Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decembar 2009 broj 65

7/30/2019 Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decembar 2009 broj 65

http://slidepdf.com/reader/full/univerzitetski-casopis-monopolist-ekonomski-fakultet-decembar-2009-broj-65 1/50

IZDAJ E STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA Beograd, decembar 200





Decembar je mesec u kome uvek, kao po nekom nepisanom pravilu, sumiramo učinke i propusgodini na izmaku. Decembar je i mesec u kome opijeni sveopšom novogodišnjom euorijom najvsanjamo. Sanjamo o akuleskoj diplomi, dobrom poslu, boljoj budućnosi. Sanjamo o ljubavi i povanjima. Sanjamo o sreći. Sanjamo budni. I sanjamo… Nova godina je na pragu. Ja ću u isoj svsnove prevorii u svarnos. A i?

Maja adGlavni i odgovorni ured

GLAVNI I ODGOVONI UEDNI:Maja RDA FAULE: Marija IMOIĆEONOMIJA : Bojan ČALIJA DUŠVO: ajana JANOVIĆMOZAI : Sonja JAOVLJEVIĆ WEB: Miloš LEVAČIĆ

NASLOVNA SRNA : Pavle MIHAJLOVIC

DIZAJN & PrePress: Branislav NinkovićD C k ć

LEUR : Marija JOCIĆ, Jovana SEVOVIĆ

ČLANOVI EDACIJE:Bojana Džepina, Vladimir Gojković, Brankouba, Jelena Ljubišić, Nikola Ćirković, Anđela

Dukovski, Mile Bijelić, Davor Mihailović, MarijaSarčević, Maja adak, Maea akić, Milica Bo-žanić, Nikola Škondrić, Dragiša Oašević, PavleMihajlović, Uroš Živaljević, asko adenković,S M ć S J k l ć J I ć

„MonopolList”časopis Sudenske unije Ekonomskog akamenička 6, 11000 Beograd, Srbijaeleon: + 381 11 30 21 [email protected] www.monopollis.org

Glavni i odgovorni urednik:Maja RDA eleon: +381 (0)63 756 08 31

d k h

ESOVI SU AUOSI, NISU CENZUISANI I NE PEDSAVLJAJU ZVANIČAN SAV SUDENSE UNIJE EONOMSOG FAULEA.ZAHVALJUJEMO SE UOVODSVU EONOMSOG FAULEA NA POMOĆI U EALIZACIJI OVOG BOJA

UVODNIK

m e m b e r o f :

SADRŽAJ

CIP - KALOGIZACIJA U PUBLIKCIJINarodna biblioeka Srbije, Beograd

378MONOPOLLIS/Glavni urednik Goran Javorac.-199?, br. 1- . - Beograd(amenička 6): Sudenska UnijaEk k k l B d

4. NEVLADINE I STUDENTSKE ORGANIZACIJE U SRBIJIPROBUDI SE - AKTIVIRAJ SE!

6. KAKO PREŽIVETI STUDIJE?

8. PETI FESTIVAL INTERNACIONALNOG STUDENTSKOG TEATRA

9. SAJAM PRAKSI 2009 – TEBE TRAŽE!

10. UPRAVA EKONOMSKOG FAKULTEAT ZA 2010. NAJAVLJUJESMANJENJE SREDSTAVA NAMENJENIH STUDENTSKIM SLUŽBAMA

12. AKTIVNOSTI MARKETING RADIONICE EKONOMSKOGFAKULTETA

13. TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA U SRBIJI

16. NEDELJA ŠTEDNJE 2009BANKE PRAZNE SLAMARICE

18. PROBLEMI I PERSPEKTIVEEKONOMIJA EVROPSKE UNIJE

22. PENZIJSKI SISTEM U SRBIJIBEZBRIŽNI PENZIONERSKI DANI – BUDUĆNOST ILI SAN?!

24. DRŽAVA I RELIGIJA U IME OCA I SINA, CRKVE I DRŽAVE

26. MEÐUNARODNI DAN BORBE PROTIV KORUPCIJENE PRIMAM MITO – RADIM ZA PLATU!

28. INTERVJU SA FRONTMENOM GRUPE „VAN GOGH“ZVONIMIROM ÐUKICEM - ÐULETOMŠETNJA KROZ LAVIRINT

29. : SRPSKI FILM U NOVOM MILENIJUMU”NEŠTO JE TRULO U DRŽAVI DANSKOJ” – PART II

34. SVE VEĆE ZAGREVANJE ATMOSFERE POTCENJENOGLOBALNO ZAGREVANJE - ISTINA ILI MIT?

37. YOU – TUBE NAŠ NASUŠNI

40. JAPANSKA MAFIJA JAKUZA – ZMAJ SA DALEKOG ISTOKA

42. ISTORIJAT OGLEDALA OGLEDALCE, OGLEDALCE, KO JE NAJLEPŠI NA SVETU?

44. GOVOR TELA KAKO DA POBEDITE NA INTERVJUU ZA POSAO?



FAKULTET

Nevladine i studentske organizacije u Srbiji

ZELENA OMLADINA SRBIJEeč je o organizaciji koju, kako kažu „čini grupa mladih enuzijasa, koji

akivno rade na promovisanju zeleneideje“. Organizacija je osnovana 10.sepembra 2000. Oada je organizovala brojne akcije na erioriji cele Srbije, čiji je „cilj pre svega edukacija mladih ljudii skreanje pažnje javnosi na brojnezanemarene probleme našeg drušva“.Od 2001. član je „Federacije mladih ze-lenih Evrope“.Zelena omladina Srbije je inicijaor ra-znih ribina, akcija, seminara i kampa-nja kojima ukazuje na ekološke proble-

me. Jedna od najznačajnijih akivnosi je kampanja „Hoćeš li da me kiiš i sle-deće godine?“, namenjena zašii jelkiod nelegalne seče, koja se organizujesvakog decembra. reba pomenui i ak-cije „Bajs je bolji i svima po volji“, kaoi „upi niša“, 28. novembra ispred rž-nog cenra “Ušće“, gde su akivisi oveorganizacije objašnjavali građanimakako da, umeso kupovine novih, po-rebne svari naprave od predmea koje bi inače bacili.Sasanci lokalne grupe Beograd seodržavaju svakog uorka u prosorija-ma ZOS - a, na dole navedenoj adresi.Sasanci su ovoreni ako da im mogu

prisusvovai svi zaineresovani. Adresa: Beograd,

Dragoslava Popovića 22

eleon: 011 32 46 668 Web saj: www.zelenaomladina.org

UDRUŽENJE STUDENATA SA HENDIKEPOM - USH

Udruženje sudenaa sa hendikepom je nevladina organizacija koja se boriza izjednačavanje mogućnosi mladihsa hendikepom sa mogućnosima kojeimaju svi osali ljudi u drušvu, i o krozkreiranje boljih uslova u obrazovanju.

USH je jedna je prvih organizacija ovogipa u Srbiji. Akivna je na erioriji našezemlje, a povezana je i sa regionalnimudruženjima kao šo je Mreža mladih isudenaa sa hendikepom jugoisočneEvrope i SHAE SEE projeka.USH okuplja osobe sa hendikepom bilo koje vrse, kako navode „bez obzirana dijagnozu“, a članovi mogu posai iosobe bez ikakvog hendikepa.Udruženje radi na osvarivanju svogcilja kroz servise za sudene sa hendi-kepom, koji podrazumevaju asisencijuu obrazovanju, inormacionu podršku,zasupanje pred adminisracijom akul-ea i univerziea sipendije za izjedna

čavanje mogućnosi, adairani prevoz islično. Pored oga, organizuje programeneormalnog obrazovanja, kao i psiho-

loška saveovališa za socijalnu podrškuovim osobama.Pored gore navedenog, USH se bori zapovoljnije zakonske uslove, i sprovo-di medijske kampanje za inormisanjeljudi o eškoćama sudenaa i mladih zahendikepom. Adresa: Beograd, ralja Aleksandra 71

eleon : 011 30 96 536 Web saj: www.adsyu.org

AKCIJA ZA POLITIČKU EMANCIPACIJUMLADIH PEM

APEM je nevladina organizacija sude-naa, koja je osnovana u januaru 2006.godine na Fakuleu poliičkih nauka.Njihov glavni cilj je širenje poliičkogakivizma kod mladih, jer, kako vrde, „samo poliički akivni pojedinci dopri-nose svaranju odgovornog drušva.“Glavne akivnosi udruženja su izdava-nje mesečnog časopisa „APEM bilen“,zaim projeka „Edukacija mauranaa“,organizovanje raznih ribina i spro- vođenje ankea i israživanja. Članovisu česo gosovali u medijima kako biskrenuli pažnju javnosi na značajan

PROBUDI SE - AKTIVIRAJ SE!Danas, u Srbiji postoji veliki broj omladinskih i studentskih organizacija koje imaju zacilj da poboljšaju opšte stanje u društvu, bore se za svoja prava, saopšte svoju ideju ipre svega, uzmu budućnost u svoje ruke. U prethodnom broju predstavili smo jednu odnajpoznatijih studentskih organizacija – AIESEC, a sada vas upoznajemo sa još nekima...



položaj mladih u drušvu.Iako je osnovan od srane sudenaaFPN, APEM poziva sve zaineresovanesudene drugih akulea da se priklju-če.

Adresa: Beograd, Fakule poliičkihnauka, Jove Ilića 165

eleon : 063 218 036

AEGEE AEGEE (skraćeno od Associaiondes Éas Généraux des Éudians del’Europe), poznaija pod imenomEvropski sudenski orum, je nevladi-na, neprofna, apoliička sudenskaorganizacija koja zasupa ideju uje-dinjenja Evrope. AEGEE je osnovanu Parizu 1985. godine. Na mnogimevropskim univerzieima posoje lo-kalna udruženja, poznaa kao anene,čiji rad i akivnosi koordinira glavnakancelarija u Briselu. renuno, orga-nizacija ima oko 15 000 članova i 241

lokalnu kancelariju. AEGEE je organizaor velikog broja ak-ivnosi okom godine, od kojih je naj-značajniji Lenji univerzie. Održavase svake godine na nivou anena, rajedve nedelje, i ima za cilj upoznavanje jezika, kulure, običaja i isorije poje-dine zemlje. Organiuje se u 90 velikih

evropskih gradova, a posoji moguć-nos da se okom jednog kursa poseido 4 grada.reba isaći i brojne konerencije saemama koje se kreću od vrlo ozbilj-nih (kao šo je Ekonomska kriza), pado onih manje ormalnih (na primer,ski vikend, vinski esival i slično). Po-red oga, AEGEE cenrala povremenoorganizuje i posebne radne grupe kojemogu bii kulurne - gde se proučava- ju sličnosi i razlike evropskih državai naroda, obrazovne - koje promovišu jedinsveni sism obrazovanja, i gru-pe za međunarodnu poliiku - koje sebave diplomaijom i međunarodnim

odnosima. AEGEE ima ogranke u Be-ogradu, Novom Sadu, Nišu, Leskovcui Suboici.

Adresa: Beograd, Narodnog Frona15/18

eleon: 011 30 67 741 Web saj: www.aegee-beograd.org

SVETSKI OMLADINSKI TALAS – WORLD YOUTH WAVE

„Sveski omladinski alas“ je suden-sko - omladinska, nevladina, neprofnaorganizacija osnovana 2005. godine.Polazeći od činjenice da je omladinskisekor nosilac sabilnosi demokraskogdrušva, i da su mladi ljudi lideri surašnji-

ce, „Sveski omladinski alas“ ima za ciljunapređenje saradnje među sudenimana nacionalnom i međunarodnom nivou,usposavljanje proesionalnih konakaaizmeđu sudenaa i sručnjaka iz razli-čiih oblasi, borbu proiv ksenoobije,povrđivanje i usvajanje inerkuluralnihi evropskih vrednosi, kao i pospešivanjedijaloga među različiim kulurama.Najznačajniji projeka ove organizacije je „Međunarodna sudenska nedelja uBeogradu“ - esival koji se ove godine

održao po reći pu u periodu od 9. do16. avgusa. Projekom je bilo obuhvaće-no 50 sudenaa iz Srbije i 150 sudena-a iz inosransva (Evrope), koji su krozISWiB (Inernaional Suden Week inBelgrade) 2009, kao i samim sedmod-nevnim boravkom u našem glavnomgradu, upoznali Beograd, srpsku kul-uru, običaje, radiciju kao i savremeninačin živoa i razmišljanja mladih.akođe, “Sveski omladinski alas“ jepokrenuo i online magazin “Wave ma-

gazine“ čiji se dalji razvoj u budućnosiočekuje. Adresa: Prve pruge 25/24

Web saj: www.iswib.orgNavedene organizacije samo su neke odonih koje posoje u našem drušvu i kojeanimiraju na hiljade mladih na akivizam.Ovi mladi ljudi soga nisu samo pasivniposmarači živoa, već osim šo se ovakvimangažmanom bore za svoju bolju buduć-nos, akođe i siču mnogo novih prija-eljsava, upoznaju različie ljude, kulurei konačno – siču znanja i vešine koje ćeim, neminovno korisii u budućoj karijeri.Pianje je : Zašo se ne akiviraš i i? z

astko RDENKOVIĆ

FAKULTET



FAKULTET Koliko država brine o studentima?

STUDIJE

KAKO PREŽIVETI

Da li stipendije i krediti zaista pokrivaju prosečne mesečne troškove jednog studenta, ili jeza život mladog akademca potrebno mnogo više novca? Izdvajanja za obrazovanje u Srbijiiznose svega oko 3% BDP - a, dok se u zemljama Evropske Unije izdvaja čak dva puta više.Kakvi su zaista uslovi za studiranje u Srbiji?

Osim šo određenom broju su-denaa plaća roškove škola-rine, država im obezbeđuje ikredie, sipendije ili smešaj u

sudenskim domovima po povoljnimuslovima. Naravno, ukoliko ispunja- vaju propisane krierijume. Ali kolikodržava zaisa brine o svojim akadem-skim građanima?

STIPENDIJE I KREDITI

Proeklih godina zabeležen je porasu izdvajanjima države za sudenskesipendije i kredie. U 2009. godinikredi Minisarsva prosvee je dobilo više od 17 000 sudenaa, dok je pravo na sipendiju osvarilo nešo manjeod 6 000 akademaca. Iznos sipendija ikredia bio je 5 100 dinara mesečno. Unarednoj godini, a cira će bii uveća-na za oko dve hiljade, jer je sudenskiživo posao skuplji. Osim ovih izvoraprihoda, suden koji je osvario visok prosek ima pravo na sipendiju Fondaza mlade alene, koja je nešo viša odsipendije Minisarsva prosvee, ili naneku od ne ako brojnih sipendija koje

dodeljuju zadužbine. Pored oga, naj- boljima podršku pruža i privani sek-or. Na primer, „Coca Cola” je raspisalakonkurs za dodelu sipendija i moguć-nos usavršavanja.

KOLIKO STUDENTSKI ŽIVOT

ZAISTA KOŠTA?Iznos sipendije koju dodeljuje Mi-nisarsvo prosvee i spora ormirase ako da pokrije prosečne roškovesmešaja i hrane sudena koji sanujeu nekom od sudenskih domova. Dali je zaisa bilo moguće preživei mesecdana sa 5 100 dinara? Bez fnansijskepodrške rodielja, eško. Ako uzmemou obzir izuzeno skupe užbenike, pa io da osim šo spava i jede, suden re-

ba nešo i da obuče, sasvim je jasno daiznos sipendije ne može pokrii čak niminimalne roškove onog ko je veomaskroman. Israživanje sprovedeno po-čekom 2009. godine, među suden-ima koji žive u Sudenskom gradu,pokazuje da je sudenima u Srbiji zanajskromniji živo porebno bar oko 12000 dinara mesečno.

NEMOGUĆ A MISIJA Prehodno navedeno odnosi se samona sudene koji se školuju o rošku dr-žave i one koji su uspeli da dobiju svojemeso u domu. A koliko je ek novcaporebno sudenu koji nije na budže

IZDVAJANJA ZA OBRAZOVANJEU Srbiji se za obrazovanje izdvaja oko 3%BDP - a, što je među najnižim stopama uEvropi. U susednoj Hrvatskoj taj procenatiznosi oko 5%, dok u zemljama EvropskeUnije on premašuje 6%. Da li je realno

govoriti o stvaranju „društva znanja“ aza obrazovanje izdvajati dva puta manjenego što je u Evropi prosek?



FAKULTET

u, koji plaća školarinu i koji nema pravo na dom i menzu, kao ni na primanjesipendije i kredia? Ukoliko sudirajuu Beogradu, a nisu iz presonice, ovisudeni i njihovi rodielji česo se nala-

ze pred velikim iskušenjem da li sudijeuopše nasavii.Među najsiromašnijim porodicama uSrbiji, čija su prosečna primanja u okumeseca ispod 9 000 dinara, samo je1,3% onih koji imaju nekog sudenau svom domaćinsvu. oliko sručnogkadra Srbija gubi zanemarujući ovajproblem? U Švedskoj i Norveškoj obra-zovanje je besplano za sve, i sipendijedobijaju svi. Bogai su više oporezovani,

ali siromašva skoro da nema. ime šose fnansijska popora pruža svim su-denima, e zemlje imaju znanu koris, jer velika ulaganja u obrazovanje dopri-nose privrednom napreku zemlje.

STUDIRATI I RADITI?Način sudiranja na Zapadu u mnogo-me se razlikuje od sudiranja kod nas.Nasava je ako koncipirana da suden-

ima osavlja dovoljno vremena za rad.Naime, u zemljama Evropske Unije, kaoi u SAD, sudeni obično pronalaze po-sao koji im neće oduzei mnogo vreme-na, ali će im obezbedii dodani prihod.Ovim puem već u sudenskim dani-ma siču radno iskusvo i osamosaljujuse, ne oslanjajući se previše na podrškurodielja. U Srbiji, ovakvi primeri suzaisa reki. Prema ankei sprovedenoju Sudenskom gradu, mladi akademcismaraju da bi zaposavili učenje kada bi se zaposlili, šo bi rezuliralo manjimprosekom, pa bi samim im bio dove-den u pianje njihov osanak u domu iliprodužavanje sipendije ili kredia

SVETLI ISHOD STUDENTSKIHPROTESTA

Novembar ove godine obeležili su su-denski proesi, u kojima su se aka-

demci izborili da se svako ko je osvario48 ESBP poena u prehodnoj godiniškoluje o rošku države. Velikom upor-nošću sudeni su uspeli delimično daosvare cilj, a mora se priznai da je dr-žava pokazala razumevanje i odgovorilapoziivno, ime šo je prisala da fnan-sira dodaan broj sudenaa, čije bi dalješkolovanje, u supronom, bilo dovede-no u pianje. Sledeće godine za upis na budže biće porebno 54 ESBP poena.Da li će o dovesi do još većih proesa

u 2010., ili će sudeni uložii mnogo veće napore da osvare uslov za sudira-nje na budžeu, osaje da vidimo.

KO SU SREĆNI DOBITNICI?Da bi dobio sipendiju Minisarsvaprosvee, suden reba da ima proseč-nu ocenu iznad 8, 5. ada se dodeljujekredi, pored proseka, u obzir se uzima- ju i prosečna primanja u domaćinsvu.Na osnovu ankee sprovedene međusudenima koji primaju sipendiju,

zaključeno je da određenom broju su-denaa, sipendija živo znači. o je zanjih jedini izvor prihoda. Međuim, za većinu sudenaa ovaj prihod predsav-lja samo dodani džeparac, koji smaraju nagradom od države za uspešno su-diranje. Ipak, oni priznaju da se njihov živo ne bi mnogo izmenio kada sipen-diju ne bi ni primali.

NOVAC VS BOLJI USLOVIZA STUDIRANJE?

U vezi sa im, prirodno je posavii pi-anje da li je novac da većini sudenaa

mogao bii iskorišćen na bolji način? Dali bi se njime mogla zamenii prasaraoprema na Hemijskom i Biološkom a-kuleu, ili obnovili kabinei Fizičkog a-kulea? Najalenovaniji sudeni svojeobrazovanje nasavili su u inosransvu,kako sami vrde, baš zbog oga šo u Sr- biji ne posoje adekvani uslovi za rad.

Decenijama sare laboraorije i ehnikakoja se korisi na Elekroehničkomakuleu dorajala je, pa se sudeniopredeljuju za univerziee na kojimaće imai priliku da više nauče, korisećinajnovije mašine, mikroskope ili ehni-ku. Možda bi bilo konsrukivnije ulo-žii deo novca namenjen za sipendijeu kreiranje boljih uslova za rad, negododelii ga sudenima kojima i nije bašneophodan. Ulaganjem u uslove za rad,i sudeni bi možda imali mnogo više

korisi od sipendije koju ni sami ne po-smaraju kao neophodan novac.Da li su oskudne sipendije i kredii zai-sa ono najviše šo država Srbija može daponudi svojim najboljim sudenima?Ili je o samo nedosaak kreaivnosi?Ipak, svi znamo da su uslovi za sudira-nje u Srbiji, naročio prirodnih nauka,krajnje nepovoljni. I dok se i uslovi nepoboljšaju, sasvim je logično očekivai veliki odliv alenaa. Ako izgubimo ononajvrednije, a o su svakako mladi i per-spekivni ljudi, ras sandarda i jačanjeprivrede u nekom budućem periodusasvim je besmisleno očekivai.z

Branka SENIĆ

SVE VIŠE STUDENATA IZ SRBJE U SAD-U

Broj studenata iz Srbije koji odlaze nastudije u SAD konstantno raste. Odliv najtalentovanijih sve je veći. Da listudenti vide bolju priliku za studiranje„preko okeana“ ili je to ujedno i prilika dase zauvek ostane tamo? Ukoliko državane pokaže veću spremnost da ulaže u

obrazovanje, neminovno je da će velikibroj najperspektivnijih studenata zauvek otići iz zemlje!



FIS 05 je ove godine ugosio 4

evropske akademije, odigrane su4 predsave u glavnom akmičar-skom programu , 4 u revijalnom,

a odrzano je i 5 radionica. Fesival jeza ri dana poseilo ukupno 1 800 lju-di. ao i prehodnih godina, i ove jeFIS 05 u svom okusu imao određe-ni drušveni problem. Glavna ema iključni pojam ovogodišnjeg esivala je bio problem “pop eliizma”, kako ga je FIS ekipa defnisala.

