Ashton,Frederick-Lun i Istambulski Tanatos 013

8/13/2019 Ashton,Frederick-Lun i Istambulski Tanatos 013

http://slidepdf.com/reader/full/ashtonfrederick-lun-i-istambulski-tanatos-013 1/98

ill1l:KRAL J FONINSt

FREDERIK ESTON

U N I I S T A M B U L S K I T A N A T O SBROJ 13 • 330 D INARA



( LU N - K R A U PONOĆI ) ^

131987

F. Ešton

LUNIISTAMBULSKITANATOS

a



M o m

Urednik izdanja

Gradimir Pašćanović

Recenzent

Pavle Popović

Izdaje i štampa: NfŠflO »Dnevnik«, OOUR Izdavačka delatnost, Bulevar 23. oktobra 31, Novi Sad. telefon (021) 621-555 O žirć-račun 65700-603-6350 9 Direktor NIšRO »Dnevn ik-: Jovan Smedereveo • Rukovodilac OOUR lzda\mčka delatnost: Ulja Vojnović • Glavni i odgovorni urednik: Todor Đurtč • Urednik Redakcije knjiga: Mllorad Predojević • Tehnički urednik: Jufli AsvanMdlM Sekretar Redakcije: Zdenka KarabasU • Korektor: Sava Malešević

Tiraž: 50.000 primeraka



F. Ešton

LUNIISTAMBULSKI

TANATOSI

B ila je jedna od onih retkih majs-

kih noći kad se na ulice Londonaspušta magla uprkos gustim i nis-kim oblacima, koji nailaze sa jugo-zapada. Izgledalo je kao da se ma-gla stvara u uskim ulicama, prola-zima i samim kućama, pa se otudaizvlači i prigušuje ulična svetla.Pločnici su već bili vlažni i zbogtoga tamni, kao da ih je orosila

sitna kiša.Iz Valensli rouda jedan snažanmuškarac srednjeg rasta stiže dougla Morland rouda i prvo pogledau njegov slepi deo na desnoj, južnojstrani, pa zastade i osmotri kaKrenbruk roudu. Nekoliko automo-bila skretalo je otuda i usporavalovožnju, ali oni nisu privlačili pažnju

neznanca. On je motrio pešake iveć je bio siguran da ga niko nijemogao pratiti neprimečeno, jer bio

je obišao deo Manor parka, presekao ceo Krenbruk i obišao jezerceu Valentajns parku. Na tom putuusred noći kretao se zamršenomlinijom i bio je siguran da ne post-

oji čovek koji bi ga sledio neprimećen. Još nešto mu je ulivalo sigur-nost, a to nije moglo biti nevažno.Na grudima, ispod revera sakoaimao je uključen policijski tokivoki aparat i pratio je sve poli-cijske poruke.

On priđe kapiji visoke ograde,koja je opasivala vrt luksuzne, aline velike vile, čija zadnja strana jebila okrenuta crkvi na Hjuron

Mevsu. Stajao je tako nekoliko tre-nutaka proveravajući je li mu selula ugasila. Baš kad ju je gurnuo udžep, u vrtu se oglasi režanje dvasnažna psa. Noćni posetilac izvadipaketić uvijen u masnu hartiju ipreko kapije baci psima nekolikokomadića mesa. Cuo je kako se psiotimaju o plen, a onda opet nastade

tišina. Vraćajući papir u džep čo-vek se još jednom osvrnu, a ondapogleda na svoj ručni sat. Bližila seponoć.

Iz džepa pantalona čovek izvadisvežanj ključeva i potraži pravi paotključa kapiju. Za sobom je opetzaključa, kao oprezan vlasnik kuće.

Otključa i ulazna vrata, pa ude uhol opet ne propuštajući da ih zasobom zaključa. Prođe prostranimholom krećući se nečujno u cipe-lama s donovima od meke gume, aonda se pope uz stepenište po debe-lom tepihu ne paleći nijednu svetiljku, jer je kroz prozore dopiralo

slaba svetlosti s ulice.Na spratu se nalazila prostranasoba, čiji je jedan deo zauzimalapovelika biblioteka, a drugi pisaćisto i udobna garnitura od četiri fo-telje presvučene tamnom kožom,No. svemu tome noćni posetilac



nije posvetio mnogo pažnje, većmalom džepnom svetiljkom potražina zidu sliku, koja je predstavljalablago osmehnutu staricu oslonjenuna knjigu postavljenu na tronožnistočić.

Sve vreme čovek se kretao kaopo dobro poznatom prostoru. Onskide sliku pa je spusti na pod, a za-tim otvori tapetima obloženu i do-bro uklopljenu ploču iza koje seukaza sef osrednje veličine. Sve štose do tog trenutka dogodilo, pokazi-valo je da se radi o vestom i u sebesigurnom obijaču. Lupež podesi ši-

fru sefa i upotrebi dva ključa pa seskrovište nečujno otvori. Obijač iz-vuče vreću od tamnog platna papoče da stavlja u nju plen iz sefa.Bilo je tu kutija s nakitom, svežnjeva vrednosnih papira i nekak-vih vrećica očigledno ispunjenihnekakvim prahom.

U jednom trenutku blesnuše

svetla i provalnik se trže. Kod vratasu stajali muškarac i žena u pižamama.

Vi, gospodine Torne?! izne-nađeno uzviknu muškarac.

Da... Dakle, tako? reče obi jač ustajući.

A onda iznenada pokrenu ruke.

Čuše se siktavi zvuci pištolja s pri-gušivačem. Torn ispali ceo šaržer isvaki kuršum pogodi žrtve. Sve sedogodilo za svega nekoliko se-kundi. Dok su se ubijeni muškaraci žena još grčili u samrtnom ropcuna podu, obijač vrati pištolj pod pa-zuho i nastavi da puni svoju vreću.

A tada se na stepeništu začu bat

trčećih koraka više ljudi. Obijač setrže i unezvereno se osvrnu. Nagloodluči da otvori prozor i zato jed-nim trzajem odgurnu zavesu ipruži ruku ka dršci utvrđivaća pro-zorskog okvira. No, u tom trenutkukroz prozor ga zaslepi svetio snaž-

nog reflektora. On pade na pod iprođe nekoliko trenutaka dok muse vid izbistri.

Podignite ruke, inspektore Tor-ne! preseče ga oštar i njemu do-bro poznat glas inspektora Skotland jarda Kliva Brauna.

Nekoliko trenutaka zločinac sedvoumio da li da potegne revolver isvemu učini kraj, ali snaga i hra-brost ga izdadoše i on klonu. Držećiga na nišanu svog revolvera, in-spektor Braun ponovi naredbu zlo-čincu da podigne ruke i da seokrene k zidu.

Odavno je trebalo da se obračunam s tobom, Klive...Osećao sam da mi s tvoje strane

preti opasnost, iako si podlo skri-vao svoje sumnje govorio je Torndržeći podignute ruke i okrenutzidu dok ga je jedan policajac pretresko.

Oduže mu pištolj i stavi lisice na

ruke, a onda pogleda inspektoraBrauna. koji mu naredi:

Smesti ga u fotelju. Prvo saslušavanje obavićemo odmah ovde.Dole u kolima su dva momka iz teh-ničke ekipe, pozovite ih da preduzmu potrebne poslove odgo-vori inspektor Braun i prvi sede ukožnu fotelju.

Najbliži policajac privede Torna igurnu ga u fotelju naspramBrauna.

Eh, slavni inspektor Devon Torn... Trulež u srcu Skotland jar-da! uzdahnu inspektor Braun.

Ti ne možeš da shvatiš rečeDevon Torn. Došao sam da .pro

verim jednu sumnju koja se potvr-dila. U sefu sam našao hrpu vre-ćica heroina,..

I zato si kao običan ubica, bezdvoumljenja, pucao i ubio ono dvoje pokaza Braun na leševe ispod

. kojih su se širile barice krvi.



Jedan policajac je po pisaćemstolu redao predmete uzete od uhva-ćenog zločinca. Inspektor Braunnaglo ustade jer beše ugledao neštoneočekivano. On sa stola uze lepoizgraviranu metalnu pločicu sa nat-pisom »Lun, kralj ponoći«. Dobro se

sećao onih dana kada se prvi putćulo 0 Lunu. Tada je Braun bio tekmladi policajac početnik, ali imao

je priliku da učestvuje u istrazi po-vodom pljačke banke pre gotovo jedne decenije. Od tada je Braun isam bio u prilici da progoni Luna,ili čak i da s njim sarađuje, iako ni-kada nije video njegov pravi izgled.

No, pored svega toga bio je siguranda inspektor Devon Torn ne možebiti Lun ni po izgledu, ni po godi-nama starosti, ni po svemu ost-alom, a najmanje po zločinačkom,hladnokrvnom ubistvu.

Razgledajući tablicu inspejttiorBraun upita;

Hteo si da je ostaviš ovde i naLuna »svališ« svoj prljavi posao? Ne želim s tobom da razgova-

ram ni o čemu odgovori Torn. Ti me mrziš, Klive? Mrziš me zbogEvelin... i zbog mojih uspeha kakveti nikada nećeš imati... i zbog mo-

jih odela... ^ Moglo bi se reći da te mrzim,

ali bolji izraz bi bio da te prezirem. Ja te se gadim, Devone! oštroreče Braun.

Odmah zatim on priđe pisačemstolu i uze telefonsku slušalicu.Pozva Skotland jard i zatraži višeginspektora Reda Serbruka.

Ne znam da li je u redu da gabudimo u ovo doba reče dežurniinspektor.

On je budan i nalazi se u svojojsobi tu blizu tebe. Već je obavešten0 tome šta se ovde događa ob-

jasni inspektor Braun.

Čekao je nekoliko dugih minuta,a onda iz slušalice začu promukliŠerbrukov glas;

Dobro je što si se javio, Klive, jer baš sam hteo da te zovem. Asada me dobro slušaj! naglasiviši inspektor Šerbruk.

Sav sam se pretvorio u uho nasmeja se Braun, jer mu nije biloprvi put da sluša slične Serbrukovereči.

Njih dvojica su se često sukoblja-vali, ali nikada na štetu discipline iposla. Zajedno su pripremili iuspešno hvatanje Torna, iako je natu »nesuvislu« ideju došao sam in-spektor Braun. Desilo se nekolikoprovala i pljački tamo gde je zbognečega već obavljana policijskaistraga. Kliv je otkrio da je gotovouvek spominjano ime uspešnog in-spektora DevonaTorna. No, to jebila redovna pojava u prvoj istrazi.Posle pljački Torn nije postizao

takve uspehe. Svaki put je proval-nik imao ključeve ulaza u stanove,ili šifre sefova i ključeve trezora.Inspektor Braun je jednom, dok je ubesanoj noći razmišljao o svemu,zaključio da je neko bio u prilici dau prethodnim istragama sazna svešto treba pa i da uzme otiske klju-čeva.

Tako je bilo i ovoga puta. U kućistranog diplomate bila je izvršenaprovala i pokraden je nakit doma-ćice. No provalnici nisu otkrili sef.Otkrili su ga inspektori Kliv Brauni Devon Torn, ali se diplomata izgo-varao da trenutno nema šifru, jerse ona menja svakog dana, a do-

nosi je kad mu treba iz ambasade.No, Braunu nije izmakla činjenicada se u jednom trenutku Torn zado-voljno osmehnuo spazivši nešto naivici vrata jednog ormara uz samušarku. Malo kasnije, kad je Torn iza-šao, Braun je pogledao onaj deo



vrata ormara u biblioteci i otkriozabeleženu šifru sefa. Primetio jeda Torn krišom uzima otiske klju-čeva nađenih u domaćinovomdžepu.

Eto, tako je počela operacija uho-đenja inspektora Devona Tor na.

Možda bi se sve završilo drugačijeda je iko naslutio takvu nesrećnuokolnost da diplomata i njegovažena iznenade provalnika i prepoz-naju inspektora Torna, zbog čegasu odmah morali da umru.

Sva ta sečanja prošla su krozBraunov mozak još dok je njegov

sagovornik smišljao kako da saopšti ono što je trebalo,

Slušaj dobro ponovi viši in-spektor Serbruk.

To si već rekao. Rede osmehnu se Braun.

Jesam li? zbunjeno upitaSerbruk. Onda slušaj!

Braun odole želji da mu kaže daeto opet ponavlja iste reći, pa samoizgovori:

Slušam! Ja sam izvestio šefove o svemu

što se događa. Nisi li požurio? A i ovo je gluvo

doba za takve izveštaje ne izdržaBraun. Još nisam dobić ni prvu

izjavu ovog bednika. Nećeš je ni dobiti... To i on kaže, Veruje da ga

mrzim. Ovakav razgovor nema svrhe.

Pošto Se radi o smrti stranog diplo-mate i provali u njegove prostorije,stvar preuzima druga služba ob-

jasni viši inspektor Serbruk. Oni

su već na putu. Predaj im sve kakosi našao, objasni šta treba, odgovorina njihova pitanja i potpiši oba-vezu 0 trajnom čuvanju tajne...

Zar i to treba?! iznenadi seBraua

Treba odgovori Šerbruk.

Imam već iskustva u vezi sa sličnimstvarima Moraćeš da daš reč i pis-menu obavezu da ćeš zaboravitisve što znaš o ovome što se sadadogodilo i sve što je u vezi s Tornom...

Ali tek tako ćemo biti još višeosramoćeni. Nismo sami otkrili zlo-činca u svojim redovima, čim namse oduzima istraga upade Braun.

Možda se nikad neće ni znatida je Torn bio zločinac.

Rekao si »bio«, ali on »jeste«.On je živ i kriv...

Opet vodimo uzaludan razgo-

vor. Imaš li kakvih pitanja umor-nim glasom reče Šerbruk. Već su ovde odgovori Braun

i spusti slušalicu.Na , vratima biblioteke stajala su

dva nepoznata ćoveka s pištoljimau rukama, a iza njih dva oficira uuniformama i s mašinskim puš-kama spremnim za paljbu.

Sedite odmah za taj sto, inspek-tore Braune naredi jedan od prispelih.

Ne sećam se da smo se ikadvideli odgovori Braun, ali se spu-sti u udobnu stolicu kod pisaćegstola.

I nismo se videli. No, ja sam vi-

deo vaš dosje i fotografiju u njemupa vas prepoznajem. Potpisaćeteovaj dokumenat i možete da odetena zasluženi odmor dodade ne-poznati prilazeći stolu.

Braun uze pruženi list papira ipročita zabeleženi tekst, a onda ću-teći izvadi svoje starinsko nalivpero i potpisa dokumenat.

Za kršenje potpisane obavezebili biste oštrije osuđeni nego ovajmomak krvavih ruku pokazanepoznati na Torna

Inspektor Braun klimnu glavom iosvrnu se da vidi svog policajca ali



njega nije bilo. Nepoznati shvati štaBraun hoće, pa mu objasni:

Vaši ljudi su već otišli na po-sebnu pripremu, kako bi mogli dapotpišu dokumenat kakav ste viveć potpisali. Vas smatramo sposob-nim da razumete i čuvate važnu

državnu i vojnu tajnu. I zapamtite:provalu su izvršila nepoznata, lica iistraga se vodi. To je sve što ćetesaznati iz štampe i od bilo koga dru-goga. Naravno, držaćete se obavezeiz potpisanog dokumenta zak-ljuči' nepoznati.

Izraz radoznalosti na licu ubice Torna izmeni se u izraz zado-voljstva i on glasno reče:

Samo da se oslobodim tebe, Klive! Onda nek umrem.

D evon Torn se probudio u posteljiu maloj sobi bez prozora neoseća

jući se kako je u nju dospeo. Joštamo, u kući njegovog krvavog zlo-čina, čim je izišao inspektor Braun.

jedan od nepoznatih agenata mu jeubrizgao neku injekciju, posle kojese Tomova svest brzo ugasila. Sada

je na stočiću pored ležaja, koji ga jepodsećao na vojnički, video stvar-čice iz džepova odela obešenog na

naslon stare stolice. Tu je bio i nje-gov ručni časovnik sa svetlećimDrojčanikom. Nedostajao je samoautomatski pištolj se prigušivačem,ukraden još u jednoj istrazi u Hedleju. Na stočiću je bio i Tornov nov-čanik s dokumentima, a uz njegakarta policijskog inspektora.

Pitao se šta sve to može da znači.I zašto su ga pustili da mirno spavasve do deset sati. Nije bio vezan, što

je značilo da se ne očekuje pokušajbekstva, ili samoubistva. I baš dok

je razmišljao o zagonetnom polo,žaju, Torr nSpOžnati glas

Gospodine Torne, spremite seda izađete pred šefa!

Zločinac pogleda zvučnik ugra-đen u sam zid i osmotri prostorijurazmišljajući o tome da bi to što ga

je neviđeni sagovornik oslovio sa»gospodine« moglo da bude dobar

znak. No, moglo je da znači iobratno. Jedan inspektor Skotland

jarda mogao je da pomisli i na toda se u interesu ugleda londonskepolicije može doneti odluka da onzauvek nestane. No, i to je boljenego javno sramoćenje i suđenje.

Torn se brzo spremi jer u uglu jebio lavabo s hladnom i toplom vo-dom, a uz njega kabina toaleta s pri-mitivnim, ali praktično ugrađenimtušom. Na sredini sobice bio jemali, rasklimani sto i on prinese knjemu stolicu oslobođenu odela isede očekujući.

Vrata se otvoriše i začu se zvukkoji otkri da su metalna. Jedan ćo

vek smrknutog pogleda i obučen uradno odelo od grubog modrogplatna uđe noseći komplet posudauglavljenih u držač.

Vaš doručak reče nepoznatii na stolu ispred Torna ostavi ceokomplet, a onda bez reći izađe.

Torn ne stiže da upita gde se onto nalazi. Doručak je bio obilan, što

je moglo da znači da će to ujednobiti i ručak. Torn zato pojede koliko je mogao. U jednoj posudi nađe tripakovanja voćnog soka. pa jedanispi, a dva ostavi na toaletni stočićkod ležaja pretpostavivši da će gaopet zatvoriti u ovu prostoriju.

Sve vreme imao je osećaj da ga

neko posmatra, ali nije mogao daotkrije ni otvor za osmatranje, niobjektiv televizijske kamere.

Razmišljao je o tome šta da odgo-vori na pitanja o svojim zločinima ida Ii da sve prizna, ili da smislineku uverljivu priču o svom, možda



malo nastranom, ali poštenom gle-danju na dužnosti jednog policijs-kog inspektora Navodno, shvatio jeda se strani diplomata bavi krijum-čarenjem heroina i hteo je da se uto uveri na ne baš dozvoljen, ali efi-kasan način. Pitao se vredi li da

kaže da je pucao u žrtve zato štomu se učinilo da drže oružje u ru-kama .. No, baš tada njegove misliprekide dolazak onog istog čovekakoji mu je doneo doručak.

Hajdemo reče ovaj i pokazak vratima

Torn posluša i ustade, ali nije pro-pustio da proceni ima li njegov ču-var oružja i kako bi se suprotstavionjegovom eventualnom pokušajubekstva, ili napadu. Kao da pogađanjegove misli, nepoznati reče:

Ne pomišljajte na kakve glupo-sti. jer stalno nas posmatraju.Bekstvo je nemoguće, a ne bih voleoda vam slomim kičmu, ili izbijem

oko. Gde se nalazimo? upita Torn.

Bez pitanja! Ijutito odgovoričuvar i grubo gurnu Torna zbogčega ovaj jedva ostade na nogamau niskom betonskom tunelu u kojistupiše.

Nakon desetak jardi nađoše sepred vratima teretnog lifta, kojimse popeše do sledečeg betonskogtunela Malo dalje zastadoše predoljuštenim zarđalim vratima. Prati-lac pokuca i ne čekajući odgovorgurnu vrata.

Uđi! naredi zatvoreniku, ali

sam ostade u tunelu. Torn se nađe u prostoriji malo

većoj od one u kojoj je prethodnobio zatvoren. Bila je belo okrečenaU sredini se nalazila obična, StolicaU uglu pored uskih metalnih vratanalazio se udoban naslonjač a uz

njega uzan stočič s jćttmom pepelja-rom.

Sedite na stolicu! — začu senaređenje iz skrivenog zvučnika

Torn posluša grozničavo razmiš-ljajući. Sve što se sada događalobilo je neobično. Jedan inspektor

Skotland jarda mogao je da uočirazliku između ovoga što ga okru-žuje od onoga što je trebalo da oče-kuje. On toga trenutka oseti neka

' kav neodređeni strah. Pitao se za-što se više boji sada, kad je za strahbilo mnogo više razloga u onomešto se dogodilo prošle noći. No, nje-gove misli prekide zvuk otvaranjavrata kod naslonjača

Covek koji uđe imao je zamršenui neposlušnu kosu s ponekom sedom vlasi, ali uredno potkresanabrada i poveliki brkovi bili sumnogo više sedi. Bio je u kućnomkaputu od mekog i toplog sukna

On priđe naslonjaču, osmotri

Toma, koji ustade ćuteći u nedou-mici, a onda po turski prinese rukusrcu i pozdravi:

Alah selamet!. Alah razi olsun... Alah kerim . Nisi uzalud proveo one godine

u Istambulu, Torne osmehnu sepridošlica i spusti se u naslonjač.

Iz dubokog džepa kućnog kaputaizvadi veliku, zlatnu tabakeru i ot-vori je, pa ispruži ruku i pozva Toma:

Dođi i posluži se. Turske su, alinajbolje. Znam da si strastan pušač... I prinesi svoju stolicu bliže.

Govorio je i dalje turski u os

manli dijalektu. Torn priđe, poklonise i zahvali po turski, pa uze ciga-retu.

Bog ti bio spas (turski)2. Bog odobfiC (St?9zdrav). Kako bog

da (tur).



Možemo li da nastavimo razgo-vor na turskom, ili se plašiš da ne-ćeš uvek uhvatiti pravi smisao? upita nepoznati.

Znam dobro osmanli, ali razumem i govor svih grupa zapadnohunske i istočnohunske grupe je-zika. .. Ali sada sam uzbuđen i okol-nosti čine svoje... Možda bih se si-gurnije izražavao na engleskom odgovori Torn.

Onda govorimo engleski osmehnu se nepoznati. Ja samEnglez, pravi londonski Kokni, alisam i musliman, za tebe sam sada i

zauvek Vahid Gek Alp... Razumem, gospodine! Za meneste beglerbej.

Velika si ti hulja, Torne nasmeja se Vahid Gek Alp. Ne doz-voli da te opet upozoravam, jer nisiu prilici da grešiš. U Istambulu nebi smeo da me osloviš tom titulom,pa ne čini to ni ovde.

Razumem, efendija! pocr-vene Torn zbog greške, jer on jestvarno govorio turski tako da jebilo teško otkriti da nije Turčin.

Odavno si bio čovek o komesam vodio brigu. Zato si službovaou obezbedenju ambasade u Istam-bulu. 2^to si učio turski jezik i

Kur’an... Zbilja, jesi li postigao ka-kav veći uspeh? upita Gek Alp. Jesam... Jezik znam, kao što

malopre rekoh. I Kitab imao ceo uglavi. Znam ga bolje nego mnogihodže i imami. Ovo nije hvalisanje odgovori Torn.

Vraćala mu se hrabrost. Ovakozapočeti razgovor ulivao je nade u

postojanje spasonosne niti za kojuse treba uhvatiti.

1. Beglerbej - gospodin nad gospodom, ujedno titula paše (tur ).

1. Bog je velik (turski).

Pa da proverimo makar delićte tvrdnje nasmeja se Gek Alp. Koje reći za pakao znaš, Torne.

Sedam ih je. gospodine od-mah odgovori Torn.

Kaži mi ih zajedno s engleskimtumačenjem.

Džehenem, što znači ponor,dubina, najčešće se upotrebljava.Koren joj ima značenje velike du-bine i ponora. U istom značenju jereč džehim. koja znači žestoku va-tru, oganj. Seir dolazi od reći se’ršto znači naložiti vatru ... nabrajao

je Torn.

Ne objašnjavaj, već kaži samopreostale reći upade Gek Alp.

Sekar, hutame, leza i havije, iligaja brzo izgovori Torn.

O, aferim! pohvali ga GekAlp. A sad mi reci šta je o rajurekao Muhamed.

Božji poslanik je učio da je dženet širok kao nebesa i zemlja. »Po-

žurite oprostu vašega Gospodara idženetu, čija je širina nebesa izemlja«. »Pa kad je raj širok kaonebesa i zemlja, a gde je onda pa-kao«?, pitali su ga. On im je odgo-vorio, »Kad se dan rodi, gde je ondanoć?«,

Izgleda da si se trudio. Zamisli

da je pred tobom seđda. Kaži mi izakojeg ajeta se čini i učini je za-traži Gek Alp.

Seđda se čini iza četrnaestogajeta odgovori Torn i ustade.

Podiže ruke i izgovori: »Alahuekber«, a onda se spusti na zamiš-ljenu seđdu i tri puta izgovori; »Subhane rabijela’la«, a onda opet reče:

»Alahu ekber«. Veruješ li da se u svakoj prilici

i pri svakoj molitvi možeš ponašatikao pravoverni? upita Gek Alp.

Da bih to mogao, godinamasam učio. Siguran sam da mogu živnu zločinac.



Sada je već u njemu narastalanada. Zar ceo razgovor nije obeća-vao još života čoveku koji je napra-vio najteži zločin koji može da po-čini jedan policajac?

Je li tačno da si ti čovek bezskrupula i morala, Torne? uptaGek Alp gladeći svoju sedu bradu.

Takav sam mirno, ali od-lučno potvrdi Torn.

To znači i da si slabić, prevrt-ljiv i nesiguran.

To nije isto. Umem da budemčvrst i hrabar... Ako nešto želim, toi učinim... Umem da budem zahva-

lan i veran čoveku koji bi me zašti-tio. .. govorio je Torn.

A ja ti nešto verujem, a neštone prekide ga sabesednik. No,to me ne zabrinjava. Meni treba is-kusan policajac, koji ume da budepodlac i zločinac najgore vrste. Amoja je stvar da mu ne uspe da me

izda i na meni dokazuje svoje zloči-načke sklonosti. Verujem... Čim ste ovde i posle

svega... Ti samo slutiš. Imaš instinkt

životinje i znaš gde ti može bitispas.

Mislim da ste u pravu. Sve što kod tebe za druge

znači manu, zločinačku sklonost inemoral najvećeg stepena, za mene je traženi kvalitet osmehnu seGek Alp. No, videćemo imaš li sla-bih strana.

Mislim da nemam. Ja uvek znam kad lažeš. Do

sada nisi. Jedna laž i ode ti glava upozori ga Gek Alp.

Mislim da to od mene zahtevate sada i od sada, pa zauvek primeti Torn.

Životinja!... Instinktom poga-đaš. zla krvi! To! To ja od tebe očeku-

jem!

I imaćete to, ser! odgovori Torn ustavši i zauzimajući vojničkistav mimo. Kunem se svim zlim idobrim u meni. Kunem se Hristom•i Alahom, Sotonom i Iblisom...

Nek je tako prekide ga GekAlp i dade mu znak da sedne. Ti

si oženjen. Voliš li svoju ženu? Ne... Ne volim je više i često

sanjarim o tome kako je ubijam. Pa zašto to ne učiniš? Imamo kći i sina. Oni je vole, a

ja njih. Ona me lišava mnogihbriga oko dece. I dobra je majka...ume da kuva... ne vara me i tako...

Dakle, slaba tačka su ti deca? Jesu priznade Torn. Kći ti je sada na času klavira, a

sin u školi u Vajtćepelu primetiGek Alp, I neće biti dana ni časakad neko meni potčinjen neće znatigde su. Ako izdaš. ili pogrešiš bilo učemu, gledaćsš kako ti deca umiru,a onda ćeš umirati sam. Dugo i u

mukama... Tako će biti! Misli nadžehenem harik tu na zemlji.

Posle toga Gek Alp pljesnu dla-nom i vrata iza njega se otvoriše.Pojavi se onaj smrknuti čuvar.

Telefon! naredi Gek Alp.Čuvar se povuče i malo kasnije

donese telefonski aparat vukućigajtan iz prostorije s druge stranevrata. Gek Alp je ćutao nekoliko tre-nutaka duboko zamišljen, a ondaustade i reče:

Od sada si u mojoj službi. Nepitaj je li ona legalna i čija je, iakomogu da ti kažem da radi za dobrokraljevstva. Zadržaćeš i svoje sadaš-nje ime i sve dokumente, ali bićeš

otpušten iz Skotland jarda. U našojgrupi ti si Džafer Falih. Dobićeš svedokumente na to tursko ime. koje,znaš to i sam, znači mala reka. Bi

1. Džehenem harik — pakleni oganj(tur.)



ćeš šef jednoj devojci i jednommomku. Ona se zove Reta Hadli...

Ali ona je... zausti Torn.

Da, slavni agent Intelidžensservisa. No, možda je i ona neštozgrešila... Nešto krupno nastavi

Gek Alp. Ona bi tebi bila šef dazna turski tako dobro kao ti i dapoznaje običaje u Istambulu. Ovakoona će disciplinovano činiti sve štozatražiš. Čak će ti biti i ljubavnica,ako je poželiš. Vraški je lepa. Trećičlan grupe biće Sten Lengriš, kaž-njeni i otpušteni policajac. On jezao po prirodi, ali takav nam i

treba. Sada uči turski, ali ne napre-duje baš sjajno. No, to će biti tvojabriga... Možda bi to bilo sve zasada...

Smem li nešto da pitam? oglasi se Torn.

Pitaj klimnu glavom GekAlp.

Šta će biti sa mnom? Kakva jemoja budućnost? upita Devon Torn.

Ha! Želiš da se odmah oslobo-diš straha... Pa neka ti bude poče Gek Alp polako i s prekidima,kao da odmerava šta treba, a šta nebi smeo da kaže ovom čoveku, Od sada za tebe najveći strah treba

da izazove neuspeh u poslu i neispunjavanje mojih želja i zapovesti.Napustićeš London i retko ćeš sevraćati u njega, sem ako jednogdana zameniš mene i u Istambulu iovde.

To znači da ću biti odveden uIstambul primetl Torn vedrim

glasom. Nećeš biti »odveden«. Ti ćešotputovati odmah posle jedne hirurške intervencije, koja će te uči-niti uverljivijim muslimanom. Odovog trenutka smatraj se turskimdržavljaninom, uspešnim trgovcem

Džeferom Felihom. Ime Devon Tornbiće ono »lažno« i koristićeš senjime samo u nuždi. No, najbolje jeda ga zaboraviš, iako ćeš teško za-boraviti da zločini koje si počinione zastarevaju u glavama tvojih ko-lega u Skotland jardu. Oni bi te

»prosuli« u slivnik kao usmrdelepomije...

Znam... Naročito me inspek-tor Kliv Braun ne podnosi upade

Torn. Ne pomišljaj na osvetu i zlo

kad je reč bilo o kom iz Skotland jarda. To pamti uvek!

Hoću li moći da vidim ženu idecu? Bićeš slobodan već do četiri

popodne, jer do tada treba da pri-miš i proučiš uputstva, odaberešoružje i opremu, dobiješ novac i pri-miš sve one injekcije odgovoriGek Alp.

Injekcije! Kakve injekcije?

iznenađeno upita Torn. Pre svega radi se o vakcinamaprotiv nekih istočnjačkih bolesti,

jer biće ti potrebna zbirka kartonao vakcinisanju, ako putuješ uAfriku, ili neke zemlje Azije. Poredtoga, dobijaš injekciju o kojoj netreba ništa da znaš. No, s obziromda ćeš raditi na važnim poslovima,

a imaćeš prilike da dođeš u iskuše-nje da pobegneš s hrpom novca, ilipoželiš da raskineš s n a m a . ob-

jašnjavao je strpljivo Gek Alp. To nikada ne , bih učinio!

uzviknu Torn.

I nemoj nasmeja se Gek Alp. Cuo si za američke injekcije,

koje njihovim agentima služe kaoneka vrsta svetskog pasoša... Da, njihova krv postane fluo-

rescentna i nekim malim aparatomlako se proverava jesu li oni ljudiodređene američke agencije po-kaza Torn svoju »obaveštenost«.



I ti ćeš dobiti nešto slično, alimnogo bolje nasmeja se Gek Alp. Samo mi se ne zadovoljavamosamo fluorescentnošću. Imamo na-čin da u tvoje telo smestimo samusmrt, koja mora da se drži pod kon-trolom. Kako? O tome ni ja sam ni-

šta ne znam. Jedino znam da umresvaki onaj koji se u određenim raz-macima ne javlja našoj organiza-ciji. U nuždi i u diplomatskim insti-tucijama pomoću šifre može da do-bije pomoć. To je savršen sistemkontrole. Nikako se ne može dogo-diti da naš agent prebegne protiv-niku i ostane živ. Njegovu smrt mo-

žemo da izazovemo svakog časa.ako radiosignalom pošaljemo nje-gov znak smrti... Imaćemo prilikeda 0 takvim stvarima porazgo-varamo i u Istambulu. No, čudi mešto nisi pitao kakvom vrstom poslaćeš se baviti

To sam ostavio za kraj jer šta

je da je, moram da ga prihvatim odgovori Torn. Siguran sam daće to biti nešto za šta sam ja sposo-ban kao bivši policajac i tajni obi

jač, a sada, i ubica.- O kakav si ti gad, Devone!

uzviknu Gek Alp. Možda takvog još nisam sreo, a poznavao sammnogo hulja svih vrsta. Možda mi

se baš zato dopadaš. A danas samdobre volje, pa ću zadovoljiti tvojuradoznalost.

Biću vam zahvalan, efendijaGek Alpe malo se podiže sa sto-lice Devon Torn.

Prvo o meni. Ja sam samo zatebe Vahid Gek Alp. Ti znaš da Va

hid znači jedinac... malo poćutaneobični Tornov sagovornik. Imam i englesko ime, a i nekolikoturskih, od kojih je samo jednopravo. No bilo gde i bilo pod kojimimenom da me susretneš, ponašajse kao da me nikada nisi video. A'

imaćeš prilike da me kao Gek Alpapozbveš telefonom, ili radio uređa- jima. Dobijašeć poruke od GekAlpa i one će biti važne. I uopšte...

Mislim da shvatam da će seraditi u uslovima potpune tajnosti primeti Torn. No, još ne slutim

ko su protivnici. Znaš li šta je Tanatos? upita

Gek Alp.D va su srodna značenja: po

grčkoj mitologiji Tanatos je bogsmrti, sin noći i brat sna, a tanatos

je nagon smrti, mržnje, razaranja isukoba među ljudima odgovori

Torn. Eto, to bi bio bog za tebe. No,

nemaš sreće. Tanatos je nadimakćoveka koji se skriva negde u Istam-bulu. Moja i tvoja dužnost je da gauništimo i zavladamo njegovimbandama, ili da i njih uništimo. Onjemu znamo toliko koliko namneprilika zadaje, a gotovo ništa da

bismo ga našli i razotkrili objasni Gek Alp. Sad znam ono najvažnije

reče Torn. Ima još nešto nastavi Gek

Alp. Tanatosa traži i izvesni Donald Sikert... Lun, kralj po-noći?... To me ne raduje. Teško bimi palo ako bih morao da sarađu

jem s tim izvikanim »lovcem« nazločince bio je iskren Torn.

Mi hoćemo i njega, isto kao i Tanatosa dodade Gak Alp. Nebih podneo da mi Lun ispred nosa»skine« Tanatosa. On je tek počeo, a

ja ga tražim godinama. No, hvata-nje Donalda Sikerta ne bi bilo ma-

nji uspeh od hvatanja Tanatosa... Raduje me što to čujem... No,kako znate da je Lun u Istambulu? upita Torn.

Bilo bi teško i nabrojati sveslužbe i agenture koje traže tog za-gonetnog čoveka. Iz nekog izvora



stigla su nam obaveštenja da je Lunbio u Istambulu, saznao nešto o Tanatosu i vratio se u London. Sada sesmatra da je ili opet tamo. ili naputu. Nestala je i slavna naučnicaDžejn Vitington. I ne bih se iznena-dio ako ona sada s Lunom razgleda

znamenitosti Istarabula odgo-vori Gek Alp. No, ja sam se zadr-žao ovde duže nego što sam želeo.Ostavljam ti telefon pa možeš da se javiš supruzi, ili kome drugome.Već sutra letećeš za Istambul. Alahemanet!

Alah... zausti Torn, ali tobož-

nji Gek Alp već nestade kroz vratapored stola.Samo koji minut sedeo je Devon

Torn nepomično i sam u prostorijikoja je na njega neobično delovala.Sve ovo bilo je kao u bajci. Spašenod kazne za zločin, našao se podmoćnom zaštitom. Sam karakterDevona Torna učini da on sebi post-

avi pitanje nije li Gek Alp sam Tanatos, ili čak maskirani Lun... No,ko god da je, pa bio i šef nekog avetinjskog odreda Intelidžens servisa,on ga je spasao nečega što bi bilogore od same smrti.

»Služiću!« pomisli s rešenošćui osvrnu se misleći da li je to iglasno rekao.

II

X o g jutra Džejn Vitington probu-dila se u prostranoj sobi apart-mana u »Hilton« hotelu u Harbiji.Sa devetog sprata hotela postavlje-nog na ovom uzvišenom i parko-

vima opkoljenom delu Galate pru-žao se pogled do udaljenih delovaIstambula i preko Bosfora sve tamodo Iskidara. Prijatno jutro poslednjih dana maja i oblesci s mirnepovršine moreuza nateraše Džejnda zažmuri za trenutak.

Bila je to prva noć, otkako je saDonaldom Sikertom stigla u Istam-bul, da ju je provela sama. Te noćion je morao da uradi nekoliko onihposlova koji zahtevaju okriljemraka i u kojima bi prisustvo upad-ljive lepotice, slavne naučniceDžejn Vitington moglo samo dasmeta, a i da bude opasno za njusamu. Sada je očekivala da se Donald Sikert, odnosno njen Lun, go-spodar noći tako ga je zvala pojavi,pa da zajedno doručkuju.

Oslonjena na ogradu balkona igledajući u daljine ona je razmiš-ljala o tome da je ona ovde pod ime-nom Francuskinje Dine Safil i sfrancuskim pasošem. Trenutak kas-nije u mislima joj se, ko zna zašto,

javi lice jedne žene sa slike u Topkapi šaraju. Sećala se i detalja izsvoje prve posete davnašnjemdvoru turskih sultana. Naučno

neobjašnjivo bilo je čudo u Plavojmošeji i u Aja Sofiji gde su u ogrom-nim centralnim kandelabrimaugrađena nojeva jaja, zbog kojih udžamijama nema pauka i paučine,koju bi bilo vrlo teško uklanjati savisokih svodova i kupola. Ona kaobiolog još nije znala da objasni tučinjenicu, o kojoj je pročitala u do-

brom francuskom bedekeru Istam-bula i čula od bašabaše, odnosnoturističkog vodiča...

Kad je uspela da sredi misli oonome što je videla u izložbenimdvoranama Topkapija, ona uhvatisebe u želji da o svemu razmišlja svedre, čak smešne strane. Pomisli

na zlatom i dragim kamenjem ukra-šeni nož s ugrađenim časovnikompitajući se je li taj časovnik trebaloda pokaže kad će se oštrica žariti unečije telo, ili izvući iz duboke rane.A onaj »strašno skupi« dijamant očijem poreklu istorija ništa ne zna i



koji je procenjen na dve milijardedolara izazvao ju je da upita Luna;

Bi li uspeo da ga ukradeš? To nije uspelo nijednom veli-

kom lupežu, pa ne bih hteo da steknem titulu najvećeg na svetu odgovorio je Lun šalom.

No, dodao je da zna kako bi tomoglo da se izvede, ali da to nikadneće otkriti, pa makar šta se dogo-dilo.

Sada u vedrom raspoloženjuDžejn pomisli da je ipak najvećaatrakcija Topkapi dvora Harem sasvojih dvesta soba u kojima jevrvelo od lepotica pristiglih iz dale-kih zemalja i sa prostora otomanskog carstva dok je bilo u punomsjaju i procvatu. Zalila je te davnonestale hiljade robinja lišenih pra-vih životnih radosti. Tešila se mišljuda je život savremene Turkinje pot-puno izmenjen i shčan životu ženau najcivilizovanijim i najslobodni-

jim zemljama sveta... Toga trenutka do nje dopre Lunov glas iz salona, koji je kao i spa-vaća soba imao izlaz na balkon.Ona mu potrća u susret...

