UVOD

BEZBJEDNOSNI MENADMENT1. UVOD

Svaka epoha ljudske istorije obelezena je osvajanjima, napadima, nasrtajima , terorizmom, vandalizmom i atentatima. Takodje, te epohe karakterisu i odredjeni dogadjaji ljudskog napretka. U modernom svetu, to su svakako industrijska revolucija i stalni napredak na poljima tehnike i tehnologije. Kada uzmemo u obzir ta dva zapazanja, njihove korelate, ljudsku prirodu i porast svesti o mogucim pretnjama, kao i analizu dogadjanja na svetskoj sceni, dolazimo do zakljucka da smo dostigli tacku kada je zastita licnosti ne samo potreba, vec i nacin zivota, postala prakticno deo drustvenog zivota. Mnogi atentati koji su oblikovali ljudsku istoriju, ne bi se ostvarili da su odredjene mere predostroznosti bile preduzete. Te mere, koje su u samim osnovama zastite, vazne su danas isto koliko i u nekim proslim vremenima, kada je svest o njihovoj potrebi bila na niskom nivou, usled cega su nastajale katastrofalne posledice, poput Prvog svetskog rata.

Industrija privatne bezbednosti uveliko dozivljava svoju industrijsku i tehnolosku revoluciju. Ne tako davno, ukoliko bi ste potrazili usluge u oblasti licne zastite, morali bi ste se zadovoljiti ljudima poput privatnih detektiva, zatim ljudi sumljivih kvalifikacija, sposobnosti i ostalih kojima poveravate svoj zivot. Svakako, ukoliko vam je zivot bio zaista ugrozen i ukoliko ste to mogli da dokazete vlastima, poput primera da ste bili svedok nekog zlocina, mogli ste ocekivati licnu zastitu od strane policije za neko ograniceno vreme, uglavnom do davanja iskaza na sudu. Ipak slucajevi, kada ovakvu vrstu pomoci mozete zatraziti od institucija sistema, su izuzetno retki, a neretko i pod znakom pitanja, kada se ima u vidu skromna obucenost, opremljenost, brojnost i motivisanost snaga policije za ovu vrstu poslova.

Industrija privatne bezbednosti svoj uspon dozivljava tokom sedamdesetih godina dvadesetog veka kada su teroristicke aktivnosti dominirale sirom sveta, poput postavljanja eksploziva, kidnapovanja i trazenja otkupa za visoke cinovnike velikih korporacija, atentata na privrednike i politicare, otmice aviona, iznude i drugo. Osamdesetih i devedesetih pojavljuju se nove pretnje, nasilje na javnim i privatnim mestima, proganjanje ljudi, nasumicni napadi, kradje i otimanje automobila, provale u stanove i napadi na uticajne ljude velikih kompanija u njihovim rezidencijama, postali su uobicajeni, svakodnevni dogadjaji. Bogati, uspesni i slavni postali su zrtve svoga uspeha...2. POGLEDI NA BEZBJEDNOSTOpte je prihvaeno da je pojam bezbednosti danas postao mnogo kompleksniji nego to je bio u vreme Hladnog rata, i to prevashodno zbog razvoja procesa globalizacije. Pojam bezbednosti danas ukljuuje i tradicionalne (sloboda od straha, od pretnji i od fizikog nasilja) i nove elemente (bezbednost hrane, bezbednost vode, zatita ivotne sredine, strah od virusa, terorizma). UN navode da je naglasak sada ne samo na zatiti granica neke suverene drave, ve i na zatiti od svakodnevnih briga. Danas se ljudi vie plae onoga to bi im se moglo desiti u slobodnom i bezbednom drutvu njihove, potpuno vojno zatiene drave, nego od toga da bi njihovu teritoriju mogla napasti neka druga drava, ili da bi mogao da se desi neki kataklizmiki dogaaj, poput nuklearnog rata. Danas su novi bezbednosni rizici vezani za sigurnost prihoda i radnog mesta, zdravstvenu zatitu, bezbednost ivotne sredine i zatita od nasilja, gladi ili bolesti.Pojam bezbednosti se moe proiriti u nekoliko osnovnih pravaca, tj. moe biti u skladu sa odgovorom na 3 osnovna i 3 pomona pitanja.

IJA BEZBEDNOST? Ovde je u pitanju fokus, tj. ko se titi. Odgovori daju tri tipa entiteta: drave, druge ljudske grupacije i pojedince.

