godina Vlt broj 30

,.

',

:',l

Ako Zelite da sa nama ucestvujete u stvaranju

Mrrnrr olList -a

JAVITH $ffi:

-u kancelariju SUEF-a preko puta kluba

- na telefon SU EF-a : 011"/3021"-165

- na e-maiI Monopollista:m onopo ltist2004 @ya h oo.com

STUDENTSKA UNIIA EKONOMSKOG FAKULTETA

POZIVA SVE ZAINTERESOVANTE STUDENTEDA SE UKLJUEE, u RAD SUE,F-A

In,foimtcie u ktnaelariji SUEF-a od 1000 do 1600

A(u A

.LR u0

INTERVJU: Prof. drBranistavBoridii. ..........2BoLonjski proces-osiguranje (potvrda) kvaliteta ........450. rodendan AIESEC-a na Ekononlskom fakuLtetu u Beoqradu . . . . .6

Crnai bela maskaSUEF-a .....8

Budimohumani .....8

Ustandardustandard(no). ...........9

INTERVJU: PericaVudinii ....10

Izborii krcanjecreva.. .....1,2

Rusijadanas:istjneizabLude..... ..........13

Srbija -joijedna avantura ..........15

Srpska knjiZevnazadruga ....16

Decasu ukrassveta ...,....17

Otkupite svoju du5u od Homera Simpsona. . . . . .18

Interesi Sjedinjenih ameriikih drZava na BUskom istoku.........19

MakroekonomskastabilnostuSrbiji. .........2t

Ujka Sem poruduje: Spremte se... spremte... za vraianje dugova! . .22

NedodirtjiviviSenepostoje(?).... ..........24

Intervju: Marjan Markovii .. . . ..... .26

Ave Marial Ave Debbie! Ave Blondiel. .........28

IzmedumasUna iiempresa ....30

RegEdit&WindowsTrjcksl. .........32

Sve ono 5to (ni)ste Zeteti da saznate o fiLmu... a,

niste imali koga (ni) da pitate .......34

Dpzinfnrmaeiip ....36

Ii0VtJ l(r{

"X--x'( )f) oStoran, kolcge i kolegittice, upr-

J ,kot velik,im finansijskitn problemi.

ma >MonopolList" je ponovo pred vatna,Nadamo se da stno i owj put uspjeli daispunimo vaia oiekivanja. U prethodnihtrideset brojeva trudili smo se da sva va-inija dogaclanja ispratimo krititki i ana-lititki, da pohvalimo dobra i iskritikuje-m0 loia, jer to je svrha postojania jednogoyakyog tasopisa.

Sa obzirom da se bliLi Nova Godina ima-mo i nekoliko ielja.

Brttcoiima ielimo srehn start iito uspjeinije i kra(e ikolovanje.

Srbiji da konaino dobije predsjednika.

Zvezdi i Purlizttnu viie sre(e

sledefu godine.

Eko n o m sko m .fakulte tu i,elimo sreian 6 6rodendtm i da pored narastajute mladekonkurencije (patije ikolice se ekonom-skim terminima u nazivima) zadrl,i pozi-ciju koja mu pripada.

Profesorima dtt upjeino zavrle zapoietureformu faktlteta (koja ide u ko zna ko-jem pravcu!?).

I'{aiim politiiarima da se rijele aJerica ida se okrenu u praycu napretka.

Sve u svemu, svima 2elirno:SRECNUNOYU GODINU iBOZICN E PRAZNIKE! N adamo se

da svima dolaze bolji dani.Vidimo se uskoro!

Goran Javorac

IZDAJE: Studentska unijaEkonomskog fakultetau Beogradu

GLAVNI UREONIK

Goran JAV0RAC

UREDNISTVO

Fakuttet: Ze[jko N0VAK0VIC

Druitvo: Nedetjko T0MIC

Ekonomija: Miten KAKUCA

5alata: Mi[ena RA0AN

REDAKCIJA I SARAONICIIvana Adjanjin, Ljitjana Dordii, Mirko Mijalovii-f"landrak,0tga Rupcova, 1"1[aden Stevanovii, Miloi Ljuiii, Ana Kostii,Milan Vitoievii, Branimir KulaSevii, Vlada 0smajif, A[ecvan Staan, Njkola eolovif, Darko Majstorovii, Zoran Arsenovia

TEKTOR

Jasmina ZUJ0VIC

ADRESA REDAKCIJEKamenidka 6, 11000 BeogradTet:011/3021-165

MonopolList marketing. Mati og[asi. Korica zadnja 1/1 Lorna)r Korica unutrainja 1/1 (crno-ela)o Korica unutraSnja 1/2 (crno-bela)

rei 5 dinara100 €40€20€

TEKSTOVI 5U AUTORSKI, NIsU cINzURISANI I NE PREDSTAVLJAJU zVANIEAN STAV

STUOENTSKE UNIJE EKONOMsKOG FAKULTETA

tlononoll-,istZAHVATJUJEMO SE RUKOVODSTVU E(ONOMSKOG FAKULTETA

NA POMOCI U RTATIZACIJI OVOG SROJA

..''.;...'.'., .,' ,i'.Ii ...,,

t.,.',.ii:ii:ii

ML: Kako je protekao upis godine i koii procenat studenata ieupisao narednu godinu studiia?

BB: Kompletne podatke joi nemamo, jer su upisi tek okonia-ni, ali na primer, znam da je iz generacije upisane 2002. godi-

ne, drugu godinu studija upisalo 706 studenata,ili oko 47o/o.

ML: Sto Vama kao ilanu rukovodstva govori izuzetno smanie-

no interesovanie svrienih srednioikolaca za Ekonomski

fokultet, mereno broiem kandidota priiavlienih za upis?

BB: Verujem, da su mere koje preduzimamo u cilju pobolj-

ianja kvaliteta odvratile mnoge kandidate ispod proseka,

jer nam se i kvalitet kandidata gornjeg dela rang liste po-

boljiava, 5to se vidi iz priloZene tabele. Ovaj trend je pra-

ten i odgovarajutim demografskim kretanjima, i, imajuiito u vidu, dakle, trend opadanja broja maturanata, odno-sno, generalno broja osamnaestogodiSnjaka, u godinamakoje slede, prouzrokova(e na celom Univerzitetu manji

broj kandidata. Usudujem se ipak da kaZem da se do sada

u ovom domenu nije osetio negativan uticaj konkurencije.

Stavi5e, ozbiljno se pripremamo za suoiavanje sa konku-

rencijom u budutnosti i to nas izuzetno motiviSe da radi-

mo na podizanju kvaliteta, u iemu prednjaiimo na Univer-zitetu.

ML: Da li nas otekuiu neke novine u naiinu polagania ispita

u narednim ispitnim rokovima?

BB: Ne narotite, aligeneraciju koja ie se upisati 2004. godi-ne, nadam se, oiekuju mnoge novine i u naiinu polaganja

ispita i u reZimu studiranja.

ML: Recite nam, kao prodekon za nastavu i matematitar, ko-

likojeverovatnofu da se prihvatezahtevi studenata ova-1enju pismenog dela ispita u spoienim rokovima iomo-guiavanju polagania svih ispita u februarskom iiulskomispitnom roku?

BB: Taj predlog su juna ove godine odbile Katedre i teikobi bilo otekivati da se pravila u toku tekute Skolske godinemenjaju.

ML: Da Ii ie podaci o prolaznosti na ispitima u prethodnoi go-

dini biti ponovo dostupni studentimaT

BB: Hoie i, verujem, bite predmet analiza Nastavne komisije.

ML: Prolaznost na Finansiiskom ratunovodstvu ie bila kata-

strofalna. SUEF-ov zahtev za priiem ioi iednog profesora

na ovaj predmet i snihavanie kriteriiuma ie ostao bez od-govora?

BB: To ne bih okarakterisao kao >katastrofalnu< prolaznost,

a ne bih ni rekao da je zahtev SUEF-a ostao bez odgovora.Naime, prolaznost u prvom i drugom ispitnom roku na po-

menutom ispitu ne odstupa bitno od proseka. Konkurs za

prijem jednog nastavnika je bio raspisan, niko se nije javio

i biie ponovljen. S druge strane, smatram krajnje neume-

snim zahtev formulisan kao zahtev za >sniZavanje kriteriju-ma< i to od one zainteresovane strane - od strane studena-

ta, koja bi trebalo da se zalaZe za obrnute procese. Ovde jeproblem potpuno druge Prirode.

ML:To svakako nije usamljen primer enormno niske prolazno-

sti no ispitima. Na zboru studenata ste obetali razgovo're vezane zo Teoriiu cena?

BB: U tom roku je bila niZa prolaznost medu studentima ko-ji su odluiili da ispit polaZu testiranjem, a ne usmeno, a

opet, ne radi se o prvom ili drugom ispitnom roku. Ovo je i

prilika da se vidi kako zaista, nekim studentima, bez ozira

na sve prednosti testa, odgovara usmeni naiin ispitivanja.

Moje litno iskustvo sa ispita iz matematike govori da se,

uvodenjem usmenog, prolaznost, ali i praviinost, bitno po-

boljiala.

godina/rang ,500 1000 1500

2001. 83.92 77.88 72.14

2002. 84.84 78.72 71.82

2003. 85.00 78.04 68.08

it|atii,

ML: Zaito studentima nije omoguien izbor opcije na predme-tu Teorijo cenat u duhu zahteva za modularizacijom na-stove, kada ve( iz nekog razloga postoje dve potpunorazlitite opcije no jednom predmetu?

BB: To je jedan jedinstven predmet i promena ispitivaianije moguta. Moram podsetiti da je jedan od eksplicitnopostavljenih uslova za vrednovanje naie diplome u ino-stranstvu bio i da se ukine moguinost izbora ispitivata.To, prosto, ni na jednom ozbiljnijem univerzitetu nije mo-guie. Nivozaiki ispit ne moZete polagati pred komisijomkoju vi2elite.

ML: Da Iite Ekonomika preduzeia konatno postati ispit sa je-di n stve n o m i spitnom m ate rij o m?

BB:Toformalno jeste jedan predmetsa jedinstvenom ispit-nom materijom i literaturom. Problem, izgleda, nastaje ka-da neki nastavnici, ne na ovom predmetu, nego generalno,imaju svoja >omiljena< pitanja. Jedna posebno za te svrheformirana komisija radi na definisanju jedintvenih standar-da, pa ie mnoge procedure, udibenici i sl. drugaiije izgle-dati, a sliini problemi biti prevazideni.

ML: Kada moiemo da oiekujemo zvaniino uvodenje ECTS

bodova, i koko to sado funkcioniSe u slutajevima stude-nota koji doloze iz inostranstvo no nai fakultet?

BB: Ja se iskreno nadam da ie generacija koju upiSemo2004. godine studirati po novom nastavnom planu koji tepodrazumevati potpunu primenu modularnog sistema sa

3+2 godine studija. Parcijalno se ECTS sistem primenjuje i

sada u razmeni studenata, i to uspeino.

ML: Koliko ste Vi zadovoljni reformamo visokog obrazovanjauopite i dokle je Ekonomski fakultet stigao u tom smislu?

BB: Steta je ito nije donet jedan modernijizakon koji nasne bi sputavao da idemo dalje, ali i postojeii okvir nam da-je moguinost da ono Sto sam upravo rekao i uradimo. pro-blem koji za sada ostaje, a tiie se buduieg statusa fakulte-ta, otvara, izmedu ostalog, i pitanje da li reformu vriimozbog nas ili zbog nekog drugog. To je sasvim sliino pitanjuvlasniStva. U svakom sluiaju, radimo na novim standardi-ma rada i ispita, bodovnom sistemu i novom nastavnomplanu, kao i novoj organizaciji Fakulteta. Gotovo na svakojsednici NNV poneSto od toga je predmet rasprave i odluti-vanja. Tako se vei naziru konture jednog modernijeg siste-

ma rada koji je, uostalom, vei na mnogo predmetabio i primenjen - pogledajte samo nai sajt iprezenta-

, cije na njemu kojih nije ni bilo do pre godinu-dve!

' , ML: Da lije priia o nepravilnostima vezanim zo polaga-:, nje ispita, sa strane i studenata i profesora, zavriena ili, ce se na tome tek raditi?

, ,: ,,, BB: Jedan veliki deo te mutne priie je pri kraju. lstra-, : : ga oko 300 spornih ispita daje rezultate, disciplinski

postupci protiv studenata te biti okoniani, verujem,,.,..,,. do kraja godine, a potom i poni5teni sporni ispiti, po-

t.,.,,.ii,....,.. niitene i neke diplome. Na 2alost, pokazalo se da ije-t.,t.t.l',.'.i. dan, istina manji broj na5ih nastavnika nije nikako

..t..,..t..'.t....... bio nevin u svemu tome, zbog tega je Fakultet pod-

,',.i,'i.i,,,i..,i neo i jednu kriviinu prijavu, izrekao nekoliko disci-

'1'.,'i,'i'.i..i.i.

plinskih mera i problem uputio na dalje razmatranje

iiliiiiii.liii Sudu tasti Univerziteta u Beogradu. Mnoge pouke

.ilii.i.flilii smo izvukli, a jedna od njih je da iemo insistirati na

il}iliiilXi po5tovanju novih strogih procedura funkcionisanjai.iiii:.i.il'riii:i fakulteta koje bitno suZavaju prostor takvim neregu-

larnostima, ali i biti budni da se stvari ne ponove.

ML: Predpostavljom da ne znate sa sigurnoitu ali da li misliteda na Ekonomskom fakultetu i dqlje postojikupoproda-ja ispita?

BB: lako je najveti broj tih problema potite iz vremena ka-da kolektiv nije imao uticaja na dogadaje na Fakultetu tj.iz vremena dejstva onog pogubnog Zakona o univerzite-tu iz 1998. godine, mogu(e je da u nekoj formito isadapostoji, barem kao >dobra ideja< u netijoj glavi. Moja jeduZnost da na svako saznanje o takvom pokuiaju reagu-jem. Na kraju krajeva, i pre tih 300 spornih ispita koje je ot-krila policijska, dakle, profesionalna istraga, jer se radilo ojednoj dobro organizovanoj prevari, na matematici smoiesto identifikovali >dublere< na ispitu i borili se sa tim.Problem je, bojim se, mnogo dublji. U druStvu u kojem 2i-vimo su poljuljane temeljne civilizacijske vrednosti i biiepotrebno puno vremena i energije da bi se stvari bitnopopravile.

Intervju vodio: Zeljko Novakovii

iiiiil:l:i:iiil:::::

iilii!::i!:i

!,iii:ilii:i;::il:i:il

i:i::iiiii::i

:l{:i:i:il

iliiiir:llititrll:i

MonopolList

otpisivanjem Bolonjske deldaracije (u daljem tekstu BD) u

Berlinu, krajem septembra 2003-e, Srbija je pristupila Bo-

lonjskom procesu (u daljem tekstu BP). Nedavnim istraZiva-

njem,koje je sprovedeno na nekim fakultetima Univerziteta u Beo-

gradu, doilo se do saznanja da jako mali broj studenata zna Sta je

W i koli su nlegovi elementi. Od ovogbroja,poku5aiemo da se po-

naosob bavimo svim ciljevima BD i time doprinesemo boljoj infor-

misanosti studenata koji su bitan faktor osiguranja uspeha BP-a.

Ukratko o BP

Na sastanku 29 evropskih ministara obrazovanja u Bolonji 19.

juna 1999. godine potpisana je BD i zapodet proces stvaranja je-

dinstvenog evropskog visokoobrazovnog prostora (EHEA-Euro-

pean Higher Education Area). Zakljuteno je da ovaj proces mora

iapodetipotpunom realizacijom sledeiih 6 ciljeva do 2010. godi-

. usvajanje sistema lako razumljivih i uporedivih akademskih

zvanjau ditavoj Evropi, kao i uvodenje dodatka diplomi u ko-

me bi se detaljnije opisivalo time se student bavio tokom studi-

ja i koja su njegova interesovanja, Sto bi pomoglo pri nastavku

studija ili pri zapoiljavanju. uspostavljanje dva nivoa studija: dodiplomski i postdiplomski,

\ 1+2 ili 4+l sistema gde je drugi deo u rangu magistarskih

studija i vodi daljem nauinom usavr$avanju, dokje prvi vi5e

orijentisan na potrebe triiSta. uvodenje evropskog sistema prenosa bodova (kredita) ECTS -

European Credit Transfer System, kao sredstva za odredivanje

optereienosti studenta tokom studija i zbog iakSeg uspostavlja-

nja mobilnosti studenata. unapredenje mobilnosti studenata i nastavnog kadra. unapredenje saradnje u oblasti osiguranja kvaliteta visokog

obrazovanj a-quality assurance. unapredenje evropskih dimenzija visokog obrazovanja i uspo-

stadanje meduinstitucionalne saradnje, kao i uskladivanje

nastavnih programa i PlanovaBitno je napomenuti da se ceo ovaj proces mora odvijati u skla-

du sa poitovanjem razliiitosti kultura, jezika, nacionalnih siste-

ma obiazovanja kao i autonomije Univerziteta. Postojanje razliti-tosti treba da se iskoristi kao prednost, a po$tovanjem autonomi-

0siguranj e (potvrda) kvaliteta

je visokoSkolskih institucija daie se Sansa Univerzitetima da bu-

du vodeii faktor u BP. Sve ovo ie dovesti do mobilnosti studenata

i profesora i poveianja atraktivnosti EHEA i izvan granica Evro-

pe. Godine 2001. su se BP-u pridruZile jo5 tri dr Zave, a 2003-e joS

iedam, tako da sada ukupan broj evropskih drZava zahvaienih

BP-om iznosi 39.

Osiguranje (Potvrda) kvaliteta- Quality Assurance

Ovoga puta usresrediiemo se na potvrdu kvaliteta (Quality As-

surance-u daljem tekstu QA) koja je od strane ministara visokog

obrazovanja u Evropi postavljena za sri' izgradnie EHEA. Da bi

ovo bilo moguie potrebno je potsticati dalji razvoj QA na Univerzi-

tetskom, nacionalnom i evropskom nivou, kao i ustanoviti zajed-

nidke norme i metodologije osiguranja kvaliteta.Kvalitet mora biti osnovni uslov za poverenje, kredibilitet, mo-

bilnost, kompatibilnost i privladnost evropskog visokoobrazov-

nog prostora. Taj kvalitet mora da balansira izmedu novina i tra-

dicionalnih vrednosti, poloZaja akademske zajednice i ostatka

druitva i izmedu skladnosti nastavnih programa i studentske slo-

bode izbora.

Sta je QA? Cemu teii?

QA se najdeiie defini5e kao natin ili sredstvo, dijom prime-

nom neka visokoobrazovna institucija moZe pouzdano garantova-

ti da se standardi i kvalitet obrazovanja koje ptuLa odrLavaju i po-

boljiavaju, ali i uskladuju, u meri u kojoj je to moguie, sa standar-

dima drugih zemalja tlanica BP.

TeZi se ka osnivanju nezavisnih agencija, kako na evropskom,

tako i na nacionalnim nivoima, koje bi se organizovane u mre2u

institucija za osiguranje kvaliteta (ENQA-European Network for

Quality Assurance) bavile kontrolom dostignutih standarda u

oblastivisokog obrazovanja. Ustanovljeni zajednidki standardi bi-

li bi podetna mera u odnosu na koju bi se ceo sistem dalje unapre-

divao. Krajnji cilj je stvaranje kulture odrZanja i poboljianja kvali-

teta, Sto bi znadilo da visokoobrazovne institucije, tj. zaposleni u

njima, svakodnevno rade na unapredenju svojih programa i meto-

da nastave i istraiivanja. Time bi bio stvoren mehanizam visokog

nivoa, unutar samih institucija visokog obrazovanja, koji u hodu

uotava i ispravlja nedostatke u svim aspektima rcda, za razliku

od povremenih unutra$njih i spolja$njih evaluacija, koje su sada

u primeni.

Akreditacija

Takode, bitno je ustanoviti i sistem akreditacije. Na osnovu re-zultata evaluacije, kao jednog od osnovnih metoda osiguranjakvaliteta, svaki predavad, kao i svaki nastavni plan, ali i svaka vi-sokoobrazovna institucija bi periodidno dobrlali akreditaciju (pu-nomoije) za obavljanje svoje delatnosti. To bi dalje vodilo pfizna-vanju standarda koje institucija ispunjava i prepoznavanju istekao kompetentne od strane svih bitnih faktora, na nacionalnom imedunarodnom nivou. Na ovaj nadin bi osiguranje kvaliteta bilovideno kao preduslov za akreditaciju, tj. za rad neke visoko5kol-ske institucije.

Kako postaviti standarde?

Sta je dobar standard? Zadovoljiti sopstvenu potrebu za zna-njem s jedne strane i ispuniti sve $to se od studenta oiekuje kadabude to znanje prinenjivao. Ukoliko je institucija sposobna daobezbedi uslove za postizanje ovakvog standarda, znadi da pose-duje potreban kvalitet.

Analizirajuii prethodno navedeni primer dolazimo do dinjeni-ce da postoje dva tipa kvaliteta: unutarnji, moZe se reii i osnovnikoje visoko obrazovanje treba da ponudi, a to je zadovoljenje po-trebe za znanjem i drugi, spoljadnji, koji treba da omoguii obliko-

i kvaliteta, sredstva) i tematski (metod predavanja, uticaj studena-ta) kao i proces evaluacije same nastave i proces evaluacije istraii-vadkog rada na jednoj visokoikolskoj instituciji.

Sta sa QA u Srbiji?

Za sada je sve u formi teorije. Pre svega deka se zakon o viso-kom obrazovanju po kome je predvideno formiranje Nacionalnogsaveta za visoko obrazovanje, koji bi formirao komisiju za akredi-taciju. Studentska unija Srbije je dala izvesne amandmane napredlog ovog zakona, kako bi se izbegla zloupotreba nekih prazni-na. Na lalost, zaista je nerazumljivo tra2enje rupa u medunarod-nim dokumentima koje potpisujemo, iz straha od promene, da bise nastavilo po starom. Univerzitet ima bogatu trcdicilu, kolu jeteiko menjati, ali BP daje pravo na iiroku autonomiju i nista nenameie silom. Upravo tu leZi snaga. One visokoSkolske institucijekoje uvide potrebu za promenom i koje imaju snagu za to, reformi-saie se na najispravniji nadin i zasluZiti priznanje, one koje budukalkulisale i visokim ogradama duvale svoje feude od reformeimaie neizvesnu sudbinu.

