !

Ja sam stigla tano u dvanaestasova. Pukovnik i njegovi prijateljibili su u podrumu u oblaku dima odpopuenih cigareta.

A ko ste vi, gospoice? Zovem se Konstanca Andis.

Gospodin Voters je moj roak i sta-ratelj.

Da li ste zaposleni?

Jesam. Po struci sam hemiar.Radim u laboratoriji fabrike kozme-tikih preparata.

Zato niste i danas na poslu?Jue je poeo moj odmor. Gos-

podin Voters me alje na Kanarskaostrva. Kae da je tamo divno. Da-nas sam dola da provedem dan sanjim, ali oieli su mi ga njegovi stari

drugovi ispria devojka jo uvekstojei pored vrata, dok su inspek-tor i dva detektiva bili uli u hol istajali blizu nje.

Odvedite nas do pukovnika konano se odlui inspektor tokvel.

Devojka poslua i poe preko ho-

la. Tri policajca su nehotino gleda-li samo u njenu skladnu figuru. Sti-goe do podrumskog stepenita ispustie se u prostrani podrum.

Oko velikog reljefa Kanarskih os-trva stajala su etiri oveka s tan-kim tapovima i ivo raspravljala otome da li e poumljavanje ivicakratera Kaldere moi da zaustavi

njihovo raspadanje, koje ugroava ilepotu kraja i divnu dolinu u dnuna dubini od hiljadu jardi.

Imamo goste! uzviknu de-vojka.

O, inspektor tokvel! Nadamse da si se ve jednom odluio da se

5


6/96

vrati ratnim drugovima. Bio si do-bar komandos, a sada si lo inspek-tor. Zato loe izgleda. Vrat ti je svetanji i sve vie naboran . Bled si i ni-kakav. S nam a bi opet bio kako tre-

ba prosu bujicu rei nasm ejani

Edvin Voters. Nisam doao da vam se pri-kljuim ree inspektor i pogledmu pree po detaljima reljefa, zastade na pepeljarama punim pikavaca, a zatim pree prema tavanicii oblacima dima.

emu onda da zahvalimo zasreu to te vidimo? I ko su dva

mlada gospodina? Nisi nam ihpredstavio ree ovek vitkog sta-sa, ije elo je bilo golo i sastavljalose sa golim temenom do linije odkoje je rasla bujna i duga kosa.

Bio je to penzionisani kapetan Fi-lip Krejton, koga je inspektor tokvel odlino poznavao jo iz ratnihdana kao majstora za oruje, herni-

ju i radio ureaje. Ovo su moji pomonici, detek-

tivi Herb Adamson i Piter Lenon odgovori inspektor:

etiri oveka su oekivala da in-spektor sada njih predstavi svojim

pomonicima, ali on samo ree:. Oni vas znaju s fotografije iz

mog albuma, a znaju o vama sve toznam i ja sam. Bojim se da ste im preneli i va-

e prljave sumnje upade krupanovek irokog lica, m esnatog nosa itvrdih linija oko usta.

U pravu si, Hale. Doli smo dapitamo ta znate o pljaki zla ta odgovori inspektor.

Neko zlato je opljakano? upita etvrti pukovnikov prijateljRobert Tom, koji je do tog trenutkautao neprekidno se zagonetnosmekajui.

Da li nas optuuje, Frenk? ljutito upita pukovnik Voters.

Voleo bih da to mogu da uinim odgovori tokvel.

Onda se gubi iz moje kue! Nisidobro doao. Izrekao si najgadnijuklevetu koju bi ovek mogao da zamisli izgrdi ga Voters jo uvek

pokazujui prema stepenitu.Inspektor se smekao posmatra-jui ih nekoliko trenutaka, a ondazakljui:

Odlazim, gospodo. Vidim da jedan drugom dajete alibi. Ovde sepotvruje da satima niste izlazili.Cak i gospoica Kostanca je dobarsvedok u vau korist, jer vas je za

tekla ovde u dvanaest asova, apljaka se dogodila u jedanaest ietrdeset i dve minute. A ipak...Jednoga dana otkriu greku.

Odmah zatim on se uvreeno okrenu i dade znak svojim pomonicima da krenu;

Hajde, tokvel, ne budi zlopamtilo! uzviknu Voters. alio

sam se ono o isterivanju iz kue. Sada si zagolicao nau radoznalost iodlazi bez objanjenja. O kakvojpljaki je re?

Mislim da vi o tome znate vienego ja, ali ispriau vam ree inspektor tokvel.

Dok je ponavljao priu o pljakizlata, paljivo je motrio lica prisutnih. Svi su se smekali tako da nijemogao da otkrije ni najmanji znakstraha to im je na tragu.

Mislim da je ovo tvoje delo,Ede. Ako niste direktno uestvovali,vas etvorica ste izviali, pripremilii planirali svaki detalj zakljuitokvel jo uvek stojei.

Odmah zatim se okrenu i poe dase penje stepenitem u pratnji dvasvoja detektiva. Za njima se uosmeh.

Kad sedoe u automobil, inspektor ree vozau da ne pali motor i izdepa izvue mali prijemnik, koji je


7/96

iao uz prislune mikroureaje, ko-jima je Skotland Jard bio opremiosvoje ljude tek pre dva meseca i to

je drano u najveoj tajnosti.Sluajui, inspektor Stokvel je gri-

zao svoju ugaenu lulu. uo je kako

penzionisani pukovnik Edvin Voters govori: Ne bismo smeli da u daljem

razgovoru vreamo inspektoratokvela, jer on je sigurno ostavioneku bubicu iza sebe, pa sada slu-a svaku nau re.

Zar su ve jednom i inspektoriopremljeni tim stvaricama? upi-

ta Hal Blekid, iji krupni glas tokvel poznade i preko prijemnika. Opremljeni su, ali zastarelim

tipom odgovori Voters i predloida se dalje raspravlja o zatiti sta-rog vulkanskog grotla,

Inspektor tokvel proguna nekupsovku, iskljui prijemnik i vozaunaredi da vozi u Skotland Jard.

>II

B ilo je lepo i tiho majsko vee,zbog ega je Norman Kiligart zaus-tavio kola na Bruk Grinu i uputio seda proeta parkom.

Pored toga to je bilo prijatno, ovo

vee je za Kiligarta bilo i jedno odvrlo retkih, jer bio je trezan, a togadana jo nije bio popio ni aicu al-kohola. Vidno je hramao na desnunogu, ali je etao pustom alejom

parka. Jedan takoe usamljeni e-ta mu je dolazio u susret. Mimoila-zili su se ba pod stubom sa koga jesvetlela jaka lampa. Nepoznatom se

ote osmeh, ali odmah ieze s lica.Pogledao je Kiligarta kao da uivau tome to vidi visokog i lepogmomka.

Kad je nepoznati odmakao neko-liko koraka, Kiligart se okrenu i pozva:

Halo, gospodine! Zastanite tre-nutak!

Odmah zatim krenu ka nepozna-tom, koji ga je radoznalo posmatrao, a uz to je izraz na njegovom li-cu pokazivao da mu ovaj poziv nije

neprijatan. ekao je da Kiligart ka-e ta eli. Ne moete tek tako... Pa ja

sam veeras, na asnu re, sasvimtrezan. I evo ta mi se desilo poeKiligart i podie nogavicu pantalona ispod koje se ukaza zavoj na no-zi.

Da li se poznajemo? upita

nepoznati.Jo kako! Ali da zavrim o svo-joj nozi. Ujeo me je moj pas. A znateli zato?

Ili je va pas zao, ili ste mu ui-nili neto neobino smekajui seodgovori nepoznati.

Nijedno od toga nastavi Kili-gart. Prole noi doao sam kui

trezan i on me nije prepoznao.Nepoznati se nasmeja i dodade: Dakle, i veeras bi mogao da

vas ujede. Do avola, nauiu ga pameti.

Veeras e me opet videti treznog.Mora da se navikne.

Nepoznati klimnu glavom i ree: To je dobar nain. Ovaj kratki

susret zaista me je razvedrio. A sa-da bih m orao ...

A, to nikako. Proetaemo jomalo parkom, a onda idemo u mojstan na po jedno pie i malo ugod-nog razgovora. Ne moete to da od-

bijete jednom starom, treznommomku usprotivi se Kiligart.

Moje slobodno vreme je vrloogranieno... Hoete da odbijete poziv ne-

poznatog? To neete uspeti. Vi me-ne vrlo dobro poznajete.

Ne poriem... Znam za uspehvae dve knjige, posle kojih su mno-

7


8/96

gi tvrdili da se pojavio novi genijeengleske literature. Ali nisam imao

priliku da vas lino upoznam i za-to. .

Valjda mi ne uskraujete poverenje? Pa ja sam vas tri puta video u

avionu, dok sam pilotirao u putni-kom saobraaju prema Parizu. Zna-te i to da su me najurili zbog p ia...Video sam vas i prepoznao nekoliko

puta, ali nisam potrao da okreemtri devetke1, iako znam da vas elevideti iza reetaka smejui se na-stavi Kiligart.

Ipak mi recite gde smo se upoz-

nali ree nepoznati. Bio sam uitelj pilotiranja zaamatere. Tada sam vas upoznao. Asada mislim da je dosta objanjenja.Moj stan je odmah iza parka. Uini-te mi to, gospodine Donalde za-kljui Kiligart.

U redu, Normane. Milo mi jeto sam vas sreo prihvati kona-

no Donald Sikert, jer to je bio on,slavni Lun, kralj ponoi.

Njih dvojica pooe dalje tiho raz-govarajui.

Znate li zato sam tako uporanda mi budete gost?

P a... mislim da smo se bilisprijateljili kad sam uio pilotiranje.Vaa je zasluga to sam letenje nau-io kako treba. To mi je odlino do-lo ve nekoliko puta odgovoriSikert.

Verujem da bih vas uporno inajsrdanije zvao i u svakoj drugoj

prilici, ali ovoga puta imam i pose-ban razlog.

Kaite mi ga, ako vam to ne

smeta. Danas sam uestvovao u sni-manju razgovora sa izvesnim pu-kovnikom Votersom. Bilo je rei i ovama. Namuio sam pukovnika i

lv Broj Skotland Jarda za hitne prijave je 999.

8

posle snimanja smo se potukli. Ra-na na mojoj nozi je posledica te tu-e. Razgovor treba da bude emitovan veeras u dvadeset i jedan. Sluaemo zajedno ispria Kiligart.

Je li to neto u vezi s dana-

njom pljakom zlata? upita Lun.Jeste. ta vi mislite o tome? Sve lii na delo majstora mu-

njevitih napada, a Voters je jedanod najveih u Londonu.

On je bio skroman i izjavio jeda vam a daje prednost smejuise ree Kiligart.

A, tako ... Dakle, on vas je povredio, a pria o psu je bila samo a-la ree Lun.

Volim ale o pijancima, jer isam nisam otporan prema toj ljud-skoj mani.

Priajte mi neto o sebi. Kakoivite? Cime se bavite?

Pijem... Pijem mnogo i to odre-uje moj nain ivota. Prestao samda piem romane. Srea je to uveksmislim neku dobru ideju i prodam

je kao sadraj romana konjunktur-nim piscima, ili scenaristima. Mno-gim listovima prodajem vesti i pod-atke, a ostavljam da njihovi momcinapiu. I tako... ivi se... Ipak

imam vrst karakter. Od oca samnasledio uhodanu garau na elziherstu, u kojoj rade odlini momci.Ostajao sam bez pet pensa u depuza aicu pia, ali nisam prodao ipropio garau. Zar nisam karakter?

Uvek sam vas smatrao vrstimmomkom.

H m ... Tako misli i izvesna Peri

Erter, iako zna sam propao kaovojni pilot, proteran kao civilni i iz-gubio ak i amatersku letaku knji-icu. Nisam uspeo da nastavim kao

pisac, a nisam ni novinar... Ipak nealim se, jer zna se da je NormanKiligart poten momak.