BEZBEDNOST EGA? U odnosu na to ta je napadnuto, tj. ta je bezbedno, mogu se posmatrati razliite konotacije BEZBEDNOST OD KOGA? Razmatra se izvor pretnje. Razliite vrednosti su dovedene u opasnost od strane razliitih aktera. Mogu, takoe, postojati i pretnje bez vodeeg preteeg subjekta (globalno zagrevanje, npr.)

Tabela 1: Proireni koncept bezbednostiSTEPEN PROIRENjANAZIVNAIN PROIRENjA

IJA BEZBEDNOST?BEZBEDNOST EGA?BEZBEDNOST OD KOGA-EGA?

Bez proirenjaNacionalna bezbednostDravaSuverenitet, teritorijalna bezbednostDruge drave ili poddravne jedinice

Znatno Socijetalna bezbednostNacije ili drutvene grupeNacionalno jedinstvo, identitet grupeDrave, nacije, migranti, druge kulture ili potkulture

Radikalno Ljudska bezbednostPojedinci ili ljudska vrstaPreivljavanje ili kvalitet ivotaDrava kao takva, globalizacijski proces

UltraradikalnoBezbednost ivotne sredineEkosistemOdrivostLjudska vrsta

Dodatna pitanja koja je Meler postavio su:

BEZBEDNOST OD EGA? Zavisno od toga za koje rvednosti se smatra da su ugroene i na koji nain, pretnje se mogu predstaviti kao vojne, ivotna sredina ili privreda. OD KOGA JE BEZBEDNOST PRUENA? Pitanje subjekta, tj. odgovori na pitanje ko bi trebao da prui bezbednost. Delovanje samog subjekta ima i makro (meunarodnu) i mikro (unutardravnu) dimenziju. Prvo je nivo pojedinanih drava, sistema drava, saveza ili cele meunarodne zajednice kao takve. Drugo je podela rada unutar samih drava. BEZBEDNOST KOJIM SREDSTVIMA? Strategije, konkretni planovi od kojih zavisi relativna vanost vojnih i drugih inilaca u postizanju bezbednosti.Iako je globalizacija ve poodmakla, nema jasnih institucija koje bi na globalnom nivou mogle da budu garanti bezbednosti. Oni koji zagovaraju globalnu bezbednost, tvrde da tradicionalna shvatanja nacionalne bezbednosti ne pokrivaju dovoljno promene koje su se desile u poslednje vreme, i saglasni su u tome da treba da se okrenemo pojedinanoj bezbednosti i bezbednosti grupa. Meutim, postoji raznoglasje oko toga ko i kako treba da obezbedi tu bezbednost.

U okvirima sukoba izmeu drava i globalnog drutva koje se pomalja, strategija menadmenta bezbednosti danas obuhvata dravnu (nacionalnu) bezbednost, ljudsku bezbednost i socijetlanu (drutvenu, u periodu tranzicije) bezbednost.

2.1. Ljudska bezbednostPostoje tri osnovna shvatanja oko toga ta je ljudska bezbednost. Ona su meusobno veoma razliita.

Prvi pristup zasniva se na ljudskim pravima i vladavini prava i utemeljen je na vladavini prava i sporazumnim reenjima. Po njemu, glavn pretnja bezbednosti dolazi od odricanja od osnovnih prava i redovnog zakonskog procesa, jer nema pravne demokratske drave. Takoe, odricanje od prava manjina takoe predstavlja pretnju bezbednosti. Ovaj pristup oslanja se na meunarodne faktore i norme i ovd ebi vanu ulogu trebale da odigraju meunarodne institucije, tako to e proglasiti univerzalne usaglaene norme i aktivno ih promovisati unutar drava. Mehanizmi za poboljanje ljudskih prava su sankcije, sramoenje i kooptacija.

Drugi pristup je usmeren na humanitarno shvatanje da je sigurnost naroda oliena u odsustvu straha, najvii cilj meunarodnih intervencija. Ovde se rat smatra najveom pretnjom i podvlai jasnu razliku izmeu boraca i neboraca. Je, dok su se vojnici slaoili da su izloeni mogunosti gubitka ivota i slobode, civili nisu, te se sve mora preduzeti da bi se zatitili. Ovde se zakljuuje da se mora uiniti neto vie od pruanja obine pomoi na konfliktnim podrujima, te se zadacima smatraju i obnova civilnog drutva na dravnom i lokalnom nivou, reintegracija raseljenog stanovnita u privredu i drutvo, ouvanje zakona i reda putem policijskih snaga, zatita manjina, ena, dece itd.