D o k su dorućkovali, razgovarali

su na francuskom i jedno drugo os-lovljavah francuskim imenima.Džejn mu je pričala o svojim utis-cima tokom protekla četiri dana.otkad su stigli u Istambul.

Impresionirana sam onim što je postigao Kemal Ataturk. Da nijeza svoju zemlju učinio ništa više od

onog što je doneo Turkinjama, bilobi dosta pričala je Džejn. On jezauvek otvorio vrata harema, za-branio feredžu, dao ženama pravoglasa i počev od 1930. omogućio imda se bave svim profesijama. Takose dogodilo da Turkinje imaju

pravo glasa više od trideset i petgodina, a Italijanke, na primer. teksedamnaest godina, dok ga Švajcarkinje, u samom srcu Evrope, ne-maju ni danas...

Sve je to istina reče Lun. No, stigla su i zla savremenog civili

zovanog sveta. Posledica toga sučesti razvodi.

Čudno je da danas mlada Tur-kinja malo zna o tome kako je izgle-dao život u haremima, ali zatoznaju sve o rok muzici i modernimigrama reče Džejn. No, pričase da još uvek postoje tajni haremi.

Ne verujem reče Lun i dadeznak da razgovor o tome treba daizbegavaju. Prostitucije ima, aliharemi... To ne verujem!

On tada ustade, uključi uređaj zaometanje prislušnih sprava svihvrsta i objasni:

Ne verujem da bi iko u ovak-vom hotelu rizikovao ugled aferom

o otkrivanju prisluškivanja No, zasvaki slučaj, kad govorimo o onomešto niko drugi ne bi smeo da čuje,štitićemo se skremblerom.

Zato do sada nisam ni pitalašta ti se dogodilo noćas i ima li štanovo reče Džejn.

Prvo ču da ti kažem prijatnunovost odgovori Lun. Sam je

stigao svojim brodom. Hvali se daima odličnu posadu od dvadeset itri čoveka Njih šest govore turski ispremni su da upadnu u svakugužvu za svoga »reisa«. RobertaKekstona. U šali ga zovu GanerBear. i već je svaki snažni član po-sade oprobao snagu sa svojim kape-tanom. No, niko od njih ne sluti dase iza imena Roberta Kekstonakrije Samjuel Makferson.

1. Reis - starešina, poglavar, a i kapetan broda (tur.).

2. Ganer Bear - Tobdžija Medved (engl.).



Kad ću ga videti? nestrp-ljivo upita Džejn.

Već večeras odgovori Lun. On će stanovati u »Topkapi« ho-telu. koji se nalazi u starom Istambulu u delu koji se zove Taskasap.

Tamo sam unajmio i mali apart-man za nas. ako bi iskrsla nužda daodemo odavde. Uređuje se i kuća uAzimkar sokaku. To je odmah iz-nad pristaništa na SahU Jolu, gde jeusidren Samov novi brod.

Je Ii to zaista tako fantastična jahta o čijem ste se građenju dogo-varali ti i Sam? upita Džejn.

Po izgledu »Valferton« je luk-suzna jahta Ni dobar konstruktorbrodova ne bi otkrio šta sve možeSamova »nova ljubav«. Ponosan jena to što ni carinski službenici, nidrugi posetioci. pa ni dobar deo po-sade ni ne sluti da jahta može i dazaroni kao prava, dobra i sigurna

podmornica pričao je Lun. No Džejn nasluti da on odugov-

lači razgovor kako bi završili doru-čak, pa tek onda govorili i o ne-čemu neprijatnom. A da je toga bilozaključila je iz njegove napomeneda će joj prvo kazati prijatnu no-vost. Zato ona sada upita:

A šta je to što ne valja? Možešda govoriš, jer ja sam završila doru-čak, a i ti si odložio i čašu i viljušku.

Nije ništa strašno osmehnuse Lun. pronašao sam Zihu i nje-nog brata. Ona će danas izaći iz bol-nice, ali Fred još mora da nosi gipsna levoj ruci, pošto mu je slom-ljena. ..

O čemu ti to govoriš?! upade Džejn iznenađeno.

Pre deset dana njih dvoje bilisu žrtve napada grupe zločinaca.Fred je uspeo da je odbrani, ali utuči mu je slomljena ruka. Jedan odnapadača je pucao u njega i ranio

Zihu u bedro odgovori Lun. Zatoih i nismo našli u »Kalion« hotelu.Zbog napada su skrivali i svojunovu adresu.

Pa kako si ih našao? Jedini izlaz bio je obraćanje

policiji. Jedan juzbaša. odnosno poli-cijski kapetan pomogao mi je dasaznam šta se dogodilo i gde susada Ziha i Fred odgovori Lun. Naravno, divio se mojim iznajmlje-nim kolima, kakva bi on voleo daima da mu ne nedostaje još popri-lično novca Bio je srećan što samg a »zamolio« da na dar primi bar

jedan točak novog automobila uobliku hrpice franaka. I tako, »ma-garac natovaren zlatom« preskočio

je prepreke i maglu do tvoje drageZihe.

Nestrpljiva sam da dođe toveće uzdahnu Džejn. Šta ćemoučiniti da nam dan brže prođe?

Lun joj namignu i odgovori:

Posle ćeš ti obići najbliže trgo-vine, a ja ću malo da odspavam...

Nema ništa pre toga »posle« nasmeja se Džejn. Ti ovde uIstambulu postaješ pravi pejgamber. Beše li to nešto kao mangup?

Ne, pejgamber je božji posla-nik, prorok smejao se slatko Lunshvativši da je Džejn namerno pogrešila.

Onda si ti šejtan dodadeDžejn odlazeći da se obuče.

*

Gotovo deset godina ranije DžejnVitington bila je u Parizu zajedno s

Lunom. I tada su njih dvoje nosiliprezime Safil, jer im je to omogućioobožavalac najlepše naučnice svetaDžejn Vitington, takođe biolog drSerž Safil. On je tada bio zaljubljen

1. Sejtan - đavo (tur.)



u tamnoputu igračicu orijentalnihigara i trbušnog plesa Tahiru KaunMil. Ona je imala kći Zihu. koja jeodrasla po najboljim internatimaFrancuske i Engleske, ali lišena to-pline domaćeg ognjišta i rodi-teljske ljubavi.

Dogodilo se da je tada Tahira ot-putovala u Istambul i ostavila svojuveć poodraslu kći Zihu u Parizu nabrizi svom obožavaocu dr SeržuŠafilu. Još tada je sve postalomutno i zagonetno što se tiče od-sutne Tahire i njene kćeri Zihe. No.bilo je jasno da se u Parizu zatekla

Džejn Vitington u očekivanju Lunovog povratka iz Marselja gde je pro-gonio nekakvu bandu krijumčaranarkotika. Duga priča je to kako sedogodilo da mlada naučnicaupozna tamnoputu lepoticu, koja setek zadevojčila i počela da izazivadivljenje svih muškaraca, koji bi jevideli. U srcu Džejn Vitington pla-nula je prvo zaštitnička, a onda imajčinska ljubav prema Zihi.Možda je to bila posledica dugeromantične istorije.

Igračica Tahira upoznala je uLondonu tada mladog Halima Nafiza, sina paše Saćira Nafiza. MladiNafiz je živeo u kući čudnog čoveka, 0 kome je malo toga moglo dase dozna. Bio je to tajanstveni avan-turista Oskar Čejfi koji je imaosina Baka. Mladi Turčin i Bak Cejfibili su jedan drugom slični kao bli-zanci. I, kako to biva u dobro smiš-ljenim bajkama, dogodilo se i u ži-votu: najlepša meleskinja Evrope i

već slavna igračica Tahira upoz-nala ih je obojicu i zaljubila se uHalima. No, da život bude što zamr-šeniji, u igračicu se zaljubio BakČejfi. koji je morao da guši tu lju-bav i da je skriva pred svojim dru-gom, koga je smatrao i bratom.

. iz ljubavi Halima Nafiza i TahireKaun Mil rodila se devojčica, zakoju je njena majka govorila daima u sebi crnačke, arapske, turskei engleske krvi.

No, dogodilo se da je neudataigračica rodila i sina, zbog koga je

prolila mnogo suza. Poverila je drSeržu Šafilu da su mladi TurčinNafiz i njegov engleski dvojnik BakCejfi počinili ljubavni zločin. Obu-čen u Halimovo odelo i imitirajućinjegov glas, sa divnom igračicomse sastajao i Bak. I plod te maglo-vite veze, zatamnjene parama šam-

panjca i viskija, dimom hašiša i slepilom strasti, bio je dečak FredKaun Mil.

Brat i sestra su rasli u saznanjuda ih je rodila jedna majka, iako imboja kože nije bila ista. Nesrećnaigračica je umela da im objasni to»čudo« prirode. Ukazivala im je ina izvesnu sličnost u crtama njiho-

vih lica. Ponosila se njihovom lepotom. Deca su brzo rasla.

Fred je završavao ekonomskitehnikum u Londonu, a Ziha je većbila prestala da se školuje. Postala

je fotomodel a svi su izgledi bili daće biti i filmska zvezda. Bile su togodine u kojima su se Džejn Viting-

ton i Dpnald Sikert brinuli o todvoje mladih bića. Činili su to tajno,a kada bi ih susretali, bili su za njihgospođa i gospodin Šafil, rođaci iprijatelji njihove majke.

Njihova majka je bila nestala. Poslednji put se javila pet godina ra-nije iz Istambula. Njeno pismo deci

bilo je puno tuge, obećanja i nade,ah i straha. Jednoga dana stigla im je vest da je umrla. Posle toga, Zihai Fred su osvajali stepenik po stepenik svog životnog puta, koji jemnogo obećavao. Tako su i nestaliiz blizine Džejn i Luna.



Pet meseci ranije Lun je u Istambulu saznao da su brat i sestraKaun Mil viđeni tamo. Posle je drSerž Šafil uspeo da obavesti Lunada su Fred i Ziha pošli da tražesvoju majku i oca. Tako se dogodiloda je već teško bolesni biolog Safil,koji je umirao na svom imanjublizu Liona, »pozajmio« svoj identi-tet prijatelju iz Londona DonalduSikertu. Cak su uspeli da načineprozirne i u običnim okolnostimanevidljive rukavice, koje su davaleotiske pravog dr Šafila.

Volela bih da nađemo tu decu i

da budem sigurna da nisu nesrećni govorila je Džejn. Nišu oni više deca primetio

je Lun. No, svejedno, ispuniću titu želju, ili, bolje rečeno, pomagačuti da je ispuniš. I sam želim da ihvidim, a imam i onaj svoj razlog zaponovni odlazak u Istambul.

Taj razlog bio je možda neobičan

ali. kao i svi Lunovi razlozi od izu-zetnog značaja. Do Luna su i ranijedopirale priče o međunarodnojbandi zloglasnog Tanatosa, za kogase verovalo da živi u Istambulu. Pri-likom svog prethodnog boravka ugradu na Bosforu Lun je otkrioneke tragove, koji su mogli da gaodvedu do Tanatosa. tog zlog»boga« tame i sna. To je, najkraće ispričano, bilo ono

što je učinilo da tobožnji par fran-cuskih turista Šafil luta od Revzi paša čatezija dd Kisten obale Mra-mornog mora. To poslepodne bilisu odredili za obilazak slavnihistambulskih fontana. »Voda je iz-

vor života«, kaže Kur’an.Već se bilo smračilo kad su senašli kod blistave Tophana fontaneizgrađene, relativno kasno, u devet-naestom veku.

Ostavimo je za neku drugu pri-liku. jer treba da stignemo na me

sto susreta sa Zihom i Fredom predloži Lun osvrćući se da nađeneki taksi.

Nije voleo da vozi Istambulom jer je rizik bio suviše veliki. Ne samošto se ne vozi istom stranom kao uLondonu, već se ne poštuje gotovonijedno saobraćajno pravilo. Ipravo je čudo što u ovom ogrom-nom gradu nema mnogostruko višesaobraćajnih' nesreća. No, ipak jeLun kod hotela ostavio iznajmljeniautomobil da bi ga upotrebio kadmu zatreba u izuzetnim okolno-stima Taksi automobila je bilo do-

voljno i mogli su se naći i vozačispremni, ne samo da ćute, nego i dapomognu u svemu, pa čak i u zlo-činu, samo ako je kupac usluge ši-roke ruke. spreman da dobro plati.

Džejn je već osećala umor i obra-dovala se kad Lun zaustavi taksi ina dobrom turskom jeziku naložida ih odveze u Taskasap. Dok su se

vozili, Lun je vozaču nagovestio dabi rado pronašao hrabrog momka,vlasnika taksija, koji bi mu stalnobio na usluzi.

Koštalo bi vas to mnogo višenego da ovako zaustavite nekogvozača, jer ima nas, Alahu hvala,sasvim dosta odgovori vozač.

Njegov pogled bio je vatren i iz-raz lica odlučan, ali postupci su mubili odmereni i slični manirima naj-boljih londonskih taksi vozača.Zbog nečega Lunu se taj momak svideo, pa zato reče:

Ipak, voleo bih da imam svogvozača i ujedno prijatelja dok samovde sa svojom suprugom. Kako se

zovete? Ime mi je Almas Jahji efendi odgovori vozač ni malo se ne uznemiravajući što je upao u pravugužvu vozila, pri čemu se nije znalokako će se rasplesti taj neobičnisaobraćajni džumbus.



Lun je znao da je vozačevo imearapskog porekla i da Almas značidragulj. Zato se ponada da to imeodgovara i karakteru tog čovekapa mu pruži svoju posetnicu na imedr Serža Šafila, hotelsku kartu »Hilton« hotela i svežanj najkrupnijihnovčanica u turskim lirama.

Od ovog časa ste u mojojslužbi, efendi Jahji. Čekačete mekad kažem, a odmaračete kad bu-dem znao da vam odmor treba. Akoimate telefon u kuči, onda nećetemorati da me čekate kod »Hiltona« reče Lun tonom čoveka koji ume

da zapoveda, ali i koji poštujeonoga sa kim sarađuje.

Stigli smo! objavi vozač izaustavi.

Niste mi odgovorili na ponudu primeti Lun.

Ona je za mene zapovest,efendi Šafile odgovori vozač gle-dajući Lunovu posetnicu i odmera

vajući svežanj novčanica. Od vasse ne nadam da ćete me uvaliti uzlo, pa binler jaša.! Stedeći putimaću uz sebe i altipatlar.

Džejn ne bese razumela šta će toon imati uz sebe, pa upita Luna nafrancuskom šta znači reč altipat-lar.

Reč je 0 revolveru, a ta reč buk-valno znači šestopuc na dobromfrancuskom jeziku odgovori vozačpre nego što je Lun stigao da ištakaže.

Vi dobro govorite francuski primeti Džejn.

Živeo sam i radio u Marsejuda bih zaradio nešto novaca i obno-

vio kuću kod Mevlankapije. Tadasam se i oženio, madam s pono-som odgovori vozač taksija.

1. Binler jaša! - Živeo hiljadu godina! (ture.).

2. Ovo je nešto (franc.).

- Ca c'est quelque chose - nasmeja se Lun. A zatim na turskom naloži vozaču da ga čeka jedan sat, >a ako ne bude potreban neka ide lući. Vozač se evropski pokloni, otvori vrata da Džejn izađe, a Lunu pruži posetnicu na kojoj je bila i

Almasova fotografija.

*

Samjuel Makferson ih dočeka usalonu kod hotelskog hola i jedvastiže da ustane iz duboke fotelje, aDžejn mu se obesi oko vrata i raz-dragano uzviknu:

Oh. čika Same! Tako se radu- jem!

Zaboravljaš da sam ja ovdereis Robert Kekston šapnu jojMakferson i pridržavajući je levom,pruži desnu ruku.

Sedite, ovde je udobno reče

Makferson. Već je vreme da krenemo odgovori Lun gledajući u velikizidni sat iznad portirnice. Nekonas čeka nedaleko odavde.

Pričala sam ti o Zihi i Fredu reče Džejn starom mornaru. Snjima treba da se sastanemo.

Već znam sve, jer sam bio sa

Seržom prošle noći. Zar ti on neraportira o svemu što se dogodikad nije uz tebe? smejao se Mak-ferson podižući svoju novu torbicuod tamnosmeđe kože.

Bilo je očito da je teška, pa gaLun krišom značajno pogleda.

Doneo sam ih. Ovde su

šapnu mornar.Mislio je na pištolje i nešto dru-

gog oružja, koje je po dogovoruMakferson trebalo da donese, jerputujući avionom Lun nije mogaoda ponese nikakvo metalno oružje.Nekoliko hemijskih trik oružja



ipak nije bilo dovoljno. Dobri kla-sični pištolji su vrlo potrebni ma-kar da se nekome ulije strah.

Od Sulukli ćadesija spustiše sepešice pored bolnice do skvera izaHaseki Kamija. Na stazi između nis-kog šiblja ugledaše dve siluete za

koje su pretpostavljali da su sestrai brat Kaun Mil. No, bili su dalekoda spreče ono što ugledaše.

Nekoliko senki iznikoše odnekudi opkoliše Zihu i Freda, a dva auto-mobila zakloniše vidik prema trav-njaku. Tada se začuše pucnji.

Čekaj ovde! stiže da se

obrati Lun svojoj dragoj Džejn iodmah potrča iako goloruk, jer nebeše uzeo pištolj iz Samove torbice.

Za njim potrča i krupni Makferson. Obišavši ona dva automobilanađoše se u gužvi i pesnice proradiše iz sve snage i bez mnogo ob-zira. Na Luna i Makfersona se bacinekoliko snažnih ljudi, koji nisu

mogli da shvate na šta su to naleteli.

Pramcem, po tikvama murdare! vikao je Makferson koristećijednu od malog broja pogrdnih turs-kih reči koje je znao.

Lun ugleda dva napadača kakoodvlače Zihu i baci se na njih.Uspeo je da je odmaJi otme i padnes njom u zaklon jednog grma.Uspeo je da je zadrži dok nije shva-tila ko je uz nju. Za to vreme Mak-ferson je raščišćavao bojište. Četirinapadača ležali su nepomično,možda mrtvi ili onesvešćeni, a dvojica su uzalud pokušavali da

ustanu, jer su im bile cevanice po-lomljene mornarevim otimi zahva-tima.

Jedan automobil naglo krenu inestade prema Haseki džamiji, a udrugi zaviri Makferson.

Idi k njemu, a ja ću da nađem

Dinu reče Lun na francuskompomažući devojci da ustane.

Ona tada zarida, jer na stazi prepoznade brata i kleče uz njega.

Oni su ga ubili! vrisnu ona.Lun priđe. Odmah je video krv na

beloj košulji nesrećnog Freda Kaun

Mila. No, bio je pogođen i u glavu,pa je odmah bilo jasno da je Predveć mrtav.

Iz pravca Milet ćatezija čule su sesjrene policijskih automobila. Lunpovuče tamnoputu devojku ka na-puštenom automobilu napadača,ali ona se opirala odričući i pomi-

sao da napusti brata. Same, donesi Freda. Eno gaonde sa strane reče Lun Makfersonu.

Uspeo je da u kola uvede nesrećnu Zihu tek kad Makferson unaručju donese leš njenog brata. Snjim se spusti na zadnje sedište idoviknu Lunu:

Vozi desno, pa dole ka obali! Zar treba da bežimo? Čuje se

da dolazi policija plačnim gla-som reče tamnoputa lepotica, koja

još uvek nije mogla da shvati šta sedogodilo.

Ne bismo učinili dobro da senađemo u rukama policije. Jednomte je Fred spasao, a sada je ubijen odgovori Lun. Da je policija želela i mogla da te štiti, sprečila bi iovaj tragični napad.

A šta je sa Džejn? upita Mak-ferson u uzbuđenju zaboravljajućida to ne sme ni da spomene.

Lun odmahnu rukom u znak datreba ćutati i iskosa pogleda de-

vojku da proceni je li ona čula Makfersonovo pitanje. No, Ziha je samobolno jecala.

Makferson londonskim slengomi dvosmislenim i samo njima ra-zumljivim govorom predloži da seukrcaju na »Valferton« gde će de



vojka biti dobro sklonjena Lun muodgovori da leš treba da ostane ukolima, koja će on odvesti dalje odobale i ostaviti, jer to je jedini načinda se policiji, a onda francuskomkonzulatu prepusti briga o sahrani.Lunu je bilo jasno da Ziha više ne

srne nezaštićena da se kreće poIstambulu.

Uskoro su uspeli da uvedu devojku na ukotvljeni brod i da se os-lobode tuđeg automobila i leša.

Već su bila gotovo dva sata od tre-nutka kad je Lun rekao vozaču tak-sija Almasu Jahji da ga čeka samo

jedan sat. Lun nađe drugi taksi iodveze se ka Taskasapu.

O n oga trenutka kad je Almas Jahji cuo pucnje iz pravca u kome je otišao njegov novi poslodavac sa

suprugom i nekim krupnim mor-narskim oficirom, on pokrenu auto-mobil i poveze ga oko bolnice. Nacvetni skver stigao je u trenutkukad su dva snažna muškarca odvla-čili lepu Francuskinju u jedna kola.Ona je nešto vikala, ali u tuči malodalje čuli su se novi pucnji i jauci, anastavljala se zaglušujuća vika.

Bilo je očito da to neko nasilno od-vodi gospođu Šafil, pa Jahji zažališto nije poneo svoj »šestopuc« da bimogao da je brani. Ovako mu ost-ade jedino da prati otmičare.

Izbegao je dva automobila koji suga malo omeli da ostane iza onogkoji je povećavao brzinu odvozeći

otmičare i žrtvu. Umakao je i poli-cijskom automobilu iz koga su da-vali znak da se sva vozila zaustave.Vozeći ka severu otmičari stigošedo Nišandži džamije, pa oko njeskrenuše u splet sokaka i dalje upravcu Zlatnog Roga.

Bilo je očito da otmičari nisu oče-kivali da će ih neko pratiti, jer usporiše skrećući ulevo do KurtagaČesme i nađoše se u Senas sokaku.Automobil se zaustavi pred kapijom visokog zida, iza koga se nala-zila stara kuća s krovom na četiri

vode načinjenim od crepa kakav sene pravi već više od dvesta godina.

To je Almas primetio zato što je okrovovima mnogo naučio mučećise da obnovi svoju kuću kod Mevlankapije.

On zaustavi taksi iza gomilepeska spremljenog naspram obliž-

nje zgrade za nekakvu gradnju, pasačeka sa ugašenim svetlima. Izotmičarskog automobila nekolikodugih minuta niko nije izlazio, aonda se pojavi jedan od njih vodećiotetu ženu. Pred njim se otvori ka-pija i on nestade. Malo kasnije sevrati i automobil otmičara krenuka Ajvansaraju.

Pitao se šta da uradi. Odluči daizađe iz automobila i poče da šetapored zida iza čije kapije je nestalaoteta žena. Iz jedne kuće izađe mla-dić s tasom za prodavanje šerbeta isvega jednom čašom na njemu. Bio

je to znak da je taj momak siromahdo te mere da se može reći danema ništa sem gologživota. Jahjimu dade znak da priđe i kupi odnjega onu čašu šerbeta. Dok ju jeispijao upita:

Cija je kuća iza zida?

Je r ona stara? pokaza mo-mak prstom.

Jeste, ona reče Jahji i pružimomku sto lira rekavši mu da

zadrži kusur.Obradovani mladić, za koga je

prvi noćni pazar prošao takosrećno, što je najavljivalo srećnutrgovinu cele noći, tihim glasom,kao da poverava opasnu tajnuispriča:



Pripadala je Sejfudinbegu,koji nije imao naslednika, pa je pri-pala vlastima. Prodata je nekomAmiru Hajaliju, za koga ne verujemda je pravoverni. K njemu dolazenekakvi zli ljudi. Jedne noći su meudarili nogama u tur i prosuli mi

šerbet. Neka im Alah sudi uzdahnu

Jahji. A bi li im se ti malo osve-tio?

Eh, da mogu... Munafići! odgovori mladić.

Možda i možeš. No, sigurno jeda ćeš zaraditi mnogo više akomeni pomogneš, nego prodajući ćaji šerbet. Hoćeš li?

I ja bih voleo da jednom mogudeliti zekat.

I sam se zekatom spasavao odgladi odgovori mladić.

Iz svežnja dobijenog od tobožnjegdr Šafila Jahji izdvoji deset hiljadalira i pruži ih prodavcu šerbeta.

Ovo je samo kapara rečezatim. A za svaki dan službe dobi jaćeš po dvadeset hiljada i velikidar ako budem zadovoljan. Ostavitas i osmatraj ovu kapiju i kuću.

Tamo su neki šejtani uveli menivažnu devojku. Hoći da znam ako jeizvedu i kud je otišla. Pratićeš i njusamu i ako s njom bude njih više.

Još da imaš motorcikl... Mogao bih da ga iznajmim od

druga, koji živi u istoj kući samnom upade mladić. Zovemse Ethem Keprili i u sokaku mi sviznaju.

Onda. dobri moj Etheme, uzmitaj motorcikl i ćući na njemu sve

1. Munafići - dvoličnjaci (tur.)2. Bogati muslimani su po Koranu

dužni da svake treće godine iznesu deseti deo godišnjih plodova, pa neka sirotinja uzima

Catmara - kuća od pletera, obično oblepljena blatom (tur.)

dok ne saznaš je li ko dolazio ili od-lazio. Evo ti moja kućna adresa, padođi da javiš šta znaš. Ako nisamkući. biće moja hanuma prihvati

Jahji i odvoji još dvadeset hiljadalira.

Objasni mladiću gde će se nala-

ziti sledećih sat. ili dva i objasni mukako da prati one zle ljude i da sedobro čuva od njih. Ne sme im ništapriznati jer bi ,ga ubili.

Ne plašim se, a naučio sam dase snalazim i kad je neka muka odgovori mladić glasom koji je ot-krivao oduševljenje ne samo zbogzarade, već i zbog toga što mu je ži-vot pružio neku tajanstvenu šansu.

On pokaza čatmaru u kojoj živi udnu obližnjeg dvorišta. Vozaču tak-sija dade i ključ od kapije kroz kojuse mora proći da se stigne do njego-vog ubogog staništa.

Majka je uvek tamo i značegde sam objasni na kraju.

Almas Jahji se vrati u svoj taksigde sačeka da se vrati mladić salakim motociklom. Ethem Keprilizauze stražarsko mesto oslonjen nadrvo između dve kuće.

Lun je Almasa Jahjia zatekao namestu na kome ga je ostavio.

Vozi ka Galati naredi i nesluteći da se vozač te noći nije od-

marao. Prvo ću da kažem šta imam, a

onda da vozim reče Jahji na fran-cuskom.

Lun ga radoznalo pogleda iklimnu glavom u znak odobrava-nja. Kad je čuo Jahjinu priču, Lunga pohvali i naredi:

Vozi u Senas sokak! Da li da prođemo pored moje

kuće, pa da uzmem svoj altipatlar? upita vozač.

Imam i za tebe dobar revolver,koga ti odmah 1poklanjam odgo-



vori Lun i pruži mu već napunjenooružje i kutiju metaka.

Vičnim pokretima vozač pre-gleda oružje i zadenu ga za pojas, aonda pokrenu automobil. Dok su sevozili Lun je razmišljao da li da vo-začu kaže da je to revolver nađen u

automobilu u kojem je ostao leš nesrećnog Freda Kaun Mila. Sam Lun

je zadržao pištolj koji je uzeo odMakfersona i za koji je imao neko-liko vrsta municije i prigušivač štoga je činio gotovo nečujnim oruž- jem.

Slušaj, Almase poče Lun na

turskom. Ovo što se događa pret-vorilo se u opasan zaplet. Moram tireći da i meni i mojim prijateljima,pa zato i tebi, preti smrtna opas-nost. Sada je prilika da ti ja »ukra-dem« automobil. Platiću ti ga takoda možeš kupiti dva nova. Ti bi miu tom slučaju dao reč da ćeš ćutati0 svemu što znaš i o meni samom.

Ja sam u tvojoj službi, efendija osmehnu se Almas. Ne znamzašto, ali čini mi se da ne služim zlo-čincu, već plemenitom čoveku. Zatoostajem uz tebe, pa Alah kerim.

Nek bude srečno ovo naše pri- jateljstvo. Kunem se da nisam neča-stan, niti zločinac, ali znaj da jeopasno biti moj prijatelj. O tome ću

ti pričati kad budemo imali viševremena zaključi Lun.

Već su zalazili u Sanas sokak.

III

O n o g trenutka kad su Lun i Makferson jurnuli ka travnjaku skvera,Džejn Vitington je instinktivno za-stala zbog Lunove želje da ostanetamo, ali je malo kasnije potrčala

Iznenada su se na nju bacila tri ćoveka. Jednog je iz sve snage udarilabridom dlana po vratu i on je pao,ali druga dvojica su bili grubi iveoma snažni. Uspeli su da je uh-vate za ruke i uvuku u kola. Jedanod njih je naredio vozaču:

Kreči!Malo kasnije vezali su joj ruke i

grubo je srušili na pod automobilasličnog malom autobusu. Takva vo-zila u Istambulu su pripadala taksislužbi za grupe od pet do šest ljudikoji žele da idu u istom pravcu.Onog napadača koga je Džejn bila

oborila karate udarcem, bili su uvu-kli u kola i on je psovao i pretio ote-toj ženi.

Ućuti! viknu mu najmanješezdeset godina star, ali još uveksnažan čovek, koji je imao guste, alineusukane brkove. Oni su mu skri-vali usta. Dugu, umašćenu i pomalosedu kosu pokrivala je crna be

retka. Bio bi to prilično neupadljivtip da mu crne oči nisu neobičnosevale motreči na sve strane. Bilo jeočito da on komanduje ovom gru-pom zločinaca.

Dozvoli mi, Amire, da ti neštokažem reče jedan od tri napa-dača.

Nemaš ti šta meni da kažeš jervidim šta se dogodilo grubo odgo-vori stari stasiti otmičar.

Ipak.... mislim da smo uhvatilipogrešnu devojku. Ona je tamno-puta i videli smo njene fotografije ifilm dok je ležala u bolnici rečeonaj što ga je Džejn bila udarila.

Pa osvestite se! uzviknustari. Zar mislite da ne shvatamda smo upali u zasedu? Cordovagrupa je stradala, a onda se ogla-sila policija, što znači da obezbeđenje s te strane ni

1. Alah kerim - Kako bog da (tur.) dobro sam viđeo đa je Fred Kaune radilo. Dakle,



Mil ubijen, ali i tri momka iz Cordove grupe. Njega samog prosto ješatro nekakav medved u mornars-koj odeći. Sirene su se oglasile... Pašta nam je ostalo nego da bežimo?

A ova žena? upita otmičar.

Ona?... Ona će nam moždaspasti glave, jer lepšu nisam videood kada gledam žene odgovoristari, zločinac.

Džejn je mogla samo da pogađašta to znači, ali radovala se što neo-prezni otmičari makar malo osvetIjavaju razloge svoga napada. Iz nji-hovog razgovora bilo je jasno da supratili sestru i brata Mil, ili su ne-kako saznali gde će oni biti, pa suhteli da ih uhvate ili ubiju. No, bilisu iznenađeni munjevitim napa-dom Luna i Makfersona pa su sepovukli s njom kao slučajnim plenom. To saznanje moglo je da kori-

sti u nekom trenutku pa je Džejn otome razmišljala kad su je izveli izautomobila i kad ju je uz ljutite pretnje onaj stari uveo kroz kapiju viso-kog zida.

Unakaziću te, ako se opireš,devojko! zapretio joj je zločinac.

Inače tebi će uvek biti dobro dok

na ovom svetu zlatom plaćajuženske obline i lepuškasto lice. A tisi više nego izazovna i lepa. Čuvajto! Razumeš?

Džejn se začudi otkud joj stranacgovori na engleskom. Da li se onanešto izbrbljala, pa on zna kojim je-zikom se služi? Ili je samo čuonjene uzvike u trenucima kad senehotično upotrebljava maternji

jezik? Ona ipak odluči da govorifrancuski, pa reče:

Engleski znam sasvim malo. Jasam Francuskinja.

Ecoute, petite. ... zausti onna francuskom, pa opsova nešto naturskom i dodade: De gre, ou deforce....

Stranac verovatno zaključi da jesuvišan napor da se služi francus-

kim, koji je očito slabo govorio, pa je samo grubo trže za ruku. Njegoviljudi ostadoše u automobilu i Džejniz dvorišta začu kako taj automobilode dalje.

Otmičar je odvuče do mračnogotvora uz zid stare i neosvetljenekuće pa džepnom lampom osvetlistepenište od starog, iskrzanogkamenja koji je vodilo u podrum.Odvuče je do spremišta za ugalj idrvo, pa je veza uz preostali deoograde od trulih letava, koje su šeipak čvrsto držale jer su bile oja-čane komadima zarđale bodljikavežice.

Iako vezanih ruku. Džen je uspela

da mu prikači mikroprimopredajnik u obliku semenki trave koje sehvataju za odeću jedva vidljivimkukicama. To njoj samoj nije mogloda koristi jer bili su joj uzeli torbicuu kojoj je imala jedan od Lunovihminijaturnih primopredajnika uobliku ženske pudrijere. No. nadala

se da će možda Lun ćuti signale itako naći njen trag.

Otmičar se beše popeo nekimunutrašnjim stepeništem, ali jemogla da čuje kako se on služi ra-dio primopredajnikom, jer je ponav-ljao rečenice. pa u prekidima slu-šao, što je značilo da je njegov radiouređaj jedan od onih koji su bili uširokoj upotrebi pre dvadesetakgodina. Govorio je turski i ona je

1. Ecoute, petite... - Slušaj mala. De gre, ou de force... Milom, ili silom (franc.)



razumela samo: »Nesreća,.. žena jedragulj... nikada i nigde... Želinn dato... da što pre...«

Iz toga se moglo naslutiti da onželi da što pre odvedu njegovu za-robljenicu. I nije prošlo ni tričetvrti sata, a otmičar se vrati. Odveza je i izvede u dvorište gde jeprihvatiše nečije snažne ruke. Sadasu uz nju išla dva čoveka.

Izbiću ti sve zube... zapreti joj jedan od njih na turskom i dodade nešto nerazumljivo za zbu-njenu Džejn:

Uspela je u mraku da opipa rub

okovratnika svoje bluze od lakesvile, ali nije našla više nijedan mikropredajnik, mada je mislila da

joj je tu onaj koji, kad se pritisnenoktom, emituje isti znak više sati.

U toku naredna tri sata otmičarisu se smenjivali dva puta, odnosnomenjao se i automobil. No, sve to

ona je samo mogla da čuje ili opipavezanim rukama, jer lice joj je biloprekriveno nekom vrećom, a ustavezana krpom koja je zaudarala namotorno ulje i benzin. Zbog čekanjau mestu i prekida vožnje ona višenije mogla da zaključi koliko da-leko su se odvezli.

U toku vožnje dogodio se i inci-

dent koji nije sasvim razumela. Taj momak kao da nam se pri

lepio rekao je jedan od razboj-nika u automobilu.

Uspori tako da prođe napred,pa ga malo potkači odgovorio jedrugi.

Tada se čuo udarac automobila u

nešto i kola se malo zaneše. a ondasu nastavila dalje uz brdo, što jeDžejn mogla da oseti po nagibu sedišta

Taj više neće ustati... rekao je onaj prvi glas, pa je govorio jošnešto nerazumljivo.

Konačno se moglo zaključiti dasu kola zastala pred nekom kapi-

jom, jer se začuo metalni zvuk vrat-nica. Onda su točkovi gazili po pod-lozi sa pravilno raspoređenim ne-ravninama, poput staze od betons-kih ploča.

Kad su joj skinuli povez, zaslepila ju je svetlost. Tek posle nekolikodugih trenutaka mogla je da vidi.Nalazila se u maloj ali dobro nameštenoj sobi s predmetima uistočnjačkom stilu i niskim minderlucima prekrivenim svilom i jastu-cima živih boja. Jedan visok, ružan

crnac u zlatom izvezenoj odeći sta-rinskog kroja stajao je uz zatvor-ena vrata

Džejn se strese pitajući se da liona to sanja, ili je stigla u samuprošlost. Sve je podsećalo na slikeiz sultanskih harema. Ona, nauč-nica visoke klase, koja je često raz-mišljala o savremenim kategori-

jama vremena i prostora, znala jeza svet parseka i milimikrona,atomskog jezgra i kosmičkih zrače-nja; smišljala kombinacije genets-kog bioinženjeringa i sanjala očudima koja dolaze. Ali retko je raz-mišljala o čudima prošlosti. I sadase našla u njoj. Odbila je da poveruje svojim očima, ali stvarnost jebila isuviše upečatljiva da bi moglobiti reći o snu. Sećala se svakogčasa od prošlog jutra, kad je doče-kala Luna u luksuznom hotelskomapartmanu. Je li pod uticajem nekedroge? Ili Je hipnotisana?

Odbila je sve te mogućnosti jer jebila sigurna u svoju svest svakog

trenutka te noći. Zato na turskomupita:

Ko ste vi? Evnuh odgovori Crnac

smrknuto je gledajući. Gde se nalazim? nastavi

ona da pita.



Razgovor nema!... Sutra dođegospodar... Njega čuješ odgovorievnuh otkrivajući da i loše govoriturski.

On joj ćuteći priđe i odveza jojruke pa je odvede do uskih vrataobloženih uglačaninn bakarnim li-

mom. Otvori ih i pokaza joj prosto-riju iz dva dela. U jednom su biliormani od rezbarenog drveta, a udrugom mali bazen od glinenih plo-čica obijenih na više mesta. Slavinesu pokazivale da je to donekle neo-bično, ali upotrebljivo kupatilo. Namramornim ispustima bile su bo-

čice s mirisima i kutije sa svimonim sitnicama koje žene upotreb-ljavaju za šminkanje.

Želi jesti? upita evnuh. Da reče Džejn, jer toga tre-

nutka oseti da je gladna i seti se da je bilo zamišljeno da večeraju sasestrom i bratom Kaun Mil i Makfersonom.

Kupati... obući fino... večerati govorio je Crnac u infinitivima iuz svaku reč otpuštao po jedan prstiz stisnute pesnice. Onda san...pokornost... To sve!

Naviknuta da brzo misli. Džejnzaključi da je za sada najbolje daposluša evnuhove zapovesti. Posle

će već prema prilikama odlučitikako da se ponaša.

Prvo je razgledala unutrašnjostormana. Nađe dosta ženske odećeistočnjačkog kroja. Sve je bilo čistoi namirisano cvetnim mirisima, odkojih je prepoznala ružu i karanfil.Ona nađe neku vrstu duge noćne

košulje za žene izrađenu od mekepamučne tkanine pa je izdvoji ipoče da se svlači.

U tom trenutku uđe tamnoputadevojka i Dženj se trže.

Šalju me da sam u tvojoj službi reče devojka na francuskom.

Ko si ti? Gde se nalazimo? brzo upita Džejn.

Marokanka... Živela ivam uFrancuskoj i prodata sam ovde. Neznam gde smo. Niko ne zna odgo-vori Arapkinja i prvo stavi prst nausta. a onda pokaza prema tava-nici.

Kažiprstima obe ruke dodirnuuši što je trebalo da znači da ihneko čuje. Džejn klimnu glavom ireče:

Pri kupanju mi nisi potrebna. Pokazaću ti gde je šta od po-

trebnih stvari, a služiću te kod ve-

čere odgovori devojka. A što silepa! Bićeš gospodareva izabra-nica.

I ti si lepa osmehnu joj seDžejn i rukom joj dade znak daizađe.

Pošto je poslušala evnuhove zapo-vesti Džejn je, misleći na to kakviće biti prohtevi tajanstvenog gospo-

dara, uspela da utone u okreplju- jući san.

T o što nisu na određenom mestuzatekli siromašnog prodavca šerbeta Ethema Keprilija povećalo jeLunovu i Jahijevu zabrinutost. On

je možda jednostavno otišao da

spava, ili, što je još gore, krenuo jeza onima koji su oteli Džejn.

Imam poluge za navlačenjeguma na točkove, pa možemo daprovalimo kroz kapiju. Inače je so-kak pust i mračan. Hoćemo li? reče Jahji.

Ugasi motor i svetla, jer hoćuda nešto čujem odgovori Lundržeći dlan leve ruke uz uho.

