6. Nauno-struni skup sa sa meunarodnim ueem KVALITET 2009, Neum, B&H, 04. - 07 juni 2009.

TRINI RIZIK KAO FAKTOR USPENOG BANKARSKOG POSLOVANJA

MARKET RISK AS A FACTOR SUCCESSFUL BANKING OF

BUSINESS

Mr. Marijana Ljubi Asistent

Fakultet za poslovne studije Univerzitet Megatrend

Beograd REZIME Upravnjanje bankarskim rizicima je proces pri kojem se faktori rizika identifikuju, mere i kontroliu. Generalni cilj upravljanja bankarskim rizicima je optimiziranje odnosa izmeu rizika i prinosa. Zadatak banaka nije da izbegavaju rizik, ve da svojim bankarskim rizicima profesionalno upravljaju. Izloenost banke trinom riziku moe se izvesti na osnovu nestabilnosti trinih parametara, kao to su: kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi i sl. Da bi se kontrolisao trini rizik neophodno je utvrditi limite u pogledu osetljivosti portfolia u knjigama trgovanja. Ukoliko se vrednost portfolia odrava izmeu graninih vrednosti, tada se efikasno upravlja trinim rizikom i obrnuto. Kljune rei: Upravljanje, trini rizik, i bankarsko poslovanje. SUMMARY Management banking of risks is process at hums factors of risks are intensifications, measures and controls. Majority term management of banking risks is optimizations respects between risk and profit. Mission of banks does not to avoid risk, but banking risks will be professional management. Bank exposure to market risk can be done on the basis of market instability parameters, such as interest rates, exchange rates, stock indices and etc. In order to manage market risk, it is necessary to determine the limits in terms of the sensitivity of the portfolio in the trading books. If the value of the portfolio is held between the boundary values, then effectively manage market risk, and vice versa. Key words: Management, market risk, and banking business. 1. UVOD Upravnjanje bankarskim rizikom je takav proces pri kojem se faktori rizika identifikuju, mere i kontroliu. Zadatak banaka nije da izbegavaju rizik, ve da istim profesionalno upravljaju. Bankarstvo je danas nauka i umetnost merenja i upravljanja rizicima u domenu kreditnih i investicionih aktivnosti u svrhu sticanja odgovarajueg prinosa prilagoenog za rizik. Profesionalno upravljanje rizicima ak ne znai da banka bira iskljuivo aktivnosti koje sadre niske rizike.

897

Generalni cilj upravljanja bankarskim rizicima je optimiziranje odnosa izmeu rizika i prinosa. Smatra se da moderna era merenja rizika potie s poetka 1970-ih godina, kada je bretonvudski sistem fiksnih kurseva doiveo kolaps, nakon ega je usledio brzi prelaz na sistem plivajuih kurseva, to je dovelo do potrebe merenja i menadmenta rizikom stranih sredstava plaanja. Takoe, zbog skoka cena nafte na svetskom tritu 1973. godine poveane su inflacione stope i kamatne stope su postale izuzetno varirajue. Godine 1973. objavljena je Black-Scholes formula vrednovanja opcija, koja je dala osnovnu konceptualni okvir i osnovne alate merenja i menadmenta rizikom, koja je, skupa sa svojim razliitim varijantama, vremenom dovela i do irenja primene statistikih metoda u analiziranju finansijskih trita[5]. Usledio je period izuzetno visoke kolebljivosti kurseva i kamatnih stopa i shodno tome i formiranje razliitih derivativnih instrumenata forvarda, fjuersa, svopova i opcija - za tretiranje rizika koji iz toga proizilaze1. Pojava novih derivativnih instrumenata praen velikim prometom gotovinskim instrumentima i hartijama od vrednosti i jaanjem meunarodne trgovine i internacionalnih finansijskih povezanosti rezultiralo je u veoma kompleksnim portfolijama organizacija, kojima se smanjuje stepen izloenosti riziku. Ono to se u vezi s rizikom moe jednoznano tvrditi je, da moemo biti jedino sigurni u promene. Rizike moemo podeliti2 na:

- kreditni rizik, - rizik likvidnosti, - rizik plaanja, - kamatni rizik, - devizni ili valutni rizik, - rizik zemlje, - trini rizik, kao i - operativni rizik u bankama [4].