POP ELITIZAMLakoća i brzina obrazovanja, kakvu po-znajemo danas, dovela je do pojave „je-inog znanja“ i „medijske zagađenosi“.Svoren je novi drušveni sloj koji imaosobine mase, a prisvaja kvalie i auo-rie elie. Hibridna vorevina koja spajanegaivne odlike masovnog i elinog,može se opisai jednim erminom: popeliizam. Pojava pop eliizma najočiija jeu oblasima humanisičkog obrazovanja,umenosi i kulure, gde je proverii učin-ke ljudske delanosi eže nego u egzak-nim naukama. Pop eliizam se zasnivana iskrivljenoj predsavi o sopsvenomkvalieu posebnosi nadmoći Površno

sečeni aribui elie, ili privid dosupno-

si elinog sadržaja podsiču u pojedincupoziivno samovrednovanje lišeno unu-rašnje popore. ako bi odbranio svojsaus, nesigurni pojedinac raži grupuisomišljenika u kojoj će moći da odr-žava i hrani iluziju svog eliizma. Na ajnačin se podsiče umnožavanje ličnosii ideja. Hiperprodukcija nas suočava samnošvom izbora, koji nisu niša drugodo serijski niz jedva prikrivenih kopi- ja. Danas svako može da snimi flm, danapravi predsavu ili perormans. ada

merila vrednosi nisu jasno određena,akva sloboda može više da omee negoda pomogne kulurni razvoj. FIS krozsvoje programe želi da posavi pianja:ako sprečii širenje pop eliizma? Ša biznačilo razbijanje zavorenih, usajalihgrupa? ako pobedii površnos? akveposledice imaju savovi i dela pop elii-sičkih krugova? Da li posoji vrednos ?Da li su nam porebni krierijumi? oji bi o krierijumi vrednovanja bili?

PROGRAM FIST – a 05Glavni akmičarski program FIS - a 05su ove godine sačinjavale čeiri predsa-ve: “olekcija” iz Bugarske “Amnezijski

dani polarnih noći” iz Češke, “Pogledunazad” iz Češke i “Dorin Vason” izDanske, publici je predsavljen rad naj-poznaijih evropskih pozorišnih aka-demija. akođe, odigrana je i predsava“Zimski cve” koja je nasala kao kopro-dukcija Fesivala Inernacinalnog Su-

denskog eara i Akademije za vizuelnuumenos iz Jerusalima iz Izraela, čija je predsava “Ljudska priroda “osvojilagran - pri FIS - a 04.

NAGRADE FIST - A 05Gran pri FIS- a 05 osvojila je predsava“Amnezijski dani polarnih noći”, Pozorišniakule Janček muzičke akademije iz Brna,Češka; nagradu za najboljeg glumca osvojio je Zdenek Polak za ulogu u predsavi „Amnezijski dani polarnih noći“, a nagra-

du za najbolju glumicu osvojila je DanicaĆurčić koja je glumila u predsavi „Dorin Voson“ Nacionalne pozorišne akademijeiz openhagena, Danska. Ova predsava je ujedno i osvojila nagradu publike.Pored glavnog programa FIS 05 je sa-činjavao edukaivni program u okvirukojeg je održano 5 radionica: radionicaoografje, radionica menadžmena zaumenike, radionice režije i glume, odkojih je na jednoj predavač bio omi Janežić. Posebno se izdvajala radionica

vezana za lukarsko pozoriše čiji je pre-davač došao sa najpresižnije akademijeza lukarsko pozoriše iz Bugarske. Osimpomenuog, FIS 05 je ove godine po-nudio dve ribine od kojih se jedna di-rekno bavila emom esivala odnosno“pop eliizmom”, a na kojoj su učešćeuzeli sručnjaci iz oblasi umenosi, so-ciologije i eorije kulure.Uz praeće izložbe publika je bila u prili-ci da pogleda brojne zanimljive i kreaiv-ne projeke koji sačinjavaju o programesivala, među kojima se izdvajio zajed-nički projeka sa novosadskom grupomFun and Magic Accidens (FAMA).z

www fstbelgrade com

FAKULTET Peti Festival InternacionalnogStudentskog Teatra

FIST 05U periodu od 13. do 15.novembra na Fakultetudramskih umetnostiodržan je peti FestivalInternacionalnog

Studentskog Teatra - FIST05. FIST je festival koji suinicirali i koji iz godine ugodinu kreiraju i organizujustudenti FDU - a sa Katedreza menadžment i produkcijuu pozorištu, radiju i kulturi



FAKULTET

Sajam praksi 2009. je prvi sajamove vrse kod nas, a realizovan je u organizaciji ancelar ije zamlade Gradske uprave grada

Beograda u saradnji sa Sekrearijaomza privredu grada Beograda.Poseiocima Sajma se, u oku dvadana, predsavilo 70 preduzeća i frmi

različiih delanosi, koje su ponudileoko 1 000 proesionalnih praksi u nji-hovim kompanijama, za najrazličiijeproesionalne i obrazovne profle.Učesnici Sajma praksi bili su: mobilnioperaeri, banke, advokaske kancela-rije, osiguravajuće kuće, građevinskekompanije, arhiekonski biroi, pre-hrambrena i hemijska indusrija, ri-zerski saloni, ugosielji, I kompanijei velike medijske kuće, markeinške iP agencije…

Neke od kompanija učesnica su:“Zeper inernaional”, “Leo Burnet”,“Imlek”, “Dela Maxy”, “Piraeus bank”,“Carlsberg Srbija” i brojne druge…Sajam praksi poseilo je oko 10 000mladih ljudi koji su imali priliku da sena šandovima upoznaju sa frmamaučesnicama, vrsama praksi koje onenude, porazgovaraju sa njihovim pred-savnicima i osave svoje biografje.ako je posećenos Sajma bila velika, veliki broj kompanija odlučio je i daproširi prvobino uvrđeni broj ponu-đenih praksi.Pre svega, Sajam praksi je omogućiomladim ljudima da iskorise priliku da

izaberu odgovarajuću praksu, da se-knu iskusvo neophodno pred počeak proesionalne karijere, da upoznajunačin rada i unkcionisanje frmi, una-prede svoje poencijale i usmere svoju budućnos u pravom smer u.

Ideja za organizovanje prvog Sajmapraksi kod nas, poekla je i od činje-nice da se 90 odso Beograđana kojisu se obraili za pomoć ancelariji zamlade žalilo da su ih poslodavci od- bijali jer nemaju radno iskusvo. Priome, saisički podaci govore da ek za svako peo slobodno radno meso upresonici poslodavci od kandidaa neraže radno iskusvo.Sa im u vezi, ova maniesacija pred-savlja deo šireg plana povećanja mo-

gućnosi zapošljavanja mladih i nepro-fnog je karakera.Shodno velikom ineresovanju poka-zanom za Sajam praksi 2009. i veli-koj želji za obavljanje sručne prakse,ancelarija za mlade grada Beogradaima za cilj da krajem svake godineorganizuje ovakav sajam. ancelarijeza mlade će se svakako rudii da i o-kom godine bude salna spona izmeđukompanija i mladih ljudi.

Iancelarija za mlade gradske upravegrada Beograda ovorena je 25. maja2009. godine i predsavlja vezu mladihBeograda i Gradske uprave.ancelarija je osnovana u okviruprocesa implemenacije Nacionalnesraegije za mlade epublike Srbije, azadužena je za kreiranje i sprovođenjeomladinske poliike na nivou gradaBeograda.ancelarija za mlade je osmišljena iorganizovana po modelu povrđenomu praksi zemalja članica Evropskeunije i nadležna je, pre svega, za izra-du lokalnog akcionog plana za mladei za njegovo upućivanje na usvajanje

Skupšini grada Beograda.ancelarija za mlade Gradske upravegrada Beograda će u narednom peri-odu radii na inormisanju i pružanjusvake vrse servisa mladima Beogradau skladu sa svojim mogućnosima i usvom okviru rada.Dealjnije inormacije o radu, akiv-nosima i planovima ancelarije zamlade, kao i o mogućnosima koje onapruža mogu se naći na web – adresiwww kancelarijazamlade rs z

SAJAM PRAKSI 2009

TEBE TRAŽE!26. i 27. novembra ovegodine, uspešno je održanprvi Sajam praksi, podsloganom: “Tebe traže”.



FAKULTET

Sudenske organizacije se na sva-kom akuleu osnivaju sa ciljemda poboljšaju uslove sudiranja iizbore se za šo veća i bolja prava

sudenaa. ako, na Ekonomskom akul-eu posoje Sudenska unija, Suden-ski savez, Markeing radionica, Sporsko

drušvo...Ono šo je svakako zajedničko svima nji-ma je da svoj rad najvećim delom fnan-siraju na bazi sredsava koje dobijaju odsrane Fakulea. Najavljena smanjenja budžea, logično imala bi za posledicusmanjenje akivnosi ovih organizacija.U siuaciji kada bi ise posojale...

GDE SU AKTIVNOSTISTUDENTSKIH ORGANIZACIJA?

Ono šo u prehodnih par godina veomanedosaje našem Fakuleu jesu predava-nja i ribine iz oblasi ekonomije. Neos-porno je o da svakako ne bi bio problemanimirai predsavnike jakih kompanija,menadžere, direkore, analiičare i osaleznačajne ljude sručne u oblasi ekono-mije da održe predavanje na akuleu sarepuacijom i radicijom popu našeg.akođe, fnansijska sredsva porebna zaovakav poduhva više su nego simbolič-na. Ipak, akivnosi popu ovih na našemFakuleu već dugo ne posoje. Iako bi isam Fakule mogao više da se porudioko ovakvih dešavanja koje bi uicale najoš bolju sliku koju o isom ima javnos

sudenske organizacije bi ovo rebale dapreuzmu „na svoja pleća“. ribina „Druš-veno odgovorne kompanije“ koju jenedavno organizovala Markeing radio-nica (koja, uzgred, raspolaže najmanjimsredsvima od svih naših sudenskihslužbi) jedna je od rekih koje opovrga-

vaju navedeno.Na osalim srodnim akuleima preda- vanja, projeki i sekcije više su nego uobi-čajeni. A njihovi sudeni sve angažova-niji i konkurenniji na ržišu rada. ako,na Pravnom akuleu posoji debana,na FON – u „Case sudy“ sekcija, „Casesudy show“ kao akmičenje sa značaj-nom repuacijom, redovna predavanjagosujućih sručnjaka i salna pobolj-šanja uslova sudiranja. Za većinu ovihsvari zaslužne su upravo – sudenske

organizacije koje svoj posao, očio, radekako reba. ompanije uvek budu privu-čene ovakvim akivnosima i akmičenji-ma e sudeni koji se na isima isaknučeso ubrzo dobiju ponudu za posao. Nakom akmičenju, ribini i maniesacijiće sudeni Ekonomskog akulea pri-kazai svoja znanja i kome? Svakako nena brojnim žurkama i ekskurzijama čijoj je organizaciji većina naših sudenskihorganizacija najvećim delom posvećena.Da li su ove akivnosi poisnule borbuza boljim uslovima sudiranja i polakoali sigurno im posale glavna preokupa-cija? reba li sudenska organizacija dabude urisička agencija? Sme li?

A GDE JE U CELOJ PRIČI„MONOPOLLIST“?

Ukoliko sredsva budu zaisa smanjenaza najavljeni iznos iraž „MonopolLis“- a će u 2010. godini pasi sa sadašnjih 2

500 na skoro 1 400 primeraka. U sva-ranju „MonopolLis“ - a svakog mesecaučesvuje 20 ljudi koji za svoj rad nisu niminimalno isplaćeni. Ipak, umešnos ienuzijazam dovode do svaranja najbo-ljeg sudenskog časopisa koji se osim nanašem akuleu disibuira i na FON – ui FPN – u. Dakle, rad „MonopolLis“ - a je više nego opipljiv i daje više nego očieproduke. Prosora za napredak u kvalie-u uvek ima i renuno se analiično radi naome. Najavljeno smanjenje budžea jako

će osujeii zacrane planove.Ipak, možemo bii nepravedno kivni naFakule i za ovo smanjenje budžea kriviiekonomsku krizu. Neosporno je da je onaumanjila sredsva kojima Fakule raspola-že i da u akvoj siuaciji isi mora uvrdiiprioriee. Zašo bi iko racionalan davaosredsva koja, akički, „odlaze niz vear“?ao da vas poslodavac plaća za fnansijskuanalizu a vi snimie muzički cd jer je ounosnije.Dakle, pianje je: Nisu li sudenske orga-nizacije smanjenjem budžea dobile onošo su, najvećim delom, i zaslužile? Zna-mo li odgovor?!z

Maja RDAK

Studentska unija Ekonomskog fakulteta, Studentski SavezMarketing radionica, Sportsko društvo…

Rukovodstvo Fakulteta je svim studentskim službama najavilo da u 2010. godini moguda računaju na smanjenje raspoloživog budžeta za čak 40%. Šta je zapravo uzrok ovogpostupka i kako će se studentske organizacije snaći u novonastaloj situaciji?

?GLOBALNA EKONOMSKA KRIZA

NERAD



FAKULTET

Iako konsultacije imaju samo jednom

nedeljno i to u trajanju od dva sata pojedini profesori na Ekonomskom fakultetu i

to malo vremena koje su zvani č no u obavezi da

posvete studentima provedu na telefonu i umesto

petominutnog objašnjenja i pomo ć i oko projekata

koji na studentskim takmi č enjima treba što dostoj-

nije da predstave naš Fakultet istima „pomažu“

tako što ih upu ć uju da kupe knjigu č ija je cena 3

500 hiljade dinara. Ipak, svetlija strana ove „crne“

pri č e je ta da su ovakvi postupci redak izuzetak a

ne pravilo. Nadamo se da se ovakvi propusti ne ć e

ponavljati jer ih institucija renomea poput našeg

Fakulteta ne bi sebi smela dopustiti.

Crna maska

Usled neplaniranih okolnosti i loše rapodele

sredstava u okviru SUEF - a budžet „Mono-

polLista“ za 2009 godinu je ostao „kratak“ za

odgovaraju ć i iznos sredstava koji bi tiraž ovog,

decembarskog, broja smanjio na 2 000. Usled ovih neželjenih okolnosti rukovodstvo Fakulte-

ta nam je izašlo u susret i nadoknadilo nedosta-

ju ć i iznos. Ovom prilikom se redakcija najboljeg

studentskog č asopisa zahvaljuje Upravi Fakul-

teta na pokazanom razumevanju i pruženoj fi -

nansijskoj podršci.

Bela maska

VEST 1

Centar za karijerno

vođenje i savetovanje je

organizovao radionicu

„Kako napisati CV“.

Polaznicima su

prikazane osnovne

tehnike i pravila pisanja

poslovne biografi je.

Preneta su iskustva

trenera stečena u

dosadašnjim odnosima

sa poslodavcima. Centar

planira da nastavi sa

sličnim radionicama i

u budućem periodu. O

datumima održavanja

narednih radionica

pogledajte na sajtu

Centra:

www.ekofkarijera.com

VEST 2

Upoznajte lovce na

pametne glave!

Centar za karijerno

vođenje i savetovanje

organizuje gostovanje

gospođe Jelene Kralj,

Country Manager Serbia, ispred kompanije

Pedersen&Partners, koja

će približiti studentima

kako se pronalaze prave

osobe za visoke položaje

u velikim kompanijama.

Gostovanje se održava

u četvrtak, 17.12.2009.

godine sa početkom u 14

časova, u profesorskoj sali

na prvom spratu.

VEST 3

14. decembra se održala

Skupština Studentske

Unije Ekonomskog

fakulteta na kojoj su

izabrani članovi Izvršnog

i Nadzornog odbora.

VEST 4

U toku decembra

meseca se na Fakultetu

organizovala akcija

dobrovoljnog davanja

krvi. Ovom prilikom su

studenti našeg fakulteta

pokazali humanost

i doniranjem krvionima kojima je ona

najpotrebnija verovatno

spasili nečije živote.



FAKULTET

ribina „Drušveno odgovornekompanije“ zamišljene je kao uveri-ra za predsojeću VII „eklamijadu“,od čijeg priloga će se pomoći unkci-

onisanje narodne kuhinje u Užicu.REKLAMIJADA 2009

Ukoliko se osvrnemo unazad naprehodnih godinu dana, shvaiće-mo koliko je negaivnih rendova ipojava oko nas. Srahujući od nekih virusa, bolesi i siromašva nismo nisvesni da nas je globalna epidemijauveliko zahvaila… I o epidemijainernosi, korisoljublja, deprimi-ranosi i večie rke sa vremenom.

Ekonomska kriza je svakako prisu-na vec duže vreme, ali da li je ona za-isa opravdanje za o šo se sve manje vremena izdvaja za druženja, iskreneosmehe i humanos?Možda ne možemo ponudii VladiSraegiju prevazilaženja eekaa re-cesije, ali svakako svima vama nudimopriliku da na dva saa zaboravie sve probleme i zajedno sa nam uđee u sve zabave, smeha i humanosi. Mnogi su većnasluili ša im o Markeing Workshopsprema, ali za one koji se jos uvek piajuo čemu se radi nagovesićemo da namzajedno sa decembrom siže i radicio-nalna ELAMIJADA i o sedma po

redu. okom 16. i 17. decembra moćićee da uživae u dvočasovnom progra-mu najzanimljivijih i najhumorisičnijihdosignuća iz domaćeg i sveskog adver-ajzinga. Naš kreaivni im i ove godinese porudio da na ovoj maniesaciji ne budee samo pasivni posmarač već daosim dobre zabave budee ispunjeniosećajem da se svojim dolaskom posali

deo humaniarne akcije kojom po-mažemo Narodnoj kuhinji u Užicu.Ove godine i ELAMIJADA me-nja svoju radicionalnu koncepciju

pa ćemo se po prvi pu družii sapublikom okom ri večeri, pri čemu je poslednje veče 18. 12. rezervisanoza sve zaineresovane srednjoškolcekojima na ovaj način omogućujemoda svore realniju i širu sliku o, mož-da svom budućem, Ekonomskomakuleu i približavamo perspekivei poencijalna angažovanja koja ćena EOF - u moći osvarii. Neki odnjih će možda za par godina posai ideo našeg ima…

Dakle, vremena za premišljanjenema! Porebno je samo da na me-đusprau Ekonomskog akulea od10. do 17. 12. kupie vaše kare iime se već osigurali sjajnu zabavu.Posle oga, osaje vam samo da obez- bedie dobro raspoloženje, “nabaci-

e” osmeh na lice i dođee u Amfeaar 1EOF - a 16. i 17. 12. od 20, 30 h. Verujemo da zajedno možemo učiniisve boljim, lepšim i humanijim, da seosmehom možemo borii prov svega...Sigurni smo da IZA SMEHA jošuvek nije nasupila. Uverie se i vi!z

Marketing radionicaEkonomskog akulteta

TRIBINA „DRUŠTVENOODGOVORNE KOMPANIJE“U organizaciji Marketing radionice na Ekonomskom fakultetu, 9. decembra, sa početkom od12h u Sali 31 ,održana je tribina na temu društveno odgovornih kampanja. Ovom prilikom susvi zainteresovani u periodu nešto dužem od jednog sata imali priliku da slušaju GordanaPaunovića ispred Grupe za društvenu odgovornost B92, zatim BrankuČolak - PR direktora

New Moment New Ideas Company, Nemanju Brkovića - direktora za odnose sa javnošćuU. S. Steel Srbija i Miloša Ðajića, predsednika Društva Srbije za odnose sa javnošću.Ovu nadasve zanimljivu tribinu vodila je kao moderator dr Galjina Ognjanov, profesorEkonomskog fakulteta.



INTERNETPo broju korisnika inernea u Evropiprednjači Nemačka, sa 55,2 milionaisih. Slede je Velika Brianija, Fran-cuska, usija, Španija id. Od balkan-skih zemalja, samo se umunija nala-zi među prvih 10 evropskih zemaljapo broju korisnika inernea, u čemu je preekla i Mađarsku i Grčku. Među

osalim balkanskim zemljama, Srbijauveliko prednjači, sa 3,3 miliona kori-snika inernea. No, korisnici iz drugihzemalja u prednosi su u pogledu brojai kvaliea usluga koje dobijaju. ako jeumunija pre par godina imala inerneek neznano jeiniji od našeg. Mera-ma za raserećenje adminisracije, kaošo je mogućnos da se kršenica izvadi jedino ako je prehodno poručena pre-ko inernea, povećan je broj korisnikainernea, a ime i smanjena cena ovihusluga. Ausrijska kompanija „elenor“ dopri-nela je popularizaciji inernea ulaga-njem velikih sredsava u ovaranje in

Trenutno stanje i potencijal

TRŽIŠTE TELEKOMUNIKACIJA

U SRBIJIPotencijal tržišta telekomunikacija u Srbiji je zaista veliki. Ukupan prihod na tržištutelekomunikacija Republike Srbije u 2008. godini bio je 1,6 milijardi evra, pri čemupo učešću dominiraju prihodi od usluga mobilne telefonije. Ukupna vrednost tržištaprocenjuje se na 10 milijardi evra, a učešće sektora telekomunikacija u BDP - u iznosi oko4, 6%. U protekle tri godine, prosečna godišnja ulaganja su iznosila 450 miliona evra, au ovom sektoru trenutno radi 60 000 ljudi. Iako ovi podaci deluju impresivno, pažljivomanalizom tržišta telekomunikacija Republike Srbije, mogu se uočiti neki problemi

EKONOMIJA



erne parkova sa bežičnim prisupominerneu. Ova akcija je inače odmahna počeku zabeležila veliki peh, jer jeinsalirana oprema u Sudenskom par-ku bila unišena, ali o čelne ljude e-

lenora nije zausavilo. Bežični prisupinerneu omogućen je na alemegda-nu, u Sudenskom parku (ovoga puaoprema je van domašaja huligana), uparku Proleće na opličinom vencu,u Sudenskom gradu, Skej parku naNovom Beogradu i parku kod Vukovogspomenika. Prisup bežičnom iner-neu omogućen je i u parkovima u Su- boici, Novom Sadu, Čačku, raljevu,ragujevcu i Nišu.U Srbiji preko 200 kompanija ima li-

cencu za pružanje inerne usluga. Uzovako veliki broj provajdera, kvalieusluga i cene posaju značajan akoropsanka na ržišu. No, u proeklihgodinu dana 23 inerne kompanijeosalo je bez odobrenja za pružanje in-erne usluga, po naredbi epubličkeagencija za elekomunikacije. azlozisu najčešće neplaćene akse i preuzima-nja. Pregledom bilansa sanja inerneprovajdera, uvrđeno je da polovinaposluje sa gubikom, rećina ima ne-

znaan ras prihoda, a oni koji poslujusa dobikom i pokazuju ras su u manji-ni. Dugi niz godina „elekom Srbija“ jeprakično držao monopol nad uslugom ADSL inernea, budući da se u rukamaove kompanije nalazi sva inrasrukurafksne eleonije kod nas. ek prošle go-dine omogućeno je inerne provajderi-

ma da vrše povezivanje sa sranim ope-raerima bez posredovanja „elekomaSrbije“, šo su zasad iskorisila svega riprovajdera. Velika pomeranja na ržišuinerne usluga se ek očekuju, pošo

je dosa provajdera kupljeno ili će ek bii od srane velikih kompanija, šo izzemlje šo iz inosransva. Još je neizve-sno kakve će o posledice imai na cenui kvalie inerne usluga kod nas.