Kad zujanje motora prestade, čuo je promukli glas, po kome se moglooceniti da pripada starijem čoveku.

To je mikropredajnik, kakav je u



Istambulu imala samo Džejn Vitington, prenosio nečiji govor.

odveli, da.. Dogodilo setako... Kao da je sam Iblis. umešaosvoje prste čulo se na turskom.

Onda nastupi ćutanje, pa nasta-vak govora potvrdi Lunovu pretpo-

stavku; Odneću primopredajnik iotići... Prijem! To je značilo da se neznanac služi

jednom od onih starih radiostanica, kod kojih se u jednom inter-valu primalo, a posle prekopčavanja u drugom emitovalo ono što seželi. Covek čije je reči prenosio mikropredajnik podmetnut rukomDžejn Vitington mora da se služioslušalicama, pa Lun nije mogao dačuje i reči njegovog sagovornika.Neznanac nastavi;

Moja je sreća što je Čord komandovao... Nisam kriv i nadamse da on ni tebe neće okriviti za po-

raz. .. Imali smo i malo sreće. Otelismo najlepšu devojku koju samikad video... Slušam!... Prijem! Ja-vio se moj čovek, koji je bio na m*otociklu. On je video kad je morna-rički oficir odveo devojku na jahtukoja se zove »Valferton«... Već jesve javljeno... Prijem!.:. Dok čoveka tamo nađu i dok on isposluje

da se napadne strani brod... Ostav-ljen je osmatrač... Onda Alah emanet!

Dalje su se ćuli zvuci nekakvogpospremanja, otvaranja i zatvara-nja vrata i konačno koraci. Lunšapnu vozaču taksija da buduspremni, jer će neko izaći iz kuće.

Vrata kapije se odkrinuše pa seprvo pojavi točak bicikla, a onda inezgrapno telo prilično ugojenog,ali i snažnog čoveka. Lun se nijedvoumio. Malo sačeka oslonjen uz

1 Iblis - Sotona (turski).

zid, a onda čoveka nagnutog nadbiciklom udari obema čvrsto spoje-nim šakama Zločinac muklo jeknui pade preko bicikla. Jahji se nađekod njegovih nogu i htede da gauvuče nazad u dvorište, ali pokazase da mu je za to potrebna i Lunova

pomoć. Zajedno uvukoše i onesvešćenog i bicikl pa zatvoriše kapiju.

Guši se... Slomljen mu je vrat reče Almas Jahji.

Nije šapnu Lun. Udariosam kako treba više po potiljku.Samo je u nesvesti i brzo će moćida govori. Bilo bi strašno da to ne

može. Šta ćemo sada? upita vozačtaksija.

Ti idi u svoja kola i budi nastraži. Evo ti primopredajnik spre-man za emitovanje i prijem, pa mi

javi ako šta primetiš odgovoriLun i pokaza kako se koristi usavr-šeni i dorađeni američki mikropri

mopredajnik. Jahji posluša, a Lun odvuče ones

vešćenog preko dvorišne kaldrme.U džepu starog razbojnika nađeključeve i brzo se pokaza da jedanod njih otključava ulazna vratastare kuće. Bila je oronula i beznameštaja ali svetio se upali uprvoj sobi koja se Lunu učini pogod-nom za razgovor sa zarobljenikom.

Za svaki slučaj Lun opipa puls ioslušnu rad srca onesvešćenog izaključi da ga treba vezati. Dok jesa komadića kartona odmotavao

jedva vidljivu nit, sličnu struku zaribolov ali mnogo puta jaču, on raz-misli kako da ispituje zločinca. Da

li da primeni zastrašivanje, ili svojeinjekcije tricijanoaminopropena ukombinaciji sa još nekoliko prepa-rata. Bio je svestan da je ovakveljude teško zaplašiti jer se čestoviše boje svojih gospodara, negoi jednog protivnika. Zato izvuče ku-



tiju, koja je imala nalepnicu insulina i izvadi patentni špric s mekimmehurom punim sredstva za slama-nje volje koje stvara poslušnog čoveka i od najtvrdoglavijeg ljudskogstvorenja.

Dok je čekao da se zarobljenikosvesti i tricijanoaminopropenpočne da deluje, začu se emitovanjevozačevog glasa.

Stigao je moj nesrečni momaks polupanim motorciklom. Izgledada su otmičari primetili kako ihprati, pa su ga propustili ispredsebe i udarili tako da je sleteo u

nekakav kanal iza mosta prekoZlatnog Roga. To je bilo na prilazupošumljenom delu Okmejdani vi-sova brzo izvesti Jahji. Sta daradim s njim?

Je li povreden? Ništa teže. Onda mu daj veću sumu novca

i pošalji ga kući zaključi Lun.

Ali reci mu da ga zadržavamo uslužbi jer je bio odan i spreman dase bori.

I ja mislim da tako treba složise Jahji.

Malo kasnije zarobljenik otvorioči i sede opipavajući glavu. Pogledmu je otkrivao nerazumevanje i

čuđenje. Kako? zausti on na engles-

kom, a onda nastavi na turskom. Kako sam se našao ovde? Bio samkrenuo...

Lun mu otvoreno i na vrlo sugesti-van način ispriča šta se dogodilo išta se očekuje od zarobljenika, a

onda upita: Govoriš li engleski? Da... Poreklom sam pravi lon-

donski Kokni. Život me je vukaosvuda i sada sam tu.

Hoćeš li govoriti istinu? pi-tao je dalje Lun.

Govoriću istinu kao pod hip-nozom odgovori zarobljenik gladeći vezanim rukama kosu sa kojebeše spala crna beretka. “

Pravo ime bilo mu je Angas Ringvud, ali u Istambulu je živeo podimenom i sa svim dokumentimaAmira Hajalija, trgovca platnom naveliko. No, bio je to u stvari, širomsveta poznati plaćeni ubica. Nje-govi podvizi ušli su u mitologiju zlo-činačkog podzemlja, terora i zavera.

Kako si uspeo da tako dugo ost-aneš neotkriven? upita Lun.

Imao sam i imam moćnog za-štitnika. Samo preko njega primamnaloge i o meni zna samo on od-govori Angas Ringvud, koji je sadaisto toliko bio i Amir Hajali.

Lun odmah proceni da je ćutanjeo velikom gospodaru zločina du-boko u podsvesti ovog zločinca, pa

zato reče: Znam za Tanatosa. I zahtevam

da govoriš sve što ti znaš.Ubrzo se pokaza da »slavni« pla-

ćeni ubica stvarno vrlo malo zna o Tanatosu. Istina, bio je upućen u toda je u pitanju moćna ličnost, čijasnaga je i u basnoslovnom bo-

gatstvu koje i pritiče iz svih mrač-nih poslova sveta. Umešan je u pla-ćena ubistva, atentate i terorističkenapade svake vrste, samo ako sebogato plača, a najveći deo trgo-vine drogama u Turskoj i Iranu je unjegovim rukama. Priča se da imane samo mnogo ćerhana, odnosno

javnih kuća, nego i tajni harem ka-

kav nisu imali ni sami sultani uvreme najveće turske moći.

A ime? upita Lun. Ime mu niko ne zna odgo-

vori lažni Amir Hajali. A koja imena znaš? pitao je

dalje Lun.



Znam Nemca Breda Dirksa,koji ovde živi kao Fikret Durzad,beg. Njegov je nadimakHengmen. Postoji i Filipinac NiloAkot. On kažnjava one koji pokuša-vaju da izdaju Tanatosa...

Hajalijeva priča je bila duga, ali ipored potpune pokornosti vrlomutna. Znao je da postoje veze u istambulskoj policiji i da se sumnjana bimbašu Osmana Zijareka, od-nosno jednog od zloglasnih majorakoji su ubijali političke protivnikediktature u zemlji. Ali nikakvih do-kaza Hajali nije imao. Pomoću

svoje radiostanice dobijao je šifrovane naloge koga i u kom delusveta da ubije, ili kakvu otmicu daizvrši. Za svoje »usluge« dobijao jebasnoslovno velike nagrade, alinije znao od koga. Obećano mu jeda će za tri godine biti oslobođenobaveza, jer je već imao šezdeset idve.

Bogat sam i kupio sam ovukuću da na njenom mestu izgradimdvorac za uživanje. Dovešću svojuGrkinju i biće mi prava robinja pričao je dalje.

Grkinja je bila Taisa Vanis, devojka iz grčke kolonije u Istambului jedna od žena izuzetne lepote i

neobičnog karaktera. Ona je želelada se bogata vrati u Grčku i izvla-čila je od starog ljubavnika mnogonovca ne sluteći da on zna njene že-lje i da joj sprema ropstvo u »zlat-nom kavezu«. Tom prilikom bi jojuzeo već stečeno bogatstvo i umesto slobode dao hrpu dragulja i

skupog nakita. Ovde je još živ pritajeni duhOsmanlijskih sultana Svi čeznemoza starim sjajem, a mi Evropljanimožda više od Turaka pričao je

1. Hengmen (hangman) — dželat (engl.)

dalje Amir Hajali, odnosno AngasRingvud.

Lun je sve snimao na minijatur-nom magnetofonu, ali neke adresei imena je beležio da ne bi moraoda gubi vreme u preslušavanjutraka. Trebalo je brzo i odlučno pro-

dirati tek naslućenim putem kaistambulskom Tanatosu. No, za to

je bilo potrebno vreme, a moralo sei mnogo štošta pripremiti. Za sve tovreme Džejn će biti u opasnosti, jer je bilo jasno da ju je Hajali poslaona dar samom Tanatosu ne bi ii seiskupio za poraz te noći.

Tada se Lun seti da je Hajalijevuhoda otkrio da je spasena ZihaKaun Mil odvedena na Makfersonov brod. Zbog toga bi stari mor-nar mogao da ima neprilika. Tre-balo je žuriti, a Lun je bio neodlu-čan šta da uradi sa zarobljenikom.Svest da je to mnogostruki ubicanije mu bila dovoljna da svojom

rukom smrću kazni Ringvuda.Zato ga natera da postavi radio-stanicu i pozove i njemu samomnepoznatu vezu. Hajali posluša iLun preuze mikrofon od njega.

Ovde je čovek koji se neće smi-riti sve dok gospođa Dina Šafil,koju ste noćas preuzeli od Hajalija,ne bude slobodna... poče Lun da

govori.Prilikom svakog prekopćavanja

čuo je samo odgovor da ga slušaju.Samo jednom ga upitaše je li ondoktor Serž Šafil. koji se nedavnoraspitivao za brata i sestru KaunMil. Toga trenutka Lun dođe do

jedne pomisli, koja ga zbuni i zapre-

pasti. Njegov trenutni sagovornik je ili znao sve šta se događa u poli-ciji ih je i sam bio u njoj.

»Dakle, Hajali je pogrešno mislioda se stvari događaju sporo«, zak-ljuči Lun. Odmah shvati da trebaspasavati što se da spasti. On kaza



Hajalijevu šifru i namerno otkri da je zločinac sve priznao.

A sada milost u vidu jedne injekcije reče Lun i poslušnom zlo-čincu ubrizga injekciju zaborava. Još malo i nećeš se sećati ničega.

Tako se nećeš plašiti ni samog Ta

natosa... Neću se plašiti ni samog Tana

tosa sada na engleskom reče zlo-činac i poče da sklapa oči.

Lun istrča iz stare kuće i naredisvom novom prijatelju:

Vozi! Pravac i najkraćim pu-tem ka Marmara denizi.

Moram znati nešto bliže ozna-čen cilj reče Jahji.

Pod Kumkapi i na pristanište.Rrođ se zove »Valferton« objasniiLun.

Brzo stigoše na Vatan i spustišese niz Mamik Kemal ćatezi.

I z sna g a je trglo grubo drmusanjei Amir Hajali, odnosno Angas Ringvud pokuša da ustane. Nad njim sustajali dva policajca u uniformama.

Jesi li ti Amir Hajali? upita jedan.

Ne znam odgovori ovaj.

Ko je javljao radiostanicom? Ne znam odgovori Hajali

opet pokušavajući da ustane, ali gapolicajac nogom obori nazad napod.

Drugi policajac nađe i poče darazgleda primopredajnik još uvekuključen i podešen na odgovara-

juću talasnu dužinu. Je li Francuz bio ovde malopre? upita policajac isključivšiprimopredajnik na prekidaču zanapajanje strujom iz baterije.

Ja ne znam... Ne 2nam! od-govori Hajali kao da će zaplakati.

Sta si sve izdao? Ne znam! A jesi li pričao sve što znaš? Ne znam... Ne znam... Ne

znam... već ridajući govorio je mno-gostruki ubica.

Nije zaslužio laku smrt, alinem ^ 'o vremena reče policajack ' .oe skinuo šapku i sada je levoin rukom gladio izbrijano teme, adrugom vadio pištolj iz kubure.

I drugi policajac izvuče pištolj.Pucali su složno i u žrtvu ispraznilicele šaržere. Snažno telo mnogo-strukog zločinca još uvek se grčilo,

dok su oni menjali šaržere. Polica- jac obrijane glave prinese cev uhužrtve i još jednom opali.

Gad. .. Eto, naterao me je dalično dođem reče zatim i pođe kaizlazu.

Drugi policajac potrča za njim isustiže ga kod kapije. Otvori muvrata automobila, a sam sede za

upravljač i naglo pokrenu poli-cijska kola.

JLun stiže do velikog obalskogrestorana punog gostiju, koji su uži-vali u blagoj noći i gledali te večeri

mirnu površinu Mramornog mora. Zaustavi da ja izađem. Ti idikući i tamo čekaj. Sada više nesmeš ni pokušati da me tražiš u»Hiltonu« reče on svom novomprijatelju, predade mu još jedan sve-žanj turskih novčanica i otrča kaobali.

Brzo je našao motorni čamac

ukotvljen uz lukobran i krenuo knjemu znajući da je po dogovoruostavljen za njega i spreman za plo-vidbu. Platno, kojim je bio pokrivendeo palube za slučaj kiše, nosilo jeLunu dobro poznate, ali za drugoganerazumljive boje i oznake.



Ulazeći na čamac Lun je gledaobrod ukotvljen na većoj dubini i go-tovo pola milje od lukobrana. U tre-nutku dok je još posmatrao brod kakome je trebalo da krene, on ugledadva naoružana patrolna čamcakako brzo plove iz pravca Jedikule

i oceni da oni žele da opkole M e k - fersonov brod. Trebalo se podvući pod poKrov

čamca i uključiti radiouređaj, do-bro skriven, ali pripravan za upo-trebu. No, Lun shvati da je to sadanepotrebno, jer i »Valferton« krenudalje po otvorenom moru. Prosto

mu se činilo kako oseća drhtajemoćne brodske mašine, koja svomsnagom radi da bi povećala brzinubroda. No, ubrzanje je zahtevalo vre-mena i tek tada bi »Valferton« po-kazao šta može, ali policijski pa-trolni čamci su stizali dajući svetlosne znake da brod stane.

»Valferton« je i dalje povećavao

brzinu, iako se znalo da s lučkompolicijom nema šale. Kao da suodmah hteli da dokažu svoju moć,policijski mornari sa oba brodaispališe po jednu topovsku granatu.Obe su se svetleći ukrstile iznadbroda.

»Valferton« je već dostizaobrzinu patrolnih čamaca policije iuspevao da održava odstojanje. Lun

je znao šta će se dogoditi, pa sedena zadnju klupicu čamca i nastavida posmatra. Ono što je on pomis-lio da će se dogoditi, odmah se i ost-varilo. Čuše se nova dva topovskapucnja, ali sada granate nisu svetele, već se na bokovima broda uka

žaše blesci eksplozije. Odgovorite, odmah. Same! uzviknu Lun kao da ga neko čuje.

Znao je da na brodu nema topovs-kih cevi. ali uređaji koji su prividnoizgledali kao delovi broda, ili speci-

jalne naprave, mogli su da ispale

torpeda ili rakete. Oružje je biloskriveno tako što je izgledalo kaodelovi uređaja za desalinizacijuvode i sunčanih grejača za vodu naluksuznoj jahti. Cak i dve pomoćnekatarke mogle su u trenu da se do-vedu u horizontalan položaj i da

postanu bestrzajni raketni topovi.Ali od svega važnije bilo je to da jebrod stvarno bio oklopljen. Njegovoojačano korito od najboljeg čelika,na važnim mestima debelo i cela triinča moglo je da odoli i granatamaznatno jačih topova od onih što sumogli da ih ispale policijski pa-

trolni čamci. Istina, čamci su imali i torpednecevi, pa su mogli da potope svakibrod koji nije bio ratni i dobrooklopljen, ali bilo je logično da će.brpd stati, jer bi u protivnom us-koro sa Jesi Liurta poleteli vojniavioni.

Možda su se artiljerci patrolnih

čamaca spremali da ponovo opaleiz svog oružja, ali dogodi se neštoneobično. Umesto čamaca stvorišese dva gusta oblačića dim. »Dakle,ni Sam se ne šali«, pomisli Lun iosmehnu se znajući da na jahtipostoje bacači mina za zamagljiva-nje. No, dok je decenijama na rat-nim brodovima bilo uređaja za stva-

ranje dimne zavese oko broda, Lun je sa Makfersonom stvorio oružjekojim se dimnom zavesom pokrivaprotivnik. Dim je bio ujedno i oslepIjujuće sredstvo, jer je delovao i kaogas suzavac.

Mesečina je omogućavala da sepoprište noćnog pomorskog su-

koba još uvek dobro vidi. Lun začubrujanje avionskog motora i nanebu primeti kako munjevito promače silueta niskoletećeg lovcabombardera.

Jedan policijski patrolni brodbeše izašao iz dimne zavese i nje-



gov tobdžija je ka »Valfertonu« slaogranatu za granatom. I avion bacibombu, koja eksplodira uz sam bokbroda.

»Hajde. Same! Brzo!«, pomisli Lunkao kakav navijač na fudbalskomigralištu, koji očekuje da igrač nje-govog kluba već jednom šutira nagol protivnika

Toga trenutka krma »Valfertona« poče da se izdiže, a pramacda tone. Lun se osvrnu desno i levoduž lukobrana i ugleda kakomnoštvo gostiju iz nekolicine obals-kih restorana, prolaznici i slučajni

posmatrači jure k obali da boljevide šta se događa.Na očigled tog mnoštva lepa

jahta potonu na dno. Avion je uluku nadletao Marmaru, a patrolničamci lučke policije udaljiše se izoblačića dima, koji počeše da sedižu.

Grci! To su bili Grci! vikao

je neko Lunu kad je skočio naobalu.

Alah razi olsun!. odvratiLun kao da ga je nepoznati pozdra-vio.

Odmah zatim on krenu ka spletustarih sokaka na Kumkapiji. Bližilase rana majska zora kad se našao unovom skrovištu u Azimkar so-kaku. Morao je da uloži sve svojesnage da se smiri i o svemu hladnorazmisli.

Bilo je očito da se, umesto da sazadovoljstvom istražuje u svojimnovim laboratorijama, našao udrevnom gradu, kroz koji se sa teš-koćom kretao i običan automobil i

u kome su se susretali Orijent i Ev-ropa, siromaštvo i basnoslovna bo-gatstva, azijatski smisao za zavere istare mane vlasti.

Lun je naslućivao trag koji bimogao da ga odvede do otmičaranjegove Džejn, koji su, čudnim stica

jem okolnosti, pripadnici bandemoćnog gospodara istočnjačkogpodzemlja Tanatosa. Njegova moćse polako prostirala na ostale konti-nente uz pomoć ljudi kakvi su biliHajali, odnosno profesionalniubica Ringvud i pokojni razbojnikCord, čije pravo ime niko nije znao.

San nije dolazio Lunu na oči svedok njegov minijaturni primopredajnik nije dao signal poziva, koji jemogao doći samo s jedne strane.On siđe u podrumski prostor i novougrađenim mehanizmom ukloni

jedan naizgled star i zapušten zid.

Iza njega se videlo skrovište punoopreme prethodne noći tajno prenete u već pripremljenu kuću, u či-

joj neposrednoj blizini su uglavnombile zgrade već iseljene zbog pred-stojećeg rušenja. Okolina je bilaispresecana prokopima, gomilamaodbačenog šuta i zemlje i brdimamaterijala za gradnju vodovodnihuređaja i kanalizacije u ovom sta-rom delu grada.

Bilo je to mesto kome se mogloprići na više načina i iz više pra-vaca. Lun otvori sanduk s većim primopredajnikom, koji je imao si-stem modulatora, pa je tako mogaoda primi već pri emitovanju prome

njene zvuke. Niko nije mogao darazume radioporuke koje su doLuna dopirale kao jasan govor.

Čujem te. Same! javi se Lun. Imate li većih neprilika?

Samo manja oštećenja, koja ćenestati posle brze opravke. Izronilismo i menjamo izgled i ime broda.Sada smo na kompletu tri...

Onda mi reci gde ćemo se videti?

Bićemo na nekom od vezovana Kuruntu u Iskidaru.

1. Odgovor na pozdrav: Bog odobrio (tur)



Dakle, skok na drugi kontinent našli se Lun misleći na to da jetaj deo Istambula na azijskoj obalipa, prema tome, i na drugom konti-nentu. Bićemo u vezi. Reci misamo još kako je Ziha.

Nije ni shvatila da smo »tonuli* i bili u opasnosti. Sve vremeplače, jer teško podnosi gubitakbrata. Učinićemo sve da prebrodikrizu zaključi Makferson.

Lun je sada znao da »komplet tri«znači izmene spoljnog izgleda Makfersonovog broda i promenuimena, kao i svih brodskih dokume-

nata. Tako će nestati »Valferton«sledećeg jutra ili u toku dana izMramornog mora u Bosfor uploviće »Maura Pjaneca«. Biće to luk-suzna, brza jahta u kojoj niko nećemoći da prepozna bivši »Valfer-ton«.

Razmišljajući o tome šta ga od ju-tra i narednih dana očekuje, Lun je

maštao o susretu sa Džejn i pobedinad mračnim silama sveta. Njegovemisli uzleteše ka kosmičkim pro-stranstvima i on utonu u dubok,okrepljujući san.

IV

~ I da se razumemo nas troje Ijutito poče Reta Hadli koja je sedela u dubokoj fotelji prekrstivšiduge i »do zla boga« izazovne noge. Ti, Torne, jesi moj šef sada i uroku koji ne sme dugo da traje. No.nisi moj ljubavnik, a još manje muž,

jer takvog podlaca ne bih primilani za perača prozora, jer bi staklapostala još prljavija...

Ne shvatam zašto me vredaš prekide je Devon Torn. Poku-šao sam, pa šta... Nećeš i to je tvojastvar...

Tvoj pokušaj je bio suvišegrub, pa i prostački.

S druge strane niskog stola sedeo je mlad čovek podužeg nosa i su-više debelih usana, koje se ipak svi-đaju nekim ženama. On se nasmejai devojka ga prezrivo pogleda.

Nemaš čemu da se smeješ, Stene! uzviknu ona okrenuvši se knjemu. Prvo si pokušao da me»smotaš« uz pomoć alkohola, paonda na snagu...

A ti si se branila prljavim udar-cima upade Sten Lengriš. Još isada me boli...

On obema rukama dodirnu dnotrbuha.

Posle si plakao »zbog nesrećneljubavi«. No, nije bilo načina da teurazumim. Sa suzama u očima sime pratio i sinoć do mojih vrata.Sada je čas da to jednom zauvekraspravimo dodade devojka.

Sastali smo se da razgova-ramo o poslu, a ne o ličnim stva-rima primeti Devon Torn.

S moje strane je fer da vas nesamo opomenem već i ubedim daćete stradati ako me ne ostavite namiru. Pogledajte ovu stvarčicu odgovori ona i pokaza vrlo malikrivi nož u koricama sličan handžaru. Oštrica mu je premazanaotrovom koji deluje trenutno i odkoga nema spasa. Nosim ga iz višerazloga. Prvi je bio da onemogućimda me iko muči, ako budem uhva-ćena, a sada i da se branim od na-pasnika iz svoje grupe.

Dobro, Reta reče Devon Torn. S moje strane bićeš mirna,a pred tobom naređujem i Stenu dai ne pomišlja na ljubav s tobom, čak

i ako bi ti to htela. Svojom rukom ilinalogom učiniću ga kraćim zaglavu. Jesi li me dobro čuo, Len-griš?

Cuo sam i upamtiću odgo-vori Sten Lengriš i obori pogled svestan da je pocrveneo i da će malo



kasnije upadljivo prebledeti. Akotreba, ja ću se preseliti u hotel.

Ovu kuću iznajmili smo zatošto je na pogodnom mestu i omogu-ćen nam je prolaz kroz trgovinunašeg čoveka još iz dve uličice. Inaš šef je naredio da tako učinimo.Bez njegove saglasnosti nećemo ni-šta menjati... govorio je Devon

Torn.U tom trenutku začu se zvonjenje

telefona postavljenog na niskoj vi-trini istočnjačkog nameštaja dopu-njenog evropskim foteljama i stoli-

cama. On se javi i stojeći saslušasagovornika potvrđujući samo svremena na vreme da je čuo i darazume. Pošto spusti slušalicu, onprvo sede u fotelju, uzdahnu i reče;

Naš šef Gek Alp je ovde uIstambulu i po nekim njegovim za-pažanjima mislim da je stigao istogdana kad i mi. I, zamislite, uopšte

nije ličilo na šalu kad je rekao danismo ovde da zurimo u lepe nogegospođice Rete...

Znam da taj čovek nikome neveruje. Sigurno nas neko uhodi, apo vašem ponašanju nije bilo teškoprimetiti da ste u »lovu« na mene, ane na Luna i Tanatosa nasmejase Reta Hadli.

A ti? U kakvom »lovu« si tibila? zlurado upta Torn.

Ja sam radila, gospodo odgo-vori devojka. Već odranije samznala da je francuski biolog dr SeržŠafil obožavalac Lunove drageDžejn Vitington. Ta platonska lju-bav nije omela Francuza da se spri-

jatelji s Donaldom Sikertom, od-nosno Lunom... Izbegava,j činjenice koje su

nam poznate iz prethodnih obaveštenja i uputstava primeti Torn. Tvoj posao je bio da pogledaš štarade gospodin i gospođa Šafil i

skim se viđaju. Bilo bi logično da seoni bezbrižno sastanu s Lunom iDžejn...

Ispadamo smešni i kasnimo,šefe podsmehnu se Reta. Snimci Šafilovih, koje su napravilinaši ljudi, otkrivaju nešto neo-

bično. Možeš Ii da izlažeš kraće i bez

stilskih finesa? upade Torn, Onda najkraće; dr Šafil zaista

liči na dr Šafila, ali dama je nikodrugi nego lično dr Džejn Viting-ton, najlepša naučnica sveta i...

O, Francuz je, dakle, uspeo! Pro-

lazi bolje nego nas dvojica s tobom,koja si najlepša špijunka sveta primeti Sten Lengriš.

Plitak si, Stene prezrivo od-govori špijunka. Taj tobožnjiFrancuz nikako ne može biti dr Ša-fil, jer emitovali smo radiofoto služ-bom poslednje snimke. Preko Lon-

dona je brzo tražen izveštaj iz Pa-riza. .. Opet ti opširno upade

nestrpljivi Devon Torn. Ne može kraće, ako želiš da

znaš bar ono osnovno o svom posluu Istambulu suprotstavi se de-vojka. Važno je da znaš da je drŠafil na svom imanju, gde umire od

raka. Izgleda da je svoj identitetustupio Lunu tako što mu je dao ipasoš i sve potrebne dokumente..,

Pa to je alarmantno! uzviknu Torn. A ti gubiš vreme ra-spravljajući se sa nama.

Nisam ja ništa izgubila, jer to-božnji Gek Alp sve to već zna...

Kako tobožnji?! Ko je onda tajčovek?

Znam samo da, je rezidentneke tajne službe u Istambulu.

Kako to »neke«? Valjda našetajne službe, odnosno odgovaraju-ćeg odeljenja Intelidžens servisa?



Ne znam, Devone s izrazomsete na licu odgovori špijunka Svi smo kažnjeni ljudi Možda smoustupljeni ili čak prodati nekojslužbi... Nikada nećemo sasvim si-gurno znati za koga radimo.

Ali ti si pitala Londoa dakle

naše. Tamo si slala radiofoto sni-mak...

Jesam, ali preko nekih ljudikoje je poslao Gek Alp.

Onda da vidimo šta ćemo sLunom. No, ćudi me što mi malopreGek Alp nije naredio da požurimo.Samo je rekao da povežemo sve što

ima novo u štampi i na televiziji iliu radiovestima Luna nije ni spo-menuo. Istina, govorio je u šiframai alôrijam a reče Devon Torn.

I na tome sam radila rečedevojka

A nas si pustila da se. zbunjenii ne znajući odakle da počnemo,mučimo da steknemo prijatelje u

istambulskoj policiji s prekoromreče Tora

Nedostajao mi je razgovor svama kakav smo jutros obavili odgovori devojka Jer, jurišajućina., upravo na moj dragulj, kakobi rekao slavni Didro...

Imali li nesrećnije kombina-cije od špijunke koja zna i Didroove »Indiskretne dragulje«?! upade Sten Lengriš. Takva sepodsmeva i muškom i ženskomrodu, svemu i svačemu.

Prekinuo si me, svojom glu-pom primedbom nastavi RetaHadli. Dakle, jurišajući na mene.vas dvojica ste mi samo smetali da

nešto postignem. Ne vidim veliku šansu, čak niza tvoju lepotu, kad je uz Luna nje-gova Džejn primeti Torn. No,treba naći način da ga se što predomognemo. Ne sme se dogoditi daon padne u ruke turskoj policiji.

- Stvar je u tome što on nikome ne pada lako u ruke. a inače bi već bio u istambulskim zatvorskim katakombama - osmehnu se Reta HadlL

- Objasni! - uzviknu Torn.- Izvesni bimbaša odnosno poli

cijski major Osman Zijarek, već rano juče u »Hilton« hotelu je s čitavom policijskom brigadom prevrnuo sve da nađe dr Serža Šafila - odgovori devojka .

- Otkud znaš tog pajkanaT - začudi se Tom.

- Pa slučajno ga poznajem i slu

čajno sam ga srela..- A »slučajno« si bila u »Hil- tonu« baš kad on traži Luna Da on »slučajno« nije na spisku obožava- laca tvog »dragulja«?...

U tom trenutku puče snažan šamar po levom Tomovom obrazu i on instinktivno pođe rukom pod pazuho gde mu je bio pištolj.

- Požuri, šefe! Inače nećeš stići da pucaš jer te Sten već drži na nišanu - nasmeja se devojka.

Torn razrogačenih očiju pogleda Lengriša ali ovaj podiže ruke i uzbuđeno viknu:

- Nisam ni dotakao pištolj, šefe! Ona blefira!...

Špijunka se i dalje smejala, a onda reče;

- U redu je, momci. Kriza je prošla Možda vi i ne biste mogli da shvatite da sa mnom morate postupati i kao s damom i kao sa članom tajne službe, koji je ljudsko biće. Moj je jedini greh, zbog koga sam sada u ovoj istambulskoj jaz

bini, što jednom mnogo većem šefu od tebe, Torn, nisam popustila.- Jesi li i njega ubeđivala šama

rima? - upita Torn pokušavajući da incidentu prikači šaljiv smisao.

- Prošao je gore nego Sten i ti zajedno - odgovori devojka. - No,



sve to ne znači da »u interesuslužbe« major Zijarek nije na mom»spisku«.

Mislio sam da poznajem žene,ali kad su one u policiji ili tajnojslužbi, onda nikakva iskustva nevrede reče Torn. Zato se ne lju-

tim zbog ovog što se dogodilo malopre, a tebi, Stene, naređujem da odsada Retu smatraš damom dostoj-nom poštovama i da se tako premanjoj ponašaš. Ciniću to i ja. I za tebei sebe izdaću joj pismeno ovlašćenje da u slučaju potrebe potegnesvoj minijaturni, otrovni bodež.

Velikodušni ste, momci nasmeja se Reta Hadli. No, neće mibiti potreban pismeni nalog da vaspošaljem na onaj svet, ako se po-novi vaše prostačko ponašanje. Asada treba da izložim ono štoznam...

Ona nastavi da priča o člancimau istambulskim i stranim novi-nama o obračunu istambulskihbandi na skveru blizu Haseki dža-mije. Tako su u policiji opisali doga-đaj u kome je poginuo traženi zloči-nac s nadimkom Cord i britanskigrađanin Fred Kaun Mil.

'l’o je za javnost nastaviReta. No, bimbaša Osman mi jeispričao zanimljivu priču. Radilo seo pokušaju otmice sestre i brataKaun Mil. A njih dvoje tražili susvoga oca koji je davno napustio nji-hovu majku. No, najzanimljivije usvemu je to da je devojku i ubijenogFreda Kaun Mila tražio i tobožnjidr Šafil. Neki činovnici policije su

mu pomogli da dođe u vezu sa se-strom i bratom Kaun Mil. Tobožnjidr Šafil je Lun, londonski kralj po-noći, s kojim sam jednom prilikomplesala na nekom prijemu ne zna-

jući ko je taj ponosni, lepi muška-rac. Da ne lažem, poželela sam da

ga imam »na spisku«, ali nije biloprilike...

Dalje je Reta Hadli tvrdila da biga ma kako maskiranog ipak pre-poznala, ili makar »instinktom« ot-krila. Ispričala je dalje da je Lunotkrio jednog od otmičara, koga je

Zijarek hteo da uhapsi, ali se tajodupro i ubijen je u nekoj napušte-noj kući.

A šta je sa tom devojkom koja je oteta? lipita Devon Torn.

Ona nije oteta. Moglo bi se rećida je preoteta, jer ju je odveo ro-busni mornarički oficir nekogbroda...

Onda je taj mornar glavomSamjuel Makferson upade StenLengriš.

Genijalno otkriće! podsmehnu se Torn. Pa gde je Lun sasvojom Džejn, obično je blizu i starimorski vuk Samjuel Makferson.

I tvoji su zaključci genijalni

nasmeja se devojka. No, ovogaputa u poteri za Lunom nisu bili lon-donski policajci u belim rukavi-cama i bez oružja..

Kod tih reći ona zastade i po-gleda Lengriša, koji opet pocrvene iobori pogled. Možda je time htelada pokaže da zna zbog čega je Len-griš kažnjen i zbog čega je »predat«tajanstvenoj tajnoj službi, za kojunjih troje i čitava mreža u Istambulu sada rade. Taj prekid iskoristi

Torn i upita;Još nisam shvatio šta je sa Zi

hom Kaun Mil, jer zbog nečega sam još u Londonu upozoren da trebada je tražim u Istambulu?

Nje više nema uzdahnuReta Hadli i iz svoje torbice na ni-ski sto stavi hrpicu novinskih isečaka. Kad se »iscedi« sve što tupiše i odbace priče da je to biogrčki špijunski brod, ispada da je

jahta »Velferton« bila Makfersonov



i Lunov brod. Bežeći s mesta obra-čuna s Cordovom otmičarskombandom, Makferson i Lun su odveliZihu na brod. Taj brod je kasnijepotopljen granatama s policijskihpatrolnih čamaca i bombama s voj-nog aviona...

Znači li to da nema više niLuna,, ni Džejn Vitington, ni Sam

juela Makfersona?! poskoči Devon Torn.

Stvari su nešto složenije od-govori Reta. l^ leda da je Lunodvezao kola s lešom Freda KaunMila. Kola i leš su nađeni. Ni Džejn

Vitington nije bila na brodu, bartako tvrdi bimbaša obrijane glave. Taj pas, istambulski Kodžak, lopužai ucenjivač...

Devojka se zagrcnu. Nekoliko tre-nutaka držala je na ustima mara-micu, a zatim otvori bočicu par-fema i njime se namirisa iza obauha, a onda je vrati u torbicu i na-

stavi da govori: Otmičari su odveli tobožnju

gospođu Dinu Šafil. I sada Lun tražitu ženu, odnosno svoju Džejn Viting-ton.

Neobično je to što ti je Zijarekpoverio sve što očito skriva od jav-nosti. Napominjem da sam i ja ovih

dana brižljivo čitao i turske istrane novine. Već prepoznajemmeđu tvojim isečcima neke člankekoje sam pročitao. No, ni u snu minije došlo na pamet da je potop-ljena Lunova, odnosno Makfersonova jahta. Ne vidim ni vezu iz-među Luna, koji progoni Tanatosa,i nesrečne devojke, čiji brat je pogi-

nuo i koja je malo kasnije našlasmrt na dnu mora. Tvrdi se da sa»Valfertona« niko nije spasen glasno je razmišljao Devon Torn.

Već je to veliki uspeh da vidiškako ne vidiš vezu između Tana-tosa i brata i sestre Kaun Mil.

Možda bismo otkrili nešto i o Lunui o Tanatosu istražujući baš tu vezu zaključi špijunka. Torn je značajno klimao glavom,

a onda reče: Voleo bih da znam zašto je poli-

cijski major Zijarek pred tobomgovorio o svemu tome. Odmah na-pominjem da nemam ružnih misli.

Ima trenutaka kada čovekmora da se žrtvuje. Ja sam izbeglažrtvovanje, ali sam navukla odre-đeni rizik na sebe, pa time i na vasdvojicu odgovori špijunka. Pro-sto sam trgovala s Zijarekom: ja

njemu informacije o Tanatosu, kojesu, kako znate, samo pretpostavke inevažne činjenice, a on meni svešto zna o Lunu...

Uh! ote se Stenu Lengrišu.

L ju d i prožive vek a ne sretnu se uLondonu, ili ako se sretnu i upoz-

naju, a nemaju značajnog interesada potraže jedan drugog, ili im neuspeva da se pronađu, onda prođudecenije da se takva dva ljudskabiće susretnu slučajno u svomogromnom gradu. Ogroman je iIstambul, ali za dva londonska poz-nanika, koji se dugo nisu sreli, akose nađu u gradu na Bosforu, gotovo

je sigurno da će se sresti. No, to nijeništa čudno. Cak i poslovima ve-zani stranac mora da prođe turi-stičke staze od Topkapija, pa širomstarog Istambula, preko ZlatnogRoga i Galate do Taksima. A ondasu tu Bosfor s obe svoje obale svedo plaža na Crnom i Mramornommoru. ,

Sve to obilazio je Lun u skrom-nom, ali još očuvanom taksi auto-mobilu Almasa Jahjija. Covek mu jeverno služio i strpljivo ga čekaodok je Lun tražio pogodna mestada sakrije svoje releje i pomoćne



uređaje za korišćenje »stanica« imikroprimopredajnika povezanihna tako velikom prostoru duž čita-vog Bosfora.

A onda se dogodilo to da se lon-donski znanci susretnu u Istambulu i to usred Kapali Čaršije.

Ogromni i drevni bazar sa svojihviše od četiri hiljade malih i robompretrpanih prodavnica svih vrsta idesetinu kilometara prolaza podistim krovom satkanih u pravi lavirint, bio je mesto gde dve osobemogu mesecima da se ne susretnu.No, toga jutra Lun je tamo ugledao

dve devojke, koje je upoznao u Lon-donu. Istina, nije ga iznenadilo što je video Zihu Kaun Mil, jer nijeprošlo ni tri sata od kad se Lun naobali Iskidara rastao sa Makfersonom. Od njega je saznao sve šta sedogodilo protekle tri noći, posleone kobne u kojoj je poginuo ||edKaun Mil.

Nisam znao kako da od te de-vojke sačuvam tajnu broda. Ophrvana tugom ona nije shvatila ni dasmo napadnuti, ni da smo zaronilisimulirajući pravo potapanje... pričao je Makferson.

On je morao da bude načistohoće li devojka ostati skrivena u

bezbednosti na brodu sve dok je neiskrcaju u Londonu. Kad ju je to pi-tao, Ziha je odbila svaku pomisaoda sada ide iz Istambula.

Došla sam da nađem oca Si-gurna sam da je on tu negde. Tosam dužna i svom mrtvom bratu odgovorila je kroz suze nesrećnatamnoputa devojka.

Dala je reč da nikom neće spomi-njati ono što zna o tobožnjem kape-tanu Robertu Kekstonu, njegovombrodu i njegovoj posadi. Makferson

ju je opskrbio s dosta turskog i eng-leskog novca pod izgovorom da jeto pozajmica. Čak joj je dao i lažnu

londonsku adresu na koju trebadoneti »pozajmljeni« novac. Dao joj

je lažni pasoš, koji je na brodu brzoizradio njegov veštak za takve pos-love, stari Lunov prijatelj Bil Lejn.