9/96

Tog trenutka izioe iz parka iuputie se ka kui u kojoj je Kiligartimao mali momaki stan. U sencidrvoreda stajala su etiri oveka.

Tako sam eleo da me poseti;te ... Ali sada se kajem ... Bolje je da

mi oprostite i da odmah idete dalje iznenada ree Kiligart.Je li ta nagla promena u vezi s

ona etiri tipa to se skrivaju u sen-ci drvea? upita Lun.

Ne znam ko su oni, ali vie neelim da vas vodim u svoj stan. Op-rostite i laku no! zakljui Kili-gart.

Sada ja ne elim da odem re-e Lun.Kiligart jo jednom pokua da na-

pusti Luna, ali ovaj ga uze pod rukui skoro ga povue ka ulazu u kuu. etiri oveka izioe iz senke i mu-njevito napadoe.

Kiligart stie da se s jednim uhva-ti ukotac i osvrnu se da vidi ta se

dogaa s Lunom. Zaboravi protivni-ka u svom zagrljaju, ali i ovaj je za-stao zapanjen onim to je video.

Lun je delio udarce ostaloj trojicinapadaa. Jednom od njih sevnuno u ruci, ali u sledeem trenutkuruka mu je visila niz telo slomljenakao suha granica. On je jaukaotraei pomo ostalih. Jedan druginapada, ovek crne i ulepljene ko-se i tamnog lica, potee pitolj, aliza deli sekunde kasno. Lunova

pesnica ga pogodi pravo u elo i onpad.e nauznak ispustivi oruje. Tre-i se sae da dohvati pitolj, ali gaLun mlatnu po potiljku sastavlje-nim rukama i on poklopi oruje os-

tajui nepomian. etvrti napada, koji je jo uvekbio u Kiligartovom zagrljaju, naglose izvi i otre se, a onda pobee umrak.

Poznaje li ove momke, Normane? upita Lun.

Viao sam tog to cvili zbog ru-ke kod izvesnog Oskara Harusija.Pretpostavljam da su i ostali Harusijevi gangsteri odgovori Kiligart.

ovek sa slomljenom rukom ko-nano se stropota na asfalt izgu-

bivi svest. Uimo, jer ovde za nas nemavie posla zakljui Lun.

O, kao bi me pretukli da samnaiao sam! Harusi ih je poslao dame udese, jer mu se ne svia tosam hteo da saznam neto vie onjegovim poslovima ree Kiligartdok su ulazili i dok je zatvarao vra-

ta.Moda su hteli i da vas ubiju

ree Lun. To onda rade na drugi nain.

Pria se da Harusi ima plaenogubicu koji i sa pet stotina jardi po-gaa oveka u oko, a slui se oru-

jem s priguivaem. Ve bih bio

mrtav, da je Harusi to eleo. Ovo jetrebalo da bude samo opomena odgovori Kiligart.

Odmah zatim uoe u dobro nametenu, ali prilino neurednu so-

bu, u kojoj je bilo pet fotelja, dvastola i dva otomana. U uglu je biotelevizijski prijemnik i Kiligart gaukljui, a onda potrai pie u sob-

nom baru koji se nalazio u suprot-nom uglu.

Posle ovoga napolju, jedna a-ica viskija ne moe da smeta re-e on kao da se izvinjava.

Lun prihvati pie i upita:Kako se dogodilo da ste upali u

tu istragu oko pljake zlata?

Imao sam sreu. Susreo samjednu divnu devojku. Zove se EndaHalmes...

Pa ona je detektiv SkotlandJarda, najlepa ena policajac nesamo Engleske, nego moda i celogsveta prekide ga Lun.

9


10/96

Pa za vas nema tajni! uskliknu Kiligart. Mislio sam da sam ja

jedan od vrlo retkih izvan policije,ili moda jedini koji to zna. Ona jesalonska dama i omiljena mondenka. . .

I pri tome vrlo opasna nasmeja se Lun. Opasna za moma-ka srca i grenike svih vrsta.

Da li je opasna i za vas? upi-ta Kiligart i na licu mu se pojavi za-brinut izraz, to nije promaklo Lu-nu.

Ona me ne poznaje odgovoriSikert.

Ali ona treba svakog asa dastigne. eli da zajedno vidimo tuprokletu, televizijsku emisiju. Moraosam da to javim i svojoj Peri, jer biinae moglo da se dogodi svata,ako bi ona iznenada naila, a ima ikljueve ove moje jazbine objasniKiligart.

im iziem iz svojih laboratori-

ja, ivot mi se komplikuje reeLun vedro. Kako mislite da mepredstavite toj lepotici iz policije isvojoj devojci?

Prvo treba da mi se obraateimenom, jer bi je udilo da sa ovekom u svom stanu nisam popio

bratsku aicu. Dobro, Normane prihvati

Lun. Sada se zovem Gari Mostin iinenjer sam elektrotehnike. Imami stan s tablicom na to ime, a zave-den sam i u arhivi diplomiranih in-enjera Univerziteta.

Trezan sam i zapamtiu, dragiGari Mostine smejui se ree Ki-ligart i ustade da opet naspe pie.

Pri tome je stalno mrmljao Lunovo novo ime da ga zauvek upamti.Tada se zau zvono i on otvori vra-ta, Dve devojke uoe i prvo u hod-niku porazgovarae s Kiligartomoduevljavajui se to ga vide treznog. Lun je uo kako im on pria o

susretu s dragim prijateljem, ine-njerom Mostinom.

Kad uoe, Kiligart predstavi Lu-na devojkama, koje nisu uspevaleda prikriju zadovoljstvo to vide do-stojanstvenog, visokog i privlanog

mukarca. U pogledu Ende Halmesbilo je i one treperave radoznalosti iudne opreznosti, jer kao da ve be-se osetila Lunovu privlanost.

Ona sede po strani na otoman iosloni se razmaknutim rukam a pre-krstivi svoje lepe noge, pri emunjena kratka haljina otkri izazovneobline. Lun se trudio da je gleda U

oi, kao da ne vidi ostatak lepog pri-zora, koji su mukim oima prualenjene prekrtene noge i malo istu-rene grudi pod haljinom od skupesvile lepih, neodreenih ara i sveih boja. Oko vrata je imala nekuvrstu ala od crvene i sive svile.

Norman izmea koktel za koji jeznao da ga vole obe devojke. A tada

poe emisija razgovora sa sumnji-vim pukovnikom Votersom. Bila jereirana kao dvoboj recima dva oveka postavljena u dve fotelje okoniskog stoia. Iza njih se videla og-romna fotografija blindiranog ka-miona i tri banina slubenika sav-ladana u napadu.

Zar se ne vidi da sam bio sas-

vim trezan? upita Kiligart odu-evljeno.Na ekranu se pojavi prvo krupni

plan markantnog penzionisanogpukovnika, a onda kamera skrenuna nasmeenog Kiligarta.

Da li da vam postavim pitanjekoje je u osnovi svega to elim daraspravim s vama veeras predmnogobrojnim gledaocima? pi-tao je Kiligart.

Pitajte mirno i s osmehomodgovori Voters.

I neete se ljutiti? Neu, makar ta da pitate.

10


11/96

Da li ste na neki nain uestvovali u otmici zlata iz kamiona ijafotografija se nalazi iza nas?

Zar u mojim godinama? tavam pada na pamet? odgovoripukovnik, a oi mu lukavo blesnu-

e. Ali vi izgledate kao da nistepreli polovinu etvrte decenije ivota.

Imam pedeset i devet godina.Iza mene je ostalo vreme tekih ratnih godina. Muen sam i ranjavan. ...

Dozvoljavate li da vas predsta

vim gledaocima? Radije to, nego da sam priam smejui se odgovori pukovnikVoters i poe da priprema i pali cigaretu.

Neki nesavesni pisci feljtonapredstavljali su vas kao krupnogprosedog oveka s gusarskim licemi ironinim pogledom, a nazivali su

vas razbojnikom i herojem. Gledaoci vide kako izgledam.

Ono da sam zloinac samo je relativna istina, Jedan greh mladosti;;.

Da, suvie ste odan prijatelj.Tada ste za svoje prijatelje naletelikamionom na juvelirsku radnju, aoni su pograbili zlato i ostali nakit.

Bilo je tako s uzdahom reepukovnik. To je moj prvi greh.

Obili ste i trinaest kasa koristei naroito jak eksploziv...

Bio sam mlad. Sve kase pripadale su ljudima koji su se obogatilisuvie lako i brzo. Zamiljao sam sebe kao Robina Huda.

I tako ste stigli na ostrvo Der-

si, gde ste bili zatvorenik sa isto kaovi slavnim epmenom.Tano, jedino smo se razlikova

li u tome to je epmen obio trideset i sedam kasa, pa sam ga potovao kao dentlmena veeg ranga smejui se odgovori pukovnik. O

svemu tome postoji moja knjiga, ko-ju preporuujem gledaocima. A vasmolim da ne ponavljamo bar mojeostale podvige, koji bi mogli da iza-zovu rodoljubive simpatije premameni u ovom trenutku kada odgo-

varam na glasine o svojim novimgrehovima. Prihvatam. Dozvolite samo da

kaem da ste za ratne podvige i natlu Nemake i u Engleskoj dobili op-rotaj grehova iz mladosti, oficirskiin i kasnije unapreenje do ina

pukovnika, kao krunu svega trikrsta, najvia odlikovanja... na-

stavi Kiligart. Budimo precizniji prekidega Voters. Dva krsta su odlikova-nja kraljevine, a trei je bio nemakigvozdeni krst. Hitlerove budale sume smatrale svojim herojem,. Odli-kovali su me i prebacili u Portugali

ju. Istim putem je iao epmen premene. Odatle sam doao u Pariz i

preko pokreta otpora nazad u En-glesku. Igrao sam se podvaljujui

Nemcima i tako se rat zavrio. Da li smatra te loginim milje-

nje da vam va nem irni duh nije do-zvolio da se zadovoljite time to steobasuti priznanjima i odlikovanji-ma, a zatim odmah penzijom?

To je tano. Preduzeo sam ne-koliko poslova u Africi i Aziji, aliuvek za interese Velike Britanije.Godine su uinile svoje i ve dugoivim mirno pratei meteorolokeizvetaje i strahujui od svake promene vremena, jer me bole lea ioiljci rana.

Da li su vas i danas bolela lea

i da li su vas muile posledice rana? Manje nego obino.Ko je prvi izrazio sumnju da ste

na neki nain uestvovali u pljaci? pitao je dalje Norman Kiligart.

Postoji jedan divan, sposoban ihra bar ovek. Bio mi je drug u ratu.

11


12/96

Jednom sam ga izvukao iz nemakog zatvora u Belgiji, gde je bio pre-

baen kao na obavetajac. Bio samsa kapetanom Filipom Krejtonom,koji je tada bio samo narednik. Ve-zao sam Filipa, obukao uniformu

nemakog majora i doveo svog za-robljenika pred zatvor tukui gatako da je bio obliven krvlju. Nemaki straari i porunik, upravnikzatvora pomogli su mi da suoimdva britanska pijuna. Filip Krejton

je potvrdio da je Frenk tokvel napijun, a Nemci do tada nisu znalini njegovo ime ni poreklo. Ljutito

sam ih odveo, a Nemci nisu ni pitalizato, potujui moj brzi uspeh. Dakle, radi se o inspektoru

Skotland Jarda, gospodinu Frenkutokvelu? pitao je Kiligart.

Da! Taj divni ovek ima samojednu manu. Misli da sam uvek biogangster i da sam to i sada. To jenjegova fiksideja. Treba da se lei.

Zamislite, ni pun sat posle pljakenije naao sebi drugi posao, negoda doe u moju kuu i da proveravagde se nalazim. Tako je, jadnik, ut-vrdio moj alibi i postao moj najdraisvedok u sluaju da me neko i daljeklevee. Sam je video sve znake dasam sa tri prijatelja jo od jutra ne-

prekidno prouavao jedan plan okoKanarskih ostrva. Ne verujem danam vreme dozvoljava da govorimo tom svom planu priao je pu-kovnik Voters.