MOBILNA TELEFONIJA Veliku muku operaerima mobilne ele-onije zadao je porez na uporebu mobilnih eleona koji je done kao privre-mena mera odlukom Vlade Srbije. Ovajporez naplaćuju operaeri korisnicima

mobilne eleonije, a za račun državnekase. Odnosi se na sve razgovore, slanjeeksualnih (SMS) i mulimedijalnih(MMS) poruka, prenos podaaka, kaoi na posebne usluge u zemlji i inosran-svu. Nepovoljni eeki ovog poreza nakorisnike i pružaoce usluga mogu se

ublažii pogodnosima u vidu posebniharia.Srbija je jedna od rekih zemalja Evropeu kojima još nije regulisan prenos brojeva u mobilnoj eleoniji. Pored Srbije,

isi problem imaju i Crna Gora, Bosnai Hercegovina, Albanija, Moldavija,Belorusija i usija. Prema renuno ak-uelnom predlogu, rebao bi da budeomogućen i prenos pripejd brojeva, alisamo ako su regisrovani.akve će eeke kriza i uvođenje porezana uporebu mobilnih eleona imai nakorisnike i pružaoce ovih usluga, osajeda se vidi. „elenor“ u rećem kvara-lu 2009. beleži pad prihoda u odnosuna isi kvaral prehodne godine, dok

„VIP“ posluje sa gubikom, ali manjimnego prošle godine. „elekom“ je u pr- voj polovini ove godine zabeležio rasprihoda u odnosu na isi period prošlegodine. Ovakvom poslovanju operaerapored krize i novog poreza, doprinosi i veći broj pripejd u odnosu na pospejdkorisnike, jer o umanjuje iznos priho-da na koje operaer sigurno može daračuna. Prilike za ras ržiša svakakoposoje, jer je broj preplanika mobil-ne eleonije veći u odnosu na prošlu

godinu, a akođe je veći od broja pre-planika fksne eleonije.

FIKSNA TELEFONIJA epublička agencija za elekomunika-cije (REL) raspisala je 20. novembra ender za drugog operaera fksneeleonije. Pravo učešća na enderu

Prema podacima Republičkog zavodaza statistiku, 81, 5% domaćinstava uRepublici Srbiji ima pristup internetu.

Pritom treba uzeti u obzir da 8,6%domaćinstava sa prihodom do 300evra ima pristup internetu, dok sapovećanjem prihoda ovaj procenat raste.Tako 34,8% domaćinstva sa prihodom od300 do 600 evra ima pristup internetu,dok svega 50,9% domaćinstava saprihodom većim od 600 evra ima pristupinternetu. Među korisnicima prednjačestudenti, zaposleni ali i nezaposleni.Internet se u našoj zemlji međufizičkimlicima uglavnom koristi za slanje i prijemelektronske pošte, traženje informacija o

robi i uslugama, putovanjima i mogućemzaposlenju, kao i za skidanje različitijegsoftvera.

Ukupno 97.3% preduzeća u Srbijikoristi internet, i on je u ogromnoj većini prisutan i u mailm i srednjimpreduzećima, a najviše u velikimpreduzećima. Klasičan modemskipristup internetu i dalje dominira, dok se internet najviše koristi za bankarskeifinansijske usluge, praćenje tržišta,obuku i obrazovanje i prijem digitalnerobe i usluga.

EKONOMIJA



imaju kompanije koje su regisrovaneza obavljanje elekomunikacione de-lanosi, uz uslov da u 2008. imaju uku-pan prihod veći od 200 miliona evra inajmanje milion korisnika. Ovo pravoimaju i one kompanije koje ek name-ravaju da se bave elekomunikacionomdelanošću, uz uslov da uplae depoziu visini od 10 miliona evra ili da R-

EL - u prilože bankarsku garanciju zaaj iznos. U slučaju nedobijanja licence,ova suma bila bi vraćena nazad ponu-đaču. Firme iz inosransva akođe imaju pravo učešća, ali samo ako osnujuprivredno drušvo u Srbiji sa 100 pro-cenaa vlasnišva.Pobedniku endera licenca bi bila izda-a na 10 godina, uz mogućnos produ-žeka na još 10. Nakon dobijanja licen-ce, na raspolaganju bi imao nekolikomogućnosi: da izgradi svoju mrežupolaganjem opičkih kablova, da korisi bežični prisup ili da korisi mrežu e-lekoma uz plaćanje zakupa po ržišnimcenama U REL u smaraju da bi

novom operaeru izgradnja novih ka-paciea povraila uloženo već za 5 go-dina, kao i da isa ne bi bila skupa. Odnovog operaera se očekuje da ponudipake usluga, koji bi se sasojao od fk-sne i evenualno mobilne eleonije, ka- blovske elevizije i inernea, a kasnije idruge usluge. U REL - u procenjujuda bi drugi operaer mogao svojim ko-

risnicima da pruža usluge već krajem2010. godine.Prijavljivanje za učešće na enderu ra-

jaće od 30. novembra do 4. decembra,a sve ponude moraju bii dosavljenedo 12. januara 2010. godine. onačnaodluka o dodeli licence ili obusavi po-supka biće donea do 10. ebruara.

Sudeći po izjavama nadležnih u R-EL - u i Minisarsvu za elekomuni-kacije, cilj ovog endera je pronalaženje jake konkurencije elekomu, a kaoglavni igrači u ovoj priči pominju se „elenor” i kablovski operaer „SBB“.Za sada „SBB“ najavljuje da na enderuneće učesvovai, navodeći kao glavnirazlog previsoki prag učešća od milionkorisnika.

ZAKLJUČ AK

Za dalji razvoj ovog ržiša biće ne-ophodno uskladii regulaivu sa po-sojećim sandardima u domenu e-lekomunikacija, ali i sprovesi isu nanajbolji način. Zakon o elekomuni-kacijama done je 2003., po regulaiviEvropske unije iz 1998. godine. U na-rednom periodu neophodno je izvr-šii usklađivanja sa regulaivom EU iz2002. godine. Vlada Srbije usvojila jeSraegiju razvoja elekomunikacija od2006. do 2010., kojom se kao ciljevi

uvrđuju značajno uvećanje udela e-lekomunikacija u ukupnom BDP - uSrbije, privlačenje sranih i domaćih in- vesicija, uz primenu podsicajnih meraza simulaciju poslovnog okruženja,popuna digializacija elekomunikaci-one inrasrukure, i dr.Mreža opičkih kablova Elekroprivre-de Srbije, u dužini od 3000 kilomeara,mogla bi doprinei većem razvoju ele-komunikacija kod nas. Ona se zasad nekorisi u komercijalne svrhe, a po mišlje-

nju sručnjaka, mogla bi doprinei libe-ralizaciji ržiša i ubrzai njegov razvoj.ržiše elekomunikacija već nekolikogodina unazad beleži konsanan ras,a invesiorima je privlačno zbog br-zog povraćaja uloga. No, renuna eko-nomska kriza i manji privredni ras u2009. mogao bi da se odrazi i na ržišeelekomunikacija. akođe je važno da seisakne da će se ržiše elekomunikacija razvijai sve više i više sa povećanomuporebom elekronskih komunikacija,i obrnuo. Osaje da se vidi u kom prav-cu će se dalje kreai razvoj ovog ržiša.Šanse za razvoj, uprkos krizi, posoje.z

Nikola ŠKONDIĆ

Internet usluge javne administracijekoristi svega 13,7% ili preko 190 000lica, dok 43,2% ljudi to ne čini, a 43,1%bi ih rado koristilo, ali nije dovoljnoinformisano o tome. Oni koji ih koristeuglavnom to rade zbog uverenja, traženjaposla, upisa viših škola i fakulteta ipribavljanje ličnih dokumenata. Svega

51,4% preduzeća koristi ove usluge, ito najviše za pribavljanje informacija iobrazaca.

EKONOMIJA



EKONOMIJA

BANKE PRAZNE SLAMARICE

Bilo da je u pianju fnansijska

nemogućnos, želja da se novac invesira u nešo drugo, sveprisunija porošačka manija

ili jednosavno nedovoljna inormisa-nos sanovnišva o načinu i mogućno-sima šednje, podaak da svega 22%sanovnišva drži svoje šedne ulogeu bankama, za razliku od onog većin-skog koji je još uvek ne smara dovolj-no arakivnom i iznosi 78%, govori da je fnansijsko ržiše u Srbiji još uvek nedovoljno razvijeno. Ipak, podaci uposlednjih nekoliko nedelja ukazujuna nešo drugačiji razvoj siuacije.Šednja u srpskim bankama, pre Sve-ske ekonomske krize u sepembru

2008. godine, je iznosila 5, 7 milijardievra. rajem ise godine šednja je palana oko 4, 8 milijardi evra, jer je usledpanike od daljih krahova povučena go-ovo cela milijarda. Do preokrea dolaziove godine i podaci NBS pokazuju da je u periodu od 31.10. do 9.11., kolikoraje „Nedelja šednje“, prikupljeno oko280 miliona evra, šo je povrda da jedonekle vraćeno poverenje građana u bankarski sekor.

MESEC ŠTEDNJESveski dan šednje je usanovljen 31.okobra 1924. godine okom prvogMeđunarodnog kongresa šedionica uMilanu. Proglasio ga je proesor avicaposlednjeg dana ongresa. Predsavnici29 zemalja želeli su da podsaknu sveso šednji širom svea i da isaknu njenu važnos za ekonomiju svake zemlje, ali iza pojedince koji u njima žive.Ove godine je samo nekoliko banakaodlučilo da ponudi specijalne uslove

šednje uoči „Nedelje šednje“. Većina banaka se oslonila na promociju po-sojećih šednih proizvoda, dok su sepojedine banke odlučile za promocijunovih šednih proizvoda bez isica-nja posebnih uslova za samu „Nedeljušednje“. Međuim, u danima koji suusledili nakon Sveskog dan šednje,sve više banaka je iznosilo svoje arak-ivne ponude.Najzasupljenija je oročena deviznašednja sa isplaom kamae unapred,šo podrazumeva da banka isplaćujecelokupni iznos kamae odmah, dok seglavnica isplaćuje posle iseka periodaoročenja Neke banke omogućavaju

ponovno oročavanje kamae pod isimuslovima. „Nedelja šednje“ u našoj ze-mlji je produžena na Mesec šednje.Ponude simulaivnih kamaa su pro-dužile sledeće banke – „Agro“, „Alpha“, „Inesa“, „omercijalna“, „Hypo- Alpe Adria“ i „NLB“ banka. amane sopena oročena sredsva u evrima na 12meseci se kreću od 7, 5% u banci „In-esa“ do 8% u „Agro“, „Hypo“ i „NLB“ banci, i 8, 25% u „omercijalnoj banci“.Pored ovih nekoliko banaka, arakivnu

šednju su do 14. novembra produžile i „AI“, „Moskovska“, „BC“, „Pošanskašedionica“ i „Meals“ banka. amae nagodišnje oročenje u evrima u ovim ban-kama kreću se od 6 do 9%. „Privredna

Nedelja štednje

“Nedelja štednje“, koja se i ovegodine pretvorila u „Mesecštednje“, obeležila je mesecnovembar i reflektovala rastcifara u okviru bankarskogsektora. Uprkos kriznim

vremenima očuvano jepoverenje štediša, i jedini izazov koji je stavljen pred njih bio

je; kojoj banci prepustiti svojedepozite? Konkurentno tržištedovelo je do utrkivanja banakau marketinškim potezima, a nijeizostao ni uticaj već izgrađenogodnosa između klijenata i ovihfinansijskih institucija.

REKORDNA DNEVNA ULAGANJA ŠTEDIŠA

108, 8 miliona evra 2009, 6. novembar15,8 miliona evra 2008, 29. april86,2 miliona evra 2007, 6 novembar



EKONOMIJA

banka Beograd“ i „Findomesic banka“nisu zadržale simulaivne ponude, alisu im kamane sope više nego ranijihgodina i kreću se u inervalu od 6, 5 do7%. „Unicredi“, „Pireus“, „Moskovska

banka“ i „EFG Eurobanka“ više ne nudepogodnosi koje su bile karakerisičneza „Nedelju šednje“.

POGODNOSTIOve godine je izosalo urkivanje bana-ka za visokim kamaama, šo je usupilomeso poreskim olakšicama propisa-nim zakonom iz 2008. godine, a podra-zumeva kreiranje proizvoda kod kojihse kamaa isplaćuje unapred. ime sugrađani izbegli oporezivanje kamae na

šednju koje reba da počne iduće go-dine. Iako uskraćeni za visoke kama-ne sope, visina posojećih nadmašuje visine kamanih sopa u Evropi. o jerazlog zašo veliki broj srpskog sanov-nišva koje radi u inosransvu, šediupravo u Srbiji, kao i mnogi sranci za-posleni u našoj zemlji.U raznovrsnoj ponudi koju nude banke,posebno je primean ras dečije šed-nje. Osam banaka u Srbiji je ponudiloproizvode i najmlađima. „omercijalna

banka“ je svim bebama u Srbiji rođe-nim na Dan šednje (31.10.) poklonilašednu knjižicu „Cvrčak šednje“ sa de-poziom od 50 evra, u dinarskoj proiv- vrednosi, dok je „Meals banka“ na de-čiju šednju u evrima davala kamae uiznosu od 7, 5 do 8, 5%. reba napome-nui i „Erse dečiju šednju“, „Bambinošednju“ „Inesa banke“, „ipsi šednju“ „Meals banke“, dečije šedne račune „Alpha“, „Jubmes“ i „Sociee Generale“ banke. Ineresanna je akcija i „ProCre-

di banke“ koja je 1. novembra sve svoje ekspoziure prevorila u igraonice iomogućila učesvovanje u konkursu zanajmašoviiju igračku napravljenu odreciklirajućih maerijala.Druge banke su savile akcena na asor-iman šednih proizvoda. ako „Ala“ banka nudi ri vrse šednih proizvoda– „Ala šednju kamau unapred“, „Alaposepenu šednju“ i „Ala oročenušednju“. U ponudi „EFG Euroban-ke“ je šedni proizvod pod nazivom „Šednja unapred“, dok je „Volksbank“- a predsavila novi proizvod pod nazivom „Aukcija depozia“. „Erse“ bankai Sociee Generale“ su se odlučile za

promociju svojih proizvoda puem mi-kro sajova koji pored svih inormacijai posebnih kalkulaora, sadrže i igrice– „Super šediša“ i „7 živonih aza“,kojima je moguće viruelno kalkulisai

između šednje i rošenja. Promoivnaakivnos „Inesa banke“ je „Fesivalšednje“, u okviru kog predsavlja svepovoljne uslove. Nude se i besplanaosiguranja kao šo je slučaj kod „Fin-domesic“ banke i osiguranja domaćin-sva koje obezbeđuje kod osiguravaju-će kuće „Dela Generali“. Slično je i saGrawe polisom osiguranja koju pokla-nja „Hypo“ banka. „EFG“ banka daje besplanu članarinu za kredine karice, „aieisen“ je oišla korak dalje sa na-

gradnom igrom i sanom u Beogradukao glavnim dobikom. A da ponuda poklona nije presudna uprivlačenju šediša pokazuje primer „Agrobanke“ koja je uspela ne samoda zadrži dosadašnje šediše, već i daprivuče nove. Podaak da je krajem av-gusa ukupna devizna šednja u Srbijiiznosila 5, 3 milijardi evra, i da je pri-om šednja u „Agrobanci“ (55%) raslamnogo brže u odnosu na ras ukupnešednje u Srbiji (15%), pružila je do-

voljno samopouzdanja da bez promo-ivnih sredsava održi posojeći rejingi u „Nedelji šednje“.

RAST SE NASTAVLJA NBS očekuje da će do kraja godine u bankarske rezore da se slije dodanih400 miliona evra. Poverenju građanau bankarsku sabilnos najviše su do-prinele preduzee mere Vlade Srbije iNBS - a. Naime, podignu je iznos ga-ranovanog šednog depozia sa 3 na 50

hiljada evra, i kamani prihodi su oslo- bođeni poreskog operećenja do krajaove godine. Ne manji značaj zauzimai sabilizacija monearne poliike. Sa

povećanjem šednje u dinarima se ipak nije puno posiglo. Iako su kamane so-pe dosizale i do 18% na godinu dana,prikupljeno je samo 122 miliona evra udomaćoj valui. akođe, 95% ušeđevi-ne srpskog sanovnišva je u evrima.Na kraju, iako je bankarski sekor krozpromoivno delovanje značajno uicaona afrmaciju šednje kod nas, izgledada sami bankari nisu u popunosi vero-

vali u uspeh ove akcije pa se soga nisuni adekvano pripremili da dovoljnoefkasno odgovore na povećani odziv građana. Zao, danas nailazimo na žal- be u prilog višečasovnom čekanju u re-dovima i sporom posupku samog oro-čavanja. Da li je efkasnos bankarskihradnika opravdano dovedena u pianjeili mi još uvek nismo dovoljno “isre-nirali srpljenje”, osaje da se uvrdi…Neosporno je jedino o da se rezori,nakon skorih ekonomskih lomova, naj-zad značajno popunjavaju šo konačnomože predsavljai znak nekih budućihpoziivnih rendova.z

Marija TIMOTIĆ

Prosečan štediša je oženjen i zaposlenmuškarac koji ima 52, 3 godine i oročava8 000 evra na godinu dana, sa ciljemobezbeđivanja dovoljno novca nakonodlaska u penziju. Muškarci štede višenego žene, što pokazuje 54, 6% njihovogučešća. Najviše štedi populacija starija

od 55 godina i zauzima više od 40%, anajmanje mladi do 30 godina, sa svega5% učešća.



Problemi i perspektiveEKONOMIJA

EKONOMIJA EVROPSKE UNIJE

Naime, ujedinjena Evropa, ka-kvu danas poznajemo, svojepočeke ima u pedeseim go-dinama dvadeseog veka, ač-

nije u svaranju Evropske zajednice zaugalj i čelik koja je u počeku obuhva-ala šes zemalja. Iako je ovaj sporazum bio ograničen na regulisanje samo dveindusrijske grane, njegov uicaj na da-

lju evropsku budućnos bio je mnogo veći, šo se može videi i danas. Iz ovo-ga proizilazi da današnje poliičko je-dinsvo razvijeniih evropskih zemaljasvoju osnovu ima pre svega u ekonom-skim inegracijama kao najjasnijemizrazu zajedničkog ineresa.

SLOŽEN EKONOMSKI SISTEMEkonomsko jedinsvo moderne Evropepočiva na čeiri undamenalne slobo-de koje podrazumevaju slobodu krea-nja roba, kapiala, usluga i ljudi unuarzemalja članica. Proklamovanje ovihprincipa imalo je za cilj da obezbedi je-dinsveno ržiše na erioriji EU kako

Evropska unija, ekskluzivni klub razvijenih i bogatih, je većdve decenije osnovni cilj izvezda vodilja većini istočnoevropskih zemalja. Ni Srbija nije izuzetak a fraze na kontoneophodnosti pristupa EU svakodnevno zatrpavaju medijski prostor. Atraktivnost ovezajednice najviše se izražava kroz visok životni standard građana i visok nivo zaštiteljudskih prava. Međutim, iza ova dva najtransparentnija pokazatelja krije se jedan velikii složen ekonomski sistem koji ma koliko idilično izgledao pored svojih prednosti ima inedostatke.



bi se obezbedila bolja konkurencija alii specijalizacija pojedinih nacionalnihprivreda kroz slobodno kreanje ak-

ora proizvodnje na mesa gde će biinajbolje iskorišćeni.Od 2004. godine do danas EU je doži- vela veliku eriorijalnu ekspanziju prijemom mnogih zemalja bivšeg isoč-nog bloka. Iz og razloga danas posoje velike razlike među zemljama članica-ma. ako s jedne srane imamo velikeekonomske sile kao šo su Nemačka,Francuska, Velika Brianija i Španija as druge novopridošle članice kao npr.Bugarsku i umuniju koje još uvek

ne mogu da pariraju razvijenim delovima Unije. Iz og razloga dobar deoekonomske poliike EU odnosi se na

smanjenje ovih regionalnih razlika paako čak rećina budžea odlazi na po-moć manje razvijenim članicama i nji-

hovom ekonomskom razvoju. Ovakvaregionalna poliika bi rebala da donesekoris na duže saze imajući u vidu daregionalne razlike unuar celine pred-savljaju kočnicu daljeg napreka kao io da na učlanjenje čeka još zemalja čijaekonomska snaga nije baš na zavidnomnivou.

MONETARNA POLITIKA Ugovorom iz Masriha 1992. godinepredsavljena je zvanična valua EU –

evro. ada su u okviru ugovora isaknu-i i važni krierijumi koje članice Evrop-ske monearne unije (EMU) morajuda usvoje da bi euro bio njihova valua.rierijumi su sledeći: godišnji budže-ski defci ne sme bii veći od 3% BDP- a, ukupni javni dug ne sme da pređe60% BDP - a, inacija ne sme bii većaod 1, 5 procennih poena iznad sope uone ri zemlje u EU u kojima je najnižai, konačno, kamana sopa na dugoroč-ne državne harije od vrednosi ne sme bii viša od 2 procenna poena u odnosuna onu u ri zemlje sa najnižom kama-nom sopom. Zemlja koja želi da uvedeevro akođe mora bii članica Evropske

monearne unije dve godine, i o bezsprovođenja devalvacije. U vreme uvo-đenja ovih krierijuma, nijedna zemlja

se nije mogla pohvalii da je mogla sveda ih ispuni. Izuzeak je bila Ausrija,no ada ona nije bila članica EU.Da bi ušla u EMU, zemlja EU koja jeza o zaineresovana mora prvo da uče-svuje u Mehanizmu deviznih kurseva,renuno Exchange rae mechanismII. Ovim mehanizmom omogućava semonearna sabilnos na nivou EU, asvara se i veza valua onih zemalja EUkoje nisu u EMU sa evrom kao zajed-ničkom valuom. renuno se u ovom

mehanizmu nalaze: Danska, Esonija,Leonija i Livanija.Od 27 zemalja članica Evropske unije,svega 16 je prihvailo evro kao svoju valuu. e zemlje su: Ausrija, Belgija,Finska, Francuska, Grčka, Ialija, Irska,ipar, Luksemburg, Mala, Nemačka,Porugal, Slovačka, Slovenija, Španija iHolandija. o su zemlje zv. Eurozone.U Andori, Monaku, Vaikanu, San Ma-rinu i Crnoj Gori evro se uporebljavakao zvanična valua, iako ove zemljenisu ormalno deo EU, a iso važi i zaerioriju osova. Velika Brianija, Češka, Danska, Eso-nija Leonija Livanija Mađarska

EKONOMIJA

Mnoge zemlje članice poseduju posebneteritorije, koje nisu deo programa ipolitika EU, ili prihvataju da to buduu ograničenom obimu. Tako su naprimer Kanarska ostrva, inače u poseduŠpanije, izuzeta iz evropskog sistemaPDV -a, a isto važi i za neke posebneteritorije Francuske, koje su takođe

van Šengenske zone. Razlozi zbog kojihse ovo dešava najčešće su istorijske,geografske i političke prirode.



