DIJASPORA Info - pks.rs za dijasporu/Dijaspora INFO mart 2012.… · panije 19. marta poslali svim poslovnim partnerima, po novom planu Ikea će do kraja sledeće godine izgraditi

mart 2012.

PRIVREDNA KOMORA SRBIJECentar za dijasporu

Resavska 13-15, 11000 Beograd, SrbijaTel: (+381 11) 3300 994, Faks: (+381 11) 3230 949

e-mail: [email protected]

DIJASPORA Info

U Srbiji se ove godine nastavio pad privredne aktivnosti i stanje u privredi je zabrinjavajuće, ocenio je Upravni odbor Privredne komore Srbije (PKS). Predsednik PKS Miloš Bugarin kazao je na sednici da se nastavio rast nelikvidnosti preduzeća, stopa nezaposlenosti je oko 24%, a procena rasta BDP-a za 2012. smanjena je sa 1,5 na 0,5%. “Ove godine na naplatu dospeva 4,4 milijarde evra duga, od čega je milijardu evra javni dug. To ne bi bio problem, da imamo veći ekonomski rast, ali sa privredom na ivici recesije, biće teško finansirati te obaveze”, kazao je on. Bugarin je istakao i da su u Srbiji izostale poreske i strukturne reforme koje bi olakšale poslovanje, a nije donet ni zakon o ograničavanju roka plaćanja u čijoj pripremi je učestvovala i PKS. Tim zakonom trebalo je da se ograniči rok plaćanja na 60 dana, a sada je prosečan rok za naplatu robe u Srbiji oko 130 dana

Italija poslednje dve decenije značajan partner SrbijeItalija je drugi po veličini spoljnotrgovinski partner Srbije, a u poslednjih 20 godina bila je uvek na jednom od prva tri mesta kao kupac srpske robe. Prema podacima Privredne komore Srbije, 2011. godine razmena sa Italijom je premašila tri milijarde dolara i približila se rekordnom nivou iz 2008. Pokrivenost uvoza izvozom je iznosila 72,5 odsto što je znatno iznad proseka za EU i ostale najvažnije zemlje-partnere. Prošle godine ukupna razmena bila je za 21 odsto veća nego 2010. i iznosila je 3,1 milijardu dolara. Izvoz iz Srbije bio je 1,3 milijarde dolara, a uvoz iz Italije 1,8 milijardi dolara. Prema podacima Ministarstva ekonomije, italijanske firme su investirale preko milijardu evra. U Srbiji radi više od 400 italijanskih kompanija koje zapošljavaju više od 20.000 radnika i imaju godišnji obrt od 2,5 milijardi evra.




mart 2012.

DIJASPORA InfoIkea će u Srbiji zbog krize graditi samo jednu robnu kućuNajavljeno ulaganje švedske Ikee u gradnju pet robnih kuća u Srbiji svešće se do 2015. godine na samo jedan objekat. U Ikei uver-avaju da je reč samo o odlaganju investicija i da realizacija projekata nije ugrožena. Kako stoji u pismu koje su predstavnici ove kom-panije 19. marta poslali svim poslovnim partnerima, po novom planu Ikea će do kraja sledeće godine izgraditi po jednu robnu kuću u Beogradu i Zagrebu, a ostale planove u regionu zamrzava do daljeg. Ikea tvrdi da investicije nisu ugrožene, već su samo odložene. - Zasad će se graditi robna kuća kod kvantaške pijace na Novom Beogradu, jer je Ikea već kupila prostor. Gradnja bi počela na jesen, kada se očekuje da će svi papiri biti gotovi. Međutim, ostali objekti po Srbiji će morati da sačekaju 2015. jer švedska kompanija nije zadovoljna uslovima na tržištu u Hrvatskoj i Srbiji.

U Sremskoj Mitrovici uskoro 10 novih fabrikaDo kraja godine na gradskom području Sremske Mitrovice biće otvorene 3 ili 4 nove fabrike, kaže gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović. Veliki su izgledi, posle pregovora koji su u završnoj fazi, da 2013. ovde nikne još 6 do 7 pogona stranih kom-panija, pre svega u oblasti automobilske industrije, drvno-prerađivačke i izrade obuće, naveo je on. Kako je rekao gradonačelnik Sremske Mitrovice, privode se kraju pregovori s dve kompanije u sastavu General Motorsa, koje nameravaju da ovde proizvode de-love za automobile. Kao jedna od mogućih lokacija buduće fabrike najčešće se pominju sada prazni pogoni nekadašnje mitrovačke industrije ventila, koja je proizvodila ventile i vođice za automobilske motore poznatih kompanija. Sve to ce doprineti smanjenju nezaposlenosti, koja je kljucni problem, ocenio je gradonačelnik.