Dakle, Lun se nije iznenadio štovidi Zihu Kaun, Mil, ali je bio iznena-

đen što je prati špijunka RetaHadli. Sećao se te devojke, koja verovatno i sada može da prisvoji ti-tulu »mis taini agent*. Dobro se se-ćao da joj se divio ne znajući njenupravu ulogu u doba kad je u Parizupočela njegova avantura s bandompljačkaša zamkova po Francuskoj.

Posle, kad je otkriveno ko se krioiza imena dr Henrija Nikolsa i kadLun više nije koristio svoj tadašnjiizgled, dogodilo se da s drugestrane Lun sazna da mu je na tragubila slavna špijunka Intelidžens ser-visa. čije pravo ime je Reta Hadli.

Eto. ta neobična devojka je sadaneprimetno pratila Zihu Kaun Mil.

Lun ih je gledao pazeći da ih ne iz-gubi sve dok u gužvi nije uspeo daobema prikači »stenice«. Video jekako se Reta zaustavila uz jednogmuškarca dugog nosa i debelihusana i kako mu nešto šapuće neispuštajući Zihu iz vida.

Lun i njemu prikači »stenicu«. aliostade na tragu dvema devojkama.Pitao se kud se uputila Ziha i nakakvom li je poslu sada špijunkaReta. Držao je na uhu uredno slo-ženu belu maramicu, kao da gamuči bol, a u stvari je tako odjed-nom pratio mnoštvo glasova okodve devojke i nepoznatog muš-karca U jednom trenutku je čuo

kako Ziha nekoga pita: Možete li mi pomoći da opetvidim Durzadbega? On mi je ondapomogao da saznam neke za menevažne stvari, ali smo izgubili vezu...

Ućiniću da vas moja usluga nekošta tako mnogo — odgovori ne-



poznati na ne baš dobrom engles-kom jeziku.

Zaslužujete nagradu, ako mipomognete da nađem tog čoveka. Ineću biti škrta reče devojka aLun primeti kako svežnjić novča-nica pređe iz njenih u ruke jednog

muškarca obučenog u urednoodelo od sive tkanine.

Vidite li onu prodavnicu posla-stica i osvežavajućih pića? Seditetamo i odmarajte se. a ja ću poku-šati odgovori taj čovek.

Odlazak devojke do prodavnice,koja je bila ujedno i poslastičarnica

i bozadžinica i restoran sličan usvetu poznatim »gril« bifeima, do-bro dođe Lunu, jer je čuo kako onajmuškarac telefonira:

Ona poručuje da se menja našdogovor, jer mora da prati devojkuo kojoj smo razgovarali. Dogodilose neko čudo, Ona nije potonula,

već je živa, ako ne postoji njena se-stra bliznakinja... Da Reta je reklabaš tako; duh, ili bliznakinja... Pamoram, jer našao sam se u ulozi nje-nog dvorskog vozača i sluge...Shvati to makar kao šalu... Dobro,kazaću joj, a i ja ću s njom doćikući.

Taj razgovor bio je završen i Lunzaključi da taj čovek u blizini imaautomobil kojim se koristi RetaHadli. Dakle, taj čovek je takođe biotajni agent. Lun je razmišljao o za-gonetkama koje su se postavljale, amučilo ga je to što gubi vreme umesto da se probije do Džejn, od-nosno da na bilo koji način otkrije

gde je ona sada. No, prvi poduhvatu tom pravcu bio je dogovoren sMakfersonom za veče... Lunovarazmišljanja prekidoše ženski gla-sovi.

Smem li da sednem za vaš sto? upita glas koga se Lun jedva se

ćao, ali oceni da to govori RetaHadli.

Da je tako mogao je da oceni ipogledom, jer lice Rete Hadli bilo jeokrenuto njemu dok se obraćalatamnoputoj Zihi.

Ako želite klimnu Ziha jošuvek nesposobna da se ikome osmehne, a najmanje nepoznatojosobi.

Obratila sam vam se na engles-kom i prijatno sam iznenađena daga govorite kao da ste rođena Eng-leskinja reče Reta popravljajućiskute široke haljine pre nego što će

sesti. I jesam prilično suvo reče

Ziha. No, srećom, sve je manjeonih kojima smeta što u mojim ži-lama teče mešavina krvi crnih i belih ljudi, a možda i nešto arapske.

,S obzirom na vaš izgled, si-gurna sam da ne postoji ljudsko

biće koje vas ne gleda s divljenjem reče Reta Hadli.

Njihov razgovor prekide momakkome narućiše istočnjačke kolače išvepskolu, piće sasvim sličnokokakoli koja se pije širom sveta, akoje ovde možda tako zovu da pri-dobiju i ljubitelje švepstonika ikokakole.

Tako sam se neoprezno odvo- jila od muža. On traži nekakve an-tikvitete. a ja želim da vidim zla-tarske proizvode, pa smo se dogo-vorili da še za jedan sat nađemokod ulaza u bazar brbljala jeReta Hadli. Ja sam već bila um-orna. a nisam se usudila da sednem

sama. Ovde žene ne doživljavaju ne-

prijatnosti kao u mnogim zem-ljama Evrope, iako nisu davnoizišle iz harema uzdahnu Ziha No, ne treba se kretati noću isama..



Ja sam sigurna đa su priče omogućnosti da se zapadne u ruketrgovaca belim robljem sasvim preterane. Jeste li skoro čuli za neštoslično u Turskoj? reče Reta.

Ćula nisam, ali... zaustiZiha, ali ućuta i bolje osmotri sago

vornicu,Reta Hadli to spretno iskoristi i

izrazi kajanje što se nije predsta-vila, jer je prišla zauzetom stolu.Ona kaza svoje ime, pa to učini itamnoputa lepotica.

Jesam li vas dobro čula?! namerno se trže i licu dade tužanizraz Reta Hadli. Vi ste ZihaKaun Mil?!

Šta vas to tako iznenađuje? upita Ziha uzdrhtavši.

Ja radim u britanskom konzu-latu. Tamo smo razgovarali o vestima koje spominju smrt FredaKaun Mila... Oprostite ako to svama nema veze... Ali prezime...

tobože s tugom reče Reta Hadli. O kakvim vestima je reč? upita Ziha.

Zar ne znate?! iznenadi seReta i nastavi da govori.

Ona ispriča šta je u kojim novi-nama pročitala i kako se o tomegovorilo u konzulatu, a onda dodade.

Kakva slučajnost da se i vi zo-vete isto kao moj nesrečni zemljak! uzviknu ona na kraju. No,sada shvatam da s njim nemateveze, jer on je...

Hoćete da kažete da je on belac, A ja meleskinja? jetko primeti Ziha. No, onda ću vam

reći... Majka nam je ista, a i otac.No nasledne osobine se javljaju ponekim neslućenim zakonima. Eto,

ja sam Crnkinja malo svetlije kože,a on je bio sasvim beo.,

Onda ipak... U konzulatuznaju da ste poznati u filmskom

svetu: Ne želim da me pogrešno razumete, ali bilo bi čudno da to ni-ste. .. No. primite moje žaljenje zbogbolnog gubitka i oprostite što samvas uznemirila u vašem bolu... kao da će se rasplakati govorila jeReta ustajući.

Niste me uznemirili rečeZiha. Sedite, ako želite, jer i janekoga čekam.

Rado ću vam još malo biti udruštvu... I ako mogu šta da učinimza vas, potražite me u konzulatu na

Tepebaši. Telefon je... zaustiReta.

Bila sam već tamo ranije, aimam i broj i adresu Generalnogkonzulata Velike Britanije odgo-vori Ziha, Oni su mi već pomoglikad sam se nedavno našla u bol-nici.

Ako želite, daću vam savetkako da jače zainteresujete našeljude u konzulatu reče Reta. A

ako želite, možete sa mnom i mojimmužom tamo kad prođe dogovor-eni sat..,

Ne neću. Očekujem dolazak jednog gospodina odgovori Ziha,

Čim on dođe. ja ću nestati reče Reta,

Nije to susret zbog koga bisteotišli s tugom se osmehnu ZihaKaun Mil. Taj čovek će mi samodati obaveštenje kako da nađem izvesnog Durzadbega. On govoriviše jezika i ima široka poznanstvau Istambulu. Od njega mogu da sedobiju mnoga obaveštenja. Već samimala priliku da se koristim njego-vim uslugama,

Nisam dobro razumela da ligospodin koji će doći. ili taj Durzadbeg govori više jezika.,. Čudno

je, ali i meni treba čovek koji znaviše jezika i ima veze u Istambulu.

Ja sam zadužena za prevodilačkuslužbu reče špijunka s najnevini-



jim izrazom na licu. Možda bistemogli da mi date njegovu adresu?

Ni ja je nemam, ali nadam seda će me gospodin koga očekujemdovesti u vezu sa Durzadbegom,koji nema svoj biro. a adresu nedaje da ga ne uznemiravaju suviše

često... Bar tako je meni objasniokad smo se sreli. Bila sam tada s

bratom ispriča Ziha Kaun Milzaboravljajući na opreznost predženom koja radi u konzulatu. Možda biste vi i vaš muž...

Ako nećemo smetati vašim pla-novima, neka nas Sten odveze, ili

otprati. Sten je moj muž rečeReta popravljajući zlatom ukra-šenu ukosnicu.

Zašto da ne? sleže rame-nima Ziha Kaun Mil. Taj čovek jeobećao da će se raspitati o izvesnom Halimu Nafizu. Pokazalo se das tim imenom samo u telefonskomimeniku ima dvadesetak ljudi, ali

nijedan nije onaj koji treba meni. Moža će službe našeg konzu-

lata moći da vam pomognu, ako pri-stanu da se posluže i nekim drugimslužbenim vezama. primeti Reta.

Vi kao filmska umetnica znateda postoje razne mogućnosti.

Znam, ali niko tamo nije poka-

zao spremnost da pomaže ispunje-nje nekih želja, koje su više snovi...

Ja svoga oca nikad nisam upoz-nala. .. poče da se poverava Ziha,ali baš tada im priđe čovek u sivomodelu i ukrućeno se pokloni.

Brzo je osmotrio plavokosudamu, a onda priđe i Zihi tiho reče:

Efendija Fikret je rekao da vasodmah dovedem k njemu.

Može li i moja zemljakinja?Ona takođe želi da moli za pomoćgospodina Fikreta Durzadbega upita Ziha.

Ja vodim vas, a vi koga želite

osmehnu se taj čovek i ukloni seda dame izađu iza stola

Išle su za njim dosta dugo, pa sekonačno nađoše u vrlo uskom pro-lazu, iz koga ih niz stepenište vodičpovede u dobro osvetljenu po-dzemnu galeriju svu bleštavu odnakita izloženog u desetak zlatars-kih prodavnica.

Lun ih je pratio, pa i sam siđe istade pred jednu zlatarsku prodavnicu kao da razgleda nakit. Jošuvek je držao svoj primopredajnikskriven u maramici uz uho.

Odjednom se oko čoveka u sivom

odelu nađoše četiri uniformisanapolicajca.

Pođite s nama i vi i ove dve go-spođe reče jedan policijski podo-ficir čoveku u sivom odelu.

Neka je greška... Ali idemo,ako treba reče čovek u sivom.

Ja sam Engleskinja! Želim da

se javi Generalnom konzulatu Ve-like Britanije... govorila je RitaHadli.

Ziha je čutala, pa je Lun malo kas-nije lepo čuo kako onaj policijskipodoficir raportira gospodinu bimbaši da je naređenje izvršeno.

Njih izvedite ovim podzemnim

prolazom sve do naših kola. Gospo-din Kurtiz može da se vrati svomeposlu začu se grleni i malo pro-mukli glas bimbaše.

Lun pokuša da uđe u onaj prolaz,ali otuda izađe čovek u sivom odelui jedna vrata od metalnih rešetki sezatvoriše. Videlo se kako četiri poli-cajca odvode dve žene, a za grupom

ide čovek širokih ramena, obrijaneglave i obučen u elegantno odelo odlistera. Iz primopredajnika se čulokako žene protestuju i kao se poli-cajci smeju. Lunu je ostalo jedinoda prati čoveka, koji mora da je biomalopre pomenuti Kurtiz. Bilo je



lako zaključiti da je on odveo devojke u policijsku zasedu.

Taj ćovek se vrati tamo gde ga jebila našla Ziha i preuze posao u svo-

joj prodavnici kožnih torbi i kofera.Birajući jednu mušku torbicu zanošenje o ramenu Lun i u trgovini

ostavi »stenicu« i u tesnom pro-storu trgovine lako prikači drugimikrootpremnik pod kragnu ele-gantnog sivog sakoa Tuncela Kurtiza.

Sada je trebalo utući vreme dočasa kad Kurtiz krene kući jer Lun

je želeo da nesmetano porazovara stim policijskim dostavljačem. Raz-mišljao je 0 tome kakvu prednoststiče prisluškivanjem, koje jemrzeo kao »prljavu« igru. No, i ra-nije je bio svestan da neprijateljima mnoge druge prednosti, pa bibilo samoubilački ne koristiti seonom koju je on imao pored nekihdrugih svojih pronalazaka i usavr-

šavanja već postojećih uređaja ioružja. Da nije toga, Džejn bi moždazauvek bila izgubljena Makfersonna dnu mora, a on odavno u oko-vima.

Ovako, Lun je imao nekoliko tra-gova. Uz bimbašu Osmana Zijareka, koga je hteo da nađe tokomsledeće noći, imao je i imena Fikreta Durzadbega, Halima Nafiza,Zihe Kaun Mil i špijunke ReteHadli.

I baš tada iz prijemnika čuo senjen glas ko zna otkuda:

Sta hoćeš to sa mnom, Osmane?

Mora se, Reta... Upala si u

opasnu igru odgovori grleni,malo promukli glas. Ja sam igrala fer igru, a sada

sam htela da ti dovedem Zihu reče Reta. Dogovorili smo se dasarađujemo pošteno, a ti si me doče-kao na »prvom uglu«...

Ne bih to učinio da nije u pita-nju glava. Ovako, bolje da ide tvoja,nego moja odgovori smejućise Osman Zijarek na sasvim do-brom engleskom jeziku, ali s primetnim turskim akcentom.

Valjda nije došlo do glave!?

uskliknu Reta. Sad smo sami, padok se svlačim, pričaj mi zašto jeZiha tako važna?

Kad bih ja to znao... s uzda-hom odgovori Zijarek.

Oh, Osmanel.. Kakav si tigad!... Hoćeš me ovđe u ovim prlja-vim zatvorskim podrumima... Nisimi rekao ni gde sam dovedena grcala je u lažnom plaču odličnaglumica, koja se bavi sasvim druga-čijim poslovima. Reta Hadli. Jaodlazim! Odmah me pusti da odem!

Ne budi luda, Reta! Moja za-štita ti je potrebnija nego ikad.Sada ne mogu da te pustim, ali jed-noga dana uzeo bih te sebi reče

policijski major Zijarek.Lun je slušao i dalje njihov razgo-vor, ali on se sveo na raspravu biv-ših ljubavnika. Čuli su se i šamari iženski plač.

Neko će me osvetiti, Osmane!... Ako ja ne budem mogla da tise osvetim, moći će neko drugi. Jasam želela da sretnem Luna. a sad

želim da ga sretneš ti. On je u Istambulu i slutim da će se naći na tvomtragu. Ja slutim da si, makar neči-

jim dalekim posredstvom, u službiboga smrti... A možda si ti sam Tanatos govorila je Reta Hadli.

Gubiš nerve Reta upade Zija-rek. Zar ne shvataš da je to sa

moubistvo? Špijunka koja izgubinerve ne vredi više ni kao žena... Ostavila sam nekom poruku

da si ti kriv, ako se meni, Tornu iLengrišu dogodi neko zlo. Znam dati taj neće oprostiti. Ako je ovo zamene samoubistvo, znaj da će biti i



za tebe, prljavi sladostrasniče. Umrećeš uskoro, ako ja ne budem slo-bodna jetko je pretila Reta Hadli.

Nekad sam uživao s tobom reče Zijarek. Sada si pokazalakakvu guju sam privijao uz nedra odgovori Zijarek.

Culo se kako se zalupiše nekakvametalna vrata i kako Reta Hadli

jeca.Lun se čudio što mikropredajnik

podmetnut Zihi više ništa ne emituje. Mora da je otpao, ili je ona svućena, do gola, ili... Bilo je više tihmogućnosti, od kojih Lun na naj-

goru nije želeo ni da misli, mada jeZiha već mogla biti mrtva.

Im a tako nesrećnih okolnosti, kojese u nekim trenucima nastavljaju

jedna na drugu tako da ljudsko

biće dovedu ili na ivicu snage, ili dosame provalije smrti. O tome je raz-mišljala Džejn Vitington utvrdivšida su joj. dok se nalazila u kupatilu,odneli svu odeću u kojoj je oteta injenu ručnu torbicu. Tako je većprvog jutra ropstva u zlatnom ka-vezu osetila da su pokidane njenetajne veze s Lunom. To je bilo ononajgore što je moglo da joj se do-godi ovde u Istambulu, daleko odLondona i sredine u kojoj le nau-čila da se bori. Ovde je sve bilo dru-gačije. Pre svega, niko nije hteo da

joj kaže gde se ona nalazi, pa nijemogla da se ponada ni u svoju tele-patsku vezu s Lunom, pomoću koje

bi on stvorio neku sliku o mestugde ona čami nemoćna.Kud god je pokušala da ode iz

svoje sobe nailazila je ili na nepro-bojne rešetke, ili na isukanu sabljucrnih evnuha Zbog toga je Domišljala i na to da li je pri čisto i svesti.

Otkud utvare prošlosti a Tijenimopažanjima? Sve to izgleda takostvarno, a tako neverovatno.

Tako su prošla tri dana i spustilase četvrta noć od one nesrećne ukojoj su je savladali otmičari. Očeki-vala je večeru, ali umesto da unesu

nisku sofru i jelo, uđoše dva kolikostasita, toliko i ružna evnuha opa-sani sabljama i s revolverima zadenutim za široke, od šarene svile izat-kane pojaseve.

»I oni su robovi«, pomisli Džejn.Pitala se zašto to ne iskoriste i

spasu svoju slobodu? Zašto su takoposlušni i tako verni zlu? Ta pomi-sao 0 zlu podseti je na Tanatosa,božanstvo smrti, sina Noći i brataSna, simbol smrti, mržnje, razara-nja i sukoba medu ljudima. Tužnose osmehnu kad se seti istine daLun uvek nailazi na reinkarnaciju

Tanatosa i s njim započinje nepoštednu borbu. Toga trenutka njen

voljeni Donald Sikert, savremeninaučnik i ujedno romântični boracprotiv zla prikaza joj se kao oliče-nje Erosa, boga ljubavi, sina Afroditina, simbol života, ljubavi, stvara-laštva i ljudske saradnje.

Vodili su je dugim i slabo osvetljenim hodnikom i ona napreže svesvoje duhovne snage da dozoveLuna i da mu dočara trenutke kojedoživljava. »Neće verovati, mislećida su nas nadjačali utisci viđenog ičuvenog u Istambulu«, nemo zak-ljuči ona, što odmah oslabi njenu te-lepatsku moć. Uzalud je u sećanjedozivala trenutke kada joj je uspa-valo da svoje misli prenese Lunu i

primi, možda ne sasvim jasne, aliosnovne slike njegovih. Pitala sezašto se gubi ta neobična i u naucinerazjašnjiva pojava već uvežbanetelepatske veze.

Uz nekoliko stepenika od uglača-nog mermera, na kome su se videli



vekovni tragovi trošenja ljudskihstopa dovedoše je pred uska. alimasivna i okovana vrata s lučnimgornjim delom. Iza vrata bio je kra-tak, mali hol ukrašen ornamentimas pozlatama i dosta plave boje. Sledeća vrata bila su obložena crve-

nom kožom, iznad koje su se preplitali ornamenti pozlaćenih, ilimožda čak zlatnih okova. To je podseti na zlatni top težak šest stotinafunti izgrađen još davne 1553. go-dine ,za sultana Sulejmana Veli-čanstvenog.

Vrata se bešumno otvoriše i pred

njom se ukaza prostor uređen naistočnjački način, ali s puno umetničkog smisla i sklada. No, taj pro-stor je po svom bogatstvu nadmašivao ono što je videla u sultanovimodajama Topkapi Seraja. Dovedoše

je do niskog divana obloženog najfi-nijom svilenom tkaninom i smeštenog tako da se može zakloniti teš-

kim zavesama od baršuna vezenogzlatom. Ona pomisli da je taj kutakprostrane dvorane sličan pozornicina koju je silom dovedena.

Biti tu! Gospodar doći! oštroreče jedan od evnuha i okrenu sena vojnički način dajući znak i dru-gom da ga sledi.

Jedna vrata se otvoriše pre nego je prošlo nekoliko minuta i nanjima se opet pokazaše ista dvaevnuha. Oni propustiše čitavugrupu haremskih robinja, koje unesoše u duborezu izrađen sto. odkoga ubrzo do Džejn stiže miris sandalovine. Unesoše 1 dve trpezarijske fotelje, čija visina je bila pri-

lagođena visini stola. Nekim uspo-renim ritmom i pokretima kojimora da su bili propisani devojkenamestiše sa strane još dva stočića,pa donesoše činije s večerom. Nastolu je bio kineski porculan s poz-laćenim priborom za jelo. Kristalne

čaše su blistale pod treperavomsvetlošću ukrasnih sveća.

Džejn je razmišljala o rasporeduprostorija, koji je omogućavao daevnusi Izađu kroz jedna, a brzo sepojave na drugim vratima, na su-protnoj strani. Pošto se ta vrata

opet zatvoriše, Džejn proceni daneće biti posluge. Taj zaključak jeobradova jer ako se pojavi samo

jedan čovek, a ona ne bude bila ve-zana, niti pod dejstvom kakvih opi

jata, teško njemu primeni li nasilje. Trže je šum levo iza nje i ona

ugleda čoveka koji je stajao uz deo

zavese tamo gde je dodirivala zid.Ne pomerajući se ni jednim delomtela, sem što je okrenula glavu,Džejn osmotri pridošlicu, kao daotuda očekuje napad.

Bio je to visok muškarac, koji jemogao imati više od četrdeset i petgodina. Odeća, krojena u stilu sta-

rih diplomatskih večernjih uni-formi i izvezena zlatnim granama iornamentima, isticala je njegov besprekorni stas. Imao je gustu tamnokestenjastu kosu podšišanu takoda ostaju prosedi zulufi do visinedonjeg dela uha. Imao je i potkresane brkove, boje nešto tamnije odnjegove kose, što nije moralo da

znači da su obojeni. Sve na njemubilo je skladno, a izgledao je dosto- janstveno. Moglo se reći da je toveoma lep muškarac. Jedino je zbu-njivao izgled njegovih očiju, za kojese i pored dobrog osvetljenja nijemoglo reći koje su boje. »Kao u kuvane ribe«, pomisli Džejn sećajućise tih reči često upotrebljavanih odstrane slabijih pisaca i novinara.Sad je shvatala šta znači kad se ne-što ne može opisati, a treba da se toučini.

Dobro veće, gospođice Vitington! prekide on sve njene misli i



natera je da otkrije izraz iznenađenja

- Dobro veće, gospodine... - odgovori Džejn i uspešno savlada instinktivno u njoj začeti pokret da ustane.

- Halim Nafiz - paša - pred

stavi se pridošlica.Po pozdravu i naglasku ovog čo

veka Džejn zaključi da dobro govori engleski, što se odmah potvrdi. Nafiz-paša joj priđe odmerenim koracima, stade pred njom. lako se pokloni i uze joj ruku. iako mu je ona ne bese pružila, pa je galantno poljubi.

- Ovo je jedino nasilje, koje vas očekuje s moje strane - osmehnu se on govoreći čistim engleskim jezikom s dobrim izgovorom. - Dozvolite da vas pozovem na večeru koja je ovde već postavljena. To što neće biti posluge je zato što želim da razgovaramo a da to niko ne

čuje. Ja ću vas posluživati, jer umem to vrlo dobro.- Mnogo šta vi umete - reče

Džejn s osmehom punim šarm^ jer beše rešila da se posluži jedinim oružjem koje joj nisu mogli oduzeti. - Mislim da nisam u mogućnosti da odbijem poziv, pre svega što sam gladna, a zatim...

Džejn ućuta i dopusti da je on vodi do stola

- A zatim? - i^ stače je on dok ona još nije sela i dok joj je name- štao stolicu.

Ona je sačekala da i on sedne, a onda nastacvi:

- Pa valjda znate da nisam slo

bodna i da sam nasilno dovedena. Želim da saznam nešto o svemu tome, a vi mi dajete priliku za razgovor.

Halim Nafiz - paša držao se rukom za bradu oslonivši se laktom o sto. Posmatrao je slavnu naučnicu s

izrazom radoznalosti, a onda mu selice smrači, pogled sevnu zlo iprkosno, a onda on sklopi oči.

Nije dobro... Ne, nikako nijedobro uzdahnu on konačno ot-vorivši oči.

Džejn požele da ga pita šta to nije

dobro, ali se uzdrža i samo se složis njim;

Da, ničeg tu nema dobrog. Baš ništa? radoznalo upita

Nafizpaša i širokim pokretomruke pokaza lepotu i sjaj dvorane ukojoj su sedeli.

Ne razumem ove srednjove

kovne kulise i lažni sjaj svega štonas okružuje reče Džejn. Žena!... Žena koja hoće da

bude gospodar reče Nafizpaša iustade. Dobro, gospođice Vitington, budite večeras gospodar i ka-žite šta želite za večeru od svegaovoga.

On je podizao srebrne i zlatne

poklopce posuda i nabrajao turskai evropska jela objašnjavajući kakosu spremljena i koji su začini upotrebljeni.

Džejn zatraži malo harisa, jela odmesa i žita kuvanog tako dapostane kašasto, a zatim malo to-plog jagnjećeg pečenja i zelene sa-late začinjene limunom. Naglasi daneće uzeti nikakav kolač i da kas-nije želi čašu mlakog slatkogmleka.

I sebi ću to isto, s tom razlikomšto bih umesto mleka čašu vina.Vrlo je dobro, francusko pokazaNafizpaša prema stočiću s bo-cama pića.

Onda se i ja odričem mleka ipopiću malo vina reče Džejn gle-dajući kako »gospodar« poslužujeveštinom jednog iskusnog hotels-kog kelnera.

Bujur! izgovori Nafizpašaprvu tursku reč izuzev naziva jela



dok je objašnjavao kako su sprem-ljena.

Ona oproba kašasto jelo i klimanjem glave potvrdi da je dobro.

Znate li šta turski? upitaNafizpaša.

Znam da »bujur« znači izvolite

nasmeja se Džejn. Moraćete da naučite turski je-

zik primeti on. Volela bih da ga naučim ali

ako moram nikad neću progovoritinijednu tursku reć.

Vražja žena! nasmeja se Na-fizpaša. A Lun? On sigurno zna

turski.Džejn pomisli da nema koristi odskrivanja Lunovog znanja jezika,ali reče:

Otkud to da mislite kako sam ja Džejn Vitington i da znam neštoo Lunu?

Pa niste porekli kad sam vasoslovio, a i ne vredi vam da pori-

čete. Ja sasvim sigurno znarn koste. Znam i da je Lun u Istambul sti-gao pod lažnim imenom kao drSerž Safil... poče on da priča svešto je znao o događajima i učesni-cima one kobne večeri. Tako Džejn ćuteći sve dok je on

govorio saznade gotovo sve što je

želela da sazna. Iznenadi je samo toda joj je ovaj čudni čovek, kao da jesam Sotona, otkrio mnoge tajne.

Još više je iznenadi, pa i uplaši tošto on ništa ne skriva. Govorio jeda su napadači na sestru i bratabili njegovi ljudi. Kaza da ima svojeljude u policiji i da je tobožnji AmirHajali morao da umre, jer je Lunu

ispričao tajne koje je znao, što senikako nije očekivalo. Taj čova je bio rođen kao Eng-

lez i zvao se Angas Ringvud. Go-vorio je više svetskih jezika, a bio jeprimio muslimansku veru. To muipak nije smetalo da bude jedan od

najboljih samostalnih plaćenihubica sve dok ga ja nisam uzeo usvoju službu pričao je Nafizpaša.

O svemu ste obavešteni, što mečudi reče Džejn. No, radoznalasam da što više saznam o vama

lično. Završiću priču o događajima..

nastavi da govori Nafizpaša. Redale su se i nesreće, jer poginuo

je moj sin... Vaš sin je poginuo?! ote se

uzvik iznenađenja iz usta Džejn Vi-tington.

Fred Kaun Mil je bio moj sin smrknuto odgovori Nafizpaša, alise nikakav znak tuge nije mogaoprimetiti na njegovom licu.

Onda je i Ziha .. zaustiDžejn.

Ona nije bila moja kći. No. to jeduga priča i ostavićemo je za nekudrugu priliku. Dosta je da znate da

su moji ljudi ipak našli Zihu, kojusu bili spasli Lun i Makferson. Ona je smeštena u istom šaraju gde i vi upotrebi on drugu tursku rečmisleći na svoj dvor. Oteta je iengleska špijunka Reta Hadli. koja

je doputovala u Istambul s ćelomgrupom u nameri da otkrije Luna i

Tanatosa. A ko je Tanatos? ne izdrža

da ne pita Džejn. On ne postoji nasmeja se

Nafizpaša. Ili možda postoji?Šta vi o tome znate, gospođice Vi-tington?

Lun misli da Tanatos postoji.On je vođa bande koja narasta ši-

rom sveta dobijajući čudovišne razmere kao mafija odgovori Džejn.

A možda je sam Lun pravi Ta-natos nasmeja se Nafizpaša. On i ima mračnu titulu kralja po-noći.



- Ali nije Tanatos. On progoni zločin, što je mnogo puta dokazano- odlučno reče Džejn.

- Sve je relativno, ako se iz više uglova posmatra sve što postoji i što se događa, što može da se dogodi - zamišljeno reče Nafiz-paša.- Ono što Lunu izgleda kao zločin, može da bude nešto najbolje na svetu. Skrećemo u vode filozofskih i političkih rasprava, no možda je dobro da se i u tome razumemo. Večeru smo završili, pa nećemo izgubiti apetit od »teško svarljive hrane« kakva je filozofija

- Nisam sigurna da razumem - reče Džeja - Ja sam ipak biolog i filozofiju poznajem nešto bolje u onom njenom segmentu koji je čvršće vezan za biološke nauke.

- Eh, filozofija.. Niko joj ne vidi granice ni u kom »segmentu«. Kakve su veze između virusa i boga između biljne ćelije i atomske

energije, ili zrnca prašine tu negde na našem podu i kvazara u kos- mosu?

- Ako tako gledamo, sve je povezano. ..

- Onda odbacimo filozofiju i sve njene teorije i istine i neistine! Odbacimo sve što tias vuče u magle fi

lozofije. ..- Pa šta ostaje?- Sletimo na tle istine!- Bez filozofije ne možemo ni do

nje dospeti.- O, šta ću ja s vama Džejn?! Već

ste me zapetljali, a ja sam hteo da vam kažem istinu o onome što pre

suđuje nama i svetu danas i ovde i svuda.- Slušam - reče Džejn dosta

tiho.- Vi ste spomenuli Tanatosa, pa

pođimo od njega. On je najbolje što postoji i odiivek postoji.

To je nešto kao nova religija primeti Džejn. Postoje verniciSotone, ili Iblisa, kako ga nazivatevi mushmani. No. postoji Pejgamber, odnosno Božji Poslanik...

Sve to ne postoji. Moram dagovorim kao čovek s neke drugeplanete, koji nije saznao ništa o mis-lima i delima zemaljskih filozofa inaučnika nastavi Nafizpaša nalivajući vino u čaše, Prvi napad

jednog ljudoždera na drugog i tošto je pojeo pobeđenog sada namizgleda užasno, ali to je bio napre-dak. Jedan čovek omogućio je sebi

da nastavi da živi dok ne nauči damu je korisnije da pobeđenog neubija.

Džejn dade licu izraz radoznalo-sti, ali pomisli kakve li je vrste lu-dilo ovog čoveka.

Tako se razvijala celokupnaistorija. Prvo je bila efikasna grubasila koja je stvorila osvajače poput

Džingis Kana Aleksandra Make-donskog, Sulejmana Veličanstve-nog, Napoleona i Hitlera... nastav-ljao je da govori Nafizpaša.

I svi su oni izgubili bitku upade Džejn.

Baš to hoću da kažem živnuNafizpaša. Počinjemo da se ra-zumemo i ne pomišljajući da je i tofilozofija. Važno je dodati da supostojala golema carstva i sva supropala. Sada propadaju svedržave. Bukvalno sve! Države klasič-nog tipa nestaju. Covek se oprav-dano vratio Ijudožderstvu.

Očito naši pogledi na svet i ži-vot nemaju sličnosti primeti

Džejn. Biću još jasniji nastavi Na

fizpaša. Postoje Sjedinjene Ame-ričke Države, Rusija, Kina, Indija...Postoje li te moćne sile kao neštorealno, ili samo kao pojmovi.Postoje li male države? Postoje li



svetske sile i manje države? Od-mah odgovaram: to su prazne lju-šture bez sadržaja!

Slušam vas i razmišljam kudmože da dovede takvo gledanje naživot i svet. Istina je da namatomsko oružje i svi savremeni su-

kobi ostavljaju crne slutnje i strahza budućnost čovečanstva... poče Džejn da traži način da pre-kine ovakav razgovor i sazna neštoviše o ovom čoveku i svom trenut-nom položaju.

Brzo ćemo se objasniti nasmeja se Nafizpaša. Ja ne tvrdim

na osnovu maštanja, ili pretpo-stavki da države više ne postoje.Postoji nešto drugo, moćnije, real-nije od država i njihove vlasti, odpolitičkih partija i javnih saveza.Postoji zločin kao realnost. Zar ma-fija ne gospodari širim prostorimai efikasnije od Sjedinjenih Država?Nije li tajna zavera vladajućih slo-

jeva jača od javnih snaga onihdržava koje se smatraju socijalistič-kim? Nisam li ja u Turskoj i na Blis-kom istoku moćniji i kao vlastčvršći od svih tih država? Ili teror,bilo koje boje, organizovan tajno iskriven... Ko da ga pobedi, sem akoga ja ne podredim svojoj vlasti? Zarmafija ne ostvaruje veći profit odijedne međunarodne korporacije utrgovini i proizvodnji?

Ako se tako gleda... zaustiDžejn.

Postoji Crna internacionalakoja usmerava politiku dobrim nje-nim delom. Postojim ja. koji imamsamo u skladištima droga više bo-

gatstva od banaka u državama gdesam stvarna vlast. Rađa se jednonovo carstvo, moćnije od svih kojasu postojala u istoriji. A neki Lun...Da ćovek skonča od smeha!... NekiLun. kao Don Kihot protivu vetrenjača, maše svojim zarđalim kop-

ljem u obliku naučnih otkrića, mikroprimopredajnika, uspavljujućih gasova i svakakvih trikova, atime sve snage tame. sve Tanatosesveta poučava kako da budu efikas-niji... govorio je Nafizpaša.

Lun nije jedan prekide ga

Džejn s nešto više od odlučnosti. Milioni ljudi ustaju protiv zločina.Lun samo daje primer kako i jedanćovek može mnogo.

Eto, baš zato mora da umre!On je sada u Istambulu i ako us-koro ne prihvati moje uslove, go-niče ga sve tajne službe sveta baš

ovde. A protiv mene niko ne možeda ih ujedini nasmeja se Nafizpaša i zastade.

Džejn to iskoristi i upita: Je li vas umorio ovaj razgo-

vor? Nije... Uživao sam u njemu.

Vladar sveta ne može nikome daveruje, pa i ovakva prilika povera

vanja mu dobro dođe. Vi nikadanećete biti u prilici da nekomeispričate šta sam vam sve rekao, paništa nisam skrivao.

I ništa mi niste rekli nas-meja se Džejn. Šta bih ja sa svimtim saznanjima? Niko mi ne bi verovao da sam to od nekoga čula.Možda i ne postoji nikakav Nafizpaša.

A, na tu stranu vučete rečeNafizpaša dugo se smejući zatu-rivši glavu na naslon fotelje. Post-oji Nafizpaša i vi hoćete priču onjemu. To sam ja sada...

Zašto kažete »sada«? upitaDžejn.

Postojao je i drugi Halim Nafiz, koji je kao i njegov otac SačirNafiz trebalo da postane paša. A postojao je Bak Ćejfi, koji je kao injegov otac Oskar Cejfi mogao dapostane romantični avanturista. Tosam opet ja...



Možda me je ovo malo vinaopilo, ali ja mislim da vas nisamrazumela primeti Džejn.

Onda moram da ispričam jednu čudnu istoriju. Slušajte je, najlepša ženo koju sam sreo... poče

da priča Halim Nafizpaša. Post-ojao je Šaćir Nafizpaša, mladi mi-ljenik poslednjeg turskog sultanaMehmeda Petog, koji je prestao davlada hiljadu devet stotina dvade-set treče godine... No, o tome pričaistorija. Nas sada zanima Šaćir Na-fizpaša. On se našao u Londonuzahvaljujući pomoći čudnog avantu-riste Oskara Čejfija, moga oca. Do-godilo se da su paša i moj otacimali sinove istih godina. Bili smoto ja, Bak Cejfi, i Turčin Halim Nafiz. Učili smo i rasli zajedno...

Puneći sebi čašu i uzalud nudećiDžejn da i ona još pije neobični čovek je opširnije pričao ono što se

svodilo na vrlo čudan zaplet doga-đaja. Izvesna igračica Tahira KaunMil, za koju se tvrdilo da je kći jed-nog od afričkih sultana, ali kojanije govorila o svojoj prošlosti, semšto je pričala da ima krv belih icrnih ljudi. Ona je upoznala HalimaNafiza i njegovog druga Baka Čej-fija. Ta dva čoveka su bili veoma

slični, pa se šaputalo da je i Bak sinlepog paše, koji je iskoristio prija-teljstvo sa Ćejfijem da tajno vodi lju-bav s njegovom ljubavnicom. No,bilo kako bilo, tek tamnoputa lepotica Tahira je volela Halima i dobro

je znala koji je od njih dvojice Tur-čin s nešto arapske krvi po ženskojliniji.

Nas dvojica tu ljubav nismoshvatali ozbiljno pa smo se šalili sa

Tahirom tako što smo s njom umraku obojica vodili ljubav, a onapod uticajem pića i droge nije bilasvesna toga nastavi da govori

Nafizpaša. Tako se dogodilo da je Ziha Halimova kći, a Fred mojsin. No, tada se dogodilo da je Halimov otac Šaćir umro, a Halimu jevraćeno imanje u Turskoj i dozvo-ljeno mu da se vrati. Pošto smo mojotac i ja znali turski, odlučeno je da

se ja pojavim kao Halim ipostanem bogat, a moj otac da mibude evropski prijatelj...

A Haim Nafiz? uzbuđenoupita Džejn.

On je nestao... Moj otac znakako je to izveo... No, što da tajim?Halima više nema, Živeo Halim!

Posle sam i ja postao paša, jer sumi pomogli prijatelji umrlog SaćiraNafizpaše. Paša je i nešto kao gene-ralski čin i plemićka titula...

Čitala sam dosta o Turskoj iIstambulu pre nego što sam došlaovamo reče Džejn.

Moj otac je sada star i senilan,

ali kad smo došli ovamo pre dvade-set i pet godina, umeo je da meuputi kako da povećam bogatstvo istvorim moćno tajno carstvo. Vla-dam trgovinom drogama, ali kadzatreba mogu da pripremim svakiatentat. I trgovina ljubavlju je podmojom vlašću. Povelik broj plaće-nih ubica uspešno se skriva i ubija

opet zato što su oslonjeni na mene. Trgovina oružjem na tajnim trži-štima je pod mojom kontrolom. No-vac pristiže i bogatstvo raste beztona hvalisavosti, već kao da utvr-đuje činjenice govorio je Nafizpaša.

Ali kako vas ne otkrije vaša

policija, ili čak Interpol i drugetajne službe? upita Džejn.

To je nemoguće, jer niko nezna da sve to pripada mom tajnomcarstvu. Nema načina da se dokažemoje učešće u svemu odgovoriNafizpaša.



Ali kako može jedan čovek davlada tom ogromnom aparaturom? sumnjičavo upita Džejn.