Studente (ne) pitaju radi reda

Predstavnici naSih studenata su kroz Studentsku uniju Srbije,vanje kvalitetnog kadra za buduie zani-manje. Nismo svi na isti nadin motivisa-ni za studiranje, neki to dine da bi steklispoljnji kvalitet, kako bi se kroz kon-kretnu primenu znanja osetili zadovolj-nim, a neki zbog unutarnjeg kvaliteta isamozadovoljenja samim posedova-njem znanja. Ovo treba uzeti u obzir ka-da odredujemo standarde. Treba pruii-ti Sansu svima, a to se moZe oostiii osta-vljanjem veie slobode izbori i usra novi-ti veii stepen samousmerenja tokomstudija. Mehanizam za to je modulariza-cija nastave, ali o tome u nekom od na-rednih brojeva.

Kako to rade u Evropi

U veiini zemalja postoje agencije za osiguranje kvaliteta u koji-ma su zastupljeni predavadi, studenti i Vlada. Odnos varira od dr-Zave do drZave, ali je politika ovih agencija da vi5e doprinose raz-voju nego kontroli, dime se stvara konstruktivna atmosfera i me-dusobno poverenje. Ovakva praksa bi trebalo da se primenjuje usvakom odnosu najbitnijih faktora visokog obrazovanja. Nema is-ticanja sujete, ni pojedinadne ni institucionalne, u prvi plan, ne-ma bojazni za gubljenjem tradicije, nema sukoba koji se bazira nabanalnim razlozima, nema dnevno-poiitiikih potkusurivanja naradun visokog obrazovanja.

, Ove agencije pored insistiranja na stalnoj samoevaluaciji, Stodoprinosi stvaranju pomenute kulture odrZanja i poboljianja kva-liteta, obavljaju i spoljnu (external) evaluaciju i na osnovu toga da-ju krajnju ocenu, tj. dozvolu za sprovodenje nastavnih planova iprograma. Odluke o akreditaciji su binarno koncipirane, one suDA ili NE.

Treba napomenuti da se u veiini zemalja razdvaja proces eAna institucionalni (organizacija rada, finansije, odnos kapaciteta

konferencije na temu reforme visokog obrazovanja, "Skini po-vez", "Budimo u istoj ravni" i "Nastava buduinosti", te nepreita-nim zalaganjem za Evropsko obrazovanje u Evropskoj Srbi.,ji. Veii-na odredbi koje tretiraju studentska pitanja po kriterijumima BDje put do zakona na5la zahvaljujuii predstavnicima SUS-a u nacio-nalnoj radnoj grupi za Zakon o visokom obrazovanju. Time, ali imnogim drugim konkretnim aktivnostima smo pokazali da se iu Srbiji studenti moraju posmatrati kao partneri u sferi visokogobrazova nja.

Medutim, ne vidi se iskrena Zelja za prihvatanje studenata kaotakvih, istide se da je obrazovanje jednosmeran proces bez potre-be za interaktivnoiiu. Nema jasno definisane uloge studenata uprocesu osiguranja kvaliteta. Zakon govori vrlo ituro o tome, ve-rovatno predvidajuii da to reienje donesu statuti institucija. Koli-ko ie nastavno osoblje imati razumevanja za neophodnosi utejiastudenata, moiemo da naga(lamo. A takode koliko ie studenti, sobzirom na neinformisanost (sopstvenom krivicom) imati snageda se za to izbore ostaje da se vidi.

dlanicu ESIB-a, od samog podetkaukljuteni u Bolonjski proces. OnoSto je za svaku pohvalu je da su na5ipredstavnici bili i joS uvek su na lider-skim pozicijama u ESIB-u i u situaci-ji da kreiraju politiku studenata Evro-pe prema najvaZnijim institucijamau BP. Ono Sto boli je da smo kod kuieomalovaZavani i tek pod pritiskomESIB-a ukljudeni u kreiranje zakonao vi_sokom obrazovanju.

Cinjenice idu u prilog tvrdnji daje Studentska unija Srbije udinila naj-vi5e na promociji BP u na5oj zemlji,organizacijom tri velika seminara-

MVitoieviimvitosevic@verat.net

MonopolList

R0 ilffiN.BAl{, A.lH. S,E €: a

I{A E KOI{OM SKOM FAKIJ L-IET U

tJ B.HO RA'BU

grad - Ekonomski fakultet, najstarijoj kan-celarryi AIESEC-a u Srbryi i Crnoj Gori.

Tokom ovog vremena mnogo je stude-neta preko AIESEC-a sa Ekonomskog fa-kulteta u Beogradu oti5lo na strudnu prak-su u inostranstvo. a takode su strani stu-denti doiazili u Beograd u potrazi za slid-nim iskustvom. Zahvaljujuii programurazmene studenata, imali smo prilike da

na najbolji moguii nadin, vei pola veka,predstavljamo nai fakultet, naS narod i na-5u zemlju. Strani studenti su po povratku

Povodom svog 50-og rodendana AIE-SEC na Ekonomskom fal<ultetu u Beogra-du organizovao je edukativno-zabavnu ne-delju, od 17. do 22. novembra, posveienuuglavnom studentima, ali i svim naSim sa-

radnicima. Potrudili smo se da u proslavuukljudimo kako kompanije sa kojima sara-dujemo, tako i studente koji su trenutnoovde na strudnom usavr5avanju prekoAIESEC-a

Svi dogadaji odrZani su u prostorijamaEkonomskog fakultete u Beogradu, koji jebio i pokrovitelj ceionedeljne proslave.

17.11.2003. odriana je panel diskusijana temu "HR menadZrnent" na kojoj su

udestvovali predstavnici firmi DHL, Price-waterhouseCoopers i Consul Team. Oni su

zainteresovanim studentima predstavilimetode rada u ovoj oblasti u svojim firma-ma kao i aktuelne probleme u domenu se-

lekcije i motivisanja zaposlenih.18.11.2003. u Beogradskorn dramskont

pozori5t u odrZanr je sveilnr proslava na-

iegjubileja na kojoj su se okupili brojni dla-

novi AIESEC-a, kako aktuelni, tako i oninekada5nji, bez kojih AIESEC sigurno ne

bi bio ono Sto danasjeste. Bili su tu i pred-stavnici firmi, partnera AIESEC-a, kao idekan i profesori Ekonomskog fakulteta uBeogradu. Bio je to spoj mladosti i isku-stva, modernog i tradicionalnog, novog istarog. Mladi AIESEC-ovci su uZivali u

druitvu svojih starijih kolega, jer kako ka-Zu i jedni i drugi, nema ba5 puno prilikaza ovakva dru2enja, zato Sto su svi optere-ieni svojirn svakodnevnim obavezama, ne-ko na poslu, a neko na fakuitetu. Starijimaje bilo zanimljivo da se podsete svojih stu-dentskih dana i AIESEC-a u nekim pro5-lim r.rer.nenima, da se sretnu sa svojim ko-legama iz tog doba i podele po neki savet

onim n'rladin-ra. Svi su uZivali u predstavi"Privatni Zivoti", a potom je usledio sveda-

ni koktel. Povodom jubileja dekan Eko-nomskog fakulteta u Beogradu, BoZidar

AIESEC - Association Internationale des

Etudiants en Sciences Economiques et Com-merciales - osnovan 1948. godine, danasprevaztlazt. pojam akronima pod kojim jeosnovan i predstavlja najveiu globalnumreZu studenata sa najrazliditijih fakulte-ta. Postoji u 85 zemalja, na preko 700 uni-verziteta i broji vi$e od 50.000 dlanova.Kao apolitidna i neprofitna organizacijakojom upravljaju studenti, AIESEC je vo-den idejom struinog usavriavanja krozproces razmene studenata, znanja i infor-

macija. Ta ideja realizuje se posredstvomPrograma medunarodnih praksi koji omo-guiava privremeno zaposlenje stranih stu-denata u firmama i organizacijama gde se

njihove akademske sposobnosti mogu pri-meniti u prakticnim situacijamr.

Davne 1953. godine osnovan je AIESEC

]ugoslavije i prva kancelarija koja je u tovreme podela sa radom nije sludajno naSla

svoje mesto na Ekonomskom fakultetu uBeogradu. Danas smo ponosni da moie-mo da proslavimo 50 godina postojanja irada AIESEC-a u lokalnom komitetu Beo-

sa prakse iz Beograda u svojim zemljamabili najbolji ambasadori naSe kulture, naii-na Zivota i doprinosili razbijanju predrasr"r-

da koje su moZda neki njihovi prijateljiimali o na5oj zernlji. Tako se krug stranihstudenata koji su dolazili u Beograd napraksu Sirio i svi su oni bili iz najrazlititr-jih zemalja sveta. Od podetka 2003. godi-ne, do danas r.ra praksi u Beogradu bili su

studenti iz Spanije, Itahje, ]uZne Koreje,Kolumbrye, Brazila, Nemadke, Japar.ra, Ka-nade, SAD-a, Malte,a neki od njih su jo5

uvek tu.

Monopoll-.,ist

,,ii:iair:i:

Cerovit je rekao: "Ekonomski fakultet u Beogradu se s pravom pono- ,,,r

si svojom organizacijom AIESEC-a. I u najteZe doba potpune izolacije l.i

na5e zemlje, nastale kao rezultat jedne nerazumne i naopake politike, f,i

na5i dlanovi AIESEC-a su uspevali da odrZe svoje kontakte, pa i da ilobezbede poneku praksu po svetu naiim studentima ili stranim stu- iidentima u na5oj zemlji. U tome i jeste glavna vrednost AIESEC-a: ne- ,:,

zavisan od politike, otvoren i tolerantan, globalno orijentisan u naj ,,,

lep5em znadenju te redi, veliki promoter medunarodne saradnje eko- ,ii

nomista joi od najmladih, studentskih dana. Zbog toga je jubilej AIE- .i..

SEC-a poseban, zbog toga je to jubilej i organizacije i Fakulteta i svih iinas koji smo participirali u njegovom radu." :,it

i9. 1 1.2003. organizovan je projekat "Svet kroz biznis", tiji je fokus libio na privrednoj i ekonomskoj saradnji izmedu Srbije i Crne Gore i

'lHolandije. Udesnici su bili predstavnici holandske ambasade u Beo ,,

gradu, predstavnici holandskih firmi - PHILIPS Lighting, Unilever, i',i

ING Bank - kao i brojni studenti. ,,',

20.I1.2003. odrZano je eksterno predavanje na temu: "Upravljanje i;promenama", a predavadi su bili strudnjaci instituta ADIZES Southe- ilast Europe. i.l

21.11.2003. studentima je pruZena prilika da usavr5e neke od svo- ,,;

jihve5tina, do kojih nisu imaliprilike da dodu kroz pohadanje redov- ,'.

ne nastave na fakultetu. Citav dogadaj je nazvan'AIESEC SKILLS" i l.i.i

odrZane su tri kreativne radionice na teme: presentation skills, pro- ,i,

ject management i HR management vodene od strane dlanova AIE- .:i,i

SEC-a. Ova poslednja je bila na engleskom jeziku i vodila ju je devoj- ,.i.

ka iz AIESEC-a Kanade, trenutno na praksi u Beogradu u firmi Price- i',,

waterhouseCoopers. ,.,.

Kao zavrini dogadaj ditave manifestacije i poklon svim studenti- iim422.11.2003. organizovana je velika AIESEC Zurka na Ekonom- ir

skom fakultetu na kojoj je bilo 1500 studenata sa celog beogradskog i,,i

univreziteta. Posetile su nas i naSe kolege iz Novog Sada, Srpskog Sa- iiraieva, Skoplia, kao i sa Univerziteta "Braia Karii". ii'

Sestodnivna proslava je zaista bila vredena ovogjubileja, pogoto- i;vu kad se uzme u obzir broj i struktura ljudi koji su u njoj udestvova- ,,.i

li. Studenti su imali prilike da proiire svoja znanja i da se lepo zabave, iia profesori i partneri da se joS jednom uvere u kvalitet i moguinosti ,,'i

organizacije, kao Sto jeAIESEC, posebno njegove prve i najveiekance-,,i;larije u zemlji, na Ekonomskom fakultetu u Beogradu.

,ii:i

Ana KostitPR AIESEC.a

na Ekonomskom fakultetu u Beogradu

f,,* o ,* ;\N]DM ";

., 1937 ^ *5***,Y

NAUENO DRUSTVO EKONOMISTASCI.ENT/F/C SOCIETY OF ECONOMIS?S

f:rl{:ttt}:tti{niigiiti*.1+.frl4fif.itili,iiriLi;.{t:i*iL.i{i{filit-{i:.siliii}"i

NAUCNO DRUSTVO EKONOM]5TA

I EKONOMSKI FAKULTET U BEOGRADU

ORGAN]ZUJU:

SnvrrovRnr E EK0N0MIsrA, pRIVREDNIKA

BANKARA U BrocRRou 77.178. DECEMBRA

2003. GoDINE.

Tema:

Privredna kretanja i ekonomskapolitika 2003/ 2004. godine

Tema savetovanjaje viie nego aktuetna.UtoLiko je veii izazov i krupnija obaveza u

traZenju moguinosti i puteva zabrii oporavaki intenzivniji tempo razvoja. Kako na strani

organizatora tako i na stranj udesnika.

Tekstovi pripremtjenih uvodnih referataza savetovanje:

Referat Danijeta CvjetiianinReferat BoZidara Raideviia

Referat Diane Dragutionovi6Referat MiLojka Arsiia

Referat Radovana Kovaceviia

Mesto i vreme odrZavanja:Ekonomski fakuttet u Beogradu,

Kamenicka 6 (Amfiteatar 1),poietak u 10:00 dasova.

Zbornik radova biie itampan i objavljen u

tematskom broju iasopisa Ekonomski ana[i. nakon

s avetova nja.

Informacije o savetovanju moZete naijna sajtu Ekonomskog fakulteta

www.ekof.bg.ac.yu

MonopolList

-A Bela maska za tradiciju

t t Belu masku 0v0ga puta dodetjujemotradiciji iju-' .t bilejima, Naime, u skoroj pro5losti svoje jubileje

proslavili su Ekonomskifakultet i AIESE(, a ovih dana

to iini i Studentska unija Srbije. Prigodnom sveianoi(u nai fa-

kultetje proslavio dan fakulteta i 66 godina postojanja. Za kole-

ge iz AIESEC-a sa Ekonomskog fakulteta ovo je bila jako znaiaj-

na godina jer su slavili 50 godina postojanja. Pored ovako dugih

tradicija jubilej koji slavi Studentska unija Srbije, a to je 5 godina

od osnivanja, mo2da izgleda beznaiajan. Medutim, nama koji

smo uiestvovali u osnivanju 5US-a i posmatrali kako se razvija i

postaje najvefa i verovatno najznaiajnija omladinska organiza-

cija ova petogodiinjica puno znaii.

MiSljenja smo da pored svih problema kojima smo okruieni nije

lako izdriati pritisak vremena i konkurencije, i da je za svaku po-

hvalu iinjenica da se pomenute organizacije i Ekonomskifakul-

tet ivrsto drie svojih izvornih principa i uspevaju da i dalje rastu

i razvijaju se. Proilost je neito iime se svi pomenuti ponose i

svakako imaju razloga za to. Mi im Zelimo da nastave istim pu-

tem i budu joi bolji. Sre(no.

...,,Students'kA un t1a, Eko nomS ko$. fakutteta je

: pre,: otpritike,,dvade'set dana 2apodela akc|usakupljanja pomoii za decu sa Kosova i

,.M eto h rje.,,Za m isao j e I bi la,,da:,se,ovom a kcij omprikupi odeca, obuca, Skolski materUal;

. M,i5ljenja:' smo, da je akcija, kren u 16. 161ativho,

dobro, ali da se joS uvek nrle ukljucio odekivanibrOi . studehata,,l,skreno sa nadamo da, veci ha

.,, .,Vas, nUe, Vide!,a na5e, Rla kate o, bVoj, a kCU i.

Tako bi postojalo neko opravdanje. Sigunoje da postojijo5 ljudi otvorenoS srca, ljudi

, koji su spremni da pomognu i koji znaju taj

,^*n..*U,tlj.1 oSaur kedb se ud n

,dobro oe o

zATo:PoKAt to t..tn..*.*'t'*,o 'AB'RAV

l-

.,,, .. .. .l . . .i

DA,S m O.{o9,l,U vgX . YZ.,hi

i h.' .i .d,?'

rn9,Eu d.a

.:l::.::.l..:...::::.:....l.:.:..l:,:..sanjajuoIep5bj...:bud.'uchosti...

i,.i . .:.A :, n ije : p otie b n,-o, m h o8o,,,,r,KUtij a. V'0 d e'h

i h., b oj a,..,,

5ai za zimu, flomasteri, samo je to botrebno.

Ku:tUe.r.tza,..ip,ii k,unj,a,fijc.' :hlvca.h,i:h:,.iri Icga.'supostavljene kod sXriptarnice, u klubu,

i u prostoriiama SUEF-a.'::

,'!i:i:i:iii]i:i,,:V€:ma,:,ie,,:iO::'m5tO:a',::hji a::' h,'agC,.:,].,.,: ,

MonopolList

lCI:SUEF;,a

::i::::iil:r:iitliii:f il!:!:l:

i:i;:lit:iii l:ii:i:,i ,ii i

ffi. .ilfl;$fleifl.Tffi

ve je po-elo tetvrtog septembra konferencijom za novinareBranka Krivokapiia, direktora Studentskog centra, odrzanoj u re-noviranom prvom bloku Studenjaka. Joi na samoj konferenciji,

prema reakcijama prisutnih studenata mogao se naslutiti sied budu-(ih dogadaja. Gospodin Krivokapi( je na konferencij izneo rezultatepostignute na smanjivanju troikova, renoviranja domova, moderniza-cije rada SC-a, ali svi ovi uspesi ostali su u senci najave poskupljenja ce-na usluga SCa na 6000 dinara do kraja godine, komercijalizacije 3OO

mesta ( uglavno prve kategorije), produZetka recepcije do septem-bra, nove organizacije brucoSke raspodele (bez biranja mesta).

Ove izjave izazvale su buru nezadovoljstva i strepnji medu stu-dentima, tako da nije bilo potrbno dugo iekati na odgovor student-skih organizacija koje su brojnim ilancima po novinama osudile na-javljene promene. Na kraju se oglasilo i njegovo veliianstvo Ministarstvo (da nesreia bude ve(a, pomoinik ministra Zarko M. Mlhailoviizaduienza studentsk standard,je bai tih dana povredio nogu na ba-sketu, pa je ministarstvo bllo dodatno hendikepirano).

Usledio je sastanak izmedu predstavnika Studentske unije Beo-grada, Saveza studenata Beograda i predstavnika Ministarstva. Stu-dentske organizacije su iza5le sa zajedniikim zahtevima i dogovor jebrzo postignit. Cene su ograniiene na 3000 dinara u proseku zasmeStaj i ishranu, recepcija ograni-ena na dva meseca, bruco5ka ras-podela je organizovana kao i prethodnih godina, broj komercijalizo-vanih mesta je smanjen. Na sastanku je precizno definisan odnosplaianja dr2ave i studenata i dogovoreno pokretanje studentske ko-misije koja bi vriila kontrolu rada studentskih sluZbi na fakultetima i

rada Studentskog centra. Dogovoreno reienje zadovoljilo je obe or-ganizacije, a zajedniika konferencija za Stampu donela je privreme-no zati5je o studentskom standardu.

I onda kada je izgledalo da su svi problemi iza nas, doSlo je do tro-vanja u Studenjaku, Stoje bila kap u prepunoj taii. Studenti su se sa-moorganizovali i poieli su studentski protesti ! BaS kao nekad, pono-vo lupanje u pola osam, kreativni slogani, gnevni govornici ... Osno-

van je Strajkaiki odbor i zapoieti su pregovori sa Studentskim cen-trom i Ministarstvom, i naravno neizbeZno, prebacivanje krivice sajednih na druge i 5etanje studenata od vrata do vrata. Tako su se, na-primer, pare za kotlarnicu u Studenjaku zagubile na istoj relaciji, panije nl dudo ito su se, po prvi put suoieni sa ovakvom procedurom,zagubili i nezavisni borctza prava studenata iz Studenjaka. predstav-nici studentskih organizacija poduieni ranUim iskustvima nisu nl po-kuiavali da se prikljude ovoj trci, vei su nesebiino Strajkaiima ponu-dili svoju savetodavnu i logisti-ku podr5ku, a sa druge strane iskori-stile novonastalo stanje i potpisale ugovor o saradnji sa Ministar-stvom. Ugovorom je zagarantovana stabilnost cena, ukljuiivanjestudenata u proces pisanja Zakona o studentskom standardu, i sveostalo oko tega se mesecima pregovaralo bilo je, konaino, i na papi-ru. Sve ovo bilo je dovoljno da Strajk polako utihne, a onda se polakoi ugasi. Dalije sve bilo uzaludno ? Naravno da nije. Pored malo zaba-ve, dobili smo povoljan ugovor, komisiju za kontrolu, skrenuli pa2njujavnosti na probleme u ovoj oblasti (makar na kratko ) i ito je moZdanajvaZnije, pokazali da i studentsko strpljenje ima odredenu granicui da smo i dalje spremni da se probudimo izaititimo svoje interese.

MoZda protestima moZemo da zahvalimo i na efikasnom i brzomresavanju problema konkurisanja za dom studenata bez statutar-nog uslova.

Sta ie biti dalje ? Trenutno studentska komisija radi svoj posao, zasada uspe5no. Studentski centarje proslavio trideset i pet godina ra-da i uveo svakodnevni dezert, istina uglavnom je u pitanju jabuka,ali... Ministarstvo ne mo2e da pusti nacrt Zakona o utenitkom i stu-dentskom standardu u javnu raspravu jer su izbori previie blizu. Aposle ko zna? Mo2da iak i umesto Zakona o visokom obrazovanjuponovo vratimo zakon iz 91., a i ko joi misli o studentskom standar-du u zemlji koja ni predsednika nema.

Branimir Kulaieviibranimirk@fon.bg.acyu

Monopoll-,ist

::,,;;:;_::.;

. r ,,.;,. ,:, ,:,t ,::; i::

i ;1 l,,J'1i + i* I:i i. ..':' ,.,i:" -l r:I ::1

i:... l' ,i..,,:,ii"

". ,.. ,i ,,,.,.. ',

: i' i'U l.'% I ,.r I r,. .. . :i,....., ,

J'+{.'+lir{ l'+'ii"''

. ..r'i:.r :.:u1 1i.. ..- ,-;.i i -,

i i + "+ 'i:is

::i il F,.''' i;: .1 1i1 fi ir *. .ll .f, I .. .