Trei pristup predstavlja najiru definiciju ljudske bezbednosti i podrazumeva odrivi razvoj, i zasniva se na izvetaju UN o ljudskom razvoju iz 1994. Po tom pristupu, ljudsku bezbednost predstavlja bezbednost u pogledu hrane, zdravlja, ivotne sredine, bezbednost pojedinca, zajednice i politika bezbednost. Ovde se minimizuje kolektivna, nacionalna bezbednost i dravni interes. Multilateralne intitucije preuzimaju neke obaveze drave, jer globalna priroda problema negira mogunost da se problem rei na lokalnom nivou.

Ono to objedinjuje sva tri pristupa je da je predmet bezbednosti pojedinac, a ne drava niti njena teritorija. Smtra se da su svi ljudi deo kolektiva, bez obzira gde ive.

Meunarodni komitet Crvenog krsta pod zatitom podrazumeva sve one aktivnosti koje se preduzimaju kako bi prava pojedinca bila potpuno potovana u skladu sa slovom i duhom relevantnih pravnih tela (ljudska prava, humanitarna i prava izbeglica). Podrazumeva se da e svi oni koji doprinose ostvarivanju ljudskih prava sve aktivnosti sprovoditi potpuno nepristrasno i da njihovo postupanje nee zavisiti od rase, nacionalnog i etnikog porekla, jezika ili roda.

Zatita podrazumeva prevenciju, uspostavljanje ljudskog dostojanstva, obezbeivanje adekvatnih ivotnih uslova naknadom tete, obnavljanje i rehabilitaciju, ouvanje ivotne sredine, potovanje prava individua, pruanje adekvatne pomoi u uslovima u kojima su narueni zdravlje, ivotni prostor, socioekonomski status itd.

Fizika lica imaju:1. Pravna sposobnost (Svojstvo fizikog lica da bude nosilac prava i obaveza naziva se pravnom sposobnou fizikog lica)-stie se roenjem ,a prestaje smru 2. Poslovna sposobnost (Mogucnost fizikog lica da samo svojom voljom zasniva, menja i gasi prava i obaveze naziva se Poslovnom sposobnou fizikog lica)-stie se sa navrenih 18 godina 3. Deliktna sposobnost-stie se sa navrenih 14 godina 4. Radna sposobnost-stie se sa navrenih 15 godina

Zlostavljanje, u smislu Zakona o spreavanju zlostavljanja na radu, jeste svako aktivno ili pasivno ponaanje prema zaposlenom ili grupi zaposlenih kod poslodavca koje se ponavlja, a koje za cilj ima ili predstavlja povredu dostojanstva, ugleda, linog i profesionalnog integriteta, zdravlja, poloaja zaposlenog i koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, poniavajue ili uvredljivo okruenje, pogorava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu otkae ugovor o radu ili raskine radni odnos. Bezbednost je, u konceptualnom smislu, toliko sporna da nije (ni priblino) mogue pronai sporazum oko njenog znaenja. Osnovni sporovi u definisanju tog pojma potiu od vrednosnih stavova, odnosno od vrednosti koje treba da se tite (fizika i imovinska sigurnost, politika nezavisnost, teritorijalni integritet, meunarodni mir i slino) i osnovnog subjekta koji je predmet zatite (graanin - pojedinac, drava, meunarodna zajednica, socijalna sigurnost, ekonomski sistem, ivotna sredina...). Kraj Hladnog rata doneo je nove dileme oko pojma bezbednosti, jer je nestanak opasnosti od Sovjetskog Saveza (i samog Sovjetskog Saveza), bezbednosne studije u Evropi i SAD pomerio s brige za opstanak drave (tzv. tvrda bezbednost) na brigu za ekonomsko blagostanje i prosperitet (tzv. meka bezbednost). Aktuelizaciji mekog pristupa bezbednosti posebno su doprinele asimetrine pretnje bezbednosti kao to su terorizam i organizovani kriminal, odnosno proces sekuritizacije socijalne nestabilnosti, ekonomskih problema, problema u vezi s migracijama, ugroavanjem ivotne sredine, epidemijama zaraznih bolesti i drugim pojavama i procesima koji u tradicionalnom konceptu tvrde bezbednosti nisu prepoznavani kao bezbednosni procesi i pojave. Na tragu tih tendencija razvili su se novi bezbednosni koncepti, od kojih je koncept ljudske bezbednosti nastao 1994. godine u okviru Ujedinjenih nacija (kasnije ga je podrao vei broj drava, pored kojih su Japan i Kanada zauzeli posebno istaknuta mesta), dobio najvei broj pristalica.