Tajanstvenost... strah... vera...moć... Sve to ubačeno u sistemkome je dat zamah, kreće se po in-erciji. Ko izneveri, njega čeka si-gurna smrt. Tako su silom straharasla i javna carstva. Čim je nesta-

jalo straha, gubila se odgovornost isve je propadalo odgovori Nafizpaša. Za javno vođenje poslovatrebalo bi mnogo elektronskih moz-gova, na stotine hiljada poslušnih ivrednih činovnika, mnoštvo pa

lata... Ko bi sve to nabrojao! Ovako,inercija zločina i strah vladaju pokuša da objasni Nafizpaša.

Džejn se sećala mnogih zločinacakoji su završili na vešalima, pod gi-ljotinom, ili su ustreljeni zato što suhteli da gospodare drugima. Znala

je i mnoštvo primera iz istorije, aluđačke ideje Nafizpaše nisu ni za

trenutak dovele u sumnju da baš unjima leži suština opravdanostiLunovog rata protiv zločina.

»Ovaj nesrećnlk, koji sebe sma-tra gospodarom zločina i smrti, vla-darom podzemlja, čak stvarnoveruje u moć zla«, pomisli Džejn.»On je umobolnik naročite vrste,

koja je vekovima davala diktatore,izazivače ratova i uspešne zločince.

To je ludilo udruženo s talentom zanametanje volje i spremnošću da setuđa krv proliva s uživanjem ili, unajmanju ruku, bez grize savesti«.

Toga trenutka Nafizpaša je biobliže smrti nego ikad. Džejn je po-

mišljala da napadne iznenadnimudarcima naučenim od Luna zaodbranu od ovakvih . zločinaca.Uspela bi da onesvesti i ubije Nafizpašu samo da je bila sigurna ma-kar u to da će time oslabiti najvećubandu zločinaca u Istambulu.

Najteže je pitanje naslednikaprestola. Njega nemam. Rodilo sedvadeset i tri moja sina i dva tucetakćeri. No, nijedan sin nije naslediosposobnosti kakve je imao moj otaci kakve imam ja. A kad bih to mo-gao da rešim, znao bih da će moje

carstvo jačati i kad mene nestane reče Nafizpaša kao da pogađamisli svoje ■zarobljenice. Lun bimogao da vlada, ali on je protivnikmojih ideja... Zato neka umre, ali tine treba da propadneš. Zašto ti nebi vladala kao Ruslana? Vladaj inad Lunom!...

Džejn se seti slike žene u galeriji Topkapi saraja, koja je bila jedinacarica što je delila presto sa jednimsultanom i otvorila eru kadiniar sul-tana, odnosno epohu u kojoj su sultanije igrale vidnu ulogu u politici iimale veliku moć, ponekad veću iod samog sultana, ako je bio slabićpo prirodi. Lun je znao priču o neo-

bičnoj sultaniji i obećao je da će jojpričati o ženi čija nesvakidašnjamoć nikada nije objašnjena. No,dogodilo se da tu priču Džejn čujeod Nafizpaše.

I ona je bila robinja nastavion da govori. Reč je o Ruslani.Nije bila mnogo lepa, ali imala je

duge plave pletenice, duboke i suge-stivne crne oči mada neupadljivstas. Bila je kupljena na Vret ba-zaru, gde su se blizu Bajazitove dža-mije prodavali robovi. Kupljena jeza sultanov harem. Poznato je da jeprve dane u haremu provela u oča-

janju i gotovo poludela svesna dase nikad neće naći na slobodi. Zna

se da se u haremima lako gubio ži-vot. Sevnula bi sablja nekog evnuha, ili bi u strmi prokop bila ba-čena svaka na smrt osuđena ženavezana u džak, pa bi skliznula u Bosfor, samo kad bi to sultan poželeo inaredio...



Pričao je o epohi koja je počela te 1540. godine po gregorijanskom kalendaru, kada je Sulejman Prvi Veličanstveni bio na vrhuncu svoje moći. I dogodilo se da je samo jedan pogled robinje Ruslane, koja je bila dobila ime Hurem. što bi se moglo

prevesti kao Hadosna, učinio da Sulejman zastane prilikom posete haremu jedne noći. Bio je ušao da sebi izabere ženu za to veće, iako mu je tada miljenica bila Bosfora, lepotica kakvih je tada bilo malo u carstvu i koja mu je rodila darovitog sina Mustafu. Pored toga znalo

se da mu je ljubimica u haremu bila neka Grkinja. Ipak je svoju maramicu bacio prema Ruslani, odnosno HuremL

Njihova prva noć bila je neo-bična, s obzirom da je to bilo dobakada su žene u haremima, presrećne što su izabrane makar za

jednu noć. činile sve da usreće go-

spodara. Međutim, pred Sulejmanom se našla ćutljiva i kao odsutnaiz života devojka Pokazivala je od-bojnost prema ljubavnom zanosu istrastima. Sedela je pored njegabezvoljna i nepokretna. Uzbuđenisultan je možda razmišljao da li dapozove glavara crnih evnuha, jernjeno ponašanje bilo je po harems-kim shvatanjima uvreda veli-čanstva Kolebao se nekoliko trenu-taka, a onda rekao;

Možeš da se vratiš u svojusobu. ako to želiš...

Ona je ćuteći odmahnula glavom.Sultan nije znao šta da uradi, ili ga

je možda sve to zabavljalo. No, poka-

zao je prema stočiću i upitao zna liona da igra šah. Ona je ljupko klimnula glavom. Tek u igri otkrila jesvoju prirodu veselo se šaleći. Tako

je počelo... Posle toga njegova lju-bav prema toj ženi skromne lepotebivala je sve jača Ona je počinjala

da vlada najmoćnijim vladarom togdoba To nikada nije objašnjeno.Zna se samo da mu je rodila petorodece; Mehmeda, Džangira, Selima.Bajazita i kći Mirihmah. No, uporedo je uklanjala protivnike: lepuCerkeskinju Bosforu, majku presto

lonaslednika Mustafe, sultan je proterao: svoga miljenika sina Mu-stafu je proglasio izdajnikom i daonaredbu da bude udavljen, što je gle-dao iz zaklona; ubijen je i Mustafinsin Murat... Padale su glave protiv-nika bivše robinje, koja je postalasultanija Tada je neko iz filijale

Denovske banke u Istambulu pisaoo velikom čudu bez presedana uistoriji. Sulejman Veličanstveniuzeo je za ženu robinju iz Rusijeimenom Ruslanu... Govorilo se do-sta o spektakularnim svečanostimavenčanja ali niko nije znao šta onomože da znači.

Vladala je nad Sulejmanovim

srcem, pa tako i nad njim. Istina,istoričari tvrde da je otada Otomansko carstvo počelo da opada.Prvi Huremin, odnosno Ruslaninsin Mustafa je umro, a drugi, Džangir se ubio pored tela svog polubrata dotadašnjeg prestolonaslednika Na presto se posle popeo njensin Selim, koga su nazvali »Ludi«...

No, sve ostalo za nas nijevažno. Ističem samo to da je jednenoći Sulejman Veličanstveni postaorob svoje robinje. Tako i ja, gospo-đice Džejn, od trenutka kad samvas video vaš sam rob ZaključiNafizpaša svoju priču neočekiva-nom izjavom ljubavi.

Džejn je time bila privremeno iz-nenađena ali trenut^ kasnije zak-ljučila je da konačno nema sumnjeu to da je ovaj čovek lud. Ili moždaona nije mogla da shvati njegovudemonsku prirodu?

Imate Ii negde sto sa šahovs-



kim figurama? okrenu na šaluDžejn.

Možeš da se vratiš u svojusobu pređe odjednom na turskiNafizpaša.

Džein ga je razumela, ali je, ćutala. Gutao je i on neko vreme, a

onda ustade i reče: Gospođice Vitington, razmiš-

ljajte 0 svemu...A Onda opet sede. Otkriću vara još nešto na-

stavi on da govori. Našli smovaše mikroradiospravice. Ispitaoih je jedan eiektronićar velikog zna-

nja, ali tek pošto je možda zbog po-grešnog rukovanja, primopredajnik prestao da radi. U njemu je biougrađen deo za samouništenje...

Da. trebalo je znati s tom spra-vom osmehnu se Džejn. SviLunovi radiouredaji dorađeni sunjegovom rukom i mogu da koristesamo onome koga ti tajne te teh-

nike uputi njen tvorac... Ali vi ste upućeni primeti sprizvukom pretnje Nafizpaša. Imora da znate gde se Lun moženaći ili kako da se stupi u vezu snjim... Razmislite o svemu.

On opet ustade, poljubi joj ruku iuputi se ka zavesi, iza koje nestade.

Džejn htede da pogleda kakav jeprolaz tamo, ali evnusi se pojaviše.

D a se nalazio u Londonu, Lun bimogao da prati sve što emituju pod-metnute »stenice«, jer njegovi ur-

eđaji za snimanje svih emisija pokarakteristikama mikrootpremnika i primopredajnici sa širomskalom talasnih područja to suuvek omogućavali. Ali ovde u Istambulu, gde je tek stvorio jedno skrovište, bilo je to mnogo teže.

Najviše je tražio emitovanje natalasu onih mikrootpremnika kojisu bili izdvojeni samo za Džejn. No,ćutanje njenog primopredajnikamoglo je da znači samo da on višeni e u njenim rukama, pa je nastu-pi o samounuštenje uređaja. Lun

nije dozvoljavao sebi da misli namogućnost da ona više nije živa.

Očekujući veće Lun je pratio emi-tovanje onoga što se događalo okoZihe Kaun Mil i Rete Hadli. Mnogotoga bilo mu je nerazumljivo jer po-licajci su odbijali i zabranjivalisvaki razgovor. Onda se iz onoga

što je doprlo s Lunu. nepoznatogmesta moglo zaključiti da su nekiljudi preuzeli otete devojke.

Vezaćemo vam oči, bolje je dane znate gde ste bile reče. Lununepoznati, muški glas.

Dakle, vi ste taj podlac koji je ipre i sada izdao moga brata i mene,Durzadbeže?! iznenađeno reče

Ziha Kaun Mil. Ja samo pokušavam da vasspasem od najgoreg odgovoriDurzadbeg. Meni je naloženo davas preuzmem od policije i odvedem na izvesno mesto. Tamo će vaspreuzeti neko drugi...

Sve su to laži! glasom koji jeotkrivao da se jedva uzdržava od

plaća izazvanog ogorčenjem i bespomoćnošću uzviknu Ziha.

S takvonl lepotom vama ćeuvek biti dobro. Samo da ne srljateu opasnosti pružajući otpor, jerkazne mogu biti bolne odgovoriDurzadbeg.

To je bilo sve što je Lun saznao i

moglo je da mu koristi jedino spo-minjanje imena Durzadbega.Vreme do noći iskoristio je da pokupuje mnoštvo elektronskih i radiodelova i uređaja, zbog čega je mo-rao da prelazi u Galatu i da krstaristarim delom Istambula. 8 vremena





ćeo da me davi. Jedva sam sespasla...

Od svega što su izgovorile možda je moglo da znači nešto spominja-nje Nafizpaše Lun dobro zapamtito ime.

Posle je krenuo ka skloništu u

Azimkar Sokaku. Kad je stigao uonaj deo kuće koji je bio dostupanposluzi, Lun zaključi da su bogatenagrade ubrzale uređivanje. Stvor-ena je udobnost u tri spavače sobe,a funkcionisala su kupatila, dvekuhinje i klimatizacija. Prostranisalon je još bio nezavršen, ali trpe-

zarija je blistala od novog posuđana policama i u vitrinama premaistambulskim navikama. Telefon jeradio.

Lun leže da se odmori posle du-gog pešačenja i prekopča tek insta-liranu telefonsku vezu na telefonuz postelju u svojoj spavaćoj sobi.Pozva vozača taksija i kaza mu gde

da sačeka njegovog prijatelja kojiće stići na pristanište ispred Rihtim ćatezija u Galati, pa da ga doveze tamo gde ovaj naredi. Lun jošnije bio poverio svom novom prija-telju i vozaču Almasu Jahjiju gdestanuje, odnosno gde je novo skrovište. Za takvo poverenje prema ne-kom čoveku trebalo je da prođemnogo vremena i da se nakupimnoštvo dokaza o vernosti ičvrstini.

Ethem Keprili se oporavio radosnim glasom zaključi razgovor

Jahji. To me raduje. Možda će nam

njegova pomoć zatrebati dodade

Lun i prekide vezu.Posle toga on je slušao optremanje sa »stenice« prikačene onomčoveku koji se susreo sa RetomHadli na pločniku Kapali Caršije.

.. . Cekaćemo čuo se nečijiglas.

Ali i mi smo u opasnosti, Devone reče drugi. Odmah mo-ramo javiti Kudvortu, ili ko li je tajtajanstveni šef, da je ona nestala.

Onda da pozovemo konzulat? reče Devon.

Ono što je dalje čuo Lun, već mu

je bilo poznato, pa na komadu pa-pira napisa: »Probudi me kad doćeš! D«. Znao je kojim ulazom će seMakferson poslužiti, pa nasredhola stavi jednu stolicu i vidnoistače papir s porukom. U salonunađe kutiju s ekserima, pa uze je-dan, pa njime učvrsti papir s poru-

kom.Bilo je čudno kako mu je takobrzo pošlo za rukom da se prepustiokrepljujućem snu u to za spavanjeneuobičajeno vreme prvog sum-raka.

V I

Bukader mu muka i ukubeta,tako su mi zgazili ponos da bih oda-lamio i samoga sultana! gunđao

je Samjuel Makferson čim je probu-dio Luna.

Nema više sultana smejaose Lun.

Ali ima mušira, paša i bim

baša, od kojih je neki kriv za nesta-nak naše Džejn dodade Makfer-son u želji da pokaže kako i on znaponeku tursku reč.

Kako samo pogađaš?! to-bože začuđeno primeti Lun. Od

jednog bimbaše noćas treba da poč-nemo. No, sve je nerazumljivo. Ovdenije kao u Londonu. Njujorku, ili

1. Bukadar - mnogo (tur.) 2. Ukubet - nesreća (tur.) 3. Mušir - vojvoda, vrhovni zapovednik; paša - general i plemićka titula; bimbaša - major (tur ). 4. Hirsuz - lop)ov, bestidnik, razbojnik (tur.).



Parizu, pa da ćovek razaznaje ko jeod koje vrste ljudi...

Ima ovde i onih iz Londona i skraja sveta upade Makferson,koji je na svom brodu pratio sve štosu emitovali Lunovi mikroradiouredaji uz pomoć modulatora, što jesprečavalo da iko drugi ćuje i ra-zume ono što je ličilo na čudne radiosmetnje.

On ispriča Lunu da je zapamtioimena koja zvuče kao engleska.

Sada se već sakupilo priličnoraznih imena. Od turskih izdvajamZijareka, Durzadbega, Kurtiza i

Kamakčija, a od engleskih Torna,Kudvorta i Lengriša... poče Lunda objašnjava gde on misli da semože nači trag do Džejn Vitington.

Pa što ne krenemo, milion muhirsuza ? pitao je s nestrplje-njem stari mornar.

Hoćemo i to odmah odgo-

vori Lun. No, prvo da se dogovor-imo da pred drugima ne spominješturske reći, jer one u svim dijalek-tima i grupama ne znače isto...

Dobro, milion mu džamija! odgovori Materson.

Uh, samo ne psuj njihove bo-gomolje! uzviknu Lun. Zar ti jeponestalo tvojih dobrih, starih mor-

narskih psovki? Nije, Neptuna mi s krnjim tro

zupcem! Nek đavo nosi jednookegusare! Cini mi se da smo nasukaniovde kao kitovi u plićaku... gun-đao je mornar ustajući.

Lun to prekide pitanjem: Jesi li doneo s broda sve što

smo se dogovorili?- Sve je tu. Mislim da bismo se s

tom snagom eksploziva probili do Košikčija i do...

Ne pomišljaj na taj dijamant, jer odavno si pošten mornar osmehnu se Lun.

Ja bih to samo da ih kaznimšto su nam oteli Džejn pokuša dase opravda Makferson zbog svoje»grešne« pomisli.

Lun razgleda torbu s predme-tima, koji kao da su bili pokupljeniiz džepova običnih ljudi. Bilo je tukutija cigareta, upaljača, olovki, ku-tija s lekovima, novčanika i pred-meta nevinog izgleda, ali sve to bilasu moćna oružja ili spremišta snaž-nih uspavljujućih sredstava, droga imikroradiouređaja.

Ipak smo siromašni ovde uIstambulu zaključi Lun.

A pesnice? Neka se jednomvidi da nema ništa bez dobre pes-nice, pa neka pucaju rebra pasjihsinova odgovori Makferson.

Da, tu su i pesnice reče Lun, A sada da se dogovorimo osvemu za ovu noć...

On povede mornara k stolu gde je bio otvoren plan grada, na kom

pokaza gde se može naći koji odonih čija imena znaju, pa zaključi:

Da nam se ne žuri, trebalo bipočeti od Tuncela Kurtiza, trgovcaiz Kapali Caršije, jer on je, izgleda,u dobrim odnosima i sa policijom isa otmičarima. Preći put vodi odbimbaše Zijareka.

O. Osmane ćelavi!... Ne bih voleo da sam u tvojoj koži. prokletimorski krastavče! dodade Mak-ferson.

Lun proveri hvataju li njegovinovi radioiiređaji emitovanje neke»stenice« i otkri da samo od Len-griša dopiru razumljive reći. On je

sa Tornom igrao karte uzgred raz-govarajući o tome da je Reta izgu-bila svaki smisao za disciplinu,osim ako joj se nije dogodilo nekozlo.

Žena s onakvom spoljašnošćuće se probiti i kroz sam pakao, jer



zbuniće sve crne đavole govorio je Torn.

Lun uključi snimanje svega štoemituje taj jedini mikrootpremnik,

jer ostali su ćutali. Bilo je jasno dani odeća koju su na bazaru imaleZiha i Reta, više nije tamo odakle se

nešto čuje. Lun se odluči da se pos-luži telefonom. Pozva policiju i za-traži vezu s majorom Zijarekom,Rekoše mu da je otišao i da se snjim ne može stupiti u vezu, semako ga traži neko od popisanih lič-nosti.

Kažite nam svoje ime zahte

vao je dežurni policijski oficir. Moram ga naći što pre. Recitemu da ga hitno traži Tucnel Kurtiz odgovori Lun.

Potrajalo je dok se začu odgovor, jer verovatno je Zijarekov oficir naneki način proveravao važnost po-ziva od strane Tuncela Kurtiza. Ko-načno on reče:

Vama mogu da kažem da ćevečeras biti u »Karavansaraju«. Tamo ga znaju i mogu vam ga poz-vati, jer mu je rezervisan sto za ve-čeru s prijateljima.

Lun zahvali za obaveštenje za-dovoljan njime, jer je srećna okol-nost bila da je i on jednu noć

proveo u tom noćnom lokalu u Galati. Imao je i belešku s brojem iadresom lokala, pa reče Makfersonu:

imamo i mrvicu sreće, jer iz-gleda da će nam se dati prilika dačekamo uz dobru večeru i osrednjiprogram.

Cim se sastanem s tobom, od-mah mi je bolje zaključi starimornar uzimajući jednu od dve tor-bice koje beše doneo s broda. I.vidiš, nije ioše to što sada i muš-karci nose torbice o ramenu, na štasu nekad imale pravo samo žene.

Lun iz svoje torbice uze tanak,lak pištolj, odnosno oružje koje jetako izgledalo, pa, ga smesti podpazuho. Međutim, bilo je to mnogostrasnije sredstvo za borbu, jerimalo je užljebljeni metalni lanserminijaturnih raketa. Bilo je takvih

koje deluju kao ručne bombe i onihkoje su mogle da probiju oklop, ali itakvih koje su oslobađale tečnostkoja se trenutno pretvarala uuspavljujući gas... Možda je samoLun znao sve mogućnosti svog »la-kog« oružja snažnog kao modernibestrzajni top.

Ja ću ipak radije poneti svojkolt reče mornar. Ali tu je inekoliko onih stvarčica od čijih eks-plozija se i zemlja trese kao zavreme bombardovanja iz vazduha.

N ekada su to bili prilazi sultans-koj prestonici Turske, gde su odsedali trgovački karavani prevezenilađama iz Azije, ili pristigli izpravca Jedrena i Evrope. No, vreme-nom su te prostore osvajali novi,moderniji delovi Istambula, čijeime se nametnulo celini. Nekad jeGalata bio zaseban grad, koji je po-čeo naglo da se širi duž Bosfora ika uzvišenjima Okmejdana. I što seviše širio, sve više je smatran samodelom Istambula. Tome su doprineli mostovi na Zlatnom Rogu, od-nosno Halik Golu, Kružni put odMramornog mora, pa preko novog,trećeg mosta na Zlatnom Rogu inovog mosta, koji je povezao Ev-

ropu i Aziju, učinili su da i azijskiIskidar postane samo deo Istam-bula. Mnogo brzih brodova prekoBosfora još uvek su dopunjavaliveze kojima su nekadašnji gradovioko moreuza srastali s gradom koji je nosio ime vizantiskog cara Kon



stantina. Tako se u svetu Istambulom smatra megalopolis koji se pro-teže s obe strane moreuza gotovodo Crnog mora. Sve je to postalo celina, a ostala su samo imena

Tako je ime »Karavansaraj«,preuzeto od svratišta u kome su se

mogli nahraniti i konji i ljudi, sadanosio noćni restoran s varijetskimprogramom. Velike grupe stranihturista dolazile su ovde da ispro-baju mnoge turske specijalitete alii da vide program s nostalgičnomatmosferom Orijenta Središnji deorestorana, nezauzet stolovima, već

pri početku služenja večere, podi-zao se do visine ramena gostiju,koji su tu sedeli za dugim stolo-vima Nekoliko loža i manjih sto-lova bilo je namenjeno manjim gru-pama, parovima i pojedincima.

Dobar bakšiš pomože Lunu da oni Makferson dobiju malu ložu bašnaspram onog dela poda koji poče

da se diže i pretvori se u podijumza izvođače programa.

Sada treba otkriti gde sedi i ko je Zijarek reče Lun sipajući sebivodu, dok je Makferson odmah pro-bao dobro grčko vino.

Zašto nisi tražio da ti opišusina otrovnice? upita Makfersoni zato ga Lun s čuđenjem pogleda.

Malo ti je rogobatno to »sinotrovnice«, ili hoćeš da turske rećina silu strpaš u engleske.

Osmah je na turskom mla-dunče zmije odgovori Makfer-son. No naš Osman nije baš mla-dunče. Pa kad može da se kaže zmij-ski car, onda dopusti da ja kažem

zmijski sin za tog ćelavog bimbašu. Tog trenutka mlad kelner doneseprvo predjelo, i kako beše čuo štanezgrapni mornar kaže. s ljubaz-nim osmehom na licu šapnu:

Niko ne voli efendiju Zijareka,ali niko ne treba da ga uvredi Ako

vas je čuo, gledajte da što pre nestanete odavde.

A kako bi on mogao da nasčuje? takode šapatom upita Lun.

On je u loži do vas dodadekelner.

Zavesa lože služila je više da oz-

nači bolji položaj, ili višu klasu mesta u dvorani, jer bila je povučena.Ipak, jednim krajem je Lunu i Makfersonu zaklanjala čoveka koji jetamo sedeo, pa zato Lun upita;

Kako izgleda? Lako ćete ga prepoznati, jer je

jedini u celoj dvorani ošišan do

kože, iako nije ćelav, kako gospodinmisli odgovori kelner pogledavšiMakfersona.

Lun spretno gurnu u svoju sal-vetu najkrupniju tursku novčanicukoju je imao, pa reče:

Hvala vam zbog vaše dobrote. Ipromenite mi salvetu.

Kelner beše video gde se našla

ona novčanica, pa na turskom zažele gostu da živi hiljadu godina, azatim odnese skrivenu napojnicu.Lun je razmišljao kako da Zijarekuprikači »stenicu«, kako bi od tog tre-nutka mogao da čuje šta govori tajčovek od koga je Lun počinjao svojobračun s otmičarima Slučaj mupomože jer Zijarek ustade i pođeka holu pa Lun pođe za njim. Pratioga je do vrata restoranskog biroa itu ga prestiže. Kao da je već pijan,Lun posrnu i dotače policijskog ofi-cira, koji ga zlurado i iz sve snageodgurnu gledajući ga očima stare,ljute otrovnice.

Bog je veliki... Kriv sam. gospo-

dine... Milost grešnome meni... pijanim glasom govorio je Lun pov-lačeći se unatraške.

Major Zijarek se zadovoljno osmehnu. ali ne reče ništa, već ud? ubiro kao da je njegov. No. sada jeLun već čuo svaku njegovu reč. jer



je kao vlas kose tanak provodnikspajao slušalicu skrivenu u njego-vom uhu i primopredajnik u džepu.Lepo se čulo kako Zijarek naredinekome da izađe dok on završi tele-fonski razgovor. Hotelski službenikizrazi svoju poniznost i oduševlje-

nje što može da bude na usluzi. Ovde je Zijarek čulo se kakogovori, ali Lun nije dobro razumeoreči njegovog sagovornika. jer zastareli telefonski uređaji nisu da-vali dovoljno jak zvuk preko sluša-lice da ih čisto prenese mikrootpremnik. Je li me ko tražio?... Pašta je hteo?... A, tako... Dobro, no-

ćas nikome više ne kazujte gdesam, jer su oni s kojima želim da senađem već ovde.

Malo kasnije Zijareku je uspeloda uspostavi vezu sa Tuncelom Kurtizom. Pitao ga je zašto ga je tražio,ali po daljem razgovoru Lun zak-ljuči da Kurtiz poriče.

Ja ti verujem... Ne treba da sekuneš... To nešto znači... Ja sam sDurzadbegom, pa dođi i ti, ali po-vedi i jaku pratnju zaključi majorZijarek.

Zvao je i treći put, pa naredi ne-kom Zejnilu da dođe pred bar i doveze oklopna luksuzna kola i po-vede dva svoja čoveka, pa zaključi:

U moje ime naredi policijskomvozaču, koji je gore na rezervisanom parkingu, neka se vrati uupravu. Dok me čekate, dobro pa-zite šta se okolo događa, jer nekome je tražio u upravi policije lažnose predstavljajući. Može da budekakve zasede.

Posle tih razgovora Zijarek sevrati. Prolazeći prepoznade Luna izastade pa se naže nad sto i reče:

Ja sam major Zijarek izuprave policije.

Makfersonova ogromna pesnicabeše na stolu, pa se steže i kao da

postade još veća. No, Lun ga gurnukolenom, a Zijareku odgovori, jošuvek pijano zaplićući jezikom:

Binler jaša!... Ja... grešnik...zovem se Adil Kalvas... Tu sam sprijateljem iz Njujorka,On, jevaljda ste čuli, slavni bokser Slim

Siler. Sada je izvoznik. Ne zna tur-ski. ..Govoreći Lun namignu. Čekaj! Ime ti je je tursko, a pre-

zime grčko sumnjičavo primetiZijarek.

Grčko, gospodine, da... Mojotac je mislio da će mi to ime kori-stiti . u poslovima... I jeste, gospo-dine. .. Sedite, aga, ako mi opraštate'što sam malo onako... odgovoriLun.

No, tada na podijum stupi igra-čica trbušnog plesa, čije izazovneobline i vatrena igra privukoše paž-nju prisutnih. Zijarek odmahnu ru-kom i ode u svoju ložu.

Kad završi igru, devojka se spustis pulta i pođe prvo u Zijarekovuložu. Videlo se kako joj on stavljanekoliko novčanica u prsluče. Nje-gov primer sledili su mnogi gosti.

Tek kad je obišla dvoranu, stižepred Luna i Makfersona. Makferson mahnu po vazduhu novčani-

com od deset dolara pa, kao da iz-vodi mađioničarski trik, jednomrukom stavljajući novac u njenoprsluče, a drugom je milovao njenoustreptalo bedro. Lun baci pogledka susednoj loži strepeći da morna-rova šala ne bude izazov za moć-nog policajca. Iznenadi se što seovaj zadovoljno smeje i s odobrava-

njem tapše igračici. No, trenutakkasnije sve mu je bilo jasno, jer čuo

je kako major dvojici svojih prijate-lja kaže:

1. Adil - ime koje znači oravedni (tur).



Od toga što dobije, ponešto pri-padne meni, a to što ima sve jemoje.

Nascade smeh kao da je smislionajbolju šalu godine. Njegovi prija-telji su možda to i shvatili kao šalu,a možda su znali da Zijarek preko

svojih ljudi ubira neku vrstu dankaod mnogih poslova u Istambulu.

Program i večera bili su na istomnivou, ali niko zaista nije imao raz-loga da se požali. Program je umno-gome izgledao čedan i samo dostavedar, ali igrači i pevaći su uspevali da diskretno ukažu na ono što

je erotično i izazovno. Pevači suobradovali grupe turista, kojih jebilo iz Francuske, Nemačke, Italije isa Balkana, izvodeči njihove pesmena tim jezicima i birajući najomilje-nije. Razvijala su se i kola, ili sugrupe istrčavale na podijum i izvo-dile svoje narodne igre. Stvarala seneka čudna bliskost svih posetilaca

i sa izvođačima programa i među-sobno. Veselje je bilo na vrhuncu,iako pri kraju.

Uvek im uspe reče Zijarek, Mene malo rastuže ovi dečaci

reče čovek s bradicom i brko-vima uređenima na način koji jebio u modi pre gotovo čitavog veka. Njih obožavaju »svileni«, ali nimeni nije neprijatno da ih gledam.A zaista nisam od »onih«...

Znamo se odavno, Abaze. I jesipravi Abaz Priznaj da imaš tajniharem vedro reče treći.

Starim, Durzadbeže, starim...A da volim žene, to je istina. Ti znašda sam se nedavno vratio iz Lon-dona. Eh, sada tamo ima žena sasvih strana sveta.

Neko vreme bili su zauzeti posmatranjem programa, pa dok su tri

1. A baz je ime, a zn ači i lav (tur.)

nove igračice obilazile goste, Lun ječuo kako Durzadbeg pita:

Možemo li šta razgovaratiovde, ili ćete svratiti do mene?

Daleko stanuješ reče majorZijarek, Pozvao sam da se maloproveselimo, a onda ćemo k meni

na razgovor. O čemu? upita Durzadbeg. Svi smo pozvani za sutra na

veče, zar ne? reče major Zijarek,

Ja jesam odgovori Durzad beg,

Ne znam kud ste vas dvojicapozvani, ali i ja jesam negde. Imaću

čast da budem gost Nafizpaše reče Abaz, čije prezime Lun još nebeše čuo.

E, o tome da porazgovaramo,dragi gospodine Gulšehri rečeZijarek. No, ovde ćemo da se do-govorimo samo o tome kako da seobezbeđujemo,

To je za duži razgovor pri

meti Durzadbeg. Onda krenimo. Povešću i vas, a

vi pošaljite kući svoje automobile.Imao sam razlog da pozovem svojemomke s oklopnim kolima, jerneko se poslužio imenom čovekakoji radi i za mene i za tebe, Fikrete. Zvao sam ga i on kaže da nije

zvao policiju i da nije tako glup dame ometa kad nisam na poslu ispriča major Zijarek.

Valjda te ne traži Lun, kraljponoći?! nasmeja se Abaz Gul-šehri.

To baš i nije smešno. I samiznate da je taj razbijač u Istambulu primeti Zijarek.

Ovo nije London i on ovde nepredstavlja ništa reče Durzadbeg.

O tome imam malo drugačijemišljenje. Razgovaraćemo sadbez imalo smeha dodade Abaz Gul-šehri.



Oni poustajaše, a Lun sačeka dase nađu naspram njegove lože, papropusti Zijareka, a onda se brzonađe između Abaza Gulšehrija iFikreta Durzadbega. Veštinom naj-boljeg mađioničara on im prikačimikrootpremnike i brzo dade

znak Makfersonu, koji beše krenuođa ga sledi.

Ostaćemo još malo, jer onitreba da se sporazumeju sa svojimvozačima i đa se smeste u neka ve-lika i luksuzna kola ojačana oklo-pom... poče Lun i objasni Mak-fersonu šta se dogodilo i kako je

policijski major Zijarek odjednompostao oprezniji.

Pa zar nije najbolje da ih udesimo još ove noći, dok su zajedno? upita Makferson. Mislim daoklop automobila nije nepremo-stiva prepreka da se napadnu ta tričoveka.

Verujem da bismo uspeli, alibolje je da poslušamo šta govore ida ih pratimo kad sledeče većekrenu ka Nafizpaši. Mnogi znacigovore da je to krupnija riba odovih pirana ovde objasni Lun.

Kad malo kasnije krenuše ka iz-lazu, Lun i Makferson se u gornjemholu, koji je izvodio na ulicu, nađošeu gomili ljudi koji su kupovali foto-grafije snimljene te noći u resto-ranu. Nije bilo gosta koji nije našaosvoju i fotografiju svog društva, naj-češće uz igračice dok su one bilemedu posetiocima. Istina, mnoginisu kupili fotografije, ali snimate-ljima se isplatilo, jer cena je bila pri-

lagođena njihovom iskustvu. Evo i nas dvojice smejao se

Makferson držeći u ruci fotogra-fiju na kojoj se lepo viđelo kako on

jednom rukom daje bakšiš, a dru-gom miluje obline izazovne igra-čice.

Međutim. Lun kupi fotografije nakojima su bili Zijarek, Gulšehri iDurzađbeg.

Odmah zatim požuriše ka mestuna kome su ostavili Almasa Jahjijas napomenom đa tu ostavi automo-bil, a đa vreme do ponoći provede

kako zna, jer je za hitne slučajeve iLun imao rezervne ključeve auto-mobila. Sve vreme Lun je igraoulogu pripitog čoveka. ali je motriona sve strane. Uskoro ugleda veliki

japanski automobil u koji su ulaziliZijarek i njegovi gosti. Sa strane sustajala dva uniformisana policajca

s kratkim mašinskim puškama urukama.

Ona kola da pratiš. Almase, alidobro pazi kako to činiš, jer neštosumnjaju reče Lun vozaču tak-sija.

Taksi im neće biti sumnjiv, jer jedan policijski major teško da biposumnjao u nekog od nas. koji

smo zavisni ođ njegove volje. Sviznamo đa policijske sluge uzimajudeo naših zarada, a ipak neki vo-zači taksija su i policijski doušnici pričao je Jahji pošto su već kre-nuli.

Kako su govorili na turskom,Makferson upita:

Šta kaže, svih mu taksija nasvetu, ili makar ovih ođ Crnog doMramornog mora i na obalamaoba kontinenta? upita Makfer-son.

Vozač se nasmeja i na slabomengleskom reče;

Ja ne polis agent... Oni mislesamo... Ja fer boj!

Cuo si sada nasmeja se iLun. Govorio je da njegov taksineće biti sumnjiv, iako se nekih vo-zača treba paziti, ako čovek neštokrije od policije.

Bravo! uzviknu Makferson ipotapša vozača po ramenu, zbog



čega automobil gotovo slete s kolo-voza.

U to doba noći vozila na ulicama je bilo mnogo manje, iako je grad itada živeo čudnim životom. Na mno-gim mestima trgovci bez trgovač-kih dozvola iznosili su krijumča-renu i kradenu robu. Zverali su iosluškivali neće li se odnekuda po-

javiti policijski automobil pa damunjevito skupe svoje vreće i pod-loge za izlaganje bezvredne robe inestanu u mraku. Sve to omoguća-valo je da se Jahjijev taksi krećebrzo, ali i da ne padne u oči pri stal-

nom praćenju policijskih specijal-nih kola.

Tako prodoše ispod ogromnogKulaksiz groblja, koje je na tomdelu odvajalo nova naselja izniklaiznad starih dvoraca, kula i kejovauz Zlatni Rog. Konačno se nađoše uHaskoju i uskoro se na kraju Harab Česmi prekidoše nizovi zgrada,pa skrenuše na gotovo pustomputu, koji je vodio do visoko postav-ljene Pijalpašine džamije, čije vi-soko minare je bilo osvetljeno vencem sijalica.

Sve vreme Lun je slušao razgovortri ćoveka u ogromnom policijs-kom automobilu, ali oni, valjda

zbog prisustva vozača i pratilacanisu govorili ni o čemu važnom.Zato mu je bilo lakše da na planugrada prati dokle su stigli. Sadaugleda praćena kola kako skre-nuše na uži put, koji se premaplanu grada nije dalje nastavljao.

Ne skreći za njima reče Lun.

Produži još stotinak metara, papogasi svetla i nađi pogodno mestona kom bismo mogli da se zadr-žimo neprimećeni.

Ovde vlasti raskopavaju ka-nale oko puta da se ne može svra-ćati u šiblje i šumu reče Jahji.

No, ljubavni parovi uvek nađu na-čin da kanal zatrpaju i prođu.

- Sta kaže? upita Makferson. Ljubav... Ima i Istambul auto

mobilseks pokuša da sam odgo-vori vozač taksija. Tuda... tajnaljubav... Ima šuma...

Bolje da ja ne pitam, a ti da negovoriš engleski, milion mu zaljub-ljenih automobila, jer tako izgledaono što mi ti pričaš smejao seMakferson.

Vozač nade mesto na kome jebilo moguće preći već zapušteniodvodni kanalčić, pa iskošenim pro-

šekom zakloni taksi među drveće. Cekaćeš nas ovde reče Lunvozaču taksija. Mi ćemo malo daosmotrimo pravac u kome se Zijarek odvezao.

Kad preko blage strmine obraslešibljem ukoso pređoše do onog slepog puta, otkriše da on vodi do ne-koliko velikih, lepo uređenih i par-

kovima okruženih kuća. Štitili su ihzidovi visoki toliko da čovek prekonjih ništa ne vidi, a na njih su senadovezivale metalne ograde takokovane da ukrasni ornamenti služei kao bodljikava prepreka. Vrhoviograde, slični vrhovima kopalja,bili su gusti i izgledali nesavladivi.Lun i Makferson držali su se desnestrane puta koristeći se zaklonimadrvoreda visokih stabala, koji susmanjivali vidljivost i pored mesečine.

Kroz ornamente jedne bogate ivrlo visoke kapije oni ugledaše poli-cijski oklopni automobil.

Možda negde stoje i stražari

šapnu Makferson. Bimbaša ipak nema takvu

vlast i moć da ga stalno čuvaju poli-cajci odgovori Lun. No, ako sutačnfe neke moje pretpostavke,mnogi od njih čine to po svojoj voljii tajno... Ipak, o svemu ćemo ra-



spravljati drugom prilikom. Ja ćupoći levo, oko ogradnog zida, a tipođi desno. Ako ne budemo moglida se sastanemo tamo negde sdruge strane Zijarekovog poseda,onda ćemo se vratiti ovde. I ti trebada pratiš emitovanje podmetnutihotpremnika. Pazi i na signal mogprimopredajnika, a ja ću činiti isto.

Ako važi stari naćin rada, jatreba da vidim ima li pogodnogmesta da preskočimo i uđemo primati Makferson.

Baš to, Same. I da upoznamookolinu, ako poželimo da se ovde

vratimo šapnu Lun i nečujnoutonu među drveće.Nije prestajao da.prati svaku reč

izgovorîu u obližnjoj kući gotovodostojnoj da se nazove dvorcem.

Bujur! reče domaćin kad se na-đoše. Posle svega nije mi lako daotkrijem kako da vas ugostim usvom domu. Tada se pojaviše dve devojke u

prozirnim šalvarama i stadoše dadobiju naređenje.

One su tu da ponude goste reče Zijarek tiho da one ne čuju. Ako vam se dopadaju, možete ostatida prenoćite s njima.

Moje srce me opominje svečešće da ne preterujem u zadovoljst-vima osmehnu se Abaz Gulšehri.

Obe su lepe, ali želim da stig-nem kući, jer neko me čeka... A imoje godine... dodade Durzadbeg. Dovoljno je to što ima orahai lešnika u zdelama i neka donesutonik i limunadu.

Devojke poslužiše i izađoše, a major Zijarek poče: ,

Tri ovakva prijatelja neverujem da su se skoro sastala uIstambulu...

Nismo se sastali ovako kasnobez krupnog razloga. Da počnemo

otvoreno i neposredno. Domaćin sii govori prvi reče Abaz Gulšehri.