Komercijalna banka ostaje domaćaDruga po veličini banka na tržištu, Komercijalna banka, u prošloj godini ostvarila je za 39 % veću dobit nego u 2010. Iako se za sada ne planira prodaja domaćih banaka, razmišlja se o njihovom ukrupnjavanju. Komercijalna banka bila je druga po veličini na tržištu Srbije i prva po visini štednje. Prošle godine ostvarila je dobit od tri i po milijarde dinara, što je 39% više nego u 2010. a ukupna imovina te banke povećala se na oko 2,5 milijarde evra. Sada je svaka peta banka u Srbiji sa većinskim domaćim ulogom. Guverner je nedavno ponovio stav da domaće banke ne treba prodavati sto znači da se ne dovodi u pitanje dokapitalizacija ili prodaja Komer-cijalne banke. Dragan Santovac, član Izvršnog odbora Komercijalne banke, ističe da država, direktno ili indirektno, učestvuje sa 51% vlasničkih prava u Komercijalnoj banci.

Švajcarci nameravaju da grade novu luku u ApatinuPredstavnici švajcarske firme Agrifert i Nika grupa d.o.o. iz Beograda predali su predsedniku apatinske opštine dr Živoradu Smiljaniću pismo namere o izgradnji luke. Konzorcijum ima nameru da, u skladu s odredbama Zakona o javnom i privatnom partnerstvu i koncesijama, kroz partnerstvo s opštinom Apatin realizuje projekat izgradnje luke duge hiljadu metara u budućem robno-transportnom centru. Investitori predlažu da Apatin uloži zemljište i da na osnovu tog ulaganja u novoj, zajedničkoj firmi Luka Apatin ima 10%, dok bi ulog konzorcijuma bio 90% u novcu kojim se planira finansiranje celokupnog projekta izgradnje luke. Nakon procene vrednosti zemljišta utvrdiće se i visina svote koju je dužan da obezbedi konzorcijum. Opština će u narednih sedam dana razmotriti ponudu i, ukoliko je prihvati, potpisaće memorandum o razumevanju s konzorcijumom.

Početkom juna prvi vozovi sa fiatom 500L ka Luci BarPočetkom juna krenuće prvi vozovi iz Kragujevca sa vozilima fiat 500L ka Luci Bar, a do kraja godine preko crnogorske luke do kupaca u inostranstvu stići će oko 30.000 tih vozila. Prema ugovoru do 2014. isporuke će se povećati na 200.000 vozila godišnje, a u kompaniji Luka Bar i opštini Bar od posla sa Fiatom očekuju značajne ekonomske rezultate. Kompanija Luka Bar je, u saradnji sa firmama Montekargo, Grimaldi i Logikar potpisala ugovor sa Fiatom do 2015. godine. Navedeno je da Luka Bar ima još dva mes-eca da se pripremi za taj posao i to podrazumeva ulaganja od oko 600.000 evra u adaptaciju prostora i obuke za radnike koji treba da dobiju Fiatove licence. “Prema dogovorenoj dinamici, naredne godine očekujemo 14 do 16 vozova nedeljno, odnosno više od 100.000 vozila, rekao je izvršni direktor Luke Bar Slobo Pajović.




mart 2012.

DIJASPORA InfoŽeleznice Srbije i Rusije potpisale generalni sporazumGeneralni direktor Železnice Srbije Milovan Marković i predsednik Ruskih železničkih puteva Vladimir Jakunjin potpisali su u Moskvi generalni sporazum o realizaciji železničkih projekata u Srbiji. Taj sporazum, koji je u okviru ruskog državnog kredita Srbiji, predviđa izgradnju nove električne pruge sa jednim kolosekom između Valjeva i Loznice duge 68 kilometara, izgradnju i elektrifikaciju drugog koloseka pruge Beograd-Pančevo od 16 kilometara i rekonstrukciju srpskog dela pruge Beograd-Bar dugog oko 200 kilometara. Dokumentom srpske i ruske železnice predviđa se i rekonstrukcija 6 deonica koridora 10 kroz Srbiju, dužine 111 kilometara. Nakon potpisivanja dokumenta, Jakunjin je rekao da projekat treba da bude realizovan u okviru ruskog kredita od 800 miliona dolara i uz učešće Srbije od 15%, odnosno 120 miliona dolara.

U aprilu prodaja državnih zapisa za 51 milijardu dinaraUprava za javni dug Ministarstva finansija Srbije objavila je da će u aprilu organizovati pet aukcija na kojima će ponuditi državne za-pise ukupne nominalne vrednosti oko 51 milijarde dinara. Aukcija pedesettronedeljnih državnih zapisa u vrednosti od 10 milijardi dinara najavljena je za 3. april, a 10. aprila je prodaja dvogodišnjih zapisa u iznosu od 4,99 milijardi dinara. Za 19. april zakazana je aukcija šestomesečnih državnih dužničkih hartija u vrednosti šest milijardi dinara, a 24. aprila je ponuda osamnaestomesečnih zapisa u vrednosti od 10 milijardi evra. Prodaja trogodišnjih državnih obveznica u vrednosti 20 milijardi dinara je 25. aprila. Budžetom za 2012. godinu predviđeno je da se prodajom državnih obveznica u vrednosti 408,49 milijardi dinara prikupi deo novca za pokrivanje budžetskog deficita.