Dakle, obezbeeni se od optu-be? pitao je Kiligart.

ak i kad bih hteo da optuimsamoga sebe, ne bih uspeo, jer nae

pravosue trai injenice lukavose smejupi odgovori Voters. Pominju se i drugi pukovnici

kao na primer, Edi epmen. Jedanod njih je i neki Frenk, bivi koman-dos i agent Intelidens servisa. Is-trauje se i oko majora Markusa Gi

la. Ali ima i takvih koji veruju da jepljaku organizovao Donald Sikert,poznatiji pod nadimkom Lun, kraljponoi. Pria se da je zbog Lunapo-novo vraen u slubu stari inspek-tor Skotland Jarda Majki Dikson

izlagao je Kiligart. Ne znam zato se uzimaju sa-mo velika imena. Takvu pljakumogao je da pripremi i svaki mladikomandos, ili vet gangster primeti pukovnik.

Upotreba gasa je Lunova speci-jalnost.

Zato bi Lun izvrio tu pljaku?

Da je on hteo, ve bi uinio da ban-krotira i sama Engleska banka. Snjegovim znanjem, sredstvima ihrabrou prodro bi u svaki trezorsveta. Ne, ne verujem da je Lunumean dodade pukovnik.

ta mislite, ta e biti sa zla-tom?

Nita... Kad proe guva, bie

pretopljeno, na prim er sa naroitimdodatkom da e dobiti istu boju kaobakar. Bie lako da se ak legalnoprebaci bilo kuda, kao obian ba-kar.

Vi biste tako uinili? Verovatno... Ali im a jo hilja-

du naina, jer zlato je uvek drago

cen metal i nema identitet. Lako seprodaje, pa i kad ga im a u teini e-tiri hiljade funti, kao u dananjoj

pljaci.

Nae vreme istie. Zahvalansam vam na ueu u ovom razgo-voru, ali molim vas za samo jo je-dan odgovor zakljui Kiligart.

Pukovnik klimnu glavom. Zato ste pristali na ovakavjavni razgovor, koji mora da vam jeneprijatan? pitao je dalje Kiligart.

Imam svoj in teres odgovoripukovnik.

Kakav?

12


13/96

Plaen sam sto funti, a to je uzpenziju dobro doao prihod.

Samo to?

Vanije je to koristim prilikuda svako sazna da nemam nita s

pljakom jer ve se pria da samkriv, pa e, moda, neki zloinci po-kuati da me kidnapuju i naterajuda predam zlato. Poruujem da eloe proi, a rizikovali bi sasvimuzalud. Postoji i trea korist.

Kaite nam je, ako nije tajna. Pa, imao sam priliku da pozo-

vem gledaoce da proitaju moju

knjigu Velike podvale Treem Rajhu. Sada e izdava pouriti da jeponovo tampa. To e mi doneti lepprihod zavri pukovnik Voters ilikovi na ekranu poee da se uda-ljavaju, a zatim se emisija zavri.

Prva progovori Kiligartova devojka:

Bio si drzak i nije udno to sise potukao s pukovnikom odmah

pos!e_ emisije.ta je bio neposredni povod tu -

e? upita Lun.Voters me je upitao da ii stvar-

no verujem u njegovu krivicu. Od-govorio sam potvrdno objasni Kiligart Lunu i devojkama.

. Ti to zaista veruje?! zaue-no ree Enda Helmes. Zato? Znam da je Voters povezan s

londonskim podzemljem. Ve dugoje obian pratilac efa podzemljaOskara Harusija. Uteruje kockarskedugove, a izigrava salonskog prija-telja gangsterskog efa, koji ne mo-e u kockarnicama da koristi samo

svoje primitivne revolverae. Pu-kovniku je dosadilo da bude Harusijev sluga, pa je pripremio pljakuzlata. Ne bih se udio da tim plenom istisne Harusija i sam postanevoa gangsterskih bandi izloiKiligart.

A ta mislite o mogunosti daje to Lunovo delo? upita Peri Erter.

Ko neto vie zna o gospodinuSikertu, nikada ne bi posumnjao unjega. On grabi zlato, ali sa mor-

skog dna, gde vekovima lei u po-topljenim galijama panskih i dru-gih osvajaa irom svih mora i okeana upade Enda Halmes.

Zar vi verujete u te bajke? upita Lun.

To nisu bajke. Znam da sumnogi daleko manje sposobni i sla-

bije opremljeni ljudi izvadili dosta

blaga sa morskog dna. Zar to nepredstavlja pravu igru za Luna injegovog mornara Makfersona? odgovori devojka detektiv SkotlandJara.

Izgleda mi da gajite simpatijeza tog pustolova primeti NormanKiligart.

I simpatije i ogromno potova-

nje. ak sam pomalo zaljubljena utog divnog oveka odvrati devoj-ka i udno pogleda tobonjeg ine-njera Mostina.

Ali njega optuuju za krenjezakona primeti Lun.

Taj divni sanjar, nenadmaninaunik i najduhovitiji protivnik

zloina kri neke zakone. Ali to surelativne stvari. ovek u ra tu ubijaneprijatelje slobode svoga naroda.To je njegova sveta dunost i dobijazahvalnost i svojih blinjih i celogdrutva. Ako u miru neko ubija zlo-ince najgore vrste, proglaavajuga ubicom, jer to je posao policije,dravnog delata i sudova. Kakva

hipokrizija! Luna progone zato toje onemoguio vie zloinakih ban-di u toku deset godina, nego itavSkotland Jard za pola veka us-tro izloi Enda Halmes.

Trebalo bi da vi budete u Skot-land Jardu, pa bi Lun sigurno bio

13


14/96

dobar saradnik policije smejuise ree tobonji inenjer.

Devojka ga znaajno pogleda inekakva unutranja toplina pojavi

joj se u oima. Zatim ona pogledave pripitog Kiligarta, koji je poku-

avao da poljubi koleno Peri Erter. Vreme je da krenemo reeEnda i ustade pogledavi Luna. Pripada li vam obaveza da me ot-

pratite?Svakako! ivnu Lun. Ali ja

sam ostavio svoja kola vrlo daleko ipeice zalutao u Normanov kraj.

Moja kola su pred kuom. Od

veu vas do vaih, a onda emo na-i reenje ree Enda.Lun nije eleo da ona vidi njego-

va kola, jer su bila ona sa specijal-nom opremom, to ne bi izmaklo

panji devojke detektiva. Zato onpredloi:

Pratiu vas u vaim kolima, aposle u nai taksi.

Dok su oni razgovarali, NormanKiligart je pozvao svoju devojku damu pomogne da previje teku ra-nu na nozi. Poto su se uli glasovismeha koji nisu obeavali povratakdomaina i Peri Erter, Lun i Endaizioe zalupivi vrata ija brava seautomatski zakljuavala.

III

D v a dana trajala je opta blokadau Londonu. To je izazvalo mnoge

prigovore i albe, a tampa je neuspeh policije nazvala lutanjem umagli, zbog ega stradaju nedunigraani, jer ih policija zaustavlja,

pretresa i ometa njihove poslove.Zbog lanih uzbuna istovarani sukamioni, iskljuivani puni vagoni izkompozicija i zadravani u stanica-ma radi pretresa, a mnogi brodovisu zaustavljeni i u lukama i na otvo-renom moru.

To mora da prestane! zaklju-io je glavni inspektor Skotland Jarda. Mora da prestanu i prie snae strane o pukovniku Votersu.

Inspektor Frenk tokvel oseti aoku i kroz utrnule usne tiho ree:

Uveren sam da je on organiza-tor pljake. Jo vie, siguran sam daje on imao vie ljudi. Cim je blindi-rani kamion otet, on i etiri njegovaoveka su velikom brzinom odjuriliu pukovnikov stan i brzo zadimili

podrum. Radilo se o minutima. . .Uspeli su da stvore alibi. . .

A kako objanjavate injenicu

da nismo nai nijednog svedokakoji bi potvrdio da je neko izlaziotog dana iz pukovnikove kue, nitida se u vreme pljake vratio u nju?

Naprotiv, ima ih nekoliko koji su videli kako u devet sati dolaze njego

' va tri gosta. To i jeste ono to ne mogu da

cpbjasnim odgovori inspektor

tokvel. Moda sluajno nisu vi-eni.

A ipak ste organizovali prae-nje svakog pukovnikovog koraka

primeti glavni inspektor. Misliteli da on to ne zna i ne vidi?

Naprotiv, siguran sam da nikonije u stanju da prati pukovnika ida ostane neprimeen odgovoriinspektor.

U tom trenutku zazvoni telefonna stolu glavnog inspektora i on se

javi, a zatim ljutito pogleda tokvela i saopti:

Izvren je napad na Votersa.Vodila se prava bitka i on se odbranio. Dakle, bio je u pravu kad je

tvrdio da bi ga vae sumnjienjemoglo da kota ivota. Kako misliteda opravdate takvu pogreku polici-

je?Dozvolite mi da odem tamo. . .

Moj pomonik, detektiv Piter Lenonbio je ostavljen da neprekidno mot-

14


15/96

ri na Votersa. On mora da zna ne-to o tom napadu odgovori tok-vel bled u licu i oroen hladnimznojem po elu i golom temenu.

Nakon dvadeset minuta bio je uVotersovoj kui. Jo se oseao miris

baruta, a tragovi kuruma behu o-tetili unutranjost kue na nekolikomesta. Detektiva Lenona nije bilo u

blizini, niti se bio javio centrali, ilibilo kome.

Voters je priab o toku napada: Nisam oekivao da me neko

napadne ovde, ali u toku noi ostaoje uz mene moj verni prijatelj Hal

Blekid. Jutros u osam asova oti-ao je da se odmori. Znao sam daljudi Skotland Ja rd a motre na mojukuu i danju, pa sam smatrao dasam bezbedan. Meutim) pola satakasnije neko je zazvonio. Otvoriosam i u kuu su upala tri oveka.Pokuali su da me savladaju, ali jasam se borio. Uspeo sam da se ot

rgnem i umaknem tamo u hodnikka podrumu. Pripucao sam. Znamda sam ranio jednog od njih. Enokrvi u holu. . .

Je li u kupi bio jo neko, semvas? upita tokvel izbegavajuiprazan razgovor.

Nije. Borio sam se sasvim sam.Napadai su me zasuli kurumim a iuspeli su da se povuku odgovoriVoters.

Da li ste prepoznali nekoga odnjih?

Nisam. Bili su to meni sasvimnepoznati ljudi. Svi su imali dugekose i izgledali su mladi.

Da li ste zabrinuti zbog ovog

napada? upita tokvel ne prikri-vajui ironian osmeh. Nikad ne potcenjujem opas-

nost i zato sam jo uvek iv. Ali akovae pitanje znai a li sam se upla-io, onda je odgovor odrean. Ni-sam se uplaio! A sada vi meni od-

govorite na jedno pitanje reeVoters i oi mu sevnue.

Pitajte ree inspektor. Da li vam je mirna savest to

ste me bacili u smrtne opasnostiklevetom da sam ja oteo zlato uvrednosti od tri etvrtine milionafunti, zbog ega e stotine zloinacada mi budu na tragu?

Policija je u stanju da vas titidok ne otkrijemo pljakae iro-nino odgovori inspektor.

Treba li da ta zatita bude efi-kasna kao jutros? jo ironinijeupita pukovnik. Ja ne verujem u

vae prie. titiu se sam. Morauda promenim nain ivota i nestanem iz blizine i mogunosti vaezatite. O tome u da napiem mi-nistru i svim odgovornim ljudima.

Odavno znam da umete da seborite. Vama su na neki nain odreene ruke, a meni vezane. . .

Samo vam je jezik odvezan,

kao u stare usedelice! prekide gaVoters pravei rukom pokret kaoda e da oamari inspektora i kaoda se s mukom uzdrava.