Pravo kažeš osmehnu se Zi- jarek. No, pre svega moramo je-dan drugom dati reč da, bilo da sesložimo, ili ne, sve što se noćas ovdeizp'^vori ostaće tajna zauvek. Nemačetv*og kome bismo i reč poverili.

^ vamo li sigurni da se naš raz-govor ne snima na magnetofonskutraku? upita Gulšehri.

Eh, stari špijun! nasmeja seZijarek. Mi jedan o drugomeznamo dovoljno da niko ne bi želeoda igra prljavo, jer to bi bilo suviše

opasno. Opasno je i što smo se sastali primeti Durzadbeg.

Znam, trebalo je da izvestimonekoga... No, baš zbog toga što naspritiska ta moć, što nismo gospo-dari svoga života, treba da razgova-ramo.

Treba! Ja sam za to da se zdru-

žimo i pomažemo dok dišemo odlučno reče Abaz Gulšehri.

Prihvatam! uzviknu i Dur-zadbeg.

Onda će svako sam o sebi izneti istinu, a ja ću prvi. Pre toga ot-kriću va,m ono što drugome nisam,

jer sad vas ne bi bilo nastavi ma-

jor Zijarek. Ja sam Turčin, a vasdvojica niste, ali jeste pravoverni.Alah ekber!

Oni ga ledeno pogledaše, jer nisuslutili da to policajac zna o njima.

Kako misliš to da ja nisam Tur-čin? oprezno upita Durzadbeg.

Ispričaćeš to sam odgovoriZijarek. Ja ću o sebi. Izučio sam

škole i pravo. Plemenitog sam pore-kla i mogao sam da napredujem upolitici. No, ja sam želeo neštodrugo. Uzbuđivali su me zločinisvih vrsta i zato sam pošao u poli-ciju. No, brzo sam shvatio da ja že-lim da ih činim, a ne da ih gonim.



Otkrio sam da se zločinom moževladati. Tako sam dospeo u vlastgospodara, koga i vi pokorno slu-žite. a koga poneko naziva Tanatosom...

Je li to neka šala na naš ra-čun? još uvek nesiguran u takvuotvorenost sagovornika reče Galšehri.

Bar vas dvojica dobro znate đagovorim istinu. Već je bilo pokušajada mi se dokaže saradnja s podzem-ljem Istambula, ali neko me je zašti-tio. Istina, zato sam još uvek bimbaša, a odavno bio bih paša da nije

bilo toga. No. dogodilo se da mi je uUpravi istambulske policije povereno tajno odeljenje, pa mogu da ra-dim šta želim i kaiko hoću ispričaZijarek.

Bila bi duga priča da govoriš osvim svojim podvizima i uspesima,koje budale nazivaju zločinima nasmeja se Gulšehri. Zato hoću

odmah da kažem o sebi. Ja sam rezi-dent jedne supertajne službe Intelidžens servisa. Zakonom ona je uki-nuta, ali ja sam uspeo da je pret-vorim u nezavisnu, ali da uz to zadr-žim uticaj ne neke važne ljude.Pravo ime mi je Džon Kudvort. Unekim kontaktima sa potčinjenimljudima služim se lažnim imenom itada sam Gek Alp...

Da, Vahid Gek Alp s izvesnim olakšanjem reče Zijarek, papogleda ka Durzadbegu, što semoglo razumeti kao da je red nanjega

Ne znam šta da kažem... Ja... vrpoljeći se na stolici reče Vahid.

Hajde, Hengmene, na videlo sistinom, upade Gulšehri, od-nosno Kudvort i lažni Vahid GekAlp. Dosta dugo, valjda već petgodina, znam ko si. ali neko mi jenaredio da te ne samo ne ugrozim,već da te i štitim, ako mogu. Zato

sam našao način da se s tobom spri- jateljim, Zar te nisam ja upoznao saZijarekom?.,.

A, tako? ... Istina je, prijatelji.Poreklom sam Nemac, a moj otac jebio obaveštajac do kraja drugogsvetskog rata sa sedištem ovde uIstambulu, gde se prepliću svemreže sveta. Rastao sam ovde, ali i

ja sam se školovao u Londonu. Joštamo sam počeo da se »prehranju-

jem« plaćenim ubistvima. Moja spe-cijalnost bilo je ubijanje žena, kojihmuževi hoće da se oslobode, ali ne ida rastave brak, jer najčešće je u

pitanju bogatstvo... pričao jeDurzadbeg, odnosno Brad Dirks Dželat.

Ja znam o tebi gotova sve, paneka Osman kaže treba li sve dapričaš upade Gulšehri.

Ove ispovesti služe samo zatoda s poverenjem razgovaramo da-lje odgovori Zijarek. Ja znam i

to da si prilikom boravka u tvojojNemačkoj imao sreće... Iako svestan da ova dva čoveka znaju nje-gove tajne, na njegovom licu seukaza iznenađenje.

Tamo sam bio s lažnim paso-šem i uzeo taj novac. Ne shvatamkako si to otkrio reče onsmrknuto.

Moja služba se meša u ban-karske poslove, krijumčarenje stra-nog novca i zlata, poreske utaje isve što je tajno nasmeja se Zija-rek. Odavno znam da si vrlo bo-gat. ..

To je istina. Dosta »poslova«obavio sam tokom dve poslednje

decenije. I uvek sam imao oslonac:Gospodara... Ali sada, kad samhteo da se povučem, da uživam ubogatstvu, jer imam decu s neko-liko žena, a sada je slobodna i jednakoja je živela s izvesnim AmiromHajalijem. Ona je Grkinja... pričao



je Fikret Durzadbeg, odnosnopravi Brad Dirks.

Znam sve o Hajaliju. On je takođe primio muslimansku veru iuzeo tursko ime, ali pravo ime mu

je Angas Ringvud. On je izdao i go-spodar je naredio da umre. Ja samga svojom rukom pogubio jer takosmo tom čudnom londonskom vam-piru Lunu, koji eto muti i ovde. presekli mogućnost da nas dalje ugro-žava izloži Zijarek.

Onda da dovršim svoju priču sada već odlučno dodade Dur-zadbeg. Gospodar mi nije dozvo-

lio da se povučem, nego mi je samo»olakšao« posao. Postao sam nje-gov lični dželat, Da nisam bio uAtini^«t^Tirmorao da ubijem Ringvuda, odnosno Hajaiija. U našemposlu žrtva se »razrađuje«. To značida se 0 njoj sazna sve što je važno, ai ono što nije. Ja razrađujem prekopedeset ljudi u Istambulu tako dasam spreman da u svako doba uklo-nim nekoga od njih.

Dželat ućuta i neko vreme je uko-čeno gledao u pod.

Dakle, tako! uzdahnu Gulšehri.

Imam još nešto da kažem trže se Durzadbeg. Na mom

spisku ste i vas dvojica. O vamaznam sve...

Hvala ti za iskrenost, Fikrete reče Osman. A ja sam po go-spodarovom nalogu »razradio«tebe i vrlo oprezno te držim podnadzorom, jer on ne želi da ti pobegneš s bogatstvom, pa da tako izgubi

jednog od najuspešnijih ubicasveta.Bilo je neobično videti kako sva

trojica odjednom počeše da vrte gla-vama kao da se nečemu čude.

A jesmo li sigurni ko je on? upita Gulšehri.

Bez toga ne bismo smeli ništada pokušamo odgovori Zijarek. Moj poziv, a posebno ovlašćenjada mnoge poslove radim tajno, omo-gućili su mi da oprezno istražujem.Sada već i mi imamo najmodernijeameričke i japanske uređaje zaprisluškivanje... ?

A imate li one koje otkrivajuda li vas neko prisluškuje? upitastari obaveštajac. i

Njih imamo, ali naši specijali-sti dopunjuju svoja znanja u stra-nim policijskim školama i specijal-nim centrima. Ovde je nemoguće

prodreti, a i vrlo često proveravamo onim uređajima za otkriva-nje svakog radioemitovanja. Us-koro, imaću i skremblere, odnosnosmetače emitovanja izloži Zija-rek tonom koji je trebalo da ubediova dva čoveka u to da su dok raz-govaraju bezbedni od svakog pris-luškivanja.

Alah kerim! podiže Gul-šehri ruke. kao da će otpočetisedjdu i uzdahnu. Sve je počeloda se događa nekom većom brzi-nom, na kakvu nismo navikli ovdeu Istambulu. No. sad smo tu... Mo-ram da kažem da je tu. u Istambulu.i Donald Sikert, londonski kraljponoći najveštiji čovek u prisluški-

vanju ne samo u Londonu, većmožda i na ćelom svetu.

Ne verujem da je taj čovektako opasan. Uskoro biće i uhvaćen reče Osman Zijarek glasno, anemim pokretima pokaza da če-kaju, pa uze komad papira i počeda piše.

Njegovi sagovornici shvatiše štaon želi, pa nastaviše da razgova-raju između sebe.

1. Kako bog da! (tur)1. Eedjda - molitva i klanjanje posle

čitanja 14. ajeta iz Kur’ana



Ne shvatam šta hoće Lun uIstambulu reče Durzadbeg.

To što se zadesio na mestu na-pada za Zihu Kaun Mil pokazuje da

ju je poznavao. To može da znači da je zbog nje i njenog brata došao uIstambul odgovori tobože boljeobavešteni Abaz Gulšehri.

U tom trenutku im Zijarek po-kaza krupno napisane reći »Razgo-varajmo dalje kao da više ne mis-limo 0 mogućnosti da nas Lun pris-luškuje. To znači da više ništavažno ne otkrivamo«.

Gulšehri uze drugi list papira

ispred Zijareka, pa jedan stavi ipred Durzadbega, pa napisa:»Otkrili smo sami sebe. To nije

manje opasno nego da smo samom Tanatosu otkrili da stvaramo zaveru protiv njega Lun nas neće ost-aviti na miru, sve dok je živ«.

Svi su bili pobledeli od same po-misli da bi ono čega se boje moglo

biti istina. Zijarek dopisa na svompapiru:»Vas dvojica razgovarajte, a ja ću

da dovedem svog čoveka, koji jenoćas bio s nama, a sada je, srećom,u stražarskoj sobi. On u kolima imaispitivač«.

Oni dadoše znakove da se slažu,a Gulšehri uze prazan list papira iDurzadbegu reče:

Pročitaj ovo, pa mi reci šta mis-liš. Malo je poduži članak, ali tra

jaće samo nekoliko munuta.

Ja sam to čitao, pa ću za ćasakda izađem reče Zijarek i poneseolovku i list papira.

Vratio se nakon dugih deset mi-

nuta, a za njim je išao policajac Zejnil Vejsi. Nosio je uređaj koji je dvegodine ranije bio najbolji te vrste uSjedinjenim Američkim Državama.Dok je policajac prilazio majorovim gostima, Zijarek pokaza listpapira na kome je već bio napisao:

»Ja imam mikrootpremnik pod-metnut pod rever sakoa. To je ur-adio onaj tobože pijani Grk Kalvasu restoranu«.

Instrument sličan nekoj vrstikamere pokazivao je na minijatur-

nom ekranu u svetlosne impulsepretvoreno radioemitovanje. Zija-rek je već znao kako se instrumenat ponaša, pa je preko policajče-vog ramena motrio ekran. On svojim gostima dade znak da i oniimaju »stenice«, a policajca, do-dirnu po ramenu i pokaza da možeda ode ne govoreći ništa. Kad je Zej

nil Vejsi izišao, on glasno reče: Dakle, gospodin Donald Sikert

sluša. To je neugodno, ali nije nepo-pravljivo. Možem(T se spara zumeti.Mi ćemo njemu reći kako Qa‘ ii&đ.e ispase svoju Džejn Vitington, pi«lepu tamnoputu Zihu Kaun Mil i izvesnu... Oprosti što tek sada pominjem i nju, dragi prijatelju Abaze...I slavnu špijunku Retu Hadli.

Ti se šališ trže se Abaz Gul-šehri. Ja znam samo da je onanestala... Zaboravio sam i ja datebi, Osmane, govorim o njoj. To biusledilo večeras, jer znam za njenubesmislenu igru s tobom, čime jeotkrila i još neke moje ljude.

Jedan drugome imamo pone-što da oprostimo, ako svi zajednoželimo da se udružimo s Lunom pro-tiv onog moćnog mračnjaka, koji jeuobrazio da je veći od sultana Sulejmana Veličanstvenog. Sada namostaje da čekamo da se Lun javi.Ponoviću jasno više puta broj ovog

mog telefona razgovetno je go-vorio Zijarek, ovog puta na engles-kom kao da se plaši da Lun nećerazumeti svaku reć.

On kaza broj telefona i ponovi ga još tri puta, a onda napisa na svompapiru:



»Moramo smisliti način kako daga uklonimo zauvek«. Ostala dvojica su ćutanjem potvrdili da seslažu, ali još su osećali trenutak do-življene katastrofe. Došli su dastvore zaveru baš te noći kad su imse putevi ukrstili s Lunovim. Neho-

tično su se pitali nije li on sam Tanatos. To Gulšehri i napisa na svomlistu papira.

»Ne! Tanatos vlada još pre negošto se čulo za Luna i mnogo je sta-riji. Znam o njemu dosta«, napisaZijarek.

»Pa ko je Tanatos?«, dopisa Gul-

šehri. Durazdbeg je radoznalo bionagnut nad sto.»Halim Nafizpaša«, krupnim slo-

vima dopisa Zijarek, pa odmahzgužva sve ispisane papire i staviih u kamin.

Gledali su kako papiri gore i oče-kivali da se Lun javi, pa ipak poskočiše kao opareni kad se začu zvo-

njava telefona.

Kad su Lun i Makferson shvatilida su otkriveni podmetnuti mikrootpremnici,već su bili osmotrili pri-laze Zijarekovoj kući velikoj kaodvorac i izdvojenoj od parka cveć

njacima, bazenom i ukrasnim šibIjem. Javiše se jedan drugom i odlučiše da se nađu kod automobila. ToLun objasni:

Ne treba ih pustiti da dugo če-kaju, već neka odmah budu načistošta želimo.

A znamo li to mi, milijardu mupacova u istambuiskom podzem-

lju? upita Makferson. Možda je baš dobro što su ot-

krili mikropredajnike odgovoriLun. Sada mogu da ih nateramda urade i ono što inače ne bi hteli.

Almas Jahji se obradova kad jevideo da su se vratili ne zapadajući

U kakvu opasnost. Lun ga odmahupita kako se može stići do najbli-žeg telefona. Već su bili seli u kola ivozač ih pokrenu objašnjavajući daće sići do Taskazak dokova, gde segrade i opravljaju manji brodovi.

Tamo je postojalo javno kupatilo,koje je zbog radnika noćnih smenaradilo cele noći. Mali bakšiš dovo-ljan je da se dobije ključ vrata odinače zaključane telefonske govor-nice, kojom se služi osoblje velikogkupatila.

Stigli su bez smetnji pa Makfer-son i Jahji ostadoše u kolima dok

Lun telefonira. Javio m.u se već poz-nati glas majora Osmana Zijareka. Cuo sam deo vašeg razgovora,

ali znam i šta ste pisali na papi-rima koji su pretvoreni u pepeo reče Lun pokušavajući da pogodiistinu.

Po šumu koji je čuo zaključi da seZijarek zagrcnuo od iznenađenja,

što je moglo da znači da je pogodio. Vi govorite dobro turski, zar

ne? upita Zijarek.

- Zbog vas, iako dobro govorite engleski, nastavimo na turskom - odgovori Lun. - Cuo sam da želite da razgovaramo.

Da... U neku ruku vi ste u pred-

nosti pa treba da je priznamo i poč-nemo fer igru reče Zijarek.

U fer igru ne verujem, a ne verujete ni vi. No, nužda zakone menjaa u vašem slučaju od poslušnostizavisi koliko dugo čete živeti...

Nisam ni ja baš bespomoćan pokuša Zijarek da se nasmeje

Lunovoj pretnji, ali to je više ličilona neartikulisano groktanje. No,spreman sam da se nagodimo.

Moji uslovi biće teški rečeLun.

Onda ćemo se boriti, iako minije milo da vas imam kao protiv



nika malo smirenije odgovori Zi jarek.

Ja neću da se nosim s vama.Udesiću da Tanatos čuje svaku rećkoju ste izgovorili vas tri zaverenika. Snimljeno je...

Zar je to fer?! uskliknu Zijarek.

O, nevinašce! Covek vaše vrste,Zijarek, ne bi smeo da spominje ferborbu, ni fer poslove, ni išta fer!

Nisam glup da ne shvatim...Zato govorite šta želite da učinimopa da nas ostavite na miru. Mi vasnećemo goniti reče Zijarek tru-

deći se da ne ispolji ni poniznost nigordost. Recite mi ko je Tanatos zah

tevao je Lun.

Njega nema... Postoji jedanmoćan čovek, koga zovu Tanatossamo oni koji o tome malo znaju,,izuzev... kolebao se Zijarek.

Hoću baš od od vas, Zijarek, da=čujem to ime i da snimim vaš glaskad mi to saopštavate, pa da moguda pošaljem Tanatosu magneto-fonsku traku, zajedno s onim štosam snimio od početka večere u»Karavan šaraju«. Ako vrdate, spu^stiću slušalicu.

Shvatam odgovori Zijarek ^ Tanatos je Halim Nafizpaša?'Isprićaću vam njegovu istoriju...

Možda će mi je ispričati onsam nasmeja se Lun baš zato što

je tako i mislio. A sada slušajte.Čim znate za mikro otpremnike,možete da ih uklonite. No, bolje jeda ih ne uništite, jer mogu da vani

posluže da me pozovete. Dovoljno jeda ih stavite u metalne kutije i daljeod sebe...

Razumeo sam! upade Zija-rek.

Onda nastavite dogovor o zaveri protiv Tanatosa. Ja zahtevam

da tu zaveru ostvarite. Ko izneveri,umreće od moje ruke.

Sad smo zagazili. Nema nazad! odlučno reče Zijarek. Ali kakoćemo s vama kad ne verujete u ferigru?

To je moja briga odgovori

Lun. S ^ mi još kažite gde i kada je gozba kod Nafizpaše?

Pozvani smo u Jenigdi šaraj. To je blizu hotela »Tarabija«, petna-estak kilometara od Istambula pauz levu obalu Bosfora premaCrnom moru. Zavisi gde ste visada...

Nisam daleko, majore odgo-vori Lun. A kada počinje i šta ćesve bitif Kakav je protokol? Kakvesu ulaznice?... Pa vi ste policajac iznate šta znači kad tražim da saz-nam sve što je važno ili može dabudiš važno.

''D obro, slušajte... prihvatibimbaša Zijarek.

V II

K ak o e postaiao sve moćniji i sta-riji Halim Naiizpaša je otkrivaonove protivurećnosti onoga što jesmatrao 'svojim duhovnim bićem,svojom psihičkom konstitucijom.

Uživao je u iskazivanju moći nadonima koji su ga okruživali, ali mo-rao je ujedno da učini da oni budusrećni, a da žive u strahu od njega.

To se teško ostvarivalo. To ga jemučilo pa je sve teže postizao da gase njegovi ljudi boje i da ga oboža-vaju. Na to se nadovezivala nuždatajnosti svega što on radi. pa svoju

moć nikome nije mogao celu dapokaže. On je znao da se zbog togasve tajne konačno saznaju. Voleo jeda naredi mučenja i ubijanja, ali segadio ličnog učestvovanja u tome. Ito je bilo protivurečno u njegovojprirodi.



No, najviše ga je mučilo to što ćese njegova moć, njegovo podzmenocarstvo posle njega raspasti ili ćega se domaći ljudi koje on prezire.Zar da takvi kao bimbaša Zijarek,dvostruki špijun Gulšehri ili pla-ćeni ubica Durzadbeg naslede svu

tu moć i sva bogatstva?Bližeći se kraju pete decenije ži-

vota, sve češće je razmišljao o veli-kanima istorije oko čijeg nasledstva su se uvek stvarali neverovatni, često krvavi zapleti. No. ljudinjegove vrste su u svojoj protivurečnosti toliko komplikovani da ne razumeju ni sami sebe. Eto, ubijen mu

je sin Fred Kaun Mil, a on nije ni zatrenutak osetio tugu. Žalio je samošto Tahira više nije živa da joj osvemu kaže istinu.

Zato je naredio da se dve noverobinje dovedu u moderno uredbuspavaću sobu, uz koju je bilai nje-gova soba za rad s telefonskim i

radiouređajima, bibliotekom i zbir-kom oružja. Kad se vratio iz onogdela dvorca u kome je večerao saDžejn, on obuče laku sobnu odećunačinjenu od svile i najfinijih pa-mučnih tkanina Ta odeća je bilaskrojena po sačuvanim nacrtimaharemske odeće poslednjeg turs-kog sultana Bila je ugodna za noše-

nje pa se u njoj moglo i spavati, a uzto se lako svlačila

Čekajući, Nafizpaša uključi ur-eđaj za reprodukovanje snimljenihnajnovijih poruka Bilo ih je sa svihstrana sveta, ali njegovu pažnju pri-vuče obaveštenje da su se u »Karavanseraju« sastali bimbaša Zijarek,

Durzadbeg i Gulšehri. Nekolikotrenutaka je razmišljao, a zatim pribeleži ono što treba učiniti posleovakvih vesti.

»Bar da spavam svake noći...Neću da uništim sebe opojnimsredstvima i štetnim lekovima, a

muke od nesanica sve teže podno-sim«, po ko zna koji put pomisli Halim Nafizpaša. »I ime mi je po-grešno , pa čak nije ni moje...«

Ljutio se na selie što mu dolazetakve misli, ali bio je umoran odsvakodnevnog rada vezanog za kri-

jumčarenje, trgovinu robljem, pro-stituciju, učene, podmićivanje,obična ubistva i atentate, proširiva-nje i obnavljanje trgovine drogama,tamo gde bi bila ugrožena...Ogromna moć je zahtevalaogromni rad koji je iscrpljivao. Aonda su dolazile nesanice. Smatrao

je srećom to što uživa s lepim že-nama pa su mu one bar u dobromdelu noći odvlačile misli od svegašto ga je pritiskalo. Eto, sada i taDžejn Vitington, umesto da ga za-bavi kao sve druge, odjednom ga jeuznemirila do te mere da je gotovodrhtao pred njom. Šta se to dogada? Je li u pitanju nekakva he

mija ljubavi, ili su to zračenja naro-čite bioenergije, kakvu ima samoponeka žena?

Da se otrgne od svega toga onpovuče svileni gajtan i posle nekogvremena pojavi se njegov lični pra-tilac Feriz Ginej, ćovek Izuzetne fi-zičke snage, preke naravi i surov,ali iz zahvalnosti veran svom gospo-

daru. On je bio na radu u Nemačkojpa je tamo u jednoj tuči golim ru-kama zadavio dva Nemca. Krijum-čarska mreža Nafizpaše mogla jeda prokrijumčari i čoveka ubekstvu. Kada še Feriz Ginej našaou rukama Nafizpašinih ljudi, onisu pitali tajanstvenog gospodarašta da učine s njim. On je čitao vestio čoveku koji je zadavio dva protiv-nika i sada se krije, pa je bio radoz-nao da ga vidi. Naredio je da ga do-vedu u Istambul. Ponudio mu je

1. H a lim zn ači b lag i (tur.).



službu dao mu svoju najlepšu pro-stitutku Mahiru Emel da mu buderobinja ili žena. Zasuo ga je bogatst-vom i tako stekao vernog roba, koji

je bio srećan što je to postao.Gledajući stasitog Gineja, sećao

se svega što se odnosi na tog ver-

nog pratioca. No, pitao se da li će toovaj uvek biti? Znao je za mnogeizdaje u istoriji, kada su se obožavaoci pretvarali u neprijatelje. Lo- jalnost je nestajala kao zdravlje za-raženo virusom zavisti i sujete...

Ferize, naredi da uvedu robi-nje, a ti možeš da ideš k svojoj Mahiri reće Nafizpaša umorno seosmehnuvši. Ujutru spavaj dokne budeš sasvim odmoran, jer sutranas očekuju mnogi poslovi, sam većznaš.

Binler jaša, gospodaru poturski se pokloni Ginej, a Nafizpaša pređe u svoju spavaću sobu.

Ispružio se na veoma prostra-

nom i mekom ležaju nameštajućioko sebe svilene jastuke. Odmahzatim začu se melodični zvuk, koji

je značio pitanje da li se može uči.Nafizpaša pritisnu dugme krajuzglavlja ležaja, što je značilo odo-brenja da se uđe.

Prvo Uđoše Reta Hadli i ZihaKaun Mil, a onda dva evnuha.

Smestite se ovde pored menevas dve reče Nafizpaša, a ru-kom dade znak evnusima da izađui čekaju.

Reta iskoristi to što su stajale da-leko od ležaja, pa šapnu Zihi:

Ne opiri se... Bolje s njim. negos onim starcem o kome pričaju ro-

binje. Prljavi gad...Nafizpaša im mahnu rukom da

priđu i sednu uz njega na ležaj kojibi primio još desetak osoba, pa daim ne bude tesno. Reta laktom podstače Zihu i one priđoše. On im po-

kaza da jedna zauzme mesto s jedne, a druga s druge strane le-žaja, kako bi on ostao u sredini.

Uzmite otuda još jastuka, pa sesmestite da vam bude udobno, jerćemo možda samo razgovarati reče on opet na engleskom.

One poslušaše i on zatraži da mupričaju o sebi. Prva je govorila RetaHadli svesna da ovaj čovek mnogošta o njoj već zna s obzirom da ju jeZijarek predao njegovim ljudima.

Ništa ne gubiš, jer sada ćeš živeti lepše nego dok si bila špijunka zaključi Nafizpaša i okrenu seprema Zihi,

Volela bih da znam kako vam je ime reče ona umesto da priča0 sebi.

- Još nijednoj nisam to rekao, ali tebi hoću, jer imam svoje razloge - reče on. - Zovem se Halim Naflž-paša...

Devojka naglo pokri lice rukama

1 zajeca. Nafizpaša nije pokazaoiznenađenje, već samo radoznalost. To... to je strašno... Zar ja ne

sanjam taj užas?!... Ja u krevetusvoga oca! grcala je u suzamaZiha Kaun Mil.

Nfšam ti ja otac... poče đapriča Nafizpaša ne skrivajući dauživa što može da priča o tome što

je prethodilo stvaranju njegovog taj-nog, podzemnog carstva.

Govorio je o svom ocu, avanturi-sti Oskaru Cejfiju i Halimovom ocuŠaćiru Nafiz,paši, pa o njihovomzajedničkom životu u Londonu. Nijeskrivao da je zavideo Halimu naporeklu i bogatstvu, ali najviše na

ljubavi Tahire Kaun Mil. Kao umetnik ponosan na svoje delo govorio je o tome kako je iskoristio sličnostsa pravim Halimom, prvo da na prevaru obljubi njegovu devojku, a za-tim da mu otme ime, bogatstvo i ži-vot.



Ziha je slušala kao skamenjena.Samo bi joj se ponekad oteo tihikrik užasa, a licem bi prošli grčeviogorčenja, neverice i mržnje.

Fred je bio moj sin reče u jednom momentu Nafizpaša.

Ti si poslao ljude da nas ubiju,zar ne? uspela je da izgovoriZiha.

Trebalo je samo da vas otmu.Posle bih ja znao šta ću s vama. No,oba puta dogodila se nesreća. Itako je Fred nestao. I inače mi jesmetao od trenutka kad se začeo odgovori mirno Nafizpaša.

Ti si... ubica svog sina... mogbrata?! jedva izgovori devojka. I ti to znaš... A pozvao si nas usvoju postelju?!

Nisam imao priliku da tvojojmajci sve ovo kažem, pa sam kazaotebi. Nema više tvog oca! Nema Ma-lima Nafizpaše! A ti? Bićeš bud-nica u javnoj kući! zlurado je vi-

kao Nafizpaša.Ziha pobeže u ugao i sakri lice

rukama. Tamo je jecala slomljena ina ivici ludila. Nafizpaša pritisnudugme za signal i kad evnusi uđošedade im znak da odvedu raspla-kanu devojku.

Reta Hadli je slušala čudnu istoriju zločina ovog čoveka. Osmehnula se pri pomisli da joj je uspeloda prikrije svoj otrovom prema-zani minijaturni handžar, kojim jelako mogla da usmrti ovog čoveka.No, bila je svesna da bi to značilo injenu smrt, jer ovakav čovek imabar tri kordona obezbedenja. Zatoona upita:

Zašto ste i mene osudili nasmrt? Otkud takvo pitanje?! Ko je lud

da uništi takvu lepotu? Sigurna sam da to što smo čuli

od vas ove noći za nas dve znači si-gurnu smrt odgovori Reta Hadli.

Onaj koji zna vaše tajne, morada umre, pre ili kasnije.

Još nijedna oteta devojka nijese oslobodila, pa da posle priča šta

je doživela onima koji bi to nekakoiskoristili protiv mene. Nećete nivas dve. Živećete u obilju i neradu reče Nafizpaša polako svlačećiprozirne dimije s izazovnog telaRete Hadli.

Ona pomisli da li da sada sa svoglančića izvuče minijaturni bodež injime prekrati život ovog čudovi-šta. No, on joj je ovog trenutka ot-krio mogućnost da ostane živa.

Zato je puštala da je novi gospodarnjen(^ života polako razodeva. Činite to baš kao Osman Zija

rek reče ona bez jasnog razloga.Možda je podsvesno tražila način

da izbegne zagrljaj ovog mnogostru-kog zločinca Tek pošto je izgovor-ila te reći, shvatila je da one moguda naljute Nafizpašu. Moža je tre-

balo steći njegovu naklonost, pa toiskoristiti u pogodnom trenutku.Ovako, reči nisu mogle nazad.

Zijarek.., Eh, Z i j a r e k . s iz-razom gađenja reče Nafizpaša isvali se na leđa dalje od devojke.

Ruka mu pođe ka dugmetu zapoziv evnuha. Odveli su je dok jošnije znala da li je učinila kobnu

grešku, ili je izbegla još jedno nasi-lje nad svojim telom, kakvih je biloviše u njenom životu obaveštajnogagenta visoke klase.

Z b o g_ mučne noći Džejn Vitington

je usnula tek u zoru i kasno se pro-budila. Sve do ručka izgledalo je daće to biti jedan od onih monotonih,praznih haremskih dana. Džejn jeuzalud tražila neki put do slobode.Sve je bilo urađeno po sistemu stva-ranom stolećima, koji je onemogu-



ćavao i robinjama i »slobodnim«hanumama da pobegnu iz harema.

Jedino moguće bekstvo bilo jebekstvo iz života. Džejn nikada nijepomišljala na mogućnost da je zah-vati takva malodušnost da pomislina samoubistvo. No, ovoga popodneva mučile su je strepnje za Luna.koji ovde na Orijentu nije više onošto je u Londonu, Njujorku, Pa-rizu. .. Ovde je mnogo šta teško razumeti. Mnogo je nečeg tajanstve-nog samo oslonjenog na stvarnost,nečeg davno preživelog, a još uvektako teškog i čvrstog kao gromade

azijskih klanaca.Iz tih sumornih razmišljanjatrgao ju je ulazak crnog evnuha,koji naredi:

Spremi sve što ti može zatre-bati tamo gde te odvodimo. To supodzemni prostori, gde postojesamo kovuši. Tamo je hladno ivlažno pa spremi prostirku i pokri-

vače. Jesam li kažnjena? uptaDžejn.

Sve hanume i duvendije. sepreseljavaju — odgovori evnuhu žurbi i izađe.

Džejn instinktivno pođe zanjim i zastade kraj zatvorenihvrata. Bila su zaključana i tre-balo bi mnogo muke da se obijui najnovijim alatkama. Džejn jeod Luna bila ponešto naučila ootvaranju brava, ali to znanjenije bilo primenljivo kod ovihstarinskih i umetnički skovanihbrava, koje su se otključavalevrlo komplikovanim i velikim

ključem. Vratila se na ležaj raz

1. Kovuš - zatvorska ćelija, samica, ali i velika vojnička spavaonica u kasarni

2. Hanuma - gospođa, žena, supruga; duvendi - plesačica, robinja, milosnica (tur.).

mišljajući šta da uradi. Bilo jelogično da evnuh ne govori ni-šta dvosmisleno ili po svojoj vo-lji. On joj je rekao ono što mu jebilo naređeno da kaže. Trenu-tak je razmišljala o onome što

je čitala o haremskoj hijerarhijimeđu evnusima pa joj maštapođe dalje. Pitala se koliki je ikakav ovaj harem u koji je onasmeštene i ko sve obezbeđujenjegovu nepristupačnost za svešto dolazi spolja...

Natera sebe da sprema odećui pokrivače za boravak u pro-

storu hladnom, vlažnom i beznajpotrebnijih stvari. Pokaza seda je to prilično velki svežanj,za čije pakovanje je upotrebilavelike svilene pokrivače.

Evnuh se vrati sa još jednim pra-tiocem koji ponese zavežljaj. Držećiru ^ na handžaru zadenutom zaširoki šareni pojas, evnuh naredi

Džejn da ide za onim što nosi zavež-ljaj, a on pođe za njom.. Izvedoše je uprostrano, ali visokim zidovimaograđeno dvorište iz koga su se videli samo visovi Belgrata Zidovi susmetali da se vidi išta od bliže oko-line, pa se nije moglo zaključiti gdese nalaze. Na jednoj strani dvorištabile su poredani kamioni uređenikao hladnjače, njih osam, a na dru-goj su se skupljale haremske lepotice, posluga sastavljena od robinja,i evnusi, od.kojih su neki imali sas-vim moderne pištolje i mašinskepuške.

Džejn ugleda i prepoznade ZihuKaun Mil i htede da se progura do

nje, ali je njen pratilac zaustavi ireče joj da ostane uz svoj zavežljaj.Džejn je gotovo drhtala od uzbuđe-nja jer se bojala da ne izgubi pri-liku da sazna šta se događalo otkadsu na onom kobnom mestu bilemeta napada otmičara. Prema



onome što je čula od Nafizpašemoglo se pretpostavljati da se ha-rem seli zato što je gospodar istambulskog podzemlja ugrožen. Ko ga

je ugrozio? To pitanje se odmahnametnulo. Njeno razmišljanje pre-kide neređenje gojaznog čovekakoji se oslanjao na tanak štap sdrškom ukrašenom zlatnim orna-mentima i sedefom:

§vaka hanuma neka uzme svojzavežljaj i neka uđe u kamion!

Džejn se obradova, jer joj se dalaprilika da se nađe uz Zihu KaunMil i da se smesti pored nje na klu-

pama u unutrašnjosti kamionskihsanduka, sličnim onima koje nosehladnjače. I bile su to hladnjače po-dešene za ovakav tajni prevoz rob-ija, jer ulazilo se kroz otvor izmeđusanduka obeleženih kao da sadržekonzerve mesa. Taj otvor zatvaraose istim takvim sanducima, pa bi ieventualno zagledanje onoga što

hladnjača nosi bilo uzaludno, od-nosno ne bi se javila sumnja dok nedođe do istovara.

U svakoj hladnjači moglo je đa sesmesti po četrdeset osoba, ali evnusi su puštali unutra po tridesetžena, a oni su ostajali na praznomprostoru i odvojeni od njih po ko-

rak, ili dva. Po broju osoba u onojhladnjači gđe se ona našla, Džejnproceni da se prevozi možda okodvesta pedeset žena, što onih kojesu smatrane hanumama, što robi-nja za poslugu. Džejn beše sela uzZihu i šapnu joj;

Jesi li me prepoznala?Zlha je iznenađeno osmotri uz

slabu svetlost, koju je davala malasijalica postavljena uz ventilator.

Vi?! uzviknu s čuđenjem. To đošaptavanje beše primetila i

Reta Hadli i radoznalo se naže napred da bolje vidi Džejn. Šapatomupita Zihu ko je ta prelepa žena.

To je ona... gospođa Šafil odgovori zagrcnuvši se Ziha KaunMil.

Reta Hadli se opet nasloni uz li-meni zid hladnjače i strese se ne odhladnoće metala već od saznanjada je tu nadomak njoj Lunova de

vojka. U duši joj nastade bura iprovrveše protivurečne misli. Pitala se kako da postupi. Da li da sedrži dalje od slavne i najlepše nauč-nice sveta, ili da zaigra ulogu is-krene prijateljice i iskazuje saosećanje? No, nije bila svesna da li jesamo ljubomorna na ovu divnu

ženu, ili počinje da je mrzi. Pomislida li da o tome obavesti Nafizpašu. No, u njoj pobedi duh obaveštajke, pa odloži svoje odluke isamo šapnu Zihi,

Gledaj da me upoznaš s tomgospođom i da budemo zajedno,ako je moguće.

Ziha htede da odmah to i učini,

ali omete je snažni motor koji zabrekta i vozilo se pokrenu.

’k

J oš u jedanaest sati Lun i Makferson, s torbama o ramenima i radoz-nalo, kao svi turisti sveta, posmatrali su okolinu od hotela »Tarabia«

do ograde Nafizpašinog saraja.Bio je to zaista veliki i uređendvorac, izdvojen od priobalnih ni-zova kuća u ulicama i blokovimapored širokog obalnog puta. Opko-ljavala ga je prvo šuma primorskogbora i drugog stalno zelenogdrveća, a onda su kao džinovskakoplja stršali čempresi, pa niže pri-

morsko drveće. Konačno su poči-njali prostori izdeljeni živim ogra-dama i zasađeni ružama, cvećem iegzotičnim biljkama. Dvorac je bioni preblizu ni daleko od grada.

O prokleti Bosfore, vražja un-učad te zamutila! ljutio se stari



mornar. Tri puta sam plovioovuda, milion mu miija, ali nisamslutio da ćemo jednom i ovde mo-rati da se hvatamo s crvljivim pacovima. Ne mogu da p(^nesem ovočekanje. Da ne pomišljamo na mo-gućnost da je Džejn u tom dvorcu,

doplovio bih svojim brodom, nare-dio »Nišani!, Pali! Ruši!« svim vraž-

jim raketama, torpedima i lanseri-ma!...

Ima topova i ha obali našalise Lun.

Hiljadu mu tvrđava, ja bih opetpotonuo, kao kit, milion mu sisara!

odgovori Makferson. Tada se iz pravca seraja začušezvuci snažnih kamionskih motora.Zvuk se pojačavao kako je kojahladnjača izlazila kroz unutrašnjukapiju i svrstavala se u kolonu nabočnom prilazu kod sporedne ka-pije seraja Kako je Almas Jahji usvom taksiju ostao blizu, Lun pozva

Makfersona da se vrate do njega. Vozi reče Lun. Tamo iz

seraja izlazi kolona kamiona i tre-balo bi da vidimo kuda ide.

A šta ćemo sa Ethemom Keprilijem? I on je na svom novom motorciklu, koji ste mu kupili i zbog čega

je neizrecivo zahvalan... reče

Jahji dok je pokretao motor. Neka kruži uokolo i osmatra.

Neka najviše motri na policijskavozila, ali i na sve druge grupe kojebi se našle blizu seraja odgovoriLun.

Mladić, koji se bio oporavio odmanjih povreda koje je zadobio one

noći kad je oteta Džejn Vitington ikad su sumnjičavi otmičari hteli daga ubiju, sedeo je na svom motorciklu kao da proverava njegove me-hanizme. Jahji zaustavi taksi porednjega i na turskom mu kaza štatreba da radi.

Koga to voziš? upita EthemKeprili, koji je već viđao Luna iM^fersona, ali sada nije mogao daih prepozna, jer su bili maskiranjem toliko izmenili i^led da nimnogi iskusniji posmatrač ne biotkrio ko su.

Turisti odgovori jedno-stavno Jahji. Treba da ih dovezem do tvrđave Rumelinsari, pa sevraćam ka hotelu. Sa vremena navreme sačekaćeš me ovde.

Vozač taksija bese shvatio dasvako ne treba da zna sve. iako jeimao poverenje u mladića odušev-

ljenog darežljivošću stranaca i za-dovoljnog plaćanjem preko Jahjija. Izgjeda da si pogodio kuda

ćemo reče Lun malo kasnije,kada se nađoše iza kolone hlad-njača, koja se uputi ka jugu, kaEmirsanu.

Mašio dalje postojao je strmi putka tvrđavi i oko nje. Hladnoće skre

nuše na njega i. stenjući pod punimopterećenjem počeše da se penju.

