PriloziNAJVANIJE ZARAZNE BOLESTI PASABESNILO.TENEAK.PARVOVIROZA.ZARAZNO ZAPALjENjE JETRE.LEPTOSPIROZA.CREVNI PARAZITI PASATOKSOKAREANKILOSTOMETRIHURISIPANTLJIAREKOKCIDIJE

NAJVANIJE ZARAZNE BOLESTI PASABESNILOBesnilo je akutna kontagiozna zarazna bolest izazvana virusom, koji pokazuje poseban afinitet prema nervnom tkivu. Za ovu bolest su prijemive sve toplokrvne ivotinje i ovek (zoonoza).Besnilo je rasprostranjeno u celom svetu, na svim kontinentima, izuzev Australije. Besnila takoe nema ni na Antarktiku, Novom Zelandu i Kipru. U naoj zemlji se besnilo javlja, i to najee na Kosmetu, u Vojvodini i u Crnoj Gori.Opis uzronikaUzronik besnila je virus, koji se dugo i jedino razmnoava jedino u nervnom tkivu (nervnoj eliji). U ostalim tkivima organizma se ne razmnoava, tako da propada ako dospe u druga tkiva. U prirodi se virus besnila odrava u divljim ivotinjama.Na mestu prodora u organizam virus besnila se ne razmnoava, kao ni u krvi i drugim elijama organizma. Za nervno tkivo vee se vrlo brzo po infekciji, ve za 4-24 sati. Virus putem perifernih nerava dospeva u kimenu modinu, a preko ove u centralni nervni sistem. Naseljavanjem virusa u elije centralnog nervnog sistema dolazi do njegovog razmnoavanja, usled ega dolazi do oteenja i propadanja nervnih elija, to dovodi do specifinog zapaljenja mozga.Virus besnila je slabo otporan u spoljanjoj sredini i brzo propada. Na temperaturi od 56C virus besnila se inaktivie za nekoliko sati, a na temperaturi od 70C za nekoliko minuta. Bolje se odrava na niskom temperaturama. Na temperaturi od 0-8C ostaje infektivan i dva meseca. Osueni virus na travi, pri normalnoj temperaturi, ostaje infektivan 24 sati. Vrlo brzo ga inaktivie 1-2% rastvor ive sode, 2% rastvor sublimata i 2% rastvor formalina. Mnogo bolje ga inaktiviu kiseli dezinficijensi. Ultravioletni zraci ga inaktiviu momentalno.Putevi irenjaSve toplokrvne ivotinje mogu da oble od besnila. Najei prenosioci besnila su psi i make, koji bolest prenose od divljih ivotinja na druge domae ivotinje i oveka. Stalno odravanje virusa u prirodi odvija se uglavnom preko lisica, risova, vukova, a manje preko jazavaca i ostalih toplokrvnih ivotinja. Vanu ulogu u irenju besnila u nekim zemljama (zemlje June Amerike) igraju i slepi mievi.Besnilo se u 99% sluajeva prenosi ujedom bolesne ivotinje. Koliinski, najvie virusa se izluuje pljuvakom obolele ivotinje.Besnilo se pojavljuje u dva osnovna oblika: kao umsko silvatino i kao gradsko urbano besnilo. Silvatino besnilo se iri preko divljih ivotinja, kod nas najee preko lisica, a urbano preko domaih ivotinja, najee pasa i maaka.Opis bolestiInkubacija besnila kod pasa je promenljiva i iznosi od 8 dana do 1 godine, a proseno traje 15-60 dana.Besnilo pasa se pojavljuje u dva oblika: furioznom i paralitikom (mirno ili tiho besnilo).Furiozni oblik besnilaprotie kroz tri stadijuma: 1. prodromalni ili melanholini, 2. stadijum uzbuenosti i 3. paralitiki.U poetnom stadijumu bolesti melanholinom stadijumu telesna temperatura je obino poviena, a pas ispoljava promene u ponaanju prema vlasniku. U veini sluajeva pas ispoljava udljivost, obino su zlovoljni, skrivaju se na tamna mesta i ne odazivaju na poziv vlasnika ili mu nerado prilaze. Ponekad ispoljavaju manju ili veu uznemirenost, grebu prednjim apama, esto menjaju mesto na kojem lee, uznemireni su i vrte se oko sebe. esto zastaju, a onda odjednom potre i bezrazlono laju. kljocaju vilicama i zubima kao da neto hvataju. Razdraljivost je poveana, pa pas i na najmanji dodir jako reaguje, skae razjareno i hvata zubima razliite predmete. U ovom periodu ne podnosi druge ivotinje, posebno druge pse i nepoznate ljude. Ukoliko je do infekcije dolo kroz ranu, pas ovo mesto uporno lie i ee, tako da ponekad raee meso do kosti. Apetit je oslabljen ili potpuno prestao. Pas stoji sa ispruenim vratom i nastoji da proguta zalogaj, ali mu to zbog oteanog gutanja i oduzetosti drela ne uspeva, pa mu hrana ispada iz usta. U ovom periodu jede i guta strane predmete (nastran apetit). e je pojaana, ali sa tekom mukom popije i male koliine vode. U ovom periodu poinje da lui balu. Defekacija i mokrenje su oteani, a ponekad se javi jak i smrdljiv proliv sa primesama krvi. Moe da se javi i pojaan polni nagon. Melanholini stadijum traje pola do tri dana.Stadijum uzbuenosti se razvija posle melanholinog, ukoliko u meuvremenu pas ne ugine. To je stadijum maksimalnog razdraenja, koje dostie taj stepen da se granii sa mahnitou. Besan pas lie zemlju, jede travu i guta sve to nae. Ima izraen nagon za skitnjom i ujedanjem. Napada i ujeda druge pse i make, domae ivotinje i oveka. Za sve vreme mahnitosti ne laje i ne oglaava se. U ovom stadijumu se javlja oduzetost pojedinih nerava, prvenstveno grkljana i drela.Paralitiki stadijum nastaje 3-4 dana od pojave prvih simptoma bolesti. Napadi maksimalnog razdraenja i mahnitosti prestaju i oboleli pas zapada u stanje potpune apatinosti. Vrlo brzo dolazi do oduzetosti miia grkljana, donje vilice i oiju. Zbog toga su usta otvorena, jezik ispao napolje, a iz usta se cedi penuava, ponekad sukrviava bala. Odmah zatim nastaje i oduzetost miia nogu, grudnog koa i trbuha. Prvo se javlja oduzetost zadnjih nogu, zbog ega pas u poetku zanosi zadnji deo tela, tetura i posre, da bi na kraju vukao zadnje noge po tlu. Zbog paralize repa, rep pada i podvlai se pod zadnje noge. Zbog oduzetosti meurebarnih miia pas vrlo brzo ugine.Paralitiko ili tiho besnilose u pasa javlja u 15-20% sluajeva. U najveem broju sluajeva obolerli pas je paralizovan od samog poetka bolesti, zbog ega ne laje, ne ujeda, odbije hranu i obino za 3-4 dana ugine. U izvesnim sluajevima klinika slika znatno odstupa od klasine oboleli pas jede, pije vodu, malo je neraspoloen i za nekoliko sati ugine.Dijagnoza se moe postaviti na osnovu simptoma bolesti samo kada je klinika slika jasno izraena. Od simptorma bitnih za postavljanje dijagnoze najvaniji su promene u ponaanju, promukao glas, perverzni apetit, sklonost ka beanju i lutanju, agresivno ujedanje, pojava oduzetosti naroito donje vilice i donjih delova tela, svrab na mestu ujeda, nejednaka rairenost zenica i uvek smrtan ishod. Kod tihog besnila je mnogo tee postaviti dijagnozu. Tana dijagnoza se postavlja tek specifinim mikroskopskim pregledom mozga uginulog ili ubijenog psa.Mere zatiteS obzirom na to da je besnilo jako opasna zoonoza, a da je terapija bezuspena, u suzbijanju i iskorenjivanju ove bolesti najznaajniju ulogu ima profilaksa. Njena efiokasnost zavisi, pre svega, od toga koliko se permanentno, dosledno i sveobuhvatno sprovodi.Najvanija mera profilakse jeste redovna godinja vakcinacija pasa, koja je i po Zakonu obavezna. Veoma je bitno i spreavanje kontakta pasa sa