Decembar 2012, broj 6

СИМБИОЗАБрој 6, децембар 2012.Часопис студенатаБиолошког факултета,Универзитет у Београду

ИздавачСтудентски парламентБиолошког факултета,Универзитет у Београду

УредникРадојевић ДушанБиологија, III семестар

ЛектураИлић ЛенаБиологија, I семестар

РедакцијаВукојичић АлександраМолекуларна биологија и физиологија,

мастер

Стојановић МаркоЕкологија, V семестар

Петровић Невена Молекуларна биологија и физиологија,мастер

Спасојевић МиленаБиологија, III семестар

Пајић ТањаБиологија, апсолвент

Бошковић АнаБиологија, апсолвент

Павловић НаташаБиологија, III семестар

Ђурић ПетарМолекуларна биологија и физиологија,

I семестар

Васовић МаријаЕкологија, III семестар

Ђоковић ВеснаМолекуларна биологија и физиологија,апсолвент

Живановић ЈеленаБиологија, апсолвент

Гајић Марија Биологија, VII семестар

СараднициНоваковић МилицаВасић СветланаРакочевић БорисГавриловић Милан

Адреса редакције[email protected]

САДРЖАЈ

5Дан студенатаистраживача

7Brucoshvulgaris

17Интервју:проф. др Дмитар Лакушић

19

Савез студенатаБиолошког факултета

13ПрограмСајма на

27 БИД ‘‘Јосиф Панчић’’

29У сусретПриматијади 201

Нови становницврта Добре наде30

41Наука иприкљученија

42Шта јеPubMed?

43 Близанци

4Фестивалнауке

31

Фотографију на насловнојстрани сликао: Мрчарица Лазар

Реч уредника9-12Информације омастер студијама

25 РеконструкцијаБотаничке баште

мауке

3!

ци е

33Музеј бизарне анатомије

Нови Сад45

Прави је тренутак за објављивање новогброја Симбиозе!

Снег нас је све завејао, не излази вам се изтоплих домова, правите паузу од учења.. Да са-свим сам сигуран да је право време да вам пред-ставимо оно што смо сви заједно у ова два месеца,између два броја, спремали за вас. Удобно се сме-стите, јер смо у новогодишњем броју обрадилинајразличитије теме и испратили дешавања укојима су учествовали студенти нашег факултетаи наравно, повећали број страница.

Желео бих да искористим прилику да захва-лим Гобељић Борку, уреднику студентског часо-писа Медицинар, Медицинског факултетаУниверзитета у Београду на успостављању са-радње са нашим часописом. Као резултат са-радње у овом броју имамо гостујући текст из првогброја Медицинара о Фрагонардовом музеју. Накрају текста видећете линк који води ка првомброју Медицинара.

Између два броја одржан је Дан студенатаистраживача, green fest, фестивал науке, изложба‘’Природа вас посматра’’, акција добровољног да-вања крви... Ако сте нешто пропустили, моћи ћетеда се информишете на следећим страницама.

Желим да се захвалим свима који пишу заСимбиозу и својим идејама доприносе изгледу ча-сописа. За релативно кратко време смо посталиуходани тим који је спреман да реализује још пунобројева.

Испред редакције желим Вам срећне ново-годишње и божићне празнике и успешне испитнерокове који су пред нама.

До следећег читања,срдачан поздрав

Душан Радојевић

3|симбиоза

{

{Поштовани студенти,Будући да је прошло јако мало времена од пре-

тходног броја, испричаћу Вам укратко на чему је Сту-дентски парламент нашег факултета радио током овадва месеца. Наиме, на самом почетку семестра, сту-денти су показали незадовољство у вези са календа-ром наставе за текућу школску годину. Проблем је биоу физичком положају слободне недеље без наставе ииспита. Како би смо били равноправни према свимстудентима на редовној седници Студентског парла-мента је одлучено да се распише референдум и дасви студенти допринесу у доношењу коначне одлукеи правца у коме ће Студентски парламент нашег фа-култета делати. Резултати су показали следеће –већина студената је била за слободну недељу без на-ставе и испита између испитних рокова. Сходноовоме, у сарадњи са продеканом за наставу дошлисмо до компромисног и јединог могућег решења какоби календар могли да изменимо будући да је школскагодина већ почела. Да се на почетку наредне 2013/14.године не бисмо нашли поново у оваквој ситуацији,Студентски парламент је узео у разматрање календарза наредну школску годину и ради на евентуалним из-менама. Такође, и ове године смо организовали Данистрживача и омогућили студентима који су учество-вали на прошлогодишљем Сајму науке да изложе оношто су радили, а и студентима који нису учествовалида чују нешто ново и корисно. Већина студената је ве-роватно већ упућена да и ове године организујемоСајам науке. Настављамо лепу и продуктивну мани-фестацију Биолошког факултета у циљу мотивисањастудената да само радом и трудом могу стићи до свогциља. Оно што је још јако битно у раду овогодишњегсазива Студентског парламента је да је отпочета ре-евалуација 17 курсева и анализа анкете Студентскогпарламента. Овим путем поново апелујем на студентеда одрађују будуће анкете, формуларе за реевалуа-цију, јер само са конкретним узорком можемо билошта променити или узети у разматрање. Такође, по-новила бих да су све седнице Студентског парла-мента отвореног типа и да студенти слободно могуприсутвовати и предлагати.

Срдачно, Председник Студентског парламента

Милица Новаковић

Календар одвијања наставе наБиолошком факултету у школс-кој 2012/2013. години:

1. 10. 2012: Пријем бруцоша и по-четак зимског семестра – траје 15недеља1. 1. 2013 – 8. 1. 2013: Недеља безнаставе због Нове Године и Бо-жића20. 1. 2013: Крај зимског семестра21. 1. 2013 – 03. 2. 2013: Јануарскииспитни рок (траје 2 недеље)04. 2. 2013 – 10. 02. 2013: Недеља без наставе и испита11. 2. 2013 – 24. 2. 2013: Фебруар-ски испитни рок (траје 2 недеље)25. 2. 2013: Почетак летњег семе-стра – траје 15 недеља9. 6. 2013: Крај летњег семестра10. 6. 2013 – 23. 6. 2013: Јунски испитни рок (траје 2 недеље)24. 6. 2013 – 30. 6. 2013: Недеља без наставе и испита1. 7. 2013 – 14. 7. 2013: Јулски ис-питни рок (траје 2 недеље)15. 7. 2013 – 1. 9. 2013: Годишњи одмори2. 9. 2013 – 15. 9. 2013: Септембар-ски испитни рок (траје 2 недеље)16. 9. 2013 – 29. 9. 2013: Октобар-ски испитни рок (траје 2 недеље)

Предвиђено је 6 испитних рокова, и сваки траје 2 недеље.Годишњи одмори се реализују у до-говору са непосредним руководио-цем.

Државни празници:11. новембар – Дан примирја уI светском рату1. и 2. јануар (Нова година) – целете недеље нема наставе7. јануар (Божић) – нема наставе15. фебруар (Дан државности)1 и 2. мај (Празник рада)3.-6. мај (Ускрс)

КалендарИзвештај Студентског парламента

С

4симбиоза |

СимбиозаРедакција студентског часописа

Симбиоза Вас обавештава да је октобар-ски број до данашњег дана прочиталопреко осамсто педесет читалаца изСрбије и иностранства. Надамо се да ћедецембарски број прочитати још вишевас и да ћете нам своје сугестије, критикеи похвале слати на мејл адресу редак-ције, јер нам је повратна информација одвас, наших читалаца, веома важна.

Позивамо све заинтересоване сту-денте да нам се придруже у реализацијиследећег броја. Ако сте креативни, во-лите да истражујете, фотографишете, дапишете и волите тимски рад, онда је Сим-биоза право место за Вас.

Јавите нам се на mail: [email protected], јер ћемо се ускоро до-говарати око термина следећег састанка.

Видимо се на следећем састанку!Ваша редакција

Линк ка октобарском броју Симбиозе:http://issuu.com/simbioza/docs/peti_broj_simbioze

5|симбиоза

Овогодишњи "Дан студената истраживача",други по реду, одржан је 15. новембра у библиотециИнститута за физиологију и биохемију. То је манифе-стација коју организују Студентски парламент Био-лошког факултета и продекан за науку и докторскестудије проф. Др Жељко Томановић, и представљасерију презентација студентских истраживачких ра-дова одрађених у току протекле године. Неки од тихрадова су одрађени у лабораторијама које су сту-денти нашли захваљујући прошлогдишњем "Сајмунауке". Један број учесника је имао прилику да у токулета борави у иностранству и тамо, у виду праксе,ради на неким од најпрестижнијих научних институтау Европи. Они су са нама поред својих радова, поде-лили и утиске о земљама у којима су били, лабора-торијама у којима су радили и проблемима са којимасу се суретали у току њиховог рада. Пар студената јеу току године радило на самосталним стучно-истра-живачким пројектима, па смо имали прилику дачујемо нешто више о областима којима се они баве.Број посетилаца је био релативно мали. Уколиконисте били међу њима, можете и прочитати о томешта сте пропустили.

Презентације су биле разврстане у три сек-ције. Прва секција је била посвећена молекуларнојбиологији и биотехнологији. Серију излагања је отпо-чео Марјан Биочанин, студент треће године, који јелето провео у Немачкој на Институту Макс Планк забиологију развића. Марјан се је бавио изучавањемаутотранспорта код грам негативних бактерија. При-чао нам је о свом раду, препрекама на које је наила-зио у својим експериментима и методама које јекористио како би их превазишао. Након њега смомогли да чујемо колегиницу са мастер студија, ЈеленуТошић која је лето провела у Швајцарској. Јелена јеимала прилику да се у оквиру Универзитета у Лозанибави проучавањем ефекта посттранслационих моди-фикација на активност OGT-а. Рекла нам је и по-нешто о програму преко којег је добила ову летњупраксу, као и дружењима и догађајима који су билиорганизовани за све учеснике. Колега Саша Швико-вић је летос боравио на Институту "Гурдон" Универ-зитета Кембриџ, где је проучавао сигнализацију иодговор на оштећења ДНК молекула. Он је својупраксу добио захвањујући AMGEN програму о којемје имао само речи хвале. Њега смо могли да чујемо ина прошлогодињем "Дану истраживача" када је санама поделио утиске са летње праксе у Немачкој.Након Саше je је уследила презентација Катарине Ново-вић на тему молекуларних механизама резистенцијеAcinetobacter baumanii на антибиотике. Она је експери-ментални део свог рада радила на Институту за моле-куларну генетику и генетичко инжењерство. Праксу је

добила захваљујући прошлогодишњем "Сајмунауке", а овог семестра је у истој лабораторији за-почела и експериментални део свог мастер рада.

Након кратке паузе, отпочела је нова серијапрезентација, из области физиологије, биофизике ибиохемије. Александар Салим, студент Хемијскогфакултета, је говорио о спектроскопској карактери-зацији металопротеина Neclu_MT2. Затим, СтефанПрековић, који је описао један део своје студије ве-зане за глукозу као модулатора рада нервног си-стема ca електрофизиолошког и ендокринолошкогаспекта. Стефан, иначе студент мастер студија, овустудију ради у сарадњи са професорима са Меди-цинског факултета. Са нама је поделио неке резул-тате до којих су до сада дошли, причао о овојобласти која је још увек недовољно истражена инеким даљим експериментима које би урадиоускоро. Након Стефана смо чули и Невену Петро-вић, која је причала о маховинама које се користекао модел организми у науци, методама и тренут-ним достигнућима у биљној физиологији и биотех-нологији, као и примени знања стеченогистраживањима у овим научним областима.

Трећи део ове манифестације је био посве-ћен радовима из области биологије и заштите жи-вотне средине. Започео је презентацијом МаријеГајић о микобионту каменог супстрата Феликс Ро-мулијане. Затим, Марија Смиљковић која је при-чала о идентификацији фитоплазми код виновелозе. Након ње је уследила Ана Вулетић која је при-чала о фитоплазми Flavescens doree, векторима,детекцији и њиховом значају. Марија и Ана су екс-перименталне делове својих радова радиле на Ин-ституту за пестициде и заштиту животне средине.Овај институт већ пар година уназад узима учешћена "Сајму науке" и нуди јако добре праксе нашемстудентима.

Тиме је завршен још један "Дан студенатаистраживача". Ван презентација се могло чути идоста корисних информација о томе како доћи допраксе, како финансијски извести подухват овогтипа и које су то добре и лоше стране неких од овихпракси. Све у свему, једна врло лепа и кориснаврста размене искустава постигнутих у току рада направим научним пројектима.

Петровић Невена

Данстуденатаистраживача

Brucosh

7|симбиоза

Драги бруцоши, ево неких ин-формација о предстојећим испитнимроковима, ономе што вам је по-требно за излазак на испит, као инеких додатних информација о ме-стима за учење, потврдама итд.Надам се да ће вам ове информа-ције бити од користи.

Држе их професори и аси-стенти. Одржавају се у договореновреме, које вам професор саопшти утоку предавања или се заказују путемелектронске поште. На консултације седолази са унапред припремљеним пита-њима.

Консултације

Одређене обавезе и број поенакоје морате испунити до почетка првогиспитног рока. Одређују их професори ио томе сте већ вероватно обавештени напрвим предавањима. Услов за упис ше-стице је 51 поен.

Услов за излазак на испит

За буџет следеће школске године(2012/2013) биће потребно 50 поена, уко-лико дође до промена, бићете обавештенипутем сајта: biolozi.bio.bg.ac.rs

Услов за буџет

Поред пријаве испита путем елек-тронског индекса (споменуто у прошломброју), потребно је у студенсткој служби ку-пити и пријавни лист, који кошта 50 динара.Можете се договорити међусобно и купити20 пријавних листова за 400 динара. По-жељно је да пријавне листиће купите пре по-четка рокова, како се не би правиле гужвепре самих испита и ризиковали кашњење наиспите. На самом пријавном листу, на првојстрани попуњавате све, док на другој страни(где се бележи оцена) попуњавате до запис-ника о полагању испита где професор и ко-мисија уписују оцену.

Пријава испита

Већина професора у току на-ставе да списак испитних питања, којаће се наћи на самом испиту. Није по-жељно учити по овим питањима, поштопрофесор има право да вас пита инешто из градива, што није обухваћеноиспитним питањима, тако да се саветуједа их користите као самосталну проверузнања на крају учења.

Испитно питање

Комбинација питања

На испитима из неких предметаизвлаче се папирићи са одређеним ком-бинацијама питања.

На усменим испитима иматеправо да на листу папира запиште ос-новне тезе по којима ћете одговарати икоје ће вам служити као подсетник. Гле-дајте да вам концепт буде прегледан,ради бољег и бржег сналажења у токуодговарања. Можете оставити места иза неке додатне цртеже, које вам про-фесор може тражити у току испити-вања. Концепт се пише од 10 – 15минута.

Концепт

Испит

Провера знања из сваког пред-мета која се одржава на крају сваког се-местра. Испити могу бити писмени илиусмени или могу се састојати из писменоги усменог дела. На испит се долази оба-везно са индексом и испитном пријавом.У индексу на страни 2 треба попунитиназив и шифру предмета, као и бројЕСПБ бодова који предмет носи, као истрану на којој сте уписали предиспитнеобавезе и где се уписује оцена. Пре из-ласка на испит из одређеног предметатреба да имате и потпис професора којитај предмет држи, чиме вам је излазак наиспит одобрен. Наравно, потпис добијатеако сте испунили све испитне обавезе издатог предмета, па водите рачуна и отоме до краја семестра.

Могуће је у року од 36 сати (не рачунајућивикенд).

Поништавање испита

Потврде о редов рању – издаје их сслужба радним данима сати. Морате знати за потребна потврда кој на пример: овера здкњижице, вађење пов превоз или чип карт дичну пензију, дечиј итд.

Потврде

Рок за пријављ пита за сваки испи бити објављен на с тета, обично је тај р дана пре почетка од питног рока. Пазит туме, ако испите н на време, можете и у студентској служ плату од 500 динар

Рок за пријављива

Промена шиф

Ако заборавите ши тронски индекс или проблем са њим, дентску службу проблем решили пријављивање ис

vulgaris

8симбиоза |

Крените на време са спремањем испита какобисте себи смањили нервозу и стигли да пређетецелокупно градиво до испита. Крените на време наиспит како бисте избегли могуће кашњење, јер јевелика вероватноћа да уколико закасните нећетемоћи да полажете испит у датом року. Треба да па-зите како се изражавате, да користите више струч-них израза, јер ћете показати тиме и колико стенаучили, а и професори ће тако најбоље разуметишта желите да кажете. Наравно, уз то, треба знатии разумети значење стручних термина. Понеситеобавезно индекс, испитну пријаву, хемијске оловкекоје проверено раде и папир на коме ћете писатиконцепт, ако је реч о усменом испиту. Ако је испитписмени понесите и обичну оловку и гумицу, јерпрецртавање одговора написаних хемијскомоловком често није дозвољено. Ако је реч о ис-питима из физике, опште или органске хемије,биостатистике или биоматематике, обавезно по-несите и свој дигитрон. Немојте слушати приче отоме како су неки испити страшно тешки и немогу се положити, јер једноставно неком некипредмет иде, неком не иде, можда се десило датој особи која вам тако прича о испитима једошло нешто што није знала, можда није до-вољно научила или разумела шта је професорпита. Сви испити се могу положити, само некитраже више континуираног рада од других пред-мета, потребно је само да на време то схватитеи кренете да радите.

Распоредите испите онако како вам највишеодговара, мада се саветује да најтеже пред-мете спремате за први рок. Ако сте пријавилинеки испит, а нисте на њега изашли, у електро-нском индексу ће писати да нисте полагали,али то не прави никакав проблем за следећепријављивање истог испита.

На самом факултету постоје 3 биб-лиотеке - једна на Институту за зоологију,друга на Институту за физиологију (поредулаза на сам Институт) и трећа, која је у ок-виру Ботаничке баште. Све три библиотекеимају много наслова који вам могу добродоћи у писању семинарских радова, као до-датна литература - у проширивању знањаиз одређених области. Рачунари су пове-зани са академском мрежом KoBSON са1.500.000 натписа.