Zlostavljanje, u smislu citiranog zakona, jeste i uestvovanje, odnosno podsticanje ili navoenje drugih na ponaanje iz prethodnog stava.Izvriocem zlostavljanja smatra se poslodavac sa svojstvom fizikog lica ili odgovorno lice kod poslodavca sa svojstvom pravnog lica, zaposleni ili grupa zaposlenih kod poslodavca, koji vri zlostavljanje.Poslovima fizicko-tehnickog obezbedjenja VIP licnosti i objekata (VIP- veoma znacajne licnosti), i kod nas i u svetu bave se specijalizovane sluzbe u okviru policije i vojske. Od izuzetne je vaznosti da institucija koja se bavi obezbedjenjem VIP licnosti i objekata deluje sinhronizovano sa kontraobavestajnim i antiteroristickim sektorima u vojsci i policiji jer upravo ta nesinhronizacija u njihovom delovanju i moze da bude najveca pukotina u sistemu bezbednosti VIP licnosti, cesto sa fatalnim krajem. Naime, jedan od zadataka kontraobavestajnog sektora u okviru vojske i policije jeste i da otkrije i svaku pretnju bezbednosti VIP licnosti i o tome obavesti Vladu, kod nas potpredsednika Vlade zaduzenog za bezbednost, kao i jedinicu koja se neposredno bavi fizicko-tehnickom zastitom. Na osnovu toga se dalje preduzimaju preventivne mere, bezbednost VIP licnosti se podize na visi nivo i aktivira antiteroristicki sektor s ciljem eliminisanja pretnje. Bez te sinhornizacije institucija za fizicko-tehnicku zastitu ostaje takoreci izolovana, nema potrebne informacije na osnovu kojih bi delovala, a nereagovanje antiteroristicog sektora ostavlja prostor atentatorima da dodju do VIP licnosti, tj.mete koja je okruzena samo svojim neposrednim obezbedjenjem, cime se njihove sanse za uspesno izvrsenje atentata izuzetno povecavaju.

Jedinica koja se u okviru sluzbe bezbednosti bavi fizicko-tehnickom zastitom ne stiti samo VIP licnosti, vec obezbedjuje i objekte od posebne vaznosti. Obezbedjenje moze biti stalno ili povremeno. Stalno se obezbedjuju najvisi drzavnici i najvaznije institucije sistema Skupstina i Vlada.

Kad je rec o obezbedjenju VIP licnosti, njega cine tzv. koncentricni prstenovi. U prvom se nalazi neposredno obezbedjenje direktno uz licnost ili objekt. U njemu su najpouzadniji, visoko specijalizovani i obuceni kadrovi. Drugi prsten je obezbedjenje u "lokalu". On je nesto siri od prvog prstena i obicno je mesovit cine ga policija i vojska. Treci, najvazniji prsten je "nevidljiv". To je obezbedjenje u najsirem smislu. U njemu je skoncetrisana mudrost mozga akcije i tu greske ne sme da bude.

Praksa je pokazala da postoje najmanje dva nivoa na kojima funkcionisu specijalne sluzbe za obezbedjenje drzavnih funkcionera. Prvi je nivo redovne pripravnosti, kada sluzbe, po redovnom planu, svakodnevno obezbedjuju najosetljivija mesta za napad na drzavnike. A te najosetljivije tacke za napad jesu mesto njihovog boravka (kuce i stan), mesto njihovog rada i marsruta kojom se krecu od kuce do posla. Drugi je poseban nivo bezbednosti, koji se aktivira u slucajevima kada postoje saznanja o realnim pretnjama i opasnostima po zivot drzavnika ili clanova njegove porodice. Taj stepen nalaze aktiviranje kontraobavestajnog i antiteroristickog sektora u policiji, drzavnoj bezbednosti i vojsci, radi potpune zastite licnosti kojoj su pretnje upucene. Prvi stepen bezbednosti, na primer podrazumeva svakodneno koriscenje licnog pratioca i vozaca u blindiranim kolima, dok drugi stepen bezbednosti podrazumeva stvaranje posebnih uslova za boravak i rad funkcionera.