EKONOMIJA

Poljska, uminija i Švedska nisu jošuvek prihvaile evro kao svoju zvaničnu valuu. Bugarska o akođe nije uradila,ali je svoju nacionalnu valuu lev vezalaza evro. Iso je uradila i Bosna i Herce-

govina, iako još uvek nije posala člani-ca EU.Monearnom poliikom Evropskeunije upravlja Evropski sisem cen-ralnih banaka (ESCB), koji se sasojiod Evropske cenralne banke i nacio-nalnih cenralnih banaka svih 27zemalja članica EU. ECB imasediše u Frankuru, kao inemačka Bundesbanka pokojoj je modelovana, aglavna upravljačka ela

su Upravljači save,Izvršni odbor i Ge-neralni save. Oviorgani upravljaju iESCB - om. ECB je nezavisna od bilo koje evrop-ske ili nacionalneinsiucije, kao iod same EU. a-kođe je i fnansijskinezavisna, jer ima

poseban budže or-miranod sredsava do- bijenih od nacionalnihcenralnih banaka.Glavni cilj ECB - a je odr-žavanje sabilnosi cena unuarEurozone, odnosno osvarivanješo niže sope inacije. Svi osali ciljeviECB - a su podređeni ovom glavnomcilju, zbog čega se razlikuje od drugihcenralnih banaka u sveu, kao na pri-mer one u SAD. Ovakvom poliikom i

nezavisnošću u mnogome se umanjujenezavisna monearna poliika zemaljačlanica, pa osaje da se vidi kakve ćeeeke o imai na ise, naročio u sveluakuelne sveske ekonomske krize.

POLJOPRIVREDA I ENERGETIKA Zajednička poliika u poljoprivredipredsavlja jedan od ekonomskih osno- va EU. Prisuna je još od imskog ugovora iz 1957. godine, kada su dogovore-ni ciljevi ove poliike.o su: povećanjeprodukivnosi kroz promociju eh-ničkog progresa i opimalnu uporebuehničkog progresa, obezbeđivanje pri-sojnog živonog sandarda onih koji se

bave poljoprivrednom proizvodnjom,sabilizacija ržiša, dosupnos zalihai snabdevanje porošača proizvodima,uz razumne cene. Ovo se posiže krozrazličie cenovne mehanizme, kao šo

su garanovane minimalne cene pro-izvoda, uvozne arie, i dr., a prisunesu i uvozne kvoe, kao mera smanjenjauvoza hrane u EU. akođe se

po-

sebnim merama, popuproizvodnih kvoa, sprečava prevelikaproizvodnja, koja izaziva velike roš-

kove. Ovaj sisem poljoprivrednih sub-

vencija na nivou EU dugi niz godina či-nio je blizu polovine budžea EU. Zbogoga proizvođači iz zemalja van EUnisu imali nikakve šanse da konkurišuproizvođačima iz EU. Soga se planira

smanjenje izdvajanja za subvencije do2013. , ako da one čine rećinu budže-a EU. akođe se nasoji da se obezbediharmonizacija zakonodavsava zemaljačlanica, kako bi se obezbedili jednakiuslovi za slobodnu rgovinu poljopri-

vrednim proizvodima na nivouEU, u domenu propisa iz obla-

si konrola bolesi, uporebahormona u uzgoju soke i

sl.Zemlje članice EU a-

kođe imaju i jedin-svenu poliiku kojase odnosi na oblasienergeike i poljo-privrede. Ova zajednica danas uvo-zi 80% nae i 60%gasa koje korisi,šo je čini najvećimsveskim uvozni-kom goriva. ao

vrlo zabrinjavajuća

okolnos za kreaoreevropske ekonomskepoliike isiče se velika

energeska zavisnos odusije. Veličina ovog proble-

ma najbolje se pokazala poče-kom ove godine kada je zbog spora

usije i Ukrajine bio prekinu dook ruskog gasa, pri čemu su najviše ošeće-ni bili građani i privreda EU. Nije boljasiuacija ni kada je u pianju nuklearnaenergija jer je samo 3% uranijuma koji

se korisi u evropskim nuklearkama

Posle Drugog svetskog rata, sve više jačaju ideje ujedinjavanja Evrope mirnim putem.Može se reći da su pre svega postojali ekonomski razlozi za to, mada su se kasnijeistakli i drugi: politički, pravni, kulturni, socijalni i sl. Pri tom su se i ekonomski razlozimenjali: prvobitno je cilj bio stvaranje povoljnih uslova za razvoj crne metalurgije, potomzajedničkog, pa jedinstvenog tržišta, da bi se pre desetak godina stvorila i monetarnaunija. Tako Pariskim ugovorom iz 1951. nastaje Evropska zajednica za ugalj i čelik, aRimskim ugovorom iz 1957. nastaju Evropska zajednica za atomsku energiju i Evropskaekonomska zajednica. Ugovorom iz Brisela 1965. godine ove zajednice su objedinjene uEvropsku zajednicu, da bi Jedinstvenim evropskim aktom (1986.), Ugovorom iz Mastrihta(1992.), Amsterdama (1997.), i Nice (2001.) ona dobila naziv Evropska Unija. Od osnivanjado sada dosta toga je urađeno na institucionalnom planu, kao i u domenu ekonomske

politike, a prekretnicu u razvoju EU predstavlja Lisabonski sporazum iz 2007. godine.Ostaje da se vidi kako će teći razvoj EU u narednom periodu, u pogledu primene odredbiovog ugovora, kao i u domenu aktuelne svetske ekonomske krize.



EKONOMIJA

iskopano u Evropi. ao mogući odgovor na ove probleme kreaori energe-ske poliike proklamovali su niz doku-menaa koji sadrže plan posepenog

prelaska na alernaivne izvore energi- je. u se pre svega podrazumevaju ob-novljivi izvori koji bi ujedno smanjilienergesku zavisnos Unije i poboljšaliekološku siuaciju.

IZVOZNO ORIJENTISANA PRIVREDA Evropska unija u ovoj deceniji pred-savlja najvećeg sveskog izvoznika.Od sredine devedeseih EU je uspelada poveća svoj udeo u međunarod-noj rgovini pre svega na račun SAD i

Japana. U prilog ide i o da Unija ima jako povoljnu srukuru izvoza. U nje-nim granicama se proizvodi čak rećinaproizvoda visokog kvaliea koji se pla-siraju na svesko ržiše i oni sačinjavajupolovinu evropskog izvoza. Naravno,ni sekor usluga ne zaosaje pa EU iu drži lidersku poziciju. Međuim, ipored navedenih povoljnih okolnosispoljnorgovinski bilans Unije ne možese ocenii jednosrano kao povoljan.Naime, u 2007. i 2008. godini Eurozo-

na kao celina beležila je značajan spolj-norgovinski defci. Dok s jedne sranezemlje popu Nemačke, Holandije i Ir-ske beleže zavidne sufcie, neke drugepredvođene Velikom Brianijom, Špa-nijom i Francuskom beleže negaivnaodsupanja. Jedan od uzroka ove pojave predsavlja rgovina sa inom gde sene posiže ekvivalenna razmena. Ovaazijska zemlja raznim proekcionisič-kim merama šii svoje ržiše i privre-du u celini pa nije iznenađujuće da suSAD i EU više pua ražile inervencijuSveske rgovinske organizacije kako bise rešio ovaj problem. Evropska ekono-mija ove godine polako izlazi iz recesije

izazvane globalnom fnansijskom kri-zom pa je ako prema podacima sa sajasaisičke agencije EU u julu ove godi-ne zabeležen sufci u spoljnoj rgoviniod 12,6 milijardi evra.Ipak, ekonomija EU je preživela najjačeudare globalne fnansijske krize. Čak inakon svih problema sa kojima se su-očava ona opsaje na liderskoj pozicijiu sveu. Inegrisana evropska privredase na neki način može posmarai i kaoneminovnos jer u savremenim uslovi

ma na sveskom ržišu usamljene na-cionalne ekonomije na duže saze ne bi bile u sanju da pariraju “mega pri- vredama“ kakve imaju SAD i ina ali iusija i Indija koje se sve inenzivnijepojavljuju kao globalni akeri. ako semože reći da će ekonomija EU ek po-kazai svoj puni poencijal u vremenukoje sledi i koje sa sobom nosi sve jačukonkurenciju i pojavu novih ekonom-skih supersila.z

Bojan Čalija i Nikola Škondrić

Od 27 zemaljačlanica Evropske unije,svega 16 je prihvatilo evro kao svoju valutu. Te zemlje su: Austrija, Belgija,Finska, Francuska, Grčka, Italija, Irska,Kipar, Luksemburg, Malta, Nemačka,

Portugal, Slovačka, Slovenija, Španija iHolandija. To su zemlje tzv. Eurozone. U Andori, Monaku, Vatikanu, San Marinui Crnoj Gori evro se upotrebljava kaozvanična valuta, iako ove zemlje nisuformalno deo EU, a isto važi i za teritorijuKosova.



EKONOMIJA

TRI STUBA PENZIJSKOG SISTEMA ada govorimo o penzijskom sisemu,porebno je na prvom mesu objasniiznačenje akozvana ri suba penzijskogsisema. Najpoznaiji je prvi sub, koji je do skoro bio jedini sub penzijskogosiguranja u našoj zemlji, i on podrazu-meva posojanje državnog penzijskogosiguranja. onkreno, ovaj sub obu-

hvaa sisem “pay as you go” koji unkci-oniše po principu ekućeg fnansiranja.Uplaćeni doprinosi na ere poslodavcai zaposlenih u PIO ond se isplaćuju u vidu penzija sadašnjim penzionerima.Ovaj sisem je održiv jedino ukoliko uproseku 3, 5 zaposlenih lica upalaćujedoprinose na jednu isplaćenu penziju. Već u ovom momenu važno je nagla-sii da u našoj zemlji racio zavisnosiiznosi 1, 58 : 1, šo znači da u proseku 1,58 radno akivnih sanovnika uplaćuje

doprinose za penzijsku nadoknadu jed-nog penzionera.Drugi sub je obavezno dopunsko pri- vano penzijsko osiguranje u kome sedeo obaveznih doprinosa koji idu udržavno penzijski ond usmerava u privani penzijski ond, ako da zaposleniosvaruju pravo na dve penzije, držav-nu i privanu.reći sub je dobrovoljno penzijsko osi-guranje koje daje mogućnos svim gra-đanima, bez obzira da li su zaposleni iline da izdvajanjem dodanih sredsava,u vidu penzijskih doprinosa na ličneračune u budućnosi obezbede doda-nu penziju Upravo ovaj sub penzij

skog osiguranja bi rebalo u budućnosida donese oporavak celokupnom pen-zijskom sisemu.

„RAZVOJ” PENZIJSKOG SISTEMA U SRBIJI

Penzijski sisem u Srbiji ima velikepoeškoće u svom unkcionisanju. Doosamdeseih godina prošlog veka si-

sem ekućeg fnansiranja je normal-no unkcionisao, a od ada prisuan jesalni rend opadanja broja zaposlenihi poras broja penzionera.Ekonomski razlozi za pokreanje re-ormi sisema penzijskog i invalidskogosiguranja u Srbiji prisuni su upravood ada, kada su se pojavili prvi defciiu ondovima penzijskog i invalidskogosiguranja.

POČETAK REFORMIPENZIJSKOG SISTEMA

Važne penzijske reorme u Srbiji zapo-čee su decembra 2001. godine, kadasu usvojene izmene i dopune Zakona openzijskom i invalidskom osiguranju :1. Podignua je sarosna granica za pen-zionisanje za ri godine (63/58), saugovorenim, posepenim rasom, do2010. godine, kada će iznosii 65 godi-na za muškarce i 60 za žene2. as penzija usklađuje se sa rasomcena na malo i rasom zarada (švajcar-ski model)3. Minimalna penzija jednaka je 20% bruo prosečne zarade. Usvajanjem Za-kona o penzijskom i invalidskom osigu

ranju, 1. aprila 2003. godine , umesonajboljih dese godina celokupni radnisaž se uzima kao osnovica za obračunpenzije.Počekom jeseni, odnosno 29. sep-embra 2005. godine, doneo je pepenzijskih zakona: Zakon o izmena-ma i dopunama Zakona o penzijskomi invalidskom osiguranju, Zakon o do-

brovoljnim penzijskim ondovima ipenzijskim planovima, Zakon o uplaidoprinosa za penzijsko i invalidskoosiguranje za pojedine kaegorije osi-guranika-zaposlenih, Zakon o javnomdugu epublike Srbije po osnovu pre-uzimanja obaveza epubličkog ondaza penzijsko i invalidsko osiguranjezaposlenih nasalih po osnovu neispla-ćenih penzija i novčanih naknada i Za-kon o javnom dugu epublike Srbijepo osnovu preuzimanja obaveza epu-

bličkog onda za penzijsko i invalidskoosiguranje poljoprivrednika nasalih poosnovu neisplaćenih penzija i novčanihnaknada.U Srbiji je do počeka primene Zakonao dobrovoljnim penzijskim ondovimai penzijskim planovima 1. aprila 2006.godine, posojao samo zv. prvi sub, aprimenom ovog zakona uveden je reći

BEZBRIŽNI PENZPenzijski sistem u Srbiji

BUDUĆNOSPenzijski sistem u Srbiji je u poslednje vreme aktuelna tema polemike, a s obzirom na tokakav trend kretanja penzijskog sistema beležimo u poslednje tri decenije,evidentmo

je da je o njemu trebalo odavno diskutovati,i shodno tome već uveliko osećati znake

njegovog opravka.

U Srbiji u 2007. godini uplate po osnovuprivatnih penzija je vršilo samo 5%

stanovništva, što je predstavljalo najnižiprocenat u jugoistočnoj Evropi, na primerčak četiri puta manji nego u Hrvatskoj



sub. O evenualnom uvođenju drugogsuba još uvek nema pouzdanih inor-macija.

ODRŽIVOST DRŽAVNOGPENZIJSKOG OSIGURANJA?!

Obavezno državno penzijsko osigura-nje, ili prvi sub, u Srbiji danas karake-riše nepovoljan odnos broja zaposlenihi penzionera koji ima za posledicu kon-inuirani defci PIO onda od oko 40%koji se fnansira iz državnog budžea. Narelaivno mali iznos izdvojenih sredsava za penzije akođe uiče i visoka sopanezaposlenosi i česa praksa pojedinih

poslodavaca da prijavljuju svoje zapo-slene na akozvani “minimalac”. Visoka prosečna saros sanovnišvau Srbiji od 40, 3 godine po čemu smona 5. mesu u Evropi uz nisku sopunaaliea dodano negaivno uiče naodnos broja zaposlenih i penzionera u budućnosi i samim im iznos raspolo-živih sredsava za penzije budućih pen-zionera.Sadašnja prosečna penzija iznosi oko58% prosečne plae ili oko 240 EU.

Planirane reorme penzijskog sisemapredviđaju smanjenje prosečnih penzija u budućnosi u odnosu na prosečneplae.

TREĆI STUB KAO SPASIz svih gore navedenih razloga prisu-panje dobrovoljnom penzijskom ondumože bii jedna od najznačajnih odlukadanas za obezbeđenje zadovoljavaju-ćih prihoda u budućnosi i očuvanjeili unapređenje živonog sandarda poodlasku u penziju. U Srbiji u poslednjihpar godina zabeležen je značajan ras broja dobrovoljnih penzijskih ondova.Ša nam oni znače?

Shodno renunoj siuaciji u vezi saobaveznim penzijama, i njihovom eo-reski eško održivom načinu unkcio-nisanja, sve veći broj građana odlučuje

se da posebna, dodana sredsva upla-ćuje na račune dobrovoljnih penzijskihondova, koji se korise isključivo zadugoročnu šednju, i pod srogom sukonrolom Narodne banke Srbije. Napodručiju naše zemlje iz dana u dan be-

ležimo poras broja privanih (dobrovoljnih) penzijskih ondova koji svojimprogramima privlače radno akivno

sanovnišvo da se odgovornije i save-snije odnosi prema svojoj penzioner-skoj budućnosi. Penzijski ondovi kojisu najzasupljeniji jesu: „Dunav dobrovoljni penzijski ond”; „DDO pen-zija plus”; „RIFFEISEN FUUE”, „HYPO dobrovoljni penzijski ond”; „DELA GENERLI”; „NLB novapenzija”; „GARN penzijsko druš-vo”; „SOCIEE GENERLE PEN-ZIJE”; „IGLAV - penzijski ondovi”.Privanu penziju mogu da uplaćuju svi,

odnosno radnici kojima poslodavac vec uplaćuje državnu penziju, radnicikoji nisu prijavljeni, nezaposleni, ali irodielji za svoju decu. Član penzijskogonda ne zna unapred visinu penzije jer ona zavisi od visine uplaa, periodauplacivanja, umešnosi penzionih on-dova da dobrim ulaganjem prikuplje-nog novca obezbede šo veću dobi, ali iod načina isplae. U okruženju se dobikreće oko osam odso. Ilusracije radi,ako neko uplaćuje 25 godina po 3.000

dinara mesečno, ukupno će uplaii 2, 6miliona dinara. Visina mesečne penzijezavisi od perioda isplae. Ako neko želidoživonu isplau, penzija je 20 000 di-nara, a u slučaju isplae na pe godinamesečna penzija je 50 000 dinara.renuno su u najavi nove reorme celo-kupnog sisema, čija se realizacija oče-kuje do kraja narede godine. S obziromda konačan dogovor Vlade epublikeSrbije sa Međunarodnim monearnimondom o send - baj aranžmanu zavisiod spremnosi Srbije da reormiše pen-zioni sisem, neporebno je dodanonaglašavai hinu važnos reormi.z

Anja MIKOVIĆ

EKONOMIJA

ONERSKI DANI

T ILI SAN?!

Ilustracije radi, ako neko uplaćuje25 godina po 3 000 dinara mesečno,ukupno će uplatiti 2, 6 miliona dinara. Visina mesečne penzije zavisi od periodaisplate. Ako neko želi doživotnu isplatu,

penzija je 20 000 dinara, a u slučajuisplate na pet godina mesečna penzija je50 000 dinara.



V

erujem da prosečan građaninBeograda i Srbije nije ni bio

svesan koliko smo mi zapravo religiozno drušvo. Naša se vera merila kilomearskom kolonomduž cenralnih ulica u Beogradu, ihlepih sunčanih dana novembra leaGospodnjeg 2009. Formiranje redovanije moglo sprečii ni ne ako davnoizlečena rauma iz devedeseih kadasu isii bili svakodnevica i najeviden-niji simbol naše bede, a ni par danaranije proglašena epidemija „novog“gripa. Pa ek novinski članci i ele-

vizijske emisije! eklo bi se da je ihdana „muliask“ srpsko drušvo imalosamo jedan zadaak – da ožali upoko- jenog Parijarha. Sićušni sarčić blagepojave je o verovano i zaslužio. Ži- vo je posveio veri i Bogu, iza sebenije osavio direkne poomke koji bipreuzeli uloge koju porodica u akvimmomenima ima i predsavljao je jed-nu od rekih ličnosi s ovih prosora,kojoj moć i vlas nije „udarila u glavu“.Sudeći po onima koji je poseduju, o je zadaak jednak analovim muka-ma. ao i sve vrline kojih ima malo, oreba cenii. Ali nešo je u im redovi-ma zaudaralo na licemerje i o je ono

šo smea. oliko je u bilo onih kojisu isinski došli da se oprose sa po-glavarem Crkve koja neosporno ima

određenu poziciju u drušvu, a kolikoonih koji su se ponadali da će poklon

Pokojniku smernog živoa, prenei ne-šo e snage i odlučnosi i na njih?! o-liko im je najviši državni i poliički vrhpomogao u kreiranju akvih nada krozmegalomanska veličanja skromnogParijarha, koliko je Crkva kao insiu-cija videla u svoju šansu da evenual-no okupi ovčice pod pasirski plaš?!raganje za odgovorom na ova pianja vodi u čiav pregrš mračnih lavirinaaodnosa Države i Crkve, ineresa kojemi obični smrnici po njihovom mi-

šljenju nikada nećemo shvaii. Moždai ne reba. Ono šo ne znaš, ne može epovredii.

POLOŽAJ SPC U NAŠEM DRUŠTVU

Smr Parijarha ponovo je ovorila po-glavlje položaja i sausa Crkve u našemdrušvu. Sve češće se posle isupa crkve-nih predsavnika o pojedinim emama,upino zagledamo da li i dokle rebauvažii i njihove savove. onroverznoučešće Crkve oko donošenja Zakona odiskriminaciji, pokušaji da se uiče nažensko pravo odlučivanja o svom elu,pedoflija u crkvenim redovima krše

U IME OCA I SINA, CRKVE I DRŽAVEUvek postoje teme kojih se sa oprezom treba doticati. Pogotovo ako su one nekim prećutnim dogovorom

viših („sila“) ustanovljene kao pitanja od značaja. I to je onaj značaj koji u sebi nosi moćda opet izazoverazdor među nama, da nas podeli na „patriote“ i „izdajnike“.Čini se da je poslednjih godina pitanjestatusa Crkve i dosega njenih moći steklo upravo taj imunitet, koji s vremena na vreme izbija na svetlodogađajima poput smrti Patrijarha Pavla.

DRUŠTVODRŽAVA I RELIGIJA



nje propovedanih vrednosi od sranesvešenika su samo neki od skorijih de-lića e kompleksne slagalice.Isorijski posmarano Crkva je igralaznačajnu ulogu u mnogim segmenimanašeg kreiranja kao nacije. Prvi začeci

države iz 12. veka bili su usko poveza-ni sa dobijanjem crkvene saglasnosi isamosalnosi. Velike seobe u urskoji ausrougarskoj imperiji, predvodilisu upravo parijarsi. Dakle, neosporno je da je Crkva učesvovala u izgradnjinašeg ideniea kao nacije i na omegradila svoju poziciju. Okolnosi semenjaju nakon Drugog sveskog raa,kada biva prakično zabranjena i isko-renjena kao deo vrednosi na kojima sezasniva drušvo. Crkveni posedi se na-

cionalizuju, svešenici progone, mučei ubijaju. Narednih pedeseak godinaposaju najizazovniji period za unkci-onisanje Crkve kao insiucije. Deve-deseih godina, pod uicajem sveop-šeg haosa i rasula koje nas je zadesilo,ublažava se sav države premaCrkvi i crkvene hramove ponovo posećuju vernici. Svorena jei čiava armija „novih“ vernika.Posle poluvekovne izolacije po-novo je bilo moguće bacii po-

gled iza kulisa i posaje jasno daekovine sisema koji je vladaonisu zaobišle ni Crkvu. Novac jeapsoluni vladar, ovozemaljskamoć je nešo zbog čega smejuda se zaborave Božanska pravi-la i pogazi propoved na kojoj sezasniva sam emelj religije. Ma-lobrojni, popu pokojnog Pari- jarha uspevaju da odole.