Приликом позајмљивања књига по-требно је оставити неки лични документ, например чип картицу или личну карту.

Библиотеке

Поред библиотека које су у оквиру факул-тета, можете користи још и:

Универзитетску библиотеку СветозарМарковић, која се налази у Булевару КраљаАлександра 71, односно близу зграде Грађевин-ског факултета. Библиотека располаже и чита-оницама, које раде сваког радног дана од 08 до20h, суботом од 08 до 14h. Током школске годинечитаонице раде продужено до 23h. Годишња чла-нарина износи 1.000 динара, месечна 600 ди-нара, а постоји и могућност привременогчланства (3 дана у континуитету), које износи 400динара.

У Студентском граду можете се учланитиу заједничку библиотеку са читаоницом. Чита-оница ради сваког дана од 08 – 24h Годишња чла-нарина је 1.000 динара, а за израду чланске картепотребна вам је и фотографија.

Читаонице

Природно-математички факултет: првиспрат - читаонице Математичког и Хемијског фа-култета

Испити се најчешће спремају из литара-туре коју професпри препоруче, коју можете на-бавити у студентској служби или у градскимкњижарама. Ако ипак желите да учите из некедруге литаратуре, распитајте се о њеном квали-тету. Књиге можете позајмити и из библиотека нафакултету или градских библиотека. КоришћењеИнтернета је сасвим легитимно, а често и јако по-жељно, међутим обратите пуну пажњу на веро-достојност извора (Wikipedia и слични сајтовиНИСУ научно релевантни извори података).

Литература

Неке додатне информације: Проверавајте редовно електронски индекс и сајт

факултета, као и сајт студената, како бисте били у току сановостима о обавезама и неким дешавања на факултету.Пред крај сваког испитног рока проверите да ли су вамунете оцене из свих предмета које сте у тим роковима по-лагали.

Кредити/стипендије – информацију о одобрењустудентског кредита/стипендије можете наћи на сајту ubb-studenti.rs. Прва рата се добија тек крајем јануара. Оба-вештења о изласку рата имате на истом сајту, с тим дачекови стижу у студентску службу пар дана након објав-љивања вести о изласку кредита/стипендија.

Како се подижу чекови? За подизање сваке ратепотребно је отићи у студентску службу, потписати се иоставити број личне карте и место њеног издавања, накончега добијате чек. Са чеком одлазите у Универзал банкуи подижете новац. На чеку попуните све што се од вастражи: потпис, број и место издавања личне карте, као идатум и место издавања чека.

вном студу- студентска

а од 11 – 13 шта вам је

у тражите, дравствене

ластице за ице, поро-

ји додатак

љивање ис- тни рок ће ајту факул- рок недељу дређеног ис-

е на те да- е пријавите

их пријавити жби уз до-

ра.

ање испита

Спасојевић Милена

фре

фру за елек- и имате неки идите у сту-

како би тај пре рока за

пита.

9|симбиоза

Упис на мастер студије Последњи испит је успешно положен и ви се питате шта следи након тога. Уколико желите да

упишете Мастер студије на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, ево неких смерница којемогу бити од значајне помоћи. Било да сте биолог, еколог или молекуларац обратите пажњу на пону-ђене модуле, зато што се неки од њих поклапају, односно за исте могу конкурисати студенти са раз-личитих смерова.

Већина нас се у току студија заљубила у неку област, те избор не битребао бити тежак. У случају двоумљења или несигурности не би билолоше детаљно се упознати са садржајем сваког модула. Све инфор-мације о курсевима, професорима и изборним предметима доступнесу на сајту факултета. Жељени модул је одабран, шта даље?

Професори сваког модула узеће у разматрање ваш просек, године сту-дирања и оцене из назначених предмета. Пратите упутства када и гдеће се одржати рангирање на ваш одабрани модул мастер студија. По-несите индекс са собом и срећно. У принципу свака катедра прима одређени број студената. То значида су у стању да у том броју обезбеде места за рад на мастер тези. Услучају да већ имате лабораторију у којој бисте радили, нећете бити утрци за место и уписаћете жељени модул лако. Следи дан, два че-кања. Изашла је ранг листа и примљени сте. Тада сазнајете и да листе на буџету или самофинансирајући студент. Шта треба урадити преуписа на мастер студије?

Први корак: одабир жељеног модула.

Други корак: парче папира и оловка у руке.

За подизање уверења о дипломирању требају вам потврде изтри библиотеке факултета. Библиотека Института за зоологију,Института за физиологију и биохемију и библиотека у Ботанич-кој башти. Поред тога потребно је уплатити 5.000 RSD на рачунфакултета. То је новац за потребе израде дипломе. У студент-ској служби ће вам рећи датум када треба да им се јавите и тоје то, завршили сте и тај део посла.

Трећи корак (или први у случају да не планиратеда упишете мастер студије на нашем факултету):

На дан уписа на мастер студије требаће вам две фото-графије, једна за индекс и једна за прву страну обра-заца које ћете попуњавати. Требаће вам и одређенасума новца за куповину образаца и индекса у сту-дентској служби. Пораните како не би завршили накрају дугачког реда. Следи предаја попуњених обра-заца и индекса и упис предмета. Уписујете наравноглавне предмете одабраног модула и изборне за којесте се одлучили. Завршили сте!

Четврти корак: насмејте се, сликамо!

10симбиоза |

У и студирање по старомДодатне информације за кредиташе, стипендаше и конкурисање за дом. Захваљујемо пуно на прослеђивању истих колегиници Невени Петровић.

Кредиташи: Студенти који добију кредит, потписују уговор са Министарством просвете и науке. Члан4. тог уговора каже да ако студент заврши студије без изгубљене године, а у трајању прописаном зањегов наставни програм, уз постигнути просек преко 8.5, може бити ослобођен враћања целокупногизноса. Шта то у пракси значи? За ослобађање од обавезе враћања кредита неопходно је да се у рокуод месец дана од дана дипломирања достави Универзал банци уверење о дипломирању. Овде можеда наступи донекле напорна процедура. Уверења о дипломирању могу каснити, па треба инсистиратина истим у студентској служби, не би ли убрзали поступак за који је иначе потребно два месеца. На-равно, не достављате оригинал уверења, већ његову фотокопију оверну у општини. Ископирајте уонолико примерака колико вам треба, плус један који ће остати у општини. У општини ће вам све топечатирати, завести и тако оверена потврда предаје се одсеку за студентске кредите/стипендије. Наконтога заседа комисија која разматра да ли сте испунили услове за ослобађање од обавезе враћања кре-дита. Стипендаши и конкурисање за дом: Документ који је потребан студентима мастер студија када конку-ришу за дом и стипендије је “Уверење да нисмо запослени ”. Процедура је следећа: у књижари секупује радна књижица. Заједно са уверењем о дипломирању, које дајете на увид, треба отићи у оп-штину места пребивалишта. Са попуњеном књижицом се јавити Националној служби за запошљавањегде нам креирају профил, а након тога издају потврду да је у питању статус незапосленог. Неке општинедозвољавају да се одмах оде у Националну службу за запошљавање и узме потврда, док друге ин-систирају на овој компликованој процедури, па је најбоље проверити који су неопходни кораци по-требни.

Студирате по старом систему?Онда ће вас сигурно занимати шта је то ново. Узето из одлуке о изменама идопунама статута Универзитета у Београду – Биолошког факултета:

(1) Студенти уписани на основне студије до 10. септембра 2005.године, могу завршити ове студије по започетом наставномплану и програму, условима и правилима студија, најкас-није до краја школске 2013/2014. године.

(2) Студенти уписани на магистарске студиједо 10. септембра 2005. године, имају право дазаврше студије по започетом плану и програму,условима и правилима студија, најкасније докраја школске 2013/2014. године.

(3) Студенти уписани на докторске студије, од-носно кандидати који су пријавили докторскудисертацију до 10. септембра 2005. године,имају право да заврше студије по започетомплану и програму, условима и правилима сту-дија, односно да стекну научни степен докторанаука, најкасније до краја школске 2015/2016.године.

Вукојичић Александра Ђоковић Весна

Пајић Тања

Сл

ике

преу

зете

саса

јтов

а: h

ttp://

ww

w.m

ensc

henr

echt

sbei

rat.a

t/im

ages

/cni

sb/lb

larg

e/N

eues

-Bild

-JP

G.p

nght

tp://

bees

busi

ness

help

ers.

com

/

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

БИОЛОГИЈА АЛГИ

БИОЛОГИЈА ГЉИВА

БИОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

БИОЛОГИЈА РАЗВИЋА

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈЕ САХИСТОЛОГИЈОМ

БИОФИЗИКА

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА ФИЗИОЛОГИЈА

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА И ПРИМЕЊЕНА БОТАНИКА

ЗООЛОГИЈА БЕСКИЧМЕ-ЊАКА И ЕНТОМОЛОГИЈА

ИМУНОБИОЛОГИЈА

МОРФОЛОГИЈА, СИСТЕМА-ТИКА И ФИЛОГЕНИЈА ЗООЛОШКИХ ТАКСОНА

НЕУРОБИОЛОГИЈА

ПРИМЕЊЕНА ГЕНЕТИКА

ФИЗИОЛОГИЈА БИЉАКА

АКВАТИЧНА ЗООЛОГИЈА

ЕКОЛОГИЈА

ЕКОЛОГИЈА ЗЕМЉИШТА

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕ-ДИНЕ

Назив модула:

Биологија ракова

Основи алгологије и миколо-гије (МБФ) или Алгологија(Биолози и Еколози)

Основи алгологије и миколо-гије (МБФ) или Микологија(Биолози и Еколози)

Педобиологија

Микробиологија

Развиће животиња

Основи биологије ћелија иткива

Општа физиологија

Физиологија животиња

Анатомија и морфологијабиљака

Анатомија и морфологијабескичмењака

Имунобиологија

Систематика и филогенијахордата


Генетика

Физиологија биљака

Eкологија биљака са екофи-зиологијом (Еколози) илиЕкологија биљака (Биолози)


Eкологија биљака са екофи-зиологијом (Еколози) или Екологија биљака (Биолози)


Увод у ихтиологију

Развиће животиња

Микробиолошки практикум

Упоредна ембриологијаживотиња

Динамичка биохемија

Ендокринологија

Систематика и филоге-нија биљака

Систематика и филоге-нија бескичмењака

Биохемија

Зоологија водених бес-кичмењака са практику-мом

Неуробиологија

Еволуциона биологија

Физиологија растења иразвића биљака

Општа екологија живо-тиња (Еколози) илиЕкологија животиња(Биолози)




Основи молекуларнебиологије

Биохемијска и молеку-ларна систематика би-љака


Анатомија и морфоло-гија хордата

Хидроекологија (Еко-лози) или Систематикаи филогенија бескичме-њака (Биолози)

Биогеографија (Еко-лози или Биолози)

Педобиологија (Еко-лози или Биолози)

Загађивање и заштитаживотне средине (Еко-лози) или Човек и жи-вотна средина(Биолози)

Предмет 1 Предмет 2 Предмет 3

ма

сте

р б

ио

ло

гија

ма

сте

р е

кол

оги

ја

11|симбиоза

Назив модула: Предмет 1 Предмет 2 Предмет 3

БИОЛОГИЈА МИКРООРГАНИЗАМА

БИОЛОГИЈА ЋЕЛИЈА ИТКИВА

БИОФИЗИКА

ГЕНЕТИЧКО ИНЖИЊЕРСТВО И БИОТЕХНОЛОГИЈА

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БИОМЕДИЦИНА

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА БОТАНИКА

ИМУНОБИОЛОГИЈА

НЕУРОБИОЛОГИЈА

ФИЗИОЛОГИЈА И МОЛЕКУЛАРНА БИОЛОГИЈАБИЉАКА

ХУМАНА МОЛЕКУЛАРНАБИОЛОГИЈА

Микробиологија

Основи биологије ћелијаи ткива



Физиологија животиња

Упоредна морфологија исистематика биљака

Имунобиологија


Физиологија биљака


Микробиолошки практикум

Хистологија органскихсистема

Биофизичке основеопште физиологије


Ендокринологија

Биохемија

Неуробиологија

Физиологија растења иразвића биљака

Молекуларна генетика

Основи системске био-физике

Молекуларна генетика

Молекуларна физиоло-гија органских система


Биофизичке основеопште физиологије


Молекуларна биологијаеукариота

мастер молекуларна биологија и физиологија

мастер професор биологијеи професор екологије

Табела предмета по модулима и одговарајућим смеровима чије су се оцене узимале у обзир при ранги-рању студената за упис на жељене мастер студије школске 2012/13 године.

http://www.bio.bg.ac.rs/upis/dokumenta/2012/Uslovi_upisa_na_master.pdf


13|симбиоза

1000 – 1010

Јелена Кнежевић-Вукчевић, декан Биолошког

факултета

Жељко Томановић, продекан за науку и доктор-

ске студије Биолошког факултета

Стефан Прековић, Студентски научно-истражи-

вачки центар, Универзитет у Београду

Милица Новаковић, Председник Студентског

парламента Биолошког факултета

Отварање

1010 – 1020 Александра Николић

Лабораторија за молекуларну биологијуИнститут за молекуларну генетику и генетичко

инжењерство

1020 – 1030 Мира Милисављевић

Лабораторија за молекуларну биологијубиљака

Институт за молекуларну генетику и генетичкоинжењерство

1030 – 1040 Јованка Лукић

Лабораторија за молекуларну генетику ин-дустријских микроорганизама


1040 – 1050 Милица Маркелић

Мрко масно ткиво и метаболички синдромБиолошки факултет, Катедра за биологију ћелија иткива

1050 – 1100 Ксенија Величковић

Улога естрогена у развоју хуманог фетал-ног мрког масног ткива

Биолошки факултет, Катедра за биологију ће-лија и ткива

1100 – 1130 Пауза за кафу

1130 – 1150 Наташа Милојевић

Актуелна истраживања Катедре за микро-биологијуБиолошки факултет, Катедра за микробиологију

1150 – 1200 Тања Наранџић

Лабораторија за молекуларну генетику иекологију микроорганизама

Институт за молекуларну генетику и гене-тичко инжењерство

1200 – 1210 Марија Мојсин

Лабораторија за хуману молекуларну гене-тику


1210 – 1220 Милица Пуцар

Риболовни ресурси у Дунаву и Сави натериторији Београда – стање, валоризација иразвој мониторинг програма

Лабораторија за ихтиологију и аквакултуруИнститут за мултидисциплинарна истражи-

вања

1220 – 1230 Марина Лазић, Јелена Павловић,

Љиљана Костић-КрављанацСилицијум – „Антистрес“ елеменат за

више биљкеИнститут за мултидисциплинарна истражи-

вањаЛабораторија за исхрану биљака

1230 – 1240 Иван Павловић

Ћелијске и молекулске основе малигнихи кардиоваскуларних обољења – клиничке им-пликације

Институт Винча

1240 – 1250 Милош Митић

Дефинисање кластера молекулских био-маркера за побољшање и терапију поремећајарасположења


1250 – 1320 Пауза за кафу

1320 – 1330 Тања Булат

Радиосензитивност хуманог геномаИнститут Винча

1330 – 1340 Александра Станковић

Генетска основа хроничне инфламацијекод човека


1340– 1350 Маја Живковић

Геномика и фармакогеномика кардиовас-куларних болести човека


1350 – 1400 Јелена Коцић и Дренка Тривано-

вићИстраживања адултних матичних ћелијаИнститут за медицинска истраживања

1400 – 1410 Бранкица Тановић

Фитопатогене гљиве које угрожавају про-изводњу воћа

Институт за пестициде

1410 – 1420 Сања Гоч

Гликани као кључне детерминанте рас-познавања у биолошким системима

Институт ИНЕП

Програм: Сајам НаукеПетак (14.12.2012.) Библиотека Института за зоологију


Студентскепраксе

Једно од честих питања које ми постављајумлађе колеге: "Како да нађем лабораторију у којој могуда волонтирам?". То није блажи облик мазохизма, нијеглупост и траћење слободног времена. Такође, потребада се ради нешто практично није везана само за одре-ђени смер. Уколико волите ово што студирате, онда је инормално да желите да зађете дубље у срж биологије ипосветите се научном раду.

У неком периоду током мог студирањана на ос-новним студијама, ушла сам у зачарани круг. Да бих до-била праксу недостајало ми је искуство у раду, а да бихдошла до искуства било је потребно добити праксу гдебих радила много више од оних техника које сам моглада упознам на вежбама. Притом сам се водила попри-лично погрешним мишљењима о неким питањима, штоме је додатно спутавало. У том тренутку нисам ималаљуде који су могли да ми дају неке основне савете којиби ми помогли у лову на праксе.

Уколико сте тренутно у потрази за лепом и за-нимљивом праксом, ево неких савета које вам могудати.

Наука у СрбијиТуга... Мало пара, много очекивања. Има неко-

лико института који се баве научним радом који одго-вара нашем факултету. То су:- Институт за Биолошка истраживања "Синиша Станко-вић" (популарнији као ИБИСС)- Институт за молекуларну генетику и генетичко инже-њерство ( краће као ИМГГИ)- Институт за нуклеарне науке "Винча" - Институт за пестициде и заштиту животне средине- Институт за медицинска истраживањаПоред ових института, постоје и бројни други. Неки супридружени Пољопривредном, Ветеринарском или Ме-дицинском факултету. Разликују се у квалитету рада иотворености да приме студенте на "волонтирање".

Заблуда"За добијање таквог места је потребан врло

висок просек". Не! Неке лабораторије могу тражити већиод 9,00, али велики број лабораторија неће узимати про-сек као основни критеријум. Добра препорука профе-сора са факултета или ваша јака мотивација могукомпезовати не тако савршен просек. Наравно, то важисамо ако нисте у оној супротној крајности: превишенизак просек и/или гомила неположених испита.