Inspektor tokvel ga ironino os-motri, a onda se okrenu i napustikuu ostavljajui istranu ekipu daobavi tehnike i druge poslove u ku-i pukovnika Votersa.

On iz svojih kola pozva SkotlandJa rd da se raspita o detektivu Lenonu. Javie mu da je pronaen na

junom kraju Londona u Lengliparku, pre tuen i vezan.

Tog trenutka inspektor pomislida je borba sa Votersom uzaludna.Ako je pukovnik ugrabio zlato, niko

ne moe da mu ga otme. On ne sa-mo to je uklonio sve tragove, dobrosakrio zlato i stvorio alibi za sebe isvoje ljude, nego priprema jo mno-ge neprilike. On ume da uniti gonioca, a izgleda da to mora da uini. Ikad sa svog trag a otera starog lisca

15


16/96

tokvela, vie niko nee hteti ni dapomirie. . .

Moda samo jedan ovek moeda ga nadigra. . . Lun. . . Nadaosam se da u jednoga dana epati injega,, a sada me i pukovnik mui i

ismeva. . . Lun. . . Eh, kad bi i onuao u ovu veliku igru, mislio je in-spektor Skotland Jard a Frenk Stokvel vozei se prema severu.

*

O d trenutka ponovnog dolaska na

dunost, stari inspektor Majki Dikson jo nita nije radio, ako se ra-dom ne sm atra njegov trud da shva-ti i upozna sve promene u SkotlandJardu, koje su bile nastale za estgodina koliko je on bio odsutan. Po-slovino spor, jo vie proreene isada sasvim bele kose, reumatian,neugledan i apatian, s oiljkom,koji njegovom licu daje izraz kao dae svakog trenutka kinuti, ili zapla-kati, vukao se od arhive do labora-torija i od ureaja do dvorana zaskupove policijskih grupa. Nove ko-lege su mu se podsmevale ne verujui da je to nekad bio sposoban i is-kusan policajac. ,

Inspektor tokvel ga nae kakosedi u sobi za detektivske pomoni-ke i drema sklopljenih oiju. tokvel

je pamtio vreme kad je Dikson ra-dio i bio je zadrao jo malo poto-vanja prema starcu. Pozdravi ga iupita:

Da li ste ve dobili neki posao,gospodine Dikson?

Stari inspektor se tre, usne muzadrhtae i on jedva izgovori: Jesam. . . Neprijatan posao,

Frenk. . . Nareeno mi je da budemkontrolni inspektor u tvojoj grupi.

Ne razumem. . . Ne postojekontrolni inspektori!

Eto. . . sada postoje. . . Ja treyba da radim s tvojom grupom. . .

Valjda u mojoj grupi ispraviga tokvel.

Ja sam nauio da govorim tano i precizno odvrati Dikson i za

stade kao da se odmora. Trebada budem kontrolni inspektor. . .To bi u moje vreme znailo da nedozvolim gluposti, a sada su reklida se izbegnu greke i preterivanja.

Ako vas dobro razumem, trebada kontroliete rad moje grupe.

Konano ste razumeli. . .

Svraao sam u bolnicu da vidim nesrenog mladia koji se zove PiterLenon. . . Dobro su ga uesili

priao je Dikson polako i u prekidi-ma. Mislim da ste greili optuu-

jui pukovnika. . .Ali on je ovek iji stil je potpu-

no jasan u pljaci zlatom. Hajdemou moju sobu ljutito odvrati tok-

vel.Morao je da eka itavih pet mi-

nuta dok Dikson nije stigao. inilomu se da starac namerno ostaje darazmisli, pa tek onda da polako do-e. Kad je uao, on se polako spustiu fotelju, obrisa lice ogromnom pla-vom maramicom, kakve vie niko

nije nosio, a onda ree: Ispriajte mi sve o toj pljaci.tokvel pokua da mu kae ta se

dogodilo u nekoliko reenica, ali onga zaustavi i upozori:

Ili mi ispriajte sve, ili kaiteda me ne prihvatate kao kontrolnoginspektora.

Ali ja vas ne odbijam. . . Po-

greno ste me razumeli. . . Misliteli da treba da podnesem ostavku? uzdrhtalim glasom ree tokvel.

Zaboravite ostavku. Ja umem isam da vam je predloim, ako naem da je to potrebno. Priajte sa-mo, tokvele.

16


17/96

Bilo je oito da starac iznenadaotkriva svoju gvozdenu volju i upor-nost, a ujedno zauzima sluben od-nos prem a tokvelu, koga je pre de-setak m inuta nazvao imenom.

Mogu li da naruim kafe?

upita ovaj da prekine m unu atmos-feru. Za mene malo aja. Ne puim,

ne pijem alkohol i bolestan sam...Moj krvotok... skleroza... kostoboIja... Dakle, imam dosta briga. Nemuite me i vi, tokvele odgovoriinspektor Dikson.

Dok je telefonirao da se donesu

kafa i aj tokvel je razmiljao ko jeto bio toliko zloban da pozove ovogoronulog i senilnog starca i da gagurne njemu u noge.

Sluam vas, tokvele... Samomi lepo sve ispriajte... Znate, ja seurim... Uvek se urim... Ve samvrlo mnogo uinio. Poto ujem vas,ispriau vam novosti polako i

sporo je govorio Majki Dikson.tokvel se nehotino nasmeja, ali

Dikson kao da to nije primetio. Izastarinskih naoara s crnim okviri-ma bio je sklopio ,i i sluao ta go-vori Frenk tokvel. Zaustavljao ga

je nekoliko puta da se o svemu do-bro raspita, postavio mu nekolikoneobinih pitanja. tokvel je biozbunjen loginou pitanja i skrive-nim smislom Diksonovog interesovanja za detalje. Zbog toga mu od-

jednom bi lake da govori. Oseaose kao grenik pred ispovednikom.

Priajte mi sve to znate o pu-kovniku Votersu zatrai u jed-nom trenutku Dikson.

tokvel poe od dana kada je Voters kao mladi posmuo prvi put,ali ga Dikson prekide i zatrai dagovori o blioj prolosti penzionisanog pukovnika. tokvel pokua dapria o ranim podvizima EdvinaVotersa, ali ga Dikson opet opome-

nu da to zna i eli bliu prolost.tokvel pomenu Afriku i Aziju, aliga Dikson opet zaustavi.

Pa traili ste, do avola, da pri-am o Votersu protestovao jetokvel.

Oito mislite da sam star i to jeistina. Mue me bolest i nesanica...Ali ja nisam blesav, tokvele. Apso-lutno nisam ni izlapeo, ni senilan,ni glup. Otkud vam ideja da mi pri-ate stare prie o Votersu? Proluno nisam mogao da spavam i pro-itao sam njegovu knjigu, jer samsmatrao da mi je to dunost. Dakle,

zapamtite, ja svoje dunosti obav-ljam. Obavljajte i vi svoje... Kad vaspitam o Votersu, znai da elim daujem ta znate o njegovom sada-njem nainu ivota. Sa kim se via?Ko su mu prijatelji? Kakvi su mu

prihodi? Neoenjen je, pa ko mu jeljubavnica?

Ali njemu je pedeset i devet... upade tokvel.... Najlepe godi-ne! Pratio sam televizijsku emisiju ivideo sam tog lepog, okretnog isnanog mukarca. Dakle, cherchezla femme, potraite enu. Ko mu je

prijateljica? Kako stoji njegov kontou banci? Koje klubove poseuje? Tomi priajte dodade Dikson i opet

sklopi oi. utao je nekoliko trenutaka eka-jui da tokvel nastavi, ali i on je u-tao. Dikson ga pogleda kroz poluot-vorene kapke i ba tada tokvel upi-ta:

Verujete li vi u Votersovu kri-vicu?

Verujem u va instinkt, tok-vele. U Votersovu krivicu verovaukad budemo imali dokaze. Inae ni-ta ne verujem za njegov nainsuvie jasno i ivo odvrati Dikson.Zato priajte, ako znate, jo netosem davne Votersove prolosti. I za-

17


18/96

boravite da ga mrzite. Potrebna jeobjektivnost.

Razumeo sam. Znam dosta oVotersu. On ve dugo radi za izvesnog Oskara Harusija poe tokvel.

Oho! uzviknu Dikson. PaHarusi je, izgleda, voa velike gan-gsterske bande i, moda, najvanijief londonskog podzemlja. Priajte,

priajte, tokvele! Taj Harusi je, jo pre legalizo

vanja kocke u Londonu, organizovao kockarnice. On je menjao mestai skupljao kockare iznajmljujui sta-nove i kue. Adrese su poveravanestrasnim kockarima, meu kojima

je bilo poslovnih ljudi, bogatih ple-mia, ali i kriminalaca. uvari koje

je Harusi zapoljavao pravili su muneprilike, jer se nisu mogli kretati uvisokom drutvu, a nisu umeli nida interveniu, kad bi zatrebalo, do-

voljno diskretno, ali odluno i efi-kasno. Penzionisani oficir lepog iz-gleda i ponaanja, s treningom i is-kustvom slavnog komandosa najvi-e je odgovarao takvom poslu.

To je prava pria!... Ve slu-tim da je Voters postao Harusijevuvar bezbednosti.

D a... Uvek je diskretno i brzouterivao kockarske dugove od Harusijevih klijenata. Upoznao je imnoge kriminalce, a oni su poelida ga potuju kao oveka vie kla-se. Voters, naprotiv, nije nikad po-eo da ceni kriminalce. Kad su sehvalili svojim podvizima, on im jedodavao injenice da su uhvaeni i

osueni. Otkrivao je njihove grekei uvek se iznenaivao zbog slabopriivenih dugmadi, koja su otpada-la, otisaka stopala, zaboravljanjagumenih rukavica i mnogih drugihsitnica, koje bi uvek bile prvi trag za

policiju.

Da li je Voters makar jednomdoao u sukob sa zakonom? upi-ta Dikson.

Nikad. Zbog toga ak nemamoni njegove otiske prstiju ni fotogra-fiju u kartoteci odgovori tokvel.

To sam ve utvrdio. Jedan odmajstora podzemlja nema ast dabude zabeleen u kartoteci Skotland Jarda. Lepa stvar.

Pravila o tome su vladala ipre, bar vi to dobro znate. Ko bi seusudio da snosi odgovornost za registrovanje jednog penzionisanogheroja, pukovnika i dentlmena u

kartoteci kriminalaca? Takoe je ... A kako ste se viusudili da izbrbljate svoje sumnje

protiv njega? Sada je doao napad,verovatno njegovo delo, koji mu da-

je pravo da se sakrije. Pa i kad bis-mo nali zlato, njega ne bismo mog-li da zgrabimo. Fino ste udesili stva-ri, tokvele zakljui Dikson.

Bila je to ansa da ga zatek-nem kako se vraa iz pljake od-vrati tokvel.

D a... Deavaju se takve stvari neodreeno ree Dikson.

utali su nekoliko minuta, a ondaDikson iznenada upita:

A Lun?

Ne razum em ... Pa vi ste, verujem, poslednji ovek koji bi posum-njao da su u pljaku umeani prstiDonalda Sikerta. On nikad nije...Imam proverene podatke da je opet

plovio panskim putem. Izgleda daje imao uspeha, jer ne samo po Lon-donu, nego i irom sveta pojavili su

se stari zlatnici. A svi konci vodeprema Lunu. Time nije pogazio za-kon, a pored toga niko nem a prilikuda ga neto upita ustro izloitokvel.

Kud vi zastraniste!? Lun kaopljaka? Kojeta! To nikada ne bih

18


19/96

pomislio... Znam ga suvie do-bro. ..

Je li istina to se pria da gapotujete, pa ak i volite, iako vamje priredio mnogo gorkih asova?