.::rj* l:r,

r. q. l:

i::lw

f,ia

; {trii iltirr#rffi

' pt l; u'+i*'r; r. r 1il*'fl;t #il?r. ''.

U mladosti je bio ubjedeni

antikomunista, a danas u kance-

lnriji drii uramljenu slikuJosipa

BrozA, ito su je na smetliiite

b acili nekadaini i ob o i au ateli i,

Kaie, da sliku iuua od onilt koiisu pre ka noCi od komunista

p o st ali ek str e mni nacion ali sti,

Ipak, radije ie reii da ie bio

an arhi st a n e go antik omuni st a.

Znao je protiu iega je, ali zaitaje, nije mogan da odredi,

Po njemu anarhizam niie ninasilje ni grubost, ueC teinia za

neiim boliim. I danas, Perica

Vuiini(,, iako kaie da anarhista

uiie nije, traga za neiim boliim ineiim boljim i neiim ioi boliim.

ML: Ikko reagu"ju pr,tsjetioci knda

uiu u koncelariiu i vicie Tito-vu sliku?

PVr Oni koji neito duguju Brozu

oseiaju se nelagodno i mr5te se, ali

mladi ljudi koji nemaju mnogo isku-

stva sa tim, primaju to sasvim nor-

malno. Oni ne znaju mnogo o Bro-

zu, bar ne onoliko koliko zna moja

generacija.

ML: Novinarstvom ste poieli da se

bavite'89, dolaskom u BOR'

BU. Ikko danas gledate na te

prve dane u novinarstvu?

PV: Bilo je uzbudljivo. BORBA je

bila prvi slobodan list u ondainjoj

Jugoslaviji. Interesantno je da sam

ja u to vreme ditao POLITII(U i Po-vremeno flertovao sa BORBOM,

ali nakon Osme sednice otiSao sam

na trafiku, dvrsto reien da kupimBORBU. Tako sam prvo postao nji-

hov ditalac i prvi put u susretu sa

BORBOM pomislio sam, da bih mo-

gao da se bavim novinarstvom. )a

sam to sve vreme i ieleo, ali sam mi-

slio da ne mogu da budem novinarjer nisam bio komunista. Tako sam

odredeni period Zivota proveo u jed-

nom seiu kod I(raljeva baveii se po-

ijoprivredorn. Zatim je BORBA "89

objavila konkurs za prijem miadih

novinara i ja sam se prijavio. Tada

sam vei imao trideset godina i bio

sam najstariji. Prvo 5to sam uradio

bilo je da obrijem bradu i brkove da

bi izgledao mlade. A onda sam po-

deo da udim, i ita je to ilajfna, da bu-

dem iskren.

ML: Dali vas je neki od tadainiihBorbinih novinara usmjerio

kojim novinarskim Lanrom da

se bavite?

PVr Da. Moj prvi urednik je bio

Miroslav I(os. To smatram izuzet-

no znaiajnim u svojoj profesional-

noj karijeri. Miroslav i(os je mojvrS-

njah, a bio je moj urednik. lmao je

veliko novinarsko iskustvo koje je

stekao u NON-u. On me je naudio

ita je reportaia i uputio me da se ba-

vim reportaZom. Tada sam zavoleo

posao, odnosno osetio sam da je to

ono Sto ja volim da radim.

ML: Ubrzo je doiao rat i vi ste se

naili na mf estu ratnog izviei'taia. Sta je bilo to ito vas ie od-

velo na ratiite?

l$

ffi,&'!,

ffi,,H

ffiir

$s$llfr

W

MonopolList

lil::::l:ll:ii:l::ir:iiiirl:

r;:..:,i

PV: Moja prvobitna namera je bila da bu-

dem politiiki novinar i da svojim stavom

utiiem na javno mjenje. Medutim, misliosam da je nemoguie pisati o naSoj politid-koj sceni a da se ne shvati da su de5avanja

u Bosni i Hrvatskoj imala na nju presudan

uticaj, Nije bilo fer i poiteno,da ja, ne pre-iavii Drinu piSem o dogadajima preko Dri-ne, kao ito sam video da rade moje kole-ge. Jednostavno, skupe svu dnevnu Stam-

pu iz protekle nedelje, podvuku najbitni-je, a zatim naprave kompilaciju svega toga

u obliku teksta. Tako su neki postali siav-

ni pi5uii o ratu u Bosni, a da nisu ni preiliDrinu.

ML: Bili ste prvi novinar u Srbiji koji je pi-sao o logorima Omarska i Ikratermkod Prij edora. Iftliko su vam neki za-

mjerali ito piiete o zloiinima koje su

poiinili pripadnici vaieg naroda?

PVI Zamerali su. Seiam se gostovanja na

drugom programu radio Beograda. Dve

vrsne novinarke Danica Vudenii i Svetla-

na Vukii vodile su emisiju "Niko kao ja".

Emisija je i3la uZivo i ja sam se pitao zaltoniko ne reaguje. I(ada se emisija zavriilapitao sam tehniku: " Zar je moguie da ni-ko nije reagovao ? " i rekli su mi, da su tele-

foni u stvari bili usiiani ali da su svi zvaiida mi psuju majku i da mi kaZu da sam la-

iov i plaienik,

ML: "94 godine vaia karijera ratnog iz-vjeitaia bila je zavriena?

PV Da, dolaskom u "Vreme" moja karije-ra ratnog izveitaia bilaje zavriena, a neka-

ko u to vreme je i rat stao. On je u stvaribio zavr5en "93 godine po vojnidkim cilje-vima, ali je trajao joi dve godine da bi se

obrnula joi koja tura nafte i joi koja turaduvana,)ednostavno, trajao je da bi se odr-Zalo vandredno stanje u kojem su cene ro-be, neophodne za Livot, bile dramatiinovisoke. I tuje neko dobro zaradivao.Zara-divala su rukovodstva, Rukovodstva Repu-

blike Srpske, Federacije, ali bogami i Srbi-je. U Vremenu sam se nekako najviSe ba-

vio nacionalnim manjinama, Muslimani-ma u Sandiaku, Alabancima na I(osovu,

koii su tada bili maniina i Madarima i Hr-vatima u Vojvodini.

ML: Nakon Vremena otiili ste u Banjalu-ku sa namerom da ostanete 6 miese-

ci a ostali ste 4 godine?

PV: )a sam poslu osnivanja novina, pri-3ao kao novinar. Mislio sam da ie dovoli-no, da vi u sjajnu koricu upakujete odre-den broj crno-belih stranica i da ie to lju-di kupovati. Pokazalo se da sam bio nai-van jer ljudi to nisu kupovali. Prvi broj RE-

PORTERA prodat je u svega 800 primera-ka a mi smo itampali 8 hiljada. Nismo zna-

li ita da radimo sa preostalih 7200. Posle

smo shvatili da moramo da imamo neku

reklamnu kampanju i poieli smo da se re-

klamiramo. TiraL je porastao na 2000 pri-meraka,bili smo odajni, ali oni ljudi koji su

nam dali pare da pokrenemo list su biliprezadovoljni. Tada dolazi do promena na

politidkoj sceni u Republici Srpskoj. Dola-zi do raskola u SDS-u. Biljana Plaviii vodijednu struju i ostavlja I(aradZiia, I(oljevi-ia i ostale. Tu dolazi d.o izrai.aja nai kvali-tet. Biii smo za promene nismo bili za

SDS. Govorili smo istinu. Govorili smo iko je Biljana Plav5ii, Svaka dast njoj za

ovaj polititki trenul.ak, ali ona ima repove

iz nekih drugih politiikih momenata. Do-bro se seiam njenih izjava da nije Steta

ako pogine 6 miliona Srba za ostvarenje je-

dinstvene srpske drZave. Ipak, ona je tada

raskrstila sa SDS-om i u Republici Srpskojje bilo posejano prvo seme demokratije.

ML: Magazin je osnovan 1997, IQ su bililjudi koji su iinili prvu redakciju RE-

PORTERA?

PV: )a sam prvo u Banjaluci osnovao no-vinarsku 3kolu. Tu sam naiao talente. Iz-dvojio sam 6 ljudi koji ie diniti jezgro re-

dakcije i tih iest novinara i ja kredemo da

pravimo REPORTER, Tada je bio dvone-

deljnik i na dan izlaLenja prvog broja pro-sedna starost moje redakcije je bila ispod

25 godina. Svi ti ljudi koji su napravili prvibroj magazina, do tada, zajedno nisu na-pravili dovoljno tekstova da se popune no-vine takvog obima. Zeleo sam mlade ljude

koji nisu pisali ni pre ni posle rata. Zeleo

sam ljude koji neie biti optereieni proiloS-iu i lepo smo se druZili. Bila je to ikola za

njih, ali i 3kola za mene.

ML: 1999 REPORTER je dobio nagraduiv e dskog u dr uienj a nov inara. Ikkvaje to nagrada?

PV: To je nagrada za novinarsku hra-brost. Inade, ta "99 bila je teika godina za

nas. U Srbiji smo bili zabranjeni tako da

smo bili primorani da na razne, ilegalne

natine distribuiramo magazin na tlo Srbi-je. SluZili smo se i skelama i tamcima kojisu noiu, preko Drine prevozili primerkeREPORTERA . Zato ni danas nisam sigu-

ran, da li smo tu nagradu dobili za pisanje

o korupcijskoj aferi u RS ili za ilegalnoStampana izdanja u Srbiji.

ML: Posle ste dobili joi jednu nagradu?

PVI Da,2001 godine dobio sam nagradu

lista World Press Review za medunarod-nog urednika godine. Trebao sam da

odem u zgradu Ujedinjenih nacija da pri-mim nagradu iz nekih vrlo vainih ruku,ali eto REPORTER je zapao u teikoie i jamoram da ga vadim. A novac? Njega sam

odavno potroiio ili utroiio u Reporter.

ML: Iza vas su godine zabrana ali i godi-ne uspjeha. IGko vidite REPORTER

u bududnosti?

PV Vidim ga pre svega kao objektivnog ikonstruktivnog kritidara. Vidim ga kao in-tegristiiko glasilo na Balkanu. Reporter

ie i dalje da donosi pride iz Bosne, Hrvat-ske , Makedonije itd... i uvek ie smatratida je ono 3to nam se desilo u proteklih de-

set godina manifestacija ludila onih kojisu nam kroiili buduinost

Intervju vodila i pripremila:Ljiljana Dordi(

MonopolList

ffiffi

ffi ojadana hrana u menzama, kvalitet

fu-a niji iobilniji obroci, nekada su bili si-A guran znak da se bliZe novi izbori,od kojih se uvek oiekivalo da donesu bolji-tak u zemlji i vrate veru i nadu u boije su-

tra. Ovim >hranljivim< potezima ona ne-kadaSnja vlast, indirektno je ukazivala stu-dentima kome bi trebalo da daju svoj glas,

ako ne Zele da ostanu praznih stomaka.Studenti ih nisu sluiali. Glasali su po svomubedenju i uvek bi dali glas nekom upo-greSnom<, pa je zbog toga najviSe ispaStaonjihov sistem orgarra za varenje. Krtanjecreva bi se nastavilo nesmanjenom Zesti-nom do narednih izbora... pa opet sve ispo-tetka.

Novi izbori su pred nama. I to oni veli-ki, pravi, vanredni, za skup3tinu, a ne onimali, predsednidki, koji kad se raspi$u, ni-kad ne uspeju. Zakazani su za 28. decem-bar, pred Novu godinu, prosto mame da se

na njih izade. Iako je vladajuia >aferalka<

bratija poku5avala da ih na sve nadine iz-begne i ostavi za sledeiu godinu, do njih jenapokon moralo doii. Vlast se u silnom ra-iunanju malkice preradunala i kao krajnjirezultat dobila je vanredne izbore.

Te5ko je nabrojati titav splet dogadajakoji su prethodili ovim izborima i 5ta se

sve izde$avalo u politidkim previranjimaizmealu naia dva poslednja broja. Leto jebilo pakleno vruie, narotito na relaciji Bo-drum - Beograd. Nezakonit izbor novogguvernera, a samim tim ozbiljnije aktivira-nje nove stranke Sifrovanog naziva >G 17

plus< u politidkom iivotu Srbije i iznoie-nje niza optuibi na ratun Vlade i njenih sa-

telita (Kolesar, eeda, |anjulevii, Mihajlo-vii...), kao i kontraudarci od strane pome-nutih,joS vi$e su srozali poljuljano povere-

I f f ff f t f tt.tvt .

NAJAVUMA\A KA] VTUCA, p)ililCK1 Jesen',

$tffi m#ffi.Lb

nje gradanja u vlast. Svakodnevna prepu-cavanja dojudera5njih prijatelja, punila sustupce raznih novina poveiavajuii njiho-ve tiraZe. Cak i najveii zagovornici, kolum-nisti i drveni advokati dosovske politike,kad su videli da brod polako podinje da to-ne, okrenuli su svoja pera protiv njih. Iz-medu ostalog, to i nije bilo tako lo5e, jer jenarod napokon mogao da vidi za koga se

glasalo pre tri godine. Narod je shvatio daje debelo nasamaren.

Najavljivana kao vruia, politidka jesenje donela takvu vrelinu, da bi joj leto mo-glo pozavideti. Posebno teZak utisak osta-vio je neuspeh predsednidkih izbor a, zako -je se nije znalo ni za5to su tad raspisani, niita se njima konkretno htelo postiii jer jebilo evidentno da neie uspeti. Opet su op-tuZeni gradani zbog apstinenciji i neizli-ska u dovoljnom broju. Razlog za to mole-mo traZiti u dinjenici da je narod do saduvek glasao protiv nekoga ili nedega, a kadje doilo vreme da se glasa za, onda narodnije imao pravog kandidata da bi izbori us-peli. Tu je klica problema.

Mnogi su govorili da je iznenadenje Stoje Toma grobar dobio onoliki broj glasova.NiSta tu ne treba da tudi i da bude iznena-denje, ako uzmemo u obzira 5ta se dogada-lo poslednjih meseci. MoZemo samo da bu-demo joS i zahvalni Bogu 3to ne izabrasmopredsednika i 5to nije izailo dovoljno bira-ta. U ovoj, nimalo bezazlenoj igri, koja se

zove predsednidki izbori, mnogo su namnpomogle< i nekakve agencije zaistraLiva-nje (bolje kreiranje) javnog mnjenja. Po-gre$ili ljudi, domaiinski. Dvadeset proce-nata gore - dole, po njima ne igra nikakvuulogu. Ne verujte vi$e nikom. Slu5aj te me-ne i daleko iete da dogurate.

Bilo kako bilo, mi ne dobismo ,Sefa sa-

le<, kako je vrckasti Miiun voleo sam za se-

be da kaie. Ali je zato Miiun, kao Sef kafa-ne zvane DOS, oglasio fajront u kafani, ras-terav5i sve goste. Oni su brle - bolje poZu-

rili da nadu nove kafiie i novo druStvo. Ne-ki su uspeli u tome, a neki su pak, ostali dase teturaju na ulici.

Dakle, DOS je umirao dugo, polako, unajteZim mukama, a kad je kucnuo posled-nji das, niko ni suzu da pusti, niko da zaku-ka. Stvarno sramota. Mogao je bar Kolesarda plati jednu jeftiniju, a grlatiju narikaduda malo lelede.

Vraiajuii se na pitanje predstojeiih iz-bora, ovog puta, zaista moramo shvatitida su oni od velike vaZnosti. Za ove oarla-mentarne izbore, po prvi put od uvodenjavi5estranadja kod nas, moZemo reii da supravi rz vi5e razloga. Naime, kod veiinepartija (ne kod svih) do5lo je do grupisa-nja na osnovu slidnih programskih osno-va. Podinje jasno i glasno da se vrii razvr-stavanje stranaka na monarhistidke i repu-blikanske. Sve je vi5e uodljiva linija izme-du partija leve orjentacije, centra, umere-ne i krajnje desnice. Stranke nacionalnihmanjina, takode su pronaSle sebe u udruZi-vanju sa srodnim opcijama, bez obzira nanacionalnu pripadnost. Odekuje se daovog puta bude fer i po3tena predizbornakampanja, gde ie svako prvenstveno pred-stavljati svoj program i viziju, a manje pa-Znje posveiivati tzv. >crnoj kampanjin iliblaienju drugih. Televizije imaju obavezuda svim uiesnicima izbora u informativ-nim emisijama daju pribliZno jednak pro-stor, bez favorizovanja jednih i satanizaci-je drugih, Stoje do skoro bila praksa. Vide-iemo da li ie se to ispo5tovati.

MonopolList

Nije na odmet pomenuti neke odaktera buduiih izbora. Prvi u kampa-nju krenuli su >'Sifrovani< G 17 plus ko-

.ji se vi5e samoreklamiraju, nego Sto se

mogu pohvaliti razultatima minulograda. U pomoi ili nemoi im je priteklai Orliieva Socijaldemokratska partija.Novca izgleda imaju dovoijno, pa sudobro poznate Labusove i Dinkiteveface medu prvima podele da se sme3ka-ju sa bilboarda po gradu.

Prvu predizbornu koaliciju obnaro-dovali su Srpski pokret obnove i NovaSrbija koji odekuju znadajniju podr5kumonarhistidki orjentisanih glasada, di-jaspore i >gratlanske desnicen. Pitanjemonarhije ili republike se poslecinjihmesec dana dosta aktuelizovalo, pa iebiti veoma zanimljivo videti ovu koali-ciju u buduioj Vladi. Posle nekolikoneuspelihpredsednidkih izbora, ustav-na parlamentarna monarhija se samanameie.

Ko5tunica je ponovo u igri sa svo-jom Demokratskom strankom Srbije.Ova stranka nastupa samostalno, ali iuz podriku nekih nestranadkih lidno-sti. Raiunaju na veliki broj glasova,znajud da je njen predsednik uZivaoveliko poverenje u narodu.

Izbornu listu Demokratske strankemoZemo siobodno nazvati >DS i uto-pljenici<, aludirajuii na kombi stranke(Demokratski centar i Gradanski sa-

vez Srbije) koje su se >utopile< u uzdr-manu Demokratsku stranku. Ceda lo-vanovit je maknut, a isplivao je Tadii.Sto se tide same DS-e, teiko da moZe is-plivati. Ona je izgleda do guSe u ....

Radikali, naravno, sami idu, ohra-breni uspehom na predsednidim izbo-rima, no sve ukazuje da je to bio nji-hov maksimum, te ovog puta morajuodekivati znadajno manji procenat.Sve u svemu, Hag ie i dalje imati veli-kog uticaja na politidki Zivot u Srbiji, a

verovatno i u parlamentu.Nezahvalno je prognozirati ishod

buduiih izbora, mada neki na5i strui-njaci i analitiiari to uvek tine. Znamoda je na3 narod tradicionalno kratkepameti i da se obidno u poslednjem tre-nutku odiuduje kome ie dati svoj glas,pa zbog toga prognoze najdeiie oma-nu. Iskustva sa prethodnih izbora uteih, da ovog puta dobro razmisle, i izva-gaju svoje misli pre no 3to u ruke uzmusudbinu nekoliko miliona graclana.

Mirko Miiailovit - MANDRAK

Rusij adanas:

I STI.,N,E....,I 7AB LU D E

PaiiradokiAlno le da Rustja irna

' I l'r ' tvmn^na nnlll lmlna I t.nnlffi/af nl-t nt 1v9u uvur tl ntuL u t tu[t ilull il-

kap ttal ,striki m zemlja ma,

rlAk nn )nla* n'ioni "ekAdAinjiv:Yt:\l t::v lv.tvr.t t IJut tt ! t\

gl au n r savezn tct i m aju negattv -

na mi(lipnrp

ranzicija u Rusiji dovela je do prome-ne stavova i situacije kako u Rusiji, ta-ko i van nje. ImidZ celokupne zemlje

u svetu se promenio, ali joi uvek su ostalepredrasude o Rusiji u Srbiji i Crnoj Gori.Naravno, potrebne su godine da se izbriSugranice koje je zacrtala istorija, pogotovo se

to odnosi na zemlje bivleg socijalistidkogbloka, u koje spada i Srbija i Crna Gora. Pa-radoksalno je da Rusija ima mnogo boljiimidZ u najmoinijim kapitalistidkim ze-mljama, dok, na Zalost, njeni nekada5njiglavni saveznici imaju negativno miSljenje.

Glavni cilj danas je, da se iskoriste pred-nosti jedne i druge strane na pravi nadinbez obzira na proilost. Bitno je gledati na-pred i koristiti kapacitete obe strane. Pri-padnost istoj grupi jezika, tradiciji, kulturi,istoriji moie samo da nam koristi ako odovih sliinosti ne stvaramo razlike koje nasrazdvajaju. Potrebno je bez predrasuda sa-

gledati 5ta se to promenilo u poslednjim go-

dinama i gde se nalaze "braia Rusi", ko suoni danas i 3ta su postigli.

Krajem 70-ih godina postaje odiglednoda je sistem Sovjetskog Saveza prestao da se

razvija,podeo je naglo da stari i da izumire,vei je izgubio svoju celovitost i efikasnost.Politidka konkurencija sa liberalnim siste-mom koji je dobio naziv "hladni rat", samo

je ubrzala njegov raspad. Zato je do5io dopromena politidko-ekonomskog sistema Ru-sije. To je izazvalo globalne promene u sa-

mom mentalitetu i nadinu Zivota u Rusiji.Profesor D. Dondurej opisuje: "U jesen1999. godine, u Rusiji su odrasli i psiholoSkisu se formirali mladi, vi$e ili manje eko-nomski opredeljeni ljudi. Oni Zele da Zive

kao Sto se Zivi na Zapadu, ali da se prida naruskom. Njih zanimaju samo sopstvene m0-guinosti, privatni Zivot, patriotizam i onise ne interesuju za veliku dramu ruske isto-rije - sukobljavanje vlasti". Svi su oni - no-vi, razliditi: neko radi u preduzeiu, drugikao novinari, treii su tek poteli da se bavepolitikom, Rusi i ne Rusi, ali njih ujedinjavajedno, a to je da oni ne odekuju nidiju po-moi, oni su se naudili da radunaju samo nasebe i u tome je njihova snaga! Glavna opa-snost za Rusiju je u njenoj alternativi sa ko-jom se susreie danas dovek: da li da ostanenezavisan, neodgovoran ili da bude odgovo-ran pred druStvom i drZavom za svoje po-stupke, tj. da preuzme svoju odgovornost,da postane slobodan, I jo5 jednom, nezavi-san i slobodan dovek - je snaga driave, kojadefiniSe snagu gradana - svakog na pose-ban nadin."