Селективност и могућностФокусирајте се на тематику која вас интересује.

Немојте јурити праксу по принципу "дај шта даш". Ставина папир области које те занимају и тражи на интернетуинституте који се њима баве. Такође, нека твоја очеки-вања буду мало реалнија. Неке методе су јако скупе ине можеш очекивати да ћеш добити прилику да себавиш тиме. Бар не на основним студијама.

Кратак водич

за будуће

истраживаче

Зато крени од пракси које те баш, баш занимају, па ако кодњих не упали пробај код неких других лабова који су тимало мање привлачни.

Рачунај на то да не можеш одмах почети да радишнеки ултра-компликовани експеримент, а да пре тога нисисавладао базичне методе и вештине. Зато тражи праксекоје ће ти пружити прилику да кренеш од почетка. То јемного реалнија могућност.

СтрпљењеРетко кад упали из прве! Пошаљеш неколико

мејлова. Неко те у старту одбије, неко каже да ће размис-лити и имати те у виду, а неко ти просто не одговори намејл. Очекуј да ће се и теби ово десити. Не очајавај, већимај стрепљења. Ако не одговори на мејл, можеш посленеког времена послати још један. Ако и тај прође као први,онда прецртај ту лабораторију и иди даље. Ако кренеш даих бомбардујеш мејловима, мислиће да си проблематичан(да не кажем психотичан).

ПосвећеностКад успеш да се убациш негде, дај све од себе. По-

труди се да научиш што више нових ствари од ментора илиособе која је задужена за рад са тобом. Читање радова идаље изучавање тематике којом се бавиш ти може итекакопослужити за даље. Наравно, нека ти обавезе на факул-тету не буду мање важне. Из тог разлога, мораш да напра-виш баланс између факултета и обавеза на тој пракси.

Летње праксеОво је јако добра ствар. Постоје разни програми

који организују студентске летње праксе на најпрестиж-нијим институтима у Европи. Неке од њих су финансијскискроз покривене програмом, а за финансирање неких дру-гих се студенти сами сналазе. Јесу релативно кратке, алисе на њима могу радити радови које је тешко у нашојземљи наћи или извести.

Одскочна даскаКад једном добијеш добру праксу, следећа ће доћи

много лакше. Прво, већ ћеш имати неко знање и искуство.Друго, имаћеш препоруку твог ментора који ти може по-моћи да нађеш следеће место (институт, лаб, новог мен-тора). Добре препоруке вам требају када тражите позицијеза мастер рад или докторат.

Петровић Невена

Ја сам своју троме-сечну праксу урадила у Јени,прелепом студентском градуИсточне Немачке, захва-љујући IAESTE организацији.

Радила сам на оде-љењу за молекуларну и при-мењену микробиологију и каозадатак сам имала комплети-рање библиотеке Aspergillus

fumigatus мутаната за свефосфатазе које учествују усигнализацији, као и њиховуфенотипизацију. Имала самприлике да се током недељеслужим многим методама мо-лекуларне биологије у изван-редним условима, а давикендом путујем по целојНемачкој и упознајем људеиз целог света.

Марина Пекмезовић (мастер студент)

Ове године сам биоучесник Amgen Scholars Pro-

grama на Универзитету у Кем-бриџу 2012, где сам радио наГурдон Институту, у лаборато-рији проф. Стивена Џексона(Stephen Jackson). Радио самна откривању улоге појединихгена у одговору на оштећењеДНК (енгл. DNA damage re-

sponse), комплексним сигнал-ним путем који индукујеадекватан ћелијски одговор наоштећење молекула ДНК. Овајпрограм представља фанта-стичну прилику студентима дараде на неким од најважнијих иактуелних проблема у биолош-ким наукама на једном однајпрестижнијих универзитета,као и остваривању нових по-знантсва и пријатељства.

Саша Швиковић (4. година основних студија)

Волонтирање на Институту за Мо-лекуларну Генетику и ГенетичкоИнжењерство сам почела у чет-вртој години средње школе. У ла-бораторији за молекуларнугенетику и екологију микрооргани-зама др Бранке Васиљевић самспремала рад за републичко так-мичење из биологије (Изолацијабактерија из земљишта контани-мираног ароматичним угљоводо-ницима). После успешне сарадње,наставила сам да волонтирамтамо и после средње школе. Лето2010. године смо провели бавећисе биоремедијацијом, док смо2012. почели да радимо на актив-ности ензима таутомеразе. Радому лабараторији стичем одређеноискуство у експирименталномраду и још важније учим како до-бити, развијати идеју и генералнона који начин размишљати токомбављења научним радом.

Александра Лежаја (3. година основних студија)

Студентскепраксе(наставак)

15|симбиоза

Марјан Биочанин (3. година основних студија)

Летос сам био напракси на Макс Планковом ин-ституту за биологију развића уТибингену, Немачкој. Радиосам на департману за еволу-цију протеина, тачније у групикоја се бави мембранским про-теинима код Грам негативнихбактерија. Пријавио сам сетако што сам послао мејл ди-ректно вођи те групе. Овапракса ми је омогућила дапрактично прођем кроз већинуметода које сам учио током до-садашњег студирања.

Ја сам своју праксу на UNESP Ilha

Solteira у Бразилу добила захваљујућиIAESTE организацији. Бавила сам се микро-биологијом. Пракса је покривала комплетанпроцес истраживања: од изласка на терен иузимања узорка, преко засејавања микро-организама до екстракције ензима и одређи-вања њихове активности. Имају добреуслове за рад и добро су опремљени. Мојаменторка је била увек доступна, јако љу-базна и спремна за рад. Људи су били отво-рени и радо сарађивали.

Данијела Видаковић (мастер студент)

С в о ј у ш е с т о н ед е љ н упраксу сам одрадила на Пољкој Ака-демији Наука, у оквиру Институтa замедицинску биологију, Лабораторијеза регулацију транскрипције под мен-торством Лукаса Пуласког, у Лоџу.Своју праксу сам пронашла захва-љујући IAESTE организацији.

Програм саме праксе је кон-ципиран у неколико сегмената, одупознавања са техникама стерилнограда, организације радног простора,преко упознавања са техникама заанализу, изолацију протеина и нукле-инских киселина, техникама одржа-вања, засјевање, третирања ћелијкихкултура, генетичких манипулација наеукариотским и бактеријским ће-лијама, методама изолације ћелија,до поступака и начина припремепројекта, анализе, интерпретацијеали и презентовање самих резултата,и најзад самосталне израде пројекта,као синтезе и доказа наученог.

Радним данима смо радили упросеку по 8 сати, а викенди су билирезервисани за путовања. Сви прак-тиканти су били смештни у студент-ском дому, па смо могли да седружимо, организујемо путовања изаједно радимо своје праксе.

Јелена Милић (мастер студент )

Моје стручно усавршавањеобављам у Београду, на Институтуза Молекуларну генетику и гене-тичко инжењерство, у лабораторијиза молекуларну биологију. Заједноса мојим ментором радим на моле-куларно епидемиолошким студијамакао и начинима детекције канцеробољења на молекуларним ни-воима. У процесу истраживања самимао прилике да се сусретнем самногим савременим техникама и ме-тодама молекуларне биологијекојима овај институт располаже.

Алексеј Дрино(3. година основних студија)

Лето 2012. године сам провео радећикао студент на Макс Планк институтуу Дрездену у Немачкој (Max Planck In-

stitute of Molecular Cell Biology and Ge-

netics, Dresden). Тамо сам боравио 8недеља радећи са менторком и оста-лим колегама из лабораторије др ЏоаХауарда, директора института. Фокусистраживачке групе је динамика мик-ротубула, њена регулација посред-ством MAPs протеина. Искуство уоваквој лабораторији ми је помогло дазнатно подигнем ниво свог практичноги теоријског знања из области ће-лијске биологије, молекуларне биоло-гије и конфокалне микроскопије.

Живојин Јевтић (3. година основних студија)


1. Шта вас је навело да упишете Биолошки фа-култет?

Немам јасан одговор на ово питање. Допред крај средње школе био сам сигуран дажелим да будем авиомеханичар. Да радим у ЈАТ-у, имам сигуран посао и добру плату. Због тогасам и завршио машинску школу Петар Драпшинна Дорћолу. Дипломирао сам на заклицимаавиона АН-2 Ј. Међутим, на почетку другог полу-годишта четвртог разреда средње школе, нештоми се просто “јавило”, па сам одлучио да одуста-нем од идеје о авиомеханичару. Јавила ми сеснажна потреба да учим, и то баш биологију. Узеосам средњошколске уџбенике из Биологије и Хе-мије, и за пар месеци интензивног учења успео даприпремим и диференцијалне и пријемни испит,и да се на, тадашњи Биолошки одсек ПМФ-а, упи-шем као деведесетосми од сто усписаних студе-ната.

2. Да ли су вам студије биле напорне, који јебио ваш омиљени предмет, а који сте предметнајтеже положили?

Не, студије ми нису биле напорне. Имамутисак да сам кроз њих просто протрчао без икак-вих потешкоћа. Сећам се да сам ишао на готовасва предавања и вежбе (чак и она досадна!), и дасам то време на настави максимално искористиоза учење. Нисам имао проблема са учењем, про-сто читава биологија ме је страшно занимала, исва та гомила знања које смо добијали, ми се јед-ноставно лепила и слагала на такав начин, да самиспите полагао у роковима и са највећим оце-нама. Омиљени предмети су ми били они везаниза биљке, а поред њих сам био одушевљен и био-хемијом.

3. Чиме се тренутно бавите и која је тренутносфера вашег научног интересовања?

Тренутно радим на неколико различитихпоља, која међусобно повезује феномен диферен-цијације биолошких система у еколошком и гео-графском простору. Међу свим тим различитимобластима некако највише пажње посвећујем за-постављеним и скривеним врстама.

Текст о открићу једне нове скривене врстезвончаца (Edraianthus pulevicii), коју сам приредиоза ваш часопис, верујем да делимично може доча-рати проблематику којом сам тренутно очаран.

4. Шта вас као предавача, а највише инспи-рише?

Да компликоване еколошке и биогеограф-ске феномене, објасним на једноставан начин, ида студентима помогнем да повежу и заокружесвоја знања, а пре свега да простор у коме живимосагледају као јединствену функционалну целину, укојој смо ми само једна од компоненети, која уче-ствује у глобалним еколошким процесима.

5. Да ли себе сматрате строгим и захтевнимпрофесором?

Мислим да би за студенте било боље дасам стожи и захтевнији.

6. Која је ваша омиљена књига, а који филм вамје најомиљенији?

За књигу немам дилему, то је Његошев Гор-ски вијенац, а за филм можда Сабирни центар илиЛајање на звезде.

7. Која вам је омиљена земља у којој сте били?

Албанија

Проф. др Дмитар Лакушић је рођен1965. године у Београду. После завршенесредње школе уписује Природно-математичкифакултет Универзитета у Београду, одсек забиологију. Дипломирао је 1989. године, а темарада је била “Ендемична флора Копаоника”.Докторирао је 1999. године на Биолошком фа-култету са темом "Еколошка и морфолошка ди-ференцијација усколисних вијука (Festuca L.subgen. Festuca) на простору Дурмитора". Од2000. године је био доцент на Катедри за еко-логију и географију биљака, а од 2007. годинеје ванредни професор на истој катедри.

Члан је више друштава и одбора, међукојима су: Српско биолошко друштво, Друштвоеколога Србије, OPTIMA, Società Botanica Ital-iana, Одбор за флору и вегетацију Српске ака-демије наука и уметности...

Од 2010. године је шеф Катедре за еко-логију и географију биљака Биолошког факул-тета.

17|симбиоза

8. Да ли постоји нека позната личност којој седивите или која вам је можда узор?

Има много значајних особа које су ми билеузори, којима сам захвалан и којима се и данасдивим. Ипак, ако бих неког требало да издвојим,то је свакако Панчић. Импресивно је то шта је он,у оно време успео да уради. Звучаће можда па-радоксално, али у овој новој ери молекуларно-ци-тогенетичких истраживања биљака, Панчићништа није изгубио на својој актуелности. Напро-тив, мислим да је постао још актуелнији него препар деценија.

9. Да нисте биолог, шта бисте били?Тешко ми је да замислим да се бавим

неким другим послом. Мислим да сам имао пуносреће да ми се у правом тренутку „јавило” то дасе усмерим ка биологији. Ипак, пошто сам радо-холик, верујем да би се и на неком другом пољусолидно снашао.

10. Ваша омиљена фраза или филозофскамисао?

У раном детињству сам „задојен” Његоше-вом поетском филозофијом или филозофскомпоетиком, све једно. Многи догађаји у реалномживоту ме често асоцирају на једноствне мудро-сти из Горског вијенца. У њима често налазимутеху. Једна од омиљених је она о Вуку Манди-шићу, која каже„... а у руке Мандушића Вука,свака пушка биће убојита.”

11. Шта бисте поручили студентима Биолош-ког факултета везано за студије и колико јеперспективно бавити се биологијом?

Већ неколико година уназад, на првомпредавању на којем се срећем са студетнимаБиолошког факултета, шаљем једну поруку којаби се могла свести на пар наредних реченица:

Екологија и биологија су изуетно актуелненауке у које се на светском нивоу много инвести-

ра. Реална потреба за еколозима и биолозима јевелика, и биће све већа, и у том смлислу је од-лука да се неко определи за студије биолошкогфакултета исправна. Међутим, да би се наконстудија дошло и до посла у овим областима, ниједовољно да се прође кроз студије, да се сакупидовољна количина поена, и остваре задовоља-вајући просеци оцена. Потребно је стварно на-учити то што се као наставни програм нуди нанашем факултету. То наравно, уопште није јед-ноставно, али није ни превише тешко. Дакле, по-рука је: УЧИТЕ!!! Искористите паметно време докнеко други ради за вас и обезбеђују вам довољнохране за угодан живот. Та погодност да некодруги ради и улаже у вас не може вечно трајати,сем уколико нисте опредељени за животну стра-тегију паразита. То је, наравно, сасвим леги-тимно, јер паразитизам је потпуно природнапојава. Нема биоценозе без паразита! Међутим,не сме се заборавити да и паразити имају пунопроблема у свом животу. И њима су потребна по-себна знања и вештине, нпр. како убедити до-маћине да им стално дају храну и дом? Наконове приче о паразитима у сали се обично зачујетихи смех међу студентима.

Овде бих још само сугерисао да прихва-тите и Његошеву филозофију о Вуку Мандушићу.Тежите томе да и у вашим рукама „свака пушкабуде убојита“.

Редакција

Интервју:проф. др Дмитар Лакушић


ПУЛЕВИЋЕВ ЗВОНЧАЦ47. страна

Савез студената Биолошког факултета(ССБИФ) је удружење студената Биолошког фа-култета и локални је огранак организације Савезстудената Београда (ССБ). Савез студената једобровољно, непрофитно удружење, основано нанеодређено време. Област остваривања циљеваудружења: побољшање студентског стадарда иуслова студирања. ССБИФ је правни наследникССБИФ-а који је основаног први пут 28.06.1994.Тадашњи савез је брзо угашен и све до прошлегодине није било иницијативе да се обнови. Го-дине 2011. на иницијативу неколико студената јереактивиран савез. Он је јако битно тело на сва-ком факултету јер има својство правног лица, сасвим правима, обавезама и одговорностима којепроизилазе из Устава, Закона, Статута савеза иосталих аката. Сваки члан ССБИФ-а има правода користи савез као правно лице. Савез студе-ната представља Извршни одбор као извршниорган, Надзорни одбор, Генерални секретар иПредседник Скупштине Савеза студената. Орга-низационо је повезан са осталим Савезима наУниверзитету у Београду и у оквиру својих про-грамских активности сарађује са свим удруже-њима, организацијама и заједницама које сепридржавају Устава и Закона. У остваривању ци-љева и задатака, Савез студената залагаће се зацеловиту заштиту и остваривање интереса студе-ната: квалитетнију наставу, побољшање стан-дарда студената, обезбеђивање бенефиција зачланове Савеза студената, садржајнији и квлитет-нији културно - забавни и спортски живот студе-ната. Члан Савеза се постаје уписом у евиденцијуи потписивањем приступнице. Да би неко постаочлан Савеза студената мора бити студент Био-лошког факултета, да самовољно приступа ижели да учествује у раду Савеза студената. Свакичлан има право да буде биран у органе и другатела Савеза студената, да буде информисан ораду, да даје предлоге, мишљења и примедбе, даучествује у извршењу задатака и буде активан усвим дешавањима.

ССБИФ је реактивиран 2011. године и у пе-риоду до школске 2012/2013. године је био скоронеактиван. Рађена је папирологија, формирала сусе тела Савеза, обучавани су студенти који фор-мирају тело Савеза за рад и како да воде Савез.

С обзиром да је претходни Савез на нашем факул-тету давно постојао, садашњи Савез је све испо-четка морао да учи и да формира. Наконститутивној седници одржаној 03.12.2012. го-дине је ССБИФ званично почео са активнимрадом. Постоји много ствари у плану и програмуСавеза. До сада је ССБИФ организовао Нулти курсХемије за школску 2011/2012 и 2012/2013 годину,Акције Добровољног давања крви и Картице са по-пустом за кафану, а учествовао у Акцији за децу ииз свратишта при СУЕФ-у, разним семинарима,предавањима и обукама. У плану су разни попустии бенефиције, пројекти, курсеви, семинари, преда-вања, спортски и културни догађаји. Свако ко јечлан ССБИФ-а има право да у свему томе уче-ствује. Чланови који су организовали или учесто-вали на нечему, или били активни чланови имајуправо да добију препоруку или сертификат од Са-веза студента која је данас све битнија као фактордруштвено-активне особе. Од бенефиција или кон-кретног знања које можете да добијете од Савезазависи само од Вас.

Поздрав, преседница

ССБИФ-а

Васић Светлана

САВЕЗ СТУДЕНАТА

БИОЛОШКОГ

ФАКУЛТЕТА

– ССБИФ

19 |симбиоза

Пријем нових чланова у ССБИФ ће се органи-зовати два пута годишње. Први пут ће бити умесецу децембру 2012. године.