nevakcinisanim psima i psima lutalicama. Takoe, bitna mera je i spreavanje kontakta pasa, posebno vakcinom nezatienih sa divljim ivotinjama. Jedna od znaajnih mera jeste i kontumac i unitavanje pasa i maaka lutalica. Kod dranja pasa u urbanim sredinama neophodno je pridravati se propisa o dranju pasa noenje zatitne korpe, voenje na kratkom povodniku, igranje samo na mestima predvienim za to, to moe znatno da pomogne u suzbijanju urbanog besnila.U sluaju da oveka ujede pas, treba uvek postupiti kao da postoji sumnja da je pas besan, a to podrazumeva niz zatitnih mera. Ujednu ranu treba dobro isprati sa velikom koliinom tekue vode i sapunom, moe se obraditi i hipermanganom ili rivanolom. Poeljno je da iz rane istekne dosta krvi jer se time rana isisti. Ujedenu osobu treba hitno odvesti kod lekara gde treba da primi antirabini serum. Psa nikako ne treba ubiti, ve se mora odvesti u veterinarsku ustanovu na posmatranje. Pas se stavlja u karantin i posmatra najmanje 10 do 15 dana. Ukoliko se u ovom periodu ne ispolje znaci besnila smatra se da pas nije bio inficiran. Ukoliko je pas mrtav nadlenoj veterinarskoj ustanovi se na pregled dostavlja glava ili samo mozak u glicerinu.TENEAKteneak je infektivna, jako kontagiozna bolest, pre svega mladih pasa, koju prouzrokuje virus. Bolest se karakterie katarom organa za varenje, organa za disanje i sluzokoe oiju, kao promenama u nervnom sistemu i na koi.Bolest ima sezonski karakter i ee se pojavljuje za vreme hladnih i vlanih dana. Smatra se da je teneak bolest mladih pasa, mada mogu da obole i odrasli psi. Najee oboljevaju tenci uzrasta 2-6 meseci, pa sve do 12 meseci. tenci mlai od 50 dana, na sisi, ne oboljevaju od teneaka. Smrtnost je kod teneaka dosta velikai kree se od 70-90%. Eventualno prebolele ivotinje ostajusa trajnim posledicama, koje su posebno izraene na ulima. U najveem broju sluajeva tenci uginu u roku od 2-4 dana od pojave bolesti. Zavisno od stepena komplikacija, bolest moe da potraje i 2 i 3 nedelje.teneak je rairen u celom svetu, posebno u velikim gradovima, gde se stalno odrava. Zbog prijemivosti divljih ivotinja teko se suzbija i nemogue ga je iskoreniti.Opis uzronikaOboljenje uzrokuje virus, koji napada skoro sva tkiva, a posebno endotel kapilara. Zbog oteenja kapilarnog zida dolazi do opsenih krvarenja, skoro u svim organima. Zbog oteenja kapilara poremeeno je snabdevanje krvlju organa i tkiva, zbog ega dolazi do oteenja elija u ovim organima.Virus teneaka je osetljiv na visoku temperaturu. Na temperaturi od 56C, u organskoj sredini, inaktivie se za 30 minuta. Direktni sunevi zraci ga unitavaju za 14 sati. Na siskim temperaturama moe dugo da se odri u infektivnom stanju. Veoma brzo ga unitava 3% rastvor ive sode, 0,5% rastvor fenola i 1% rastvor formalina.Putevi irenjaGlavni izvor infekcije su inficirane i obolele ivotinje, kao i one koje su prebolele bolest, koje dosta dugo po preboljenju izluuju virus u spoljanju sredinu. Inficirane i obolele ivotinje virus izluuju preko nosnog i onog iscetka, kao i iskaljavanjem, preko ispljuvka, zatim preko mokrae i izmeta. Nosni iscedak i slina su jako infektivni, a virus se u njima pojavi ve petog ili estog dana od infekcije.Pored direktnog naina prenoenja virus se prenosi i indirektno, preko predmeta. ovek je sa obuom, kao i kontaktom sa obolelim ili inficiranim psima i tencima, glavni posrednik u prenoenju virusa iz kontaminirane sredine na zdrave tence i pse.Virus u organizam psa uglavnom prodire peroralno preko digestivnog sistema (hranom, vodom, lizanjem raznih predmeta i sl.) i aerogeno preko organa za disanje (infektivne estice u udahnutom vazduhu).Opis bolestiInkubacija kod teneaka traje 3-7 dana. Oboljenje kliniki zapoinje naglim skokom telesne temperature (41-41,5C), koja se odrava na ovom nivou 2-3 dana kada pada na normalu, da bi se posle ponovo povisila do 41C.Na poetku bolesti oboleleo tene je neveselo, pospano, esto lei, zavla se u uglove prostrija u kojima boravi, ne reaguje na spoljanje nadraaje, ne odaziva se na poziv vlasnika i potpuno odbija hranu. Krajnici i drelo su oteeni, to oteava gutanje i daje nadraaj na povraanje. Pojavljuje se bistar vodenast iscedak iz nosa, ali ubrzo on postaje sluzav, pa i gnojan. Nagomilani sekret se nakuplja na nosnoj peurki i oko nosnih otvora u vidu ljuskica, pa moe i da zatvori nosne otvore. Sa pojavom nosnog iscetka javlja se i otok i crvenilo sluzokoe oka i onih kapaka i iscedak iz oka, u poetku sluzav, a kasnije gnojan. Iscedak iz oka se lepi na dlaku oko oka i na trepavice i tei da potpuno zatvori oi. Kod obolelih tenaca javlja se osetljivost na svetlost, zbog ega esto trepu i mirkaju, drei zatvorene one kapke.Posle 2-3 dana od poetka bolest se komplikuje bakterijskom infekcijom, to kliniku sliku ini sloenijom i teom, astanje organizma obolelog psa dovodi u kritinu fazu.Zavisno od toga koji su organi organski sistemi zahvaeni virusom teneaka, razlikuju se tri osnovna oblika teneaka: pluni, digestivni i nervni. Kao komplikacije ili pratei oblici javljaju se oboljenje koe i oboljenje oiju.Pluni oblikse karakterie ubrzanim i oteanim disanjem koje nastaje zbog vrlo brzog razvoja zapaljenskih arita na pluima. Karakteristino je tzv. labijalno disanje. Javlja se obilan nosni iscedak okoladastog izgleda. Pas jako brzo mravi.Digestivni oblikteneaka karakterie zapaljenje sluzokoe eluca i celog crevnog kanala. Usta su suva, a jezik obloen beliastim do sivim naslagama, iz usta se javlja karakteristian zadah. Uporno i esto povraanje, kao i tean sluzav i krvav proliv (ili samo sa primesama krvi), dovode do jakog mravljenja. Pas odbija svaku hranu, a ako doe do odbijanja i vode, onda to predstavlja lo prognostiki znak. Ovakvo stanje dovodi do potpune iznemoglosti, zbog ega pas nerado ustaje i teko se kree sa zanoenjem zadnjeg dela tela. Elasticitet koe je oslabljen. Dlaka je suva, mutna i trava. Zbog estih proliva dlaka u okolini mara, korena repa i zadnjih delova zadnjih noguje zaprljana sadrajem iz creva.Nervni oblikje najtei oblik teneaka. Zadnjih godina se javlja bez ikakvih drugih prethodnih komplikacija karakteristinih za teneak, ili ssa simptomima koji nisu tako karakteristini za ovu bolest. Mnogo ee nastaje posle preleanih drugih oblika oboljenja, pa i u onim sluajevima kada je terapija dala pozitivne rezultate i vidno je dolo do klinikog poboljanja zdravstvenog stanja. Neposredno pre izbijanja nervnih simptoma zapaaju se promene u ponaanju psa. On je uplaen, ne poznaje svog vlasnika, zenice su obino rairene, ponekad je razdraljiv i agresivan ili se zavlai u ugao prostorije u kojoj boravi i jako je depresivan. Prvi simptom nervnog oblika je mirkanje i treptanje. Vrlo brzo pols etoga dolazi do tikova miia une koljke i