H m ... Svata se pria ... Moje

miljenje o Lunu je vano samo zamene, ali objektivni stavovi vani suza Skotland Jard. Sada je vano tose na neki nain i Lun umeao uaferu odgovori Dikson.

tokvel skoro podskoi. On se umeao? Kako? Gde? O

tome nita ne znam. Jedna dama je posmatrala ne-

ku tuu. Neki delija je prebio triopasna momka Oskara Harusija.Stil tue i zahvati su Lunovi. Ta*dama je videla Luna odgovori Dik-son.

Ko je ona? Kaite mi vie o to-me uzbueno upade tokvel.

Preutau njeno ime, a znamda e i ona da uti. Neka ta jna osta-ne izmeu nje i mene. Sada je vanoda vam opiem timove koji su po-eli da igraju. Prvi je sastavljen odVotersa i njegovih ljudi... Zabora-vih da napomenem, ipak malo skle-roze. .. to su pretpostavke. Drugitim: gospodin inspektor tokvel sadva detektiva i lepom devojkom de-

tektivom, a sada sam tu i ja ... Lenon je ve ispao iz igre upade tokvel u istom stilu.

Ne zadugo... Mlad je i za ne-koliko dana bie na svom mestu, aline pred Votersovom kuom na-stavi Dikson. Trei tim ...

Zar postoji i trei tim? Trei tim su Oskar Harusi i

njegovi gangsteri sa tucetom lepotica._ etvrti tim ...tokvel opusti ruke, jer nije oeki-

vao toliko novih pretpostavki. etvrti tim ponovi starac.

Valjda pogaate da je kapiten Lun,a ostali... Moda samo Makferson,

a moda i jo neko, prema potrebi.Tu je detektivska agencija arlijaPipina... Oekujemo i to da seumea Lunov prijatelj reporter Artur Markin.

Valjda nema jo onih koji se

interesuju za Votersovu pljaku! opet upade tokvel. Peti tim, ako moemo da ga iz-

dvojimo, predstavlja izvesni Nor-man Kiligart...

Ona pijanica to je zamotavalaVotersa u televizijskoj emisiji od-mah posle pljake?! zaudi setokvel.

Samo ne potcenjujmo ljude.Taj momak je, moda, Lunov prija-telj. Bio mu je uitelj pilotiranja. Toznam jo odavno odgovori Dik-son i opet sklopi oi.

Izgledalo je da spava i tokvel jeutei prelistavao izvetaje na svomstolu, koji su se odnosili na pljaku

zlata. Ni laboratorija, ni tehniari,ni detektivi nisu bili nali nita odega bi moglo da se pone. Kona-no tokvel tiho upita:

ujete li me, gospodine Diksone?

ujem... Sluh mi je, zaudo,jo uvek dobar odgovori staracne otvarajui oi.

Ovde nema niega korisnog.ta da sada preduzmemo?

To je vaa stvar. Imate ljude itraite zlato i pljakae. Moj je po-sao da nekako stupim u vezu s Lu-nom. Isposlo/ao sam dentlmenskisporazum da Skotland Jard i po-mone policijske snage ne uznemi

ravaju Sikerta. Ostalo je da i vi datere da ete biti fer izloi Diksoniznenaenom inspektoru tokvelu.

Zar je to mogue? Postoji samotajna naredba da se sauva njegovivot, jer je kao nau nik ,.. pro-zbori tiho tokvel.

19


20/96

Znam, ovee!... Naredbe po-stoje, menjaju se i kre... Pazite seda vam pamet ne zavrti nada da uh-vatite Luna... Istina, mnogi su to

poeleli i danas ele, ali ne prolazedobro... Uh, kad se setim kako su

neki od njih smrdeli... Pa boja!...Mesecima ljubiasto lice govorioje Dikson smejui se.

A tada njegov smeh pree u dugoi teko kaljanje. Izgledalo je da e

pasti iz fotelje.U tom trenutku ue jedna od sek-

retarica glavnog inspektora i po-preko pogleda starca koji je kaljao,

a onda pred tokvela spusti list pa-pira, klimnu glavom i bez rei izie.Inspektor uze papir i lice mu dobizao izraz. Bilo je to jedno pismo, iz-nad ijeg zaglavlja je rukom glav-nog inspektora bilo napisano:

Stokvelu da se upozna. Obezbediti da gospodin pukovnik E. Votersnema razloga da se ali na nemoti

visana sumnjienja. Takoe se za-branjuje da bude primetno praen.

Diplomatska formulacija: pri-metno praen gunao je tokvel

poluglasno. U Votersovom slua-ju to znai stvarnu zabranu prae-nja i nadgledavanja.

Zatim tokvel poe da ita Voter

sovo pismo:kotland Jardu, za najodgovor-nijeg funkcionera po ovom predme-tu.

Protestujem zbog sumnji i prae-nja, koje su plod mate nekog od va-ih ljudi. Javno je ponikla sumnjada sam u vezi s pljakom zlata, to,

naravno, poriem. Cenim, pa ak ivolim gospodina inspektora tokve-la, ali je postala nepodnoljiva nje-gova nastranost, koja me pogaa.Zahtevam da budem optuen i dami se da asno pravo odbrane, ili dase sasvim prekine neosnovano nad-

ziranje mene i moje kue, a tako is-to i mojih vernih prijatelja.

Posle napada neidentifikovanihzloinaca prinuen sam da se samzatitim. Uiniu to na najbolji na-in. Morao sam da ak iz Tangera

pozovem tri svoja prijatelja, koji eda mi pomognu da bih se obezbedio.

Na kraju, molim da ovo pismo nepriini bilo kakve neprijatnostimom ratnom drugu inspektoruFrenku tokvelu.

Primite moju molbu i upozorenjasamo kao odraz brige o mojoj linoj

bezbednosti. Siguran sam da etebrzo otkriti pljakae i tako uinitibespredmetnim moja strahovanjaod posledica nespretnosti vaih lju-di u jednom trenutku.

S dunim potovanjem va EdvinVoters, pukovnik u penziji.

Kad zavri itanje, tokvel osetibolove u elucu i potrai kapljice

velebilja da ih zaustavi.Dikson bee prestao da kalje iuze pismo da ga proita.

IV

T ih dana Luna je hvatao udan ne-mir, jer bio je sasvim usamljen. Nje-

gova Dejn Vitington nalazila se naJitlandu, gde je grupa naunika bi-la u gostima kod doktora Skjerna,koji je ispitivao posledice stalnogsniavanja temperature tela kod sisara. Pretpostavka da to moe silnoda uspori starenje i produi ljudskiivot zaokupljala je Dejn ve skorogodinu dana. Stari mornar Samjuel

Makferson i sam je otputovao uDansku da se nae blizu Dejn i bdinad Lunu najdraom osobom nasvetu.

Sam Donald Sikert bee zavriosvoje probe novog uranijumskogkuruma i isprobao ga u brdima

20


21/96

Varvika. On nije prvi proizveo ta-kav kurum. Znao je da neke armijeve raspolau tim udnim otkriem,a sam je jo davno teorijski doaodo reenja. Sada ga je i praktinoostvario. Obian mali pitolj s neto

produenom cevi i kalibra od svegajedno desetinke ina uranijumskimkurumom probijao je oklop od pu-nih dvadeset ina. Neko vreme za-

bavljala su ga razmiljanja o tomekako ogromni arsenali oklopnogoruja i vozila naglo zastarevaju

pred pretnjom siunih kuruma izobinih puaka i pitolja. Ali ubrzo

ga je poela da pritiska tuga zbograzmiljanja kako oveanstvo svebre stvara najudnija i najmonijasredstva unitenja. I sam je imaopitolji koji je mogao da razbijatenkove, rui itave kue i pravi

prolaze tamo gde ne bi pomogli os-rednji topovi. Sve ga je to nateraloda izie iz svog tajnog i do savren-

stva ureenog sklonita.Hteo je samo da jedno vee pro-vede na ulicama Londona i dausamljen proeta parkovima. A de-silo se da je sreo starog poznanika,potenjainu, ali uvek pijanog Nor-mana Kiligarta. Tua, vesti o oplja-kanom zlatu, emisija televizije sueem neobinog pukovnika isusret sa Endom Halmes pojaalisu Lunov nemir. Uzalud je pokua-vao da sve to, zaboravi. Iz razmilja-nja o svemu trgao ga je muzikiznak, kojim je bio zamenio zvono

jednog svog naroitog telefona. Tajaparat je bio u vezi sa telefonom unjegovom stanu na Klement Rodu u

Kaselu, gde je ponekad boravio kaoinenjer Gari Mostin.Taj mali Lunov stan bio je pravo

udo lepote i tehnike. Moglo bi serei da je to univerzalni robot. Nala-zio se na estom spratu velike i mo-derne stambene zgrade. Pored nje-

ga prolazio je lift. Lun je, za sluajnude, bio tajno probio zid premaliftu, u koji je mogao da ue neprimeen i da se popne do petnaestogsprata, ili spusti u podrum zgrade.Ostale ureaje bilo bi teko opisati i

u itavoj knjizi. Dovoljno je rei dasu ureaji beino bili u vezi sa Lunovim udaljenim podzemnim sklo-nitem. Neko je mogao da pozvoni ivrata bi se otvorila. Skrivene televi-zijske kamere prenosile bi sliku posetioca ak do Luna. Iz svog skloni-ta mogao je da razgovara sa posetiocem i da ovaj ima potpun utisak da

je Lun u stanu, ali nevidljiv.Sada je neko zvao broj telefona utom udnom stanu i on odgovori:

Sluam! Ovde Mostin. Nadam se da vam ne dosau-

jem, gospodine Mostine uo jeglas Ende Halmes, ali nije bio sigu-ran da je to ona.

Da li ste to vi gospoice Hal-

mes? upita Lun.Ona potvrdi i nastavi: Vrlo mi je vano da vas vidim

to pre. Da li moete da rtvujetemalo vremena za mene?

Lun nehotino malo pouta i raz-misli. Znao je da Enda Halmes radiza Skotland Jard. Pored toga, pri

prvom susretu inilo mu se kao daga ona nekako prozire, kao da znako je on i da zbog toga iz nje zraineko unutranje zadovoljstvo.

Tada joj je Lun dao broj svog tele-fona, jer je ona molila da joj pruimogunost da mu se ponekad javi.Zato on konano odgovori:

Svakako. . . Ima jedan ozbi-

ljan klub iji sam lan. . . ini mi se da ste se kolebaliskoro itavu minutu prekide gaEnda.

Jesam odgovori Lun. Suvie ste lepa i draga devoj

ka. . . Pored toga razmiljao sam

21


22/96

gde a se sastanemo. Konano samse setio onog kluba.

Zar moj, ili va stan, nisu do-voljno dobri? smejui se upita devojka.

Da, dovoljno. . . ak suvie su

dobri takoe se nasmeja Lun. Onda izaberite. Ako vam to ne smeta, budite

gost u momakom stanu odluiLun i kaza joj adresu. Neka to bu-de u dvadeset asova, jer ostaje vamdovoljno vrem ena da se predomisli-te i da iz mog stana preemo u nekinoni klub.

Biu tana. Dolazim u dvade-set. Ba tada poinje no rados-nim glasom zakljui Enda Halmes i

prekide vezu.Lunu je ostalo jo skoro dva sata

do susreta s Endom. On se spremi,uze svoja obina, ali brza kola i odveze se pred stan u Kaselu. Bio jemaskiran dovoljno da ga Enda ne

prepozna i poe da eta u blizini.Osmatrao je nije li postavljena kak-va zaseda, ali nije mogao nita daotkrije. Pomisli da devojka moe daeli susret samo zbog toga to je isam a usamljena. Zaudi se to ga ta

pomisao na neki nain uzbuuje.Nekoliko m inuta pre dvadeset a-

sova Lun ugleda automobil EndeHalmes, koja je traila parking.Imala je sreu, jer jedna kola krenu-e i ona brzo, unazad, ue na slo-bodno mesto. Kad ona krenu kaulazu zgrade, on poe za njom. Sti-e je kod prvog lifta, ali on ue udrugi, jer taj je bio njegov. Prolaz izlifta je bio tako ureen da ga ni sam

konstruktor ne bi otkrio. Zaustav-ljao se izmeu dva sp rata naroitimelektrinim impulsom Lunovogkljua. Donji deo obloge kabine sesam otvarao i Lun bi u toku dve dotri sekunde kliznuo u otvor i preko-raio do zida koridora. Ulaz je liio

na otvor za ventilaciju. Ceo okvir re-etke bi kliznuo navie i Lun bi uaodao novi impuls i reetka se sputa-la, a lift nastavljao kretanje.