За више информација, питања, пред-логе, сугестије и остало можете послати mailна [email protected]


Добровољни даваоци крви!

Од ове године студенти Биолошкогфакултета први пут званично учествују у ор-ганизовању акција добровољног давањакрви при Институту за трансфузију крвиСрбије. Наш факултет се води под оквиромбившег ПМФ-а, и ми са њима организујемоакције. Наравно, помажемо свим факулте-тима у оквиру Студентског трга а када мо-жемо и шире.

Институт за трансфузију крви Србијеје високоспецијализована, научноистражи-вачка и наставна здравствена установа, ре-ферална за област трансфузиологије. Токомпротеклих шест деценија, захваљујући пресвега активностима Института, у Србији јеуспостављен систем организованог, добро-вољног, неплаћеног и анонимног дава-лаштва крви. Пратећи савремена светскадостигнућа у области трансфузиологије, Ин-ститут је у рутинску праксу уводио савре-мене методе конзервације крви, различитевидове давања крви, развијао концепт усме-рене хемотерапије, а у складу са научнимсазнањима сукцесивно уводио тестирањакрви давалаца на маркере појединих инфек-тивних болести које се могу пренети транс-фузијом. У оквиру Института формирано јевише лабораторија, основани су националницентри за хемофилију, типизацију ткива ифракционисање плазме.

Давалац крви може бити сваказдрава, одрасла особа, старости од 18-65 го-дина код које се лекарским прегледом и про-вером крвне слике, односно нивоахемоглобина, утврди да давање крви нећеугрозити ни њу, нити особу којој би се та крвприменила. Интервал између давања крвије 3 месеца (12 недеља) за мушкарце и 4 ме-сеца (16 недеља) за жене. За више информација посетите сајтhttp://www.nbti.org.rs.

Савез студената Биолошког факултета је одлучио да подржи акцију коју организује Студентскаунија Економског факултета. Они су покренули пројекат „Фондација СУЕФ“. Прва акција Фондације је„Твоје мало некоме значи много“. Циљ ове акције је да се сакупи што више хране, одеће, обуће, сред-става за личну хигијену, кућне хемије, слаткиша и школског прибора. Све то је намењено Свратиштуза децу и омладину до 19 година које се налази у Крфској улици број 7а у Београду. Потребно им је даи наш факултет подржи акцију, како би обезбедили средства која им недостају. Акција је стартовала20. новембра, а траје до 20. децембра 2012. године. С обзиром да немамо своју зграду и место где бимогли да сакупљамо на нашем факултету, сви заинтересовани могу однети жељене ствари у канцела-рију СУЕФ-а на Економском факултету, од 11-15 часова радним данима. Хвала на сарадњи свим ху-маним биолозима! https://www.facebook.com/groups/tvojemalonekomepuno/

Сви студенти који су заинтересо-вани да помогну на акцијама, могу сејавити на мејл адресе:[email protected] и[email protected].

Следећа акција коју ми органи-зујемо је 11.12.2012. од 11 до 16h у зградиПМФ-а, дођите и спасите нечији живот

Институт за зоологијуИнститут за зоологију је основан 1853.

године под називом Зоолошки кабинет Лицејау Београду и његов први старешина је биоЈосиф Панчић. 1873. године у оквиру Великешколе оснива се Зоолошки завод. Први шко-ловани биолог, руководилац Завода, био је од1899. године Живојин Ђорђевић, који је увеомноге новине у организацији Завода и на-ставе. Данашњи назив Институт за зоологију,носи од 1947. године, када је постао део При-родно-математичког факултета у Београду. Усклопу Биолошког факултета налази се од1990. године.

Дуга историја Института за зоологијуобележена је константним напредовањем усмислу наставе и истраживања, са истакну-тим професорима и научницима који су до-принели развоју курикулума и успешноследили међународне промене у зоологијикао науци. При Институту се налазе и Експе-риментална станица за пчеларство на Фруш-кој Гори и Центар за биоспелеологију.Институт је такође и седиште Српског био-лошког друштва, које представља срж биоло-гије у Србији.

Управник института је др. Жељко То-мановић, редовни професор Биолошког фа-култета.

Историјат

У просторијама института се одржа-вају многобројна предавања. Институт подсе-дује две сале (Малу и Велику салу) у којимасе реализују предавања и вежбе. Сале суопремљене микроскопима и (микроскопскими макроскопским) препаратима који су не-опходни за успешно савладавање градива.

Библиотека Института за зоологијупоседује око 7.000 књига, 10.000 страних идомаћих часописа и 12.000 копија научнихрадова. Најстарија књига на српском језику је“Аналитички и систематски преглед живо-

тиња у Краљевини Србији, II део – Бескич-

мењаци” из 1883, а најстарија књига у поседубиблиотеке је "Betrahtung uber die Natur" из1790. године. У библиотеци се такође одржа-вају предавања па пре него што уђете у библио-теку погледајте на вратима радно времебиблиотеке. Ако је библиотека заузета, а потребнаВам је књига, можете контактирати библиоте-кара Тричковић Катарину на адресу електронскепоште: [email protected].

Просторије института

Мала сала Института за зоологију

Велика сала Института за зоологију

PCR Лабораторија за таксономију

Библиотека Института за зоологију

23|симбиозафотографије:Марија Коњикушић, Blink N

Редакција се захваљују проф. др Стани-сављевић Љубиши и проф. др Томано-вић Жељку на уступљеном материјалу

Институт за зоологију

Велика сала Института за зоологију

PCR Лабораторија за таксономију

Катедре Биолошког факултета којеприпадају Институту:

Катедра за морфологију, систематику ифилогенију животињаКатедра за динамику развића животињаКатедра за генетику и еволуцијуКатедра за екологију и географију живо-тињаКатедра за биологију ћелија и ткиваКатедра за зоологију бескичмењака и ен-томологију

Катедра за морфологију, систематику и

филогенију животињаНАСТАВНИЦИ:др Предраг Симоновић, редовни професордр Милош Калезић, редовни професор др Ана Ивановић, ванредни професор др Вера Николић, ванредни професор др Бригита Петров, ванредни професор др Љиљана Томовић, ванредни професор др Имре Кризманић, доцент др Саша Марић, доцент др Драгана Миличић, доцент САРАДНИЦИ:др Тамара Каран Жнидаршич, асистент Александра Рохаљ, технички сарадник у на-стави Миља Ћиповић, стручни сарадник у настави ОСТАЛИ:Ана Голубовић, истраживач приправник Дубравка Шкраба, истраживач сарадник Ана Тошић, истраживач сарадник др Соња Ђорђевић, научни сарадник

Катедра за динамику развића животињаНАСТАВНИЦИ:др Божидар Ћурчић, редовни професордр Рајко Димитријевић, редовни професор др Слободан Макаров, ванредни професор др Владимир Томић, ванредни професор др Лука Лучић, доцент др Бојан Митић, доцент САРАДНИЦИ:мр Борис Дудић, асистент ОСТАЛИ:Бојан Илић, истраживач сарадник

Катедра за генетику и еволуцијуНАСТАВНИЦИ:др Марина Стаменковић Радак, ванредни про-фесордр Марија Гућ Шћекић, редовни професор др Драгана Цветковић, ванредни професор др Софија Павковић Лучић, доцент др Биљана Стојковић, доцент САРАДНИЦИ:Љупка Филиповић, асистент Михаило Јелић, асистент др Лука Рубињони, асистент др Марија Савић Веселиновић, асистент др Катарина Зељић, асистент ОСТАЛИ:Марија Танасковић, истраживач сарадник Вукица Вујић, истраживач приправник

Катедра за екологију и географију животињаНАСТАВНИЦИ:др Јасмина Крпо-Ћетковић, доцентдр Драган Катарановски, редовни професор др Александар Ћетковић, доцент др Душко Ћировић, доцент др Александар Хегедиш, доцент др Дејан Радовић, доцент САРАДНИЦИ:Јована Била Дубаић, асистент Милан Плећаш, асистент др Срђан Стаменковић, асистент ОСТАЛИ:др Весна Гагић, истраживач сарадник Марина Јанковић, истраживач сарадник Александра Пенезић, истраживач сарадник Катедра за биологију ћелија и ткива

НАСТАВНИЦИ:др Александра Кораћ, редовни професордр Маја Чакић Милошевић, доцент др Мирела Укропина, доцент САРАДНИЦИ:др Милица Маркелић, асистент др Ксенија Величковић, асистент ОСТАЛИ:Маја Богдановић, стручни сарадник за електро-нску микроскопију Игор Голић, истраживач сарадник Анита Лазаревић, стручни сарадник за електро-нску микроскопију

Катедра за зоологију бескичмењака и ен-томологијуНАСТАВНИЦИ:др Љубиша Станисављевић, ванредни профе-сордр Жељко Томановић, редовни професор др Срећко Ћурчић, ванредни професор др Анђељко Петровић, доцент др Ивана Живић, доцент САРАДНИЦИ:мр Зоран Николић, асистент Ненад Лазаревић, технички сарадник у настави ОСТАЛИ:Катарина Бјелановић, истраживач приправник Анђелка Поповић, истраживач приправник

Редакција

24симбиоза |фотографије:Марија Коњикушић, Blink N

Редакција се захваљују проф. др Стани-сављевић Љубиши и проф. др Томано-вић Жељку на уступљеном материјалу

25|симбиоза

Пре него почнемо са причом о дугоочекиваној реконструкцији ботаничке баште, мислим да јенајбоље да се укратко подсетимо њеног историјата, улоге и првенствено значаја који она као такваноси.

Ботаничка башта у Бео-граду је једна од најстаријих бо-таничких башти у региону и саИнститутом за ботанику је на-ставна и научно-истраживачкајединица Биолошког факултета уБеограду. Основана је 1874. го-дине на предлог Јосифа Пан-чића, а 1889. године краљ МиланОбреновић је имање свог дедеЈеврема поклонио Великојшколи за Ботаничку башту и натом месту се и данас налази.Башта поседује и једну однајстаријих и највреднијих бота-ничких библиотека у регионујугоисточне Европе, која је осно-вана 1853. године при Лицејубеоградском, као и хербаријум,основан 1860. са 120.000 херба-ријумских табака.

Ботаничка башта се про-стире на површини од око 5 хек-тара, где се на отвореномпростору налази преко 250 врстадрвећа и жбуња, домаћих, ев-ропских и егзотичних биљака, аукупан биљни фонд данас чиниоко 500 дрвета, жбуња и зеља-стих биљакаБотаничка баштаобухвата поред отворених повр-шина, Стаклену башту и просто-рије Института за ботанику(управна зграда, хербар, библио-тека, слушаоница, лаборато-рије).Стаклена башта, подигнута1892. године, покрива простород 500 м2.

У време када је грађена пред-стављала је једну од највећих инајлепших стаклених башти уовом делу Европе.

Једна од најзначајнијихулога Ботаничке баште је очу-вање животне средине кроз об-разовање, али и кроз различитепрограме заштите ретких и угро-жених биљака. Ботаничка баштаније само "зелена оаза" у центруграда, нити обичан парк. Ова ин-ституција је научна и културнабаштина земље у којој се налазии научни центар ботаничких дис-циплина у Србији, и као такву је1995. Влада Србије прогласиласпомеником природе због њеногизузетног културолошког и исто-ријског наслеђа и цео просторбаште је под посебним режимомзаштите, а 2007. године прогла-шена је и спомеником културеграда Београда.

Наравно, не смемо забо-равити и најомиљенији део бо-таничке баште, Јапански врт,отворен 2004. године. Врт је из-грађен захваљујући средствимајапанског фонда “Банпаку” у са-радњи са Биолошким факулте-том у Београду.

Нажалост, без обзира насвој велики значај, улогу и богатуистори ј у, Б ота н и ч к а башта”Јевремовац”, је само бледа се-нка, онога што је некада била.Стакленик је привремено затво-

рен за посетиоце, јер постојиопасност од урушавања због до-трајалости. Оронуле стазе,клупе, канте за смеће и зараслошибље, корита и језеро у јапан-ском врту…свему је неопходнаобнова. Међутим, већ више оддесет година, могли смо само даслушамо приче о реконструкцијистаза, стакленика, поправци ин-фраструктуре и сл. јер или нијебило финансијских средстава зареконструкцију, или је било по-тешкоћа у администрацији.

Али, половином ове годинеконачно је започета реконструк-ција Ботаничке баште "Јевремо-вац", и требало би да будезавршена за годину дана, у штаће бити уложено око 2,2 ми-лиона евра. Башта би добилапотпуно нову хидрантску мрежу,нове стазе и клупе, а на јесен, јебила испланирана комплетнареконструкција 120 година ста-рог стакленика. Он би био тако-рећи поново грађен, сваки његовдео би био замењен, али тако даукрас Јевремовца, под заштитомзавода за споменике, останеидентичан. У плану је, да серади и реконструкција малогстакленика, који је бомбардованза време Другог светског рата иод тада није коришћен у својојизворној функцији, а у који бипривремено могле да будусмештено више од 1.000 врста

Реконструкција Ботаничкебаште "Јевремовац"


биљака за време реконструк-ције велике стаклене баште.

Град Београд, са око 80милиона динара омогућио је дасе уради реконструкција ограде,капија и декоративног освет-љења Ботаничке баште. "Оп-штина Стари град је обећала даће помоћи да се уради и рекон-струкција Јапанског врта, какоби се санирао проблем пропуш-тања воде из великог језера",рекао је управник ботаницкебасте др. Петар Марин. Обновуотвореног дела финансирајуФонд за заштиту животне сре-дине са 63 и Биолошки факул-тет са седам милиона динара, амилион и по евра за реконструк-цију Стакленика, стиже изфонда Европске уније. Међу-тим, реконструкција Ботаничкебаште „Јевремовац“, стопиранаје половином септембра., јер јеФонд за заштиту животне сре-дине, који је, по свему судећипосле смене власти и "цепања"Министарства за заштиту жи-вотне средине и просторногпланирања на два мини-старства – укинут. Завршено јебило тек нешто више одтрећине радова, а фирме су на-пустиле "градилиште" када имФонд, после прве фазе, како јеуговором било предвиђено, нијеуплатио средства.

Према најновијим сазна-њима и речима управника ра-дови би требало да почну за окомесец дана, а рок за завршетакје 18 месеци.

Предвиђена је комплетна ре-конструкција великог и малогстакленика, односно множаре.Осим тога, општина Стари градје издвојила 2,7 милиона ди-нара за уређење Јапанскогврта. Велика стаклена башта,којој годинама прети уруша-вање, остаће затворена до про-лећа, када ће почетипремештање око хиљаду врстаосетљивих биљака на сигурно.У току је прва фаза радова,која подразумева рушењемалог стакленика - множаре,одношење шута, и почетак из-градње новог објекта, као и ра-дове у делу анекса великогстакленика који су од тврдогматеријала и у којима нема би-љака. Завршетак обнове отво-рених површина бисмо моглида очекујемо на пролеће, докћемо стакленик у новом рухумоћи да видимо тек за годинудана, надајмо се не дуже.

На крају, нама самопреостаје да се надамо да ћесе реконструкција одвијатипрема плану, и да неће битивећих проблема који биспречили тако дуго очекивануобнову. Верујем да ћемо заистауживати у новом изгледу бота-ничке баште, и да ће нам то по-стати једно од најомиљенијихместа у Београду.

Бошковић Ана

Реконструкција Ботаничкебаште "Јевремовац"

27|симбиоза

Као и сваке године, почетком октобра вође БИД-а су по-челе акцију ширења приче о друштву и позивање студената научлањење. Толико тога треба рећи студентима, цело једноцарство за чула и невероватна могућност спознаје света око насих чека. Како је долазио тај дан 25. oктобар, вође су ужурбалеприпреме презентација. Како речима описати мир и лепоту при-роде, како описати адреналин тражења, како описати задовољ-ство кад препознаш животињу или биљку, како описати љубав?Најбитније је било рећи студентима о циљевима секција, о ме-стима која могу посетити, и шта им треба од опреме. Вође су сеодлично показале, неки су се базирали на методама које кори-сте, неки су за главни део презентације одабрали врсте, неки субили шаљиви, а неки озбиљни. Једна од највеселијих презен-тација је завршила са фотографијом осе, и натписом видимОсе.На презентацији херпетолога је чак и изјављена љубав жаби, адесило се и да је фотографија корњаче побегла. Орнитолошкасекција је у покушају да представи богатсво птица, пустила ипесму птица, обавестивши студенте да се могу укључити у радрехабилитационог центра у Институту за биолошка истражи-вања „Синиша Станковић“, и увела од ове године предавањакако би студентима олакшала упознавање са тематиком слабозаступљеном на факултету. Флористичка секција је објасниласвоју љубав према биљкама и лешкарењу на њиховом мекомпокривачу... По где где се провукла које слика роштиља или пи-ћенцета, што такође представља слику студентског живота уБИД-у. За разлику од прошле године кад је сала била пуна, икад се није могло наћи места за седење, ове године је препо-ловљен број студената. Да ли су студенти недовољно инфор-мисани, или нове генерације студената уписују биологију сажељом да раде у лабораторијама/буду професори? Да ли је мо-гуће да смо сведоци негативног утицаја болоње на студентскиживот или су раније долазили стари бидовци у већем броју? Нажалост, на ова питања се не може одговорити, између осталоги што се доста вођа променило у последње две године. Наконпрезентације, вође су заузеле видљива места и чекале да дођузаинтересовани студенти. Највише студената се пријавило ухерпетолошку и териолошку секцију док су остале секције до-биле по неколико студената, што није чудно јер се са тим пред-метима срећу већ на почетку студија.