"Revolucija" 90-ih godina prvi put jepromenila karakter veza izmedu samih su-

MonopolList

:ii;::i

#

bjekata jedne Siroke zemije i centra - Mo-skve. Slobodno trZiSte. slobodan izbor i di-versifikovana vlast su glavni atributi za de-mokratsku drZavu koji su pripremili terenza korak unapred, ali joS sa Zeljom i stra-hom da se odrekne totalnog konzervativi-zma, a to je i stvorilo unutra5nju tenziju.

Danas se Ruska Federacija prostire na17 07 5 200 kv adratnih kilometara, popula-crjaje 146 393 569,broj stanovnika po kva-dratnom metru je 8,6. Zvanidni jezik je ru-ski, ali na ovom podruduju koristi se i viSeod 100 drugih jezika. Sto se tide religije, uRusiji postoje pravoslavci 27o/o, muslima-ni, jevreji, katolici i druge religrje tine oko73%o. Glavne oblasti ekonomije su: indu-strlja 27o/o, poljoprivreda l5Vo, obrazova-nje i kuitura lLo/o, i ostali 47o/o.

Uprkos dugogodi5njim krizama danassvi svetski zvanidni izve5taji naglaSavajuporast ekonomskih pokazatelja u Rusiji.Primer tome je izvestaj EBRD-a (The Euro-pean Bank for Reconstruction and Deve-lopment) od 8. jula 2003.godine: "budiet iplatni bilans pokazuju viSak i zabeleZen jena rekordnom nivou, "flight" kapital po-deo je da se vra h. Zemljanapreduje u prav-cu investicionog dina...."

Dobre makroekonomske performansei liberalno stabilna politika su rezultiralipoboljianjem investicione klime u zemlji:- domaie investicije su se poveiale za

I2o/o odmaja2003. godine u odnosu na23o/o tokom proile godine ;

- strane investicije su porasle za oko 65%u prvom kvartalu 2003. godine ;

- strane direktne investicije pozitivno suse promenile u odnosu na stanje miro-vanja/smanjenja u pro5loj godini;

- BP/TNK (British Petroleum/Tjumen-skaja Neftjanaja Kompanija)'mega-deal" nije samo glavni uzrok porastastranih direktnih investicija, nego toima iveliki znadaj za politidko-ekonom-ski ugled zemlje;

- bankarska i preduzetnidka kiima se

promenila takode nabolje u poslednjimmesecima:

- promene investicione klime su dostauticale na poslovne operacije EBRD-adiji je obim ulaganja iznosio 1,3 milijar-di eura proile godine. Uradeni su novibitni projekti kao sto su naftovodi i ga-sovodi;Celokupno gledajuii, poslovni ambi-

jent se poboljiao, ali tehnolo5ke i javne in-stitucije zahtevaju zna(.ajne promene. Pro-ces modernizacije i restrukturiranja obu-hvatio je masivnu tehnologiju, know-how,ve5tine transfera, zna(.ajno se popraviokorporativni sektor. Restrukturizacija ru-skih firmi se odnosila na kvalitet proizvo-da, poslovno okrulenje, prodajni sektor,potroiade, na distributivnu mreZu, a teh-noloika modernizacija je obuhvatila i dru-ge srodne grane. Primer tome su tradicio-nalni sektori kao 5to su: nafta-gas, meta-lurgija, telekomunikacije, hrana. Stranaulaganja su vezana za tehnologrlu (GM;Michelin), potroiadka dobra (Merloni),proizvodi od stakla (Glaverbel, Pilking-tou St.GObain), drvna i papirna industrija(Stora Enso,UPM Kymmene), prodaja namalo (lkea;Metro), ma5insko - gradevin-ska industrija (Caterpillar; John Deere)

Reforme u administrativnom sektorusu slabe; birokratija ostaje na visokom ni-vou, a samim tim poveiava se rizik finan-

sijskog sektora. Banke se okreiu distoj eko-nomiji, kvalitet njihovog rada se poboljSaou poslednje vreme, bankarski sistem se sta-bilizovao, ali sektor jo5 ostaje relativnomali. Nastavljaju da dominiraju drZvnebanke i 'pocket banks" velikih kompanijakojima su jos ostali upravni i pravni pro-blemi.

ITAR-TASS prenosi iz Moskve, 8. avgu,sta izveStaj Ministarstva ekonomskog raz-voja Rusije da je u periodu januar-jun2003. godine druitveni bruto proizvod ze-mlje porastao za7,2o/o u odnosu na isti pe-riod proile godine, obim industrijske pro-izvodnje je porastao za 6,8o/o u odnosu naprvi kvartal pro5le godine, koji je bio 3,370,porast cena za 6 meseci ove godine iznosi7,9% u odnosu na9o/o za januar-jun proilegodine, a realan novdani dohodak grada-na u prvoj polovini 2003. godine je poras-tao za 14,60/0.

|edan od prioriteta vlade, kako navodipredsednik vlade Ruske Federacife M.Kasijanov, je da se u 2004. godini obezbe-di dalji ekonomski rast, a G.Gref, mini-star ekonomije, nagla5ava kao prioritetza narednu godinu razre5avanje socijal-nih pitanja.

Trenutna situacija u Rusiji usled prediz-borne trke medu razliditim politidkimfrakcijama mo2da odaje laZni utisak nesta-biinosti zemlje i dru5tva, ali ostavimo teprobleme analitidarima jer situacija nijeni pribliZno tako lo3a kao 5to neki pojedin-ci poku5avaju da je prikalu.

ilIonopolList

Olga Rupcova

S RB IJAJoS -IEDNAAVANTTJRA -\rhiin <p <,r rnlnrn <n in( iprinim nrnhlpmnm knii ipJtvuv JL JUVLUvV JV JV) JrWt Uttt lJrVUtLrrrWr tt r\WJr JUt

po mnogo (emu, irni izuzetnom u odnosu na drugezpmltp Fvrnnp

rbija, zemlja duda. Ne zvudi Saljivovei, naZalost, tragikomidno. Nakonsvih dogadaja koji su prohujali ovim

delom Balkana, Srbija se suoiava sajoSjed-nim problemom koji je, po mnogo demu,

dini izuzetnom u odnosu na druge zemljeEvrope. Taj problem su svakako izbori, ko-ji su u zemlji Srbiji poprimili takve elemen-te, da od jedne institucije demokratskogdru5tva, preko koje narod Srbije izrai.avasvoju suverenu volju, naprave neku vrstumakretninga koji sluZi za zaglupljivanjemasa u funkcryi vladajuiih stranaka. Nai-me, raspisivanjem po treii put izbora za 5e-

fa drZave, vei u startu se postavilo pitanjenjihove celishodnosti. Pre svega, uzimaju-ii u obzir dinjenicu da ni prethodni izbor-ni ciklusi za Sefa driave nisu uspeli, jasno

se postavlja pitanje, zaSto su oni ponovoraspisani, kadaje u odsustvu znadajnih po-litidkih subjekata unapred bilo izvesno daie ponovo doZiveti krah.

Nesporno je da Srbija mora imati pred-sednika, jer u ovakvom sistemu vlasti, ka-kav postoji kod nas, gde je prisutna izve-sna kombinacija parlamentarnog i pred-sednidkog sistema vlasti, predsednik imaznadajnu ulogu u stvaranju ravnoteZe iz-medu legislative i egezkutive, tj. izmeduparlamenta, kao nosioca zakonodavne iustavotvorene vlasti, s jedne strane, i vla-de, kao nosioca izvrine vlasti, s druge stra-ne. To balansiranje se pre svega ogleda upravu predsednika republike da predlaZemandatara za sastavvlade parlamentu. Za-tim, u njegovom pravu da na obrazloZenpredlog vlade donese odluku o raspu5ta-nju parlamenta. Uz ovo treba dodati da je isam predsednik republike jedan od nosio-ca izvrine vlasti. Sto narodito dolazi do iz-rai.ajau vreme neposredne ratne opasno-sti i uop5te, u vreme vanrednih okolnosti.Sve ovo ide u prilog neophodnosti da se ko-nadno 5ef drZave izabere. Medutim, to ne

znadi da izbore za predsednika republiketreba raspisivati do besvesti, po onoj na-rodnoj "kad je bal, nek' je i maskembal".Nameie se pitanje ceiishodnosti, kao i eko-nomidnosti samog postupka izbora. Iakoje tlanom 87. Ustava Srbije predvideno dapo prestanku mandata predsednika repu-blike, izbori za novog moraju biti raspisa-ni u roku od 60 dana, Ustav ipak ne sadr-Zi odredbu 5ta biva ako izbori propadnulOvo se tumadi kao pravna praznina, jerUstav o tome ni5ta decidno ne sadrZi. Ina-de, ovo je jedna ozbiljna slabost vai.ecegUstava, a koja se mora ispraviti u novomUstavu. Sagledavanjem svih okolnosti,kao najcelishodnije reSenje, biloje dapred-sednik Narodne skup5tine, a koji vei duZe

vreme obavlja duZnost predsednika repu-blike, predsedniike izbore raspiSe zajednosa parlamentarnim, jer su i u trenutku ras-pisivanja predsednidkih izbora postojalejasne indicije da Vlada nema stabilnu par-lamentarnu vetinu. Ovakvo rezonovanjestvari svojstveno je demokratskim dru5-tvima kojima i mi teZimo. Medutim, kadaje i ovaj krug izbora propao, postavlja se pi-tanje - da li se mogu raspisati novi i ko tomo2e udiniti. Po dlanu 87. Ustava jasno se

kaLe da, ako je predsednik republike, iz bi-lo kog razloga privremeno spreden da vriisvoju funkciju, zamenjuje ga predsednikNarodne skupltine. Takode, Ustavom jepredvideno da izbore za predsednika repu-blike raspisuje predsednik NS.

Shodno ovima odredbama situacija jeveoma jasna i tu nema nikakvih dilema.Medutim, ono Sto sada stvara zabunu jeste

fakat da su ubrzo nakon predsednidkih iz-bora, raspisani i vanredni parlamentarniizbori, dime je dosada5nji saziv NS raspu5-ten. Odluku o raspuStanju NS, doneo jepredsednik NS u svojstvu v. d. predsedni-ka republike, 5to je jedan paradoks u svetu.

|er, time jedna ista lidnost utide na egzisten-

ciju drugog drZavnog organa tiji je i samdlan, ito u svakom sludaju dovodi do besmi-sla podelu vlasti na kojoj podiva demokrat-ski politiiki poredak. Raspultanjem NS,

prestala je i funkcija predsednika NS, a ti-me i njegova moguinost da vrii funkcijupredsednika republike. U takvoj situaciji,besmislena je tvrdnja dela naie strudne jav-nosti, da i posle raspuitanja NS, predsed-nik NS moZe raspisati predsednidke izbo-re. Samim aktom o raspu5tanju NS, presta-la je i moguinost da predsednik NS raspi5epredsednitke izbore, jer ex constutione suprestala njegova ovlaiienja raspuStanjemNS. Shodno tome, sasvim je neozbiljno go-voriti da dosadainji predsednik NS, koja jeraspu5tena, moZe ponovo raspisati pred-sednidke izbore. Takva tvrdnje idu u prav-cu destabilizacije i razgradnje drZave, 5tonikome nije u interesu. Ustav u tom smisluje nedvosmisleno jasan.

Prema tome, odluku o raspisivanjupredsednidkih izbora moZe doneti samopredsednik buduieg saziva NS, dakle, tekposle vanrednih parlamentarnih izbora.Konstituisanjem nove NS, izborom novogpredsednika NS, otvara se moguinost za

raspisivanje predsednidkih izbora. Do ta-da, ako se Zeli poitovati Ustav, Srbija nemoZe imati predsednika republike. Joi jed-no pitanje koje moZe da uzdrma politidkeduhove u driavijeste i pitanje ko ie predlo-Ziti novog mandatara, jer konstitusanjemNS mora se izabrati i nova vlada. Da li ieto uraditi v. d. predsednika republike, za5-ta po Ustavu ne postoji pravna smetnja, iliie se dekati da novoizabrani predsednik touradi, zavisi od konsenzusa politidkih, od-nosno parlamentarnih stranaka koje bududinile vladaiuiu voliu u NS.

Mladen Stevanovitml-stevanovic@yahoo.com

MonopolList

:.: lll l : ::i i::

:i:i::i:

Otkupite uvoju du$uod }lornera Sirnp$ona

o'iuo'ii'n;fi :fi l,![i'#:T;ffiiiiffi Iiu1ffi 'sebno;

e, ovo nije priia o propalimizborima i glupim glasadi-ma koji ne shvataju da je pe-

onta izbora izboriti se za svoja pra-va preko politidara koji se dude za!-to niko nece da ih glasa dak i kadasu korumpirani (pa ipak ko nlje zasebe nije ni za druge). Ne moZe se

zameriti ovde ni medij ima koji upor-no poku5avaju da predode kolika jezavisnostvei stare elite od nove. Za-ista, pa ipak su vlasnici tih medijaista ona elita za koju je naivno gla-sadko telo verovalo da ie nestatidim veliki voda ode put dobro nampoznatogdiplomatskogpredstavniS-tva - Haga.

Da, upravo iete duti na tim is-tim medijima da pripadate poseb-nojkulturnoj grupi i da ste pripad-niknajboljeg naroda, da je VaS horo-skop neobidno pogodan za sve vrsteaktivnosti, a najvi5e za gledanjeomiljenog TV-a.

E, sad kada ste stvorili medijskipodrZanu narcisoidnu sliku o VaSoj

lidnosti,, shvatite da ste neobidnoslidni Homeru Simsonukoji je kriti-ka upravo jedne izvitoprene nacije.A zamislite, to je nacija koja mislida je posebna, najbolja i da joj horo-skop ide na ruku. Pogodili ste upra-vo, da stil vaieg Livota mnogo pod-se6a na stil prosednog Amerikancaoptereienog materijalnim, koji ipakprosedno provodi manje vremenaispred TV-a nego Vi.

Da li je gre5ka u ostareloj eiiti,politidarima, medijima i njihovimzyezdama ili je gre5ka u Vama kadashvatite da je najlepSe da drugi krei-raju VaS svet za Vas.

Ipak, za5to bi neko i.e\o da raz-mi5lja i ponudi gledaocima nekudrugu sliku.

Da, to bi moglo biti opasno pozdravlje Homera Simsona koji ispi-rajuii moZdane ielije pivskim i TVsadrZajem pronalazi inspiraciju Zi-vota.

Zamislite da ukljudite svoj TV ividite ne5to 5to ie Vas inspirisati davi5e radite ili da se zapitate Sta ste

danas konkretno udinili da bi se

VaS Zivot promenio?MoZda je ovo prida o sistemat-

skom zaglupljivanju medija koji usvom programu nude pomenute po-litidare u razliditm akcijam, pevalj-ke koje se bore za privilegije kodvei stare elite, jeftinu holivudskuprodukciju, reklame, i svakako ve-sti o svima vei pomenutima.

Ako sam ipak uspeo da Vas zbu-nim moZda iete pokudati da otkupitesvoju du5u od Homera odmaknete se

od TV ili moZda utiiete na okruZenjeda se izmeni. Kako stvari stoje ipak je

Homer Simpson medijska zvezdai onje biie jedinstvenog pogleda na svet

5to za Vas nije sigurno.Da ne budem surov, VaSa lid-

nost ie ne sumnjivo vi5e vredetiukoliko iskoristite priliku i posetiteneku diskoteku ili masovno slavlje,iskadete se i napunite pluia pra5i-nom i sveZim dimom cigareta uzpristojnu dozu alkohola. Ovakavkreativan predlog svakako Vam nebi dao ni sam Homer.

Lisa Simosonmlada volonterka sa Plnka

MonopolList

ffiA ffiil_.t'$ffiM fl,$,fiSKlUskog istoka je otpadalo39,60/0, na Severnu Ameriku27olo, na Centralnu i JuZnuAmeriku 70,loh, ana Evropu(bez Rusije) 1,4%. Kasnijiperiod 197 4-7 5. je obeleZenrastom cena nafte od stra-ne 0PEK-a i pretnjom naft-nim embargom, zbog degasu vlasti SAD-a razmatralemoguinost rata protiv ze-malja proizvodaca naf te.

Podsetimo se daje 0PEK,"ORGANIZATION OF PETRO-

tEUM EXPORTING COUNTRI-ES", nastao 1960. godine.Njegova glavna uloga jestvaranje zajednicke potiti-ke, sa namerom zaStite inte-resa svojih clanova.

Istaknimo sledeie cilje-ve OPEK-a:

glavni citj je koordinira-nje i unificiranje naft-no-derivatne poiitike ze-

-^l.i-;l^-:^-.rrrquq LLdItILd,

da odredi sredstva zaobezbedivanj e individu-atnih i zajednickih inte-IESA;

organizacija mora da pro-nalazi puteve i sredstvaza obezbedenje stabilnihcena, u interesu naftnogtrZi5ta, uz eliminisanje

itetnih i neuspeinih ko-lebanja.

Sve vreme, pravo izboramora se davati interesimaproizvodaca i potrebamastalnog prihoda, sposobno-sti ekonomskog i pravnogzadovljavanja naf tno-deri-vatne potro5nje i povoljnogvraianja kapitala iz investi-cija u naftno-derivatnoj in-dustriji.

;rUlanice 0PEK-a su: ]ran,Irak, Kuvajt, Saudijska Ara-bija, Venecuela, Katar, Libi-ja, Indonezija, UjedinjeniArapski Emirati.

Godine L979. sa padomiranskog Sejka (postavtje-nog pomocu CRU, posle po-bune nacionalne vlade Mo-sadika 1953), SAD sujoi vi-5e zabrinute za sudbinu svo-jih interesa na ovom pod-rucju. Zato, u svom govo-ru "0 stanju u zemlji" janu-ra 1980. godine, predsednikKarter upozorioje da "Poku-5aj svake spoljne snage, dauzme pod kontroiu Persij-ski zalig smatraiemo kaopoku5aj napada na intereseSjedinjenih Ameridkih Dr-Zava i na takav pokuSaj od-

govoriiemo svim moguiimsredstvima, uktjucujuii ivojnu silu". Doktrina "Kar-ter" objainjava suzbijanjezavisnosti zapadnih zema-lja od Zivotno bitnih isporu-ka nafte sa Bliskog istoka.

U govoru pred senator-skom komisijom o oruZa-nim snagama 1990. godine,nakon invazije Iraka na Ku-vajt, ministar odbrane Cej-ni (sadainji vice-predsed-nik) objasnioje 5ta to leZi utemelju vojnog sporazumakoalicionih snaga SAD-a:"Irak je kontralisao 10%svetskih zaiiha nafte prenapada na Kuvajt. 0svaja-njem Kuvajta, Sadam Hu-sein je poveiao svoj udeona 20%. 0kupiranjem Kuvaj-ta on ocigledno da posta-nje u stanju da diktitra bu-duiu svetsku energetskupotitiku, a to mu daje"viast" nad naSom ekonomi-jom i nad veiim delom dru-^iL -^*^l;- ^..^+^t'vrrr aErrr4LJ4 JvEL<t .

U periodu posle rata uPersijskom zalivu ovi intere-si postali su joi bitniji uzi-majuii u obzir zavisnostameridke ekonomije od uvo-za nafte i od toga ko ie kon-

f f svetu se danas dobijaL,l oko 3 miliiarde ronanafte i gut" goiiSnle. Cenavadenja nafte u Persijskomzalivu iznosi 1-2$. u Sibiru4-5$, u Norve5koi (Severnomore) 12$, u Teksasu (SAD)18$.Takav raspon u cenamanafte zavisi od toga na ko-joj dubini se nalaze njenezalihe. Treiina svetske do-bijene nafte svake godineotpada na Srednji istok, Ku-vajt, Iran, Irak. Ve6i deo tenafte ide u Evropu i Ameri-ku, a najveii potroiaci ovihresursa su SAD sa 27%, Ne-macka 37%, i Japan 28%.

Kontrola nad naftnim re-sursima Btiskog istoka,uvek je bila deo strategijeinteresa SAD-a. Joi 1.947.godine, tada5nji predsed-nik Truman u svom najpo-znatijem govoru, obeleZioje doktrinu, koja je danaspoznata po njegovom ime-nu. U njoj se poziva na Bli-ski istok, zbog njegovihenormnih prirodnih resur-sa, kao na jedan od razlogaborbe protiv "komunizma".

Stika svetskog naftnogtrZiSta za 1972. godinuje iz-gledala tako da: na deo Bli-

Hw

.,.i

trolisati protok nafte. Reienje

ovog problema je bitno kakosa ekonomskog, tako i sa Poli-tiikog stanovi5ta. Sada, 1999.

godine, svetsko trzi5te nafteizgleda ovako: Btiski istok36%, Severna Amerika 18,8o1o,

Centralna i Juina Amerika,kao i Evropa (bez Rusije) 9%.

Pored kontrole nad nafnimtrZi5tom, postoje i drugi citje-vi ove vlade: ostvarenje vojnedominacije nad ostalim ze-

mljama sveta i odredivanjevalute koja ie se koristiti Priplaianju nafte. Ovo Poslednjeje bitno za finansijsku i eko-

nomsku stabilnost SAD-a.

Iz postednjih raiuna se vi-di da je spotjni dug SAD-a

2,7 trilliona dolora, a to je vi-5e od detvrtine Bruto nacio-natnog prihoda' Da bi mogao

da finansira ovaj dug SAD-uje potreban svakodnevni Pri-tiv prihoda od PribliZno dve

mitiijarde doiara iz inostran-stva. Jedna od glavnih mo-

guinosti SAD-a da PrikuPi ta-ko ogromana sredstva (oko

dve treiine kaPitata svetske

ekonomije) je uloga dolara,kao vodeie rezervne valute.IstraZivanja Pokazuju, da na

kraju 1990. godine, viSe od

80% svih transakcija, i Polo-vina izvoza se raiuna u dola-

rima, Sto ie reii daje dolar ii-nio dve tre6ine svih drZav-nih vatutnih rezervi.