Bankarski rizici

kreditni rizik

rizik likvidnosti

rizik plaanja

kamatni

rizik

devizni ili valutni rizik

rizik zem

lje

trini rizik

operativni rizik

Slika 1. Standardna meunarodna klasifikacija rizika Za potrebe ovog rada posebno je izuen trini rizik.

1 Instrumenti za menadment rizikom se uvode u praksu poev od 1972. godine, sa neprekidnim pojavljivanjem sve novijih i novijih instrumenata kao to su npr. devizni fjuersi, deonike opcije, fjuersi dravnih hartija od vrednosti, devizni svopovi, kamatni svopovi, evrodolarski fjuersi, opcije berzanskih deviza, opcije indeksa deonica, opcije deviznih fjuersa, minimumi i maksimumi kamata, evrodolarske opcije, opcije svopova, sloene i prosene vanberzanske opcije, fjuersi kamatnih svopova, kvanto opcije, svopovi indeksa deonica, diferencijalni svopovi, opcije maksimuma kamate, opcije neizvrenja kredita itd. 2 Prema standardnoj meunarodnoj klasifikaciji rizika

898

2. TRINI RIZIK Banke se esto suoavaju sa rizikom gubitka po bilansnim i vanbilansnim pozicijama, koji nastaje zbog promene cena na tritu. Ovi rizici su najvie uoljivi u trinoj aktivnosti banke, zbog knjigovodstvenih principa, bez obzira da li se radi o:

kreditu, kapitalnim instrumentima ili deviznim transakcijama i robnim pozicijama.

Poseban element trinog rizika jeste rizik deviznih transakcija. Izloenost banke trinom riziku zavisi od vremenskog intervala dranja finansijskih instrumenata u portfelju banke. Sve dok ti instrumenti ne napuste portfelj hartija od vrednosti (HoV), postoji potencijalni rizik od promene njihove vrednosti. Nestabilnost trinih parametara, kao to su: kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi, glavni su pokazatelji izloenosti banke trinim rizicima. Trini rizici su karakteristini za proizvode iz domena investicionog bankarstva. U principu se moe govoriti o

sistemskom i nesistemskom trinom riziku.

Sistemski trini rizik je produkt promena cena svih trinih instrumenata. Nesistemski trini rizik nastaje kada se cene trinog instrumenta emitenta ne kreu u pravcu cena slinih instrumenata, zbog toga to emitent dotinog finansijskog instrumenta ima specifino poslovanje. Za trini rizik i knjige trgovanja (trini portfolio) nije bitan vremenski interval dranja instrumenata u portfelju, ve vrednost trinog instrumenta na poetku i na kraju datog vremenskog intervala (pad ili rast cena). Izloenost banke trinom riziku moe se izvesti na osnovu nestabilnosti trinih parametara, kao to su: kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi i sl. Da bi se kontrolisao trini rizik neophodno je utvrditi limite u pogledu osetljivosti portfolia u knjigama trgovanja. Ukoliko se vrednost portfolia odrava izmeu graninih vrednosti, tada se efikasno upravlja trinim rizikom i obrnuto. 2.1. Pojam trinog rizika Trini rizik je rizik neeljenog odstupanja trine vrednosti trgovakog portfolia tokom perioda potrebnog da se transakcija likvidira. Trini rizik postoji za bilo koji period vremena. Prihodi, kao i dobici i gubici za dati trini portfolio, se pojavljuju iz same transakcije odnosno finansijskog instrumenta. Bilo koji pad vrednosti rezultirae trinim gubitkom za odgovarajui period, koji je jednak razlici izmeu poetne (nabavne) vrednosti i krajnje trine vrednosti (u sluaju prodaje). Period dranja instrumenata u posedu ne odgovara vrednosti trinog rizika, poto u bilo kojem momentu moemo odluiti da likvidiramo instrument ili da hedujemo njegovu buduu promenu vrednosti. Rizik je da e se trina vrednost pomeriti tokom minimalnog vremenskog perioda, neophodnog da se likvidira trina transakcija. Ovo je zato to je trini rizik ogranien vremenom likvidacije. Iznad tog perioda rizik ima razliitu prirodu. To je rizik manjkavosti u nadziranju trinog portfolia. Ako kontrola rizika nije efikasna, trine vrednosti mogu odstupati u bilo kojoj magnitudi do ina likvidacije, ili, na kraju, moe doi do hedinga. U meuvremenu, mogua odstupanja mogu premaiti i/ili biti daleko vea od bilo koje devijacije koja se moe dogoditi unutar kratkog vremena likvidacije. Ovaj rizik moemo nazvati pre operativnim nego trinim rizikom.