Сезону предавања у биолошком истраживачкомдруштву отворила је орнитолошка секција са предавањем оЖдраловима, дропљама и војвођанским слатинама, одржану01. новембра 2012. године. Циљ предавања је био да се сту-денти упознају са угроженим врстама, као и са великом дро-пљом, чија је бројност изузетно смањена, са постојањем реалнеопасности да у наредних годину дана може нестати ако се непредузму кораци за њену заштиту. Следеће предавање је одр-жао проф. Драган Миловановић са Рударско-геолошког факул-тета. Од тада је сваки четвртак у 20h велика сала на Институтуза зоологију резервисан за предавања. Предавања нису одржа-вана само у периоду трајања изложбе „Природа вас посматра“у организацији БИД-а. Професор Др Миловановић је у свом сло-бодном и ведром духу представио своју неизмерну љубавпрема вулканима, сликовито објашњење о кретањима контине-ната, страст према природној сили која је обликовала планетупо којој ходамо.

Прва два терена орнитолошка секција је организоваланекако у последњем тренутку, на први терен нас је водио проф.др Саша Маринковић, и ишли смо 03. новембра 2012. године назаштићено подручје Пашњаци Велике дропље, близу румунскегранице у Војводини. Тамо нас је дочекао локални житељ ЈоцаЈанчић који нас је возио по целој области у приколици упрегнутојкоњем. Показао нам је цео резерват, и иако смо се возили уздужи попреко, велику дропљу нисмо видели.

‘‘Јосиф Панчић’’

Биолошкоистраживачкодруштво

Пуштање мишара...


Примећене су ситне птице попут чворка, сенице, а икрупније попут вране и еје мочварице. У повратку смо, већ да-леко изван границе резервата приметили смо велике мрље.Након што смо монтирали дурбин угледали смо једног мужјакавелике дропље са пет женки. Претпоставља се да је то по-следњи мужјак у Србији. На следећи терен орнитолошку секцијује позвао проф. Др Владимир Стевановић који нас је одвео наДелиблатску пешчару 10. новембра 2012. године где смо мре-жама хватали птице, и након детерминације, маркирали прсте-новима и пуштали. На трећи терен орнитолози су заједно сахерпетолошком секцијом ишли на језеро у Реснику. Четвртитерен орнитолошка секција је организовала 25. новембра 2012.године на Великом ратном острву. Том приликом смо пустили уприроду младог мишара. Мишар је недељу дана раније повре-ђен стигао у рехабилитациони центар Фондације за заштитуптица грабљивица на Институту за биолошка истраживња „Си-ниша Станковић“, и када је утврђено да се сасвим опоравиомаркиран је, измерен, спакован у транспортну кутију и пренесендо хотела Југославије. У близини хотела Југославије налази сесплав ЈКП Зеленила, са којима Фондација има добру сарадњуте нас увек чамцем превозе на острво. Сврха пуштања мишарана острву је изолованост острва од града, а и богатство острвахраном. Обзиром да је мишар био у кавезу у рехабилитациономцентру, изгубио је кондицију, и Велико ратно острво му пред-ставља полигон за вежбаање, кад буде ојачао мишиће крила,без проблема ће прелетети реку и отићи својим путем. Неколикодана након пуштања мишара у рехабилитациони центар је сти-гла повређена ветрушка, чланови орнитолошке секције заједноса Фондацијом за заштиту птица грабљивица ће уложити напореда и она поново полети у слободу. У плану су још три терена ор-нитолошке секције за ову 2012. годину. Први од њих обухватаобилажење ђубришта у Винчи и бројање галебова, за други јепланирано мрежарење и трећи ће надамо се бити пуштање вет-рушке назад у природу. За 2013. годину у плану орнитолошкесекције поред зимског прехрањивања птица је и постављањекућица за сове и ветрушке на територији општине Звездара.Зимско прехрањивање је орнитолошка секција покренула токомзиме 2012. године јавним позивом свим добронамерним људимада у периоду док је снег износе семење и воду птицама. Ове го-дине планирамо да поставимо три хранилице, које ће студен-тима осим прехрањивања птица пружити увид и у орнитофаунуЗвездарске шуме. Поред хранилица ће бити постављене кућицеза сове и ветрушке, што ће нам омогућити да пратимо бројностсова и ветрушки као и њихову исхрану.

Четворо чланова миколошке секције БИД-а „Јосиф Пан-чић“, у сарадњи са НИДСБ „Јосиф Панчић“ из Новог Сада и ДБИ„Сергеј Д. Матвејев“ из Београда, искористили су последње данеоктобра за спровођење теренског истраживања на Старој пла-нини, у околини села Темска. Том приликом, забележено је 120таксона, што представља значајан допринос познавању дивер-зитета макромицета овог подручја.

Приликом промоције Друштва и непосредно након ње,секцији се прикључило још 11 нових чланова, студената Био-лошког и Шумарског факултета. За нове чланове је 11. новембраорганизован једнодневни терен у Бојчинској шуми. Демонстри-ран је начин рада миколошке секције, а петоро присутних чла-нова забележило је укупно 35 врста макромицета.

За наредни период планирани су једнодневни терени уоколини Београда, заједничке детерминације сакупљеног мате-ријала, као и циклус предавања са различитим темама, која битребало да користе члановима секције у будућем теренскомраду и идентификацији гљива.

Ракочевић Борисвођа орнитолошке секције

‘‘Јосиф Панчић’’

Биолошкоистраживачкодруштво

Пуштање мишара...

...вађење птице из мреже...

29|симбиоза

Приматијада. Хм…Морам да признам, сваки пут

када причам о Приматијади, или јеуспут споменем, моје лице се озари,очи засјаје неким чудним сјајем, а у уг-ловима усана се појави благи, ностал-гични осмех. Осмех који открива свеоно што Приматијада носи са собом.

Када чујете Приматијада, Јада,помислите на пуно студената, журке,провод... Или вам кроз главу прође ко-ментар неких од колега: “Ма то је петдана лудих журки, нон – стоп” А да лије заиста тако?

Па признаћу вам, и јесте иније. Тачније, не мора да буде.

Приматијада? Манифестацијастудената која се успешно организујевећ скоро 40 година и има најдужу тра-дицију од свих студентских дешавања.Дакле, сваке године, на Приматијадисе, крајем априла или почетком маја,окупљају студенти природно-матема-тичких наука (отуда и име) где до-бијају прилику да представе досадстечена знања током школовања (увиду студентских научних радова) каои да се појединци и тимови такмиче уразличитим спортским дисциплинама.Смисао Приматијаде је, у ствариспортско-научни. Званични сајт При-матијада 2012 каже “жеља организа-

тора Приматијаде је да се окупе

студенти најбољих природно-мате-

матичких факултета, како у Србији,

тако и у региону, и да се подстакне

сарадња студената и факултета”.Овако заиста звучи озбиљно. Можда јенеко од вас управо помислио “Па небих да се пријавим, мислим да нисамја за то”. Грешка! Као што рекох, циљПриматијаде је окупљање што вишестудената из различитих градова, раз-вијање спортско такмичарског и на-учног духа, представљање свогфакултета, и наравно пуно дружења,дружења, дружења…

Тачно пред почетак јунског ис-питног рока, сваке године до сада(овог пута јубиларно пети пут), био самучесник Приматијаде. И верујте! Осе-ћај је фантастичан. Иако су у то времеактуелни разни колоквијуми, сваки сту-дент који иде на Приматијаду као учес-ник или као навијач, добијаоправдање које му издаје Факултет задане које ће изостати. И молим вас, за-боравите на приче: “Ма боље да неидем, имам коликвијум два дана наконшто стигнемо, нећу стићи да научим”.

Стићи ћете, а и да не стиг-нете да научите онако како бистежелели, ипак више вреди отићи наПриматијаду јер је једном годишње.Управо је тада идеално време кадаби требало отићи ван Београда, ванзидина Факултета, ван колоквијума,тестова, вежби, предавања… Вра-тићете се пуни енергије, спремни даразбијете предстојећи испитни рок.

Од прве године студија самдео одбојкашког тима нашег Факул-тета, а прошле године сам поред успорту, представљао наш Факултети са научним радом. Освојио самтреће место. Помислићете “Овајдечко је озбиљан, и спортиста и на-учник”. Па ето, “све се може кад сехоће”. Истина, све можете да по-стигнете, уз добру вољу и великужељу. Невероватан је осећај пред-стављати свој Факултет презен-тујући научни рад или играјућиутакмице… Ипак, не брините,ниједну журку не морате, а и нећетепропустити. Мој рад је био у вези си-стематике биљака, тачније хемоси-стематике, под менторством Проф.др Пеђе Јанаћковића, а урађен је наКатедри за морфологију и система-тику биљака, нашег Факултета (гдесам тренутно на мастер студијама,на смеру Примењена и експеримен-тална ботаника). Писање студент-ског научног рада под менторствомпрофесора са факултета је вишенего довољан разлог да се нађетена Приматијади. Прво, научићететехнику писања научног рада, штоће вам касније много олакшатипосао уколико планирате да се у бу-дућности бавите науком. Добрастрана је још и то што сваки радмогу радити два аутора, а то вамумногоме олакшава посао. Поредмене у изради рада учествовала јеи колегиница Јелица Новаковић. Дане заборавим, студентима којипредстављају свој факултет, било успорту или у науци, увек је обезбе-ђен попуст на цену. Спајање лепог икорисног, сложићете се.Толико…

Надам се да сам вам бармало приближио део онога штоПриматијада представља и на-равно, надам се да се видимо у штовећем броју ове године у Улцињу.

Гавриловић Милан

усу

срет

Приматијaди 2013!


Приматијaди 2013!

Животиње

Врт поседује велики и квалитетан животињски фонд. Једни од првихстановника врта били су лавови, леопарди, бели и мрки медведи. Најпознатијеживотиње у историји врта свакао су керуша немачког овчара Габи, шимпанзаСами, као и алигатор Муја.

Габи је своју славу стекла једне судбоносне вечери, када је одбеглуженку јагуара успела да спречи у нападању чувара и у прескакању ограде Врта.У тешкој борби са неупоредиво већим и снажнијим противником, Габи је стеклабројне, озбиљне повреде. Ипак, након дуготрајне, али изузетно храбре борбе,на одушевљење радника, многих љубитеља животиња и пријатеља врта, Габије поново стала на ноге и наставила да обавља свој посао чувара још много го-дина наког свог величанственог подвига.

Титула најпознатије шимпанза која је икад живела у београдском зооврту свакако припада Самију, крупном мужјаку паметног погледа, који је врлобрзо након свог доласка постао љубимац многих Београђана. Широј јавностипостао је познат када је крајем осамдесетих чак два пута бежао из зооврта, ада при том никога није напао нити причинио било какву штету. „Дорћолском бе-гунцу“, како су га касније прозвали, подигнут је споменик преко пута нове кућеза мајмуне.

Алигатор Муја (Alligator mississippiens), не само да је најстарији станов-ник београдског зооврта, већ се сматра и најстаријим живим алигатором насвету. Пристигао је у врт годину дана по његовом оснивању и један је од реткихстановника који су преживели Други светски рат. Данас врт обухвата преко 2000јединки, међу којима је заступљено око 270 животињских врста (52 врсте чинептице, 47 сисари и 12 гмизавци). Тај број се непрекидно повећава, па је тако упоследњих пар месеци ова велика животињска породица обогаћена са 4 новачлана.

Наиме, из Сегедина је стигао пар сребрних мармозета (Mico argentatus)који се са свега 18 цениметара висине убрајају у најмање врсте мајмуна насвету. Ова ретка и законом заштићена врста насељава источне делове амазон-ске прашуме.

Из Чешке је стигао мужјак мрежасте жирафе (Giraffa camelopardalis retic-

ulata), који се сматра најлепшом од свих врста. Овај мужјак неће још дуго битиусамнљен, јер ће до маја следеће године добити женку исте врсте. Иначе, мре-жасте жирафе насељавају североисточну Кенију, Етиопију и Сомалију, а препо-знатљивим их чине многоугаоне, живахне шаре, уоквирене белим линијама.Новопристигли становници врта у новембру су прославили свој први рођендан.

Најновији члан, који ће сасвим сигурно брзо постати љубимац посети-лаца, јесте младунче нилског коња, којем је још прерано одредити пол. Беба од40 килограма која никога не оставља равнодушним још увек нема име и кон-стано се налази поред своје маме Јуце, која никоме не дозвољава да му приђе.

Врт је због овако богатог садржаја идеално место за проширивањезнања не само о животињском, већ и биљном свету. Ботаничку башту краси ве-лика разноликост- мноштво егзотичног цвећа и другог растиња, примерци реткогдрвећа као што су Гинко, Панчићева оморика, секвоја, пауловнија...

Београдски зоолошки врт већ годинама представља једно од култнихместа нашег главног града. Иако је до пре четврт века био запуштен до те мереда је његов опстанак доведен у питање, данас он достојно репрезентује својград и убраја се међу боље уређене вртове у свету. Захваљујући малом, алиискусном и ефикасном тиму он из дана у дан оправдава титулу праве културнеи васпитно-образовне установе. Он заиста представља савршено бекство изграда у центар града.

зоолошки врт БеоградКратак историјат

Београдски Зоо врт основан је 1936. године, од стране тадашњег градоначелника, индустијалца, господинаВладе Илића. Врт се развијао убрзаним темпом и из године у годину привлачио све већи број посетилаца; животињскифонд је растао, а сама површина врта се са почетних 3,5 проширила на чак 14 хектара. Међутим, прекретницу у историјиврта представљао је Други светски рат, када је након бомбардовања 1941. и 1944. скоро читав животињски фонд униш-тен, а површина врта смањила се на данашњих 7 хектара.

Павловић Наташа

нови становници

http

://sr

b.tim

e.m

k/re

ad/c

2f96

f412

b/c5

88d1

c48e

/inde

x.ht

ml

31 |симбиоза

Наслов овог извештаја пред-ставља микс претходна два слогана јед-ног дивног децембарског дешавања уБеограду.

Од првог одржавања, када се већвидело да ће то прерасти у нешто ве-лико, па до тога да људи свих узраста иинтересовања “падају на памет” и ужи-вају у науци кроз праксу а не само крозтеорију, ово geek окупљање је стварномного тога променило у нашој земљи.Можете претпоставити, реч је о Фести-валу науке.

Фестивал науке се одржава већ 6година. Од Геозавода, Музеја 25. мај падо фестивала који се одржава на 4 лока-ције (Бивша РК Клуз, Студентски кул-турни центар, Галерија Народне банкеСрбије, Театар "Бојан Ступица") и траје4 дана, Фестивал науке је постао главнаасоцијација за почетак децембра, интер-активне поставке, занимљива преда-вања, geek сценске наступе и концерте.

Ове године пажњу на фестивалусу привукли експерти за звук и светлостс Универзитета Лунд. Огледи из атомскефизике који се претварају у невиђенсветлосни шоу, ломљење винске часезвучним таласима и коморе с ватромкоја делује незаустављиво, само су деоњихове путујуће лабораторије.

Колеге са Медицинског факул-тета (Центар за стручни и научноистра-живачки рад студената) су давалиодговоре на сва (не)могућа питања осрцу (“Поставка отвореног срца”).

Чланови клуба АСАК су и ове го-дине објашњавали људима како сеулази а што је и битно, излази из пећинаи јама, као и како настаје пећински накит,ко све живи у пећини, а није бабарога(“Ни на небу ни на земљи”).

Преко 40 поставки, радионица ипредавања је било и свака је на својначин била занимљива било дететубило баки и деки. Овај текст би био бес-коначно дуг када бих писала и хвалиласваку. Зато ћу ја хвалити драге нам коле-гинице и колеге биологе.

Нема

на

теориједа

пад

ам

пам

ет

Биолози кроз раз-личите поставке годинама при-влаче велику пажњу наФестивалу. Међутим, то нисуувек само поставке, могу битичак и представе.

У СКЦ-у, одржавала сеједна посебна представа гдесу главни глумци и глумицебиле лабараторијске живо-тиње (пацови и мишеви) а пуб-лика деца (за родитеље честоније било места због преве-лике гужве). На челу са Мило-шем Јовановићем, екипа саБиолошког факултета, објаш-њавала је деци на које све на-чине се може проучватипонашање животиња а да сепри томе не повређују. Биласам одушевљена креативнимприступом наших колега, којису кроз шаљиве примере свето објашњавали. Деца су, заразлику од родитеља, билаодушевљена животињама, од-говарали су на питања али ипостављали их, све са циљемда се на крају представе фото-графишу са крзненим друга-рима и виде их изблиза.

За разлику од ове пред-ставе где актере можете ви-дети голим оком, Катедра замикробиологију са нашег фа-култета је направила пред-ставу са бактеријама углавним улогама. Посетиоцису могли да сазнају како себактеријска ћелија дели и какозаправо антибиотици делују набактерије, пошто се тунајчешће јављају „урбане ле-генде”.


„Неко размишља срцем, неко моз-гом”, верујем да сте сви чули варијацијеове изјаве. За разлику од колега са Ме-дицинског факултета који су нам причалио срцу, Студентска секција за неуроануке(Друштво за неуронауке Србије), међукојима су били и наши биолози, причалису о мозгу. Уколико вас је занимало какосу се раније доживљавали ментални по-ремећаји, како се лечила епилепсија,какве повреде може претрпети нашмозак, све то сте могли да сазнате наовој поставци („Археологија ума”).

Сви знате чувену песмицу „Усвету постоји једно царство”. Стиховиове песме су ми били инспирација да на-правим штанд о гљивама, једном по-себно занимљивом царству. Наравно, тоне бих могла сама да урадим па ми јеекипа са ИБИСС-а била главна подршка.Пошто је поставка била захтевнија, тре-бало нам је још људи и идеја па су намсе придружили Миколошко друштвоСрбије, БИД „Јосиф Панчић” и НаташаБогдановић, сценографкиња, која јеимала разумевања за све наше лудеидеје. ЈП Национални парк Фрушка горасвојом изложбом фотографија „Царствогљива” је допринео нашој поставци.

Поставку су чиниле џиновксе му-харе, исто тако велике Петри посуде самикромицетама, столови са буђавом хра-ном, микроскопом, колонијама микроми-цета, гипсаним одливцима макромицетаИбрахима Хаџића и још много тога...