Uvodenje evra od straneEvropske unije oznacitoje Po-j avtj ivanj e p otencij alno g kon-

kurenta. Na Pocetku, Porastdolara je liSio evro bilo kojeatraktivnosti, ali situacija se

promenila krajem 2000. godi-

ne, dolar je pao u odnosu na

evro vi5e od L5olo. U cetoj tojsituaciji zemlje itanice 0PEK-

a pocele su da razmiStjaju omogudnosti Prelaska Pri Pro-daji na evro. Sef odeljenjaanalitidkog naftnog trZi5ta0PEK-a, Javad Yarjam, Pro5le

godine skrenuo je PaZnju da,

iako ie veiina zemalja OPEK-

a u bliskoj buduinosti nasta-

viti da plaia u dolarima,0PEK neie da isktjuduje u Pot-punosti moguinost koriSde-

nja evra za Postavku cena ikao moguieg sredstva Plaia-nja. Ako se tako neito desi,

to bi doveto do Pada dolara,

5to bi izazvalo otok sredsta-

va zbog vrednosti aktive do-

lara, i dug SAD-a bi Postao bi-

tan faktor.Danas 0PEK kontroli5e od

35% do 40% svetskog naftnogtrZi5ta. I za ovu organizacijudolaze komplikovani dani,zbog tendencije da zemlje-uvoznici sve vi5e vole da ku-puju naftu od nezavisnih Pro-izvodada nafte. S obzirom na

procenu eksPerata ove organi-zacije, u 2003' godini zemlje-

izvoznici koji NE ulaze u 0PEK

6e da pove6aju obim izvozaza820 hitjada barela na dan. S

obzirom na tekuii nivo, takvatendencija vei se uocava na

primeru JaPana (u ProSlostistalni kupac nafte od zemalja

OPEK-a) iija nacionalna kom-

panija "Nippon Oit ComP" je

kupita 2 millionabarela od ne-

zavisne Ruske naftne komPa-

nije, a SAD je doneo odluku o

proizvodnji nafte na Aljasci.S obzirom na ovo, 0PEK u sko-

rije vreme moZe da PreisPitasvoju strategiju Putem Pove-ianja kvote Pre svega za Al-Zir, Libiju, Kuvajt, a zatim i za

druge svoje ilanice.U zavisnosti od Potitike

SAD-a i 0PEK-a, formiraie se

pravila kupovine i cene za

naftu u svetu. a u odnosu na

ta pravila srPske firme ie Po-staviti svoje strategije Premamedunarodnom trZiStu, cime

ie se dokazati kotikoje doma-

ie trZiSte efikasno.

iilr,' lii:i |',

iliiTi.liiiliiJili'+fi.r+.,t-ri|!.|jllliiilrr:. ir"1'r,iii::

I,",.\,:ll*,.r-. ...",.i,*liil''d

:ai!t-iillli1:l.i:"irii{tlti'irii{li:llill,rilii,:li:i:'iii,l!i!

ilr::',i:',tfilri;iiiillil' i,:r::r:iiiili:'l.i:*i

4.'11,,|glli:X:':::i':' :':rrll'r ili'* }fll,,',Blf,lF+,.ffi*#

*i.,t,,'i,lfii.,,il ***,tr,r#tilliiiiii

: r:il:.:rii il*:Xriiliiillll,i,'..!fi ,iliinlliilliiili:

*ili.lilfrl *j.i',i#,iiitr 'l::i:ririiritiilii:liltiir!!!ilil-iii:iirilili!ii1li::i:-li!:ilii:!li:i

::r:i

HVB banka pocela je da

odobrava stambene kredi-te za stanovni5tvo Srbije.Do sada odobreni kreditidostiZu iznos od 3,5 milio-na evra, a do kraja godineie iznositi 5,5 milionaevra, procenjuju u ovoj ban-ci. Krediti se otPlaiuju naL5 godina, uz godiSnju ka-matu od 9,5 odsto i uz va-lutnu kiauzulu kao obez-

bedenie.

,iiiiiiiitii:i

:i]:ii:

:litil

ilfi

Ei'tr',1:lii'{,:.i,,i,lli':j '

SIROMASNI U SAD

lpr.*u ooUu.it. U.r' ,.nru, Bureau za 2002' godinu, u SAD

ff ffi T#iH rJ'*il1]'$';;#'lij,"} # 't{;iti..i pi.sin jodine. U siromaitvu Zivi petina sve ameriike

*?n * :r';. :1,',?'; fi i 3llH, ; ; 6 il 1,3: *T,, i'; i' i;:]-c.aiirj; pLt. siromain j'h: 18.100 $, a tori5i se na: stanarinu

; :,,';i tii; t.,n,1,.t..1 i;:ot i I "'-','.:i

l,'J?i i 3 o t $ ; z d r o s

Struldura uvoea PoljoPrivredne i

FrehrEffrbene indudrije u periodu januar -

iul 2ffr3. Vredno=t uroea 3E6,8 miliona $

E zita@ -cerEl \,o,:e

F mest,

6 duv-cn

ts pice

STOPE POV U SUSTONIM ZEMLJAMA

drZava stopa poSebn ,a

stoba

godinauvodenia

Madarska 25 T2 1988.

H rvatska tz 1998.

B ugarska 20 1994.

Makedonija t9 5 2000.

Rum unija 19 1 00?

Stoven la lv 8 1999.

Crna Gora 77 2003.

Srbija 20 5 2004.

Monopoll-,,ist

0lga Rupcova

I/IAKROEKONOI,I$KA

$TABITNO$T

Razloge za ovako

nepovoljnu

trenutnu situaciju treba

ft aLrtr u velikom o dstup anj u

izmedu obima domaie

Stednje i neophodnog

obima investicija

u srpsku privredu

5to ie reii, da presudnu

ulogu za pokrivanje ovog

deficita treba da ima

strana Stednja u vidustranih direktnih

investicija.

f\drZiva i kredibilna makroekonomska stabilnost predstavlja preduslov brzog pri-

\,fvrednog rasta. S jedne strane, ona je pokretad izvora rasta na srednji rok, ier sti-

muli$e domaiu stednju i investicije naroiito u sektoru malih i srednjih preduzeia, Stc

bi trebalo da bude glavni izvor privrednog rasta Srbije. S druge strane, makroekonom-

ska stabilnost pored politiike stabilnosti predstavlja uslov za privlatenje stranih di-

rektnih investicija kao drugog izvora rasta.

Tokom devedesetih godina pro5log veka u Srbrji je biio sporadiinih poku3aja ma-

kroekonomske stabilizacije, ali usled ratnih razaraniasankcija i polititke nestabilno-

sti ti pokuiaji su propadali, a privreda je beleiila veoma nepovoljne veliiine osnov-

nih pokazatelja makroekonomske stabilnosti . Tek u 2001. godini privreda Srbrye je

ostvirila podetnu ekonomsku stabilnost i inicirala osnovne strukturne reforme. Infla'

cija je nakon potpune liberalizacije i prateie ekspiozije cena smanjena sa li3 7c u

2000. na ispod 40 % u 2001. godini sa tendencijom daljeg smanjivanja u narednom pe-

riodu, Sto se vidi iz tabeie:

GodinaiN,F aclia.::,::i:i::tl., :::,,.:':

BUDZETSKI DEFICIT

u 7o BDP

2000 113

2001 4A r.3

2002 14.8 3.6

2003 9 3.6

2004 7 3.7

2005 5 3.6

Budietski deficit je sveden sa 10% BDP-a na 1.3% u 2001. godini sa ciljem da ne

prede 5 % u narednom periodu, jer je to gornja granica fiskalnog deficita preko koje

on postaje opasan za odrZivu makroekonomsku stabilnost. Vrednosti budZetskog de-

ficita u 2001. i 2002. kao i projekcije u naredne dve godine prikazane su u gornjoj ta-

beli. Medutim, privreda Srbrye beleZi izuzetno visok deficit tekuieg bilansa 10-12 %

BDP-a (EBRD u svojim analizama i ocenama privreda u tranziciji postavlja granicu

od 7% uie5ia ovog deficita u BDP-u preko koje on postaje kritidan za odriavanje ma-

kroekonomske stabilnosti na kratak rok).

Ako imamo u vidu da su dva osnovna strukturna indikatora odriivosti makroeko-

nomske stabilnosti na srednji rok deficit platnog bilansa i fiskalni deficit, postavlja se

pitanje da li ie privreda Srbrje odrZati makroekonomsku stabilnost. Sto se tiie prvog

indikatora,javne finansije izloiene su riziku servisiranja visokog nivoajavnog duga ko-

ji je krajem 2002. godine iznosio 13.5 miiijardi dolara (92.2 % BDP-a, a kritidna grani-

ca za odrZivu makroekonomsku stabilnost koju daje EBRD je 60 % BDP-a)' S druge

strane, u 2003. godini zabeleZen je znatno manji priliv stranih direktnih investicija od

planiranog, a samim tim i manji prihod od privatizacije. Ovo su samo neki fiskalni ri-

iici,zbogkolihleugroienaplaniranarealizacijaobimaistrukturejavnepotroSnje Sto

se tiie deficita platnog bilansa, kao drugog indikatora odriivosti makroekonomske sta-

bilnosti na srednji rok situacija je joi nepovoljnija. Naime, tokom 2003. godine ovaj de-

ficit je joS vise porasta0 . Statistidki podaci govore da je spoljnotrgovinski deficit za pr-

vih devet meseci 2003. godine dostigao rekordnih 3.25 milijardi dolara, a predvida se

da ie na kraju 2003. godine dostiii cifru od tak 4 milijarde dolara.

Razloge za ovako nepovoljnu trenutnu situaciju treba traiiti u velikom odstupanju

izmedu obima domaie Stednje i neophodnog obima investicija u srpsku privredu 5to

ie reii, da presudnu ulogu za pokrivanje ovog deficita treba da ima strana Stednja u

vidu stranih direktnih investiciia.

Dakle, dogadaji iz prve polovine 2003. godine na domatem i medunarodnom eko-

nomskom planu koji su se odslikali politiikom nestabilnoSiu, a samim tim i nepo-

voljnom poslovnom klimom, uslovili su mnogo manji priliv stranih direktnih inve-

sticija od planiranog. To je nepovoljno uticalo na oba strukturna indikatora i unelo

izvesnu dozu pesimizma u odriivost makroekonomske stabilnosti srpske privrede

na srednji rok' Milos Ljusii

milosliusic@yahoo.com

max. tax

j;ii::ii .,i:

ri iiiiaiii lii

l:i iric jl,,;:{.

...,,:iti

MonopolList

;]:Ii:ll:

:i::;:::;:;:: t:ii::i: I:u:i:i::::.:i

l/IAKROEKONOI,I$KA

$TABITNO$T

':ii,..-.ii"

investicija

Razloge za ovako

nepovoljnu

trenutnu situaciiu treba

traLiti u veiikom odstupanju

izmedu obima domaie

Stednje i neophodnog

obima

u srpsku privredu

Sto ie reii, da presudnull

urogu za poKrrvanJe 0v0g

deficita treba da ima

strana Stednia u vidu

stranih diiektnihinvesticija.

f\drZiva i kredibilna makroekonomska stabilnost predstavlja preduslov brzog pri-\,fvrednog rasta. S jedne strane, ona je pokretad izvora rasta na srednji rok, jer sti-

muliie domaiu Stednju i investicije narodito u sektoru malih i srednjih preduzeia, 5to

bi trebalo da bude glavni izvor privrednog rasta Srbije. S druge strane, makroekonom-

ska stabilnost pored poiitiike stabiinosti predstavlja uslov za privladenje stranih di-rektnih investicija kao drugog izvora rasta.

Tokom devedesetih godina pro5log veka u SrbSi je bilo sporadidnih pokuiaja ma-

kroekonomske stabilizacije, ali usled ratnih razaranja sankcija i politiike nestabilno-

sti ti pokulaji su propadali, a privreda je beleZila veoma nepovoljne veliiine osnov-

nih pokazateija makroekonomske stabilnosti . Tek u 2001. godini privreda Srbrle je

ostvarila podetnu ekonomsku stabilnost i inicirala osnovne strukturne reforme. Infla-cija je nakon potpune liberalizacije i prateie ekspiozije cena smanjena sa 1i3 % u2000. na ispod 40 % u 200i. godini sa tendencijom daljeg smanjivanja u narednorn pe-

riodu, 5to se vidi iz tabele:

Godinail\tpt art la

UYo i

al lnTfTcr,,t nFfrarrDVULT I JI\I ULI lLI I

: li 0/^ RnD

2000 113

2001 40 1.3

?002 14.8 3.6

2003 9 3.6

2004 / )1).1

2005 5 3.6

BudZetski deficit je sveden sa 10% BDP-a na 1.3% u 2001. godini sa ciljem da ne

prede 5 % u narednom periodu, jer je to gornja granica fiskalnog deficita preko koje

on postaje opasan za odriivu makroekonomsku stabilnost. Vrednosti budietskog de-

ficita u 2001. i 2002. kao i projekcije u naredne dve godine prikazane su u gornjoj ta-

beli. Medutim, privreda Srbrye beleZi izrzerno visok deficit tekuteg bilansa 10-12 %

BDP-a (EBRD u svojim anaiizama i ocenama privreda u tranziciji postavlja granicuod 7% ude3ia ovog deficita u BDP-u preko koje on postaje krititan za odriavanje ma-

kroekonomske stabilnosti na kratak rok).Ako imamo u vidu da su dva osnovna strukturna indikatora odriivosti makroeko-

nomske stabilnosti na srednji rok deficit platnog bilansa i fiskalni deficit, postavlja se

pitanje da li ie privreda Srbrje odriati makroekonomsku stabilnost. Sto se tiie prvogindikatora, javne finansije izloZene su riziku servisiranja visokog nivoajavnog duga ko-jije krajem 2002. godine iznosio 13.5 mihjardi dolara(92.2 % BDP-a, a kritidna grani-

cazaodrLivt makroekonomsku stabilnost koju daje EBRD je 60 % BDP-a). S drugestrane, u 2003. godini zabeleien je znatno manji priliv stranih direktnih investicija od

planiranog, a samim tim i manji prihod od privatizacije. Ovo su samo neki fiskalni ri-zici, zbog kojih je ugroZena planirana realizacija obima i strukture javne potrolnje. Sto

se tide deficita platnog bilansa, kao drugog indikatora odriivosti makroekonomske sta-

bilnosti na srednji rok situacija je joi nepovoljnija. Naime, tokom 2003. godine ovaj de-

ficit je joI viSe porastao . Statistitki podaci govore da je spoljnotrgovinski deficit za pr-vih devet meseci 2003. godine dostigao rekordnih 3.25 milijardi dolara, a predviila se

da ie na kraju 2003. godine dostiii cifru od tak 4 milijarde dolara.

Razloge za ovako nepovoljnu trenutnu situaciju treba traiiti u velikom odstupanjuizmedu obima domaie Stednje i neophodnog obima investicija u srpsku privredu 5to

ie reii, da presudnu uiogu za pokrivanje ovog deficita treba da imi strana Stednja u

vidu stranih direktnih investicija.Dakle, dogadaji iz prve polovine 2003. godine na domaiem i medunarodnom eko-

nomskom planu koji su se odslikali politidkom nestabilnoiiu, a samim tim i nepo-voljnom poslovnom klimom, uslovili su mnogo manji priliv stranih direktnih inve-sticija od planiranog. To je nepovoljno uticalo na oba strukturna indikatora i uneloizvesnu dozu pesimizma u odrZivost makroekonomske stabilnosti srpske privredena srednji rok'

Miro. Ljusiimilosliusic@yahoo.com

MonopolList

ri,i:i;liiil:l:!ii:ii;i!:ti

'':':':i'i':1'':j'::: ]i

:l:ir;!:t:ri::r::iii:iri;

"+"T;itti+i:tt::t'ta j.3+,it"t"t+;:e;l j+:;

f lposljednje vrijeme vode se

\J ieste rasprave o ekonomskimkretanjima u na5oj zemlji, naroditose apostrofira problem izmiren-ja obaveza nastalih po osnovuuzetih kredita, a dije kamate dos-pijevaju za naplatu tokom 2004. i2005. godine. Ovo je, izmedu osta-

Iog, bila i tema skupa ekonomista iprivrednika odrZanog krajem sep-tembra u Valjevu. Na tom skupuudestvovali su i neki od profesorasa na5eg fakulteta. Izmedu ostalog,nagla5eno je i da: proizvodnja pa-da i da neie moii dostiii nivo 2002.godine, tj. da ie biti niZa za 3o/o.

ZabiljeLen je i pad poljoprivredneproizvodnje i inflacija oko B%.

Naglaben je i rast spoljnog duga,pro5le godine iznosio je 3,54 mili-jarde dolara, a procjene za ovu god-inu su 4,8 milijardi. Ove podatkeiznio je profesor sa na5eg fakultetaMladen Kovadevii. On je naveo dabi ,,situacija mogla biti jo5 drama-titnija kada podne vra(anje kredi-ta dobijenih od IMF (Medunarodnimonetarni fond). Srbija je u pro5lojgodini trebalo da smanji spoljnidugza 343 miliona dolara, a vrati-la je 43, dok je u prvih Sest meseciove godine od dospelih 467 milionadolara vraieno 45 miliona dolara...Obeianje da ie nam dlanice Lon-donskog kluba otpisati tri detvrtineduga je nerealno, biie dobro akonam se otpiSe i polovina duga". Ne-

:$]Prrg'ffiffi ilS$,r,,itPl$.s-,'$',0*,

,,..ZAV ffiffiffiZabi\je|.enje i pad poljoprivredne proizvodnje i inflacija oko 8%.

zaposlenost i nizak izvoz su najveiarazotaranja tekuce ekonomskepolitike, zakljudio je prof. LjubomirMadar istiduii da je vrijeme for-siranja domaieg trZiSta pro5lo, teda se trebaju stvoriti povoljni usloviza unapredenje izvoza. Ni5ta sjajn-ije nisu ni prognoze Instituta zatrZiSna istraZivanja, a prema kojimabi mogli dostiii privredni rast ko-ji smo imali 1991. godine tek za 16

godina, i to po godi5njoj stopi ras-ta od 5o/o, a ove godine ie biti dobroako ona bude 1% ili jednaka nuli!Prema podacima IZTI, proizvodnjaje manja za 53,9o/o u odnosu na nivokoji smo imali 1991. godine. Poljo-

privredna proizvodnja je u minusuprema pro5loj godini za oko l0o/o.IIZTI jepodrZao promjenu ekonom-ske nolitike.

NASA STVARNOST

EKONOMIJA I POLITIKA - jedna gla-va sa dva tijela. Tako bi, u jednoj receni-ci, izgledao opis zapadne politidke i eko-

nomske stvarnosti. To su sealskin blatan-cy korimako je predodredeno da se dopun-juju u svemu, jer samo tako mogu opsta-

ti. Medutim, kod nas, u Srbiji, to jet ma-lo drukdije. Ovdje je u pitanju jedno izn'r-

rcvareno tijelo, sa dvije giave. iedna se

zove politika (vlast), a druga ekonomi-ja (opozicija, ali ne polititka). Takva kon-strukcija nase stvarnosti dovela je do to-ga da se naia zemlja nalazi na zatelju svihlista na korimako se rangira ekonoms-ki, socijalni, polititki i, uopSte gledano,druStveni napredak. Jedina svijetla tadkaje sport. Naravno, ovakvo stanje ne bi mo-g1o dugo opstati u bilo kojoj zemlji koja za

sebe moze reii da je normalna, da se na

kljuinim dru3tvenim ne nalaze oni kori-mako ovakvo stanje odgovara. U rijedi ko-mentara domaiih polititkih, ekonomskih,vojnih i ko-zna-kakvih-sve-ne analititara,kriliiara, duSebrilnika za nas, pojavi se,

ponekad, i neko ko je odgajan u duhu Za-

pada. Medu njima jet i Rori O'Saliven, di-rektor Svjetske banke za SCG. U rijetkimkomentarima naie svakidadnjice Rori jet

zakljuiio da smo mi ljudi koji vole da duju

lo5e vijesti, te je on, u skladu sa praksompoStovanja domaiinovih ielja, saopltiodvije lo3e vijesti. U nadi da ie nam se sv-

idjeti.webmail spinter.net 1.1

MonopolList

ii ''\

ffiPosljedice liberalizacije uvoza

Profesor Kovadevii je iznio za-kljudak da su ovako teSkom stan-ju srpske privrede doprinjeli nere-alno visok kurs dinara, liberaliza-cijauvoza i pogor5anje konkurent-nosti domaie proizvod nje. Iznjetje i podatak da je samo l7o/o mla-dih spremno da ostane u zemljil NajoS jednom takvom forumu ekon-omista koji je odrZan istog mjese-ca na Miloderu (ekonomisti Srbife iCrne Gore), ucesnici su doili do'za-kljudaka da je rast nezaposlenostine5to Sto nismo mogli izbjeii kao iveiina zemalja u tranziciji. Rijed je,naime, o prestrukturiranju velikihsistema koji su nekada bili glav-ni pokretadi privredne aktivnosti.Prestrukturiranjem se Zeli stvori-ti mogudnost za privatizaciju tihpreduzeca, a time i otvaranju novihradnih mjesta. Zamjereno je ak-tuelnim vlastima 5to nisu obratilivi5e paZnje na stvaranje povoljnijegposlovnog ambijenta za ve(a ula-ganja u privredu u vidu SDI (stranedirektne investicije).

Duinidka kriza

Udesnici su se osvrnuli i na prob-Iem duZnidke krize koia ie naitupi-ti za dvije do tri godine. Da bi seona izbjegla potrebno je postiii ne-koliko bitnih stvari: da privatizova-na preduzeia budu efikasnija, da seobezbjedi veci priliv stranih direkt-nih investicija u nova preduzeia iu kupovinu postojeiih preduzeia,da se poveiaju portofolio inves-ticije i da se reinvestiraju sredst-va. od privalizacije u razvoj novogsektora. No, jedan od profesora sina5eg fakulteta iznio je, sredinomove godine, i miSljenje da je prob-lem domaiih preduzeia,'izmeduostalog, Sto su u velikoi mieri za-postavili domaie trZiSte i nast.oialada se okrenu ka izvozu. MoZda 6is-mo mogli i smanjiti spoljnotrgovin-ski deficit da je poitojala jisna ikonkretna ekonomska politika

privrednih vlasti koja bi podstak-la privredu da udini krupne ko-rake kako bismo izbjegli ono na-jgore - ,,efekat domina" koji ie iza-zvati dui.nidka kriza. Takode, up-oredo sa rastom zaduLenjakod me-dunarodnih finansijskih instituci-ja rastao je i uvoz, a privreda stag-nira. Iz toga se nameie jasno pitan-je da li se moZe uop5te govoriti o,,rastu" deviznih rezervi i stabii-nosti na5e valute ili, pak, o kratko-trajnom vracanju sredstuva iz siveekonomije u legalne tokove.

Na 106. mjestu

Direktor WB za SCG Rori O'SalivenpridruZio se u donoSeniu loSih viies-ti. On ja naveo da ,,neka najnovi-ja istraZivanja o praksi u poslovan-ju Sirom svijeta kaZu da je SCG na-jgora na svijetu (osim Bolivije) pomoguinosti prisilnog sprovodenjazakona preko sudova. Prociienienoje da vam je ovde potrebno'oko1000 dana da prodete neku takvu

proceduru ... LoSe je to Sto je SCGukljudena u godi5nji izvije5taj nev-ladine organizacije Transparensi In-terne5enel o korumpiranosti. SCGje na 106 mestu od 133!".