899

Nekada, kada je i sam likvidacioni period kratak, odstupanja mogu biti znaajna jer je samo trite nestabilno. Ako su uz to i trini instrumenti nelikvidni onda ih je teko prodati, a da se njihova cena u veem iznosu ne snizi (diskont). Likvidacioni period postaje dui i vea odstupanja od vrednosti postaju realnija. Generalno, likvidacioni period varira sa tipom finansijskog instrumenta. On moe biti jedan dan ( za devize) i mnogo dui za tzv. egzotine derivate. U svakom sluaju, regulator je taj koji obezbeuje pravila za postavljanje perioda likvidacije. Jasno, postoji veliki opseg moguih varijacija vrednosti izmeu bilo koja dva datuma, poto je magnituda trinih pomeranja sluajna3. U nastojanju da definiu mogue suprotno odstupanje, od pravila se trai da identifikuju kolika bi to mogla biti maksimalna odstupanja. To znai da je neophodno iznai koje je to maksimalno odstupanje koje nee biti premaeno u vie od datog broja (procenta) svih moguih trinih kretanja tokom datog perioda. Procena trinog rizika se bazira na nestabilnosti trinih parametara: kamatnih stopa, indeksa akcija, deviznih kurseva. Nestabilnost se meri trinom volatilnou. Da bismo iznali trina odstupanja vrednosti nekog finansijskog instrumenta, volatilnost bi trebalo upariti sa osetljivou datog finansijskog instrumenta. Osetljivost pokriva promenu vrednosti rezultirajui iz date promene u predmetnom trinom parametru. Promene trine vrednosti je mogue kvantifikovati upotrebljavajui oba faktora - i volatinost trinog parametra i osetljivost instrumenta. Kontrolisanje trinih rizika znai da bi trebalo varijacije vrednosti datog portfolia drati izmeu graninih vrednosti. Limite je mogue postaviti za osetljivost portfolia i/ili za potencijalna odstupanja vrednosti. Polazei od takvih rizika, upravljanje rizicima se bazira na konstantnom prilagoavanju osetljivosti portfolia. Trini rizik je dobio na znaaju u poslednje dve decenije o emu svedoi i regulativa doneta na ovu tematiku. Bazelski komitet za superviziju banaka4 je svoje prvobitno angaovanje usmeravao na kreditni rizik[2]. Trini rizik predstavlja rizik nepovoljnih devijacija trinih vrednosti hartija od vrednosti u portfoliju banke koje su uzrokovane kretanjima trinih parametara, u periodu posedovanja hartija. Realizacija ovog rizika se ogleda u smanjenju vrednosti bankarskih pozicija. Kao to je ve reeno kljuni parametri koji utiu na data kretanja su kamatne stope, indeksi, devizni kursevi, cene bazinih roba, itd. Bazel II standardima trini rizik se definie kao rizik gubitaka u bilansnim i vanbilansnim pozicijama koji nastaje iz kretanja trinih cena[1]. Definisane su i dve grupe:

rizici sadrani u instrumentima vezanim za kamatnu stopu i vlasnike uloge u knjizi trgovanja i

devizni rizik i robni rizik irom banke. Najznaajniji faktor u upravljanju trinim rizikom je period dranja ili period u kom banka ima otvorenu poziciju na nekoj aktivi. Rok dospea finansijskih instrumenata u ovom sluaju nije od naroitog znaaja u postupku upravljanja rizikom iz razloga to je bilo koju hartiju od vrednosti, teoretski, mogue prodati na sekundarnom tritu pre roka dospea ili je mogue izvriti heding. Uglavnom period dranja zavisi od tipa instrumenta. Kod deviznih kurseva radi se o periodu od jednog dana, dok je kod derivata to mnogo due (nekad se izraava i u mesecima). Jasno je da to je to vreme due to je i izloenost delovanju ovog rizika vea. 3 Nasumino kretanje 4 Osnovan je 1975. godine od strane guvernera G-10 zemalja, seditem u Bazelu. Danas se sastoji od predstavnika sredinjih banaka i nacionalnih nadzornih organa banaka 13 zemalja. Konkretno, ine ga lanovi nacionalnih supervizora Belgija, Holandija, Francuska, Kanada, Japan, Luksemburg, Nemaka, Italija, panija, Velika Britanija, vedska, vajcarska i SAD.