SITUACIJA OD 2000. GODINE

Promenom režima 2000. godineovara se i ema učešća Crkve uizgradnji demokraskog drušva.Da li osajemo sekularna zemljaili Crkvi kao ineresnoj grupireba dai pravo glasa? Za poče-ak, ormirano je Minisarsvo vera koje je imalo zadaak dauređuje odnose sa Crkvom. Odškolske 2002/2003. godine uosnovne i srednje škole se uvodialernaivni predme Veronau-ka, odnosno Građansko vaspi-anje. Sekularna država usupaprosor verskoj nasavi u svom

obrazovnom sisemu, iako o mnogiošro osuđuju. Nameće se pianje: dali jedan akav poez vodi klerikalizacijidrušva? ealno gledano eško da bise samo na osnovu oga mogao izvućiakav zaključak, a osim oga ni raspolo-

ženje građansva ne ide u om pravcu.raženje korena koji bi nas disanciraliod dešavanja devedeseih i povraak napočeak 19. veka i arađorđevo dizanje bune, kao počeak državnosi Srbije jesa sobom moralo da donese i saznanjeda je u o vreme i Crkva igrala važnuulogu u razvoju drušva. Pružala je po-dršku i uočiše ali i prilike su ada biledrugačije. Danas su savovi na kojimaCrkva insisira pregaženi vremenomi načinom živoa na koji smo navikli.

Isicanje radicije je u redu ali vrlo česozagovornici većeg učešća Crkve gubedodir sa realnošću i ne shvaaju da Srbiu narodnoj nošnji koji piaju popa zasave, posoje još možda samo u flmovima koji odslikavaju o doba. Ulazak

ehnike i ehnologije u naše živoe iuopše celokupna evolucija drušva suoišli oliko daleko, da povraak na sa-re norme zaisa nema smisla. De acosanje bi ošro proivrečilo de jure pro-pisima.

BUDUĆI ODNOSI

Budući odnosi države i Crkve zavisićeod njihovih vođa. Zbog oga je izbornovog parijarha vrlo važan. A o neće bii lako imajući u vidu ko je bio pre-hodnik – dosojan, izrazio normalan, visokomoralan i duhovan čovek. Supio je i vršio dužnos u naježe vreme novesrpske isorije – u vreme građanskograa, izbegličkih kolona, progona, siro-

mašva i bede ela i duha, sudenskihproesa, bombardovanja, proesnihšenji i peookobarske revolucije. U vremenu koje je zahevalo izvanrednumudros.Pokušaj države da nasilno oduzme i li da

da podršku sečenim pozicijamaCrkve bio bi pogrešan. Glavnirazlog je aj šo bi o ugrozilo ikredibilie i jedne i druge insi-ucije. Negiranje, pak da Crkvapredsavlja jednu od insiucija

u drušvu koja ima svoje ine-rese bilo bi zavaravanje. Zbogoga, svesni vremena u kojemživimo i svojih poreba, ulogukreiranja ambijena u komeživimo reba da prepusimodržavi, koja će odmereno i rav-nopravno obezbedii er pravilaza učesvovanje svih ineresnihsrana. Crkva će kao i svi osaličinioci u drušvu bii slobodnada iznese svoje savove a da li će

oni bii usvojeni reba da zavisiisključivo od oga da li donoseprogres drušvu ili ne. U kojojmeri će religija bii prisuna unašim živoima reba da osanenaša lična odluka. Jedino uz a-kvu posavku svari dovodimose do demokraskog drušva ukojem se pošuju individualneslobode i prava a eme popuovih ne podižu na nivo naci-onalnog značaja u renucimakada privreda beleži sve goreperormanse i svaki pei sanov-nik se nalazi na ivici gladi. z

Tatjana JANKOVIĆ

DRUŠTVO



Reka su polja u kojima danasnije posejano seme korupcije. Svedoci smo oga da, i onenajoseljivije sere naših živo-

a rpe različie vidove manipulacija,emoivnih orura i prevara koje nasošećuju maerijalno, ali pre svega,dovode našu čovečnos i čovečnosdrugih ljudi u okvire preispiivanja ianalize U osnovi evolucije je borba

za opsanak, a da li mi branimo našuegzisenciju ili samo razvijamo nezasi-os u prohevima različiih vrsa, osaje da se vidi… Milion primera govoriu prilog drugome. Neki drugi milion

o osuđuje. A posoje i oni koji akiv-no deluju proiv pojavnih i prikrivenihoblika nepravde. „Srbija u pokreu“ broji neke od njih.

KO SU ONI?

Organizacija „Srbija u pokreu“ jeosnovana 4. jula 2009. godine. Misijaorganizacije je usmerena ka moivisa-nju i ohrabrivanju pojedinaca da akiv-no učesvuju u poboljšavanju sveuku-

pne svarnosi kroz rad na projekima imeđusobnu inerakciju. Njihov slogan „Budi pokreač, a ne pasivni posma-rač!“ ukazuje na o da svaki čovek imapoencijal da na pravi i kvaliean načinusmeri svoju energiju i ako doprinesepoboljšanju sopsvenog, ali i živoa svihljudi koji žive na ovim prosorima.Svoj rad zasnivaju na sledećim prin-cipima: podrška građana i građanki,drušveno korisni akivizam i ranspa-

rennos. o redom objašnjava da svakiprojeka najpre mora da dobije pisme-nu podršku 1000 građana pre nego šokrene u realizaciju U supronom sama

ideja gubi na značaju i ne opravdavaosnovni moiv od kojeg se pošlo. adna projeku podrazumeva direknouključivanje građana, a odgovornoskoju članovi organizacije imaju prema

njima povrđuje se kroz javni prikazsvih resursa i roškova, ali i dosupnosipodaaka svima koji su zaineresovaniza njihovu visinu.

Sve akivnosi organizacije su uemelje-ne na sledećim vrednosima: inegrie,inicijaiva i akivizam, opimizam, od-govornos, ravnopravnos, sinergija, li-dersvo, ali i koninuirano usavršavanje,solidarnos i konsrukivna kriika.

ZA POČETAK - ZDRAVSTVO!

Cilj projeka „Ne primam mio - ra-dim za plau“ je smanjenje korupcijeu svim segmenima drušva. Počelo se

od zdravsva. Zašo baš zdravsvo? Sve-doci smo oga da se zadnjih godina svečešće okrivaju nepravilnosi u pogleduplaćanja zdravsvenih usluga, menjanjalisa čekanja, različiih uslovljavanja.Mediji nas redovno izvešavaju o ome,iako se u krugovima lekara nailazi naograđivanja da su u pianju samo po- jedinačni slučajevi. Ćue oni koji kršekodekse, ćue i oni koji sa neodobrava-njem na o gledaju, ali iz „kolegijalnih“razloga - zavaraju oči. ada ispliva isi-na, odgovornos se prebacuje sa jednihna drugih, niko priom nije nadležan, isve šo ošećenom pacijenu osaje je…čekanje

Međunarodni dan borbe protiv korupcije

9. decembar je dan kada seobeležava Međunarodi danborbe protiv korupcije kao

podseć

anje na 9. decembar2003. godine, kada jeusvojena Konvencija UNprotiv korupcije. Iako senaglašava uloga insajderau dobijanju ključnihinformacija, podatak da jeove godine Srbija na listizemalja, gledano premapercepciji korupcije,

zauzela 83. mesto u odnosuna prošlogodišnje 85.,govori o malom pomaku urešavanju ovog problema.Kao odgovor na trenutnostanje dolazi do pojavenovih organizacija koje,motivisane, voljne,naoružane znanjem ienergijom, aktivno deluju

u pravcu iskorenjivanjakorupcije.

DRUŠTVO

Dana 07. aprila 2005. godine, koji je Svetski dan zdravlja, na sajtuMeđunarodne lige za ljudska prava,osvanuo je izveštaj dvojice uglednihistraživača N. Hubrehta i B. Najmana podnaslovom „Diskriminacija i korupcija,sistemske greške srpskog zdravstva“.Dve godine kasnije Svetska banka je objavila rezultate istraživanja da je Srbija ČETVRTA zemlja na svetu postepenu korupcije u zdravstvu!

NE PRIMAM MITO„Imaj hrabrosti da kažeš ne,imaj hrabrosti da uvek pogledaš istini

u oči, uradi ispravnu stvar čak i kada teniko ne gleda.“(preuzeto sa sajta organizacije)



Lekarska komora, za koju se progno-ziralo da će rešii sve probleme pacije-naa, nije dala bine rezulae. Problemkorupcije je sisemaičan problem,a sama oblas zdravsvene zašie jošuvek nije rešena adekvanim zakon-skim regulaivama. „Srbija u pokreu“želi da promoviše poziivne vrednosimeđu zaposlenima i pozove građanena borbu proiv korupcije. Osnovnimoiv jese afrmacija onih koji svojposao obavljaju pošeno i ne razmiša

ljaju o nekoj dodanoj ličnoj korisi.

MISLI LOKALNO, DELUJ GLOBALNO!

Članovi organizacije „Srbija u pokreu“za sebe kažu da su zadovoljni onim šosu do sada posigli, ali da su i dalje ne-zadovoljni negaivnim pojavama kojeih okružuju. Činjenica da su se, pored brojnih opcija koje su im nuđene po za- vršeku školovanja, opredelili za osa-nak u Srbiji i da su rešeni da preurede

kvalie živoa u njoj, govori o omeda su oko nas ljudi koji imaju jasan ciljpred sobom, ali i znanje, iskusvo, voljuda o osvare. Ako prepoznamo vred-nos koju sa sobom nose, koju razvijajui eže da prenesu na drušvo, najmanješo možemo je da ih podržimo. Napojedinačnom nivou naš glas ne značimnogo, na globalnom nivou aj glas po-mera granice!z

Marija TIMOTIĆ

- RADIM ZA PLATU!

DRUŠTVO



Najpoznaija rock grupa današnjice,“Van Gogh” osnovana je januara1986. godine. Pesme kao šo su :“Neko e ima”, „lano“, “Opasan

ples”, “Mama” “anka ni“, poom ”Brod odpapira”, “Ludo luda”, “Spisak razloga”, “Emi-gran” i mnoge druge, samo su neke od onihkoje su obeležile karijeru ove grupe. O us-pehu “Van Gogh” - a govori i podaak da suodržali nezaboravni koncer u “Areni” predso pedese hiljada obožavalaca. Uspeh je po-

vrđen i nagradom “Bes Adriaic Ac” kojusu dobili 2007. godine u Minhenu.Posle uspešno odigranog “ola” pre ri godi-ne, Đule, Srba i Cvika uvode nas ovog puau “Lavirin”, osmi sudijski album, a rinaesiako se uzmu u obzir kompilacije i live albumi.Pesme su miksovane u Los Anđelesu u su-diju NG, u saradnji sa Serđom Čavezom,koji je radio sa poznaim bendovima kao šosu “Limp biski” i “Linkin park”. Novi “VanGogh” je u maju mesecu ove godine organi-zovao preslušavanje kako za novinare akoi za najvarenije anove. Za sada je za novialbum snimljeno pe spoova, pri čemu jespo za pesmu “Meni nije ni do čega” izazvaoanasičnu reakciju anova i uveliko se vri na“MV Adria” kanalu. reba napomenui dau ovoj pesmi Đule deli mikroon sa Đorđemadivojevićem-amirezom koji je koauoreksa.Nekoliko dana pred spekakularan, drugi poredu, koncer u “Areni” ormen grupe “VanGogh” Zvonimir Đukić Đule odgovarao je zaMonopolLis :

Iz dobro odigranog „Kola” pravo u za-nimljivi „Lavirint”... Kako se grupa „Van

Gogh” kreće po putanjama?Ne posoji pu kojim se lako siže u raj.

U medijima ste izjavili da za Vas lavirintpredstavlja život. Plašite li se putanja u la- virintu?Čak i a neizvesnos ponekad je slaka i zna daobogai iskusvo. Bez sraha do radosi.

Dok Vas gledamo i slušamo, prime-ćujemo da zaista uživate u muzici iunosite srce i dušu u izvođenje? Odaklecrpite inspiraciju?Inspiracija je svuda oko nas, a mi smo naučilida je prepoznamo i inegrišemo u našu muzi-ku. Inspiracija je i u našoj publici, ne možeeosai hladnokrvni kada vidie oliko ljudiispred sebe koji vole vašu muziku i u om re-nuku sa nama dišu kao jedan. Onda vam samoosaje da im i vi kroz muziku dae i srce i dušu.

Kako je na Vas uticala muzička nagradaEMA televizije MTV?Uicala je uoliko šo smo napokon dobili jedno od najpresižnijih priznanja da sve onošo radimo već više od dvadese godina imasmisla. Mi smo o oduvek znali, ali bilo nam je drago da i ljudi oko nas koji oga nisu bilisvesni dobiju povrdu. akođe, ova nagrada je napokon i opravdanje našoj deci i pri- jaeljima šo nismo baš uvek bili u za njih.

Jeste li zadovoljni kako je publika prihva-tila novi album? Još uvek opipavamo puls publike, a za sadasmo jako zadovoljni reakcijama. Ipak, sasvimsigurno će se najbolje videi eedback 28.novembra u Beogradskoj Areni, a poom i uosalim gradovima.

Kakvo je iskustvo “Van Gogh” - u doneorad u Los Anđelesu?Bogaiji smo za jedno veliko i dragocenoiskusvo.

Koliko se razlikuje rad u studiju ovde itamo?Muzika je čarolija i kada joj se posveie celim

bićem, posoje samo nivoi saznanja koji senadopunjuju.

Kako teku pripreme pred još jedan neza-boravan koncert u Beogradu?reba znai da “Van Gogh” cele godine vredno radi, nismo od kampanjaca kojiuče ek pred ispi. U om smislu, kod nasse nije mnogo oga promenilo. Naravno,

sada smo pojačali inenzie, ali u sušini serudimo da niša ne bude pod priiskom.Svi se radujemo 28. novembru i a energi- ja nas vuče napred, ako da nam ne padajueško sai provedeni u sudiju, ali i ereani.

Vaši fanovi sa velikim nestrpljenjem oče-kuju taj dan. Imate li tremu?Naravno. Veliku remu. Ali, poziivnu remu.ao pred ispi koji je uslov za upisivanje na-redne godine na akuleu.

Šta će uticati na izbor pesama koje ćetepredstaviti publici?Senzibilie “Van Gogha” danas zvuči nikad bliže korenima, a sve zahvaljujući iskusvu, jer ciklusi se ponavljaju. Zvučimo ljubavno, jako i čulno.

Kakvi su dalji planovi grupe „Van gogh“nakon koncerta u Areni?Nakon koncera u Areni “Van Gogh” će po-savii na saju www.musicvangogh.com spi-sak gradova na kojima će nasupai . Unapred

se radujemo susreu i druženju sa publikom umnogim gradovima.

Recite nam neki stih grupe „Van Gogh”koji najbolje opisuje Vaše trenutno emo-tivno stanje?“Ne posoji pu kojim se lakše ide u raj.”

Šta biste poručili studentima, čitaocima MonopolLista?Budie svoji, odreknie se sarih laži u korisnovih isina. adujemo se susreu sa vama u“Beogradskoj Areni” 28. novembra.z

Ivana MANDIĆ

DRUŠTVO

INTERVJU SA FRONTMENOM GRUPE „VAN GOGH“

ŠETNJA KROZ LAVIRINT



DRUŠTVO

Srpski film u novom milenijumu

Pošo smo apsolvirali siuaciju ukojoj smo se zadesili počekommilenijuma, e koja je na uli-maivni es savila sve ljubielje

i praioce srpskog flma, došli smo dočiso rerospekivne analiike ise, bezraženja leka. ačno je, nikada nismo

naučili da učimo na greškama, ni svojim, nii uđim. Jedini je problem šoih, ako beskorisne, i dalje pamimo...

OTKUDA SREDSTVA IŠTA RADI DRŽAVA?

Za svakog ljubielja flma, pogoovodomaćeg, praćenje srpskog flma po-slednjih deseak godina bilo je nalik vo-žnji auobusom pored nekoga ko se nije jako dugo okupao. Elokvenni mazohi-

zam po upornošću se graničio sa ra-dom naše republičke vlade („ako uvek planirae državni budže na isi način iočekujee bino drugačiji rezula, da li je o upornos ili nešo drugo?“). Oku-da sredsva za e i akve flmove može sezapiai neko. I o s pravom. Podseimo,u Srbiji je od 2000. godine izašlo preko100 igranih flmova, u proseku više od10 godišnje, a od kojih ogromna veći-na ne ispunjava norme neophodnogminimuma kvaliea. Čini se da je sce-narisička ponuda oliko slaba, a pro-ducenska procena oliko nesručna, daeksovi u kojima se ek nazire budućiflm ulaze u realizaciju ako drugačije

P A R T I

I

”NEŠTO JE TRULO UDRŽAVI DANSKOJ”U prethodnom broju, pričali smo o akutnom stanju srpskogfilma posle „godine 2K“, o

samosnalaženju i laičkoj doktrini. Danas pričamo o tome šta je država preduzela da to stanjeizleči i kako se ono izlečilo bez pomoći iste...



DRUŠTVO

objasnii snimanje flmova kao šo su”ad porasem biću engur”, ”inge-raja”, ”Mrav ’ladan” i sličnih? Filmovakoje su u prikazu degeneričnosi nad-mašili još jedino ”Veliki bra” i skupši-

na Srbije. Osim oga, poras produkcije je doneo i poras budžea, naravno. Iliobrnuo. Nisam siguran. Upravo nesi-gurnos pri pokušaju usanovljavanjaakvih uzročno-posledičnih odnosa udomaćoj kinemaografji (ili kaani, košo neko reče, ”da li pijem da se napijemili zao šo sam pijan?”), dovodi do neu-minog pianja – da li posoji generalanplan i program za oporavak i/ili razvojdomaće flmske scene? rebalo bi. Bilo bi dobro. orisno. Nažalos...

Usmerene sraegije razvoja kinema-ografje (nešo slično su severoisočnisusedi skoro uspešno rešili pre par go-dina donevši sraegiju za razvoj flmakoja se jako brzo isplaila, e je rumun-ski flm izašao sa nekoliko jako dobrihosvarenja u krakom vremenskomroku), kod nas nema. Makar realno.Zvanično, posoje minisarsva, udru-

ženja, čak i ”Filmski Cenar Srbije”.Nezvanično, uvek će se naći poliički,mafjaški ili dobrovorni novac da seuloži u flm. Ipak, čak ni o nije glavniproblem. Produkcija i posprodukcijaog flma jesu. Bezbroj je primera lošeposprodukcije i markeinga, kao šo sureklamni slogani koji sa radnjom flmanemaju veze ili megalomanske medij

ske kampanje koje očekivanja podignuoliko da se ionako nesigurna osvarenjauruše pod sopsvenim priiskom (”Minismo Anđeli”, ”Čarlson za Ognjenku”ili ”Sv. Georgije ubiva aždahu” najbolji

su primeri). Film se kupuje na neviđe-no, o je ačno, ali publika nema samooči i uši, ima i usa. U akvoj siuaciji,posebna su priča flmovi snimljeni dr-žavnim novcem. Osvarenje GoranaMarkovića ”ordon” je savršeni primerkomaozne srpske kinemaografje. Sni-

mljen u koprodukciji S-a i Minisar-sva kulure 2002. godine, a iz Fondaza sufnansiranje flmskog svaralašva,čija se premijera (isini za volju, u nešoizmenjenoj verziji) desila na elevizijiokom dočeka Nove godine (?!!), da biflm zaim prošao ciklus domaćih i sra-nih esivala, pokupio nagrade i priajio

se. Niko nije ni primeio da flm o komese oliko govori nije prikazan u biosko-pu. Dakle, bioskopsko prikazivanje fl-ma nimalo neće uicai na njegov uspehili sudbinu. U kojoj se o ranjenoj kine-maografji snimaju i pomažu flmovi začiji uspeh nije ni porebno prikazivanjeu bioskopu? Možda i bolji primer od“ordona” (propoliičkog projeka kojim je Marković uneredio svoj do ada jako dobar opus) jese “Sjaj u očima”,flm Srđana aranovića, iz narednegodine. Nejasan, navodni uspeh koji je flm doživeo na esivalima, ovenčanhvalospevima u domaćoj šampi u ovreme izazvao je sumnju kod svakog

elokvennijeg flmskog gledaoca. Nai-me, iako su razni esivali direkno kriviza savremenu agoniju evropskog flma,ovakvi promašaji ne bivaju nagrađenini u najperverznijim kombinacijama.

Slučaj ”Sjaja u očima” je bio dovoljanrazlog da nesane i ono malo poverenjau krierijume minisarsva, e da se suo-či sa gorkom činjenicom da su poliičkesrukure za glorifkovanje navodnihesivalskih uspeha preživele sve poli-ičke promene ranijih godina i zadrža-le uvežbanu reoriku koja je porebna bezmalo svakom režimu. Najveći problem je šo, u akvom slučaju, promašaj biva snimljen uz podršku minisarsva,dakle od naših para, e na om nivou

presaje da zanima samo auore i pro-ducene već doiče i građane. Umesorešenja ih problema, uporno je servi-rana nepodnošljiva medijska buka omeđunarodnim nagradama državnihprojekaa, koji evenualnu domaću gle-danos dosižu nasilno produženomdisribucijom i gledanjem po dekreu.Ni posle brojnih osavki, smena, skan-dala i vrzinog kola oko minisara, mi-nisarsava i amoznog FCS-a, problemnije rešen. Najsvežiji primer i ulima-

ivni dokaz jese Dragojevićev flm ”Sv.

Georgije ubiva aždahu” koji je ponovo”pokupio brojne nagrade” napolju, aliu Srbiji razočarao (rekao bi neko dasmo zahevna publika, sa visokim san-dardima?). Najveće razočaranje (i jošneka osećanja), izazvala je činjenicada je flm koji je delimično fnansirannovcem poreskih obveznika proglašendržavnim ineresom (e oud dobio jošnovca poreskih obveznika), a sve uz re-kordan budže domaće produkcije, pri-kazan isim im građanima po ceni vi-šoj od osaka bioskopskog reperoara.o je već drskos! Na kraju, doživeo jesudbinu markeinškog ”overdouza” kaoi prehodno Dragojevićevo osvarenje

Kako objasniti snimanje filmovakao što su ”Kad porastem biću

Kengur”, ”Ringeraja”, ”Mrtav ’ladan”i sličnih? Filmova koje su u prikazu

degeneričnosti nadmašili još jedino”Veliki brat” i skupština Srbije.