Buduinost svih nas je pod ve-likim upitnikom? Da'li nam iepol.rebno neko tudo ili ie sve birivei nekako uredeno da izbjegnemonajgore? Da li je rjeienje u tome dapreko 80% nas mladih ode iz zetn-lje? Dio odgovora iemo pronaii unama samim, ako se zapitamo, ko_liko mi sami doprinori-o svemuovom Sto nam se deiava. Veiinanas se LaIi da nemamo dovoljnosredslava za LivoL, da je dosta to-ga loSe, da preduzeca ne rade, danam uvoz vrtoglavo raste.... i tomeslidno, a sjetite se samo guLvi za ot-varanje Merkatora, strukture sop_sl.vene pol.roSnje... Vrijedi se zap-itati koliko smo sami krivi za sveono Sto nam se de5ava, a koliko tai,,zloglasni" IMF i WB. :

Milen Kqkutumilen@spinter.net

ilfonopolList

ffi estok sukob vlasti i kruPnog

d kaPitala u Rusiji trenutno do-

dlJziuii"ua svoj vrhunac' o to-

me vec ,Ciugi rnesec PiSu i govore

domaie i strane novine, casoPlsl'

TV i radio stanice' Nagia5ava .se

konflikt izmedu Krenrlja i oligarha

koii su u Posljednje vreme vocllll

ogr.rlun" ioiifiku prema vlasti' Svi

oii aoguauli uticali su na raspoloZe-

nie str-anihlnvestitora u Rusiji' Da--Jas

strani investitori moraju da vo-

c1e raduna, kacia neSto kuPuju u Ru-

siji: <3ta ce ici sa tom kupovrnom'

kao i dodatak?!'>' ier, ni za koga nrye

tajna da je veiina jako bogatih Rusa

izgradila svoj kapitala putem sum-

nilve privatizacije 90-tih godina' ..-'-Soiro-.nom viasti 2000' godi-

ne, i iolaskom na vlast Viadimira

Putina, Kremlj i predstavnici krup-

nog Uirnitu su se-dogovorili o nedi-

zan,6aima konstantan udeo u Poli-tici,. U svoje vreme on je imao u-spe-

hu., to-., uaoP5tava dasoPis <Delo-

viie Liudi"''Zattm.1c Rusiju naPustio g3t?9

din Vladirnir Gusinski' On je btt-r

oredsednik MOST - banke i gene-

ialni direktor holdinga GrllP,a

tttor,, ru*.nik udruZenja ru.skih

tu,-tuku, ilan saveta za pitanje ban-

karstva pri vladi Rusrje' 2000' godt-

ne bio ie opl'u2en za finansijsku ko-

rurrcilu i pritvoren. Prodao je paket

.r.iiii rrr.aia - MoST komPaniji

Gazprom. 2001. godine naPustio;e

Rusiju. Dva Puta je bio zadrZan u

Spaniii i Grilioj na zahtev drZavnog

iizlJstuu nusije, ali na taj zahtev ni-je bio izruceti. Danas se nalazt u

gdezauzima26 mesto sa 8 milijardidolara.- -i"f.ot

je detvrta po velidini naft-

naiompanija u svetu i naiveta kour-

paniia na ruskorn "rZistu'

Kompani-

iu leirPio Hooorkovski 1995' godi-'n.'n" ,lt.iji za 407 rniliona tiolara'

ij. ait-tj "t-tj.m

kompanij a iukos i Sib -

neft, dalem 2003. godine, Prema ca-

,opisu 'Jeclomosri u 28' novcrnbra

:ibj. soaine, zalihe Jukosa dostigle

su i9,i mrlijardi barela nrrl'te' a pro'

izvoinja nafte se povetala na 100

-iilot u tona nafte za godinti dana'

iukos te otkuPio 92% akcija nattne

i.o*rr",,ii. Sibneir koja je bila pod

kontiolom gradonadelnika Cukot-

ke, Romana Abramovita (koji je po-

znut Luo viasnik fudbalskog kluba

uChelse Village', kuPljenog za 85

miliona evra. On se takode' kao i go-

spodin Hodorkorski, lalazi na spi-lzraelu.

GosPodin Putinsnio 14. novembra

ponovo se lz)a-

2003. godine na

ruED0DtRLilt|t lllsffi 0sT0J E [?l--' u',tjib'doiivtlzua svojvrhunac'

ZestoksukobviastiikrupnogkapitalauRusijitrent

ranju konacnog rezultata privatiza-

.ii.l gi" je ptritavljen samo jedan

uslov, da'se predstavnici krupnog

kapitala ,r. -.S"jtt u poiitiku i da se

Uoi'. uuoli* potioto' Oni' koji nisu

oiittuutiii te uslove morali su da na-

luri. t.*ti.t. Prvi medu njima. bio

i" gospodin Berzovski' u proSlosti'or.'itJanit upravnog odbora AD

,,Loguuurn, alan saveLa uPravnog oct-

bora'.Sibnafta', A D <Sveruska auto,-

mobilska alijansa", Prvi zamentK

uDavnog odbora nJavne Ruske I v"'

sb tin iodina gosPodin Berzovski

bio je op"tuZen zi finansijsku korup-

.iiu, tUog e ega je morao da naPusti

nittiio. rj s."pt"-Utu 2003' godine

aobiia status politiikog emigranta

u V.tit o; Britiniji' Trenutno Zivi u

ionion". GosPodin Berzovski ube-

den je da obirn]t moru' dak je obave-

skupu saleza ruskih Privrednika i

indirstriialaca da je zaStita poslova-

niu - tustita i ekonotnije drZave'

P'redsedtrik je pri tome joS nagla;io

da povrutak unazad ne'e biti i do-

a"J a" je neoPhodno da se navika-

uu tu ptuuttu kuituru i da se Preki-

ne sa oPtuZbama na radun viasti i

sudskih organa. Predsednik Rusije

i"-tnputio iau 1. kod nas' u Rusiji'

i.st o' tur"toeti gde se zavriava bi-

znis i gde Podinje drZava' zato ]e

neophJdno-Precizna Podela i raz-

eranidavan; e drZavnih ovlaSienja'>

6uul ao*ouor je Prekr5io gosPodin

Hodork6vski, Predsednik uPrav-

nog odobra ]ukos - a, ujedno i naj-

kripnlri akcionar ove nafttre kotn-

o""li.. On se nalazi na spisku,najbo-

l"iiiir., liudi poznatog americkog da-

iooitu <Forbes> za 2003' godrnu'

sku najbogatijih ljudi ameridkog da-

sopisa uF-orbes', gde zauzima 49'

misto, sa 5,7 milijardi dolara' Da-

nas ima u Planu kuPovinu Formule

1 - Minardi). Od ugovora sa luKo-

,o* g.udonadeinik eukotke dobio

;" I frU;utae dolara i 26,01% akcija

inkoru. Ostalih 52% akciia -Jukosa

pripadaju poznatoj gibraltarskoj

Lompaniii GrouP MenateP' U Po-

slednie ut.rn. lukos je vodio prego-

uor. ,u Exxon Mobil i Chevron Te-

xaco o prodaji40% svojih akcija (ni-

je bilo ieci o prodaji kontrolnog pa-

'keta akcija ovim konrPanijama)' .,

Poeetkom oktobra Predsednl.K

Rusiie Vladimir Putin zvantcno Je

poruu"touuo viasnike |ukosa da- se

tonrl'rltr'rlr, sa vlastima o Prodaji40o/o akcla stranim komPanijama'

i". lput rutit-t. nafte - kao strateSka

MonoPolList

ii{

osnova za investitore Jukosa, se na-laze u vlasniitvu drZave.

Za Rusiju su 2003. i2004. godineizbora. Ove godine, 7. decembraodrZavaju se parlamentarni izbori,a u martu 2004. godine odrZaie se

predsednidki izbori. Nekoliko putaje gospodin Hodorkovski vei nago-ve5tavao da bi hteo da se bavi viso-kom politikom. U toku predizbor-ne trke za parlamentarne izbore, onje direktno dao do znanja da finan-sijski podrZava komunistidku parti-ju Rusije (KPRF) i partiju labloko(koje su ideolo5ko potpuno razliti-te, ove partije su konkurenti jednadrugoj i predstavljaju opoziciju vla-dajuioj partiji). Mihail Hodorkov-ski postao je jedini oligarh u Rusijikoji ima Zelju da pretvori svoj finan-sijski kapital u politiiku moi. Bere-zovski i Gusinski su ga podrZali ipodrZavaju ga iako se nalaze u ino-stranstvu, putem stranih medija,svaki put kritikujuii postojeiu vlastu Rusiji.

Situacija je kulminirala 25. okto-bra 2003. godine, kada je uhapSenMihail Hodorkovski. On je optu-Zen bio za krividno delo prevare,zlonamernog neizvrbavanja pravo-snaZne sudske odluke, troSenje i pri-svajanje tude imovine, falsifikova-nje dokumenata, pridinjavanje ma-terijalne Stete putem prevare, utajuporeza,dok se optuZnica i dalje pro-Siruje. Do danas je sakupljeno 227tomova dokaza, saopStava dri.avnotuZilaitvo Rusije.

Posle hap5enja Mihaila Hodor-kovskog operativno upravljanjekompanijom pre5lo je na potpred-sednika Stivena Tida (Steven Thee-de), ameridkog drZavljanina, zbogdega se bilo koji postupak protiv |u-kosa posmatra kao medunarodniskandal. SAD nema posebnu Zeljuda se me5a u unutra5nje poslove Ru-sije, ali ako je red o me5anju u unu-traSnje poslove svojih gradana, ne-ie propustiti Sansu. Pogotovu akoje red o otimanju milijardi dolaraod milijardera, 5to se ocenjuje, kaoprava samovolja, iako se moZda temilijarde nisu zaradila legalnim pu-

tem. Nedavno je privu-klo paZnju inostranim in-vestitorima saop5tenje okonfiksaciji dokumenatau sekretarijatu Stivena Te-di 26. novembra 2003. go-dine.

Nakon svega toga <Fi-

nancial times> je saopitioda su pregovori ChevronTexaco nepredovali za

razliku od pregovora sa

Exxonom. Chevron jeimao nameru da napravipartnersku strukturu sa

fukosom saopStava BBC,oni su imali nameru da se razmeneaktive, da bi mogli da dobiju pri-stup naftno-derivatnim zalihamaRusije. Chevron je nameravao dakrpi 25o/o akcija |ukos a za 6,5 mili-jardi dolara pod uslovom da JukosjoS ne potpi5e sporazum sa Sibner-tom, a Exxon je teLio da dobije 40-50% akcija novog Jukosa.

Sve ovo vreme vlast Rusije j. po-ku5avala da zakonskim putem na-pravi poslovanje u Rusiji transpa-rentnijim, efikasnijim i efektivini-jim. Oligarhisti u Rusiji su krupnipredstavnici monopola. Poznato jeda monopol ne trpi konkurente natrZi5tu, a to znadi da oni ne podsti-tu razvoj novih, viSe perspektivnihindustrijskih grana na tom podrud-ju. Vlada jeteLila da uprosti pozici-ju monopola, tako da trZiSte posta-ne fleksibilnije, da na njemu moguda nadu svoje mesto sve vrste pred-stavnika privrednih struktura, dase stvori zdrava konkurentska at-mosfera u zemlji, zato vlast mora dapribegne takvim vrstama mera dase suprostavi oligarhiji, dak i na Ste-

tu svog imidLa.Organizacija za eko-nomsku saradnju je saopStila 2I.ll.2003. godine da rast bruto proizvo-da Rusije iznosi 6,3% u tekuioj godi-ni, pri tome ova organizacija je na'glasila da ie nsituacija oko iukosanegativno uticati na investicionuklimu, posebno u naftnoj industri-ji>.27.11.2003. godine eubajs je re-kao da situacija oko Iukosa zadire ufundamentalnu osnovu drZavnog

uredenja Rusije i njene ekonomije,posebno to pogada pravo na privat-nu imovinu.>

Analizirajuii trenutnu investicio-nu situaciju Rusije, od strane inve-stitora 17-23. novembra 2003. godi-ne u dasopisu <Ekspert>, jedan odrukovodilaca partnerske kompani-je Barings Vostok Capital Partners,Majkl Tedija, rekao je da &, bez ob-zira na svu ozbiljnost situacija u Ju-kosu, investitori ipak obnoviti inve-sticije u Rusiji. Ruski investitori uRusiji su mnogo bitiniji od stranih.Ako se ruska oligarhija plaSi da in-vestira u Rusiju, onda ie investira-ti 20o/o, umesto 807o kapitala (kaoSto je do sada bio obidaj), to ie bitiveliki udarac za drLavu. On nagla-Sava da je do danas problem Rusijebio problem priliva investicija, kaoreztitatjatanja rublje, koji ie dove-sti do pada profita ruskih preduze-ia. Danas je najve6i problem - po-novni odlazak kapitala iz Rusije.Po proceni Majkla Tedija, to ie bi-ti2 - 4o/o, ali ne treba da se odekujeekonomski pad, jer je osnovni po-kretad ruske ekonomija ostao sna-Zan, dak iako ie se obim investicijasmanjiti, privredni rast ie se nasta-viti. On nagla5ava da ie se investi-cije u Rusiju nastaviti u svakom slu-daju, jer je profit od investiranja uRusiji mnogo veii nego u Evropi iliAmerici. Rizik u Rusiji postoji, alisvejedno, lo5e investiranje u Rusijidaje l0-2A% dobiti za godinu dana,a dobro investiranje u istom perio-du u Americi daie 5o/o. r

MonopolList

J,

osnova za investitore Jukosa, se na-

laze u vlasniStvu drZave.Za Rusiju su 2003. i2004. godine

izbora. Ove godine, 7. decembraodrZavaju se parlamentarni izbori,a u martu 2004. godine odrZaie se

predsednidki izbori. Nekoliko putaje gospodin Hodorkovski vei nago-veitavao da bi hteo da se bavi viso-kom politikom. U toku predizbor-ne trke za parlamentarne izbore, onje direktno dao do ztania da finan-sijski podrZava komunistidku parti-ju Rusije (KPRF) i partiju labloko(koje su ideoloSko potpuno razliii-te, ove partije su konkurenti jednadrugoj i predstavljaju opoziciju vla-dajuioj partiji). Mihail Hodorkov-ski postao je jedini oligarh u Rusijikoji ima Zelju da pretvori svoj finan-sijski kapital u politidku moi. Bere-zovski i Gusinski su ga podrZali ipodrZavaju ga iako se nalaze u ino-stranstvu, putem stranih medija,svaki put kritikujuii postojeiu vlastu Rusiji.

Situacija je kulminirala 25. okto-bra 2003. godine, kada je uhap5enMihail Hodorkovski. On je optu-Zen bio za krividno delo prevare,zlonamernog neizvr5avanja pravo-snaZne sudske odluke, troSenje i pri-svajanje tude imovine, falsifiksva-nje dokumenata, pridinjavanje ma-terijalne Stete putem prevare, utajuporeza,dok se optuZnica i dalje pro-Siruje. Do danas je sakupljeno 227tomova dokaza, saopStava drZavnotuZila5tvo Rusije.

Posle hap5enja Mihaila Hodor-kovskog operativno upravljanjekompanijom preblo je na potpred-sednika Stivena Tida (Steven Thee-de), ameridkog drZavljanina, zbogdega se bilo koji postupak protiv |u-kosa posmatra kao medunarodniskandal. SAD nema posebnu Zeljuda se me5a u unutrainje poslove Ru-sije, ali ako je red o me5anju u unu-tra5nje poslove svojih gradana, ne-ie propustiti 5ansu. Pogotovu akoje red o otimanju milijardi dolaraod milijardera, 5to se ocenjuje, kaoprava samovolja, iako se moZda temilijarde nisu zaradila legalnim pu-

tem, Nedavno je privu-klo paZnju inostranim in-vestitorima saop5tenje o

konfiksaciji dokumenatau sekretarijatu Stivena Te-di 26. novembra 2003. go-dine.

Nakon svega toga <Fi-

nancial times> je saop5tioda su pregovori ChevronTexaco nepredovali za

razliku od pregovora sa

Exxonom. Chevron jeimao nameru da napravipartnersku strukturu sa

|ukosom saop5tava BBC,oni su imali nameru da se razmeneaktive, da bi mogli da dobiju pri-stuo naftno-derivatnim zalihamaRuiile. Chevron je nameravao da

kupi 25% akcija |ukosa za 6,5 mrlijardi dolara pod uslovom da Jukosjo5 ne potpi5e sporazum sa Sibner-tom, a Exxon je teLio da dobije 40-50o/o akcija novog Jukosa.

Sve ovo vreme vlast Rusije je po-ku5avala da zakonskim putem na-pravi poslovanje u Rusiji transpa-rentnijim, efikasnijim i efektivini-jim. Oligarhisti u Rusiji su krupnipredstavnici monopola. Poznato jeda monopol ne trpi konkurente natrZi5tu, ato znait da oni ne podsti-tu razvoj novih, viSe perspektivnihindustrijskih grana na tom podrud-ju. Vlada jeteiila da uprosti pozici-ju monopola, tako da trZi5te posta-ne fleksibilnije, da na njemu moguda nadu svoje mesto sve vrste pred-stavnika privrednih struktura, dase stvori zdrava konkurentska at-mosfera u zemlji, zato vlast mora dapribegne takvim vrstama mera dase suprostavi oligarhiji, dak i na Ste-

tu svog imid La. Or ganizacrja za eko -

nomsku saradnju je saopStila 21.ll.2003. godine da rast bruto proizvo-da Rusije izn osi6,3o/o u tekuioj godi-ni, pri tome ova organizacija je na-glasila da ie nsituacija oko Jukosanegativno uticati na investicionuklimu, posebno u naftnoj industri-ji>.27.11.2003. godine eubajs je re-kao da situacija oko Jukosa zadire ufundamentalnu osnovu drZavnog

uredenja Rusije i njene ekonomije,posebno to pogada pravo na privat-nu imovinu.>

Analizirajuii trenutnu investicio-nu situaciju Rusije, od strane inve-stitora 17-23. novembra 2003. godi-ne u dasopisu <Ekspert>, jedan odrukovodilaca partnerske kompani-je Barings Vostok Capital Partners,Majkl Tedija, rekao je da ie, bez ob-zira na svu ozbiljnost situacija u |u-kosu, investitori ipak obnoviti inve-sticiie u Rusiii. Ruski investitori uRusiji su mnogo bitiniji od stranih.Ako se ruska oligarhija plaSi da in-vestira u Rusiju, onda ie investira-ti 20o/o, umesto 80% kapitala (kaoSto je do sada bio obidaj), to ie bitiveliki udarac za drLavu. On nagla-Sava da je do danas problem Rusijebio problem priliva investicija, kaorezultat jadanja rublje, koji ie dove-sti do pada profita ruskih preduze-ia. Danas je najveii problem - po-novni odlazak kapitaia iz Rusije.Po proceni Majkla Tedija, to ie bi-ti2 - 4o/o, ali ne treba da se oiekujeekonomski pad, jer je osnovni po-kretad ruske ekonomija ostao sna-Zan, dak iako ie se obim investicijasmanjiti, privredni rast ie se nasta-viti. On nagla5ava da ie se investi-cije u Rusiju nastaviti u svakom slu-daju, jer je profit od investiranja uRusiji mnogo veii nego u Evropi iliAmerici. Rizik u Rusiji postoji, alisvejedno, lo5e investiranje u Rusijidaje l0-20o/o dobiti za godinu dana,a dobro investiranje u istom perio-du u Americi daie 5%. !

MonopolList

'.t, i , ,:tr , ,' ,..i

kapitenom mlade fudbalske reprezentacija sicG i fudbalerom crvene zvezde

U prijatnom ambiientu kafiia u sastavu splrtsh

Crvena'zvizda, obavili'smo na naie veliko zadovoljst

sa Jedrum 0d naJ9)um mwam Jua2ateru u zt

prilikom ielimo da se zahvalimo Marjanu,

viie neso korektan.Izaiao nam ie u susret i pl

ML: Najaktuelniiatema ovih dana sigurno ie plasman mlade repre-

zentaciie no Evropsko prvenstvo, za ita vi, kao kapiten snosite

velike zasluge. lma Ii ova generaciia po voien miilieniu znania

i snage da se izboriza olimpiisku vizu za Atinu 2004. god'?

MM: Po mom miSljenju, ova generacija iim je ostvarila plasman

na evropsko prvenstvo, ima znanja i snage da na najbolji naiin re-

prezentuje nai fudbal i kroz okr5aje sa najboljim fudbalskim selek-

cijama do 21 godine osvoji jedno od prva tri mesta i domogne se

Olimpijade.

ML: Znati li to da ie selektor Petrovi( uspeo da na vas prenese

ogromno igraiko iskustvo i pobednitki mentalitet, kao i da

stvori siainu otmosferu u timu koia ie neophodno za dobre re'

zultate?

MM: Sigurno da jeste. U prilog tome ide iiinjenica da smo sedam

poslednjih utakmica odigrali bez poraza. Selektor je prona5ao po-

bedniiku taktiku koja je uz sjajnu atmosferu koja vlada u repre-

zentaciji doprinela i rezultatima u minulom periodu. Nadam se da

iemo tako i nastaviti na Evropskom prvenstvu'

ML: Moiei li da nam prokomentariiei revani mei protiv Novreike,

gde je reprezentaciia ipak uz puno sre& uspela da se kvalifiku'

je na EP?

MM: Rano vodstvo NorveZana uslovilo je da moji saigrati psiho-

loiki padnu, medutim izdrlali su do kraja, svi su Zeleli taj uspeh i

to nam se uz dozu sportske sre(e vratilo.

ML: Sledeia stepenica u kariieri ie sigurno i status A reprezentativ-

ca, gde ste se ve( u par navrata i okuiali. Otekuiete li poziv se-

Iektora lliie Petkovita?

: Marjan Markovid je fudbals[u r<ariliru 1qp9t1o,1'tu,truun.-tom:ier:enu fudbitskog kluba Mladi radnik i2 PoZarevca. ''

r,

Dob;e igre nisu ostile nezapaiene, pa'su uiledlle brojne

.,oonuCertiuUova i2iemlje i'inottanstva' Za uilug€ ovog ,'

, siJnbg igrada' biJi su zaintereiovni o FK-eeog rad,'Parti-^'

'z;n;,dot?o..; tpat<,lzvezda ie bila najkont<ieinUa i 2000; '.