Било је занимљивих питања алии још лепших реакција посетиоца на за-нимљивости о гљивама које смо им мипричали.

Поред поставки и представа, наФестивалу је било и различитих преда-вања везаних са драгу нам науку. Преда-вања су била конципирана као интервјуи,са тим што су у улози „новинара” билиистраживачи који су, као што је очеки-вано, постављали логична питања (штоније увек случај са професионалним но-винарима). Причало се о сексу, еволу-цији човека, животу у свемиру...Предавачи су углавном били истражи-вачи са ИБИСС-а.

Надам се да ће вам овај текстбити мотивација да следеће годинеодете на Фестивал науке или још боље,својим учествовањем на истом, покажетезашто је занимљиво бавити се и волетибиологију.

Гајић Марија

33|симбиоза

Вероватно је свима који су икадаимали контаката са анатомијом она остала у,хајде да кажемо, специфичном сећању. Од не-заборавног првог контакта са препаратима,преко оштрог мириса формалина, наизгледбезнадежног памћења сваке мале артерије инервне гранчице, па до првог великог испитаза који се богами добро загрева столица. Теккада дођеш у ситуацију да немаш где да од-ложиш гломазне атласе након положеног ис-пита, заправо схватиш са чиме си се борио иизборио током претходног периода. Украткоречено, анатомија је наука за поштовање.Свако поштовање, наравно, заслужују и самианатоми, посебно из разлога што то занимањеспада у категорију, како би Енглези рекли „not

everyone’s cup of tea“. Међутим, увек се нађенеко ко ту специфичност посла подигне наједан нови ниво. Такав је случај и са ОнореФрагонардом.

Фрагонард је рођен 1732. у малом гра-дићу у Прованси. Већ са 27 година постаје хи-рург, а три године касније и професоранатомије. Радио је у првој ветеринарскојшколи на свету, у Лиону. Затим се преместиоу новоотворену школу у Паризу, све време ра-дећи и излажући своје дисекције. Иначе, у 18.веку су постојала два метода прављења ана-томских препарата; школа природне анато-мије се залагала за препарате од правихоргана који су чувани у алкохолу или одржа-вани методом десикације, док је друга школасматрала да препарате треба правити одвоска као верну копију одговарајућег модела.Фрагонард је био присталица природнешколе. По одласку у Париз стиче славу искреће пажну на себе. Због несугласица санадређенима добија отказ у школи, али непрестаје да се бави прављењем препарата.Ветар француске револуције покреће и његаи он активно учествује у спровођењу реформиу држави. У периоду од 1793. па до смрти,1799. обавља функције члана неколико угле-дних комисија које су се бавиле уметношћукао и неких које су надгледале анатомске ка-бинете у Француској.

Његов сан да све своје препарате из-ложи у Националном музеју анатомије остаоје неостварен услед крађе и расејавања свихњегових колекција. Разочаран развојем ситуа-ције повчали се на Медицински факултет уПаризу где и умире 1799. године.

Срећом, нису сви Фрагонарови пре-парати отишли у неповрат. Оно што нијерасејано или пропало изложено је у видуекспоната у Фрагонардовом музеју који сеналази у оквиру Националне ветеринар-ске школе у Алфорту, предграђу Париза.Како се Фрагонард бавио и ветерином имедицином, музеј садржи како животињ-ске тако и људске експонате. Музеј се са-стоји од три просторије од којих свакасадржи по једну тематску целину:

Прва просторија је резервисана занормалну анатомију као и за тератологију.У њој се налазе препарати сваког људскогоргана и органа великог броја различитихживотињских врста. Тератолошки препа-рати приказују различите малформације имонструозности.

Друга просторија садржи скелетечовека, домаћих и дивљих животиња каои скелетне абнормалности.

Трећа просторија је посвећена па-тологији. Ту се могу наћи експонати кош-таних лезија, туберкулозних лезија,паразитоза и многих других сликовитихприказа болести. У трећој просторији сеналази и оно по чему је Фрагонардовмузеј, заправо, и најчувенији. То је тако-звана колекција „ecorches“ , што би у сло-бодном преводу значило фигуре без коже.Само 21 експонат из ове, некада велике,колекције је сачуван и смештен у музеј.Неки, најинтересантнији од њих су:

*Јахач апокалипсе – Ово је највећиекспонат у музеју. Легенда каже да је особа накоњу заправо ћерка локалног бакалина у којује Фрагонард био заљубљен.

Музеј бизарне анатомије


Језивом призору овог дела до-приноси и „војска“ која пратиовог јахача и изложена је окоњега, а састоји се од препаратаљудских фетуса који јашу фе-тусе коња.

*Човек са мандибулом јеекспонат инспирисан Самсоном,библијским ликом, који је побе-дио Филистејце имајући заоружје само магарећу виличнукост. Фигура има агресиванизраз лица и заиста делује каосегмент из битке.

*Фетуси играју пипи-

ревку је експонат који је својомморбидношћу допринео да Фра-гонарда савременици сматрајучудаком. Међутим, сам методправљења препарата је биоврло компликован и захтевао јевелики напор како би се стекаоутисак да су фетуси „ухваћени“ упокрету.

*Људска глава са убриз-ганим воском је пример техникекоја се користила у 18. веку заприказ крвних судова. У артеријеје убризгаван црвени восак а увене плаво обојени. Тај метод јебио погодан за проучавање вас-куларног система.

Музеј је за јавност отво-рен од 1991. године и пред-ставља једну од највећихзнаменитости Париза.

Аутор: Јован ЈелићЉубазношћу студентског листа Медицинског факултета, Медицинар.Главни и одговорни уредник: Борко Гобељићлинк ка првом броју часописа Медицинар:http://wwwold.med.bg.ac.rs/index.php?sid=557

Музеј бизарне анатомије

35|симбиоза

По трећи пут у Београду,али први пут у просторијамаДома омладине и први пут на ин-тернационалном нивоу, “ГринФест”, међународни фестивалзелене културе, успео је и ове го-дине да окупи велики број еко-лошки свесних људи, али и онихкоји су после фестивала то си-гурно постали. Радионице, пре-давања, трибине, презентације,пројекције филмова, једномречју, веома садржајна и заним-љива три дана. За разлику одпрошлогодишњег, ове године“Грин Фест” је доживео многа по-бољшања, па је било више доб-рих филмова како оних утакмичарском, тако и у ревијал-ном делу фестивала, али и вишеорганизација које су дале својвелики допринос па је фестивалпосетило више од 7.000 људи.За та три дана колико је трајао,на фестивалу је приказано 125филмова из 22 земље, од чегавише од 80 филмова у такмичар-ском делу. Из тог такмичарскогдела важно је истаћи неколикофилмова који су посебно запа-жени од стране жирија. Првимеђу њима је кратки филм „The

Rouge & the Black“, дело ИранцаАмира Масуд Агабабиана, док јеодмах иза њега стала наша ауто-рка Марија Јаћимовић са својимфилмом „Michael Pollan's Food

Rules“. Ништа мање запаженонису прошли ни „My riverside

story“ аутора Наш Анга из ЈужнеКореје, „The drops“ Денез Рузсаиз Мађарске и „Fauntom“, филмМирослава Јовића из НовогСада. Свакако би требало поме-нути и филмове „Париповац“дванаестогодишње АнастасијеЈевђић из Београда, „Штука па-тика“, Филипа Ђукића из Пан-чева, али и „Demo blocks“Николе Милосављевића који једобио специјалну награду. Кадасу награде у питању, компанија„Самсунг“ била је прилично да-режљива па су аутори најбољихфилмова добили пуно добрих“паметних” рачунара, лаптоп итаблет рачунара, мобилних те-лефона...

Изложба „Шест ногу“чији је аутор Милош Јовић,одиграва се у Природњачкоммузеју на Калемегдану. Отво-рена је 4. маја 2012. године итрајаће до средине јануара2013. године.

Оно што је чини друга-чијом и инспиративнијом је тошто су шестоноги становнициовог града и планете прика-зани у увећаном изадњу. По-сетиоци су имали прилике дачују њихове откуцаје срца итако успоставе блискост сабићима која код неких побуђујустрах, гађење...

Свет инсеката буди унама разне асоцијације. Мо-жемо га волети или мрзети,али га морамо чувати. Коликогод се трудили да им доско-чимо уништавајући их ониипак долазе и стално су узнас. Зато су вредни пошто-вања. Опстају и уверавају насда без њих не можемо и даморамо да делимо живот сањима. И као што нам господинЈовић каже: “...слободно мо-жемо да тврдимо да би чове-чанство тешко опстало безпомоћи инсеката. Признајем,умеју да буду досадни и злоће,али зар то нису и људске осо-бине?“

Васовић Марија

Шест ногу


Поред такмичарских и ре-вијалних филмова, публика јеимала прилику да упозна спе-цијалног госта “Грин Феста”, сло-веначког режисера Мака Сајка, аса њим и начин на који се гово-рило и снимало о заштити жи-вотне средине у бившојЈугославији. Што се тиче ре-вијалног дела фестивала прика-зано је неколико филмова којису оставили снажан утисак нагледаоце. Прво вече приказан јефилм „Play again“ који преиспи-тује померања у равнотежи из-међу виртуелног и стварногсвета у животима модерних ти-нејџера. Филм „Switch“ приказанје наредне вечери и детаљно јеразмотрио могућности про-изводње, али и растуће потребеза енергијом широм света. По-следње вечери публика је ималаприлику да погледа два одличнафилма. Први од њих, „Чернобиљзаувек“ је прича људи чији су жи-воти и 25 година после хаваријевезани за ову нуклеарну елек-трану на коју је свет готово забо-равио. Филм који је затвориоовогодишљи “Грин Фест” био је„Председник острва“, прича опредседнику Малдива, човекукоји покушава да скрене пажњусвета на проблем какав нико ни-

када раније није имао, а његовнарод се управо са њим сусреће,а то је потапање свих 2.000 мал-дивских острва које ће уследитикао последица глобалног загре-вања.

Онај други, не-филмскидео фестивала био је испуњенсадржајима који су имали зациљ оно што је и циљ самог фе-стивала, а то је промоција зе-лене културе. У том делу билоје пуно забавних и едукативнихрадионица за најмлађе који су сеуз помоћ предавача и волонтераупознавали са угроженимврстама и њиховим стаништима,али и са заштитом природеуопште. Ту су учествовали уче-ници са својим наставницима изнеколико основних школа изБеограда. За оне мало старијесу организована бројна преда-вања, дебате и презентацијекоје су привукле пажњу посети-лаца. Једна од најзапаженијихбила је презентација прозорскебаште архитекте Радета Коцано-вића, занимљивог решења заоплемењивање животног про-стора природом коју су посе-тиоци могли да виде у холузаједно са мини арборетумом,радом студената Шумарског фа-култета.

Сви који су та три данабили у Дому омладине имали суприлику да погледају и сјајне из-ложбе слика које су приредилиNational Geographiс и WWF, алии неколико предмета од рецик-лираних материјала. Нарочитозанимљиви били су експонатиод рециклираних мобилних те-лефона настали у оквиру акције„VIP екомотивација“. Посебандопринос фестивалу дали су исјајни и увек насмејани волон-тери који су посетиоцима пома-гали да на прави начин пропратесва дешавања на овогодишњем“Грин Фесту”.

Стојановић Марко

14-16.11.

2012. лин

кка

фот

огра

фиј

ама:

http

://w

ww

.face

book

.com

/GS

F01

37|симбиоза

„Уф ова је као из НГ, желим је за десктоп“

Наслов представља најчешћу реакцију на фотографије већвама познатих бидоваца. Патетично је то, помислиће неко, битнијеје да вам неки професионалци хвале фотографије. Има то смисла,мада морате признати да када вам колеге, маме, тате, случајни по-сетиоци, ученици различитих узраста, кажу нешто слично као из на-слова, морате се мало зацрвенети и бити поносни на свој рад. Бареммало.

БИД „Јосиф Панчић“, као што сте већ читали, организује те-рене током целе године, мада наш мото је да када идете и негде самиили са другом екипом, ви сте увек бидовац/бидовка. ;) На тим тере-нима постоје људи који понекад и манично фоткају а оно што је та-кође битно, постоје људи који их стрпљиво чекају и имају разумевањаза њихове „уметничке моменте“ („Помери се мало, е баш тако, упада

ова грана у кадар“, „Јаој, помери ту жабу тако да се виде и шаре“).Идеја да се направи изложба није нова. Наиме ми смо већ

правили изложбу пре скоро две године у СКЦ-у. Људи из СКЦ-а су иове године имали разумевања за наш рад, труд, идеје и дозволилинам да бесплатно користимо простор две недеље, све са циљем дашто више људи види наше фотографије и збирке које смо донели сатерена. Анђелија Станојевић, главна уредница Галерије СКЦ-а намје највише помогла у томе. Одушевио ју је наш ентузијазам. Није билапоента дивити се директно самим ауторима фотографија колико чи-њеница да се на тим фотографијама често налазе организми, места,које је мало људи из нашег окружења имало прилику да види.

Изложба је трајала од 14.11. до 27.11. 2012. године. Изложбује отворила др Снежана Вукојичић, некадашњи члан а данас сарад-ник друштва. На отварању је било пуно гостију,доброг расположењаи великог одушевљења нашим фоткама. Будимо реални, знали смоми да ће реакције наших ближњих бити такве али оно што нас је оду-шевило уследило је пар дана касније. Вођа ботаничке секције, ЛазарНоваковић, дао је изјаву за Политику тако да је сутрадан у Политициизашао један фини текстић о нашем друштву.

Наредних дана по сменама су дежурали чланови друштва, не-када је руку на срце било празно а некада је било баш бучно и ве-село. Ови други моменти су били када су нам у госте долазилешколске посете. Од старих познаника, дошла нам је школа „РуђерБошковић“ али и неки нови другари из ОШ „Свети Сава“, ОШ „ФилипКљајић Фића“ и мало старији из Прве београдске гимназије.

Ученици су били одушевљени што кечерима, што клопкама,пећинским стоногама, занимљивим биљчицама, пером белоглавогсупа.... Објашњавали смо им шта се налази на фотографијама ичесто нису могли да верују да су неке фотографије настале у непо-средној близини Београда и да смо ми то видели и фотографисали.

Што се тиче оних лепих неочекиваних реакција, људи из За-вода за заштиту Србије су се одушевили фотографијама и изложбаће бити пребачена од 14.12. у њихове просторије у оквиру прославеДана планина. Адреса Завода је Др Ивана Рибара 91 11070 НовиБеоград (колегама и колегиницама из Студењака је ово баш близу).Сви сте позвани на изложбу, не само да бисте видели занимљивефотографије и материјал који смо вам припремили већ и да бисмовас инспирисали да нам се придружите како бисмо сви уживали уприроди и учили о њој.

ПРИРОДА ВАС П СМАТРА

Гајић Марија


ПРИРОДА ВАС П СМАТРА

Осмех, страх, поглед, слано, слатко, бол, узбуђење, покрет,говор, мишљење... Како ми све то и још много више мо-жемо? Све то можемо видети на једном занимљивом путо-вању које се одржава до 17. марта 2013. године наБеоградском сајму.

Изложба „Разоткривање тела“ која по први пут при-казује 14 тела у огољеној форми и 200 органа, код некихизазива бизарна осећања, а код поједињених дивљење.Приказани су сви системи - респираторни, крвни, репродук-тивни, мишићни, нервни и систем за варење. Можете ви-дети на пример развиће фетуса од његове седме до 20.недеље, срце, које је неуморни орган и које нас одржава уживоту, плућа која нам помажу у размени гасова, најмањукост у телу-узенгију (stapes) која је део слушног апарата ицео главени скелет, мозак, репродуктивни органе - захва-љујући којима се рађају многе генерације...

Поред сваког „експоната“ наћи ћете додатна објаш-њења о систему који је приказан, а ако сте заинтересованиза више информација, можете затражити помоћ од дежур-них студентата медицине.

Изложено је око две стотине тела и њихови сеци-рани узорци су сачувани употребом нове методе у конзер-вацији људских органа. Органи су конзервирани уз помоћтечне силиконске гуме - технике све присутније у медицинии уметности, која нам омогућава да видимо себе испод кожеи сазнамо како наше тело функционише. Иначе, донаторикоји су поклонили своја тела медицини, умрли су природномсмрћу. Експонати су Кинези, мушкарци и жене који су умрлиприродном смрћу и донирали своја тела науци.

Улазнице за одрасле коштају 950 динара, за сту-денте и пензионере 750, а за основце 450 динара. Поро-дични пакет кошта 2.350 динара, док је за предшколце улазбесплатан. Током изложбе је забрањено пушење, уношењехране и пића, употреба мобилних телефона, фотоапаратаи уношење ранчева и колица за бебе.

Васовић Марија

Reve ledBodies

извор фотографија:http://www.rts.rs

да листезнали...

...да се јануара ове године у каме-рунском националном парку Buba

Nđidah десио један од најкрва-вијих покоља слонова због слоно-ваче откако је 1989. годинеступила на снагу глобална за-брана трговине слоновачом.Убијено је на стотине слонова.

Извор National geographic

Србија

...да су симболи Европске уније:химна – Ода радости; застава –позадина плаве боје – симболи-зује небо, са 12 златних звездица– симболи јединства народа Ев-ропе, а не број чланица; Дан Ев-ропе – 9. мај, као дан сећања наШуманову декларацију 1950. го-дине, којом је започет процес ев-роспких интеграција.

...да су се на листи природнихчуда у акцији Седам чудаСрбије, коју је 2007. године по-кренуо Политикин магазиннашли: кањон Увца, Ђавољаварош, Дрина са врелом,Палић, Национални паркТара, Ђердапска клисура,Фрушка гора, Голија, Ресавскапећина, Стара планина,Сијаринска бања, Делиблатскапешчара, Царска бара и кањонВратне

...да је Болоњски процес покре-нут 1999. године и имао за циљуклањање разлика у системимависоког образовања земаља Ев-ропе, студентској мобилности иуспостављања јединственог си-стема издавања високошкол-ских диплома.