Otkuda budžeti i novac za takvu vrsturetardacije?



DRUŠTVO

”Mi nismo anđeli 2”. Osalo je nejasnosamo, osim samoubisva reklamom, naša je urošen budže od 5 miliona evra,a čiji dobar deo je činio novac svih nas. Još jedan problem koji je ”osao” u

nadležnosi države, jese cenzurisanjesadržaja maerijala koji se prikazuje.Ovoreno posavljam pianje – kako je moguće da flm kao šo su ”Munje!” bude prikazivan na V sanicama sanacionalnom rekvencijom u popod-nevnim ili ranim večernjim časovima uzcenzornu oznaku ”12”?! Naravno da onije jedini primer, ali (ponovo) nabra- janju mesa nema. Usled neposojanjarelevannog državnog inererena koji bi cenzornu kaegoriju odredio samom

završnom proizvodu, bilo gde i kakoda se aj prikazuje, aj je posao dode-ljen epubličkoj radiodiuznoj agenciji(?!), koja je po skraćenom posupkudodelila ”upusva” V sanicama kojepod njenu jurisdikciju spadaju. akav jedan (bezobziran) način dodeljene(auo)cenzure povukao je za sobomne samo brojne probleme, već ovorioi prosor velikim zlouporebama i ma-nipulacijama. ako drugačije objasniida flm koji u sebi sadrži scene nasilja,

eksplicine narkomanije i svega par re-čenica bez prosakluka, bude omogu-ćen deci od 12 godina? Da nije moždaedukaivan? Sa druge srane, ocenjiva-nje pravih i poencijalnih umeničkihradova osavljen je neukim V kadro- vima na procenu. Dakle, glavno pianje je – ša zapravo minisarsvo kulurezaisa radi? Obaveze koje predsavljaju nadležnos ovog državnog organa bivaju konsanno prebacivane na nižeuprave laičke kulurne gramaologije.

Neprofne obaveze, naravno, jer u slu-čaju kada se reba ”odradii” neka većamućka, porebno je poverenje...

PADČUVARA ISVETLO NA KRAJU TUNELA

Nakon šo se jedan od Čuvara srpskogflma vraio i 2002. u pokušaju bio pre-gažen najslabijim osvarenjem svogopusa, vraili su se i osali. Posle više-godišnjeg skupljanja snage za konačniobračun sa Haosom i Dekadencijom,prošli su manje -više neuspešno. NiGoran Paskaljević, nii Emir usuricanisu doživeli prijeme kakvi bi bili oče

kivani na pomen akvih imena. Isiniza volju, i jedan i drugi su se vraili saosvarenjima ispod svog proseka. oposebno važi za usuricu, koji je sa fl-mom ”Živo je čudo” i 8 miliona dola-

ra oborio sve rekorde budžea srpskogflma (iako se radi o međunarodnojkoprodukciji), a osvario prosečne re-

zulae. Posle pomenuog flma, počelasu brojna osporavanja ovog svaraocana različiim nivoima. ako reče Dimi-rije Vojnov, Emir usurica jese međunajvećim zabludama srpskog naroda,ali oni koji su heli da sruše u zabludupokazali su se kao igrači mnogo manjeg

kalibra. Za o vreme, usurica je jedinisrpski redielj koji je spreman da u jav-nosi kaže da je Srbin, a svakako je jedanod dese sveskih redielja koji se mogunazvai zvezdama. I mogao je da bira

čija će zvezda bii, ali izabrao je da budesrpska. o se mora pošovai. Osajepianje, međuim, zašo je, sa olikim

budžeom, usurica sebi dozvolio padkvaliea u odnosu na pređašnje radove.Umeso npr. Dušana ovačevića, sce-nario popisuje drugorazredni bosanskilibreisa anko Božić. Umeso Miljenareke ljakovića, osrednju scenograf-ju popisuje Milenko Jeremić Umeso



DRUŠTVO

Bregovićevog podvaljivanja sveskeklase, Dejan Sparavalo iz „Zabranjenogpušenja“ i sam usurica sklapaju nekeneveše simonizacije „bećarca“. Ipak,činjenica osaje da je „Živo je čudo“, uz

nešo slabije Paskaljevićeve „Opimi-se“, prvi komplean srpski flm izda ode amozne 1998. Prvi flm koji dolazikao goov proizvod. Ma kakav bio...ako se videlo na brojnim primerima

u novom milenijumu, budžei su doš-li više kao operećenje, nego olakšicadomaćim flmašima. ačnije, u većinislučajeva je nedosajao aj ”izgovor” ne-dovoljnog budžea. Odmah za proseč-nim prijemom usurice i Paskaljevića,survao se Srđan Dragojević, popisavšikomplenu produkciju nasavka kul-

nog ”Mi nismo Anđeli”, a zaim scena-rio rećeg dela, kao i režiju rimejka ”Sv.Georgije ubiva aždahu”, koji je, ponovo, oborio sve rekorde kada je u pianju

budže (pe miliona evra, ali ovog puasamosalna domaća produkcija). Naža-los, osim sjajnih vizuelnih eekaa, sasobom nije doneo apsoluno niša. Nadrugom mesu lise naj - budžea svih

vremena soji ”Čarlson za Ognjenku”Uroša Sojanovića, sina glumca FeđeSojanovića, sa 4 miliona evra uloženihod srane raznih konakaa uključujućii Luca Bessona. Ogromni pomaci na vizuelnom planu, međuim, nisu ispra-ćeni dramaurški, e ise sare boljke ka-rakerišu i ovo osvarenje, uz još jedanočajan perormans aarine adivoje- vić, koja je mladim dolazećim kolegi-nicama ponovo demonsrirala kako sealernaivno, pragmaički, gradi karije-

ra. Uroš Sojanović je pokazao izuzeanosećaj za video, međuim o ne čini kva-lienu režiju. Uosalom, polja na koji-ma ovaj flm zaisa odnosi pobede su vizuelni eeki i monaža, dramaurškaosnova je na veoma lošem nivou.U međuvremenu, pošo je ”priisak” budžea bio očigledno poguban zadobro plaćene flmove, svele ačke su bili niskobudžena osvarenja, kao šo je ”T Sindrom” Zorana Zečevića, be-skompromisni niskobudženi horor,

emelj jedne sasvim nove scene u srp-skoj bioskopskoj isoriji (napokon naozbiljan način realizovane želje mno-gih ljubielja žanrovskog flma koji su

već decenijama osujećeni ime šo sečis žanrovski flm, naročio horor i SF,proso ne rade kod nas). ”T Sindrom” je bio dokaz da se u Srbiji može snimiižanrovski flm. Zečevićevo osvarenje

ne predsavlja vrhunsku inegraciju ele-menaa žanra kome želi da pripada, aliodnosi pobedu na nekoliko jako binihnivoa, najvažniju u pogledu pripadanjaodređenoj grupi, idenieu. akođe,kao grom iz vedra neba udario je do-kumenarac o pornografji, MladenaĐorđevića. Posle rapavog pokušajapraćenja renda hardkor scena u neus-pehu ”Mala noćna muzika”, Đorđević je dao srpski odgovor na alas započeflmom ”Boogie Nighs”, čiavih sedam

godina ranije.Priisak budžea je prvi sa pleća sresaoi doneo prvi pravi srpski „high con-cep“ Sevan Filipović flmom „Šeja-nov ranik“, osvarenjem koje je, poreddisleksičnih poeškoća, do ove godinei pojave nekoliko sjajnih osvarenjadonelo najviše svežine i poziivnog odkad brojimo novi milenijum. „Šejanov ranik“ pre svega zna ša je i ne rudi seda bude nešo drugo. Naproiv, on seime ponosi. Popuno auenični auor-

ski flm u kojem Filipović sjajno kom-ponuje sve indicije uicaja na mlade okojima i za koje je njegov flm snimljen,počev od „aova zvezda“ i „Gospodara

”TT Sindrom” je bio dokaz da se uSrbiji može snimiti žanrovski film.

Zečevićevo ostvarenje ne predstavlja vrhunsku integraciju elemenata

žanra kome želi da pripada, ali odnosipobedu na nekoliko jako bitnih nivoa,

najvažniju u pogledu pripadanjaodređenoj grupi, identitetu.



DRUŠTVO

prsenova“, preko Cece i Jelene arleu-še, do „Vidimo se u čiulji“. orisi sereerencama savremene pop - kulurei osvaruje neposredan konak sa publikom, nešo šo je za sve doadašnjereperoarske flmove bila misaona ime-nica (ako su se i mogli nazivai pravimreperoarskim flmovima). Predivno

je bilo gledai kako je Filipović ukrša-njem mnogobrojnih poziivnih premisasložio jedan pravi bioskopski hi. „Šej-anov ranik“ je flm koji donosi eičkedogme, ukazuje na rupe u obrazovnomsisemu, ali i bazične odnose dobra izla, i sve o čini ako nenapadno u na-meri da ne bude drušveno angažovan,da uspeva osai ono šo želi da bude– flm koji ćee pogledai u bioskopu ioići zadovoljni i bez briga. Osim ogaispunjava najviše krierijume i na polju

vizuelnog. „Šejanov ranik“ pokazuje kakvi nam flmovi rebaju – flmovikojima je posvećena dužna pažnja, kojinisu snimljeni da bi neko snimio flm ilida bi ispričali neku lažnu priču i posalinekim licemernim merilom bilo čega.rebaju nam flmovi koji su snimljeniako da znaju ša su i o žele da budu.Iskreni flmovi. Osim oga, Filipoviće- vo osvarenje je, uključujući i njega sa-mog, donelo nemali broj novih, svežih ineisrošenih lica koja obećavaju svojimalenom. Najzad su neki mladi ljudidobili priliku da se prikažu i da izađu izsenke raznih „zvezda“ domaće scene. Ie kako su je iskorisili!

ri godine je sajao „Šejanov ranik“kao usamljeni primer. A onda? Onda je došla 2009. Onda su došla dva flma,dva jahača koji su se pridružili ani-ku i svorili novu odbranu od Haosa iDekadencije. „Edi i ja“ Alekse Gajića je prvorazredni događaj za srpsku kine-

maografju i pop - kuluru uopše. Prvisrpski flm na mnogim poljima, pred-savlja nasavak sripa Alekse Gajića

„echnoise“ i kombinuje vizuelne eh-nike aueničnog auorovog prikaza sarealisičnim crežima i 2D i 3D anima-cijom. akođe, muzika koju su popisa-li Boris Furduj i Slobodan Šrumbergeruz soundrack iz „Šejanovog ranika“predsavlja jedan od najboljih okadposoji nezavisni srpski flm. Ponovo, „Edi i ja“ nije savršeno osvarenje, imasvojih boljki, ali bili bi smo ludi kadase ne bi ponosili svi od reda sa jednimovakvim prvorazrednim osveženjem. Još snažniji uisak osavlja – „Živo ismr porno bande“, možda i najveći flmokad posoji, kao nezavisna, srpskaflmska scena Hrabar ne hrabar heroj

ski flm Mladena Đorđevića, flm kojine ulepšava niša, koji se savlja ispredpublike, ne moleći je da ga gleda, već jena o izazivajući. Ne pravda se malim budžeom kao brojne licemerne socio- angažovane nazovi drame (a ako nekoima prilike da se pravda malim sred-svima, o je upravo ovaj flm i ne znam

primer flma koji bi bilo eže snimii uovoj zemlji od osvarenja Đorđevića).Ne era vas da ga logikujee po bilokom osnovu da bi ga lakše svarili. Na-proiv, on je o šo jese. Mana flm ima,možda i nisu male, ali suočene sa pra- vim sranama ovog osvarenja osaju usenci veličine koju je Mladen Đorđevićuspeo da snimi i prikaže, očigledno seoslonivši na primese Makavejeva i Žil-nika u svom najboljem izdanju. ečju,o ovom se flmu mogu napisai knjige,

a reki su flmovi srpski koji o mogu dapruže. Sjajno! „Edi i ja“ i „Živo i smr porno bande“su dva popuno drugačija osvarenja, sa jednom popuno isom odlikom – obasu izuzeno hrabra, svako na svoj načini oba donose oliko novog i dobrog daih moramo posmarai kao svelo nakraju unela. Blješavo svelo, anasič-no svelo, svelo koje nas vadi iz amei dekadencije. Nadajmo se samo da jena puu zvanom srpski flm, ovo bio po-slednji unel. Ako ne poslednji, ono barnajduži.z

Uroš ŽIVALJEVIĆ

Tri godine je „Šejtanov ratnik“ stajaousamljen. A onda? Onda je došla 2009.

Onda su došla dva filma, dva jahačakoji su se pridružili Ratniku i stvorili

novu odbranu od Haosa i Dekadencije – „Edit i ja“ Alekse Gajića i „Život i smrt

porno bande“ Mladena Ðorđevića.



DRUŠTVO

SVE VEĆE ZAGREVANJE ATMOSFERE POTCENJENO!

GLOBALNO ZAGREVANJE

Globalno zagrevanje bi do 2050. godine moglo da uništi najmanje četvrtinu svih biljnih i životinjskih

vrsta na Zemlji, u jednom od najvećih masovnih istrebljenja od vremena dinosaurusa, tvrdi se u jednojmeđunarodnoj studiji objavljenoj u Oslu.

ŠTA JE EFEKAT STAKLENE BAŠTE?

Sunce zagreva Zemlju svojim zracimakoji, prolazeći kroz amoseru, sižu dopovršine naše planee. Zagrevajući se,Zemlja zaim i sama zrači oplou na-zad u amoseru Gasovi u amoseri

koji imaju ulogu izolaora, zadržavajuu oplou. o su zv. gasovi eeka sa-klene baše. Da njih nema, emperau-ra na našoj planei bi bila niža i do 30sepeni nego šo je sada, šo bi onemo-gućilo bilo kakav živo na Zemlji. Me-đuim sve veća proizvodnja ovih gaso

va, i njihova sve veća emisija dovodi doapsorbovanja velike količine oploe iprevelikog zagrevanja Zemlje. Ova pojava se naziva globalno zagrevanje.Mnogi naučnici su zabrinui, i smarajuda eeka saklene baše može dovesido akvog globalnog zagrevanja koje bi

ISTINA ILI MIT?



imalo kaasroalne posledice po živona Zemlji. Iako može delovai da nemaničeg lošeg u ome da na Zemlji budemalo oplije, činjenice govore da bi omoglo da promeni celokupni živo na

planei. lima bi se u popunosi pro-menila, a sa njom i čiava ora i auna.Došlo bi do velikih promena u lancuishrane. Vode bi bilo sve više, a hranesve manje. opljenje lednika, do kojeg bi neminovno došlo, podiglo bi nivosveskog mora za čak nekoliko meara.o bi dovelo do plavljenja područjana kojima živi više od rećine sveskogsanovnišva. Ovaj nimalo lep scenario je vrlo blizu svoje realizacije. rajnje je vreme da se pokrene sves ljudi o sma-

njenju zagađenja i ozbiljnosi global-nog zagrevanja, pre nego šo ono po-sane glavni akor u našim živoima.

PROMENE TEMPERATURE

Uporedo sa nemilosrdnim krčenjemšuma, koje su jedini prirodni regula-or koncenracije ugljen - dioksida,dolazi i do povećanja njegovog prisu-sva u amoseri za dvadese pe odso.Osnovni uzrok ome jese indusrijska

era i veliko sagorevanje goriva, kao šosu ugalj, naa i prirodni gas, ali i sve veća proizvodnja cemena. Svi gaso-

vi saklene baše, dospeli u amoserudelovanjem ljudskog akora, dopri-nose povećanju globalne emperaure.okom poslednjih so pedese godinadošlo je do povećanja prosečne em-peraure za 0.45 sepeni Celzijusovih.Ovaj naizgled mali ras je uslovio za

grevanje, do sada neviđeno u isoriji- za ras emperaure koji se desio samookom dvedeseog veka, bilo bi poreb-no hiljadu dvesa godina u normalnih

uslovima! Nažalos, aj ras se nasav-lja. Projekcije kažu da, ako bi se porasugljen - dioksida nasavio i u drugojpolovini dvadese prvog veka, ras globalne emperaure bi mogao da pređepedese sepeni, sa svim posledicamakoje proizilaze iz oga.

GLEČERI I LEDENE PLOČE

Glečeri se obično ope kada u okuzime padne manje snega nego šo se

okom lea isopi. Planinski glečeri sesmanjuju u mnogim delovima svea,međuim, ono šo naučnike posebno brine jese oblas Aljaske. U om po-dručju je samo okom zadnjih pedesegodina nesalo preko osamdese kub-nih kilomeara leda. Velike poslediceće se oseii i u Indiji i na zapadnoj oba-li Severne Amerike, čije reke vodu dobijaju direkno iz glečera sa Himalaja.U maru 2002. godine javnosi je skre-nua pažnja na pucanje ledene pločeLarsen B, na Anarkiku. Veliki komadleda, za koji se procenjuje da je veličinenaše države, a ežine preko pe hiljadamiliona ona odlomio se od koninen

a i raspao na hiljade manjih sani leda.Ovakav ishod je i bio očekivan, jer suga eksprei predvideli još pre nekolikogodina. Međuim, ono šo je naučnikeosavilo bez reči jese brzina kojom se

o desilo - manje od mesec dana! ri- vica neosporno pada na globalno oo-pljavanje koje je izazvao sam čovek, jer brzina kojom se Larsen B odvojio jošnije viđena. Ukoliko dođe do ooplja- vanja ledenih masa na kopnenom delu Aljaske, neizbežno je drasično pove-ćanje nivoa mora, i o za pe do šesmeara! Ovakav ishod bi predsavljaokaaklizmu globalnih razmera.

POVEĆ ANJE NIVOA MORA

Drasične promene emperaure do- vešće do preraspodele sušnih i kišnihpodručja, izmene učesalosi padavina, velikih pormena u biloseri i nesankaprelaznih godišnjih doba. Međuim,svesku ekološku javnos posebno bri-ne podizanje nivoa mora. Usled zagrevanja planee, dolazi do širenja opleokeanske vode i do oapanja lednika.Za poslednjih so godina, nivo morase podigao u proseku za 12. 5 cenime-

ara, šo je mnogo iznad očekivanog.Ovo će dovesi do poapanja priobla-nih područja i svih manjih osrva. Po-dizanje nivoa mora od jednog mera,koje je predviđeno da se desi do 2050.godine, dovešće do poapanja gradovapopu Venecije i Sank Peersburga, alineće zaobići ni Holandiju, Bangladeš,američke obale i druge niske priobalneoblasi. Već sada su na udaru pojedina osrvau Pacifku na kojima česo dolazi do

poplava velikih razmera. Neki sanov-nici su se već odselili iz najugroženijihzona, a ukoliko se dosadašnji rendnasavi, uskoro ćemo svi krenui njihovim sopama.

KJOTO PROTOKOL

Počekom decembra 1997. godine,popisan je najvažniji dokumen odindusrijske revolucije - joo proo-kol, kojim su se najrazvijenije zemljeobavezale da će smanjii emisiju še-nih gasova do 2012. godine, savljajućiakcena na smanjenje emisije ugljen

dioksida za 5 2 odso Sporazum su

DRUŠTVO

Vodič preživljavanjakroz globalno zagrevanje

Časopis Times, posvećen globalnom

zagrevanju, je kroz 51 stavkupreporučio kako bi svi mogli da dajusvoj doprinos smanjenju globalnogzagrevanja, vrlo jednostavnimsvakodnevnim radnjama. Na primer,treba koristiti biodizel kao gorivo,

jer se za njegovu proizvodju, izmeđuostalog, koriste i kukuruz i soja. I u kućipostoji par stvari koje možemo uraditi.Na primer, treba koristiti neonskoosvetljenje pre nego klasične sijalice,staru odeću ne bacati već reciklirati,

veš prati u toploj umesto u vreloj vodi,

isključivati električne uređaje akoih ne koristimo, pogotovo računare( screen-saver nije i energy-saver), stalno reciklirati, i mnogo drugihkorisnih saveta. Pa ako već i mimožemo dati svoj doprinos, zašto nepokušati?

Početkom decembra 1997. godine,potpisan je najvažniji dokument od

industrijske revolucije - Kjoto protokol,kojim su se najrazvijenije zemljeobavezale da će smanjiti emisijuštetnih gasova do 2012. godine,

stavljajući akcenat na smanjenjeemisije ugljen - dioksida za 5,2 odsto.

Sporazum su potpisali predstavnici 141zemlje. Ironično, sporazum su odbileda potpišu SAD i Australija, dve zemljekoje su odgovorne za trećinu štetnih

gasova emitovanih u atmosferu.Očigledno da je za njih profit važniji od

planete.



DRUŠTVO

popisali predsavnici 141 zemlje. Iro-nično, sporazum su odbile da popišuSAD i Ausralija, dve zemlje koje su

odgovorne za rećinu šenih gasovaemiovanih u amoseru. Očigledno da je za njih prof važniji od planee.renuno od nae zavisi preko devede-se poso celokupnog ranspora, proi-

zvodnje hrane i lekova. Prema podaci-ma UN, proizvodnja hrane će moraida se poveća za šezdese odso u nared-nih ridese godina, kako bi se ispraioras sveske populacije. Međuim, oneće bii moguće, jer eeka saklene baše, zajedno sa globalnim zagreva-njem alarmanno smanjuju površinuobradivog poljoprivrednog zemljiša.Procene kažu da će nam do 2030. go-dine bii porebno šezdese odso višeenergije, a zaliha ima za još samo čeiridecenije. Cilj sporazuma je okrenuise alernaivnim i jeinijim izvorimaenergije, kao šo su sunce, vear i voda.

GLOBALNO ZAGREVANJE- KLIMATSKI PROBLEM ILI

MORALNA DILEMA?

I pored nade da bi joo prookolmogao donekle da zausavi negaivneposledice globalnog zagrevanja, op-imizam polako jenjava. aifkacijasporazuma u najrazvijenijim zemlja-ma, koje bi rebale da pruže i najvećasredsva i podršku, raje neočekivanodugo. U međuvremenu, proceni emi-ovanog šenog ugljen-dioksida se sve više pripisuju nerazvijenim zemljama,čemu je razlog premešanje zv. prlja-vih indusrija na e civilizacijske perie

rije. Procena smanjenja CO2 naglašenu Prookolu verovano ne bi bio dovo-ljan za veće promene i znanije sma-njenje globalnog zagrevanja. Danas,kada se klima očigledno menja, osrvaonu pod vodom, a ropske šume su jošsamo osaci onoga šo su bile, posajeočigledno da se iza razvijenih zemaljakrije ekonomski ineres i pohlepa. Ali,kako god gledali na enomen global-nog zagrevanja, inerpreacija je samo jedna - klima se vrlo ozbiljno i sve bržemenja, a čovek je jedini krivac za o,koji će i snosii sve njegove posledice.Nažalos, veoma brzo.z

Sanja MITIĆ

7. decembra 2009. predstavnici 192zemlje okupili su se u Kopenhagenu,

na Konferenciji o klimatskimpromenema koju su organizovale UN.