.godine. Marjan te naSao na naiem najvecem staOlo,nul 'populaihol Malakani i ispostavilo se da nll9 po$resro; fa

' iamo ieSt meieC! osvojio je'duplu krunu; 5to poled pobe-

.Oi'r-oeiuUil ist16e iio iialtnadujhui't':enutak u kanjeri: '

,

MM: lmam iskustva i sa najboljim drZavnim timom, mada mi je

sad najpreie da napravimo dobar rezultat sa mladom selekcijom,

a potom dobrim igrama u Crvenoj zvezdi skrenem pa2nju selekto-

ra llije Petkovica.

ML: Mo\e li po vaiem miilieniu A selekciia posle propuitania dva

velika takmitenia da se domogne plasmano na naivetu smo-

tru fudbala, Svetskog prvenstva 2006' godine u Nemackoi, na-

ravno sa vama u timu?

MM: Pasigurnoda moZe, mada svezavisi iod grupeu kojoj bude-

mo igrali, a da li iu ja biti u timu ili ne o tome odluiuje samo selek-

tor.

ML: Crveno zvezda siaino igra ove sezone i uspeino vodi bitku na

sva tri f ronta: prvenstvu, kupu i u kupu lJefa. Dolazak Slavoliu-

ba Muslina dosta znaii ovoi mladoi generaciii..'

MM: Dolazak Slavoljuba Muslina na mesto tim menadZera

je prava stvar, Sto potvr6uju i rezultati. Napravio je sjajnu at-

mosferu, igramo dobro, Sto je dovoljan dokaz da nam nje-

gov naiin i sistem rada u potpunosti odgovaraju' On je veisa Zvezdom osvajao titule, rodenije pobednik i pravi covek

zaZvezdu.

MonopolList

Marjan u prvi plan istide dinjenicu da je ova gene-rac'rja, Zvezde, veoma mlada, pelspektivna i damnogo obecava. On je sa 22 godine jedan odiskusnijih u timu. Smatra da dobre igre Crvenezvezde i Partizana u Evropi, zatim mlade repre:zantacije u kvalifikaicjama, vra6aju nadu i veru ukvalitet fudbala na na5im orostorima. ,

>Nezgodno je igrati kad vas na stadionu gledapar stotina gledalaca, nedostale motiva i teikoje dati 100 o/o moguinosti, ali zato na evropskimutakmicama i derbiju kada vas bodri vi5e od50.000 hiijacia ljudi, u svakom igradu tin;a ietlada se pokaZe, svi se trudimo da damo l20o/osvojih moguincsti<, iskreno za nai iasopis isti-de kapiten mlade selekcije.

ML: U ietvrtsk vas oiekuje utakmicasezone sa Rozeborgom. lma !iZve-zda snage zc nqrecinu rundu kupuUefaT

MM: Nadamo se da iemo uz podrikuvernih Delija uspetida pobedimo veli-kog rivaia ina taj natin ispunimozacr-tani cilj za ovu sezonu 5to se tiie kupuUefa.

ML: Zvezdo u domacem prvenstvu igra sjaj-no. Na poslednjih sedam utakmica sve

pobede, samo tri primljena gola" U no-rednih mesec dana otekuju vas tri tei-ke utakmice, oiekujete Ii maksimalonutinakT

MM: Siguran sam da iemo dobrimigrama u narednim utakmicama osvoi-ti dovoljno bodova izadr2ati prvo me-sto u prvenstvu i na taj nadin osvoiti ti-tulujesenjeg prvaka.

ML: Sigurno nezoobilozna temo je i vetitiderbi odigran pre par danq. Dobraigra, sjajno atmosfera i provi fudbqlskiambijent...

MM: Ubedljivo smo trijumfovali ijoijednom dokazali da smo boljitim odPartizana. Naiim navijaiima smo prire-dilijoi jedno slavlje, a oni za uzvrat at-mosferom koju su napravili dokazalida su najbolji navijaii u zemlji.

ML: Ove sezone titula, pa dogodine Am-stel, Ford , Sony izvezdice Lige iampio-na na Marqkani...

MM: Ja se nadam. Ove sezone cilj nan: jeda osvojimo titulu, Nacionalni kup. a u

Evropi da doguramo 5to dalje. Dogodine,nadam se, Liga Sampiona, pa da "pijemo"Amstel i na Marakani.

ML: Da se malo udaljimo od travnatog te-reno iporazgovarsmo o obiinim iivot-nim temamq. Kako provodii slobodnovreme, imai Ii vremenq za druienje,prijatelje...?

MM: Prijatelji mi mnogo znaie, imam pardrugara sa kojima obiino provodim slo-bodno vreme. Skoknemo do nekog od kafi-ca popijemo piie, zatim vreme provodimoigraju(i igrice, a s obzirom da moramo dapoStujemo strogi reiim, u kuii smo veioko 23 iasa.

ML: Da li se druiite sa nekim od igrata par-

tizana, da lijetaj sportski rivalitet prisu-tan samo na terenu ili ivan njega?

MM: Kad se vidimo pozdravimo se i to jesve, nekog preteranog druZenja izmedunas nema/ samo jedan korektan ljudski od-nos, dok u reprezentaciji ima malo Sale na

radun trenutno slabije plasiranog tima iliporaienog u derbiju.

ML: lmate priliku da puno putujete, kakosa Zvezdom toko i sa reprezentocijom.Obiili ste mnogo zemalja, videli mno-go gradova. Kojo zemlja je no vas osta-vil a naj u petatljivi utisak?

MM: 5a Zvezdom sam na pripremama u

Australiji proveo nezaboravne tri sedmice,

biii smo u blizini Sidneja. To ito sam tarnoCoiiveo i osetioje neito neverovatno, sia-jan grad, ciivni ijudi i siqurno je to zemljakoja je na mene ostavila najjati iltisak. Ta-

kva lepota retko gde moie cja se vidi.

ML: Koji stil oblaienja najviie prefrerirate?

MM: Sportska varijanta mi najviie odgo-vara jer se tako obuten najlepie oseiam.Znaii, sportska elegancija je moj izbor.

ML: Da vas pitam neito, ito ie sigurno zani-matipripadnice lepieg pola: da Iiima-te devojku?

MM: Na ovo pitanje zaista ne mogu da od-govrim, neka to ostane moja mala tajna...

Marjan Markovii je ugovoromvezan za Crvenu Zvezdujos dve godi-ne, ali kaZe da nije nemogu(e da u slu-iaju dobre ponude koja bizadovoljilasve strane, napusti redove na5eg naj-trofejnijeg kluba, lsitide veliko ime i

rad predsednika kluba Dragana DZaji-ca i za njega ima samo reii hvale. Toje iovek koji se trudi da igratu maksi-malno izade u susret, da obezbedi sveneophodne uslove za rad i napredova-nje, stvarno je fudbalska i ljudska veli-tina, istite MM.

Marjan Markovii ima sve predi-spozicije da postane veliko svetskofudbalsko ime, Sto mu ekipa koja je pri-premila ovaj intervju od srca 2eli.

Intervju pripremio i vodio:Zoran Arsenovit

MonopolList

ilil

I ltrenucima dok budete

LJ eitati ovaj tekst, Bl'on-

die ie vei 3. decembra, a is-

to tako i DeeP PurPte 7. de-

cembra, Protutnjati kroz

nai grad. PrePoruka (je) gla-

si(La) da ukoUko imate do-

uoLino nou.u Posetite oba

koncerta, a[i je tema kojom

se bavi ovaj ctanak uvek go-

ru6a, aktue[na i iesto esen-

cjiatna.Ovdeje rec o utica-ju pl.avuia (biia sa Zenskimpredznakom Ptave kose) na

ekonomski ProsPeritet i sta-

bi[nost iireg druitvenog en-

titeta,sa osvrtom na Psiho-patoLoiki ProfiI batkanskih

humanoida.Kada je rec o Ptavuiama,

stvari ne treba generatizova-

ti. Iako cesto Prisutne u dru-qorazrednim vicevima, tekinalitiinijim PristuPom ot-

kriva se njihova stvarna u[o-qa i znaiaj. Ako se uzme u

ob.it da su u zadnjih Pet-5est decenija u znatnoj ma-

niini u odnosu na tamnije Ze-

ni i da su ugtavnom hidroge-niziranog i izbtajhanog Po-

rekta, domen njihovog de[o-

vania ie viSe nego fascinan-tan. I'iapravimo sada kratki"ftash back".

Da [i moZete da zamisti-

te kako bi vam Protektih de-

set qodina bilo besmis[eno

da s6 sa vaSih mal'ih ekrana

nisu sme5ita [ica TV "btondi-

na" Pink kutture, ukLjuiujuiitu i BK Prebegutju JK (Lel'icu

KarteuSicu)? Ko bi u istom

vremenskom Periodu mogao

da bude tako usPe5an egze-

kutor potitike SPS-a i Stobo-

dana MitoSeviia, a da to ni-je bil.a |.edeno-h|Ladna, a ta-ko pLava MargitSavovii? Mo-

bil.isati mase na stadione (a

ne u rat) zaPadno i istoinood Drine mogta je samo ona,

Fahreta Jahi6 tj' L(ij)ePa

Brenal OPite je Poznato oa

Zdravko Cotji ni5ta ne bi Po-

stigao bez svojih Lokica (od

niih 6est, Pet komada bite su

piave, ukl.juiujuii i nezabo-

iavnu Jetenu Tinskul). Rodi-

ti tati prvog sina (tj. mene)

i potom se ofarbati u Ptavo

(iako ie znala da on Pretert-iu .tnt.;, Pa joi ostati sa

niim u braku do danainjihdana mogl"a je samo SVETLA-

NA VAN STAAN - moja ma-

mal EvroPa i svet bi i danas

steniati pod cizmom Tredeg

Reich-a da nije bito nje, Ma-

riie iz "Povratka otPisanih"'Ti Lepotica biLa je, i jo5 uvek

ie, pravi prototiP suPer Pta-vuie. Kuvati, Prati i PegtatiPrLeta, Tihog, Mrkog i Jocu, a

istovremeno se nositi sa taj-nom po[icijom, vrteti brutal-no-lukavog majora Kriegera

oko malog Prsta, i to sve ra-

diti sa takvom elegancijom istitom... Pa, ta Zena bi da je

imal.a pritike i samog Hitleranaterata da se udtani u Cen-

tar za antiratne aktivnosti!Prida se da je jos uvek 2iva,

i da ie danas Preuzeia iz sa-

to nioi znanih raztoga (ve-

rovatio skromnosti) konsPi-

rativno ime i Prezime, Ztata

Petkovii. Prica o Mariji ne-

minovno nas vodi do 0NE

koia ie za raztiku od nas ov-

aalniitr znata da ceni Praveveliiine .

Naicuveniia Ptavuia (Po-

sLe Maryiin Monroe) DEB0-

RAH HARRI i njen sastav

BLONDIE, na svom Povrat-niikom albumu "No exit" iz1999. uttra-mega-giga hit"Maria" Posvetiti su ovoj na-

5oi Beoqradanki i svetomproneLi t'luuu o njoj. 0vaj al'-

bum prodat je u tiraZu od

?5471,02 Primeraka, ne racu-

najuci 23524 Pi ratska diska'proizvedena u beogradskimpodrumima. Ako je "otPisa-

na" Marija svetu doneta mir

poste najveieg od svih svet-

skih ratova, koje su zasluge"btondine" iz New JerseY-a?

Niih ie zaista totiko, da ih je

nemoguie sve i nabrojati.Ne mo2e se neko smatra-

ti LiubiteLiem ozbitjne muzi-

ke, a da u svojoj kolekciji ne

poseduje de[a Bacha, Mozar-

ta, Beethovena' Isto tako,

ne moZei se dektarisati kao

tjubiteLj PoP muzike, a da na

wojim po|'icama nemai atbu-

me Beatles-a, Stones-a, Da-

vid Bowie-a, U2-a, i narav-

no, gruPe BLONDIE (makar i

samo ko[ekciju najveCih hi-tova). U vi6e Puta emitova-

nom serijalu BBC-a na TV B-

9? "Priia o PoP Pesmi", koja

se bavi najznaiajnijim auto-

rima i inovatorima u PoP mu-

zici, kadaje do5ao red na "se-

MonopolList

damdesete" godine,jedine dve grupe pomenute u tom kontekstu bilesu: ABBA (oko B minuta zastupljenosti) i naravno BL0NDIE (oko 4 mj-nuta). B[ondie su, (nesumnjivo) jedna od najveiih pop grupa svih vre-mena i ve[ikaje cast svakome ko moZe da ih ugostil

0form[jeni sredinom 70-ih u Nelv Yorku, u okviru njegove undergro-und scene, B[ondie su od samog potetka pokaziva[i potencijaI za ijruprihvaienost. Tal"king Heads, Ramones i Tetevjsion bili su njihovi new-wave i punk "saborci " tih godina. 0d samog poietka, Btondje su pose-dovati osoben muzickj izraz, os[anjajuii se na tzrazitu melodicnost svo-jih kompozicija. Zapravo, to je bil.a neoobicna kombinacija jednostav-nosti pop-muzike sa kraja pedesetih i pocetka iezdesetjh ("Denis,,).sa punk iestinom i sirovoSiu. Bez obzira na sve. oni su bj[i (i joi su, nasvu sreiu) pop band,jerihje nemoguie svrstati pod new-wave, punkjU disco. Radili su sve ono za 5ta su biti zainteresovani, spajajuii goto-vo nespojive e[emente: rock i disco ("Heart of gtass", "Atomic,,), pop ireggae ("The tide is high").

Imati su savr5ene senzore da osete svaku novu vibraciju sa utica NenrYorka i ostatih 2ariita subkutture i daje prenesu i uiine famiLijarnom ii-rim slojevima. 1980.9odine izbaciti su prvi apsolutno rap number onehit. Bitaje to njihova kompozicija "Rapture". Njsu odo|.elj, a da ne "fter-tuju" sajazzom. Na svom ovogodiSnjem a[bumu "The curse of B[ondie,,su dak obradi[i ijapansku tradicjonalnu pesmu koja opet zvudi tako ka-rakteristicno, kao da su je sami komponovati ("Magic").

Tokom svoje dvodelne karijere,(1975 -i,ggl), (199S-?) objaviti su os-am studijskih a[buma. od kojih se bar detiri tretiraju kao klasici.To se pr-venstveno odnosi na "Paratle[ [j nes" iz 1978.godine. kojije imao j fanta-sticnu prodaju. izraZenu u preko 20 mjliona prodatih primeraka. I ovo-godiSnji "The curse of Btondie", kojeg promoviiu na ovoj turneji, sadr-Zi sve njihove nabrojane karakteristike. 0no ito na njemu najviie ple-ni je ba5 ta stilska raznovrsnost i Zelja za eksperimentisanjem, dak i upoznim stvaralackim godinama.

Liki deLo Debbie Harry uvek ie se vezati za tzv. seksuatnu rock'n,rot[revoluciju. Ako je El.vis Presley i njegovo njihanje kukovima emancipo-valo tadainju mtadeZ i navetoje da prihvati rock'n'rotl kao zabavu, iqrui nacin Zivota i razmiStjanja, ondaje i delovanje ove upecatljive ptaiu-5e donelo novu revotuciju u nekom drugom, ati vr[o btiskom pravcu.

Debbje Harry je bila prva dama koji je istovremeno mogla da bu-de seksi, Zenstvena, Sokantna i intrigantna (sa pojavom koja oduzi-ma dah), a istovremeno da bude j frontmen benda, njegov pokretai-ki duh, autor pesama i odljcna pevadica. 0naje pokaza[a da devojke urock'n'ro[tu ne moraju da budu samo isturene [utkjce, vei da svoijm adu-tima mogu voljno i svesno da raspolaZu. Debbieje bita ta kojaje dik-tirata nove trendove i imidZe, a nije se tibil.a ni skandata i iokiranja jav-nosti kao sredstava kojima ie postiii svoje namere. Da [i vas to podse-ia na nekoga? Votite j oboZavajte Madonnu, Ninu persson (,,The Cardj-gans"), Cortney Love ("Ho[e"), Bjork, Cindy Lauper, one su to zasluZjte,ali imajte na umu daje Debbie "to" radita prva i da su sve ostate nienemanje iti viSe uspeSne stedbenice.

Iako se prostavita tek u svojoj 32.godini, (1978.), Debbie i danas, usvojoj 58.godini izgleda fantasticno, a gtasjejoi uvek odlicno sluZi.

Poslednjih godina sve viie je zainteresovana za gtumu, a odl.jc-ne kritike je dobita za svoj preilogodiinji fitm "My [ife without me,,.Njeno ucestvovanje u novom filmu Pedra Almodovara u dru5tvu nikoqdrugog do stavnog Hobita, Froda (Etijah Wood), je posebno zaniml"jiv6ostva renje.

i#:q,,:x:!:: :

I:,i llli;i,

.,r**

dmB.r:iii

AVE! SVIM PLAVUSAMA!

A[ec van Staana[ecvanstaan @hotmait.com

MonopolList

ii

lt ,:.,,'(a"

/ / mt.uljrjuti akcau pronalaienja duha Medi-I/ll I terana, ovog puta Vas vodimo u najzeleniju

. / l/ ta.'ku Jonskog mora, na ostrvo maslina i iem-l-/ | ^-^^^ t. -(

PtqJJ - r\r 1.

Postoje dva puta do l(rfa, vazduini i zemalj-

z,rned,u rnnslinfl i lernpresfr ...

Kada su novinari postavili pitanje astronautu,

koji se tek prizemljio: "Koje more na Zemlji

ima najlepiu Plavu boju ? ",

on je odgovorio bez razmiSljanja:

- Mediteran, ito Jadransko more

i njegov Jonski satelit"'

ski. Iako su, ovog leta, u avionu ljubazne stujardese da-

vale i verse i note, odludujemo se za zemaljski put, ka-

ko bi nam utisak puiovanja bio snaZniji.

Zemaljski put kroz noi nas vodi kroz Makedoniju i

Tesaliju, gde nas Bogovi sa Olimpa i meteorski sveci, u

cik zcre bude iz najdubljeg sna. Epir nam oduzima

dal.r snagom svojih gorostasnih planina, i kako se pri-

bliZavamo moru, zelene pe)zaLe zamenjuje biserna be-

lina janjinskog kamena, u kojoj oseiamo iudnju za pla-

vom bojom Mediterana. U lgumenici napokon spaja-

mo dve piave boje, nebesku i morsku, i uz pomoc na-

5eg vodida, zlatnog delfina, stiZemo na I(rf.I(rl prvi put u istoriji pominje Homer. Na njemu ie

Odisej sreo ijupku Nausikaju, ierku kralja Alkinoja, za-

hvaljujuii kojoj je dobio brod i mornare da se posle tri-deset godina lutanja vrati na rodnu ltaku. Grci l(rf na-

zivaju l(erkira po nimfi koju je ugrabio bog mora Posej-

don i zatodio je ovcle, I(roz istoriju ovim zelenim ostr-

vom su vladali mnogi r.iarodi. )oi dok se brodom pribli-

Zavauro ostrvu tta horizoniu se pojavljuje i prva n-rala

venecijairska kr-rla, a kad pristanemo, stisreiemo se sa

grandioznoiiu ovog velelepnog zdanja.

Pristavii na l(ri, uiurbano kreiemo Ll potragu za

duh.om lvlediterana, U Setnji kroz uske mediteranske

ulice grada I(i:ia, ne moiete a da ne primetite da nerna

tragova Turaka, Prolazirno kraj irnpresivne kuie, koju

su ovde sagradili n'ragovi arhitekture, Vizantinci. Ula-

zin"ro u srce gracla, nailazimo na rusku crkvu, a nedale-

ko odatie oseiamo ruke Sv. Spiridona, koje nas poziva-

ju da ga posetimo. Naime, po predanju, sv' Spiridon je

rprr.o Ktfqune turske invazije. Treii veliki turski na-

pad se dogodio 11. avgusta 1716. godine' Tada su me3-

MonopolList

tani I(rfa razmilljali o predaji, ali desilo se tudo. Odjednom su

se usred vedrog i suntanog dana navukli oblaci, spustio se

mrak i nastaia uiasna oluja u kojoj su Turci izgubili dve treii-ne flote, a i ielju da pokore ostrvo. Povukli su se. Otada je sv,

Spiridon postao spasitelj i zaititnik, a njegove moiti podivajuu predivnoj crl<vi u centru grada. U neposrednoj blizini naila-zimo na zgradu l(rfske filharmonije, koja je osnovana dak dav-ne 1840. godine. Ne postoji mesto na ovom ostrvu koje nemasvoj orkestar, te sa pravom i(rf nosi epitet ostrvo muzike.

Nastavijamo Setnju gradom i nailazimo na malu srpsku oa-zu, Srpska kuia je spomen muzej posveien srpskim borcimaiz Prvog svetskog rata. U samom muzeju, kao da tujemo vapa-je za pomot srpskih boraca savezncima iz rata, saznajemo na-dine kojima su se borili da privuku paZnju velikih. Ultimatumruskog cara Nikolaja Romanova je urodio plodom, i I(rf jeuiao na velika vrata srpske istorije. Srpski vojnici su vidali svo-je rane na obliZnjem ostrvu Vido. Prva poseta Vidu u svakomSrbinu probudi oseianja ponosa i sete. U Mauzoleju se podse-iamo imena, divizrya, borbi... Posle upisivanja utisaka u knjigu,u miru se pribliZavamo obali i pogled nam nestaje u modrojdubini Plave grobnice. Zamiiljeni pogledi, uzdasi, poneka su-za, iiiarka za uspomenu, obeleiili su moj prvi susret sa ovomSrbyom. Na ovom mestu mi nije bila potrebna maita da zami-slim srpske vojnike, koji su preZiveli ovu golgotu zahvaljujuiiredeniku belog luka, tuturama meda i vunenim iarapama ko-je su isplele srpske majke. Carska galija koja nas vraia na l(rf,zastaje ,da se oda poiast poginulima. U torn trenutku tiiine iistine, podseiamo se stihova Milutina Bojiia.,. TuZni, ali pono-sni na naie poreklo, vraiamo se na l(rf.