...да је просечан период за ко-ришћење пластичне кесе 20 ми-нута, док је за њену разградњу уприроди потребно 400 до 1.000година. На годишњем нивоу уСрбији се просечно употреби ибаци око милијарду и по пла-стичних кеса, док се у свету ко-ристи и баци 500 милијардипласичних кеса.

...да је циљ Кјото протокола ста-билизација глобалне емисијештетних гасова и њиховог ути-цаја на климатске промене, од-носно успоравање процесазагревања Земљине атмо-сфере.

... да је током 2011. године пе-риодни систем проширен и садасе састоји од 118 потврђених хе-мијских елемената, од којих је112 признала Међународна унијаза чисту и примењену хемију.(IUPAC). Последња два еле-мента која су добила идентитету периодном систему су флеро-вијум (Fl 114) и ливерморијум (Lv116). Први је назван по совјет-ском нуклеарном физичару Ге-оргију Флеровом, а други покалифорнијској националној ла-бораторији "Lorens Livermor",која је допринела откривању ли-верморијума 2000. године.

"снег"?

ескими

имајупреко

15речи за

нашу реч

*

експресија?

...да пси могу да покажу око 100 различитих фацијалних * ...да просечн


39|симбиоза

просечн


Права посластица за свестуденте Биолошког факултета, аи за све заљубљенике у природу.

Пред вама је текст о за-дивљујућим, слатким, необичним,али и застрашујућим животињамакоје фасцинирају људе широмсвета.

Почећемо са једним сим-патичним водоземцем који живи уМексику.

Ambystoma mexicanum

илити, мексички акслотл, попу-ларно прозван Петар Пан међуживотињама јер се издваја не-обичном способношћу. Наиме, оваврста даждевњака никада ,,не од-раста'' тј. током целог живота за-држава ларвалну форму. Онизадржавају спољне шкрге, као иоблик и грађу тела специфичну заларве даждевњака. Док другеврсте из овог рода у случају непо-вољних услова метаморфозирајуу адулте Ambystoma mexicanum

остаје “заувек млад” петнаестакгодина колико им је просечан жи-вотни век. Цео животни век про-воде у води хранећи се ларвамаинсеката, ситним љускарима и ри-бама.

Због свог изгледа чест јељубимац у лабораторијама, алисе његова популација у дивљинидрастично смањила и сада оп-стаје само у једном мексичкомјезеру.

У духу премијере послед-њег филма “Твајлајт” саге пред-стављамо вам Едвардовог рођакаиз морских дубина. Vampyroteuthis

infernalis (у буквалном преводу -вампирска лигња из пакла). Заразлику од друга Едварда, вамир-ска лигња не храни се крвљу, већразним отпацима и угинулим орга-низмима са дна мора (и не свет-луца на сунцу). Vampyroteuthis

infernalis је једина врста из родаVampyromorpha и има је добилапо необичним израштајима нателу који подсећају на вампирскеочњаке. Ова врста сматра сеживим фосилом, а свој опстанаккроз веома дуг временски периоддугују својој способности да сеадаптирају на потпуно другачијиначин живота (ова врста једини јеглавоножац који није предатор).

И за крај, са Хавајскихострва стиже нам Theridion gralla-

tor, веома инртересантна врстапаукова. Наиме, припадници овеврсте развили су крајње необичнешаре на свом абдомену, многе одњих излгедају исто као популарнисмајли емотикон. Научнициширом света и даље полемишуоко разлога настајања ових шараи већина сматра да служе каонека врста одбране од предатора,мада су све то само нагађања.Било како било, овај паук је веомасимпатичан и сигурно ће вам по-глед на његову слику измамитиосмех на лице.

Илић Лена

Остајемо и даље у сферифилма и причамо о невероватнојжаби, која важи за својеврсногЖдеравца (Вулварин, Икс-мен)међу животињама. О чему серади?

Наиме, ова необична жабаима коштане канџе које може даизбаци у случају опасности, попутЖдеравца. Ова невероватна спо-собност је омогућена низом адап-тација. Канџе се налазе у масивезивног ткива, с једне стране по-пвезане колагеном са малом кос-ком у прсту жабе, а с друге странеса мишићем. Када се жаба нађе уопасности, она контрахује мишићи канџе пробијају кожу. Након пре-станка опасности, жаба опуштамишић и враћа канџу унутра, аткиво се полако регенерише.

нетакообичне

животиње


Храм. Онај у коме ваше молитве ударају озидове док покушавате да претворите себе у нештовише од хемијских реакција. Ваше тело као храм.Унутрашњи гласови који као гас делују на зидовесуда, односно храма. Шта се дешава када иза себеимате каријеру научника, аутор сте више бестсе-лера, радите као универзитетски професор и стојитена Тајмсовој листи Хероја данашњице а притомимате аутизам? Ваша унутрашња снага је превеликаи ви сте Храм. Ово је прича о Темпл Грендин (Temple

Grandin).Када је имала четири године дијагностикован

јој је аутизам, а Темпл је у то време, 1951. године за-писана као случај који има оштећење мозга. Ауто-матски пребачена у специјалну школу саодговарајућим учитељима, она данас сматра да јеимала добру подршку учених професионалаца окосебе. Доктор је препоручио терапију говора, исте го-дине Темпл почиње да прича. Учила је тако што јенепрестано понављала речи или групе речи, збогчега је прозвана диктафоном у основној и средњојшколи, које су по њеним речима најгори периодњеног живота. Оно што ни данас није много друга-чије јесте неодговоран однос друштва и развијањетолеранције, особе са аутизмом често се сусрећу санеприхватањем од стране околине. Темпл је такођенаишла на неприхватање вршњака и пролазила крозтешке периоде само зато што је другачија. Али, свевреме, Темпл види оно што друга деца ни не замиш-љају.

Да је аутизам другачије, а не мање доказујеоно што је уследило: Темпл завршава студије психо-логије на Френклин Пирс Колеџу, а касније мастер идокторске студије бавећи се тематиком биологијеживотиња које су под контролом човека (груб преводсавременог термина Animal science).

За себе каже да су јој речи секундарни језик, Темплизговорене и написане речи преводи у филмове сазвуком и објашњава да док други људи говоре, онаневероватном брзином ствара покретне слике свегашто они изговорају... што јој је управо помогло да од-реди будућу професију. Како је велики део каријерепровела бавећи се тематиком и односом човека иживотиња, односно више окрутним односом човекапрема животињама, Темпл данас дизајнира опремукоја се користи у сточарству и на основу својих ви-зуелних способности креира различите системе јошу својој глави а касније их материјализује. Једнатрећина говеда и свиња у САД се рукује у опремикоју је баш она дизајнирала, иако већина људи нине претпоставља да је то дизајнирала особа са ау-тизмом. Чак и као дете, она је склапала различитемоделе авиона и хеликоптера. Сама научница јемислила да сви тако чулно доживљавају свет, док сеније уверила да је њене визуелне способности пре-вазилазе способности људи без аутизма.

Данас иза себе има више бестселера укојима се бори за права животиња и објашњава даживотње нису ствари, ради као универзитетскипрофесор и консултант је различитих научних инсти-туција са којима покушава да побољша живот децеса аутизмом. Да, она има унутрашњу снагу да пре-вазиђе потенцијалне лимите које јој је природа по-ставила. Она је дизајнер са аутизмом, особасмањених комуникацијских способности која је раз-вила емпатију вредну дивљења, она је Тајмсов хероји упрошћено речено, она брине. Брине о нама којисмо заборавили да нисмо сами овде, и без предра-суда и страха може да устане и да нас подсети дагранице, заправо не постоје.... и да иако је природа

окрутна, не морамо то бити и ми.

Ђурић Петар

Чудесна судбина Темпл Грендин

41|симбиозафотографије преузете са сајта: www.hbo.com/movies/temple-grandin

Наука и прикљученија


PubMed је база података која садржи све ско-рије биолошке публикације, преко 22 милиона цита-ција биомедицинске литературе (MEDLINE), life

science журнала и online књига. Оно што је битно, ко-ришћење PubMed-a је бесплатно.

Хајде да почнемо.

Отворите свој веб прегледач и укуцајте:www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed

У поље за претраживање унесите кључне речиод интереса и притисните ENTER. Добићете списаксвих радова који садрже жељене речи. Са левестране видећете листу опција. Можете одабрати ра-дове код којих су апстракти доступни, цео текст до-ступан, објављене у задњих пет година, десет годинаа можете одабрати и рад писан на одређеном доступ-ном језику. Такође са десне стране приметићете лин-кове ка сродним претрагама као и слике којеодговарају задатој речи.

Шта је PubMed? Како га користити и доћи до жељенихчланака и информација?

У случају да тачно знате шта тражите можете од самог почеткаограничити вашу претрагу на следећи начин. Поново крећемо од по-четне странице PubMed-a, с том разликом да је овај пут потребно клик-нути на дугме ‘Advanced’ које ћете видети испод поља за претрагу.Отвориће вам се страница за напреднију претрагу. У левом падајућемменију можете изабрати један од критеријума вама од значаја и тимеограничити претрагу. На пример одаберите аутора, датум креирања илидатум публиковања, часопис, наслов рада или наслов апстракта, итд.

Затим у лево поље у продужетку унесите одговарајуће презиме,датум, реч у односу на то за који сте се критеријум претходно одлучили.Такође ако желите додатно да прецизирате своју претрагу користите оп-ције AND, OR или NOT и опет одаберите жељени критеријум.

Такође испод наведених поља можете видети историју вашихпретходних претрага.

Детаље везане за коришћење PubMed-a можете наћи на PubMed

Help страници: http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/NBK3827/

Вукојичић АлександраПајић Тања

Ђоковић Весна

Интернет у сврси науке

43|симбиоза

Онтогенетско развиће човека представља сло-жен циклус развића који се може поделити у два пе-риода:• пренатални и• постнатални (лат. natalis = рођење).

Пренатални период обухвата сложене морфо-лошке промене од стварања зигота до рођења, а пост-натални низ промена од рођења, раста, полногсазревања, старења јединке па до њене смрти.

Наука која се бави проучавањем развића чо-века од оплођења до рођења јединке назива се хуманаембриологија. Развиће човека је континуиран (непреки-дан) процес који започиње оплођењем јајне ћелијесперматозоидом при чему настаје зигот да би се затимизвршио сложен процес трансформације једноће-лијског зигота у вишећелијски организам.

Код човека, по правилу, рађа се само једнодете, после десетомесечне лунарне трудноће по опло-ђењу. Међутим, жена може родити и двојке (близанце),ређе тројке, а још ређе више њих.

Близанци представљају два ембриона која се утелу мајке истовремено развијају и роде се непосредноједан после другог.

Код човека, а и осталих сисара, разликују се дваосновна типа близанаца:1. Монозиготни, који се називају још и једнојајни, иден-тични и моногерминални и2. Дизиготни или двојајни, фратернални, бигерминалниблизанци.

Монозиготни близанци Настају оплођењем јајне ћелије једним сперма-

тозоидом, а непосредно после оплођења долази до по-деле оплођеног јајета на два једнака дела. Они су истогпола, веома слични по спољашњости, имају идентичнекрвне карактеристике и код њих постоји толеранција заузајамне трансплатанте.

Могу настати на 3 начина:А) Заметак се подели у стадијуму од две бластомере,тако да се од сваке бластомере развије потпун ем-брион. То је најређи случај и тада сваки ембрион имапосебну плаценту и посебну амнионску дупљу. То су мо-нозиготни, дихорионски близанци.

Б) Подели се унутрашња ћелијска маса (ембриобласт)у бластоцисти на два дела и сваки се развије у потпунембрион. То је најчешћи случај и сваки ембрион имапосебну амнионску дупљу, а оба имају заједничку пла-центу. То су монохорионски, диамнионски близанци.В) Подели се клицина плоча непосредно пре прими-тивне траке и тада оба ембриона имају заједничку ам-нионску дупљу и заједничку плаценту. То сумоноамнионски близанци.

Дизиготни близанциНастају у случају оплођене две јајне ћелије.

Наравно, свака је оплођена другим сперматозоидом.Јајне ћелије могу да потичу једна из једног, а друга издругог јајника али, из два фоликула, или обе из истогфоликула.

Сваки ембрион има сопствену амнионскудупљу и сопствену плаценту.

Дизиготни близанци, као и било који други ро-ђаци, имају веома мале шансе да имају идентичне ка-рактеристике. За разлику од монозиготних, дизиготниблизанци могу бити различитог пола и сличност међуњима је више као код брата и сестре или два брата/двесестре различите старости. Разлика постоји и на нивоуособина крви, и код њих нема толеранције при узајам-ној трансплатацији.

Истраживања показују да постоји генетска ос-нова (дизиготни близаначки ген) за дизиготне бли-занце, тј. да се та ''предиспозиција'' наслеђује, а за тоје потребно да је већ у историји породице постојао овајтип близанаца. Међутим, једино жена има утицаја нашансу за добијање ових близанаца јер од ње зависида ли ће бити ослобођена само једна јајна ћелија илиће ипак бити две. Поред већ споменутог ''близаначкоггена'', утицај на добијање ове врсте близанаца имају инаслеђе, раса, старост особа и број деце која су пред-ходно рођена. Сматра се да се да старост мајке неутиче на добијање монозиготних близанаца, али да североватноћа за добијање дизиготних близанаца по-већава што је мајка старија.

Занимљиво је да 2/3 свих рођених дизиготнихблизанаца је истог пола, а 1/3 је различитог. Када уз-мемо у обзир све рођене близанце, чак 2/3 су дизи-готни близанци.

Проценат јављања близанаца варира код раз-личитих народа. Дизиготни су најбројнији у Белгији,Финској, Данској, Шведској и Норвешкој, док се најређејављају код Кинеза (око 0.4 %) и код Вијетнамаца (око0.01%).

Живановић Јелена


фотога

лерија

Coccothraustes coccothraustes - батокљун једна од птица ухваћених умрежу

Regulus regulus - Краљић извађен измреже

Поглед на велику дропљу кроз дурбин

Dendrocopos major - детлић

Биолошко истраживачко друштво

“Јосиф Панчић”Приматијада 2012!

Александар Урошевић Vipera ammodytes

Борис Ракочевић

Пантовић Јована

слике са изложбе‘’Природа вас посматра’’

Причајући са колегама са факултета,схва-тила сам да озбиљан број њих никада није био уНовом Саду. Што је, што би се рекло, гре'ота. За-иста, Нови Сад је диван град, на само сат временаод Београда. Ако вас поједе гужва у овом Београду,покупите друштво и правац у Нови Сад на кафицу.Иако је релативно близу Београда, Нови Сад је по-тпуно другачија прича. Широке улице, католичкацрква у центру, пролазници који никуда не журе...

Дакле до Новог Сада може се ићи возом,што је доста јефтинија варијанта (400 повратнакарта, 280 са СРБ ПЛУС карицом која за студентекошта 100 динара), али зато пут траје неких двасата, али уз добро друштво време вам пролети доксе клацкате кроз равницу. Бус је малко скупљи, око700 динара, али брже се стигне и поузданији је, за-виси с ким идете и да ли вам се жури.

Сад кад сте сишли с буса/воза ви сте на же-лезничкој станици. Такси је неупоредиво јефтинијинего у Београду, али ако је лепо време препору-чујем да прошетате до центра, да мало упијете ат-мосферу. Обавезно прођите Јевјерском улицом,пуна је војвођанског духа. Елем, сад кад сте уцентру од доба дана/године и башег расположењазависи шта ћете даље радити. Можете у шопинг поЗмај Јовиној, или на пиће у неком од кафића. Акоје дан и лепо време, прођите до краја Змај Јовинедо Дунавског парка где можете мало да поседите.У језеру у парку живе Иса и Биса, пар лабудова којису миљеници целог Новог Сада. Кад изађете из Ду-навског парка преко дугиног моста прелазите уБачку (до сада сте били у Срему), на Петровара-дин.

Невероватан осећај је прошетати твђа-вом,а касније сести на пиће код сата (који има не-обичне ‘‘обрнуте’’ казаљке) са погледом на цеоНови Сад. Ако сте у Нови Сад дошли у ноћни про-вод, избор је шаренолик. Почевши од улице ЛазеТелечког (излази на главну, Змај Јовину) која јекрцата кафићима, клубовима и пабовима и где семоже наћи за сваког по нешто, до сада већ леген-дарног, Route 66-a, у којем је најбоља рок атмо-сфера. Ако сте на журку на отвореном, портакатоличке цркве увек нуди добар електро звук илиблеју уз пиво.

Оно што ја лично препоручујем јесте ЕXITфестивал који се одржава средином јула (таманпосле лудила у јунском року).

О ЕXIT-у се може причати у недоглед, алисуштина је да егзит фестивал представља четиридана провода које ћете препричавати цело лето.Од генијалних бендова на main stage-у, преко до-маће подршке на фјужну, и целоноћне журке наdance arena-и уз најпознатије DJ-еве данашњице,ту је и реге зона у којој увек можете да искулиратеи одморите мало уз реге звук. Идеална варијантаје да се увалите неком из Новог Сада у стан, а аконемате екипу у Новом Саду, онда је одлична ва-ријанта камп, који је као минијатурни град пун по-зитивне енергије и блесавих странаца.

У било које доба године или дана, НовиСад је леп и вреди га посетити, али немојте ми ве-ровати на реч, проверите.

Нови СадИлић Лена

45|симбиоза

Изложбе

Концерти

Сајмови

Представе

Филмови

Спорт

календар

4.12.2012. - 16.12.2012.Комбанк Арена

ЕП у рукомету за жене

22.12.2012.Комбанк Арена

Прљаво Казалиште


СМАК


Сергеј Ћетковић

52. МЕЂУНАРОДНИ НОВОГОДИШЊИ ВАШАР

15.12.2012 - 30.12.2012.Београдски сајам

14.12.2012.Библиотека Института

за зоологију

Сајам науке

mt:s Ноћ рекламождера2012.