Cilj konferencije jeste spasavanjenaše planete od razornih posledica

velikih klimatskih promena.

Kako je ovaj broj zaključen prenavedenoh datuma, MonopolListnije u mogućnosti da vas upozna sa

rezultatima iste. Ipak, nadamo senajboljem!



MOZAIK

ISTORIJA

“Youube“ je osnovan 2005. godine, odsrane Čeda Harlija, Siva Čena i Dža- veda arima. Čen i arim su zajednosudirali inormaiku na UniverzieuIlinois, dok je Harli sudirao dizajn naUniverzieu Indijane. Sva roijca radilisu u “PayPal“ – u, kompaniji koja orga-nizuje plaćanje i ransere novca prekoinernea. Nema popune saglasnosioko oga ko je dobio ideju za osnivanje“Youube“ - a. Čen i Harli vrde da suideju dobili nakon zabave u Čenovomsanu, kada su imali problema okorazmene video snimaka snimljenih evečeri S druge srane arim vrdi da

se a večera nikad nije desila, šo Čen iHarli opovrgavaju, vrdeći da je i arimbio prisuan Iako vrdi da je ideja o raz

meni i deljenju video snimaka poekla

od njega, arim akođe napominje da je za realizaciju e ideje bio neophodanzajednički rud sve rojice.Harli i Čen se slažu da su do nekogopšeg cilja kome su ežili pri razvojuideje došli zahvaljujući arimu. ajcilj u počeku je bio: napravii video verziju saja HOorNO.com, koji jeomogućavao lična poznansva, sa mo-gućnošću ocene privlačnosi kandidaana skali od 1 do 10. arim je bio vrloimpresioniran ovim sajom, smarajućida je njegov koncep krajnje inovaivan.Po njegovom mišljenju, bio je o prvipu da je neko dizajnirao saj na komeje svako mogao da posavi neki ajl a

Fenomen

“YOUTUBE” NAŠ NASUŠNI“YouTube“ je danas najpopularniji onlajn provajder video materijala u SAD. Procenjuje se da se 20 satimaterijala aploaduje na ovaj sajt svakog minuta, a da tričetvrtine video snimaka poreklom nije iz SAD. Premanekim istraživanjima, YouTube je tako jedan od najpopularnijih sajtova na internetu, odmah iza Google – a, Yahoo - a, i Facebook – a.

”YouTube” je jedan od najposećenijih

I najpopularnijih sajtova današnjice.Zbog toga je idealan za sve firme koje žele da reklamiraju svoje proizvode

i usluge. Na sajtu se mogu naćinajrazličitiji fajlovi: isečci iz TV serija,filmova i emisija, reklama, muzičkih

spotova, video-dnevnici najrazličitijih vrsta, i dr. Često je kritikovan i

zabranjivan zbog problematičnogsadržaja u kojima se vređaju verske

grupe, prikazuje okrutnost nad životinjama, ali i nasilje uopšte.



MOZAIK

da su svi mogli da ga vide, jer su doadajlove na sajove mogli da posavljajusamo njihovi vlasnici. Od ideje videopandana saju HOorNO.com ubrzosu odusali, jer su želeli da urade mnogo

više. Još jedna od ideja koje su imali bila je da naprave saj za pomoć onima kojisu heli da dele video snimke sa javnihaukcija.Momci su svoj posao počeli skromno,u garaži. Inerne domen Youube.comakiviran je 15. ebruara 2005. godine, asaj je posao u popunosi unkciona-

lan u novembru ise godine. Prvi videokoji je posavljen bio je snimak ari-move posee zoološkom vru u San Di- jegu. Finansijsku pomoć mladim pre-duzenicima pružio je Sekuoja apial

u iznosu od 3, 5 miliona dolara. Ovakompanija je poznaa po invesicijamau “Aari“, proizvođača čuvenih igračkihkonzola, “Apple“, čuvenog proizvođa-ča elekronike najrazličiijih namena,

“NVIDIA“– u, proizvođača grafčkih

karica i drugog hardvera za računare,kao i u inerne preraživače “Google“i “Yahoo“. Jedan od invesiora bio je i bivši fnansijski direkor “PayPal“-a e-lo Boa, koji je posao i član upravnogodbora “Youube“–a. U aprilu 2006.uložio je 8 miliona dolara u Youube,koji je ada beležio veliki ras u popu-larnosi

Već u okobru ise godine najavljeno jeda će kompaniju kupii “Google“ za 1,65 milijardi dolara. Dogovor je zaklju-čen 15. novembra e godine, a njime jeuvrđeno da će kompanija poslovai ne-

zavisno od “Google“ – a. Sa ovim su sesložili i zvaničnici “Google“ – a, svesnikoliko veliku popularnos ”Youube”ima zbog svog imidža nezavisnog saj-a. No, akvizicija od srane “Google“-

a, uprkos svim signalima o očuvanjunezavisnosi, izazvala je pad profainvesiorima i odlazak eloa Boa izupravnog odbora “Youube“ a

Čed Harli

Čed Harli rođen je 1976. Okušao se upreduzetništvu, doduše neuspešno, još kao dečak prodavajući svojeumetničke radove na travnjaku u svomdvorištu. Na koledžu je da bi zaradioprodavao noževe, demonstrirajućinjihovu oštrinu u kućama svojihprijatelja. Studije informatike naUniverzitetu Indijane prekinuo je kada

je došao skoro do kraja, rešivši dastudira grafički dizajn. Oženjen je, imadvoje dece, a tast mu je Džejms Klark,

veliki preduzetnik Silikondkse doline i

osnivač

tri multimilionske kompanije:”Silicon Graphics”, ”Netscape” i”Healtheon”.

Stiv Čen

Stiv Čen rođen je 1978. u Tajpeju, naTajvanu. Proročica mu je kao malom”predskazala” da nikada neće postatibogat, što se izgleda nije ispunilo.Umesto klasične srednje škole,pohađao je Akademiju za matematikui nauku Ilinoisa, koja je po složenostigradiva ravna američkim koledžima.

Kasnije je upisao Univerzitet u ilinoisu,da bi ga napustio jedan i po semestarpre završetka kako bi se zaposlio u”PayPal”-u. Radio je jedno vreme iza ”Facebook”, ali je nakon nekolikomeseci dao otkaz kako bi osnovao”YouTube”.

Džaved Karim

Džaved Karim je rođen 1979. uMerseburgu, u DemokratskojRepublici Nemačkoj. Naredne godinenjegova porodica i on sele se u SRNemačku, a 1992.u SAD. Radi poslau ”PayPal”-u napustio je UniverzitetIndijane neposredno pre diplome.Istu dobija 2004. godina, a nakonosnivana YouTubea kreće na studijeinformatike na Univerzitetu Stanford.U odnosu na Harlija i Čena, gotovo da

je anonimus, iako je osnivač YouTubeai na samom sajtu je upisan kao takav zajedno sa ostalima. Na UniverzitetuIlinoisa održao je predavanje onastanku i rastu ”YouTube”a, apokrenuo je i program ”Youniversity

Ventures”, koji ima za cilj da pomognebivšim i sadašnjim studentimaovog univerziteta da realizuju svojeposlovne ideje.



MOZAIK

KAKO FUNKCIONIŠE?

Sve ajlove na “Youube“- u je mogućepogledai bez regisracije i bez insa-

liranja posebnih programa, ako u neračunamo “Adobe Macromedia FlashPlayer“. Zvaničnom regisracijom si-če se mogućnos aploadovanja videomaerijala na saj, komenarisanje isihi slično. Svi ajlovi koji se aploadujumogu bii najviše do 2 GB i u rajanjudo 10 minua. Na saju se mogu naćinajrazličiiji ajlovi: isečci iz V serija,flmova i emisija, reklama, muzičkihspoova, video -dnevnici najrazličiijih vrsa, i dr. Do sada je “lokalizovan“ i

njegov inerejs prilagođen specifčno-sima pisama i jezika 22 zemlje svea.“Youube“- u su porebni veliki priho-di, zbog velikih roškova održavanja.ao jedan od najvećih sajova druš-venog ipa, idealan je za sve koji želeda reklamiraju svoje proizvode. Harli iČen su još u vreme pokreanja čiavogposla odlučili da nipošo ne dozvole dareklame idu pre počeka video ajla zakoji je korisnik zaineresovan. ime susvesno lišili svoju kompaniju dragoce-

nih novčanih sredsava, koja su im priosnivanju bila neophodna. Umesooga, sve reklame idu u oku video ajlakoji korisnik gleda. Ukoliko ga reklamazaineresuje, dovoljan je jedan klik mi-šem da sazna sve o reklamiranom proi-zvodu i usluzi, a ukoliko ne, može mir-no nasavii da posmara snimak kojiželi. Mogućnosi reklamiranja i načinana koji ono unkcioniše objašnjeno jena saju u vidu zabavnog video - upu-sva za sve poencijalne oglašivače.

KONTROVERZE

Najveći problem “Youube” – a jese“more slobode“ koje on pruža svojimkorisnicima.o se pre svega odnosi na auorskaprava. Sadržaj koji se aploaduje na“Youube“ mora bii u saglasnosi saameričkim propisima iz oblasi ovogprava. Ograničenje rajanja aploadova-nih ajlova na maksimum dese minuadoneo je 2006. godine, jer je nedugopo pokreanju saja uvrđen značajan broj njih koji su se icali V serija i fl-mova U pianju su bile čiave epizode

V serija, pa i skoro celi flmovi, čime

je značajno bio prekršen zakon o auor-skim pravima. No, u prvim godinama”Youube” – a, do inormacija o po-sojanju akvih sadržaja moglo se doći jedino delovanjem članova ”Youube”zajednice, ali je o dosa zlouporeblja- vano. ek 2007. godine daa je privile-gija nosiocima auorskih prava da bezposebne dozvole prijave povredu isihi blokiraju svaki akav sadržaj. akođe je moguće zabranii razmenu linkovasa ovakvim sadržajem na drugim sajo-

vima, ali samo ako nosilac ovih pravazaraži uklanjanje doičnog linka. Zbogovih nepravilnosi, ”Youube” je dosadnekoliko pua užen. o su uglavomradile različie muzičke kuće i flmskisudiji, ali i fzička lica. Čak je jedan odpodnosilaca užbi bila i engleska Pre-mijer liga.Drugi problem je sam sadržaj ajlova, jer su česo krajnje eksplicinog sadrža- ja. ”Youube” je dosad česo kriikovanzbog brojnih snimaka uvredljivih za

neke verske grupe, snimaka neo - na-cisičkih grupa i onih koji osporavajuholokaus nad Jevrejima u Drugomsveskom rau, snimke okrunosi nadživoinjama (borbe pasa, lov, hranjenjemesoždera drugim živonijama), nasiljai slično. Možda je i zao dosa cenzuri-san i zabranjivan. ”Microso” je jedno vreme bio zabranio razmenu linkovapreko svog ”Live Messenger” servisa,ali e zabrane više nema. Svi ajlovi ve-zani za događaje od 11. sepembra, na-ročio oni koji se bave eorijama kakose sve i zašo odigralo, označeni su kaoneprikladni i sklonjeni su sa saja. akose i flm ”Zeigeis” inače besplano dis

ribuiran i gledan širom svea, više pua

aploadovao i uklanjao sa ” Youubea”.”Youube” je zabranjen ili mu je upo-reba ograničena i u nekim školama uSAD-u i Velikoj Brianiji. renuno jeovaj saj u sveu zabranjen samo u ur-skoj i unisu. U osalim delovima sveamože se videi uz cenzuru ili bez nje.Saj je dosad bio zabranjivan više puaod srane mnogih zemalja, nekad izbogpojave poliički neprikladnih snimakanajrazličiije vrse.

UTICAJ”Youube” predsavlja popuno inovaivan poslovni model. Njegovi menadžeri već 4 godine uspešno zarađuju na sušin-ski popuno besplanom sadržaju, pro-movišući zajednišvo korisnika i razmenuinormacija. Premda u dosa slučajevamože doći do kršenja auorskih prava, veliki kompanije i o mogu okrenui usvoju koris, pod geslom da ne posojidobra ili loša reklama, već samo rekla-

ma. S druge srane, korisnicima se pružaprilika da čuju i vide različie sadržaje,koji ih mogu podsaći i da se nasmeše ida zaplaču, ali i da se zamisle nad nekimkrajnje ozbiljnim problema današnjice(ljudska prava, globalno zagrevanje).Neki od dosupnih sadržaja mogu seicai i događaja koji su nasali čak i prenego šo su njihovi korisnici rođeni, kaona primer snimci muzičkih i poliičkihnasupa i sporskih maniesacija. Uz svedobre srane koje ima, ”Youube” – u za budućnos osaje borba sa velikim izazo- vom: ”morem slobode” koje česo bivazlouporebljavano. z

Nikola ŠKONDIĆ



MOZAIK

EKSER KOJI NE ŽELI BITI ZAKUCAN

Posoji jedna poslovica u Japanu koja veoma verno oslikava amošnje druš-vo: “ekser koji iskače mora bii ponovo zakucan”. Japansko drušvo je vrloradicionalno, gde je skromnos veo-ma cenjena i gde su ljudi ihi, naučenida predano rade po pravilima i da neiskaču iz mase. “Jakuze” upravo eže dasvojim ponašanjem odskaču od osa-ka drušva

O nasanku “Jakuze” posoje mnogelegende i priče. Po zapisima same “Ja-kuze”, oni su u sarom Japanu bili borcikoji su branili narod i pomagali siro-mašnima, nešo slično kao obin Hudu Engleskoj. Međuim, po priči koja jeopšeprihvaćena, “Jakuze” su prven-sveno bili samuraji koji su branili svojegospodare (“shogune”). Zbog svog ne-običnog oblačenja, ponašanja i dugač-kih japanskih mačeva (kaana), bili supoznai kao “kabuki mono” (ludaci)

ada je došao kraj perioda eudalizmai šogunaa i počeak svaranja moder-nog Japana (okugava period), sari ja-panski mačevi (kaane) su zabranjeni,a samuraji su osali bez svog gospodarai zemlje i bačeni su na marginu japan-skog drušva. Većina njih se okrenulakriminalu i kockanju (koje je ada bilozabranjeno u Japanu). Oni su se oku-pljali na perieriji japanskih gradovau napušenim kućama i hramovima.Vremenom ormirali su grupe koje

Japanska mafi ja

JAKUZA ZMAJ SA DALEKOG ISTOKA U Japanu postoji jednakartaška igra slična blekdžeku

po nazivu oičo - kabu (“oicho

- kabu“) u kojoj je najgora

kombinacija karata koju

igrač može da dobije, 8, 9 i 3.

U japanskom načinu brojanja

8 je “ya” , 9 je “ku” i 3 je “sa”.

Odatle potiče ime japanske

kriminalne ogranizacije„Jakuza“. Ono što predstavlja

Sicilijanska mafi ja za Italiju,

to su “Jakuze” za Japan.

Međutim, iako se bave sličnim

“poslovima”, organizacija i

pogotovo stil “poslovanja”

“Jakuza” se po mnogo čemu

razlikuju, u odnosu na njihove

zapadne “kolege”.



MOZAIK

su se bavile nezakoniim kockanjem,krađom i prodajom ukradenih svarina “crnom ržišu”, “zelenašenjem” id.Članove “Jakuze” su akođe činile mar-ginalne grupe koje su bile diskrimini-

sane od srane japanskog drušva, a egrupe su zvane “burakumin”. Oni supoomci ljudi koji su se bavili poslovi-ma koji su bili, na neki način, povezanisa smrću (egzekuori, grobari). Ine-resanno je da je akva drušvena po-dela i diskriminacija i dalje prisuna umodernom Japanu i predsavlja jednonasleđe sarog, eudalnog drušva. Ponekim procenama čak 60% sadašnjihčlanova “Jakuze” su “burakumini”.Prilikom prijema u grupu, organizuje

se riual koji nije samo vezan za “Jaku-zu”, već se primenjuje i u mnogim dru-gim obredima šinoizma (vera većine Japanaca). Naime, polaznik koji želida uđe u organizaciju i še organizacije sednu jedan ispred drugog i u išinipopiju čašu radicionalnog japanskogpića, sake - a, sa malo soli i riblje krlju-ši. Čaša glavnog šea je napunjena do vrha (šo simbolizuje njegov saus uorganizaciji) dok polaznik dobija polačaše. Obojica popiju malo i zaim raz-

mene čaše. Nakon og čina, smara seda organizacija predsavlja “novu po-rodicu” i da joj osoba koja je primljena(kao i njegova žena i deca, ako ih ima)mora bii popuno lojalna, sledeći prin-cip sare japanske poslovice: ”Ako i še kaže da je vrana koja preleće bele boje,i se sa ime moraš složii”. akvo shva-

anje poiče iz vremena samuraja, kadasu ranici imali svog gospodara koji jeisovremeno bio i njihov menor i onisu pre svega bili lojalni svom gospoda-ru, a posle svojoj porodici.Šo se iče organizacione hijerarhije,ona je uređena na akav način da veo-ma liči na hijerarhiju preduzeća. Glavniše organizacije je na vrhu nakon njega

su savenici, ljudi zaduženi za konroluglavnog šaba, ljudi zaduženi za fnan-sije i pravne poslove a ispod njih dola-ze šeovi manjeg ranga koji konrolišumanje grupe.

”JAVNA” MAFIJA

„Jakuze“ se ponose ime šo predsav-ljaju “crne ovce“, opadnike japanskogdrušva. Oni su možda najpoznaijipo svojim eovažama koje prekrivajuprakično celo elo na kome su nasli-kani zmajevi, igrovi, gejše, samuraji,cveovi, urbulenni morski pejzaži ilikovi iz japanske miologije. Prilikomeoviranja korisi se čuvena japanska

ehnika ”irezumi”, po kojoj se bojaunosi ispod kože samo uz pomoć oš-

rih igli od bambusa i čelika. aj proces je dosa skup, bolan i može porajaidosa dugo ali se smara da predsav-lja es čovekovog karakera. Japanskeeovaže su jedno vreme bile dosa po-isovećene sa „Jakuzama“, pa je zbogoga u mnogim japanskim saunama i banjama bio zabranjen ulazak osoba-ma sa eovažama.ada jedan član izneveri organizacijuili svoga šea, kažnjava se odsecanjemgornjem dela malog prsa Ako glav

ni še pruži nož i maramu, svaki član „Jakuze“ zna o čemu je reč i bez rečiće uzei nož i izvršii kaznu. Ovakvomkaznom su bili kažnjavani i samuraji,ako bi izneverili svoga gospodara. Mali

prs je bio samurajima najjači i ključ-ni prs prilikom borbe i pri pravilnomdržanju mača. On je davao sabilnos isigurnos samuraju, e je bez njega onposajao slabiji i morao se više osla-njai na svoju grupu. Prilikom svakenaredne greške vrhovi prsiju bi biliodsecani redom, od najmanjeg prsado palca.Ineresano je da „Jakuze“, za razliku odzapadnih mafja, ne predsavljaju aj-na ili popuno zabranjena drušva. U

mnogim japanskim gradovima imajusvoje kancelarije i na ulaznim vraimasoji ime grupe ili znak koji ih simbo-lizuje. ada je 1995. godine veliki ze-mljores pogodio grad obe (u kojem je smešen glavni šab grupe), „Jakuze“su prve inervenisale u spašavanju sa-novnišva. Međuim, akve svari nereba da zavaravaju oko prave svrhe po-sojanja ove grupe. Jakuze su umešaneu prakično sve sere, legalne i ilegalne:pornografja, narkoici, pranje novca,

nekrenine, spor, igre na sreću, podmi-ćivanje korporacija... Sa druge srane,oni akođe invesiraju u legalne poslovepopu invesiranja u bankarska, berzan-ska i ržiša nekrenina. akođe, pozna-o je da su 1989. godine kupili većinskipake akcija najveće železnice u okijuza 255 miliona dolara. „Jakuza“ je i poliički akivna i poveza-na je sa parijama eksremne desnice u Japanu..Mnogi smaraju da se moć Jakuze sma-

njuje. Građani nekoliko gradova u Ja-panu su proesovali negodujući zbogprisusva „Jakuza“ u njihovom kraju.Policija je pojačala svoje akcije proiv organizovanog kriminala, a nekoliko japanskih preduzeća je čak ponudilolegalna radna mesa za bivše mafjašekoji su se odrekli svog kriminalnogživoa. Ali za akvu miserioznu orga-nizaciju sa soinama hiljada članovaširom svea, uz razvijenu i kompliko- vanu srukuru, eško je reći sa sigur-nošću da posaje slabija. ao i nindže,oni mogu bii svugde i nigde, ali suuvek lealni. z

Bojan STANKOVIĆ

U Japanu postoji jedna kartaška igraslična blekdžeku po nazivu oičo-kabu(“oicho - kabu“) u kojoj je najgora

kombinacija karata koju igračmožeda dobije, 8, 9 i 3. U japanskom načinubrojanja 8 je “ya” , 9 je “ku” i 3 je “sa”.Odatle potiče ime japanske kriminalneogranizacije „Jakuza“.

Prilikom tetoviranja koristi se čuvena japanska tehnika ”irezumi”, po kojojse boja unosi ispod kože samo uzpomoć oštrih igli od bambusa i čelika.Taj proces je dosta skup, bolan i možepotrajati dosta dugo ali se smatra dapredstavlja test čovekovog karaktera.



MOZAIK

OGLEDALCE, OGLEDALCE,Ogledalo je naizgled samo predmet za našu svakodnevnu upotrebu. Međutim, ono ima znatnokompleksniju ulogu u našem životu. Na osnovu odraza u ogledalu formiramo predstavu o nama samima.Svima nam je cilj da kad se pogledamo u ogledalo vidimo što lepšu sliku, te se ispostavlja da ogledalo

ima moćnad nama, s obzirom da sve više upravlja našim estetskim i vrednosnim kriterijumima.

Istorijat ogledala

KO JE NAJLEPŠI NA SVETU?



MOZAIK

Ogledalo je površina koja pra- vilno odbija svelos. o može bii uglačana mealna ili sa-klena ploča. Isorija ogledala

daira od renuka kada je čovek o-

krio svoj odraz na površini vode. Prvaogledala nisu pravljena od sakla, većsu ljudi glačali velike komade kamenaili meala. U drevnom imu ogledalasu pravljena od komada sakla iza kojih je savljana zlana ili srebrna olijapomoću koje se odbijala svelos i akose ormirao odraz lika u ogledalu. Isiprincip je zadržan i do danas.