Dok je Enda traila vrata .Luno-vog stana i zvonila, on je ve bio uk-

lonio ono to je menjalo njegov iz-gled i opet je bio kao ono vee kodKiligarta. On otvori i poele joj do-

brodolicu, prihvati njen laki ogrtai ne mogade da sakrije svoje divlje-nje. Bilo je oito da se obukla najlepe to je umela, a ona je imalaskoro nenadm aan smisao za lepo.Njena kosa je im ala novu nijansu

boje i onaj prirodni izgled, kao danije nedavno bila kod frizera. Njenahaljina od svetio sive tkanine mogla

je da se sm atra veernjom samo postrogom kroju rukava i gornjeg dela. Inae je bila k ratka i otkrivala jenjene noge najizazovnijeg izgleda.

Prihvatate li komplimente odstarog momka? upita on i odmah

nastavi. Zanosno izgledate! Hvala arobno se osmehnuvi odvrati Enda. Primam svevae pohvale i priznajem da sam setrudila.

Moda bih bio mnogo smelijida sam u vaem stanu. Ovako, kaodomain. . . ree Lun vodei jedo fotelje neobinog izgleda i udob-nosti.

Poto sede, ona iznenada ree: Uinili ste mi veliko zadovolj-

stvo, gospodine Sikerte.Lunu je uspelo da se ne trgne i da

ne promeni izraz lica. On samo re-e:

Pomenili ste neko drugo ime, a

ne moje. Objasniu. . . Sluajte me kaoispovednik. . .

Nisam dobar ispovednik dokgledam vas pred sobom i gorim odelje da pomilujem vaa kolena i dami ruke odlutaju dalje po najlepim

22


23/96

nogama, a da odmah zatim polju-bim vae zanosne usne poe Luntrudei se da bude neukusan, alioseti da govori pravu istinu.

Znam da pokuavate da sadabudete neprijatni, ali rekli ste ba

ono to i sama elim jo jednomga iznenadi Enda Halmes.Ovoga puta nije uspeo da ne po-

crveni, ili je bar oseao da mu je ulice pridolo vie krvi nego obino.Onda? Neete li pomilovati mojakolena? nastavi devojka i porumene, ali snagom volje njene rukeuzee njegove i spustie ih na obla i

prohladna kolena. Suvie je lepo da bi bilo pravoree Lun i samo trenutak pomilo-va njeno koleno, a onda joj uze rukei na jednu spusti usne u kratak po-ljubac. Moram da vrim dunostdomaina. ta elite da popijete?

Dajte ono od ega poputajusve konice smejui se ree de-

vojka. Moe da bude neki eliksirljubavi, ili vaa slavna droga istine.Vi me zbunjujete ree Lun i

ustade da spremi pie.Dok ste daleko od mene tih ne-

koliko koraka mogu da izbrbljamono to treba ree devojka.

Sluam vas prihvati Lun meajui jedan blag i neobino prija-tan koktel tako brzo i veto kao da

je celog veka bio barm en u najbo-ljem klubu.

Ime mi znate. . . Moda neznate da sam detektiv Skotland Jarda.

Znam mirno potvrdi Lun. Da li znate i to da vam se di-

vim? I ja vama.Verujte mi jo neto ... Prvi put

sam vas videla one veeri kad suvas i Normana napali momci gan-gstera Harusija, Sluajno sam eka-la da stigne Peri Erter i doe vreme

posete Kiligartu. Cak sam se spre-mala da iz svojih kola pozovom po-liciju, ili da se i sama umeam u tu-u priala je Enda.

Lun se osmehnu i ree: Verujem da ste hrabra devoj-

ka. Gledajui vas kako se boritedrhtala sam za vas i tog trenutkasam, srcem, a ne sveu i mislima,osetila da ste vi Lun, kralj ponoi.Kad sam vas videla u Kilig&rtovomstanu, bila sam sigurna da ste to vi.To elim da mi verujete ispriadevojka i u tom trenutku Lun prine-

se pie. Da li ste nekom rekli neto onaem susretu? upita Lun mirno.

Jesam. Rekla sam oveku ko-me neogranieno verujem i koji tonikada ne bi zloupotrebio.

Znai, postoji takav ovek... Da! ika Majki je zaista takav

ovek. Koliko god vam izgleda ud-

no, ali on vas voli.Ne razumem. O kom Majklu jere?

Majki Dikson, sta ri penzionisani inspektor. On vas je gonio kad jeprvi put svet uo o postojanju kraljaponoi.

On! ? D a... Mnogo sam namu-io tog oveka. On je vrio svojudunost i trebalo je da me uhapsi.Zato ste ba njemu priali o naemsusretu?

On je vraen u slubu.Ali to je nemogue! Pa on je su

yie star. To je udno i neumesno.ta on moe da radi? iznenaenree Lun.

Odreen je da bude kontrolniinspektor grupe inspektora tokvela, kojoj i ja pripadam odgovoridevojka.

ta je va zadatak? Treba da naemo bandu koja

je otela zlato pre tri noi.

2,3


24/96

Valjda niste istragu usmeriliprema m eni?! Istina, upotreba gasai izvesna savrenost pljake...

Ne, nijednog trenutka nije razmatrana takva mogunost. tokvel

je siguran da je to delo pukovnika

Votersa. Meutim, stari ika Diksonmisli da stvari nisu jednostavne.Predvia da e u podzemlju poetipravi rat oko plena. On o svemu elida razgovara sa vama. Pristala samda mu to omoguim objasni En-a Halmes i tek tada otpi dobar deokoktela.

ta bih ja tu mogao da uinim?

upita Lun. Ni sama ne znam... O tometreba da vam govori ika Majki. One da doe otprilike za pola sata.Prenosim vam njegovu asnu reda Skotland Jard i uopte policijanee ni trenutka uiniti neto proti-vu vas. To je sve. Sada moram dapoem. Treba da idem tamo gde seskuplja banda Oskara Harusija zakljui devojka detektiv i ustade.

Vie bih voleo da mi niste reklikuda idete ree Lun.

Zato?uo sam dosta o Harusiju... A

i vas sam upoznao... Brinuu...Ako vam u nekom trenutku zatreba

pomo pozovite me preko ovog telefona ne skrivajui izvesno uzbuenje ree Lun.

Kao da vi uvek sedite ovde! nasmeja se Enda.

uu vas uvek, makar gde biouverljivo odgovori Lun.

U tom trenutku ona mu prie suvie blizu i jo jednom ga iznenadi.

Poljubite me, Donalde reetiho.Bilo je prosto nemogue da se ne

to kae. I bilo bi uvreda da se odbije. I bilo bi prostaki. I...

Njeno telo se nae uz njegovo, a njene ruke oko njegovog vrata. On

je neno prihvati i njihove usne sespojie. Ova devojka je uspela da gave nekoliko puta iznenadi. Sada gaiznenadi nain na koji ga je poljubi-la. Osetio je ne stras t i poudu, negoiskrenost i ljubav. Njene usne i telo

podrhtavali su od neke neizmernesree.I oboje su uloili svu svoju volju i

snagu da odole trenutku i da preki-nu poljubac. Ona je skoro posrtalaodlazei, a on je oseao vrtoglavicu.

Iz neke slatke obamrlosti, pomeane s oseanjem zadovoljstva, tu-ge, sree i neverice da je sve to tako,

trglo ga je zvono na vratima.Otvorio je kao u snu i bez i naj-manje opreznosti. Uao je stari in-spektor Dikson i sporo izgovarajuirei kazao:

Dobro vee, sinko... Zahvalansam ti to si me doekao.

Milo mi je to vas vidim, gospo-dine Diksone odvrati Lun i uze

starca pod ruk u da ga dovede do fo-telje.U prisustvu starog poznanika,

Lunu je uspelo da potisne posledicetrenutka zagrljaja sa udnom devojkom. Dirnuo ga je nain na koji gaje Majki Dikson gledao. Bio je to po-gled starog prijatelja, srenog zbogsastanka u kome se neizmerno ui-va.

Uskoro su iskreno razgovarali.Lun je oseao da nema lai i zamkiu onome to starac pria. Dikson jeizloio svoje pretpostavke onako ka-ko ih je istoga dana izloio inspekto-ru tokvelu.

Oekujem da nam pomogne,

sinko. Suvie je velikih pljaki, kojeostaju nekanjene. To zlato posluie novim zloincima. Pomogni da tospraimo zakljui Dikson.

Ne svodi li se sve na to da sezlato vrati bogatom vlasniku? iz-govori Lun svoju uzgrednu misao.

24


25/96

Ima u tome istine... Ali postojiI druga stran a stvari

.. .Zar da zlato ostane zloinci-ma? Zar neko moe biti ravnoduanna pretpostavku da e tri etvrtinemiliona funti dati novu snagu gan-

gsterima Londona? polako i mir-no, skoro apatom odgovori Dikson.Lun je utao, pa i starac prestade

da govori. Trajalo je to nekoliko du-gih minuta. Konano Lun ree:

Ne elim direktnu saradnju sapolicijom. Pokuau neto sasvimsam. Pored tog uslova traim da seEnda Halmes ukloni iz opasne igre.

Taj uslov bi Skotland Jard od-mah prihvatio, ali ne bi ga prihvati-la ona. Ipak, pokuau ree Dik-son.

Onda smo taj deo razgovorazavrili nastavi Lun. Sada bimi bilo drago da se oseate kao mojgost i prijatelj i da popijete neko pi-e.

Dikson klimnu glavom i osmehnu se, a onda ree:

Za mene au selterske vode,jer verujem da ovde ne kuva aj.

Naprotiv, moete da dobijeteodlian aj. Pa ja sam i hemiar.Umem da spremim najbolji aj uLondonu smejui se odvrati Lun.

On poe u malu i dobro oprem-ljenu kuhinju, a Dikson ga je sledio.Odgovarao je na Lunova pitanja osvojoj Heleni i njenom zdravlju, azatim o razlozima povratka u slu-

bu.

Ja i Helena, kako ve zna, ne-mamo dece. Usvojili smo jednog de

aka. Sad mu je dvanaest godina.elimo da mu obezbedimo sreanivot, a penzija je skrom na priao

je oslonjen o visei sto pored zidakuhinje.

Posle toga se vratie u sobu i sa-da je Lun morao da pria o svom i-

votu, o Dejn i Samjuelu Makfersonu.

A sada zapamti ovo to u da tikaem poe u jednom trenutkuMajki Dikson. Ako mi se to de-si. .. ili ako me starost sasvim savla-

da, poseti moju Helenu. Ona imaneto vano da ti kae. Neto o e-mu treba da bude obaveten posvaku cenu... U sluaju da i ona...

Ne volim da priam o tome, ali tre-ba. .. Dakle, u sluaju da nema niHelene, moj pravni zastupnik imae

jedno pismo za tebe. Daj mi re dae to obaviti.

Obeavam, gospodine Diksone. Znam da taj va zahtev ima nekivaan i opravdan razlog. Budite si-gurni da u posetiti Helenu, ili va-eg zastupnika, kad to bude trebalo sveanim glasom ree Lun.

V

V e se lo zvidei nekakvu starukoranicu, Hal Blekid je zavravao

posao u svojoj garai ne samo za tajdan, nego i zauvek. Jedinog pomo-nika mehaniara otpustio je s boga-tom otpremninom za cela tri meseca. Ve je imao tablu s natpisomgaraa zatvorena zbog izgradnje.

enu i petoro dece bio je otpremio upitomi Ekseter, gde je bio kupio ma-lu kui blizu grada. Ostalo je samoda se to vee pridrui svom pukov-niku Edvinu Votersu.