Pripadnici sluzbe koji se bave fizicko-tehnickom zastitom, duzni su da prate najnovija tehnicka dostignuca u sredstvima veze, zastiti od prisluskivanja i sl. Istovremeno, duzni su da svakodnevno vezbaju i usavrsavaju vestine koje je neophodno poznavati: voznja automobilom, bliska borba ("ruka na ruku") elementi borilackih vestina prilagodjeni poslovima telohraniteljstva, upotreba posebnih palica i hladnog oruzja kod profesionalaca najcesce japanski noz Tanto, prakticno gadjanje iz pistolja i automatskog oruzja, takticko-tehnicke situacije...Osim toga nephodno je da pripadnici ove uprave stalno inoviraju svoje znanje i prate najmodernije trendove u obezbedjenju licnosti i objekata jer strane sluzbe, teroristi, a danas sve cesce i pripadnici organizovanog kriminala sa svoje strane ne miruju; i oni inoviraju svoje znanje, vezbaju, i uvek postoji opasnost da zivot VIP licnosti bude ugrozen koriscenjem najmodernije taktike i tehnike.

Cilj je biti za korak brzi i nedozvoliti iznenadjenje.

Nekada su kriterijumi za ulazak u sluzbu uopste a samim tim kasnijom selekcijom u jedinici za fizicko-tehnicku zastitu, bili izuzetno visoki. Radjene su takozvane apsolutne provere, do treceg kolena i bocno, takodje do treceg kolena. Na psihofizickim testovima prolazili su samo najbolji. Poslednjih desetak godina, usvojena su nazalost bar u Srbiji i Crnoj Gori, nova pravila, pa se desavalo da ulazak u sluzbu, bude utemeljen na neproverenim, cesto sumnjivim zaslugama i politickoj pripadnosti. Pojedini strucnjaci koji su u svetu ocenjeni kao izuzetni eksperti, kao sto je recimo Ljuba Vracarevic, iz raznoraznih razloga, gotovo neshvatljivih normalnom ljudskom umu, nisu bili ni pozivani da obucavaju ljude iz jedinice za fizicko-tehnicku zasititu ali su zato svoja znanja uspesno prenosili, brojnim sluzbama obezbedjenja po svetu, a njihovi ucenici i danas uspesno stite osobe za koje su zaduzene.

Biti telohranitelj poznate licnosti - kod nas pre svega poznatog politicara, poslednjih desetak godina postalo je gotovo statusno zanimanje. Momci ljutitog pogleda, debelih vratova, kratko osisani u skupim odelima - koja su po pravilu uvek neprikladna za izvodjenje ozbiljnijih borbenih tehnika, i besnim automobilima, uvek spremni da demonstriraju silu, nisu ni nalik na ono sto bi se u svetu telohranitelja moglo nazvati profesionalcem. Mnogi od njih su bili upleteni u sumnjive aktivnosti. Mnogi od njih su bili samo sa iskustvima od nekoliko kafanskih tuca ili iskustvima bivseg sportiste borilackih vestina. Najveci deo, gotovo 99%, bio je bez prave obuke iz telohraniteljstva i uopste menadzmenta obezbedjenja licnosti i aktivnosti koje takva licnost obavlja, kao sto je recimo zastita razgovora od prisluskivanja, sifrovanje, zastita informacija od oticanja i sl... Timovi za obezbedjenje su stvarani na osnovu prijateljskih veza i preporuka...Svakom, iole upucenom u posao telohranitelja ili organizatora i izvrsioca fizickog obezbedjenja bilo je jasno i ovakvo obezbedjenja ne predstavlja nikakvu prepreku za prave timove ubica koji dolaze iz redova obavestajnih sluzbi i teroristickih organizacija.

Uslugama ovakvih obezbedjenja su se koristili najcesce tada opozicioni a danas vladajuci politicari. S njihovim dolaskom na vlast, mnogi od ovih momaka dobili su sluzbene legitimacije i time ozvanicili svoj status. Uz gore pomenuto o nacinu primanja u sluzbu, ovo je za jos jedno koplje dole spustilo nivo profesionalnosti obezbedjenja VIP licnosti.

Kao model za siru javnost da shvati kako izgleda efikasno obezbedjenje VIP licnosti mozda je najbolji primer u kratkim crtama prikazati funkcionisanje Titovog obezbedjenja koje je u mnogo cemu bilo ispred svog vremena.