ela. Ovi tikovi miia glave brzo prelaze na miie vrata, lopatice i prednjih i zadnjih nogu. Neposredno posle toga dolazi do oduzetosti naroito zadnjih nogu, mokrane beike i zadnjeg creva. Oduzetost moe da zahvati i meurebarne miie, kad vrlo brzo doe do smrti. U ovom periodu bolesti mogu da se zapaze i nekoordinisani pokreti. Nervni oblik teneaka u najveem broju sluajeva dovodi do smrti, a kod retko prezdravelih pasa ostavlja trajne posledice. Ove posledice se javljaju pre svega na ulima vid, sluh, miris, a zatim u vidu delimine ili potpune oduzetosti nerava prednjih i zadnjih nogu, kao i trajnih i neizleivih tikova miia na pojedinim delovima tela.Konu komplikacijubolesti karakterie pojava egzantema na unutranjoj strani butina, po trbuhu, monicama, i ree po usnama i drugim delovima koe. Promene na koi imaju dosta specifian tok. Prvobitno se pojavi crvenilo, zatim se na tom mestu javljaju sitni vorii, a zatim mehurii veliine zrnna kukuruza. Mehurii prskaju, a na njihovom mestu se stvaraju kraste koje relativno brzo otpadaju.Kao poseban vid kone komplikacije treba spomenuti bolest tvrdih apa. Obino se javlja u hroninom toku, kada dolazi do zadebljanja koe na mekujima i nosnoj peurki.Ona komplikacijateneaka je posledica destruktivnog delovanja virusa na tkiva oka. Ponekad jednostrano, a esto obostrano ispoljene promene javljaju se prvo u vidu zapaljenja ronjae, na kojoj se vrlo brzo razvijaju ulceracije irii. Ove promene su jako uporne i odolevaju svakoj terapiji. Zbog osetljivosti na svetlost pas stalno mirka ili dri oi zatvorenim, a obolele oi su na pipanje bolne. Ove promene na oku najee dovode do nepovratnih oteenja oka i smanjenog ili potpuno izgubljenog vida. Kod bakterijske komplikacije dolazi do zagnojavanja oka i do potpunog gubitka vida.S obzirom da se teneak javlja uglavnom kod mladih pasa tenaca, najee u periodu menjanja zuba (period od 2-6 meseci), vrlo esto se posle preleanog teneaka sreu trajne i karakteristine promene na novoniklim stalnim zubima, koje se nazivaju teneakovo zubalo. Zubi su meki i jako se troe jer je zubna gle slabo razvijena. Ovakvi zubi su manji od prirodno razvijenih, na njima se javljaju uzdune pukotine i udubljenja, pa postaju hrapavi i rupiasto izdubljeni sa karakteristinom smee-rastom bojom. Ovaj poremeaj na zubima je doivotan i ne prenosi se na potomstvo.Mere zatiteU sistemu profilakse, pored mera dezinfekcije, odravanja higijene, pravilnog dranja, nege i ishrane, u suzbijanju teneaka najvanija profilaktika mera je vakcinacija.Nije preporuljiva vakcinacija tenaca mlaih od 50 dana, jernjihov organizam nije u stanju da stvori potreban imunitet u tom uzrastu. Kad se tenci vakciniu u uzrastu od 50-60 dana, u njihovom organizmu se imunitet stvara za 10 dana. Taj period je rizian period period bez imuniteta, koji se ne moe izbei. Ovaj imunitet nije dugotrajan i polse oko mesec dana poinje da opada, i gubi se posle 3 meseca od vakcinacije (sa 5 meseci uzrasta). Za pojaavanje i produavanje imuniteta daje se posle mesec dana od vakcinacije druga vakcina, tzv. revakcina.U cilju pravilne zatite, vakcinacijom treba obuhvatiti samo zdrave tence. Ne treba vakcinisati tence sa povienom temperaturom, nedehelnmintisane, mrave, rahitine i iznemogle tence.Znaajnu ulogu u imunoj zatiti tenaca od oboljenja tokom prvih dana ivota ima i vakcinacija kuja. Skotne kuje treba vakcinisati protiv teneaka 40. dana bremenitosti (istovremeno i protiv leptospiroze i zaraznog zapaljenja jetre, a protiv parvoviroze 10 dana ranije, tj. 30. dana bremenitosti).Pored imunoprofilakse znaajnu ulogu u preventivi i spreavanju nastanka oboljenja imaju i mere higijene, ienja i stalne tekue dezinfekcije smetajnih prostora pasa (jedanput u 15 dana).PARVOVIROZAParvoviroza je virusno oboljenje prvenstveno tenaca, koje se kliniki manifestuje povraanjem, prolivom, jakim gubitkom tenosti i visokom smrtnou. tenci mogu iznenada da uginuzbog zapaljenja sranog miia i u periodu njihovog izleenja i oporavka.Smrtnost kod crevnog oblika bolesti, posebno kada se preduzme adekvatna terapija, je niska 25-30%, a kod sranog oblika je i do 80%.Ovo je bolest novijeg datuma. Pojavila se pre 20-ak godina i vrlo brzo se proirila po svetu.Opis uzronikaUzronik bolesti je virus. Pokazuje specifinost ka naseljavanju i razaranju epitelnih elija sluzokoe eluca i creva, kao i elija sranog miia.Virus parvoviroze je otporan na dezinfekcviona sredstva, ali je vrlo osetljiv na 3-5% rastvor ive sode.Putevi irenjaOsnovni izvor infekcije je bolesna ivotinja. Virus se izluuje izmetom, mokraom, povraenim sadrajem i balom. Infekcija se prenosi neposredno od bolesne ivotinje na zdravu pri njihovom kontaktu i posredno preko predmeta, oveka i prostorija gde su boravili ili borave bolesni psi. To i jeste razlog zbog ega bolest vrlo esto izbija u odgajivanicama pasa. Infekcija nastaje preko sluzokoe usta i nosa.Za virus su prijemivi psi uzrasta 7-45 dana, pa sve do 1,5 godine uzrasta. U mnogo veem procentu oboljevaju mladi psi i tenci. Od parvoviroze oboljevaju i tenci od 7 dana (dok su na sisi), ukoliko im majke nisu vakcinisane za vreme bremenitosti.Opis bolestiInkubacija kod parvoviroze traje 3-6 dana. Prvi znaci bolesti su nagli i potpun prekid uzimanja hrane, kao i zapaljenje krajnika (sa crvenilom i krvavljenjima) sa otokom podvilinih limfnih vorova i poveanjem telesne temperature do 41C. Bolesno tene je apatino, potiteno i zavlai se u tamnije delove prostorije. Posle nekoliko asova od poetka bolesti dolazi do upornog povraanja, koje se nekaa manifestuje samo pokretima za povraanje jer tene iz eluca nema ta da povrati. U poetku je povraeni sadraj kaast, sluzav ili vodenast, ponekad penuav, zelenkaste ili sivkasto-ute boje, a kasnije sa manjim ili veim primesama krvi. Nezgruana ili zgruana krv u povraenom sadraju se javlja posle 1-2 dana od poetka bolesti.U toku od 12-24 sati od poetka povraanja, javlja se proliv, koji retko ili izuzetno nastaje u isto vreme sa povraanjem. Izmet je kaast ili tean, smee-sive do ukaste boje, a vrlo brzo postaje proet krvlju kada postaje tamnocrvene boje, sa vrlo specifinim jakim smradom. Zbog neprekidnog povraanja i profuznog proliva, vrlo brzo, a ve za 2-3 dana, dolazi do gubljenja vee koliine tenosti i soli iz organizma, malokrvnosti, apatije i mravljenja. U ovom periodu tene potpuno odbija hranu. Pipanjem trbuha, posebno uz levi rebarni luk, bolestan pas ispoljava jak bol, koji se manifestuje stenjanjem, nemirom i okretanjem glave prema mestu pipanja. Sluzokoe su prokvaene, prljave, modrer ili odro-blede, a one jabuice upale u one duplje. Elasticitet koe je oslabljen, a dlaka suva i trava.Telesna temperatura je poveana samo prvi ili drugi dan bolesti. Kasnije je temperatura