Znam jedan uži, ali bolji put.koji omogućava da vidimo kuda idekolona Tamo nećemo biti primećeni. Bili bismo upadljivi na ovompravcu, na kojem se retko krećukakva vozila predloži Almas

Jahji. Ti si Almase. pravi dragulj

reče Lun. Voleo bih da mogu da vam

pomognem mnogo više. Znam da seborite protiv zla i opakih ljudi, a i jamrzim zločin i nasilje odgovori

Jahji.

Šta kaže? upita Makferson,koji ne beše razumeo njihov razgo-vor na turskom.

Lun mu odgovori i dodade na eng-leskom:

1. A lm as zn ač i dra gu lj (tur.)



Sada možemo, zahvaljujućinjemu, da sa strane pratimo kreta-nje kolone. Onako bismo bili udimu i prašini, a uz to bi neko mo-gao da otkrije naše interesovanjeza kolonu.

Da sam bar poneo moj brodski

dvogled reće mornar.Vozač taksija, iako nije govorio

engleski, ipak je razumeo šta Makferson kaže, pa sa poličice ispodspremišta na upravljačkoj tabli iz-vuče dvogled i na francuskom reče;

Mnogi moji putnici zažale štonisu poneli dvogled, a ja im ga tadaponudim, pa me nagrde.

Šta kaže? opet upita Makferson.

Tebi treba stalni prevodilac zaturski jezik. Da ti nađemo neku Tur-kinju, koja zna engleski? šalio seLun podešavajući dvogled.

Na jednom mestu Jahji zaustavi iskrenu s puta. Odmah se pokaza da

je to pravi vidikovac za osmatranjecele severne i istočne stranezamka, jer je bio naspram uglaglavne kule. Lun je motrio kretanjekolone. Ona stiže do blizu podnožjanajuzvišenijeg i najvećeg delatvrđave, pa umesto, k njoj levo,skrenu u nisku šumu desno. Tu ušumi hladnjače su jedna za drugomnastajale, kao da ulaze u neki tunel.Da su se teška vozila kretala nekimputem kroz šumu, Lun bi ih video suzvišenog položaja, jer šuma nijebila gusta.

Cela kolona nestaje, kao da sukrtice, a ne kopneni sandučari ćora-vih lupeža! čudio se Makferson

videći dobro i bez dvogleda. Kao da su ušli u samo brdo reče Lun na turskom da čuje šta otome misli Almas Jahji.

Podzemne galerije, prolazi, pe-ćine i tuneli ispod tvrđave protežuse na više kilometara dužine. Neki

su vojna tajna, jer jedan deotvrđave služi još uvek vojnim jedini-cama koje nadziru prolaz brodovaBosforom. No, ima i tajnih podzem-nih delova tvrđave, bar tako sepriča odgovori vozač taksija.

Dok je Lun osmatrao ne samo

mesto na kome je nestala kolonanego i celu okolinu, Jahji mu je pri-čao istoriju tvrđave i mnoge praznoverice u vezi s njom. Lunu je bilo

jasno da je tvrđava skrivala i jošskriva mnoge .tajne. Pitao se šta suovamo mogle preneti ogromnehladnjače iz Nafizpašinog seraja.Da li to on vraća kolonu koja je do-vezla hranu i piće za njegov prijem,koji se spremao za to veće, ili jeovako sklonio ono što ne žele davide u seraju njegovi gosti? Jednaod pretpostavki bila je sasvim blizuistini.

Lun izdvoji Makfersona i reče; Tokom noći moramo otkriti

gde su nestale ove hladnjače i štasu dovezle. A šta ćemo s jatom hijena koje

će se okupiti tamo u Nafizpašinomdvorcu? upita mornar.

Tamo će biti svašta, ali mićemo se umešati malo kasnije odgovori Lun. Ti sada idi na svojbrod. Voziće te Almas, kome ću ja

sada reći da mi neće zatrebati ovenoći. Neka povuče i mladića. Ne že-lim da upadnu u obračune kojimogu da ih staju glava. Keprili ćeispričati Almasu šta je video, a onće meni to preneti telefonom. Zaveće moram imati iznajmljeni auto-mobil.

Pričaš 0 sebi, momče, a šta jada radim? s nestrpljenjem upitaMa:kferson pomislivši da to moždai njega Lun hoće da ukloni s opas-nog mesta.

Baš o tome sam sada hteo dagovorim reće Lun. Preselićeš



brod i pristati njime tu uz najbližilukobran. No, nećeš ga usidriti, većcele noći treba da bude spreman daotplovi. Radiovezom sporazumećemo se gde da se nađemo. Od sum-raka bićemo nas dvojica zajedno.Znam da bi ti bilo žao da bar ne vi-

diš ono što će se u ovom kraju dogo-diti.

Je li tako? Siguran si? Tako će biti! Tako, milion mu talasića na

dobrom moru! Samo mi reci jošima li nade da uskoro saznamo ne-što više 0 Džejn? poče odušev-

ljeno, ali završi s tugom stari Sam juel Makferson, koji je znao da bezDžejn Lun više ne bi bio onaj po-nosni Donald Sikert.

Nadam se da ćemo do sutraznati sudbinu naše Džejn odgo-vori Lun i nastavi da osmatra krozdvogled.

Malo kasnije on isprati Makfer

sona do kola i reče mu da Almasuda bogatu nagradu za dosadašnjupomoć. Nije zaboravio ni mladića smotorciklom. Kad su kretali. Lunpokaza dvogled obešen o vratu ireče;

Zadržaću ga do prvog susreta.Ali to je zvučalo kao da će ga

zadržati za uspomenu.

ostavili tragove koraka. Svudaokolo bile su niske galerije odgrubo obrađenih dasaka, trulih i namnogim mestima provaljenih. No,obične table od presovanih otpa-daka drveta omogućavale su da sena jednom delu žene smeste.

Evnusi su objašnjavali ženamakako da se raspodele a da to netraje dugo. Robinje su morale dapostave nekakve stare i iscepanecirade oko odvodnih kanala, da do-nesu posude s vodom i stvore ma-kar one minimalne uslove za životslične onima u srednjovekovnim

tamnicama.Njih tri smestiše se jedna dodruge i počeše razgovor na engles-kom. Većina žena i devojaka nisuznale engleski, ali Džejn, Reta iZiha su ipak šaputale. Kako su

jedna za drugom pričale sve što suznale, a prva je bila Ziha, a za njomReta, to Džejn nije videla svrhu da

poriče ko je ona. Ona čak pokušada ohrabri devojke recima:

Lun nikad neće prestati da nastraži. A on ume to da čini.

Reta ju je gledala kroz poluspuštene trepavice, sa zavišću, ali bezmržnje. I nju je nečim osvajalaDžejn Vitington.

VIII

^ e n e i osoblje harema nađoše seu podzemnim, vlažnim memljivimprostorijama sličnim pećinama pre-građenim debelim zidovima i po-duprtim davno isklesanim kame-

nim stubovima. Rasporediše ih pogrupama kakve su bile u hladnja-čama i smestiše u prostorijamakoje su imale po tri zida, a tavanicei po jedan zid bili su od grubo izdub-ljenog stenja. Podovi su bili od ka-menih ploča na kojima su vekovi

X o posle podne sastali su se u bi-rou majora Zijareka dolazeći tamozamršenim putevima, kojima se onponekad koristio. Tako je sasvimisključena mogućnost da neko

prati Durzadbega i Gulšehrija.Ovde u Upravi policije nije mogaoniko da ih prisluškuje, jer je prisluš-kivanje za čitav Istambul bilo u Zijarekovim rukama. Svoj biro je bioispitao mnogo puta, pa je imao iugrađene uređaje koji ometaju





Mnogo je opasniji Nafizpaša prekide ga Zijarek. Zato imaščast da ga ti dokrajčiš kad ga ispi-tamo. Pokušaćemo da ga zarobimou trenutku napada naših grupa,Posle ćemo ga držati skrivenog svedok nam ne preda sve svoje pos-

love. Tajićemo da je on bio vođa ida je živ. Tako će ostati samo Tanatos...

Onda da se rastanemo i spre-mimo za tu krvavu noć zaključiAbaz Gulšehri.

U isto vreme mislio je neće li Zija-rek ukloniti njih dvojicu, pa ostatisam da vlada podzemljem kao što

je to činio Nazifpaša.

V od e Bosfora bile su mirne isamo ih je s vremena na vreme tala-sao prolaz nekog broda. Moreuz suosmatrale oči s visokih osmatrač

nica kod tvrđavske artiljerije. Ra-dari su pratili svaku plovnu jedi-nicu, a avioni bili spremni da za-štite plovidbu prema međunarod-nim zakonima i ugovorima. No, sveto je bilo skriveno od pogleda neu-pućenih ljudi.

Zijarek se doveze blizu dvorca i

svom vozaču naredi da zaustavi namestu sa koga su u dubini šume ikroz rastinje nazirao velelepni seraj. Bio je osvetljen kao i uvek, akapija na prilazu je bila zatvorena,kao da neće biti nikakvog prijema.Baš tada kapiji priđoše skromnaDurzadbegova kola, koja se zaustaviše pred zaključanom kapijom. On

je sam vozio, pa je morao da izađe ipokaže pozivnicu. Kapija se otvoria Zijarek ne stiže da priđe sa svo-

jima, a kapija se već bešumno zat-vori.

Na straži je bio čovek grubog iz-gleda i. po svemu sudeći, jedan od

opih divljih čuvara dovedenih iz rat-ničkih plemena od Avganistana doMaroka i Pakistana, ili čak sa Fili-pina. On se zbog nečega osvrtao kadvorcu dajući znak gostu da ćeodmah pogledati njegovu poziv-nicu. Zijareku su bila preduga ona

dva minuta koliko je čekao da sepojavi mlad i visok Arapin, kojikroz otvor na kapiji uze pozivnicu ina turskom reče:

Vaš vozač i pratilac moraju dase odvezu do zadnjeg ulaza kad vasostave pred glavnim. Biće i oniugošćeni. Alah ekber!

Nekakav neprijatan osećaj ne-moći pred veličinom kojoj pristupazahvati Zijareka. Znao je da sedvorcu izdaleka približavaju dobromaskirani odredi sa dva tenka kojiće probiti kapiju ako to zatreba.Dok su kola polako klizila ka stepe-ništu glavnog ulaza, Zijarek je za-mišljao kako će napredovati nje-

govi ljudi obučeni za specijalne po-duhvate, dobro opremljeni za savla-đivanje svih prepreka. Sa severnestrane prodreće Gulšehrijevi ljudi stačno određenim zadacima, panema nikakvih izgleda da desetakNafizpašinih ljudi ometu potpuniuspeh zamišljenog prevrata.

Toga trenutka automobil stade iniz stepenište strča da otvori gostuvrata automobila, pre nego što toučini vozač, visoki i snažni čovek, ukome Zijarek prepoznade FerizaGineja, o kome je imao podatke, alikoga je štitio po zahtevu Nafizpaše. Tako je međunarodna poternica uklonjena i zaboravljena.

»I ti ćeš noćas umreti«, pomisliZijarek, a glasno reče: Jesmo li dobro došli? Gospodar je srečan i već ima

nekoliko gostiju. Bujur!Zijarek se osvrnu i vide farove

pred glavnom i još uvek zatvore-



nom kapijom. Ulično svetio je sastrane osvetljavalo Gulšehrijevmalo zastareli ali odlični voksal.No. nije mogao da ga sačeka, jerGinej ponovi:

Bujur, efendi!Bilo je čudno što su velika vrata

zatvorena i u ovakvom trenutku, alibaš kad im Zijarek priđe, ona se otvoriše. On ugleda nekoliko ljudikako stoje na kraju hola. Od njih seodvoji Halim Nazifpaša u dobroskrojenom večernjem odelu, pa mupođe u susret. Zijareku laknu jermu se učini da ovo sasvim priliči

modernom prijemu. Zato nije niobratio pažnju na to što se za njimvrata odmah zatvoriše. On pogle-dom potraži Durzadbega, ali ganije video,

Stigao je policijski helak! uzviknu Nafizpaša.

Zijarek se ukoči i u istom tre-nutku shvati da je sve propalo. Nadglavom mu prasnu nešto kao probušen balon i k njemu poleteše trake,koje podsećaju na one koje se ba-caju prilikom vrhunca kakvog slav-lja u mnogim zemljama sveta. No,ove su bile nešto drugo. Zijarekpođe rukom ka pazuhu da izvučepištolj, ali trake ga sputaše svojom

lepljivošču i neraskidivošču. Što seviše trzao, trake su ga sve više spu-tavale. Sa strane mu priđe čovek utamnoplavom odelu i vešto mu naglavu nabaci mrežu sličnu onimakoje služe za hvatanje leptira. Je-dan konopac se steže oko Zijarekovog vrata, pa nije mogao ni da viče,već je da bi došao do daha morao

da pođe za čovekom koji ga je vu-kao ka vratima levo od ulaza.Priđoše mu dva snažna momka,

vezaše mu već ulepljene ruke i preu

1. Helak - propalica, upropašćen čovek, ali i propast, nesreća ftur ).

zeše ga pošto mu onaj prvi napa-dač skide mrežu i konop s glave.Sve je delovalo tako ponižavajuće inepodnošljivo.

Zar gosta tako? ote za Zija-reku.

Izdajnika, efendi, izdajnika odgovori jedan od napadača i po-vuče ga niz široke mramorne stepe-nice ka podrumskom prolazu koji

je bio osvetljen zidnim lampamaluksuzne izrade.

Jalah! . ote se Zijareku.Uvedoše ga, odnosno uvukoše, jer

teško je hodao sitnim koracima

zbog lepljivih traka, koje su ga či-nile smešnim, u prostoriju oprem-ljenu niskim minderlucima. Na jed-noj je sedeo takođe trakama ulepIjeni Durzadbeg. Dva zarobljenikase pogledaše prekornim pogledima,kao da optužuju jedan drugog zagrešku.

Nije prošlo ni pet minuta, a na

isti način i isto tako trakama ulepIjen pridruži im se treći zaverenikAbaz Gulšehri. I njega postaviše naminderluk pored Zijareka i Dur-zadbega.

Sta je ovo? upita Gulšehri. Nesreća odgovori Durzad

beg.Zijarek je ćutao posmatrajući

stražara, kome je za pojasom stajaostarinski handžar. Drugo oružje senije videlo. Odmah zatim uđe Nafizpaša i dade stražaru znak da izađe.Priđe uskom udubljenju na jednomzidu, koje je bilo zatvoreno tamnocr-venim lakiranom oblogom oddrveta. Pokaza da se obloga otvara

i iza nje se ukazaše police s oruž- jem. Bilo je tu uspravno postavlje-nih mašinskih pušaka, dva lakaautomata kratkih cevi i nekolikosablji. Nafizpaša uze sablju. Izvuče

2. Jalah! - O, bože! Pomozi, bože! (tur ).



je iz korica, koje ostavi na dugomstolu, pa sa sabljom u rukamapriđe vezanim zarobljenicima.

Sablja je bila starinske izrade,poreklom iz Damaska i bogatoukrašena srebrnim okovima i dra-gim kamenjem. On svakome od

njih vrhom sablje dotaće vrat. kaoda čini kakav obred. Oni su po izra-zima različito reagovali. ali svimase ukaza strah u očima. Nafizpašase i sam spusti na minderluk. alinaspram njih. da ih gleda u lice, aonda udari dlanom o dlan. Odmahuđe čovek žute kože i isturenih jago-

dica. Imao je široka usta, ali tankeusne. Tanki brkovi i slabašnabrada, koje nije brijao. jedva su seprimećivali. No. ono što je biločudno bila je njegova oprema. Oramenu mu je bila mašinska puškaengleske izrade, a na glavi je imaovojnički šlem. Odelo mu je bilo odmaskirne tkanine i utegnuto kai

šima, o kojima su visile ručne gra-nate. Na opasaču visio je kao pištoljpostavljen automat uzi.

Ovo je moj verni Filipinac NiloAkot, komandant moje garde predstavi ga Nafizpaša zarobljeni-cima, a onda se okrenu svom naoru-žanom čoveku: Kaži šta si spre-mio, Nilo.

Zasede su postavljene. Poubijačemo ih sve čim napadnu harzet odgovori Nilo Akot.

Nafizpaša se nasmeja zbog po-grešno izgovorene titule, pa seokrenu zarobljenicima i reče;

Čuli ste ga... Ima li načina dase zaustavi napad vaših grupa?

Ima, ako nas oslobodite. Zaklečemo se... zausti Zijarek. Više vam se ne veruje. Umre

čete čim počne napad. Zato, ako

1. Hazret — uzvišeni, veličanstveni (tur.) - Akot pogrešno izgovara reč

ima načina da odavde, porukom,zaustavite napad, onda to učinite prekide ga Nafizpaša.

Zijarek iskrenu vezane ruke ipogleda na sat, pa slomljenim gla-som izgovori:

Več je kasno... Nemamo*vre-

mena ni za šta... Znači li to da će napad početi

odmah sada? Da, hazret ponizno odgovori

Zijarek. iako je znao da milostineće i ne može da bude.

•k

Odjednom su ljudi počeli da pa-daju. iako se samo slabo oglasio ra-fal iz automata i mašinskih pušakas prigušivačima. No, tada zagrmešeplotuni policijskih pušaka. Pridružiim se paljba i sa severne strane seraja ^ tim grunuše ručne bombe.

Zaseda! Prokleti psi, gde su? uzviknu Zejnil Vejsi. Naši ginu, ane vidim nikoga.

Očekivali su nas odgovoriAdil Nedim koji je vodio drugugrupu. Jurišajmo!

Napred, ka seraju! narediVejsi.

Adil Nedim ustade, ali pade licemu travu. Čuše se samo pozivi Abdu

laha Zatija. Ekrema Vildrima i Behtijara Urudža koji pokrenuše svojeproređene grupe.

Vejsi je tokivoki uređajima obavestio policijska oklopna kola i ten-kove da su upali u zasedu i da imtreba pomoć.

Probijte kapiju i pucajte po se-

raju! naredi on.Obaveštenje i naređenje čuli su

Torn i Lengriš. pa komandosimanarediše da se probiju u dvorac saseverne strane. No, odmah ih za tleprikovaše rafah kuršuma. koje su

jedva čujno zujali kao rojevi izne-



nada uznemirenih i razljućenihpčela.

Ruke dići! Predati se!‘ vikaoje Filipinac.

Neko mu odvrati psovkom ipaljba se pojača. Negde u daljinizačuše se policijske sirene, a svezaglušiše eksplozije granata iz ruč-nih reaktivnih bacača, koje su poga-đale ona dva tenka i oklopna kola.

Ne možemo se probiti udvorac, a ovde ginemo reče TornLengrišu.

Povlačimo se, proklet da je konas ovamo dovede! odgovori

Sten Lengriš. Krenimo!... uzviknu Tornonda se zatetura i pade.

Lengrišu je uspelo da od osamkomandosa povede nazad samodva. Iz Tomove grupe povukoše sečetiri, ali svi naleteše na rafal izskrivenog bunkera i popadaše. Len-griš pogibe na ogradnom zidu, a

njegova dvojica komandosa, kojibehu pošli oko velikog bora. uspešeda umaknu.

Napad Zijarekovih grupa oslabi,pa njihovi predvodnici naćinišeistu grešku i narediše povlačenje.Rafali su proređivali redove polica-jaca. Padoše vođi grupa Zati i Vil

dim, a uspeše da pobegnu samo Zejnil Vejsi i Bahtijar Urudž.

Katastrofa! vikao je neko. Zovite pojačanje. Vojsku zovite?

Na nekoliko trenutaka paljbase prekide, a onda se začu siktanjenekakvih projektila i snažne eksplo-zije počeše da ruše dvorac.

L u n i Makferson su s broda prekomikrootpremnika skrivenih okodvorca slušali uzvike i paljbu. U tre-nutku kad je postalo jasno da Nafizpašini ljudi pobeđuju. Lun rečeMakfersonu:

Bombarduj dvorac i okolinu izsvih oružja i koristi zabunu da umaknemo.

Makferson naredi da se otkrijudobro zamaskirana oružja i da segađa brzom paljbom. Rakete, neo-bične mine i samoleteče bombe poleteše s rampi, lansera i iz slagali-šta. Prvo bombardovanje bilo jeusmereno na dvorac, a onda kišaeksplozivnih tela malih razmera,ali ogromne snage poče da rušišumu i u vazduh diže čitave zasaderuža i ukrasnog šiblja.

Na pola milje severnije upališe se

reflektori dva vojna broda usi-drena na azijskoj obali Bosfora.Odmah zatim i duž evropske obalečuše se sirene, brodske i automo-bilske. upališe se reflektori i na-stade uzbuna.

Naredi da brod isplovi, zaronii izbegne sukobe s turskom morna-ricom, a nas dvojica idemo na

obalu reče Lun svom drugu. Ine zaboravi opremu.

Več se gušim od svega što samobukao požali se Makferson, alibrzo izdade naređenja i istrča naobalu,

Lun pođe za njim. Dotrčase doLunovog iznajmljenog automobila ipovezoše se prema usponu na Belgrat. Lun je želeo da sa nekog po-godnog mesta osmotri okolinu i dase zakloni u šumi.

Kako vam je samo pala na pametta luđačka ideja da me napadnetečitavom vojskom?! Onda čemuvaša zavera? Uništavate i ugroža-

vate ono čega ste hteli da se domognete govorio je Nafizpaša opipa-vajući oštricu sablje.

Napolju se čula borba. Odjekivalesu eksplozije ručnih bombi i frktalirafali mašinskih pušaka i auto-mata.



Kako ste nas otkrili? upitaZijarek.

Uvek sve svoje ljude držim naoku. ali i slušam šta govore. Takosam saznao sve što ste pripremali odgovori Nafizpaša.

Ali to je nemoguće. Mi smo če-

sto proveravali ima li emitovanja iznaše blizine. Tako smo otkrili danas sluša Lun reče Zijarek.

Nauka je uznapredovala. Pris-luškivanje je postalo suviše često,pa čak i masovno. No, nauka je išlalakšim putem, pa se razvijao sistemradiouređaja. Ne treba mnogo teh-

ničkih znanja pa da se razume daradiouredaji emituju na sve stranesvoje talase i njih mogu da »nađu«drugi uređaji. Mogu i da ih ometaju.No, postoje i obični električni im-pulsi, kakvi su telefonski. Njima sekoristimo kad je reč o onima kojisu nam važni objasni Nafizpaša.

Ali to znači da ste prisluškivali

moj telefon i u stanu i u birou primeti Zijarek.

Tačno potvrdi Nafiz paša. Tvoji telefoni su prenosili i razgo-vore dalje od njih. Postoje takvisavršeni mikrofoni. Provodnik ta-nak kao vlas kose vodio je na primer, od tvoje lože u »Karavanseraju«...

To shvatam, ali ja sam bio šefsvih službi za prisluškivanje tele-fonskih razgovora upade Zija-rek.

A paša je imao u svojoj službitvoje ljude oglasi se Gulšehri.

Bilo je baš tako. Služili su mi itvoji potčinjeni, ali i tvoje starešine.

Gulšehrijev primer najbolje objaš-njava ceo sistem. Ja sam DžonaKudvorta, odnosno Abaza Gulšehrija prosto »kupio« od njegovih še-fova, jer za njih je njegova službapostala nekorisna, a meni važna.No sada više nemamo vremena da

se sečamo prošlosti i da sve objas-nimo. Zato mi objasnite kako jedošlo do toga da preduzmete ovakobesmislen napad? reče Nafizpaša.

Lun... Taj pakleni čovek nas jenaterao oglasi se Durzadbeg.

Zapretio je da će otkriti našu zaveru, a to bi značilo smrt. Trebalo jeda te zarobimo i nateramo da go-voriš, a zatim da pustimo Džejn Vitington i raspustimo tvoj harem.

Taj je dorastao meni, ali naćiću ja način da se i s njim obračunam... govorio je Nafizpaša.

No, baš tada uđe zemljom umr-ljani i prašnjavi Nilo Akot, pa ne-spretno zauze stav mirno i izvesti:

Hazret paša, napadače smorasterali... No, sada nas bombarduju iz daljine. Gubici su veliki, jersu gotovo svi naši ljudi bili u plit-kim rovovima zamaskiranim gra-njem. ..

Hvatao je dah i trudio se da deluje smireno. Tri zarobljenika sezgledaše zbunjeno. Nisu shvatali kose to pridružio napadu na Nafizpašin dvorac.

Povuci ljude ka podzemnomprolazu! naredi Nafizpaša i ot-pusti ga znakom ruke. ali lupi dla-

nom 0 dlan pre nego što su se vratazatvorila.

Odmah ude Feriz Ginej, Nafizpašin snažni pratilac i izvuknu;

Bujur, hazret! Bio je obučen u tamnocrvenu

košulju od vunene tkanine, koja jeisticala njegove mišiće dostojne

kakvog slavnog bodibildera. Nje-gove crne. uske pantalone bile suopasane širokim pojasom, za koji jebio zadenut starinski pozlaćenihanžar, a na boku. kaišima podvu-čenim pod široki pojas, visio je pi-štolj u kuburi od fine kože.



Ovom sabljom reče Nafizpaša pružajući Gineju oružje. Ona je već posekla stotine izdajnič-kih glava Poseci ih tako da ne po-navljaš udarac. Trenutak je izgledalo kao da Fe

riz Ginej ne razume naređenje dok

je posmatrao panične izraze na li-cima zaverenika.

Seci! naredi Nafizpaša iizmače se tako da ga ne poprskakrv.

Milost, hazret!... Ne!... vrisnu bimbaša Zijarek, ali snažnaruka zamahnu sabljom.

Njegova glava se otkotrlja gotovodo pred noge Nazifpaši. Gulšehri iDurzadbeg pokušaše da onako ve-zani umaknu oštrici sablje. Tim be-zumnim pokušajem olakšaše posaodželatu. Njihove glave padoše naminderluke. a tela se srušiše napod zastrt skupim ćilimom.

Aferim!. uzviknu Nafiz

paša. Sledi me, jer odlazimo. Sre-ćom, tokom dana je odneto sve što je bito dragoceno 1 što se moglo odneti. Žao mi je seraja, jer bio je lep ina najlepšem mestu...

Govorio je u hodu i Ginej nije razumeo šta je posle toga rekao. Izgle-dalo mu je da to Nafizpaša govorisam sa sobom. No u jednom tunelu,koji se nastavljao na podrumskiprostor, Nafizpaša zastade iokrenu se ka Gineju, a onda reče:

Imamo drugi seraj, a na nekovreme otplovićemo dalje od Istambula> Važno je da smo uništili legloizdaje. Zijarek se odavno osiho, pasam to i očekivao od njega. Tražio

je saveznike i činio greške. Vaša mudrost, hazret! Alahkerim! odgovori telohraniteljGinej još uvek noseći u ruci okrvav-ljenu sablju.

1. A fer im ! br av o! (tur.)

Samo sada je pored handžaraimao i korice sablje. On je stajaodok je Nafizpaša o nečemu razmiš-ljao.

Nema više Nafizpaše, Ferize reče s čudnim osmehom kao dato što kaže i nije tako važno. Pro

menićemo imena i prekinuti svetragove do nas. A Lun... Njega ćuodrati... Znam čoveka koji to umeda uradi, a da.odrani još dugo živi.

Tada se Nafizpaša naglo okrenu.U mislima je prekorevao sebe što jeosetio potrebu da razgovara o doga-đajima, pa se raspričao pred teloh

raniteljom Ferizom Ginejem. Sogorčenjem pomisli da je snagatorsposoban da bude dželat, a veran jekao najbolji pas. No, nije sposobanda vodi druge ljude, a još manje dabude naslednik moćnog sultanapodzemlja, boga zločina Tanatosa.

Malo dalje nađoše Filipinca i dvanjegova »vojnika«, koji popraviše

šlemove. Svi zauzeše stav mirno isačekaše da im se gospodar obrati.

Šta se događa? upita Nafizpaša.

Bombardovanje je prestalo, aliprilaze policijski odredi odgo-vori Nilo Akot.

Pa šta čekate?

Još tri čoveka su u prostorijama dvorca. Tamo gde ste vi biliostalo je nešto oružja, a poneće ineke potrebne stvari odgovoriFilipinac.

- Cim dođu, povlačenje. Posleupalite lagume. i radite kako je na-ređeno reče Nafizpaša i prođe.

Malo dalje nalazilo se proširenjeslično pećini. U njemu je svetlelonekoliko džepnih lampi, jer eksplo-zije u dvorcu bile su oštetile dovod

1. Lagum - lagum, podzemni hodnikpotkop. mina, ali i pivnica (tur.).



struje ne samo u nadzemnim već iu podzemnim prostorijama

Držeći još uvek sablju u rukama,Feriz Ginej pođe ispred Nafizpašei upita;

Ko je tamo napređ?Odgovoriše mu da je gospoda-

reva pratnja sa jedne strane hod-nika. a sa druge je pratnja efendiSaćira.

Nema ŠaćiraL.. Oskar! Oskar!Ahmak! rekao je starac.

Krećite! Naređenja znate! uzviknu Nafizpaša.

IX

Osmatrajući iz daljine Lun i Makferson mogli su da vide samo kakopolicijski reflektori pretražuju oko-linu oštećenog seraja Nafizpaše.Ostavljeni mikroodašiljači preno-sili su samo rutinske naredbe poli-cijskih oficira i podoficira. Naj-

češće su to bili uzvici da je nađeno još nekoliko leševa, ili da treba pre-gledati neki preostali deo šume ivrta oko seraja Šta se događalo useraju nije se moglo saznati, jertamo nije bilo ubačenih mikroodašiljača. Za to nije bilo ni mogućno-sti ni vremena u toku dva poslednjadana.

Mislim da ovde nema šta da sevidi i čuje reče Lun ustajući.

Već sam nestrpljiv što ne kre-nemo, tri mu tuceta paša i bimbaša! odgovori Makferson. A sada

je i malo hladnije, pa me ne davekevlarske potkošulje i gaće, sto muslepih kuršuma!

Dobro je što smo zaštićeni. Treba da znaš da turski vojnik prvopuca na sumnjivu senku, a ondaviče »stoj!«. I smatra se pitanjemčasti da prvim metkom pogode, a

2. Ahmak - glupak, budala (tur.).

onda ispucaju ostale kad te većobore primeti Lun.

Pa valjda nismo zaratili s Turs-kom?! kao da je preplašen uz-viknu Makferson.

Nismo ni s turskom armijom,ali tvrđavu čuvaju vojnici, pa ne

znam hoćemo li izbeći njihove stražare i osmatrače dok tražimo tovarkonvoja kamiona hladnjača tamodo nje odgovori Lun.

Mene muči nešto drugo sadbez psovki i šala reče Makferson. Po svoj prilici, Nafizpaša nam jeumakao.

To grize i mene odgovoriLun s osmehom. No, nije Iako niNafizpaši, Sada će ga tražitimožda i oni koje nije uspeo da ko-rumpira. Oslabljen je. a to pruža ve-like šanse onima koji bi da ga seoslobode. Kad počne raspadcarstva, onda ga je teško zaustaviti.Neke činjenice smo otkrili samo mi

pa ćemo možda moći da mu uđemoutrag... A ja turski znam samo poneku

reč, pa se osećam kao kit nasukanu plićaku žalio se Makferson. Nas dvojica hoćemo da osvojimoIstambul, a to je jedva uspelo luka-vom Mehmedu Drugom i njegovimhordama...

Pa ti znaš i istoriju?! nasmeja se Lun.

Za kapetanski ispit mora seponešto znati, momče nasmejase Makferson. Ove ručerde suponekad držale knjigu, dok se plo-vilo morima i okeanima... Znam i oIstambulu, najčudnijoj luci sveta.

Ceo Bosfor je luka, jer tu nikadanema velikih talasa i bura. Znam ito da su zidovi Konstantinopolja,kako se Istambul zvao za vreme Vizantije, bili najdeblji i najčvršći zi-dovi jedne prestonice u ćelomsvetu...



Pa kako ih je Mehmed Drugisavladao? provocirao je Lun mor-nara stvarno iznenađen njegovimznanjem.

Prvo je u Jedrenu skovaoogromne topove kakvih još nigdenije bilo. A kovao ih je neki Orbas,mađarski majstor. No, ni oni nisupomogli, pa je sultan sakupio se-damdeset i sedam svojih lakših bro-dova, pa ih sa sedam hiljada voj-nika na valjcima prevukao po suvom u toku noći čitavih deset kilo-metara, spustio u zaliv Zlatni Rog,kome se s Bosfora nije moglo prići

zbog lanaca razapetih na ulazu itvrđava, koje su taj ulaz branile.Jedna tvrđava, na obali sadašnjeGalate, bila je mletačka.. pričaoje Makferson.

Moraćemo tu zanimljivu pričuda ostavimo za drugi put, jer noćasmoramo i mi da osvojimo jednutvrđavu prekide ga Lun.

Dobro... Pričaću ti kako suteško naoružane galije postale lakplen turskih lađica... A i o jed-nim slučajno zaboravljenim vra-tima .. Samo pazi se ako me navla-čiš da pričam, a ti to već znaš pripreti Makferson govoreći ispreki-dano jer su mikroodašiljači iz oko-line dvorca prenosili poneki glas.

Sada me interesuju ona vrata reče Lun, iako se dobro sećao dai Štefan Cvajg pominje kobnu zabo-ravnost onih koji su čuvali tvrđavu.

»Kerka porta« bila su mala vrata,koja su vodila u unutrašnjost jošuvek dobro branjene tvrđave. Nekoje zaboravio da ih zaključa i zaman

dah metalnim gredama, pa suTurci jurnuli otuda neočekivani ipomoenuti slučajem, ili izdajom.

Sto baš vrata?! začuđenoupita Makfersoa

Mislim postoje h kakva nezak-ljučana vratk koja ćemo uspeti da

nađemo, jer je za nas prodiranje uRumelisan tvrđavu srazmerno stoputa teže nego što je Mehmedu Dru-gom bilo da zauzme prestonicu Vizantije odgovori Lun.

Ja se baš nimalo ne osećam

kao Mehmed Drugi prezrivoreče Makferson. Noć je, a onooblaci iz Azije polako prilaze. Jošsat vremena bićemo zaštićeni mra-kom pa ćemo ih srediti da ne znajušta im bi...

A koga to? upita Lun. Ne znam koga... Ti znaš turski

i treba da znaš koga da mlatnem

po fasadi tako da mu poispadajusvi zubi. milion mu evnuha, pacovai drugih ukubeta. A sretnem li Nafiza, neću mu reći ni »dajana!« odgovori Makferson.

Lun pomisli kako nezgrapni mor-nar, širom sveta poznat kao Tobdžija Grizli, Teška Šaka i Gromada

Sam, a ponegde i kao Smešna Smrti Tridesetšestica Sam, po topu odtrideset i šest inča uvek uspeva damu popravi raspoloženje i rasterabrige. No. mnogo puta se pokazaloda se iza »fasade« tog snagatora,grubog i na rečima spremnog daptotivniku slomi kičmu, ili udar-cem šake razbije lobanju, krije di-

van drug i prijatelj. U srcu tog čoveka bilo je mnogo topline i blago-sti, ali i tvrdog osećanja pravde. Nanepravdu je jurišao ne razmišlja-

jući o svom životu. »Kad bi takvi bilimnogi ljudi, lepše bi bilo na ovomsvetu«, pomisli Lun.

Njih dvojica se Lunovim iznajm-

ljenim kolima dovezoše do blizu Istinija, gde ih zaustaviše policijskepatrole s objašnjenjem da se ne

1. Ukubet - nesreća! (tur.J; Makferson tu reč pogrešno upotrebljava

2. Dajana! - Drži se! Ne daj se! (tur.)



može ni ka obali, ni bilo kojim pu-tem ka severu, zbog »incidenta«.

Mi želimo ka Istambulu, alimoramo kroz Emirsan, jer mi jehanuma tamo reče Lun.

Tamo možete. Vratite se na putkoji vodi oko Leventa, pa se spu-

stite ka Emirsanu odgovori mupolicijski podoficir.

Lun se zahvali na obaveštenju ivrati se do jedne raskrsnice. Nademesto i zaustavi automobil, pa jenekoliko minuta proučavao de-taljni plan ovog^ dela bosforskeobale. Otkri prilaze tvrđavi i pro

ceni po izohipsama strminu nekihdelova terena obeleženih kao nepri-stupačan prostor.

Dobro bi nam došla i plani-narska oprema reče Lun. No,nemamo ni vremena ni volje daidemo zaobilaznim putem.

Samo mi nedostaje planinare-nje u ovoj odeći i sa svim ovim što

nosim, hiljadu mu ekspedicija naHimalaje! Tamo je bar, hladno, aovde će biti da šê skuvamo kao ra-kovi u vreloj vodi gunđao je mor-nar,

Ima i nekih uskih puteva, akonas posluži sreća da nas tamo neometaju kakvi stražari zaključiLun završavajući proučavanjeplana i pamteći ono što bi moglo dabude važno.

Vreme trči, a mi idemo kaokornjače reče Makferson. Većse bliži ponoć.

Ponoć je naše doba primetiLun. Istina, sada rano sviće.

Treba da krenemo i radimo brzo.

Počećemo od mesta gde je pod zem-ljom nestala kolona kamiona hlad-njača.

Makferson je ćuteći pošao zanjim osvrnuvši se samo ka ostavlje-nom automobilu da zapamti to me-sto, koje je Lun zapamtio već i po

karti i detaljnim planovima srećomdonetim u zbirci na brodu. Spustilisu’ se između drveća pazeći dabudu blizu šumske staze, što su jeutabali izletnici iz Istambula, kojihuvek kad je lepo vreme ima odRumeli kule svetilje na Crnom

moru, pa do Galete i novih naseljaU jednom trenutku primetiše

kako se jedna laka terenska kolazaustaviše i iz njih izađoše tri nao-ružana čoveka, koji su se osvrtalika tvrđavi pazeći da se ne izlažupogledima s te strane. Oni se po

Eeše do drveća blizu skrivenih

una i Makfersona, pa zauzeše za-klone. U isto vreme čulo se višeautomobilskih motora, koji su prila-zili istim pravcem kojim i ona po-podnevna kolona kamiona hlad-njača.

Postavljeni stražari smetali suLunu da vidi noćnu kolonu automo-bila, ali po zvuku izbroja da ih je

devet. Razlikovao je zvuke lakih iteretnih vozila. Još dva vozila bilasu laka, a onda su jedan po jedanna uzbrdici brundali teški motori,koji su odjednom utihnuli.

Ulaze pod zemlju šapnuMakferson.

Trebalo bi da i mi uđemo snjima reče Lun. Zato moramoukloniti stražare. Ti uzmi onogdesno, a ja ću onog levo. Mora svebiti u tišini, a onda se susrećemokod onog u sredini, pa ko ga prvizahvati. Ponavljam: mora biti u ti-šini, pa ne prilazi da ga odalamišpesnicom, već upotrebi cevčicu.

Uh!... Hoću prihvati Makfer-

son.Nije voleo to oružje nužde, nači-

njeno po osnovnoj zamisli drevnogoružja primitivnih naroda, koje jesačinjavala cev iz koje se duvanjemizbacivala otrovna strelica. Lunovooružje bilo je metalna cevčica veli-



čine olovke. Ona je imala kompri-mirani vazduh i delovala kao vazdušni samostrel, koji izbacujeotrovnu strelicu trenutnog dejstva.Cev se stavljala na mali baterijskilanser, sličan dršci pištolja, kojaima dodatak za noćno gađanje uz

pomoć svetlosnog snopa vidljivogsamo kroz naročite naoćare.

Dva stražara su umrla i ne sti-gavši da osete bol lakog uboda stre-lice. Trećeg su želeli živog i Lun po-žuri da mu se prikrade jer je stajaobliže njemu. Strepeći da u šumi nenačini pogrešan korak i izazoveneki šum, Lun siđe iza šiblja i stupina stazu, koja je vodila ka stražaruiz pravca otkud su sada mogli dadođu samo ljudi iz njegove grupe.

Je li smena ili silazimo? upita stražar tiho i tek kad mu Lunpriđe.

Silazimo reče Lun i izne-nada ga udari po vilici tako da stra-

žar pade na leđa i ne ispustivši• glas.

Lun mu brzo ubrizga injekcijekoktela s tricijanoaminopropenom.Ovoga puta bila je to doza koja jemogla da izazove oštećenje mozga,ali zato je delovala za dva do triminuta. Makferson je već stajaonagnut nad onesvešćenim. paupita:

Šta će nam on. kog vraga? Videćeš odmah, čim se osvesti

odgovori Lun i pocepa omotačmaramice natopljene sredstvom zaosvežavanje.