Znao je da je zlato dobro sklonje-no i da cela grupa koja ga je oplja-kala treba uskoro da se nae naokupu. Pukovnik je jo davno pred

video dogaaje, pa je negde spre *mio ugodno tajno sklonite, gde enjih sedmorica iveti, ako zatreba,skriveni i nekoliko godina. Svaki odnjih trebalo je da dobije po sto hilja-da funti, a ostatak vrednosti zlata

potroie se na topljenje i pretvara-

25


26/96

nje u novac, kao i na zajedniketrokove. Pored toga, pukovnik jeimao u vidu jo dve zamane plja-ke, koje su mogle da udvostrueplen. Uz penzije i druge stalne pri-hode njihova budunost trebalo jeda bude ruiasta, ako se izuzmugodine koje su svakog pukovnikovog komandosa i njega samog veprilino pritiskale.

Onoga dana kada su onako brzo,sigurno i bez greke, oteli blindira-ni kamion, Hal Blekid se naao, po

planu, uz pukovnika, Filipa Krejtona i Roberta Torna. Njih etvorica

odjurili su u pukovnikov stan, a ka-petan Markus Gil sa KristijanomEsendenom i Bakom Simpsonomna drugu stranu sa zlatom pretova-renim u lana bolnika kola. Nikonije znao da su Gil, Esenden i Sim

pson u Londonu. Odmah poslepljake njih trojica su se provuklikroz blokadu i pod lanim imenima

i s lanim pasoima iz Francuskeodleteli nazad u Afriku. Tek sada jetrebalo javno da se vrate, pod pra-vim imenima sa britanskim pasoi-ma i da se pridrue pukovniku.

O svemu tome bivi komandos inarednik Blekid je razmiljao ras-tapajui se u oduevljenju svojimpukovnikom i u nadahnutoj vemos

ti tom oveku. Ako se nije isticaobistrinom um a i lucidnou ideja,Blekid je meu svojih sedam dru-gova bio cenjen zbog hrabrosti ivernosti.

. I ovoga puta nekakav ponos i ne-kakvo zadovoljstvo samim sobomprosto su mu irili snane grudi iba sada se na irokim vratima ga-rae pojavie jedna velika crna ko-la. Jedan preterano kicoki obuen,visok i duge kose momak izie izautomobila i ree:

Imam mali kvar na motoru.Mogao bih sam da ga otklonim, ali

bih se uprljao. Uinite mi uslugu ipogledajte moj ureaj za napajanjegorivom.

Na alost, ne mogu, jer urimda zatvorim garau odgovori Ble-kid i pogleda prem a kolima u koji-ma su sedela jo dva dobro obuenaoveka.

Ali ja vas molim. Platiu tros-truko va rad. ekaju nas devojke i

propae nam jedno divno vee.Moja Laura mi je verenica i moglo

bi to da nas unesrei. Zar biste pri-mili taj greh na svoju duu? br-

bljao je visoki mladi.

Blekid uzdahnu i dobroudnopristade: Pogledau, ali ako je vei kvar,

neu moi da se zadrim due oddesetak minuta.

Bie odmah u redu. Samo ois-tite glavni sisak na ureaju. On jeotkazao, znam sasvim sigurno. To jenekoliko minuta radosno ree

mladi i brzo ue u kola.Postavi ih nasred ispranjene ga-rae i odie poklopac motora. Dvanjegova pratioca izioe iz kola.Blekid uze odvrta, popravi naoari i sae se nad motorom.

Upalite ga da ujem rad reene diui glavu ispod poklopca.

U tom trenutku mladi naglo

spusti teki poklopac motora, kojiudari Blekida po glavi i zarobi gau svojoj eljusti. Uspelo mu je da

provue ruke napolje i da se uhvatiza ivicu kola, ali tada ga sepae ne-ije ruke. Uz kimu oseti pritisakmetala.

Pokua li da se opire, razneemo ti kimu kurumima ree

jedan od napadaa.Dugokosi mladi pusti da se po-

klopac opet podigne snagom opru-ga, a onda malim ali tekom gu-mom obloenim udaraem iz svesnage raspali Blekida po glavi.

26


27/96

Ovaj se bez glasa opusti u rukamadvojice napadaa, koji ga brzo vezae.

Ubacie ga u prtljanik velikih ko-la dobro uvezanog i ogromnih flas-terom ulepljenih usta. Visoki mla-

di nae tablicu s natpisom garaazatvorena zbog izgradnje i dade jejednom od pratilaca.

Zakljuaj garau, a zatim staviovu tablicu. Nije ostalo nikakvihtragova borbe. Pourimo! objasnii sede za upravlja.

Odmah zatim velika kola odjuiredalje.

*

N i je znao gde se nalazi, ni koje jedoba dana ili noi. Blekid je doaosvesti u velikom podrumu. Osetio jesmrad podrumskih pacova i pre-poznao napadae oko sebe. Bio je tui etvrti ovek, koga je takoe pre-

poznao. Dolazei da se nae sa pu-kovnikom Votersom nekoliko putasusreo je Oskara Harusija.

Ovde uasno smrdi na pacoveree Blekid i s tugom pomisli daga pukovnik i ostali prijatelji uzaludoekuju. Da li vie smrde pacovi,ili vas etvorica?

Ne budi toliko blesav, Blekide!uzviknu Harusi.Stari komandos se nagnu napred

kao da eli bolje da uje ta govorigangsterski ef, a onda ga pijunu

pravo u lice.Tamnoputi i visoki gangster ga

udari pesnicom usred lica i levostaklo Blekidovih naoara se ras

prte povredivi mu oko. Ne udaraj ga, Fotrele! viknuOskar Harusi briui lice. Taj jad-nik ne zna pravo stanje stvari.

U redu, efe odvrati Ken Fotrei i povue se na jedan pranjavisanduk.

Ako jednom budem slobo-d a n . zausti Blekid pokuava-

jui da podigne ruke i obrie krv ko-ja mu je tekla od oka niz lice.

Zavisi... hladno nastavi Ha-rusi. Ako se nagodimo, bie slo-

bodan. Prvo sluaj ta imamo da tikaemo. Vezan sam i m oram da sluam

Uzdahnuvi odvrati Hal Blekid. Treba da odgovori na nekoli-

ko naih pitanja. Prvo nam reci za-to je Edvin Voters platio po deset

hiljada da likvidiramo tebe, Torna iKrejtona? nastavi Harusi.

La! Pukovnik ne bi to nikaduinio! skoro vrisnu Hal Blekid iiroko lice mu se iara crvenim ko-lutima, a nozdrve zadrhtae.

Lud si Blekide. On nam jestvarno platio. Pa ti zna da pukov-nik radi za mene i da smo prijatelji.Ne verujem da je on oteo zlato, nitida ste ti, Torn i Krejton uestvovali.

Ali zato onda pukovnik eli da nestanete? nastavljao je Harusi.

Blekid ga opsova najvulgarnijom vojnikom psovkom.

Od mene neete saznati nita,prokleti olou! dodade zatim.

Gangsteri se zgledae i Harusi imree:

Izgleda da sa njim ne vredi lepo. Preputam vam ga da to presaznate gde su sakrili plen.

Odmahzatim on nestade u m ra-nom hodniku podruma.

Cepajui mu odelo, zloinci svukoe Blekida. Dovukoe dugi elek-trini sprovodnik s razdvojenimelektrodama i poee muenje. Slu-

ili su se i starim kljetima, nekak-vim ilima i ogromnom mehaniarskom stezaljkom.

Ubrzo je snano Blekidovo telobilo u ranama, ali jo se opirao. Onnije jaukao, samo je muklo psovao i

pretio da e ih sve razneti njegov

27


28/96

pukovnik kad sazna ta su mu ui-nili, a kleo se da e saznati.

Muenje je bivalo sve strasnije. Kai gde je zlato i prestaemo.

Jo e dobiti svoj deo. Ima enu ipetoro dece. Znamo sve o tebi. Go-

vori! vikao je glavni muitelj KenFotrel stavljajui rtvi glavu u eli-nu stezaljku i okreui ruicu.

Hal Blekid je jo pomalo videona jedno oko i ugleda kako elektri-ni gajtan sa elektrodama vodi pre-ko sanduka blizu njegovih vezanih i

bosih nogu. Poto mu je glava bila ustezaljci on dobi oslonac da isprui

noge.Udar struje odbaci Fotrela s rui-ce stezaljke. Svetio se ugasi. Kad osvetlie podrum upaljaima, Hal Ble-kid je bio mrtav.

Bazil Avling opsova i pouri da iz-vesti Harusija. Ovaj mu naredj dautovare telo u kola i da paze na tra -gove. Gunao je zbog njihove ne-

spretnosti, a zatim ree:Bacite ga s tegovima u mulj ka-nala kod Betforda. Moraemo zgra-

biti i Votersa i njegova dva preosta-la oveka. Inae, postae opasni.

*

B i la je prola pono kad je EndaHalmes izila iz Harusijevog klubaProsperiti. Ve je htela da krenesvoja kola, iji motor je tiho radiokad ugleda Bazila Avlinga, koji jetrei iao ka parkingu. On brzo sede u svoja sportska kola. Bio je toluksuzno opremljeni trijumf, kojiodmah zatim krenu uz kripu guma

i tokova.Kud li to kree sumnjivi lepotanbez svoje Laure? Pomisli Enda i kre-nu za njim prvo s ugaenim svetlima, a zatim samo sa malim. Poto jena ulicama bilo malo vozila, pratilaga je uspeno i sa velike daljine. Ta-

ko stigoe do Temze, preoe je inastavie do irlija na junom kraju'Londona. Avlingova kola nestadoemeu nekoliko zgrada koje su bile

prazne i oko njih su na nekolikomesta bile postavljene table s natp i-

som Zabranjen prolaz pripremlje-no za ruenje.Morala je da se zaustavi na skro-

vitom mestu i da oslune zvuk mo-tora, jer okolo je vladala tiina. ula

je kako trijumf zvrji kod stare ipreko pedeset jardi duge trospratnekue, iji zidovi su bili oteeni, a

prozori uklonjeni.

Enda izie iz svojih kola i pourika zgradi. ula je neke glasove uprizemlju i ona smelopreskoi krozotvor jednog prizemnog prozora. Iz-nad nje su visili ostaci sruenih pod-ova i tavanica tako da se ak krozkrov vedelo vedro nebo. To joj jeomoguilo da kroz kr i preko tru-lih komada grae polako ide na

pred. Pourite! ulo se kako kae

Bazil Avling. Zakljuajte podrumi donesite ga ovamo.

Enda se u mraku nehotino nasmeja, jer to je znailo da donesu

podrum. Ali kad je videla unakaeno telo koje su nosili podie je jeza iona se spusti u zaklon. Odatle je vi-dela kako ga odnose pod jednu nastrenicu, ispod koje uskoro izioevelika crna kola, iji broj nije bio osvetljen, a tip nije mogla da prepoz-na u mraku. Nije bila prepoznala niunakaeni le Hala Blekidu. Stoje-i pored velikih kola, Avling je ne-to priao dvojici ljudi ija lica ona

nijje mogla da vidi.Procenjivala je da li bi mogla daprie blie i vidi iji le smetaju uprtljanik, ali zakljui da bi to bilo inemogue i suvie opasno. Zato seona povue da to pre stigne do svo-

jih kola. Nije uspela, a velika kola

28


29/96

nestadoe u noi. Odmah zatim Avllng opet uz kripanje guma pokre-nu svoj trijumf.

Kad se nala u svojim kolima, je-dino je mogla da pozove SkotlandJard i obavesti ta se dogaa.

Javiu svima patrolama danau ubice odgovori joj deurni.Obavestite i inspektora tokve

la nastavi ona. Jeste li zapisaliime Bazila Avlinga i broj njegovihkola?