normalna, a sputanje temperature ispod normale na 36-35C je prognostiki nepovoljan znak.Posle 2-14 dana od pojave proliva, a u sluaju povoljnog toka bolesti, proliv nestaje. esto se deava da posle prestanka proliva i povraanja, kada je bolest uzela povoljan tok, obolelo tene ne defecira 2-3 dana iako normalno jede.Mere zatiteZa profilaksu je od bitnog znaaja stalna higijena i dezinfekcija mesta gde borave psi, kavalitativno i kvantitativno potpuna ishrana, posebno tenaca u intenzivnom razvoju (u periodu od odbijanja od sise do 6 meseci). Jedna od vanih mera je sprovoenje redovne dehelmintizacije. Ukoliko zaraza izbije u odgajivanici treba izvriti rastresit razmetaj pasa i spreiti nekontrolisano kretanje kroz odgajivanicu. U toku trajanja bolesti treba dezinfikovati smetajni prostor pasa i kuice svakih 6 dana.Najvanija mera zatite je imunoprofilaksa. Principi imune zatite pasa protiv parvoviroze isti su kao i kod teneaka.ZARAZNOZAPALjENjEJETREZarazno zapaljenje jetre pasa je akutno infektivno i kontagiozno oboljenje pasa uzrokovano virusom. U tenaca i mladih pasa bolest se karakterie akutnim zapaljenjem jetre i vrlo esto zavrava smrtno.U perakutnom toku bolesti tenci uginu za 1-2 dana. Ukoliko obole tenci na sisi, uzrasta 7-15 dana prognoza je vrlo nepovoljna i uglavnom celo leglo ugine. to jen tok bolesti dui to je prognoza, uz adekvatnu terapiju, povoljnija. Faza oporavka traje dugo, nekad i 3 meseca.Danas je ova bolest rairena u celom svetu, a ima je i kod nas.Opis uzronikaOboljenje uzrokuje virus, koji pokazuje specifinost prema elijama jetre. U njima ispoljava svoje destruktivno delovanje i dovodi do zapaljenja. Takoe svoje patogeno delovanje ispoljava i na kapilarima, to uslovljava esta i opsena krvavljenja, a poremeaj cirkulacije uslovljava razvoj potkonih otoka na trbuhu, na glavi, ispod vrata i na plekama.Virus je dosta otporan. Duboko smrznut moe da sauva infektivnost i 9 godina. Na sobnoj temperaturi ostaje aktivan 10-12 nedelja. Na 37C odrava se u infektivnom stanju 26-29 dana, ali na temperaturi od 60C propada za 3-5 minuta. Ultra violetni zraci mu unitavaju patogena svojstva za 2 sata.Putevi irenjaVirusno zapaljenje jetre je kontagiozno oboljenje koje se brzo iri od inficiranih i obolelih pasa na zdrave. Mogunost irenja zaraze je vrlo velika iz razloga velike otpornosti i dugog zadravanja virusa u spoljanjoj sredini i dugog izluivanja virusa od strane prebolelih pasa. U najveem broju sluajeva virus se prenosi putem mokrae, iako se izluuje i drugim ekskretima i sekretima. Ovome doprinosi i posredno prenoenje virusa preko raznih predmeta i oveka.Prirodna infekcija najee nastaje preko hrane, koja se zagadi mokraom ili izmetom bolesne ivotinje, ili u direktnom kontaktu sa bolesnim psima ili psima u inkubaciji. Na bolest su naroito osetljivi tenci u uzrastu od 1,5 do 3 meseca, mada mogu oboleti i stariji psi. Prebolele ivotinje izluuju virus i do 5 meseci po ozdravljenju.Opis bolestiInkubacija se kree od 4-9 dana. Bolest obino poinje sa povienom telesnom temperaturom do 41C. Temperatura se zadrava na ovom nivou, uz mala variranja, 4-5 dana, a zatim pada na normalu, nankojoj se zadrava nekoliko dana, da bi se ponovo podigla. Ovakvo naizmenino variranje telesne temperature od nekoliko dana javlja se u hroninom toku bolesti i karakteristian je znak za virusno zapaljenje jetre.Pore porasta temperature, kod obolelih ivotinja dolazi i do prekida apetita i povraanja. Bolesno tene obino povraa u jutarnjim satima, a povraeni sadraj je penuav, ukast i sa beliastim rastegljivim sekretom. e je poveana. tenci su apatini, esto lee i nerado se kreu. Na zubnom mesu, oko vrata zuba, uoavaju se sitne krvave ulceracije ranice. Krajnici su oteeni, crveni, ponekad sa manjim krvavljenjima. Podvilini limfni vorovi su oteeni, a ponekad i bolni. Na pipanje u u predelu zavretka grudne kosti tene reaguje bolom, to se manifestuje stenjanjem, cviljenjem, opiranjem i okretanjem glave prema mastu dodira. Pipanjem uz desni rebarni luk osea se da je jetra poveana oteena (njen obim prelazi rebarni luk) i bolna. Konjunktive su prokvaene, crvene, aponekad i prljavo ute, retko sa potpuno izraenom uticom.Posebno je karakteristina pojava sitnih takastih krvavljenja po koi trbuha, na unutranjim delovima butina, kao i svim donjim delovima tela bez dlake. Krvavljenja se javljaju i na sluzokoi eluca i creva, zbog ega se javlja krv u izmetu. Ukoliko su krvavljenja ispoljena na elucu i poetnom delu creva onda je izmet crn kao katran. Ukoliko se krvavljenja javljaju u zavrnom delu creva onda dolazi do krvavog proliva. Krvavljenja se mogu javiti i na bubrezima i u mokranoj beici, pa se u takvim sluajevima u mokrai javlja krv i ona poprimi crvenu (krvavu) boju.U perakutnom toku bolesti dolazi do pojave otoka u predelu dnjeg dela vrata, na plekama i trbuhu. Ovi otoci nicu topli, vrsto su elastini i nisu bolni. Oboljenje esto prati i profuzni proliv, koji je ponekad sukrviav, a esto krvav. Zbog povraanja i proliva dolazi do izraenog mravljenja.U kasnijem toku bolesti nastaje zapaljenje bubrega. U produenom toku bolesti ponekad se javljaju netipini nervni simptomi, koji se karakteriu grevima miia nogu, vrata, oduzetosti zadnjeg dela tela, nekontrolisanim i nekoordinisanim kretanjem, kretanjem u krug i jako izraenim nemirom.Ve posle 2-3 dana od poetka bolesti dolazi do zapaljenja i zamuenja ronjae oka, zbog ega oko dobija specifinu plaviastu boju - plavo oko. Nastalo zamuenje oka nestaje obino za nekoliko dana bez ikakvog leenja. Zapaa se i bistar iscedak iz nosa i oka.Usled bakterijske komplikacije dolazi do zapaljenja plua.Mere zatiteMere preventive su kao i kod teneaka, a svode se na mere opte profilakse i imunoprofilakse. Vakcinacija tenaca vri se u istom uzrastu, a obino i istovremeno, kada i protiv teneaka.LEPTOSPIROZALeptospiroza je febrilno oboljenje pasa uzrokovano bakterijama iz roda leptospira. Zavisno od vrste uzronika, leptospiroza moe da bude i zoonoza.Infektivno je oboljenje savisokim postotkom smrtnosti, koji se kree od 70-85% obolelih. Ukoliko se dijagnoza postavi na vreme i preduzme adekvatna terapija postotak smrtnosti se znaajno smanjuje.Ova bolest je rairena po celom svetu. U naoj zemlji se retko javlja, a najee u okolini velikih reka (Sava, Dunav) i movarnim krajevima. Javlja se i u veklikim gradovima sa velikim populacijama glodara. Poslednjih godina se leptospiroza pasa u nas retko javlja, prvenstveno zahvaljujui permanentnom sprovoenju mera imunoloke zatite vakcinacije protiv ove bolesti.Opis uzronikaBolest uzrokuju leptospire vrlo pokretne bakterije, koje su u obliku znaka pitanja. Postoji preko 30 razliitih vrsta leptospira, svega nekoliko uzrokuju oboljenje pasa, a najvei