OD KOGA JE SVE KRENULO?

Preeča ovog enomena vezuje se zamiskog lika Narcisa. Posoje dve va-

rijane legende o Narcisu. Prema jed-noj priči, Narcisa su kaznili bogovi

jer je odbio sve svoje udvarače. Mla-dić Aminija je poklonio Narcisu mačkako bi ga izgrdio jer ga je ovaj odbio.Oduševljen svojim odrazom koji jeugledao na površini mača, slučajno seposekao čime je kleva bila ispunjena,a na om mesu je od njegove krvi izra-sao cve narcis. Druga priča je raspro-sranjenija među ljudima. Prema njoj,Narcis je jednog dana oišao na jezeroda se kupa. Videvši svoj odraz u jezeru bio je očaran lepoom og mladića, neshvaajući da je o on. Pokušao je dapoljubi og mladića, ali svaki pu kada bi doakao površinu vode, lik bi se iz-gubio Narcis je opsesivno pokušavao

danima da doakne lika iz jezera, pa jezaboravio i na hranu, vodu i na kraju jeumro od uge pokraj jezera.

KAKVA SVE OGLEDALA POSTOJE?

roz vekove ljudi su se rudili da usa- vrše ogledalo i svore šo verniji odrazu njemu. Počekom devenaesog vekau Americi je nasalo „ransparenno“ogledalo. o je, usvari dvosruko ogle-dalo koje daje dvosruki odraz onogko se ogleda. U zavisnosi od oga gdese nalazi, dobijeni lik u ogledalu može bii: svaran, obrnu ili uspravan, ise veličine kao i predme, umanjen iliuvećan. Danas ima svakakvih ogleda-

la, od onih malih koji su nezaobilaznielemen u ženskim ašnicama, do onih velikih, bogao ukrašenih koji krase zi-dove soba.

FENOMEN OGLEDANJA – MAGIJA ILI REALNOST

Fenomen ogledanja, iako je dosa sar,u prošlosi se vezivao za ajnovios imagijske moći. Isočnjačke kulure suogledalo simbolički dovodile u vezu

sa najuzvišenijim koncepima isine, božansva, okrovenja i mudrosi, in-

korporirajući ovaj predme u samosrediše svojih hramova i svoje flozo-fje. Nasupro njima, zapadnoevropskisve, uplašen idejom o đavoljem isku-šavanju smrnika prepušao je kon-ak sa ogledalom samo posvećenima.Dosa dugo se verovalo da ogledalokrije neku amnu sranu i sa srahomse prilazilo ovom izumu, a nekada su vračevi i ljudi koji su se bavili magijomkorisili ogledala u raznim obredima

Smaralo se, između osalog, da odrazu ogledalu predsavlja maerijalizova-ni oblik duše, kao i da se uz pomoćogledala može videi budućnos. Vre-menom se promenila sves kod ljudi i

zauzeo se poziivan sav o ovom pred-meu. azvoj rgovine uveo je ogle-dala u domove običnog svea, iakosu nekada bila rezervisana samo zaplemsvo i bogaaše. ako je ogledaloposalo ukras enerijera kao i nezao- bilazno pomagalo u građenju ličnogideniea.

SIMBOLIKA OGLEDALA

Moiv ogledala pronalazi se u književ-

nim delima, likovnoj umenosi, a svimanam je poznaa čuvena rečenica iz dečije bajke i cranog flma „Snežana i sedampauljaka“: „Ogledalce, ogledalce, ko jenajlepši na sveu?“, kojom se veliča unk-cija ogledala kao glavnog merila lepoe.Ipak, simbolika ogledala se prvensveno vezuje za ljubav – razbijeno ogledaloznači sedam godina nesreće u ljubavi.akođe, verovalo se da se pod određe-nim uslovima u ogledalu može ocrailik budućeg izabranika. aj riual se izvo-

dio pod svelošću mladog meseca, akošo se mesec „zarobljavao″ uz pomoćogledala, a njegov odraz je reekovaoodređenu sliku. Okrivanje budućnosi,navodno je moguće prilikom pomra-čenja meseca i njegovog delimičnogodraza u ogledalu. U sanovnicima seogledalu pripisuju negaivna značenja.Snovi o njima se uglavnom umače kaonepovoljna predskazanja, popu nepri- janosi, nesreće, bolesi i slično.Ipak, kako god da se umači simbolika

ogledala, živo bez njega je nezamisliv.Ogledalo je posalo i neizosavni deodekoraivnih proizvoda (pudera, senki,rumenila). eko koja žena nema ogle-dalce u svojoj ašni, a goovo niko nećeizaći iz kuće pre nego šo „baci″ onaj po-slednji pogled na svoj odraz u ogledalu.Iako više ne „zarobljavamo uđe obriseu ogledalu”, prisali smo na sopsvenorobovanje ovom predmeu i salnu pro-cenu sopsvenog i uđeg odraza u nje-mu. Naravno, sve o nije zabrinjavajuće,dokle god držimo konce u svojim ruka-ma i ne pređemo granicu opsesivnosisobom, pa završimo kao Narcis.z

Sonja JAKOVLJEVIĆ

Čovek se u toku dana, u proseku,pogleda pet puta u ogledalo. Međutim,kod žena je ta brojka znatno veća.

Dizajneri enterijera koriste ogledalokao optičku varku jer ono daje dubinuprostoru.

Rimljani su verovali da se život čovekaobnavlja svakih sedam godina, a pošto

je razbijanjem ogledala taj život biougrožen, trebalo je čekati celih sedamgodina da bi se on obnovio.



MOZAIK

PRVIH PAR MINUTA

Nakon napornog dana i inervjuisanja velikog broja kandidaa, ono čega će se vaš ispiivač sećai, jese prvi uisak koji jeo vama sekao. Israživanje jednog psiho-loga upravo o povrđuje Naime proe

sor sa univerziea u oleadu je analiziraoučinak kandidaa za zaposlenje različiihsarosnih grupa i proesionalnih proflaokom dvadeseominunog inervjua.Ispiivačima je naloženo da kanidaeocene po pianju ambicija, ineligencije isposobnosi koje misle da poseduju Za

im je drugoj grupi posmarača pušenoprvih 15 sekundi snimka svakog razgovora. ezulai su pokazali da se uisak ovih posmarača o kandidaima skorou popunosi poklapao sa uiskom ispi-ivača koji su imali 20 minua vremenada razgovaraju sa njima Zaključak je da

GOVOR TELA

KAKO DA POBEDITE NAINTERVJUU ZA POSAO?Nikada ne podcenjujte moćgovora tela prilikom intervjua za posao. Naime, poruka koju šaljemo slušaocusastoji se iz neverbalnih signala i naravno - onoga što govorimo. Kada formira utisak o nama, slušaoc će sepre svega oslanjati na naš govor tela (čak 90%). Dakle, sve dok svojim ponašanjem ne potvrdimo ono štopričamo, ni neko ko nas intervjuiše nema razloga da u to veruje.



MOZAIK

je uisak koji osavljamo na posmaračau prvim minuima razgovora upravo (i jedino) onaj koga će se on kasnije sećai bez obzira na naše biograske podake.

ZA POČETAK...

Porudie se da kada nešo izlažee šomanje mašee rukama. Israživači iz obla-si lingvisike su uvrdili da posoji visokakorelacija između sausa koji neko ima udrušvu i načina na koji govori. Naime,šo se neko nalazi više na drušveno -ekonomskoj lesvici o je vešiji u verbal-noj komunikaciji i manje će gesikuliraidok govori. ako, visokoobrazovana osoba nema problema da rečima saopši ono

šo želi, dok će manje obrazovana osoba,nižeg sausa, korisii gesove više negoreči, usled oga šo ne ume da se izrazi.Dakle, za počeak, svoje emocije zadrža- vaje za sebe okom inervjua i uz popu-

no prisusvo duha, smireno izložie ša vam je na umu.

KAKO DA POBOLJŠATEUTISAK KOJI OSTAVLJATE?

Psiholozi su pažljivo analizirali koji sveelemeni našeg ponašanja uiču na or-miranje prvog uiska kod posmarača,pogoovo u koneksu inervjua. Alan i

Barbar Piz, su u knjizi „Defniivni vodičkroz govor ela“ naglasili da reba obraiipažnju na: način na koji čekamo u predvorju pre inervjua, način na koji ulazimo,kako prilazimo, kako se rukujemo, kakosedimo za vreme inervjua, kako gesiku-liramo, na kojoj razdaljini komuniciramosa ispiivačem i kako izlazimo. Dakle, prenego šo uđee u kancelariju, verovanoćee morai da sačekae u predvorju. Pre-poruka psihologa je da dok čekae, nesedie, podsećajući na aj način službeni-ka na recepciji da se u. Šeaje se oko-lo, polako, sa rukama na leđima jer akoodajee samopouzdanije. Ako se desi davas neko osavi da čekae duže od 20 mi

nua o govori o njegovoj neorganizova-nosi ili vam proso savlja do znanja ko je gazda. U ovakvim siuacijama dobro jeda uz sebe imae lap - op, neku knjigu ilineke bine papire i ako pokažee da se

zauzea osoba koja ne dozvoljava da jojneko raći vreme. ada jednom budeeprozvani da uđee, bez oklevanja i zasaj-

kivanja na vraima ušeaje u kancelarijui zadržie isu brzinu dok budee prilaziliispiivaču. Ako se budee komešali prli-kom ulaska i hodali neravnomernom br-zinom dok prilazie ispiivaču odavaćeeuisak nesamopouzdane osobe, i nekogako ima vremena na preek. Sa druge sra-ne, osobe koje hodaju energično, srednjedugim koracima, su osobe koje veruju usebe , imaju inicijaivu i zahevaju pažnju.Bez obzira na o ša vaš ispiivač radi u

daom renuku (razgovara eleonom,preura po foci, zarezuje olovke) priđiemu samopouzdano i direkno, odložiesvari (ako ih imae u rukama) sa srane,odmah se rukuje sa njim/njom i sedie.Prilikom rukovanja, priđie ispiivaču saleve srane sola (kako bi sprečili da vampruži ruku sa dlanom na dole šo impli-cira vašu počinjenos), držie dlan pravoi uzvraie sisak koji dobijae. Prepusieispiivaču da odredi kada da okonča si-sak. Dok sedie, ukoliko je vaša solica

posavljena direkno naspram solice is-piivača, neka vam elo soji pod uglomod 45 sepeni, dakle malo se zakrenie usolici. ako se svara malo „opušenija“amosera, i vi ćee se osećai manje nela-godno jer nećee imai uisak da vas nekoispiuje kao da se nešo skrivili. Ispiivač vas može pozvai da sednee, na primer, iza sočić za kau u kancelariji da bi sma-njio enziju inervjuisanja. U oj siuacijinikako ne sedaje na mekane soe ili ve-oma niske solice jer ćee osavii uisak počinjenosi i imaćee problema sa kon-rolisanjem gesikulacije. ada razgovorzapočne, u prvih 15 sekundi dva puauporebie ime osobe koja vas ispiuje i

nemoje pričai u jednom dahu duže od30 sekundi. rudie se da budee pribra-ni, govorie jasno i ne previše, sa šo ma-nje mahanja rukama. ao šo je već reče-no, osobe nižeg sausa eško konrolišu

emocije i eško im je da se izraze, dok suosobe višeg sausa, pribranije, odgovor-nije i samopouzdanije, izražavaju se jasno, bez previše gesikuliranja. ada oseie da je o primereno, podražavaje mimiku ilipokree one druge osobe. Ovo je važanmomena jer ukazuje da se sa njom sla-žee i razumee. Zaim, morae pošovailični prosor one druge osobe. Ne smeese previše približavai. Ukoliko znae is-piivača od ranije, disanca sme da budenešo manja, ali u principu, važno je da

posoji i da bude dovoljna za onu drugusranu kako se ne bi osećala ugroženom.ada izlazie, pokupie svoje svari mirno,rukuje se ponovo ako je moguće i izađienapolje. Prilikom izlaska bilo da se muš-karac ili žena ispiivač će vas pažljivo po-smarai. Zao hodaje energičnim, ume-renim koracima kao pri ulasku, a kadadođee do vraa okrenie se i osmehnie.Naravno, zavorie vraa za sobom. Muš-

karcima se preporučuje da prilikom glan-canja cipela naročio obrae pažnju na za-

dnji deo jer će o ispiivač posmarai kad budee izlazili. Za žene važi da im kosapozadi bude lepo očešljana i odeća ured-no namešena. Naravno, ne preporučujese da lažee na inervjuima za posao. Prvoće vas u oj nameri odai vaš govor ela jerkada lažemo znoje nam se dlanovi, česododirujemo nos ili uho jer smo nervoznii sužavaju nam se zenice, šo ispiivačunagovešava da nešo nije u redu. Zao je dobro da pre inervjua vežbae svojegesikuliranje u skladu s im kakav uisak želie da osavie i šo je još binije da zai-sa verujee u o ša pričae. U supronomdelovaćee neiskreno, nesamopouzdano ikao da ne znae ša hoćee

Od poruke koju šaljemo ispitivaču,55% je naše gestikuliranje, 38% načinna koji govorimo (ton glasa) i samo7% je verbalnog karaktera. Dakle, 93%našeg stava prenosimo neverbalnomkomunikacijom.

Prema jednoj studiji koja je rađena naUniverzitetu u Kaliforniji najubedljivijereči govornog jezika su: otkriće,garancija (garantovati), ljubav (voleti),dokazano, uštedeti (sačuvati), lako,zdravlje, novac, novo, bezbednost i ti (vi). Vežbajte upotrebu ovih reči za intervju.

Prema analizama psihologa, prilikompregovora do sporazuma će se lakšedoći ukoliko ljudi imaju rakopčanekapute. Kada je neko zakopčan i jošprekrsti ruke na grudima dok govori,deluje veoma zatvoreno i negativno.Kada ste raskopčani i držite ruke poredtela, delujete pristupačnije i znatnootvorenije za razgovor.



8 4 3

3 7 8

9 5 1 3 4

4 1 9 7 8

9 1

2 7 5 4 6

5 9 7 6 3

5 1 7

3 2 9Laganica

1 3 5 2

7 8 2 1

2 5 1 9

2 1 9

1 7

7 4 3

2 9 8 3

1 6 9 5

3 1 7 6

Ono kao…

7 8 9 2

8 9 4

6

8 3 1

2 4 7 9

1 7 6

6

4 8 9

1 9 5 3

Ledilo!

SUDOKUMOZAIK

POSMATRAJTE ISPITIVA Č A

Pored oga šo okom inrvjua vodie računa o svom govoru ela, rebada obraie pažnju i na neverbalnu komunikaciju vašeg ispiivača. On će vam, heo o ili ne, slai eed - back. Na primer, ako mu je dosadno, podbo-čiće glavu rukom ili će gledai odsuno na neku drugu sranu. U ovakvojsiuaciji prekinie o šo se pričali pianjem: Ima li još nešo šo bih Vammogao/la reći na ovu emu? Ako ispiivač prekrsi ruke i zavali se u solici,moguće je da se ne oseća prijano jer mu na neki način ugrožavae ličniprosor. ada pogledaje sebe kako sedie, možda se previše naginjee na-

pred (o ovome naročio reba vodii računa ako između vas i ispiivačanema sola). apakanje prsiju po solu i česo dodirivanje lica može daukaže na nervozu ispiivača. ada preispiaje sebe ša govorie i porudiese da smanjie broj inormacija koje nisu u vezi sa konkrenim pianjem.

ZA KRAJ...

Veoma je bino da se svesni eeka vašeg neverbalnog komuniciranjasa okolinom. Zao, vodie računa o njoj, raspiaje se kako možee da je poboljšae, vežbaje i šo je najvažnije, naučie kako da čiae dru-ge. ao šo je već rečeno, bez obzira na o ša govorili, ako vaše eloo ne podržava, okolina će sumnjai u iskrenos vaših reči. Dakle, ve-oma je korisno da prlikom inervjua za posao konrolišee svoj govorela, osavie dobar uisak, i ako budee prvi koga će se poslodavacseii kada bude razmišljao koga da zaposli.z

Tatjana RIČEVIĆ

Ako nostite aktovku sa sobom na intervju, preporučljivo je da budetanka a ne prenatrpana. Ljudi sa tankim aktovkama su važne osobe kojeinteresuje samo krajnji rezultat.







Časopis Studentske unije Ekonomskog Fakulteta Ekonomski fakultet BeogradKamenička 6, 11000 Beograd

Telefon: 011/3021-165Internet sajt: www.monopollist.org

e-mail: [email protected]

NOVO!

Tokom prve polovine prošlog veka malo koja marketinška kampanja u SAD nije koristila upromociji čarobnu reč “New!” Ta reč je svoju težinu zadržala do današnjih dana i uvek izazivaznatiželju i interesovanje. I bez njene upotrebe u naslovu, verujemo da će informacije kojećemo ovde saopštiti biti značajne pre svega studentima I i II godine.

Ovim člankom želimo da precizno objasnimo šta to ima NOVO u sledećoj školskoj godini okoupisa godine. Pre desetak dana, Nastavna komisija, a potom i Nastavno - naučno većeFakulteta, bavili su se definisanjem uslova upisa predmeta i polaganja ispita.

UPIS PREDMETAZa razliku od dosadašnje prakse UPISA GODINE, Fakultet je odlučio, da u skladu samogućnostima koje pruža Zakon o visokom obrazovanju, studentima ponudi jedan fleksibilnijipristup i mogućnost UPISA PREDMETA na početku svake školske godine. To bi značilo dasvake jeseni student, po sopstvenom izboru, bira predmete iz kojih će slušati nastavu ipolagati ispit tokom te školske godine. Takođe, student ne može polagati ispit iz predmetakoji nije u toku tekuće školske godine izabrao i iz njega slušao nastavu. Izbor predmeta nijepotpuno slobodan, a ograničenja pri izboru su sledeća:

1.Student koji se sam finansira mora izabrati predmete koji se vrednuju ukupnajmanje 37ESPB. Student koji se finansira iz budžeta mora izabrati predmete koji se vrednuju ukupno sa

najmanje 60 ESPB.2.Student može izabrati predmete koji se vrednuju ukupno sa najviše 90 ESPB.3.Pri izboru predmeta, student mora izabrati sve predmete iz prethodnih godina studija kojenije položio, kao i sve predmete koji predstavljaju preduslov za polaganje bilo kog izabranogpredmeta, a koje prethodno već nije položio.

PLAĆANJEFinansijska strana ovakvog pristupa nije do kraja definisana, ali je sadržana u sledećemstavu:Samofinansirajući studenti plaćaju slušanje i polaganje svih izabranih predmeta. Visinu

ukupne školarine po školskoj godini, kao i cenu shodno broju odabranih ESPB, određujeSavet Fakulteta. Savet Fakulteta može doneti odluku o različitim modalitetima izvršenjafinansijskih obaveza studenata uz, na primer, diferenciranu cenu bodova za osnovnih 60ESPB i dodatnih 30 ESPB.Sve ovo bi značilo da se može očekivati da praktično samofinansirajući student sam sebi određuje visinu finansijskih obaveza prema Fakultetu u toku jedne školske godine. Naprimer, ako bi visina školarine za osnovnih 60 ESPB iznosila 90 000 dinara, onda bi studentkoji se odluči da sluša i polaže tokom jedne školske godine ispite koji ukupno nose 37 ESPBplatio 55 500 dinara, dok bi, pak, onaj koji bi se odlučio za „puniju korpu“, na primer, 80



ESPB, platio 120 000 dinara, ili nešto manje, ukoliko bi Fakultet ponudio diferenciranu nižucenu za dodatnih 20 ESPB.Navedena pravila stupaju na snagu danom donošenja i odnose se, dakle, na studenteupisane 2009. godine ili kasnije. Studenti upisani 2008. godine ili ranije prvi put u prvu godinuosnovnih ili diplomskih akademskih studija, osim apsolvenata, mogu birati sistem po kome ćese upisivati, kao i predmete ili godinu, zaključno sa upisnim rokom 2016. godine. Student koji

jednom započne školsku godinu sa upisanim predmetima, do kraja svog školovanja studira

po tom sistemu.Ovakav način upisa bi prvenstveno studentima prve godine pomogao da postupnopooštravanje zakonskog uslova za studiranje na budžetu lakše savladaju. Naime, jasno je da

je lakše ostavriti 60 ESPB od mogućih 90 ESPB, nego ostvariti 60 ESPB od zadatih istudijskom programom fiksiranih 60 ESPB.

U okviru iste tačke dnevnog reda, Nastavno - naučno veće Fakulteta je donelo još dve odlukekoje se neposredno tiču polaganja ispita i sakupljanja bodova.

PREREQUISITES

Prva odluka predviđa uvođenje preduslova za polaganje ispita, što na univerzitetima usvetu postoji kao „prerequisites“. To su uslovljavanja tipa: Matematika II ne može da sepolaže pre nego što se položi Matematika I, i slično. Ta odluka je definisana, za početak,sledećim stavovima:Student može pristupiti polaganju ispita samo ako je prethodno položio sve predmete kojipredstavljaju preduslov za polaganje ispita iz tog predmeta. Predmete koji predstavljajupreduslov za polaganje ispita iz svakog predmeta su definisani odlukom koju donosiNastavno - naučno veće na predlog matične katedre i Nastavne komisije.

Tek ćemo da vidimo šta će katedre predložiti i šta će Veće usvojiti.

ZAVRŠNI I SEMINARSKI RADDruga odluka pruža mogućnost da neko, ako je osvojio tokom svojih studija 240 ESPB, nemora pisati i braniti diplomski rad, kao i bodovanje seminarskih radova. Evo kako glase teodluke:1. Ukoliko je ostvario 240 ESPB tokom studija student ne mora pisati i braniti završni rad.2. Tokom studija student može ostvariti najviše 4 ESPB na osnovu napisanog i odbranjenogzavršnog rada ili na osnovu napisanih i odbranjenih seminarskih radova i to po 2 ESPB po

jednom seminarskom radu, pri čemu su ostvarena najviše 2 ESPB po ovom osnovu tokom jedne školske godine. Izrada i odbrana seminarskog rada nije obavezna.3. Seminarski rad se može raditi samo iz predmeta iz kojeg je položen ispit. Spisak tema

za seminarske radove usvaja matična katedra.Ukratko, ovo bi značilo da bi neko ona 4 „laka“ ESPB dobijena na diplomskom, mogao i ranijetokom studija da ostvari u dva navrata po 2 „laka“ ESPB dobijena na seminarskom radu itime, možda, sebi olakša prelazak na budžet, a ne da čeka da ih osvoji tek na kraju svojestudentske karijere.

Documents

Univerzitetski casopis MONOPOLIST Ekonomski fakultet decembar 2009 broj 65