22.12.2012.Сава Центар

15-16.12.2012.Belexpocentаr

VI Ракија фест

13.12.2012.Хала спортова

Кербер

15.12.2012.Сава Центар

Darkwood Dub & Bisera Veletanlić

од 13.12.2012.Колосеј Ушће

Хобит - неочекиванопутовање

ПУЛЕВИЋЕВ ЗВОНЧАЦ(Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić, Campanulaceae)

-откриће-

“Варао би се, тко би мислио, да је Црна Гора ботанички добро испитана. Напротив! Ботанички

радови о њој нису још потпуно завршени, а неће ни тако скоро бити, све да и јесу на путу до

тог циља постигнути већ лијепи резултати и сакупљена многа грађа.” (БОШЊАК 1935: 21)

Ова импресија Карла Бошњака из давне 1935. године и данас је, након скоро два векаистраживања флоре Црне Горе, готово у потпуности актуелна. О томе сведоче, бројна открића занауку нових биљних облика, која скоро сваке године обогате наша знања о биљном свету плантеЗемље, и небројени нови флористички налази у којима се по први пут откривају нове биљке зафлору Црне Горе (ПУЛЕВИЋ 2005). Све то говори о томе да Црна Гора још увек представља уве-лико неоткирвени и добро очувани део наше планете, због чијих нам долина, клисура и планина,како је писао Baldacci, “затрепери душа када их по први пут видимо” и са којима се при растанку“поздрављамо уз велико жаљење, али не заувијек, јер нам се у срцу јавља жеља да им се поново

вратимо јер их волимо као најдраже пријатеље” (ориг. BALDACCI 1891, превод ПУЛЕВИЋ,VINCEK 1991: 500).

Пулевићев звончац једна је од биљака која нам говори о овој “земљи чуда”, чији спој једин-ствене природе и јединствених људи, и данас на путника оставља тако снажан утисак, да импре-сије из Baldacci-јевих путописа препознајемо као своје.

Откриће

Прича о Пулевићевом звончацу, иако је тек недавно добила своју званичну светску пре-мијеру1, почела је још у другој половини XIX. века, када су чувени природњаци Blau, Pantocsek,

Панчић и Baldacci кренули пут Црне Горе и Дурмитора. Њихови напори на откривању неоткривеногботаничког блага Дурмитора, били су и први покушаји откривања пулевићевог звончаца, који јесве до недавно успешно одолевао покушајима да буде разоткривен у свом пуном ботаничкомзначењу.

Почетак XXI века, као и у многим другим областима науке, и у ботаници отвара ново по-главље у разотркивању неотркивеног. Појава нових генетичких и молекуларних техника, као и раз-вој информатичких технологија омогућио нам је да погледамо дубље, и да видимо оно што нашипретходници, због времена у коме су живели једноставно нису могли да виде. Род Edraianthus по-четком овог века поново постаје објекат интензивних истраживања, јер нове генерације бота-ничара, новим алатима и новим методама покушавају да реше оно што у својим значајним делиматоком XIX и XX века нису успела да реше највећа имена европске ботанике.

Током 2006. и 2007. године, паралелено и независно једни од других, две групе ботаничараинтензивно анализирају молекуларну структуру ДНК на великом узорку популација и врста из чи-тавог ареала рода Edraianthus, који осим централног дела који се сконцентрисао на подручје Бал-канског полуострва, делимично залази и на Апенине и Сицилију, Карпате, а по некимистраживачима и далеки Кавказ.

Прву групу је предводио млади словенски ботаничар Боштјан Сурина са Универзитета уБечу, који је уз финансијску помоћ Европске уније и Marie Curie granta “Evolution on the Balkans:

Phylogeny and phylogeography of the genera Edraianthus & Heliosperma”, скупа са колегама P. Schön-

swetter-om и G. M. Schneeweiss-om, радио на екстензивним молекуларним анализама клоро-пластне и нуклеарне ДНА. Узорак који су обрадили обухватио је све таксоне трију традиционалносхваћених секција у оквру рода Edraianthus (sect. Capitati, sect. Uniflori, sect. Spathulati; JANCHEN1910), као и представнике сродних родова Halacsyella и Protoedraиanthus, са простора Балкана,Апенина и Карпата. Већ прелиминарни резултати њихових истраживања (SURINA et al. 2007a,2007b) показали су да биљка са Дурмитора коју су сви претходни истраживачи третирали као так-сон E. serpyllifolius или E. pilosulus, у молекуларном смислу представља нешто сасвим посебно ибитно другачије од свих осталих познатих звончаца.1Surina, B., Rakić, T., Stefanović, S., Stevanović, V., Lakušić, D. (2009): One New Species of the Genus Edra-

ianthus, and a Change in Taxonomic Status for Edraianthus serpyllifolius f. pilosulus (Campanulaceae) from theBalkan Peninsula. -Systematic Botany 34(3): 602-608.

47|симбиоза

Друга група коју је предводио млади молекуларни систематичар Саша Стефановић саУниверзитета у Торонту (Канада), а у којој су учествовали још и Мариа Кузмина (УниверзитетТоронто), Kit Tan (Универзитет Копенхаген), Сафер Међедовић (Универзитет Сарајево) и Вла-димир Стевановић и Дмитар Лакушић (Универзитет Београд) сконцентрисала се на анализуструктуре секвенци некодирајуће хлоропластне ДНК (cpDNA - trnL-F регион и rbcL-atpB spacer).Узорак који су обрадили обухватио је све у литератури до тада познате врсте унутар рода Edra-

ianthus, укључујући такође представнике све три секције (Capitati, Uniflori, Spathulati), као и пред-ставнике сродних родова Halacsyella, Petkovia, Muehlbergella и Protoedraianthus. У географскомсмислу њихов узорак је обухватио популације са Балкана, Апенина, Карпата и Кавказа. Резултатиових опсежних анализа публиковни у раду „Molecular phylogeny of Edraianthus based on non-cod-

ing plastid DNA sequences” (СТЕФАНОВИЋ et al. 2008), такође су недвосмислено показали дабиљка са Дурмитора представља нешто сасвим посебно.

Веома симболично, први сусрет ове две независне групе истраживача догодио се на Ме-ђународном научном скупу “Природне и друштвене вриједности екосистема Динарида” у Бе-ранама (25 - 27. мај 2007), који је био посвећен животу и делу последњег монографа родаEdraianthus, професору Радомиру Лакушићу. На скупу су саопштена три реферата у којима супрезентирани најновији резултати молекларних и таксономских истраживања на роду Edraianthus

(SURINA et al. 2007b, LAKUŠIĆ, D. et al. 2007, STEFANOVIĆ et al. 2007). Можда необично и не-очекивано, посматрано из перспективе историјских околности у којима су се одвијала истражи-вања у бившим југословенским републикама крајем XX и почетком XXI века, након скупа уБеранама ове две, изворно независне групе истраживача, се нису разишле, већ су се спојиле,и своја наредна истраживања наставиле заједно.

Управо један од првих резултата проистекао из овог заједничког рада довео је до дефи-нитивног разоткривања и описивања Пулевићевог звончаца са Дурмитора.

Мада су молекуларни резултати и једне и друге групе истраживача недвосмислено ука-зали на јединственост Пулевићевог звончаца, они сами за себе нису били довољни да опишуњегову посебност, нити да објасне како је било могуће да ранији истраживачи нису приметилиморфолошку специфичност ове биљке. Дакле, морали смо се вратити класичним ботаничкимметодама, новим теренским истраживањима и класичној упоредној морфологији који су нам накрају и открили фине морфолошке специфичности по којима се ова биљка у ствари лако разли-кује од типичног динарског E. serpillifolius и комовског E. pilosulus (слика 1).

Током јула 2007. године, у циљу сакупљања материјала за упоредна морфолошка истра-живања, направљене су две независне екскурзије на Дурмитор. 12. и 13. јула Дмитар Лакушићје сакупио материјал на Савином и Боботовом куку, а 24. јула се Боштјан Сурина попео на Пру-таш где је сакупио додатни материјал који је изабран да буде холотип Пулевићевог звончаца.Материјал који је сакупљен током ових екскурзија послужио је да се ураде упоредне морфо-лошке анализе на основу којих је сагледана морфолошка специфичност ове биљке, на основукојих су направљене оригиналне дијагнозе и опис нове врсте која је у част професора ВукићаПулевића добила и своје научно име Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić (SURINA et al.

2009).

Успон на Савин и Боботов кук, 12. и 13. јула 2007. године

Поштовани читаоче,

не замери што ћу опис мојих теренских напора да сакупим довољно хербарског материјала заопис пулевићевог звончаца написати у духу Antonija Baldacci-ја, чији ме путописи увек инспиришуи буде моју жељу да се што је пре могуће вратим црногорским планинама.

Иако су и наши и Суринини молекуларни резултати недвосмислено указали на јединстве-ност пулевићевог звончаца са Дурмитора, они сами за себе нису били довољни да опишу његовупосебност, нити да објасне како је било могуће да ранији истраживачи нису приметили морфо-лошку специфичност ове биљке. Дакле, морали смо се вратити класичним ботаничким мето-дама, новим теренским истраживањима и класичној упоредној морфологији, који су нам на крајуи отркили фине морфолошке специфичности по којима се ова биљка у ствари лако разликујеод типичног динарског E. serpillifolius и комовског E. pilosulus.

Наизглед једноставно, требало је сести у кола и отићи на Дурмитор, на Савин и БоботовКук, на којима смо знали тачне локације на којима ова биљка живи у бројним популацијама, такода би требало бити лако да сакупимо довољно материјала за детаљна морфометријска истра-


живања. Тим поводом, око 4 часа ујутро 12. августа 2007. године, скупа са професорком ЈеленомБлаженчић кренуо сам из Београда за Дурмитор. На Жабљак смо стигли већ око подне. Поподневнечасове смо искористили да направимо договоре са управом Националног парка Дурмитор у вези ор-ганизације постконгресне екскурзије Друштва харолога Европе, који су у септембру 2007. године тре-бали да обиђу Дурмиторска језера и Скадарско језеро. Истога дана легао сам веома рано. За разликуод Панчића и Baldacci-ја који су имали веома скромне услове које су им могли пружити станови у Ко-марском катуну, ја сам готово уживао у сасвим удобном смештају хотела Бјелобор, чије услуге у зад-њих неколико година редовно користимо на нашим посетама Дурмитору.

Сутрадан, 12 . јула, нешто после 6 ујутру, кренуо сам сâм за Савин Кук. Временска прогнозаје била добра – облачно, без кише. Ујутру у 7, већ сам у Вирку, на почетку успона на Савин Кук иШљеме. Врхови су покривени густим тамним облацима, који су се зауставили на висини од око 1800м. Покушавам да проценим да ли је паметно кренути у планину у оваквим условима. Рацио ми говорида сачекам да се облаци дигну, али нешто изнутра ми не да мира, и ја крећем Панчићевим и Bal-

dacci-јевим стазама у сусрет пулевићевом звончацу. Успон није превише тежак, готово да га и не осе-ћам јер се поново сусрећем са оним предивним биљкама, којима су се радовали сви они који су премене ишли овом знаменитом ботаничком стазом. Већ за четрдесет минута био сам на граници накојој су се налазили облаци, који наслоњени на ове врхове, као да спремно чекају да одбране тајнупулевићевог знончаца, коју Дурмитор љубоморно чува још од времена када га је пре 117 година, наовом истом месту, по први пут забележио Antonio Baldacci. Без размишљања да ли да се вратим илида сачекам да се облаци дигну, ја настављам, потпуно сигуран да тај глас који ме води даље у облакезна да сам безбедан, и да ће ме на време упозорити где је граница коју не смем прећи. Ја идем даљепрема Савиној води. Облак кроз који се пењем почиње да се комеша. Креће да дува хладан и влажанветар који ме засипа неком чудном летњом суснежицом. Киша не пада, а ја сам потпуно мокар. По-стаје толико хладно да, иако сам под пуном летњом планинском опремом (поткошуља, кошуља, топлајакна и кишна кабаница), тресем се као прут, а прсти на рукама ми се коче. Не могу нормално да фо-тографишем, нити да пишем. Размишљам, дванаести је јул, средина лета, а ја се никад у животуовако нисам смрзао. Да ли је то неки знак? Сам сâм! Да ли треба да одустанем и да се вратим у под-ножје? И тако, док размишљам да ли да кренем назад, ја схватам да и даље идем напред и то крозтако густ облак да се видљивост свела на свега неколико метара. Одлучујем да престанем са успо-ном, и да кренем изохипсом ка Осојним гредама, које се окомито спуштају са плећатог Шљемена.Газим кроз мокре планинске ливаде, кроз друштво вијука (Festuca) и шашика (Sesleria) са којима самсе тако интензивно дружио током срећних година на почетку мојих ботаничких истраживања. Улазиму сипаре, пролазим кроз густо поље панчићевог одљена (Valeriana bertiscea) и покушавам да схватим,шта је то што елиминише мој умор, хладноћу и страх? Шта је то што одређује правац мог кретања ивреме које ћу поровести на том правцу? И тако док ходам и размишљам, без амбиције да дођем доправог одговора, тачно у 8 часова и 39 минута1, на једној усамљеној хоризонталној стени у сред си-пара, у пуном цвету, пулевићев звончац стоји и чека да буде откривен у свом пуном ботаничкомзначењу (слика 2). Моје тело поново трепери, али сада не више од хладноће, већ од среће која меобузима при овом сусрету. Стискам песницу и гестикулишем као тенисер након успешног смеча. Уз-викујем “yes, yes”, и смејем се сам себи, што ме обузела таква радост... Ветар и даље дува, хладноје, прсти су ми скоро потпуно укочени, очи су сузне од хладноће, а мени не пада на памет да кренемназад. Ту у облаку, наредних неколико сати на миру сакупљам, посматрам, записујем, фотографишем.У пола дванаест закључујем да сам сакупио довољно материјала и направио довољно фотографија.Крећем полако назад ка подножју Савиног кука. Како сам кренуо назад, ветар је почео да слаби, аоблаци су кренули да се разилазе. Тачно у 12 и 20 стигао сам до кола, а облаци су се потпуно ра-зишли. Врхови Савиног Кука и Шљемена су поново били обасјани Сунцем.

Читаво поподне тог дана провео сам у сређивању обимног материјала кога сам сакупио наСавином куку. Поново сам искористио прилику да легнем рано, и да се добро одморим како бих сутрапокушао да направим мали подухват – да се у истом дану попнем на Боботов кук и да се након тогаодмах вратим за Београд.

Сутрадан, 13. јула, устао сам у 5 изјутра, појео једно велико парче меса које ми је остало одвечере, и већ око пола шест, поново сасвим сам кренуо колима ка Седлу, где сам стигао већ у 6 и 20.Поглед са Седла према врховима, као и јуче ујутру, није био обећавајући. Читав централни масивбио је покривен истим оним густим облацима који су претходног дана прекривали Савин Кук иШљеме. Охрабрен јучерашњим успехом, без икаквог размишљања кренуо сам ка БоботовомКуку, највишем врху Дурмитора. Све време сам ишао кроз облаке, који нису били онако нела-годни као јуче. Пратећи маркирану стазу, већ у 7 и 30 сам стигао на Зелени вир, испод Зубаца,на којима је Otto Blau тачно пре 138 година сакупио прве биљке на Дурмитору.

1Време које је дигитални апарат забележио на првој фотографији Пулевићевог знонца коју сам направиотог јутра на Савином Куку.

49|симбиоза

Одатле сам лагано кренуо веома експонираном стазом ка Боботовом куку, у чије подножје - Великупревију, сам стигао већ у 8 и 34, када сам срео и прве индивидуе Пулевићевог звончаца на овом делудурмиторског масива. Сакупљајући, посматрајући и фотографишући Пулевићев звончац на потезу из-међу Велике Превије и Шкрчког погледа испод Боботовог кука провео сам два и по сата, тако да самвећ око 11 сати кренуо истим путем назад за Жабљак у који сам се вратио око два сата по поподне. УЖабљаку сам ручао, и одстапавао око сат времена, тако да сам већ у четири кренуо назад за Београду који сам, веома уморан али и изузетно срећан и задовољан, стигао нешто после поноћи.

Материјал сакупљен током ове екскурзије, скупа са материјалом који је 24. јула на Пруташусакупио Боштјан Сурина послужио је да се ураде упоредне морфолошке анализе на основу којих јесагледана морфолошка специфичност ове биљке, и да се на основу њега направе оригиналнедијагнозе и опис нове врсте која је у част професора Вукића Пулевића добила и своје научно имеEdraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić.

Slika 1. – Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić. – Durmtor, Prutaš,NE padine, 43°07'28''N 19°00'17''E, 2350 m, 24 Jul 2007, Surina 345,(holotype: NHMR!, isotypes WU!, BEOU!). Foto: B. Surina

Slika 2. – Edraianthus pulevicii Surina & D. Lakušić. –Durmtor, Šljeme, Kotao prema Savinom kuku, 43°6.975N, 19°4.926 E, pukotine stena, 2100 mnv (12 Jul 2007,D. Lakušić 24574, BEOU!)

Slika 3. – Staništa vrste E. pulevicii na Durmitoru. A)Južne padine Bobotovog kuka. B) pukotine stena - aso-cijacija tipa Edraiantho-Potentilletum clusianae sensulato, C) alpijski sipari – asocijacija tipa Euphorbio-Vale-

rianetum bertisceae sensu lato, D) alpijske rudine – aso-cijacija tipa Elyno-Edraianthetum serpyllifolii sensu lato.Foto: D. Lakušić

Слика 1.

Слика 2.

Слика 3.

Slika 4. – Najbliži srodnici: a1-3 Edraianthus serpyllifolius (Orjen),b1-3 E. pillosulus (Komovi), c1-3 E. pulevicii


Слике са изложбе ‘’Природа вас посматра’’

Богдан Јовановић Лена Кулић

Бојана Мићић Борис Ракочевић

Пантовић Јована Јанковић Ивана

Александар Урошевић Марија Гајић

Documents

Decembar 2012, broj 6