znaaj imaju dve vrste.Leptospire patogeno deluju na sluzokou usta, jezika i creva, uzrokujui njeno odumiranje. Naseljavanjem u jetru, uzrokuju propadanje njenih elija, tako da ona nije vie u stanju da vri svoju funkciju proizvodnju ui, pa dolazi do utice, trovanja organizma i obilnih krvavljenja u svim tkivima.Leptospire su prilino neotporne. Suenjem na prirodnom svetlu vrlo brzo propadaju. Dugo se odravaju u infektivnom stanju u ustajaloj vodi sa baznom reakcijom, dok u kiseloj sredini vrlo brzo propadaju. Temperatura od 50-55C unitava ih za 1 sat. Tripaflavin u razreenju od 1 : 100.000 i formalin u razreenju od 1 : 10.000 unitavaju ih momentalno.Putevi irenjaLeptospiroza pasa se najee prenosi putem zaprljanih i kontaminiranih predmeta, hranom, vodom, lizanjem polnih organa, lizanjem i mirisanjem mokrae i kupanjem pasa u stajaoj vodi (bare). ee oboljevaju muijaci od enki (3 : 1), to se tumai time da muijaci mnogo ee miriu i liu polne organe i mokrau enki. tenci i mlai psi su osetljiviji na oboljenje od odraslih pasa, u klinikom obliku javlja se i kod pasa uzrasta 3-5 godina. Kod odraslih pasa bolest ee protie u latentnom skrivenom toku. Leptospiroza se javlja ee u gradovima gde je populacija pasa vea, kao i u odgajivanicama. Kliconoe i latentno inficirani psi mogu uzronika bolesti leptospire da izluuju mokraom vrlo dugo, ak i 2 godine.Bolest se ee javlja u jesen i u prolee. Infekccija se skoro redovno javlja sporadino i u periodima sa porastom populacije glodara (mieva i pacova), koji su glavni prenosioci leptospira.Vrata infekcije za leptospirozu je najverovatnije sluzokoa nosa, a mogue je da je i sluzokoa polnih organa.Opis bolestiZavisno od vrste uzronika i toka bolesti, razlikuju se tri klinika oblika leptospiroze pasa: tutgartska bolest, zarazna utica i hronina leptospiroza.Inkubacija traje 5-15 dana, a bolest u svim sluajevima poinje sa povienom temperaturom od 41,5C, koja traje 1-2 dana, zatim pada na normalu, a posle 4-5 dana od poetka bolesti postaje i subnormalna.tutgartska bolestili gastrino-bubreni oblik leptospiroze dominiraju simptomi oboljenja eluca. Opte stanje obolelog psa jepromenjeno, javlja se apatija, pospanost, potpuno odbijanje hrane, povraanje, profuzan i krvav proliv, usled ega se brzo nastaje mravljenje i gubitak tenosti i soli iz organizma. e je pojaana. Krajnici su poveani i prokrvavljeni. Jetra je oteena i na pipanje bolna (pipa se iza desnog rebarnog luka). Posle nekoliko dana javlja se izraeno zapaljenje sluzokoe usta, posebno na obrazinama, zubnom mesu i jeziku, sa smee obojenim poljima. Cela sluzokoa usta menja boju, postaje lividno-prljava (bolesno modro-prljava), a na njenoj povrini se javljaju promene u vidu ireva, sa gnojnim i trulenim raspadanjem tkiva. Iz usta se osea specifian smrdljiv zadah. Na jeziku dolazi do tekih i dubokih promena, koje poinju od vrha jezika i uslovljavaju njegovo otpadanje.Nekoliko dana po pojavljivanju prvih simptoma bolesti javlja se i oboljenje bubrega. Bubrezi su uveani i na pipanje bolni. Pas se teko i ukoeno kree, zauzimajui specifian - aranast stav. Mokraa se izluuje esto i u poveenim koliinama, promenjene je zagasite boje.Stanje organizma sa pojavom subnormalne temperature, usporenim radom srca i modrim sluzokoama oznaava se kao uremino stanje. Uremija obino dovodi do smrti u roku od 6-10 dana, a smrtnost se kree od 75-90%.Zarazna uticase karakterie naglim skokom telesne temperature, koja za 1-2 dana pada na normalu, zbog ega se esto i ne zapaa. Uroku od 1-2 dana od poetka bolesti javlja se malaksalost, potpun prekid apetita, povraanje i krvav proliv. Krajnici su oteeni i prokrvavljeni. Posle 3-4 dana od nastanka bolesti javlja se opta i jaka utica. Sve vidljive sluzokoe i koa su prebojeni zlatno-utom bojom. Mokraa je smee-zelene boje. Na sluzokoi usta se javljaju promene kao kod tutgartske bolesti, a iz usta se osea smrdljiv zadah. e je pojaana. Vrlo brzo dolazi do mravljenja i jakog gubitka tenosti i soli iz organizma.Zbog jake utice i intoksikacije organizma dolazi do oteanog i usporenog disanja, usporenog rada srca i slabljenja svih refleksa. Jetra je oteena i bolna na pipanje, bubrezi takoe pas se teko i ukoeno kree (aranast stav).Ozdravljenja su kod zarazne utice retka, ali su ea nego kod uremije. Ukoliko se javi brzi tok bolesti sa izraenim krvavljenjima do uginua moe da doe ve za 2-3 dana.Hronina leptospirozase karakterie blagim i skrivenim simptomima bolesti. Kod obolelih pasa se posle nekoliko dana od nastanka bolesti javlja apatija i iznemoglost. Pas se nerado kree, esto lei, apetit mu je slab ili potpuno prekinut,a e poveana, povremeno se javlja povraanje. Dolazi do mravljenja i gubitka tenosti i sloi iz organizma. Preko noi se pojavljuju takasta krvavljenja na sluzokoama usta, nosa, stidnice i puzdre, pa i na koi. Dlaka postaje suva i trava, a koa gubi elastinost. Ponekad se javljaju i promene na koi u vidu vlanog zapaljenja koe. Nervni simptomi se ogledaju grevima miia. Zadah iz usta podsea na miris mokrae. Bolest traje 2-3 nedelje, pa i vie. Smrt nastaje zbog uremije i gubitka tenosti i soli iz organizma.Mere zatitePreventiva leptospiroze ukljuuje pre svega striktno sprovoenje optih zoohigijenskih mera. Dezinfekciju treba redovno sprovoditi, a deratizaciji treba posvetiti punu panju.Veoma vana preventivna mera je imunoprofilaksa. Vakcinacija pasa protiv leptospiroze sprovodi se po emi vakcinacije protiv teneaka. U cilju neprekidne zatite tenaca treba pse i bremenite kuje redovno godinje vakcinisati.Kako je leptospiroza zoonoza treba punu panju obratiti zatiti osoblja koje radi sa obolelim psima neguje ih i lei. Za vreme leenja pasa i trajanja bolesti treba redovno prati ruke, ee vriti dezinfekciju i za rad oko pasa imati posebnu odeu i obuu.CREVNI PARAZITIPASACrevne parazitoze su esta oboljenja pasa, posebno mlaih kategorija. Najee crevne parazitoze uzrokuju helminti i protozoe. Od oboljenja uzrokovanih helmintima najee se sreu oboljenja uzrokovana oblim glistama pseom glistom (toksokara), ankilostomama i trihurisima, i pantljiarama, kojih imavie vrsta (oko 15 razliitih vrsta), ali stvarni znaaj kod naih pasa imaju svega nekoliko vrsta. Najee parazitsko oboljenje uzrokovano protozoama je kokcidioza.TOKSOKAREToksokaroza ili askaridoza pasa je najrasprostranjenije parazitsko oboljenje pasa. Javlja se kod gotovo svih pasa, a posebno kod pasa gajenih u velikim aglomeracijama, kao to su odgajivanice, kao i u uslovima slabe nege, dranja i ishrane. Oboljevaju prvenstveno tenci, dok su odrasli psi gotovo redovno samo izvor infekcije (skrivena latentna infekcija, tj. infekcija bez ispoljavanja klinikih simptoma). Znaaj ove bolesti nije samo u teti koji parazit direktno nanosi, ve i u