Deurni potvrdi i ona prekide ve-zu.

Bila je to njena kobna greka, jer

jo neko je sluao policijske emisijena specijalnom ureenom prijemni-ku. Bili su to Ken Fotrel i Selag Barlou, ubice ne samo Hala Blekida.Vozei le bili su oprezni i pratili supolicijske emisije.

Crna kola se odmah zaustavie.Za njima je vozio i Bazil Avling. Oni

izioe i prioe mu skoro trei.Bez rei objanjenja Ken Fotrelga udari malom, ali opasnom olov-nom batinom obloenom gumom.Izvukoe ga i postavie pred njego-va kola, a onda ih Fotrel pokrenutako da ga pregazie. Nije mu bilodovoljno to je to uinio jednom, ne-go se vrati unazad i ponovo ga pre-

gazi.Ti skini tablice s naih kola dok

ih ja polijem benzinom. Imamo veli-ku kantu u kolima ree Fotrel.

Radili su brzo u pustoj ulici. Od-jednom planu vatra i kola poeeda gore. Ken Fotrel i Selag Barlounestadoe u mraku.

Rastanimo se i idimo mirnosvaki u svoj stan predloi Barlou. Izveli smo sve vrlo brzo i do-

bro. U kolima nema tragova, aeventualne otiske prstiju unitievatra. Do skorog vienja, Sebe! odvrati Fotrel i nestade iza ugla.

Upaljena kola su brzo gorela. Po-licajci iz najblie patrole stigli sunekoliko minuta kasnija, ali vatro-gasci tek posle punih deset.

Branite samo prtljanik od vat-re i uvajte se eksplozije! upozo-

ravao je policijski narednik, koji jeznao da kola skrivaju le, jer bio jedobio obavest Ende Halmes.

*

T e k kad su kola skoro dogorela ikad je poar sasvim ugaen, stigaoje inspektor Frenk tokvel, koga su

digli iz kreveta. Obiao je prvo leBazila Avlinga, a zatim izgoreli au-tomobil. Ekipa policijskih tehniarave je bila otvorila prtljanik i izva-dila ugljenisani le Hala Blekida.Niko ne bi mogao da prepozna unakaeni le da na vratu jo uvek nijevisio lani od oplemenjenog elikas ploicom na kojoj je pisalo imeHala Blekida! Bio je tu i njegov

broj iz doba slubovanja u koman-dosima.

Upitau odmah pukovnika tazna o ovome ree on detektivuHerbu Adamsonu, koji takoe beestigao.

Ovaj uzdahnu pomislivi da jeto osvetoljubivi in inspektora tokvela, koji nije odobravao, ali koji ni-je mogao ni da sprei.

tokvel se odveze do najblie poli-cijske stanice i otuda pozva pukov-nika Votersa. Ovaj se javi psujui

budalu koja ga zove u to" doba. Ovde je tokvel. elim da vam

kaem neto u Halu Blekidu po-

e inspektor. Onda govori, do avola! od-vrati Voters.

On sigurno nije s vama? Nije! Trebalo je da doe. Tra-

ili smo ga u njegovom stanu i gara-i ali ga nema. Trebalo je da preno-

29


30/96

i u mom stanu, jer sutra doekuje-mo drugove iz Tangera. Da li samzadovoljio tvoju radoznalost, tokvele?

Sasvim.Onda mi reci ta zna o Halu.

Da li si ti umeao prste u njegov ne-stanak? pitao je Voters nestrplji-vo.

Nemam ja s tim nita. Ipak,moram da ti kaem da je Halmrtav. . .

Kako se to dogodilo? Neko ga je uhvatio i muio.

Jedan moj ovek video je unakaenile, istina ne sasvim izbliza.

Ali ti si ga video, valjda. . . Jesam, ali ugljenisanog. Ubi

ce su zapalile kola s njegovim le-som.

Kako zna da je to Hal? Im a plo icu n a laniu oko

vrata s brojem B. 77351.

Da. . . Hal je imao tu ploicui taj broj. Bilo je i njegovo ime upisa-no posle rata. Nosio je to kao draguuspomenu.

Jo jedan momak je mrtav nastavi tokvel i htede da saekaVotersovo pitanje, ali ovaj je utao. To je jedan od ubica, izvesni Ba-zi] Avling, momakOskara Harusija.ta kae na sve to?

Avling. . . Hvala na obavetenju, tokvele. . . Preuzeu Haloveostatke i sahranu, im mi to omogu-ite odvrati pukovnik i prekidevezu.

Odlazei opet na mesto jezivih

dogaaja tokvel je razmiljao o posledicama svog razgovora sa Votersom. Sad vie nije bio siguran da jepostupio na pravi nain. Vie je oseao nego to je to uspeo da svesno.zakljui da je potpaljen fitilj bombe.

Ali neto je usporilo eksploziju.

*O s k a r Harusi je imao sreu to jenjegov revolvera i izvrilac delatskih poslova bio savestan gangster.Brzo je stigao do Harusija i obavestio ga ta se dogodilo.

Nisam mogao da dozvolim daAvling padne u ruke policije. On jeipak salonski momak pravdao jeFotrel svoje postupke.

Postupio si najbolje to si mo-gao sloi se Harusi. Ali nevolja

je u tome to e i policija i pukovnikda nam zasednu pod grlo. Prvih sene plaim, jer nemaju nikakvih do-

kaza. Ali pukovnik. . . Mislim da eshvatiti ta smo hteli. Osvetie sebrzo i strano, jer ja sam ga upoz-nao. . .

Hoe, ako mu to dozvolimo primeti Fotrel.

To sam i hteo da kaem. Obavestiemo sve nae ljude da buduoprezni, a ti pripremaj da brzo i si-gurno udarimo. Uzgred emo poku-ati da naemo zlato, ali ono je sa-da manje vano. Pukovnik je bombakoja se ve kotrlja prema nama zakljui Harusi.

Odmah zatim on napusti svojstan i ostavi samo dva revolveraa s.naredbom da pucaju ako se pojavi

Edvin Voters.On se pojavio, ali preko krovaHarusijeve kue. Za nekoliko minu-ta dva revolveraa su bila mrtva, akua skoro sasvim unitena.

Kad je inspektor tokvel uovest o dva nova ubistva, opet je po-zvao Votersa, u nadi da e ovogaputa imati razloga da istrauje nije

li pukovnik bio u Harusijevoj kui.Ali ovaj se javio glasom koji jegrmeo sipajui psovke.

Ostavi me na miru. ti prokletiinspektore! Nemam je nita s napa-dom na Harusija viknuo je nakraju.

30


31/96

U b il i su Hala i ostali smo samonas trojica govorio je Edvin Voters Filipu Krejtonu i Robertu Tornu. Dobio sam i pismo koje meoalostilo. Naa tri druga ne moguda dou i Tangera. Dakle, treba dase raziemo i da svaki brine o sebi,jer ne mogu da primim odgovor-nost da i vi stradate zbog mene. Ni-smo nita krivi, a s pljakom zlataimamo manje veze nego tri tek ro-ene bebe.

Ja to. . . zausti RobertTorn.Pukovnik mu brzo dade znak da

uti i da prie stolu. Mahnu rukom iKrejtonu da prie, pa uze list papi-ra i poe da pie tako da oni itaju:

Policija se ili dobro skriva, ili jeodustala da nas prati. Verujem dakoriste prislune ureaje. Sve to

budemo govorili ovde, ili u kolima,a i na drugom me.stu, dok sprovedemo sve mere obezbeenja, sme daglasi samo tako da to moe da sluai tokvel. Da li shvatate?

Dva biva komandosa klimnueglavama i Voters nastavi da pie:

Sam u poi u susret majoruGilu, poruniku Esendenu i Baku

Simpsonu. Dau znak da ne trebada se vidimo, a biu maskiran. Poslau ih u novo sklonite, a vi od-mah idite, ali tako da ste apsolutnosigurni da vas niko nije video. Promenite izgled nekoliko puta pre si-laska u sklonite. Nadam se da e-mo navee biti svi na okupu. Ima li

pitanja?

Dva njegova druga odmahnueglavama. Posle toga nastavie raz-govor.

Nikako ne mogu da shvatimzato je inspektoru Stokvelu tolikostalo da nas proglasi krivcima re-e porunik Krejton.

VI On je, izgleda, potpuna buda-la. Napada tebe, Edvine, a dva putasi mu spasao ivot izree svojemiljenje Robert Torn jedva uguujui smeh.

Nadajmo se da e drugi, pa-

metniji inspektori i slube SkotlandJarda ipak nai prave pljakae.Ako se to ne dogodi, ostaemo uvenom ratu i s policijom i s pod-zemljem zakljui pukovnik Vo-ters i sam spreman da prasne u gla-san smeh.

Odmah zatim oni izioe uz naj-veu opreznost.

*

K a d je tokvel dobio traku prislu-kivanog razgovora vrteo je glavomgunajui:

Oni su opasni. . . Taj Vo-

ters. . . Znaju da ih ujemo.On sve to ipak pokaza kontrol-nom inspektoru Diksonu oekujuida ovaj drugaije reaguje.

Hm! potpuna budala. . .Suvie ih ulja, tokvele komentarisao je Dikson.

Verujete li da su oni nevina-ca, kako kau? upita tokvel.

Ja nita ne verujem bez doka-za, pa ni ono potpuno budala odgovori starac i prvi put se njego-vo lice razvue u irok osmeh, koji

je ipak liio na pripemu da kija.I sam tokvel se osmehnu, ali

suvlje i brzo se uozbilji. Biu ipak na aerodromu da

pogledam stie li neko iz Tangera

zakljui on odlazei.Dikson uze telefon i pozva brojLunovog stana. ekao je due negoto je uobiajeno, ali ipak dobi od-govor.

elim da vam ispriam ta sedogaa ree Dikson.

31


32/96

Javila mi se jutros Enda iznam mnogo stvari odgovoriLun.

Onda ne treba da gubimovreme. Treba da znate samo to datokvel veruje da e pukovnikovi

prijatelji iz Tangera ipak doi i zatoodlazi na aerodrom. Avion stie udeset asova i dvadeset minuta zakljui Dikson i spusti slualicu.

*

L u n je bio obuen u elegantno odelo i na aerodrom je stigao s malim

buketom rua, kao da doekuje ne-ku enu. Osmotrio je sve one koji suizgledali kao da nekoga ekaju, alinije mogao da prepozna Edvina Votersa, iako ga je dobro pamtio iz te-levizijske emisije. Jedino je prepoz-nao inspektora tokvela, koji je na

trenutak provirio iz carinskog odeljka, gde je bio naao zaklon slueise svojim slubenim pravom.

Jedan stari prodava novina usivom platnenom kombinezonu obi-lazio je ekaonice, i restorane ae-rodroma nudei revije i listove.Imao je dugu, sedu i umaenu ko-su, a na licu pored nosa veliku mod-

ru izraslinu. Ostavljao je neprijatanutisak i ljudi su izbegavali da gagledaju i da od njega kupuju novi-ne.

Jedino ga je Lun bolje zagledao,je r njegovo iskustvo je bilo suvieveliko da bi se grozio boleu unakaenog oveka. Zato ga pozva iupita:

Imate li Geografski maga-zin? Nemam. . . Taj magazin ne

prodajem odgovori prodava inaini greku odmah odlazei, tone bi uinio nijedan pravi prodavanovina.

Umesto da ode, pravi prodavabi ponudio druge revije i novine.Lun ga pozva nazad i zatrai novi-ne. To iskoristi da izbliza pogleda li-ce prodavca. Odmah je video da jeizraslina vetaka, a um aena i se

da kosa veto izraena perika. Upi-ta ga da li je tano da avion izGrke kasni.'

Nita ne znam o tome od-govori prodava i opet brzo ode da-lje.

Sada je Lun bio siguran da je toEdvin V

Documents

Ashton,Frederick - 33-Lun i Pukovnik