Stražar otvori oči i osvrnu se okosebe. pa ne shvatajući šta se do-

gađa samo se osloni na stablodrveta iza sebe. Odakle si došao? upita Lun. Iz seraja odgovori stražar. Ti si ubijao policajce tamo u

seraju kod »Tarabija« hotela, zarne?

Jesam. Zašto si ovde? Na straži sam, dok se svi ne

skriju. Ko ti je starešina? Nilo Akot. A njemu ko je starešina?

Njemu i svima hazret Nafizpaša.

Je li i on ovde? Nije... Otišao je na brod. Znaš li taj 'brod? Jednom sam ga video. Kako se zove? »Mufteki«. .. . Sada ima novo

ime, koje ne znam šta je. Kako se izgovara i piše? upi-

tao je Lun već uplašen da ćepromenjeno ime, koje zarobljenik ne ra-zume. značiti prekid traga ka Nafizpaši.

Nekako... Gala... Galat... Aline Galata, nego nekako grčki mučio se zarobljenik spreman da

govori istinu. Galateja? upita Lun. Da, baš tako: Galateja! to-

nom olakšanja odgovori zaroblje-nik.

Lun je sretao jahte s tim imenom, jer ono se upotrebljava širom sveta.Galateja je u starogrčkoj mitologijimorska nimfa, simbol lepote i ži-

vota. Dakle. Galateja i Tanatos. Je lisada uzeo i grčko ime

Beži li u Grčku, gde sigurno imaneko skrovište? No. nije bilo vre-mena za razmišljanja, a još manjeza maštovita nagađanja, jer odozdose začu glas;

Zaime, gde si?

Odgovori mu glasno da si ovde šapnu Lun.Zaim posluša, a Lun je mislio da

li je Zaim samo ime. ili ono što naturskom znači vođa.

i . M ufteki bog obojaz an (tur.).



Povuci stražu dole, jer je go-tovo dodade glas sa niskog pro-planka

Nije prošlo ni tri minuta, a njihtrojica počeše da silaze. Lun šapa-tom upita je li Zaim ime. pa mu za-robljenik odgovori:

Lažno ime... Svaki čovek ima ilažno ime. Ja sam Zaim.

Onda me dobro slušaj, Žaime reče Lun. Ti treba da živiš.

Treba da voliš da živiš. Moraš sestrašno plašiti smrti!

Plašim se prihvati lažniZaim.

Ako ne slušaš umrećeš! Atreba da nas uvedeš među svoje.Posle se negde dobro sakrij. Budisam i ne javljaj se nikome. Ako bu-deš mogao, spavaj.

Uvešću vas... Sakriću se,.. Spa-vaću sažeto iznese drogom svestiumireni i poslušni čovek, koji jesada umeo da sluša samo tuđe želje

i zapovesti.U tome je i bila opasnost, pa ga je

zato Lun usmerio na to da se sa-krije i spava, kako ne bi slučajnoizazvao neku sumnju.

Da se i ja »sakrijem« malo snjim, pa će spavati dosta dugo predloži Makferson pokazavšisvoju dve funte tešku pesnicu.

Nemamo mnogo vremena, jer isami ćemo se skrivati odgovoriLun.

Odmah zatim štrcaše niz strmiji,obrušeni deo prilaza do jednoguseka među drvećem, koje ga je šti-tilo od pogleda svojim granjem po-red masivnih metalnih vrata, koja

su sada bila otvorena. Kako su seoblaci bili navukli i zaklonili svakusvetlost, Lun uključi džepnu lampukoju bese našao kod mrtvog stražara.

Gasi svetio! naredi neko utunelu oborivši svetio svoje lampe.

kako bi pridošlicama omogućio dauđu, a da se to spolja ne vidi.

Njih trojica uđoše tako što se napred kretao lažni Zaim.

Zatvorite vrata i spustite za-sune, pa onda dođite. Naći ćete nasdesno stotinak koraka dalje. Sadmožete da se koristite džepnim lam-pama dodade nepoznati.

Kad stigoše do prvog desnogskretanja, Lun osvetli hodnik pravoi ugleda sedam kamiona hladnjača.

Hajde da ih pogledamo pred-loži Lun.

Išli su pored udesno pomerenih

hladnjača, pored kojih su mogli daprođu laki automobili. Kamioni sumorali da iz podzemlja iziđu ili un-azad, ili da se negde napredokrenu, ako postoji tako prostranapodzemna prostorija. Ni u jednomkamionu, niti u dva laka automo-bila nije bilo ni vozača, ni pratilaca.

Ne razumem... No, prilika je

sjajna reče Lun zamišljeno. Poskidačemo i sakriti sve razvodnekablove, pa ćemo za sebe imatineko od dva laka vozila, a ostalimaćemo omesti plan, pa kakav godbio.

Skrenuše u desni hodnik i uskorozačuše jecaje i bolne uzvike ranje-

nika. Što su bliže prilazili sve jas-nije je postajalo da su se ovamo po-vukli i ranjeni i zdravi Nafizpašinirazbojnici.

Napaaamo odmah šapnuLun. Mi nećemo da budemo đželati. Ovde u Turskoj nije ukinutakazna smrti, pa će se oni naći gde

treba. Bacićemo gasne bombe »ceta1«, a onda isto s ranjenicima. Mis-lim da ćemo imati i drugog posla uovim lavirintima.

Casak... reče Makferson. Spreman sam, milion mu ugojenihpacova!...



Bacaj čim ja počnem pre-kide ga Lun.

Cim Lun baci svoju prvu bombu,to učini i Makferson, pa se njihovobubnjanje slilo u jedan zvuk. No,odmah se čuše i ostala rasprskavanja gasnih bombi. Napadnuti se

trgoše i neki uspeše da pitaju šta sedogađa, ali ne dobiše nikakavodgovor.

X

V e ć do noći od jedne do drugežene Nafizpašinog harema stiêsu mnoge životne priče, koje su po-nekad ličile na one iz davno minu-lih vekova.

Od svih žena slobodno se odgrupe do grupe kretala samo Mahira Emel, čija veština je bila do-stojna njene lepote. Bila je ukra-šena skupim nakitom, koji, iako ga

je bilo na svim delovima tela, nijezasenjivao njenu lepotu. Imala jesočne usne, rumenu kožu, živu isjajnu kaniranu kosu, dug vrat i vi-sok stas. Išla je isturenih grudi i tru-dila se da ima ponosno držanje. To

je isticalo njene duge noge i snažnabedra. No, sve to nije moglo da buderazlog poniznosti evnuha i njene

moći u haremu. Zato se Džejn obra-dova kad otkri da je u njenu grupuMahira došla baš zbog nje same.

Govorim turski i nemački reče Mahira na turskom odmerava

jući Džejn. Ja bih vas bolje razumela na

nemaćkom odgovori Džejn.

Onda hajdemo malo dalje odostalih, jer želim da porazgova-ramo predloži Mahira Emel nanemaćkom.

1. Mahira - žensko ime, a znaći vesta (tur.)

Primetila sam da ste povlašćeni među nama ovde i da se slo-bodno krećete kud zaželite rečeDžejn čim se izdvojiše.

Ja sam slobodna i uživam go-spodarevo poverenje.

Moj muž je gospodarev telohrani

telj. Ja sam dužna da posećujemharem i pazim da li je sve u redu, jer stara Tahira Vasif to sve težeobavlja objasni Mahira.

A gde se mi sada nalazimo? upita Džejn.

To ni ja ne znam odgovoriMahira.

Nije znala ni gde se nalazioudobni i luksuzni harem, a morala

je uvek da skriva svaku radozna-lost. Njoj je Feriz Ginej mnogo putaponovio da će je sam ubiti i zave-zanu u džek s teretom od kamenabaciti u Bosfor, ako pokuša daučini ono što se ne sme. No ponešto

joj je poveravao u časovima nežno

sti i ljubavnog zanosa. I ja se držim onoga što se odmene traži. Zato ne pitajte ništa otajnama harema i gospodara zaključi Mahira.

Pa zašto želite da razgova-ramo? upita Džejn.

Hoću da vam kažem da ste visrećna žena. Moj Feriz mi je po

verio da ste izabranica gospodare-vog srca. Moja dužnost je da pazimna vas odgovori Mahira Emel. Kad uspete, setićete se i mene, paćemo pomoći jedna drugoj. Mislimda ćete vi biti druga Hurem, od-nosno Ruslana.

Džejn se seti Nafizpašine priče o

Ruslani, pa se odluči na šalu skri-venu ozbiljnošću i upita: Kako da steknem gospodarevu

naklonost? Znam siguran način da se za-

pali golema vatra ljubavi u njego

1. Feriz - ime, a znaći srećni (tur.).



vom srcu poće da objašnjavaMahira Da te on zavoli uzmi tri

jezgra: oraha, lešnika i badema. Tridana ih nosi pod pazuhom i tridana među nogama. Posle ih štaviu kolač i svojom rukom daj mu daga pojede...

Džejn je prekide smehom jer seseti toga »recepta« iz jedne od Servantesovih »Uzornih priča«. Kad jeuspela da savlada smeh, Džejnupita:

A kad ću moći opet da vidimgospodara?

Svakog časa očekujem Fe

riza... odgovori Mahira i zanesese opisima snage i lepote svog čoveka, pa čak i detalja njegove odečekoju nosi kad se kod gospodarasprema gozba.

A gde je gozba? upadeDžejn u nadi da će Mahira odgovor-iti ne razmišljajući.

Ne znam bez razmišljanjaodgovori Mahira. To za nas nijeni važno. Noćas ćete vi biti uz gospo-dara, a ja uz svog Feriza i sama ferizli...

Slušajući je Džjen je razmišljala otome da bi ova žena mogla dapostane smetnja već stvorenoj zaveri, koja je počela od nje, Zihe

Kaun Mil i Rete Hadli. Naime, tra-žila se prilika da se u gluho dobanoći privuče neki evnuh da otk-ljuča vrata i uđe k njima, pa da ganapadnu i izađu. Oslobodile bi ost-ale žene i robinje i pozvale ih da seprobiju do slobode. Evnusi ne razgo-varaju sa ženama, sem da im neštonarede, a Mahira bi mogla da ot-krije zaveru. Džejn. još nije smislilaneki određeni plan, pa zato upita:

Zašto me odmah ne odvedeteiz ove grozne pećine? Zar da mi seu telo uvuče smrad vekovnememle?

Dok ne dođe Feriz, ništa nemogu da učinim. I sama sam smeštena u vlažnoj, maloj samici od-govori Turkinja.

Onda dođite posle večere kmeni, jer ja ne mogu napolje reče Džejn. Imamo o mnogo

čemu da razgovaramo. Od toga za-visi naš savez, a možda i život.

Doći ću. jer i onako ne znamšta bih sama u onoj odvratnoj sa-mici prihvati Mahira. Do tadaću obići sve žene i robinje.

Koliko nas ima ovde? upitaDžjen.

Videla si i sama otprilike, a jaznam da nas je bilo tačno dvestapetnaest i dvadeset evnuha. No. trikamiona hladnjače, kojima smoprevožene, odvezli su preko stožena. Još pri ukrcavanju su stvor-ene takve grupe. Zar nisi primetilada su oko tebe sve same lepotice. Toznači da su one ružnije i s nekommanom već odvojene i poslate đa seprodaju odgovori Mahira

Onda je to neka seoba na duževreme reče Džejn. A ja sammislila da smo odvedene iz dvorcasamo privremeno.

Znam samo da je Feriz zbognečega bio zamišljen dok smo do

ručkovali, a posle je odmah otišaogovoreći da ima mnogo obaveza.»Doći ću tamo gde ćeš ti biti, iakoverujem vrlo kasno noću«, rekaomi je tada odgovori Mahira.

Vidim da ste iskreni i nadamse da će nam naš savez donetisreću zaključi Džejn i u znak poz-drava lako se nakloni.

Doći ću, čim budem mogla odgovori Mahira, pa i ona otpozdravi na isti način, jer verovatno jeboravkom u Nemačkoj naučila nesamo jezik, već i evropske manire.

Džejn se priseti i okrenu se, pareče:



Kad dođete, naredite da evnuhostane pred vratima, ako vama za-treba da izađete, jer ako smo mi ost-ale pod ključem, ne treba da ste i vi.I neka znaju gde ste, ako dođe go-spodin Feriz.

Hvala... O tome bih i sama vo-

dila računa odgovori Mahira. Toga trenutka u glavi Džejn Vi

tington nikao je osnov plana za po-kušaj bekstva iz ove neobične tam-nice, za koju i ne zna gde se nalazi.

Iîm e Džejn ispričala ko je lepo

tica s kojom je razgovarala dok sustajale izdvojene od ostalih harems-kih nesrećnica i kako je tekao raz-govor, Reta Hadli reče:

To može da bude prilika danešto pokušamo.

Bilo je blizu jedanaest uveče kadsu se zarđala metalna vrata otvor-ila. Džjen, Ziha i Reta već su od svo-

jih čaršava i pokrivača bile stvorileposeban odeljak, kao da se stidepogleda ostalih žena, od kojih sumnoge već spavale. Na škripu vrataDžejn izađe iza zastora i pođe u •'.usret Mahiri Emel Ginej.

Uredile smo kutak za nas tri.pa će i vama biti lepše kod nas pokaza Džejn zastore dok je evnuhzatvarao vrata.

Turkinja je morala da se sagneulazeći u zastorima ograđeni pro-stor i odmah je pala na kolena po-gođena uvežbanim udarcem špi junke Rete Hadli. Džjen je scenuzaklanjala telom, pa se saže i pomože da se onesvešćena Mahira

uvuče dublje u ugao. Džjen i Retaradile su brzo i vešto, a Ziha je stajala spremna da posluša svaki nji-hov zahtev. Zarobljenici brzo povezaše usta, pa još onesvešćenoj po-češe da svlače odeću i da skidajunakit.

Obukoše joj noćnu košul^î iz jed-nog od zavežljaja, pa je uvezaše i smestiše da leži jež dok jebila u nesvesti. Kad se osvestila,Reta joj pripreti davljenjem ako sečuje ijedan njen glasak.

Džejn je pred ogledalom doteri

vala svoj izgled dajući znak Reti daokrene lice zarobljenice k njoj. Veština maskiranja, naučena od Donalda Sikerta, uz dovoljno ha-remske šminke načinila je čudo.Zarobljenica je zapanjeno gledalakako joj Džejn »krade« izgled i pris-vaja basnoslovno skupi nakit. Duge.

šestoredne naušnice od dijamanataodbijale su odsjaj slabog svetla. Tro-struka biserna ogrlica ni sada nijebila na manje lepom vratu. Pod češIjem i mlazevima laka za kosuDžjen je dobila frizuru kakvu je domaločas imala Turkinja. Tu naoči-gled dve zaverenice i jedne zaroblje-nice Džejn se pretvorila u Mahiru.

Sada ču pozvati evnuha. ali tre-balo bi da znam koji je znak ugo-voren reče Džejn.

Neka nam ona kaže... rečeReta Hadli i ispriča Turkinji kako

je ukras na njenom vratu u oblikumalog handžara natopljen straš-nim otrovom i da će jedan ubod značiti smrt.

Onda joj odveza usta i zatraži dakaže kako treba pozvati evnuhadok joj je pod grlom držala malenuoštricu. Strah u očima zarobljenicegovorio je da se neće opirati. Turki-nja kaza da je znak po tri brzaudarca u vratu u razmacima dok

. evnuh ne otvori. Reta joj odmah za-

tim poveza usta pa se okrenu kaDžejn i reče: Srećno! Znam da je bolje da ti

kreneš jer u svemu si veštija.Džejn Vitington nehotično du-

boko udahnu, kao da će da zaroni uvodu. pa pokuca na vrata. Već kod



drugog kucanja začu se zveckanjeoko ^“v/e i malo kasnije vrata seotvor 'P gurnuta nogom dok je evnuh stajao korak dalje s kratkommašinskom puškom na gotovs.

Bujur! reče on i ukloni se ustranu da načini prolaz njemu do-

bro poznatoj hanumi.Videći da mu ne preti opasnost

evnuh skide ruku s kundaka i oki-dača ostavljajući mašinsku puškuda mu visi o vratu dok ju je pridrža-vao levom rukom. Desnom pođe kvratima da ih zatvori, a tada ga po-godi udarac s obe strane vrata, koji

mu Džejn zadade bridovima dla-nova, munjevitom brzinom i sna-gom koja se ne očekuje ni od jednežene. Ona s grozom pomisli da ovajudarac može biti i smrtonosan, aliveć u sledećem trenutku odbacisvako kolebanje.

Osvrnula se i videla da malo da-lje kroz jedna otvorena vrata izlazi

duvanski dim koji se u prameno-vima diže ka slaboj električnoj svetiljci okićenoj paučinom. U tre-nutku kad je uzela automat i tor-bicu s okvirima metaka, Reta i Zihase nađoše uz nju i povukoše evnuhaunutra.

Držeći mašinsku pušku na go-

tovs Džejn baci pogled na dijaman-tima uokvireni časovnik uzet odMahire Emel Ginej i začudi se kako

je vreme tako brzo prošlo. Bilo jeveć jedan sat posle jwla noći.

Toga trenutka kriknula je nekaod žena u kavušu i malo kasnijekroz vrata iz kojih je izbijao duvan-ski dim istrćaše tri evnuha s pišto-ljima u rukama. Džjen nije smelada razmišlja. Dugim rafalom ihobori i nišan prenese na ona otvor-ena vrata.

Iza ^žejn se stvori Reta i gotovou uho, joj viknu;

Štiti me vatrom da donesemoružje poginulih’

Stoj! Odložite oružje! začu senjoj dobro poznati glas i ona prostosede na prašnjavu kamenu ploču.

Evnusi su kad i ona ugledalisvetla i opališe u tom pravcu, pa ihpokosiše rafali dve mašinskepuške. Čuše se jauci i psovke. Preživeli pobegoše u svoje duvanom za-dimljeno sklonište. Tada snopsvetla otkri Džjen. Ona ustade imahnu rukama kao da pokazujepravac avionu koji aterira.

Donalde!... To sam ja, tvoja

Džejn! .. Donalde!... vikala jegrcajući. Ostani tamo! doviknu joj

Lun.On dotrča do nje, a Makferson

pođe napred. Lun skide na trenutakkevlarsku kapuljaču i poljubiDžejn, a onda joj dade svoj raketnilanser veličine pištolja i platnom

obloženu kutiju raketa sličnih oma-njim cigarama.

Je li to s tobom naš Sam? upita Džejn da bude sigurna, iakobeše prepoznala snažnu siluetuSamjuela Makfersona pokrivenogčudnom kapuljačom*.

Baš u tom trenutku jedan evnuh

iskoči i pade na tlo, pa otvori vatruna mornara. Ubiće ga! vrisnu Džejn. Neće smireno odgovori Lun,

ali uze na nišan ona vrata.Držeći lampu u levoj ruci osvetli

tlo i brzo izbroja devet leševa crnihi tamnoputih evnuha i telo jednežene, a onda prenese snop svetla na

ona vrata. Time omogući Makfersonu da za pojas zadene svoju svetiljku, pa da slobodnom rukomubaci gasnu bombu kroz vrata ko-

jima se beše približio.Odjednom sve utihnu pa posle

nekoliko trenutaka zažagoriše žen-



ski glasovi. Bilo je suza radosnicaali iz straha. Džejn brzo objasniLunu šta se dogodilo i zaključi:

Ipak bismo izginule da nisi sti-gao.

Nikad se ne zna osmehnu seLun. No, reci mi ko je ubijenažena što leži kod vrata.

To je Reta Hadli, tajni agent... Znam o njoj dosta. Je li mrtva? Da, nesrećnica odgovori

Džejn.Makferson je stajao kod vrata

osmatrajući uspavane evnuhe. Uz-dahnu zbog pomisli da ih sada sve

treba vezati, ali ga odgurnuše žene,koje je predvodila Ziha. Htele su dapremlate, izgrebu i kazne na stonačina svoje tamničare, ali kad ihvideše nepomične, one ustuknuše.

Jesu li mrtvi? upita ZihaKaun Mil.

Makferson skide kapuljaču iZiha ga poznade, pa mu se baci u

naručje. Oh, kapetane Kekstone!...

uspela je da izgovori, pa se rasplaka.

Džejn je umela da izdvoji činje-nice koje mogu biti značajne za da-lje postupke pa je brzo i jasno obavestila Luna šta sve zna.

To što je Turkinja rekla o Ferizu Gineju može da nam bude odogromne koristi zaključi. Primetio sam ga i znam gde je sada.Opis izgleda i odeće se slaže.

Požurimo! javi se Makfer-son. Svi Nafizovci su vezani iuspavani, hiljadu mu ludih gusara!

Otkud gusari na kopnu, kape-

tane? smejala se Ziha.Lun snažno zviznu i zatraži da gasvi slušaju. Prvo na turskom, aonda i na engleskom i francuskomreče da treba brzo i organizovanoda krenu. Trebalo je izabrati vođegrupa i poneti sve što je dragoceno.

Lun objasni da če dobiti i dostanovca i zlatnih poluga kao na-knadu za svoje patnje, ali morajubiti poslušne i poštovati red.

Ćuli su se uzvici odobravanja iobečanja poslušnosti. Svaka od če-tiri grupe dobila je po jednu pred-

vodnicu. Našle su se i one koje ćeodržavati red pod zakletvom daprihvataju smrt kao pravednukaznu, ako ne budu ispravne i pos-lušne.

Krećemo! pozva Lun na turs-kom i sa Makfersonom povede ko-lonu.

Bak je pokušao dasmiri oca, ali starac je sve glasnije vikao, a to su mogli da čuju i sluge, pa mu dlanom pokri usta.

- Ćuti, oče!... Ćuti!... Sta ću s to-bom, Iblisu prokleti?! govorio jekao da i sam ima napad besa, BakCejfi.

Starac odjednom oteža i klonu.Bak Cejfi ga spusti na ležaj, Unezvereno se osvrtao ne verujući da ga je i to snašlo. To je on ugušio svogoca, kome je dugovao ogromni deo

svoje moći i za koga je bio spremanmnogo šta da učini. Udarao se pes-nicama u glavu sve dok nije shvatioda če tako i sam izgubiti razum.

»Neću da poludim«, pomisU iustade. Utvrdi da mu je otac mrtav,pa ga bolje namesti i pokri svile-nim čaršavom. Za sobom zaključa

starčevu sobicu i nađe sluge, pa imreče da ne uznemiravaju starca.Potom pođe u kupatilo i spusti se ubazenčić pun tople i namirisanevode. Ležeći u njoj razmišljao je oporazu, koji se gotovo pretvorio ukatastrofu. No, sve će biti bolje kad



dođe Ginej da ga izvesti da su ženeprevezene u nova skrovišta na azijs-koj strani i da je njegova izabra-nica Džejn Vltington na »Galateji«.

Jahtom će otploviti na Kipar, gdeveć ima čvrste veze i novi dvorac...Umoran i raznežen toplom vodomzaspao je čim se našao u postelji jošuvek ogrnut frotirnim ogrtačem izkupatila. No, san nije bio dug. Ne-kakva jeziva snoviđenja i nerazum-ljivi strah su ga probudili, pa jezoru dočekao zureći u gipsaneukrase na tavanici.

V eć prve radiovesti koje je čuoležeći u postelji, naterale su ga dauzdrhti od ogorčenja, mržnje i osećanja poraza.

To je on, prokleti Lun! uzviknu sam za sebe Bak Cejfi, odnosno

lažni Nafizpaša.Odmah zatim obrijao je brkove,

stavio naočari s običnim staklom iobukao mornarsku uniformu. Poz-vao je sluge i bogato ih nagradio,pa im onda rekao da je njegov stari»rođak« umro i da ga treba sahra-niti tajno.

Živite ovde i nikome ni reći omeni i mrtvom starcu, ako nećeteda vam neko odseče glave. Za vernost bićete nagrađeni. Za izdajusmrt! zaključio je odlazeći.

Vozio je obilaznim putevima doKaraagača, gde je izišao na Kružniput. Nsvim mostom prešao je uIstambul, pa skrenuo ka jugu. Tek

kroz Belgrat kapiju prošao je krozdrevni tvrđavski zid i kod Imrahordžamije dovezao se do keja Zausta-vio je kola i osmotrio dobro osvetIjenu obalu i sve brodove. Mra-morno more u daljini bili su zakri-lili oblaci, pa se ono prema jugu i

istoku crnilo i gubilo u tami. Na tre-nutak Cejfi pomisli da ta nepri-

jatna slika izaziva zle slutnje. »Alahkerim«, reče on na turskom, po na-vici, a onda to ponovi i na engles-kom:

Kako bog da.Sa tog mesta dobro je video svoju

jahtu i sada je bio zadovoljan svojom dalekovidošću što joj je promenio ime i uzeo posadu koja ga znakao Ibrahima Fasihija, bogatog ban-kara i uticajnog čoveka u istambulskim poslovnim krugovima. »Galateja« se jedva vidljivo Ijuljuškala

na talasićima koji su dopirali odbrodova i motornih čamaca u pro-lazu. Sve je izgledalo mirno, ali nje-gova opreznost nije slabila. Proverio je svoj pištolj, a zatim iz auto-mobilskog sandučića uzeo snažan inajmoderniji tokivoki radioprlmopredajnik. Obično je trebalo po ne-koliko minuta dok dežurni stražar

primeti signal poziva pa obavestikapetana jahte, koji onda odgovarana poziv. Tako se dogodilo i ovogaputa.

Bujur, efendi! odazva se ka-petan Halid, koji je znao da se natoj talasnoj dužini i tim znakom jav-lja samo vlasnik jahte.

Šta ima novo na jahti, Halide? upita tobožnji bankar trudeći seda mu glas deluje smiren.

Ništa, efendi. Sve je, kao i uvek,spremno i ispravno odgovorikapetan.

Možemo li da isplovimo? upita Cejfi.

Zar treba i da pitate, efendi

Fasihi?! odgovori čuđenjem, dabi ostavio što bolji utisak na svoggospodara, kapetan Halid. Trebanam četvrt sata da se motori zagreju kako valja i pola sata za posetu carinika. Sa njima održavamdobre odnose, pa verujem da će uči-



niti sve što treba i bez pregledabroda.

Onda ću za to vreme i ja stići. Je li moj pasoš u redu?

O tome ja brinem, efendi!Imamo i vize za...

Znam to prekide ga BakCejfi. Nećemo ići tamo gde supotrebne posebne vize.

Pošto je obavio taj posao, BakCejfi ostade da sedi u svojim ko-lima koja će uskoro napustiti. Nijemogao da razume, a sve teže je pod-nosio to što mu se svakog časa umislima javljao lik Džejn Vitington.

Sada je žaliaštoje zamislio dužu lju-bavnu igru s njom. Možda je mogaobrzo da je osvoji i privoli da stalnobude uz njega. Bio bi srećan i poredtoga što mora da za neko vremenapusti Istambul, gde ga već mnogitraže.

Gušila ga je mržnja pri pomislina Luna. U sebi se zaklinjao da će

ga od tog trenutka goniti svim svojim snagama, koje nisu male i kojedaleko dosežu. Zapao je u maštanje0 osveti. Daće koliko treba od svihprihoda podzemlja da se Lun nađe ipreda njemu. Seti se svoje zaklet^■eda će Luna živog odrati. Zamišljenaslika o mučenju smrtnog neprijate-

lja kao da mu povrati dah, ali pomi-sao da je sada Džejn možda u Lunovom zagrljaju poče da ga muči idavi kao napad astme.

On tada pokrenu kola i odveze sedo kioska, koji je do kasno u noćprodavao novine i časopise. Uzeprvo »Milijet« od tog dana. a onda isve druge novine i tek izašle ćaso

piser Tako snabdeven, prvi put bezpratioca i pešice pođe ka obali.

Pošto se jahta našla tridesetakmilja od Istambula, jedan od najčud-nijih gospodara podzemlja i možda

jedini koji je zasluženo nosio imeboga Tanatosa, Bak Cejfi je završiočitanje onoga što su pisale novine ičasopisi. Postalo mu je jasno da suštete velike i da je izgubio harem,legalno sklonište u svom dvoru naBosforu i ukradeno ime Nafizpaše.

N' .ne« na njegovom carstvui;, :' nisu bile duboke. Znao je daniKo sem njega ne zna tajne lo-zinke, kojima se usmeravaju hi-ljade krijumčara, plaćenih ubica,običnih razbojnika, savremenihgusara, trgovaca belim i crnim rob-ljem, zločinaca svih vrsta i čitava

armija korumpiranih ljudi u svimprofesijama i institucijama, kojisebe čak ne smatraju ni običnimgrešnicima.

Trebalo je novim uspesima izlečiti i rane na svojoj duši zadobijeneu iznenadnom okršaju s jednim sas-vim drugačijim čovekom, ali koji jei sam stigao iz tajanstvenih izma-

glica nekog drugog podzemlja.Istina, bio je to čovek koji se suda-rao sa životnim realnostima i kojise u borbi za pravdu i protiv zlo-čina i sam našao izvan zakona, pa iprinuđen da posegne za zabranje-nim sredstvima i oružjima.

»Videćemo ko je jači! Uništiću te,

Sikerte! I tvoja Džejn biče mrtva, ilimoja! Znam da ću nju lakše naći, a ja znam i pamtim London!«, pretio je u mislima.

Tada na vratima njegove kabineneko pokuca. On ustade i po navicidržeći skriven pištolj u ruci otvoriiznutra zaključana vrata kabine.

Pojavi se kapetan Halid i izvesti: Naš kontrolni brod Ratne mor-narice iz baze na Kinali Adi dajesignale da se zaustavimo radi identifikovanja. Stupili smo i u radio-vezu. ..

Zar nisi dao lozinku koju



imamo za svaki takav slučaj?! prekide ga Čejfi.

Odgovorili su da su nastupileizvanredne prilike i da tragaju zanekim grčkim brodićem, a i našbrod nosi grčko ime objasni ka-petan.

Onda prihvatite kontrolu. Po-kažite im ovlašćenja Kcf iralsturske Ratne mornarice, ili Mirsstarstva unutrašnjih poslova, većkoje bude trebalo. Posle me obavestite zaključi Bak Čejfi.

Pošto je očekivao kapetanov pov-ratak, on ostavi otključana vratakabine, ali pod novine na učvršće-nom stočiću gurnu svoj pištolj. Bilo

je to po navici, a ne zbog predosećanja neke opasnosti. On je na jahtiimao tajnim vezama i falsifikatimadobijene dokumente, koji su ga šti-tili ne samo od turske državne kon-trole bilo koje vrste, već i od grčkih,saudijskih, iranskih i mnogih dru-

gih vlasti.Prepustio se razmišljanju o tomekoja pisma treba da napiše, koje te-legrame da pošalje radio vezom jošdok je na jahti i šta sve da preduzme kako bi pokazao da porazNafizpaše i otkrivanje njegovihtajni nema nikakve veze sa Tanatosom i njegovim carstvom...

E v o kako nam je dobro došlo tošto smo celu jahtu prebojili tvojimčudnim bojama, pa je »Maura Pjaneca« odjednom dobila boju turs-kih ratnih brodova, milion mu ka-meleona i mimikrija govorio jeMakferson stojeći pored Luna i

Đžejn i nadgledajući zaustavljanje»Galateje« i prilaz uz nju. Ti postaješ sve učeniji, kape-

tane Formiđini našali se Džejn. Za kaznu što se podsmevaš, da-

lje od palube. Prisustvo jedne ženena turskom ratnom patrolnom

brodu je nemoguće. Još nemaš ni-šta slično uniformi mornarice, kaomi ostali gunđao je Makferson.

Džejn se nasmeja, ali je shvatilada se Makferson ne šali, pa otrča u rsvoju kabinu. Otuda je mogla krozprozorčić da posmatra reflekto-

rima osvetljenu jahtu, sve dok joj»Maura Pjaneca«, čije ime je bilopokriveno nalepljenim folijama snekim brojevima i oznakama kak,vih ima na nekim turskim ratnimplovnim jedinicama, nije sasvimprišla.

Gore su Makferson i Lun komandovali grupom mornara koji su naprvi pogled ličili na turske mor-nare iz ratne flote, a koje je od po-gleda štitilo i bleštanje nekoliko re-flektora.

Sreća je što je mirno more, pamožemo da ih vežemo uz nasreče Makferson.

Prvi su preskočili ugrade oba

broda Lun i Makferson. koji zasvaki slučaj uz kapetana i u sveulaže na jahti ubaciše gasnebombe. Grupa od pet Makfersonovih posebno obučenih i poverljivihmornara ćuteći su napredovali isami zaštićeni malim maskamaprotiv uspavljujućeg gasa. Baš kadizvestiše da j« posada x)d četrnaest

ljudi na jahti savladana, iznad Kar-tala počeše da sevaju munje i dadopire grmljavina

Ja idem da dovedem Gineja danam kaže koji od uspavanih nabrodu je Nafizpaša reče Makfer-son.

Dovedi ga, ali mislim da je tosuvišno, jer čovek u najluksuznijojkabini, koji je i sam uspavan, morada je gazda ovde reče Lun.

Još prethodnog dana dobro pri-premljeni Feriz Ginej bio je poslu-šan i nesposoban ne samo da pruži



otpor, nego čak i da pokaže znakzabrinutosti, ili nelagodnosti.

To je hazret Nafizpaša, ali jeobrijao brkove smireno reče Ginej, koji bi pre umro nego da izdasvog gospodara da nije bilo snažnedroge svesti.

Sve je ličilo na gusarski napad.Brodski dokumenti su bili uzeti, se-fovi ispražnjeni i odneto sve štomože zatrebati. Konačno je goro-stas Feriz Ginej uzeo u naručjesvog gospodara i preneo ga nalažni patrolni brod. 2^ to vremeLun je oštetio radiouređaje na

brodu i odneo čak i tokivoki primopredajnik novog zarobljenika. Naredi da se otkačimo i pu-

nom brzinom ka Egejskom moru! veselo reče Lun. Istina, jahtaviše nema radiovezu, a i oštećena

je, pa će proći dosta vremena dokturske vlasti saznaju nešto o tomešta se dogodilo ovde.

Milion mu ćoravih gusara, bašsmo se pokazali kao rođeni pirati smejao se Makferson.

Njegovi mornari skidoše pokri-vače s imena broda i upotrebišeprskalice pod čijim mlazevima»Maura Pjaneca« dobi opet svojustaru boju.

Sve teže je izbegavati raznekontrole u lukama i priobalnimvodama, ali i mi smo sve veštiji reče Makferson ulazeći u najvećukabinu na brodu, koja je služila kaosalon za prijateljske razgovore učasovima dugih putovanja.

Toga trenutka Lun je zaroblje-niku davao injekciju za neutralisa

nje dejstva uspavljiûćeg gasa. kojetraje više sati. Bak Ćejfi otvori oči ipogled mu pade na Džejn Vitington.Za trenutak je bio zbunjen, ali kadugleda nepomičnog Feriza Gineja.lice mu se razvuče u radostan osmeh.

Zar si uspeo. Ferize?! uzviknu i htede da se bolje namesti ufotelji, u kojoj je gotovo ležao.

Ali tada oseti da je vezan, pa po-gleda oko sebe. Video je Luna i Makfersona, pa je možda i shvatao štase događaja, ali ipak upita:

Gde sam?... Ko ste vi? Ja ću da mu odgovorim reče

Makferson. Prokleti lupežu, akote odalamim, pramac će ti srasti skrmom! Prljava amebo, izrasla uispljuvku celoga sveta, ti više nisi niBak Čejfi. ni Nafizpaša, ni IbrahimFasihi, kako ispada iz tvog lažnog

pasoša... A ti! uzviknu na dobrom eng-leskom jeziku. Ti si Samjuel Mak-ferson, Alah te kaznio!

Vas dvojica ste lepo porazgova-rali. Sad smo mi na redu rečeLun.

Jesam li zarobljenik DonaldaSikerta? upita Cejfi.

Pogodio si, Cejfi odgovoriLun.

Zarobljenik poćuta, pa se nasmeja i reče:

Onda mi ništa ne možeš. Ti neubijaš vezanog, a ja neću da se bo-rim. pa bilo koju šansu da mi daš.

Bilo bi te šteta ubiti os

mehnu se Lun. Ti si nam sadadragocen. Pomagaćeš da se otkrijei uništi jedna po jedna tvoja banda.Komandovaćeš kao i pre, ali u su-protnom smeru. Jednu zločinačkugrupu poslaćeš na drugu, jednogsvog ubicu na drugog...

Nikada!... Radije ću se bori-ti!... Umreću, ali neću ti učiniti

takvo zadovoljstvo! Ljutito i s is-krivljenim izrazom lica uzviknuzarobljenik.

Gledao je čas u Luna. čas u Makfersona kao one od kojih mu pretinajvoča opasnost. Zatim njegov po-gled prostreli Džejn.



Nije trebalo da izigravamdžentlmena reče tiše. ali s puno

jeda. Trebalo je onako kako sučinili sultani... U zagrljaj ili u Bosfo r!... A ja pričao priče o Ruslani...

I nisi joj rekao da je Ruslanabila ipak vrlo nesrećna i da je njenpristanak na sultanovu ljubav ozna-čio početak propadanja carevine reče Lun.

A ova dama je već samom svojom pojavom označila početakmoje propasti odgovorio Cejfi.

Jesi Ii zaista primio muhamedanstvo, Cejfi? upita Lun.

Jesam i verujem u Alaha i Pejgambera. Alahu ekber! prkosnoodgovori Cejfi.

Nećeš stići u dženet. rečeLun. »Njegova strast ga navededa ubije svoga brata, pa ga ubi.

Time postade jedan od onih koji suizgubili«.

I Kur’an znaš, šejtane! uzvi

knu Cejfi i pogled mu se zadrža naFerizu Gineju. A kako ste njeganaterali da me izda?

Postoje sredstva odgovoriLun. Uskoro ćeš biti poslušan,iskren i miran kao i on.

Bolje me ubijte!... Preklinjemvas, ubijte! vikao je Cejfi kao da je dobio nervni slom.

Lun mu priđe i dade mu injekcijuza uspavljivanje, a onda naredi daga Feriz Ginej odnese. Makferson

2. Dženet - raj (tur.)

pođe za njim da po dogovoru nabezbedno mesto skloni i da ga stavipod kontrolu uređaja, jer dok se neprimeni droga svesti, zarobljenik bimogao da digne ruku na sebe.

Lun povede Džejn na palubu, ali

baš taaa promakoše prve kapi kiše.Oni se povukoše pod nastrešnicukapetanskog mosta, ali se ubrzokiša pretvori u pljusak.

Je li vredelo doživeti sve ovo? upita Džejn.

Bilo je teško, ali i uspeh je ogro-man. Sada ćemo mesecima imatiposla oko toga da uništimo Tanato

sove bande odgovori Lun. A ja? Sta ostaje meni? sceno

upita Džejn. Ovo šapnu Lun i njihove

usne se spojiše.Siđoše u svoju kabinu i preda

doše se zagrljajima i zasluženomodmoru.

Napolju kratki letnji pljusak prestade i oblaci se iskidaše, pa se po-

javi mesec i naslika čudne šare haostacima oblaka.

Najlepše je ploviti morem, mili- jarde mu zvezda! uzviknu Mak-ferson, a zatim izdade uputstvaprvom oficiru, pa se i sam povuče ukabinu na odmor.

Znao je da elektronski uređajiprate i radare i rad posade i radmotora. A kad kapetan brodamirno spava, onda svi na brodumogu da budu bezbrižni.

KRAJ



FREDERIK EŠTON

L U N L E T I u P A K A O

Pucajte brzo i precizno! naredi Lun,uze jednu mašinsku pušku i potrči.

Kratkim rafalima je oborio petoricunapadača, koji su mu bili najbliži.

Napadači ga primetiše s nekoliko trenutakazakašnjenja i osuše paljbu tek kad on

umače preko popločanog trema i baci se ka

garaži. Za tim uđe u oklopni autom obil iupali motor. Pok renuo je teško vozilo tako

da se prvijdeo pojavio van garaže a onda

ostavi upravljač i prihvati mitraljez.Pucao je k ratkim rafalima, štedeći

municiju.Iz kuće je slabio otpor i dva napadača

pokušaše da provale. Jed nog je pogodioM k f d L

Documents

Ashton,Frederick-Lun i Istambulski Tanatos 013