slabljenju otpornosti organizma prema drugim bolestima, posebno virusnim, kao i loem odgovoru organizma na vakcinu, kada izostaje eljeni imuni odgovor organizma (nepotpun efekat vakcinacije).Opis uzronikaOboljenje uzrokuje obla psea glista, duina enke je 10-18, a muijaka 5-10 cm. Odrasle gliste parazitiraju u tankom crevu, gde polau okruglasta jaja, koja su mikroskopske veliine (manja od desetog dela milimetra). Jaja se izmetom izbacuju u spoljanju sredinu, gde se odigrava faza njihovog sazrevanja, odnosno jaje postaje infektivno. Pod povoljnim uslovima spoljanje sredine (vlaga, vazduh, temperatura izmeu 20 i 30C) ovaj razvoj traje 2-4 nedelje.Jaja glista su, zbog debele troslojne opne, dosta otporna u spoljanjoj sredini. Dobro podnose niske temperature, tako da lako prezime. Visoku temperaturu podnose slabije. Dosta su otporna na dezinfekciona sredstva. Sigurno ih unitavaju vrela voda i plamen.Gliste u organizmu psa deluju viestruko nepovoljno. Odrasli paraziti smanjuju prohodnost, pa ak ih i potpuno zaepe crevo, oteuju sluzokou creva, mogu da zaepe uovod ili izvodni kanal guterae. Ovo uzrokuje poremeaje u varenju i resorpciji hrane, a optem poremeaju stanja doprinose proizvodi metabolizma koje parazit lui, a koji deluju toksino po psa. Larvice na svom putu kroz jetru uzrokuju njeno oteenje i zapaljenje, a u pluima zapaljenje plua. Kao posledica parazitiranja glista, dolazi do mravljenja ivotinje, malokrvnosti i toksemije (trovanja organizma sa posledicama na krvovorne organe i nervni sistem). Slabe odbrambene snage u organizmu psa, to ima za posledicu lake oboljevanje od drugih, posebno zaraznih bolesti. Iz istog razloga je i slabiji odgovor organizma kod vakcinacije, pa ona ne stvara dovoljan stepen zatite.Putevi irenjaIzvor infekcije predstavljaju odrasli psi. Glavni izvor infekcije za tence su kuje.Pas se inficira kada sa hranom ili vodom u svoj organizam unese infektivna jaja. U crevima se iz jaja oslobode larvice, koje probijaju zid creva, ulaze u krvotok i njime dospevaju u jetru. Iz jetre, takoe krvotokom, odlaze u plua, odakle se iskalju i sa progutanim ispljuvkom dospevaju u crevo, gde sazrevaju u odraslog parazita. Ovaj razvoj, od unoenja infektivnog jajeta u organizam psa do razvoja odrasle gliste, naziva se prepatentni period i on traje oko 4 nedelje (28-30 dana). Pored ovog naina infekcije, preko usta, postoje jo dva naina infekcije pseom glistom infekcija ploda putem krvotoka majke i infekcija novoroenih tenaca putem majinog mleka. Na oba ova naina infekcija ploda, odnosno novoroenog teneta nastaje, ne infektivnim jajetom gliste, ve larvicom.Kod infekcije odraslih i otpornih pasa najvei broj larvica ne zavri svoj put preko jetre i plua u tankom crevu, ve zaostane u tkivima organa (jetra, plua, mlena lezda) ili miia. Te zaostale larvice mogu da ostanu sposobne za dalji razvoj dug vremenski period, zbog ega se i nazivaju uspavane larvice. Upravo tim larvicama kuja inficira plodove tokom bremenitosti, odnosno novoroene tence tokom dojenja.Opis bolestiKlinika slika bolesti zavisi od stepena infekcije, odnosno broja parazita, uzrasta psa i njegovog opteg zdravstvenog stanja. U veini sluajeva, posebno kada se radi o odraslim psima, bolest protie skrivenim tokom. Apetit je dobar, esto i povean, pa ipak ivotinja mravi. Apetit je esto i nastran, ivotinja jede izmet, travu i razne predmete, koji su joj na dohvat njuke. Sluzokoe su blede, zbog malokrvnosti. Izmet je esto kaast.U tekim sluajevima, pri jakoj infekciji tenaca, odnosno mladih pasa, bolest poinje oslabljenim ili potpunim prekidom apetita, povraanjem i poremeajem opteg stanja. U povraenom sadraju se ponekad, kao i u izmetu, mogu nai gliste. Izmet je ponekad kaast, tean ili sluzav, a izuzetno retko sa primesama krvi. tenci imaju jako oteen trbuh (pupavost). Mravost je izraena, a miii su oskudno razvijeni, dolazi do krivljenja kostiju rahitis. U krajnjoj fazi bolesti dolazi do poremeaja nervnog sistema, esto u vidu epiletikih napada, sa zanoenjem u hodu, usiljenim kretanjem, padovima, grevima i oduzetou miia.Oboljenje uzrokovano larvicama koje prolaze kroz jetru i plua, karakterie se simptomima oboljenja tih organa. Dolazi do zapaljenja jetre, koje u najveem broju protie nezapaeno, osim kod izuzetno jakih infekcija, odnosno plua, to se manifestuje kaljanjem, krkljanjem, iscetkom iz nosa i povienom telesnom temperaturom.Uginua su relativno retka i deavaju se kod jakih infekcija i kod tenaca. Uginue je najee posledica prsnua creva i izlivanja crevnog sadraja u trbunu duplju, to uslovljava sepsu trovanje krvi.Mere zatiteU cilju spreavanja askaridoze pasa potrebno je stalno preduzimati mere higijene. Podove, kuice i boksove treba povremeno prati vrelom vodom ili paliti sa let-lampom (ukoliko su od metala). Sudove za hranjenje i pojenje pasa treba redovno prati i povremeno dezinfikovati.Odrasle pse treba 3-4 puta godinje pregledati na prisustvo parazita, a tence svakog meseca, i po potrebi dehelmintisati. Kuje treba na 20 dana pred tenjenje dehelmintisati i priremiti im higijenski prostor za tenjenje. tenci se prvi put dehelmintiu sa 21 dan, a zatim na svakih mesec dana, sve do 9 meseci uzrasta.ANKILOSTOMEAnkilostomoza je parazitsko oboljenje pasa koje uzrokuju oble gliste ankilostome. Oboljenje se javlja u veem obimu u odgajivanicama pasa, posebno ako su uslovi nege i dranja loi, kada moe da predstavlja i znaajan zdravstveni problem, naroito kod tenaca i mladih pasa.Opis uzronikaOboljenje uzrokuju oble gliste ankilostome, muijak je dug 9-12, a enka 15-20 mm, konastog su oblika i sivo-zelenkaste boje. Parazitiraju u tankom crevu psa, gde polau ovalna jaja, tanke opne i mikroskopske veliine (manja su od desetog dela milimetra), koja se izmetom izluuju u spoljanju sredinu.Jaja u spoljanjoj sredini postaju infektivna u njima se razvija larvica. Optimalna temperatura spoljanje sredine za razvoj larvica je izmeu 23 i 33C, kada je za razvoj larvice u jajetu, uz povoljnu vlanost, potrebno oko nedelju dana.Jaja i larvice su osetljivi na toplotu i niske temperature. Brzo propadaju za vreme suvih i sparnih dana, a takoe ne preivljavaju ni zimu. Direktni sunevi zraci ih brzo unitavaju. Pod povoljnim uslovima spoljanje sredine mogu da preive i 15 nedelja.Ankilostome deluju tetno na organizam psa na vie naina. Odrasli paraziti ispoljavaju tetno dejstvo u tankom crevu, naroito u dvanaestopalanom crevu. Privruju se za sluzokou i oteuju je. Takoe, oteuju i kapilare jer se hrane krvlju, zbog ega dolazi do razvoja malokrvnosti. Proizvodi metabolizma parazita deluju toksino na organizam psa. tetno delovanje larvica ispoljeno je na koi, ukoliko do infekcije doe na ovaj nain, i to se odlikuje zapaljenjem koe sa