Zabavni deo posete I(rfu, posvetujemo avanturama i neo-bidnim mestima koja se moraju posetiti iosetiti, Iako sLl vreme-na pirata davna proSiost, iz lpsosa, oaze za mlade, kreiemo

barkom ka severu ostrva. Nezaboravna avantura je kupanje u najin-timnijim delovirna ostrva. Ovaj deo ostrva obiluje iempresima, masli-njacirna i malim ipiljame. Najpoznatija je Plava Spilja, koja je povezanasa morem, i uz malo sreie, ukoliko neka mediierar.rska krstarica prcdeu blizini i uzburka more, dobijarno oseiaj pnrodnog jakuzzlja.Izran)a-mo iz Plave Spilje, pokriva nas zelena boja rnaslinjaka i iempresa ibeli,na mediteranskog kamena. U ovom carstvu boja, svoj mir je naiao iAnjeli, poznati milioner. Grupe i grupe proiaze ovim delom ostrva, a

na svakom brodiiu postoje osobe koje ialju poruke u boci Anjeiiju sa

Zeijom da podeie sa njim taj spokoj i bogatstvo.Posmatrajuii taj mir, suoiio sam se sa smislonr livoLa, svcjiur stru:n

i ciljevima kojima treba te2iti. Ovaj kraj sveta naprosto zradi izove del-fine svih mora sveta, da im ukoliko su. zalutali pokaZe pui i rnesto, gclepodinje mediteranska vednost. I(rf je mesto na ko je se ne rnoie d<;ci l:l-mo jednom. Sreian put!

rr.ttAt.'t\il(otx Lutovic

DfonopolList

i..i i ii ,,ifri,, '; ;vril. ,# i1 m;i'1'$,...'';;;1 '{"c:',' tj..hl..ol,,..$"

'.i fu

,i,.'..j $. .,,,;

Fl",,h

iii;:riill:: l::::l

F

t:..i **q.

,''''.'fi: ,

1+;1 , iL.

. ..... . ''0

.,' . i'W,ffiffi'' W'

-"t"

,1'i:"t't

ffi*:#rffi

;

iil fil}r;l i:::l::!i

:i{ wu

1\vo bi trebao biti prvi u nizu tekstova o win-trikovima.\,/Nadam se da iete uZivati uz napomenu da opciju "rege-dit" ne dirate i ne prepravljajte ako je dovotjno ne pozna-jete, jer bitno utice na rad vaieg raiunara (znatiZetjnimasavetujem oprez).NekoUko interesantnih trikova sa OSETLJIVIM del.om 0S

moZe vam biti od koristi. Evo nekotiko razumliivih za hack-podetn i ke:

1. Za poietak nekoUko korisnih preiica koje ie vamotakiati surfovanje net-om

Internet Exp[orer Shortcut:F1=Hel.p Page

F3=SearchF5 = RefreshF4=Address Bar HistoryF6=Highl"ight Address BarF11= FuLL ScreenCtrt+ D=Add to FavoritesCtrt+E=SearchCtrL+ F= Fi ndCtrt+H = HistoryCtr[+I- Favo ritesCtrt+N=New WindowCtrt+R= RefreshCtr[+W=CtoseAl.t+Left Arrow=BackwardAl.t+Right Arrow= ForwardA[t+Home=Home Page

Shift+F10=Shorcut Menu for a Link

ffi

Home=Beginning of a DocumentEnd=End of a DocumentBackspace=Previous Page

Da biste do![i na kraj vaie web stranice dovo[jno je samopritisnuti: SPACE (najveie dugme na tastaturi)

Da biste doili na vrh (top) web strane pritisnite i DRZITE' taster SHIFT a zatim jednom pritisnite taster SPACE, pa pus-

tite oba tastera.

Evo,josjednog interesantnog trika koji verujem, mnogiod vas (surfera) nisu znati:

UkoLiko ZeUte da "udete" na neki sajt, obicno u l"inijiza adrese ukucavate pun naziv adrese, npr. ako pristupatesajtu http://www.yahoo.com. Sa ovim trikom iete otak5atiposao na taj nacin 5to u l"iniji adresa ukucate glavni dioadrese (main part of an address). u ovom stucaju to ie biti:yahoo, a zatim pritisnite i DRZITE taster Ctr[ (kod nekihtastatura na ovom tasteru piSe Strg), a zatim jednom pritis-nite taster Enter i radunar ie sam dodati dio http://www.ispred yahoo i dodati .com poste adrese. Interesantno, zarne?

2. Da bi automatski startovali program na STARTUP-u:

Sto u prevodu znaci da kad uktjudite va5 racunar. onposle uditavanja WINDOWS-a (operativnog sistema), star-tuje taj vai izabrani program! Evo kako bi to mogti da ura-dite:

Prvo ktiknite na STARI pa ktiknite na RUN iu dijal"ogukoji ie vam se otvoriti ukucajte: REGEDII posle toga (kad

'

MonopolList

varn se otvori jedan prozor podetjen vertjka[no na dva dela)s[edite path,tj.otvarajte krstiie ispred imena (oni koji suimati iskustva sa WINDOWS EXPL0RER0M znaie ita treba daurade, a ostali neka pokuiaju naii smisao u mojim recjma,jer neke stvari je teiko objasniti bez vjzuelnih prikaza):

H KEY_CU RRENT_USER

SoftwareMi c rosoftWindowsCurrent VersionRun

U unutrainjosti poslednjeg dela ktiknite desnim klikomna desni panet (tj. desni deo ekrana regedit-a kojije podeLjenna dva vertika[na deLa) i izaberjte NEW u kratkom menijukoji ie se otvorjti, pa izaberite STRiNG VALUE, a onda kadvam se otvori jo5 jedan ma[i prozord{ unesite bi[o kakavsled stringova (par slova ukucajte), pa pritisnite ENTER. Za-tjm desni kLjk na STRING VALUE,koji ie vam se pojaviti kaojkonica na desnoj strani ekrana i izaberite opciju M0DIFY, a

zatim u prozorciiu koji ie vam se otvoriti, i u kom ie pisativatue data box, ukucajte path (put) faj|-a koji Ze[ite da seizvrii, npr. C:\Program Fites\..pa ime nekog programa.

3. Ako 2elite mato privatnosti dok surfujete, sa ovimtrikom izbrisaiete sve zapise o tome gde ste bil.i. tainijekoje sajtove ste poseiivati, nakon 5to jzvr5ite RESTARTiti SHUTDOWN va5eg racunaral

Uvodni deo je stican kao kod prethodnog primera, pa neiudetatjno objainjavati, bitnoje da otvorite REGEDIT:

KLiknite na STARI pa RUN, pa ukucajte REGEDIT, pa st-edite path:

HKEY_CURRENT-USER

SoftwareMicrosoftWindowsCurrent VersionPoliciesExptorer

Zatim, desnj k[ik na desni paneI i izaberite, nakon ito vam seotvori mati meni, DW0RD vatue i ukucajte u jednom pravou-gaoniku koji ie se pojaviti "CtearRecentDocs0nExit" (beznavodnika), zatim pritisnite ENTER, pa desni kljk na vaLue(tj. ikonicu koja ie se pojaviti sa ciesne strane ekrana), paizaberite M0DIFY i ukucajte u porzoriiiu koji ie vam seotvoritj broj 1 (1-enabl"e,O-disable)

4. Ukinite prikaz menija u START l'1ENU:

Zapravo, radi se tome da neiete (vi iti oni koji nedoz-votjeno koriste vai racunar) biti u moguinostj da vidite po-jedine stavke kad ktiknete na STARI npr. da ne vidite opcijuSearchllA to se radi ovako:

Pritisnite V/jndowsButton i dok ga driite, pritisniteslovo R (iti oni koji nemaju WjndowsButton neka idu naSTART pa ukucajte RUN), a zatjm u prozorciiu koji ie seotvoriti ukucajte REGEDIT i idite na:

H KEY_CU RRENT_USER

SoftwareMicrosoftWindowsCurent VersionPoLiciesExolorer

Desnim kljkom na desni paneI izaberite DW0RD i ukucajtestedeie (u prozorciiu koji ie se otvoriti) za sakrivanje:

"NoClose" ne prikazuje ShutDown"NofavoritesMenu" ne prikazuje Favorites"NoFind" ne prikazuje Find"NoFotder0ption" razmislite da [j ovo Zetjtel"NoLogOff" nema LogOff"NoRun" nema Run-a (po meni najkorisnije za one koji

rrote da "cackaju" po vaiem racunaru).

Napomena: radunar se obiino pos[e modifikacije REGEDIT-amora restartovati da bi prihvatio promene!

5. Da [i ste nekad poZe[eti da jmate ikonu koia ie da restar-tuje vaS radunar?

Sa ovim ne morate iii stalno na STARI pa ShutDown.

Stedite: desni ktik na DESKTOP(ekranski prikaz koji sadrZiikonice), izaberite NEW iz matog menija, pa izaberite CreateShortcut, nakon cega vam se otvara prozorcii u kome pi5eCommand Line.

U Command Line prostoru ukucajte stedeie: "C:\WIN-D0WS\RUNDLL.EXE user.exe,exitwindowsexec" (razmak jejedino izmedju EXE i user )

Kliknite Next, pa reimenujte u Icon Restart nakon ito tood vas zatraZi radunar, pa ktiknite Finish i vaia ikona ie nadesktop u !

Darko & Dragan Majstorovii

S$Sff:H+iliiir::r:ii:i:::::j::.::;:: ::::;::iL:: :,.:r:r' l

MonopolList

r.:1.::1::1::t:::::::::j.:.t:i:.i:

tiii:i:::t:t:t:::::::ti:i:

:i:i:i

liiii

svE 0N0 sro (Nr)srEZELELI DA SAZNATE O

FITMU...A, NISTE IMALI KOGA

(NI) DA PITATE

1) Poznata rok grupa Btack Sabbath imeje dobila po

istoimenom horor fitmu i21.963. godine, u komeje glumeo iuveni Boris Kartofi a danas poputarni

Moloko po mtednom napitku iz kuttnog fitmaClockwork 0range.Komedija UF0 sa pevackom zvezdom, ludim AL

Jankoviiem bil.a je skraienica za You fuck off-prevod nepotreban.Pravo jme Zan Kl.od Van Dama je Zan KLod Van

Varenberg, a zvezda Prijatetja DZenifer Anistonje sakrita svoje griko poreklo-pravo ime joj jeDZenifer Anastasakis.

2)

3)

4) U fitmu "Bekstvo u pobedu", cija je radnjasmeStena u doba II svetskog rata, saveznici iNemci igraju fudbalsku utakmicu. Saveznicisu nastupi[i u sastavu: L. Richard Hatch (USA),

2. MichaeI FiLeu (BEL),3. John Col.by (ENG),4.

Peter Van Beck (H0L), 5. Doug C[ure (ENG), 6.

Terry Brady (ENG),7. Arthur Hayes (5C0),8.Carlos Rey (ARG), 9. Sid Harmor (ENG), 10. Luis

Fernandez (BRA), 1.1.. Erik Borg (DEN). Konadan

rezultat bio je 4:4. Strel"cj za Svabe: Al.brech

1"4,4!,Bronte 25, Bauman 31 (pen), koji je iproma5io penal u 90. min, a za saveznike: Brady

44, Rey 52, Clure 76, kojem je poniSten goI u 84.min i Fernandez u 88 min. (makazicama koje jeizveo PeLe kojije g[umeo brazi[skog igraia).U mafija5koj sagi Kum, odvija se sukob interesa

stedeiih porodica: Korleone, Barzinis, Cuneos,

Tatatja i Strachis.

5)

MonopolList

ii,:+;iitittiiiiiii::]il : :: :

:::,!i!,i!:ii:lltll:l:l:,.:

rrl :'.i ::;::.;l::i:i::l

::i:ii:i

'ili

6)

7)

Grudo Marks je izmeclu ostalog izjavio: ))Gospooo,to su moji principi. Ako vam se ne dopadaju, imami druge>. p.s.Veoma primenljivo na na5u pol.itickuSCen u.

Da [i ste duli za sledeie fitmove ? <0, tata,jadni tata,mama te je zakljucata u toalet, a ja sam tako tuZan>,ili za <Nikad ne bih mogta imatj seks sa doveromkoji nema dovoljno po5tovanja za mog muZa>, iti za<<Neverovatno dudna stvorenja koja su skoniata Zivoti posta[a miksovani zombiji>.Za s[edeii film i ako ste cu|.i sumnjamo da se seiateda se zove: "Night ofthe day ofthe dawn ofthe sonofthe bride ofthe return ofthe revenge ofthe terrorofthe attack ofthe evi[, mutant, atien, flesh-eating,hetlbound, zombified [iving dead part2: In Shocking2-D". Ko prevede naziv dobija jednogodiSnjupretplatu na "Monopot[ist".7 samuraja u istoimenom fitmu su: Kambei, Kikucijo,Gorobei, Kjuzo, Heihadi, Sikiroji, KaSuiiro. Akojenekom od vas ovo poznato, motimo ga da sejaviu prostorije SUEF-a, da ga iskoristimo kao pomoiprijatelja.Poznatoje da su Oskari uvek biti rezervisaniza gtumce koji su glumiti hendikepirane osobei|.i zavisnike. Navodimo samo neke: HemfriBogart (alkohoticar u Africkoj Kraljici), KetiBejts(manijakalni ubica u Mizeri), Al. paiino(sLep uMirisu Zene), Tom Henks (homoseksualac oboleo odside u Fi[adetfiji i mentatno zaostao u Forest Gamp),Andetina DZoti (mentalno oboleta u Neprilagodenoj),Nikol Kidman (samoubilacki nagon u Satima), pa visad gtumite u komedijama...

11) M,0, Q, W,X,7, CQ, Da, Ed, FM, F/X,Go,i.d., If, IQ, It, K2, P.J..10, X2 - ovo susve nazivi igranih fi[mova snimljenihizmedu 1,927. i 2003.

12) Porno industrija je cesto pravitaparodije na igrane fitmove i popularneserije. Da [i moZete da nastutite koji sefilmovi kriju iza naslova: Driving MissDaisy Crazy, Juranal Park, Sex Trek, TheNext Penetration, Babewatch, TwinPeeks, Steeping With Seattte, A StarIs Porn, The Touchables, Honey I Bl"ew

Everybody, Butt's Up Doc?, Tracy Dick,Backside To The Feature...?

13) NajduZi film ikad napravljen je The CureFor InsomniaiztgST. traje 85 sati.

t4) Najdu2u fjlmsku karijeru je ostvarioizvesni Curt Bois. Debitovaoje 1908. u

Der Fie|.de Bauer, a pos[ednju u[ogu imaou Wings 0f Desire i21.987.

15) Biti su konobari pre nego ito su posta[istavni: Antonio Banderas, Sandra Bul"ok,MeriI Strip, Dastin Hofman, DZesikaLang, Kettin Tarner, A[ek Boldvin...

16) U triLogiji Povratak u Buduinost,vremenska maSina se koristi 9 puta.

17) Najgorim filmom svih vremena smatrase <P[an 9 From Outer Space> Ed Woooa.0bavezno pog[edatil

18) Robert De Niro je svojoj ierki dao imeDrina po iuvenom Andriievom romanu.

19) Pravila "Boritaikog kLuba",ku|.tnog filmai medu beogradskim studentima su: ,.Ne

pricaj o boritaikom kLubu", "NE PRICAJo borilackom kLubu", "Kad nekojaukne,podne da hram[je, tapne rukom, borbaje gotova", "Samo dvojica ucestvuju uborbi", "Samo jedna borba u vremenu,,,"Bez koSutja i cipe[a", "Borbe trajukotiko moraju","Ako tije ovo prva noi u

klubu, moraS da se borii".20) Fitmovi nazvani po godinama: 1716

(snim ljen197 2), 1,87 1, (1989), 1900(197 6), 1,9 41, (1,97 9),' 68 (1.9 88), 1.9 69(1988), 1984 (1955 i 1.984),201.0 (1.s84).

Vtadimir 0smajii

8)

e)

10)

MononolList

," ii:.:I.

&oFl{

tFI(h

&oEovztn<(9

Da rukovodstvo naieg fakulteta neizmernomnogo misli na uslove studiranja naiih stude-nata, pokazuje i najnoviji stucaj. Naime, ruko-vodstvo fakultetaje "otvorilo" novu gasnukomoru u prizemlju fakulteta (kod desnogtifta).

0dgovor na pitanje, Staje navelo rukovodeceorgane fakulteta na ovaj potez, nalazimo uobjaSnjenju koje namje dao jedan profesor. Izrazumljivih razoga, on je insistirao da ostaneanoniman. Kako on kaZe, teZina gradiva koje se

obraduje i sam postupak polaganja ispita, dovelisu do toga da veliki procenat studenata "padne"ispit, tj. ne poioZi ga. Takav ishod te5ko pogadpsihiiki tabilnije studente, koji posle nepoloZenog ispita najie5ie daju komentaresledeie sadrZine: "Ubiiu se; neka me nosi ladnaSava; zveknuiu tramvaj; ima da visim na graniu pica-parku; neiu da Zivim..." Kao 5to vidite, utim trenucimaje kod naSih kolega izraLenavelika 1eljaza samoubistvom. E. bai tim itakvim studentima, fakultetje izaiao u susretotvaranjem nove, novcijate gasne komore uprizemlju.

Jednostavno, da se potencijatni studentsamoubica ne bi mucio sa veianjem, skakanjemu Savu (naroiito kad je htadno vreme),cekanjem Zeljenog tramvaja koji ponekad umedebelo da zakasni, pozajmtjivanjem piStolja... tuje sada gasna komora da skrati njegove muke iprobleme na najbezbolniji nacin.

Sto se tice uredjenosti i funkcionalnosti"gasare", onaje napravljena po najnovijimprojektima, kakvi se sada koriste u savremenomsvetu. Uvozni gas je vrlo dobrog kvaliteta iuopSte ne ostavlja negativne posledice na smltcoveka. Uprava fakuiteta se, pobrinula i za

transport teia, tako da porodice ne moraju dabrinu. To isto vaZi i za studente iz provincije.Dakle, sve u cilju rasteredenja fakulteta odprevelikog broja studenata.

Jedini problem koji sejavio,jeste problemdugaikih redova, koji su se vei pojavili ispredpomenute institucije fakuiteta. U tom pogledu,biie angaZovanajedna tetkica da reguliSe red imir u koloni.

Na kraju, 5ta reii? Udite iti iete zavr5iti upopularnoj "smradari", kako gasnu komoru u Sali

nazivaju neke naie kolege.

Postavljanje semafora (trepiuie table sa imeni-ma profesora i vremenom njihovog prijema) prenekoliko godina, u prizemiju naieg fakuiteta,naiSlo je na dobar prijem kod studenata. U razgov-oru sa njima, saznao sam da su oni prvenstvenozadovoljni preglednoSiu i brzinom kojom dobijajuodredene informacije o traZenom profesoru. Samo

nakon poLudasovnog. nepomicnog zurenja usemafor, eto i vaiih dugooiekivanih informacija o

preko potrebnom profi. Ovaj siucaj, naveoje nekestudente da pokrenu novu inicijativu (piSe se

peticija). za postavljanjemjoi dva semafora nafakultetu. 0ni bi otakiali kretanje i snalaZenjeunutar same zgrade.

Prvi semafor bio bi postavljen na uiazu u

fakultet (iznad ulaznih vrata) i zelenimsignaliziraju6im strelicama pokazivao bi doz-voljene pravce kretanja. U na5em slucaju to bi bito:pravo (strelica gore), desno (strelica desno),kontradesno (strelica levo). 0vaj svetlosni uredaj,znacajno bi umanjio guZve na ulazu u fakultet inepotrebno zadrZavanje kod ulaznih vrata, dokzbunjeni student odtucuje kojim ie se pravcemuputiti. 0vako, procesje mnogo ubrzanijijerpotencijalni student vei sa same kapije fakuttetavidi moguie smerove kretanja. Do ulaska u zgradu,on ima dovoljno vremena da odtuci kojim ie putemkrenuti i time osloboditi protaz za slede6eg kolegu.koji pristiZe iza njega.

Potreba za postavljanjem drugo g semaf ora javlj a

se u holu fakulteta, iznad prizemlja. Cesti sudaristudenata u ovom deiu fakulteta, zadrZavanjaispred panoa i oglasnih tabli, Zamor i graja, vika idreka, prevelika guZva za vreme odmora... uticuveoma negativno na potencijalnog studenta kojidolazi u ovaj deo zgrade. 0n treba da krene upravcu svog amfiteatra (na predavanja) iii pak uneku od sluSaonica (na ispit), ali avaj. pomenutiuslovi oteZavaju njegovo kretanje. Medutim,postojanje semaf ora sa odg ovarajuiim svetieiimstrelicama, koje pokazuju dozvoljene pravcekretanja (ka WC-ima, A4, A1, A5. A3, A2...)omoguiava normalno mimoilaZenje i kretanje usvim Zeljenim pravcima. 0vim se smanjuju bes-potrebne trzavice i nerviranja, psovke i teike reiiSto ih studenti upuiujujedni drugima u okolnosti-ma bezsemafornog kretanja.

Peticija postoji, olovku u ruke, da ne bi doilo doveiih nesreia na pravcu: kapija fakutteta - A1.

dezinformacije sakupio MANDRAK

NAGRADNA IGRA

Srpska knjiievna zadruga pot lania 10 knjiga studentima Ekonomskog fakutteta.Prvih pet studenata sa najviSim i pet studenata sa najniZim prosekom, koji dodu u kanceLariju SUEF-a

dobiiepojednukniguuizdanjuSrpskeKnji2evneZadruge'Studenimora da ima minimum Oeset potoZenih ispita.

:

Srpska knjiievana iadruga poziva studente da postanu Clanovijedne od najstarijih srpskih izdavadkih kuia.

PlonopolList

it!ilt*,:1,+j::lI:llii,,:,r,rTi;il

,,, .,: , ,': , ';:i: .: ;:: .::..,:: .:Ei$ll

i

ffi

$tudemtslqa unila Eksmomsksg fakulletauas pozlua da uee$tut"riete

il akgiii $fflrupliania humaffiitarns p0ms6i

za dssu $a Kosuwa

&K{I I$f!ATE SBESE, OEUOE I $il{!t$K0& TWfrTEMIJALA

KIIJI UAM ruIJE P{}TREBA$I ffi{I*ETE GA IItIruEfl U PM{}$T(}NIJE $UEF.A,

TAK{}fl}E, FJICIUETE IItIroEil I NSUGAruE PRtrLt'GE.

NA OUAJ NACIfl PI}MAIETE IIECU KtIJA ZAISTA filfr U NEPIIDNII$IJIIIIMI'$t(lUIffiA I K(!.IIMA JE $UAKI UIB POIuN(}OI PIITREBANI

ffiffimk,fl"ffi;q

\

, f-J\ sNoIC

-{N

.Sl\

(\t'sSt-\

^{i'-=-*lstTEi !5:=;.::is.::tr::-:i.i::iii;i::f=lir-;:i : i-:,

i:s;i;.."i33: i i :io' :!ril *clEi;:i

*lt€,T$3

, sl.