900

Regulatorne vlasti imaju u svojoj nadlenosti odreivanje optimalnog perioda dranja pojedinih pozicija kako bi se na adekvatan nain upravljalo ovim rizikom. 2.2. Izloenost banke trinom riziku Izloenost banaka trinom riziku prvenstveno zavisi od dominantne delatnosti banke. Ovo je bitna komponenta rizika kod investicionih banaka ili kod banaka kod kojih je veliki deo aktivnosti vezan za trgovaku knjigu. Njegovi osnovni pokretai su kamatne stope, devizni kursevi, berzanski indeksi itd. Trite brzo reaguje na razliite signale korekcijom cena hartija od vrednosti i time se utie na vrednost portfolija banaka. Banka moe biti izloena dejstvu trinog rizika kod sledeih pozicija:

obveznice sa fiksnom i fleksibilnom kamatnom stopom, akcije, derivati sa razliitom aktivom u njihovoj osnovi - akcijama, obveznicama, fjuersima

itd. i transakcije koje su na neki nain povezane sa deviznim kursevima.

U osnovi je mogue razlikovati dva tipa trinog rizika: I. sistematski trini rizik - uzrokovan je odlukama o ekonomskoj politici neke

zemlje i pogaa sve finansijske instrumente na tritu i II. specifini trini rizik - rizik promene vrednosti pojedinane hartije od vrednosti,

koji zavisi od poslovne aktivnosti i rezultata subjekta koji je izdao datu hartiju. Trini rizik se esto preplie sa rizikom likvidnosti i operativnim rizikom. Kretanje cena HoV u velikoj meri zavisi od stepena likvidnosti trita. Ako je trite slabo likvidno, vrlo je teko pronai drugu ugovornu stranu i samim tim volatilnost cena je vea nego u uslovima visoke likvidnosti trita. Drugim reima reeno, na tritima sa manjim stepenom likvidnosti trini rizik je izraeniji. Kada je u pitanju veza sa operativnim rizikom klasian primer su defekti u praenju portfolija i donoenju odluka o upravljanju portfoliom koji mogu dovesti do znaajnih gubitaka5. 3. ZAKLJUAK Od devedesetih godina prolog veka u ii interesovanja nali su se operativni rizik i trini rizik, kao i upravljanje istim. Neophodno je da bankarski menadment ume veto da upravlja rizicima banke, kako preveliki i nepokriveni rizici ne bi doveli do nesolventnosti banke. Profesionalno upravljanje bankarskim rizicima znai da banka ostvaruje dovoljnu stopu prinosa na akcijski kapital pri prihvaenom nivou rizika. Aktuelna deavanja na svetskom finansijskom tritu najbolja su ilustracija znaaja ovih delova poslovne aktivnosti finansijskih institucija. Velike investicione banke, kao to je Lehman Brothers, ili osiguravajue kompanije, kao AIG, iskusile su znaajne probleme kada je trite poelo da reflektuje teko stanje u bankarskom sektoru, uzrokovano neadekvatnim odobravanjem kredita i sumnjivim transakcijama. Dakle, nakon ove faze u razvoju finansijskog trita, upravljanje trinim rizikom bie od jo veeg interesovanja za sve uesnike na finansijskom tritu.

5 Jedan od najpoznatijih primera u istoriji bankarstva i finansijskih trita je sluaj Barings Bank i Nick Leeson-a. Gubici koji su nastali u ovom sluaju duguju se padu cena, ali je u pozadini svega stajalo nepotovanje procedura.

901

4. LITERATURA [1] BIS, Basel Committee on Banking Supervision, International Convergence of Capital

Measurement and Capital Standards, 2006. [2] Christopher Ian Marrison, The Fundamentals of Risk Measurement, McGraw-Hill Professional,

2002. [3] M. Frenkel, U. Hommel, G. Dufey, M. Rudolf, M. Frenkel, Risk Management: Challenge and

Opportunity, Springer, 2005. [4] uki ., Upravljanje rizicima i kapitalom u bankama, Beogradska berza, Beograd, 2007. [5] Linsmeier T.J., Pearson N.D., Risk Measurement: An Introduction to value at Risk, University

of Illinois, 1997. [6] Reto R. Gallati, Risk Management and Capital Adequacy, McGraw-Hill Professional, 2003. [7] www.bis.com [8] www.globalriskregulator.com [9] www.riskbank.se [10] www.riskflow.com [11] www.risk.net

902