svrabom, posebno na apama u prostoru izmeu prstiju. Takoe, larvice dovode do oteenja plua i zida creva tokom razvoja. Larvice mogu sa sobom, iz spoljanje sredine u organizam psa, da unesu razliite uzronike infektivnih bolesti.Putevi irenjaIzvor infekcije su inficirane ivotinje. Posebnu opasnost predstavljaju odrasli psi, koji su najee latentno inficirani.Psi se zaraze kada pojedu hranu ili popiju vodu zagaenu infektivnim jajima ili larvicama ankilostoma, ili pri dojenju, preko mleka. Larvice unete na ove naine u organizam ulaze u zid tankog creva i tu se odvija jedna faza razvoja, a potom izlaze u crevo gde postaju zreli odraslim paraziti.Do infekcije moe da doe i prodiranjem larvica, koje se nalaze u spoljanjoj sredini, kroz kou psa. Kada se larvica razvije iz jajeta, ona se vrlo lako kree u spoljanjoj sredini. Kree se po povrini tla ili po rastinju (trava). Poligoni za obuku pasa, mesta za istravanje pasa i njihovu etnju, parkovi sa jakom vegetacijom razgranatim drveem, tenare i odgajivanice pasa, peskoviti i ljunkoviti podovi i sva druga mesta gde se due vremena zadrava vlaga, a sunevi zraci slabo prodiru, izuzetno su pogodni za dugo odravanje larvica u infektivnom stanju i stalni su mogui izvori infekcije. Na pomenutim mestima, naroito posle kie, larvice se nakupljaju po povrini zemlje i na rastinju. Infekcija nastaje onog momenta kada larvica na bilo koji nain dospe na kou teneta ili psa, najee kada tene lei na mestima gde se larvice nalaze. Kada larvice prodru kroz kou ulaze u krvotok i njime dospevaju u plua. Iz plua bivaju iskaljane i sa ispljuvkom progutane, na koji nain dospevaju u tanko crevo, gde se razvijaju u odrasle parazite.Izvestan broj larvica dospelih preko koe u krvotok, moe da se zadri u potkonom vezivnom tkivu. Kod kuja posle tenjenja, ove larvice odlaze u mlenu lezdu i putem mleka inficiraju tence. Inficirane kuje mogu putem mleka da prenesu na tence larve ankilostoma u tri naredna okota od momenta infekcije, jer se larvice uaure u potkonom tkivu i ostaju u infektivnom stanju 2-3 godine.Opis bolestiKlinika slika zavisi od stepena infekcije broja parazita i uzrasta psa. Slabije infekcije ne dovode do promena opteg stanja teneta. Kod jakih infekcija javlja se neveselost, malaksalost, potitenost i malokrvnost. Apetit je obino nepromenjen, a u teim sluajevima oslabljen ili prekinut. Dolazi do mravljenja, a oboleli psi se brzo zamaraju i malaku i pri najmanjem radu. Sluzokoe su zbog malokrvnosti blede, ponekad porculanski bele. Sa unutranje strane butina i po trbuhu mogu da se jave krvavljenja. Oboleli pas je obino pogrbljen, a kimeni prljenovi i rebra se jasno istiu. Trbuh je uvuen usukan i na pipanje bolan. Izmet je jako smrdljiv, u njemu se nalazi krv, esto je i crne boje, a proliv se smenjuje sa kaastim izmetom.Dlaka je obino suva i bez sjaja.Do uginua dolazi retko, pri veoma jakim infekcijama i kod jako mladih tenaca, koji mogu da uginu i bez prethodno ispoljenih simptoma.Mere zatiteProfilaksa ankilostomoze pasa je usmerena na odravanje visoke higijene dranja, nege i ishrane pasa. Podovi u boksovima i ispustima treba da budu poploani, da bi mogli redovno da se peru. Jedanput u toku meseca treba vriti dezinfekciju smetajnog prostora pasa. Iz boksova i prostora gde borave psi redovno treba uklanjati izmet, a podove povremeno prati vrelom vodom. U prostorijama gde borave psi i tenci treba odravati dobru ventilaciju, kako bi se zidovi i podovi odravali u suvom stanju. Pri izgradnji boksova za smetaj pasa najbolje je okrenuti ih prema sunanoj strani.Pse treba redovno pregledati na prisustvo parazita i po potrebi dehelmintisati. posebnu panju treba obratiti na tence i kuje u priplodu.TRIHURISITrihuroza je dosta raireno parazitsko oboljenje, posebno mladih pasa, kao i pasa gajenih u velikim aglomercijama.Opis uzronikaUzronik oboljenja su oble gliste trihurisi, duine 45-74 mm. Odrasli paraziti su lokalizovani u debelom i slepom crevu psa, gde polau jaja, karakteristinog limunastog oblika i mikroskopske veliine, koja se izmetom izbacuju u spoljanju sredinu.Jaja u spoljanjoj sredini postaju infektivna, pod povoljnim uslovima, za 2-4 nedelje.Jaja trihurisa imaju debelu opnu i jako su otporna u spoljanjoj sredini. Pod povoljnim uslovima ostaju vitalna i do 5 godina. Veoma su otporna prema niskim temperaturama i ostaju infektivna i na -20C. Prema isuivanju su neotporna i jako osetljiva, tako da u suvoj sredini propadaju za nekoliko dana.Trihurisi deluju tetno na organizam psa viestruko. Larvice oteuju zid i lezde tankog creva, a odrasli paraziti debelog. Pri jakim infekcijama mogu da uzrokuju zaepljenje debelog creva.Putevi irenjaIzvor infekcije su inficirani psi. Infekcija nastupa preko usta, putem zagaene hrane ili vode.Posle infekcije iz jajeta se oslobaa larvica, koja prodireu zid i lezdice tankog creva, gde ostaju 8-10 dana. Posle toga izlaze u crevo i odlaze u slepo i debelo crevo, u kojima se razviju u odrasle parazite za 70-90 dana. Ukupan razvoj od infekcije do zrelog parazita traje oko 3 meseca.Opis bolestiOboljenje uzrokovano trihurisima trihuroza se kliniki manifestuje samo kod tenaca, i to pri masovnoj infekciji. Kod odraslih pasa najee protie bez klinikih simptoma. Uginua su kod ove bolesti vrlo retka.Kod mladih tenaca zapaa se proliv, koji je obino pomean sa sveom nezgruanom i crvenom krvlju, povraanje i mravljenje. Ponekad su izraeni i nervni simptomi i jaka malokrvnost. Kod odraslih pasa moe da se pri jakim infekcijama javi zaep debelog creva, dok se drugi simptomi ne zapaaju.Mere zatitePreventivne mere su iste kao kod toksokaroze i ankilostomoze. Izuzetno je bitno higijensko dranje i kvalitetna ishrana pasa, naroito u odgajivanicama. Treba vriti redovnu dezinfekciju smetajnog prostora i posuda za hranjenje i pojenje pasa. Redovna kontrola pasa na prisustvo parazita i dehelmintizacija po potrebi.PANTLJIAREU tankom crevu pasa parazitira vie vrsta pantljiara. Najee su inficirani odrasli psi, ali oni retko kada ispoljavaju klinike simptome bolesti. Kliniki obole prvenstveno mladi psi u looj kondiciji. Sasvim mladi tenci su izuzetno retko inficirani pantljiarama.Pantljiavost pasa je veoma znaajno oboljenje sa ekonomskog i zdravstvenog aspekta, jer veina vrsta patljiara deo razvoja obavlja u domaim ivotinjama, a neke i u oveku.Opis uzronikaKod pasa parazitira veliki broj razliitih vrsta pantljiara, i to u tankom crevu. Njihova duina se kree, zavisno od vrste, od nekoliko milimetara pa do 5 metara. Pantljiare su, kako im i ime kae, trakastog oblika. Imaju malu glavicu, na koju se nastavlja vrat, a zatim telo sastavljeno iz lanaka, kojih ima od 3 do vie stotina ili hiljada. U poslednjim laniima, koji su i najvei, nalaze se jaja. Jaja se izluuju u