Tita su u potpunoj sinhronizaciji na kopnu, u vazduhu i na vodi obezbedjivali SDB i KOS. Plan akcije zastite Tita pravio je tim strucnjaka u posebnom centru bezbednosti u koji su se slivali svi operativni podaci sa terena. Kad je rec o operativnim podacima sa terena, islo se do detalja, pa je tako sef akcije zastite pred svaku Titovu posetu gradovima bivse Jugoslavije sa jednim timom ljudi isao da testira trasu. Zadatak ove ekipe je bio da utvrdi najopasnije zone na putu, prebroji skretanje, ustanovi kvalitet puta, cak i pravac vetra. Sef akcije je bio neprikosnoven, a njega je morao da slusa cak i sam Tito.

Svaka akcija zastite, bilo da je Tito isao u neki od gradova bivse Jugoslavije ili u svet, bila je jedinstvena, sto znaci da matrica nije postojala. Neke od tih akcija su "Bura" Vihor", "Rajna" i one su planirane i vodjene posebno. To je predstavljalo dodatnu teskocu za one koji bi evenutalno planirali atentat da na osnovu osmatranja dodju do matrice sistema zastite i na osnovu toga isplaniraju i pokusaju svoju ubilacku nameru.

Put od Surcina, na koji je cesto sletao, do Belog dvora uz prvi i treci koncentircni prsten, obezbedjivao je i drugi od oko 800 policajaca i nekoliko hiljada vojnika, rasporedjenih na 50-70 metara u "dubinu". Svaki deo aerodruma koji se zatvarao za sletanje i poletanje drugih aviona, pregledala je kontradiverziona ekipa, snajperisti su bili rasporedjeni po krovoima, a specijalci sa obucenim psima bili su na svim vaznijim punktovima. Pocasna jednica Garde, pozdravljala ga je bez bojeve municije.

Obezbedjenje je posebnu paznju posvecivalo osmatranju tzv. dominantnih tacaka, sto je opste uzev jedno od najvaznijih u sistemu zastite licnosti. Osmatranje dominantnih tacaka znaci proveru i kontrolu objekata na 200-400 metara vazdusne udaljenosti od licnosti koja se cuva. Nekada, u okolnim zgradama proveravani su stanari (politicki i kriminalno). Policija je kontrolisala vodovod, instalacije, tavan, podrume, krov i kanalizaciju. Neposredno pred svaki Titov dolazak ili prolazak stanari su morali da navlace roletne, zavese i da sklanjaju cvece sa prozora. Dvogledom je po jedan covek iz obezbedjenja gledao u pravcu samo jednog dela zgrade i bio odgovoran za sprat, nekad samo i za stan.

Do Belog dvora Tita je vozio blindirani automobil cija je prethodnica bilo vozilo "cistac". U koloni su takodje isla i vodeca kontradiverziona kola, iza njih automobil sa "citacem" oficirom koji je ekipi na terenu signalizirao mesta kretanja i odmah uz blindirani automobli i "eskort" pratioci u cetri automobila, naoruzani pistoljima i automatskim oruzjem. U dvor je ulazio citav "eskort". Ulaskom u dvoriste njihov zadatak je prestajao, jer su rezidenciju nadgledale specijalne vojne jedinice.

Ova osnovna nacela iz Titovog obezbedjenja se i danas u svetskim specijalistickim bezbednosnim skolama uzimaju za primer visokog profesinalizma.

Literatura

1. Smilja Avramov, Bezbednost u 21. veku, Zbornik radova SIMBON, Beograd, 2001.

2. Bjern Meler, Nacionalna, socijetalna i ljudska bezbednost, u zborniku Ljudska bezbednost Human Security, I/I, 2003, Fakultet civilne odbrane u Beogradu3. Dozef Naj: Paradoks amerike moi, BMG, Beograd, 2004

4. Dobrosav Radovanovi, "Geoekonomija, poslovna diplomatija i globalni menadment", Liber, Beograd, 20085. Dragan Simi, Nauka o bezbednosti savremeni pristupi bezbednosti, Slubeni list SRJ, Beograd 20026. Jovica Trkulja: Globalizacija kao potinjavanje ili ansa, deo Vladimir Pavievi i grupa autora: Aspekti globalizacije, Dosije, Beograd, 2003,7. UNDP, Human Development Report, 1993. & 1994.

UNDP, Human Development Report, 1993. & 1994.

Bjern Meler, Nacionalna, socijetalna i ljudska bezbednost, u zborniku Ljudska bezbednost Human Security, I/I, 2003, Fakultet civilne odbrane u Beogradu, str. 41