crevu i izmetom izbacuju u spoljanju sredinu ili napolje dospevaju zajedno sa laniem.Zajednika karakteristika svih pantljiara je ta da se razvoj odvija preko prelaznog domaina. Prelazni domaini za psee pantljiare su razne vrste domaih i divljih ivotinja, kao i ribe, abe, buve i sl. Prelazni domain se inficira kada pojede jaje pantljiare. Zavisno od vrste pantljiare razvoj u prelaznom domainu traje od 1 do nekoliko meseci.Jaja pantljiara su spoljanjoj sredini jako otporna i dugo zadravaju infektivnost za prelaznog domaina.Pantljiare deluju tetno na organizam psa na vie naina. One se kukicama i pijavkama privruju za sluzokou creva i tako je oteuju. Stalnim pokretima svoga tela nadrauju sluzokou creva i dovode do njenog zapaljenja. Ove promene su praene poremeajem varenja i resorpcije hranljivih materija u crevu. Veliki broj pantljiara oteava prohodnost creva, a moe da uzrokuje i potpuni zaep. Proizvodi metabolizma pantljiara deluju toksino na organizam psa, posebno na unutranje organe(jetra, bubrezi, guteraa, slezina), krvotvorne organe i nervni sistem.Putevi irenjaUslov za postojanje i opstajanje oboljenja pasa, uzrokovanog pantljiarama, u jednom zapatu je postojanje inficiranih pasa i prelaznih domaina. Inficirani psi putem izmeta u spoljanju sredinu izbacuju veliki broj jaja kojima se inficiraju prelazni domaini. U prelaznom domainu razvija se larva.Pas se inficira kada pojede larvu iz prelaznog domaina. Pas ne moe da se inficira kada u organizam unese jaja pantljiare, tako da izmet psa zaraenog pantljiarama nije infektivan za drugog psa.U naoj zemlji su pantljiarama najvie inficirani seoski, ovarski i psi lutalice. Gradski psi i psi gajeni u odgajivanicama, odnosno psi koji se kontrolisano hrane, u najveem broju sluajeva nisu inficirani pantljiarama. Izuzetak ini jedna vrsta pantljiara, zvana dipilidijum, koju prenose psee buve.Veliku opasnost predstavljaju psi inficirani pantljiarama koje svoj larveni razvoj obavljaju u domaim ivotinjama, a posebnuonim koje taj razvoj mogu da obavljaju u oveku. Najopasnija vrsta za oveka zove se ehinokokus.Opis bolestiKod slabe infekcije odraslih pasa ne isoljava se klinika slika bolesti. Kod mladih pasa u sluaju infekcije velikim brojem parazita dolazi do kliniki manifestnog oboljenja.Na infekciju pantljiarama ukazuje mravljenje pasa i pored dobro izraenog apetita. Naizmenino se javljaju zatvor i proliv. U izmetu mogu da se zapaze lanii pantljiara, pa ak i njihovi vei delovi (od po nekoliko desetina lania). Javlja se i izraen svrab u predelu mara, zbog ega psi vuku zadnji deo po tlu i grizu rep. Moe povremeno da se javi i povraanje i nastran apetit. Vidljive sluzokoe su blede. Dlaka je suva, krta i bez sjaja. U sluajevima koji due traju, posebno kada je u pitanju jaka infekcija, javljaju se i znaci oboljenja nervnog sistema.Mere zatitePreventiva infekcije pasa pantljiarama je kompleksnija nego preventiva oboljenja uzrokovanih oblim glistama,a iz razloga postojanja prelaznih domaina. Zbog toga je izuzetno bitno prekinuti razvojni ciklus pantljiara spreavanjem infekcije pasa larvenim oblicima iz prelaznih domaina. Ovo se postie redovnom dehelmintizacijom pasa, kao i unitavanjem prelaznih domaina kada su u pitanju gmizavci ili buve, odnosno infektivnih klaninih konfiskata kada su u pitanju domae ivotinje.Neophodno je voditi rauna o higijeni ishrane pasa. Klanine otpatke nikako ne davati ukoliko ih nije pregledao veterinar, a preporuljivo je da se psima daju samo prokuvani (na taj nain se unitavaju eventualno prisutne larve pantljiara). Pse treba redovnoistiti od buva jer i one mogu da prenose pantljiare.KOKCIDIJEKokcidioza je retko oboljenje pasa, uzrokovano protozoama, koje se najee javlja u odgajivanicama, posebno kod tenaca u uzrastu od 1 do 6 meseci. Kod odraslih pasa oboljenje protie bez klinikih simptoma ili sa blagim simptomima oboljenja digestivnog trakta.Osnovni uslovi za nastanak bolesti su loi higijenski uslovi nege, dranja i ishrane pasa.Kokcidioza pasa se javlja u svim zemljama sveta, pa i kod nas. U naoj zemlji se u najveem broju sluajeva javlja sporadino.Opis uzronikaOboljenje uzrokuju praivotinje (protozoe) kokcidije, paraziti mikroskopske veliine. Razmnoava se u epitelu tankog creva, a deo razvoja sporulaciju (faza u kojoj nastaju ciste infektivni oblici parazita) obavlja u spoljanjoj sredini.Sporulacija se odvija u spoljanjoj sreini pod povoljnim uslovima temperature, vlage i u prisustvu vazduha. Ciste su jako otporne na dezinfekciona sredstva i praktino na njih najefikasnije deluju vrela voda i plamen.Kada ciste dospeju u tanko crevo psa njena opna pukne i oslobode se sporozoiti, koji napadaju sluzokou tankog creva. U njoj se razvijaju i na bespolan nain umnoavaju, to uslovljava prskanje elija i propadanje sluzokoe creva. Zbog oteenja kapilara dolazi i do krvarenja u crevu. Oteena sluzokoa je neotporna i dolazi do naseljavanja bakterija i razvoja jo teih promena. Oteeni kapilari lako apsorbuju toksine iz creva, pa dolazi do trovanja organizma.Putevi irenjaOd kokcidioze najee oboljevaju mladi psi, uzrasta 1 do 6 meseci. Psi stariji od 18 meseci praktino ne oboljevaju. Kod starijih pasa moe da se javi infekcija blagog stepena koja ne uzrokuje klinike simptome bolesti, ali je veoma znaajna iz razloga to ti psi predstavljaju znaajan izvor infekcije za tence.Inficirani psi izmetom izluuju veliki broj cista u spoljanju sredinu. U momentu izbacivanja ciste kokcidija nisu infektivne, ve to postajunakon nekoliko dana (ukoliko su uslovi povoljni)Infekcija nastaje kada se preko usta, zagaenom hranom ili vodom, u digestivni trakt unesu ciste kokcidija.Opis bolestiInkubacija iznosi od 7 do 14 dana. Prve ciste se u u spoljanju sreinu izbace izmetom nedelju dana posle pojave prvih simptoma.Kod obolelih tenaca javlja se dugotrajan i krvav proliv. Apetit je smanjen, a u veini sluajeva potpuno prekinut. e je poveana. Trbuh je osetljiv na pipanje, a ponekad se jave i bolni grevi. Oboleli tenci su neveseli i ne odazivaju se na poziv vlasnika. Vrlo brzo mrave, jako su slabi i razvija se malokrvnost. Sluzokoe su blede, a telesna temperatura ponekad bude poviena.Kod tenaca koji prebole bolest simptomi se postepeno gube u roku od nedelju dana, krv isezava iz izmeta, koji postaje sluzav.Mere zatiteNajznaajnija mera preventive kokcidioze jeste striktno sprovoenje zoohigijenskih mera, posebno u odgajivanicama pasa. Posebnu panju treba obratiti na tence. Kuice i boksove treba redovno odravati u istom stanju, ee ih dezinfikovati i prati vrelom vodom. Prostirku treba ee menjati, a izmet stalno uklanjati. Hranu i vodu treba davati u istim posudama. Preporuuje se i izmetanje boksova vezova posle odreenog vremena boravka na jednom mestu.