Austrijanci kupili Hipol plastNa drugoj javnoj licitaciji Hipol plast iz Odžaka je prodat uglednoj austrijskoj kompaniji Grajner, a u prostorijama Hipola juče je i zvanično potpisan ugovor o kupoprodaji između direktora odžačke firme Rajka Simina i predstavnika Grajnera Emila Zorenca. Početna cena je bila 1,25 milion evra, i austrijska kompanija ju je prihvatila, te je Hipol plast dobio novog vlasnika. Kompanija Grajner je sastavljena iz mnogo delova i ima predstavništva i proizvodnju u gotovo 100 zemalja sveta, a postoji već oko 170 go-dina. Razvoj ove kompanije je bio postepen i stigao do nivoa jedne od najuglednijih svetskih kompanija. Optimizam rukovodstva Hipola kada se kao veoma ozbiljan kupac Hipol plasta pojavio Grajner bio je opravdan jer na sam pomen imena ove kompanije u poslovnom svetu se iskazuje poštovanje.

Ugovor o gradnji rafinerije u Smederevu između 10. i 25. aprilaUgovor o izgradnji rafinerije u Smederevu biće potpisan između 10. i 25. aprila, o čemu će biti obaveštena Vlada Republike Srbije, najavio je gradonačelnik Smedereva Predrag Umičević. “Investitor Komiko Oil ima sastanak u Amsterdamu sa članicama konzorci-juma Komiko Oversiz i potom treba da dobijemo potvrdu za datum potpisivanja ugovora”, rekao je Umičević. Konzorcijum Komiko Oversiz osnovan je 2006. sa sedištem u Amsterdamu. Čine ga tri američke firme koje učestvuju u finansiranju projekata u naftnoj industriji i koje su se udružile zbog zajedničkog ulaganja u izgradnju rafinerije na prostoru Balkana. Kako je ranije rečeno, firma Brajan Meri, u saradnji sa Evropskom investicionom bankom, finansiraće izgradnju smederevske rafinerije. Investiciju u Smederevu vodiće njihova ćerka-kompanija u Srbiji - Komiko Oil.

Kompanije iz SAD zainteresovane za ulaganje u SrbijuAmbasadorka Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Meri Vorlik izjavila je da je u proteklih šest meseci znatan broj američkih kompanija pokazao interesovanje za ulaganje u Srbiju, naročito u informacione tehnologije i obnovljive izvore energije, ali i u au-tomobilsku industriju. Vorlikova, koja je boravila u Novom Sadu povodom obeležavanja desetogodišnjice rada Američke agencije za međunarodni razvoj (USAID) u Srbiji, izjavila je Radio-televiziji Vojvodine da iskustvo US Steel-a u Srbiji nije obeshrabrilo američke investitore. Među američkim kompanijama zainteresovanim za ulaganje u Srbiju, kako je objasnila, postoji razumevanje za specifičnu situaciju u kojoj se US Steel nalazio, s obzirom na to da su gubitke u poslovanju izazvali uslovi na svetskom tržištu, a ne uslovi poslovanja u Srbiji.




mart 2012.

DIJASPORA InfoKonkurs za finansiranje unapređenja energetske efikasnosti objekataMinistarstvo životne sredine, u saradnji s Republičkim fondom za zaštitu životne sredine, raspisalo je javni poziv za kandidovanje projekata radi finansiranja unapređenja energetske efikasnosti objekata javne namene u 2012, a biće raspisan poziv za dodelu sub-vencionisanih kredita građanima za zamenu prozora, vrata i izolaciju. Cilj je ušteda energije i očuvanje životne sredine, za šta je namenjeno ukupno 1,3 milijarda dinara. Projekte mogu kandidovati gradovi, odnosno jedinice lokalne samouprave, kao i privredna društva, odnosno druga pravna lica čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave, autonomna pokrajina ili Republika. Prilikom odabi-ra projekta prioritet će imati oni kojima se, između ostalog, obezbeđuje ostvarivanje uštede energije i njeno racionalno korišćenje primenom proverenih savremenih tehnologija čije je korišćenje ekonomski opravdano.

Vlada Srbije promenila sistem subvencija za podsticaj investitorimaVlada Srbije promenila je sistem subvencija za podsticaj investitorima, pa tako nerazvijena područja više nisu u tolikoj meri privi-legovana. Novom Uredbom o uslovima i načinu privlačenja direktnih investicija dupliran je minimalan iznos subvencije, pa veliki ulagači u svim gradovima mogu da računaju na pomoć od 4.000 do 10.000 evra po svakom novootvorenom radnom mestu. Prema izmenjenom načinu obračuna visine državne pomoći, više nije ključno gde se ulaze, mada se i dalje koji bod više dobija za ulaganje u nerazvijenim opštinama. Bodove pišu visina ulaganja, kao i ranije, ali i reputacija investitora, pa i to koliko će se u svom poslu osloniti na domaće dobavljače. Sredstva mogu da dobiju proizvođači koji upošljavaju 50 ljudi i ulazu 500.000 evra u nerazvijenim i devastiranim područjima, a milion u ostalim delovima Srbije.

Informacione tehnologije sansa za razvoj SrbijeInformacione tehnologije su razvojna šansa Srbije i kompanija Hewlett Packard (HP) će nastaviti sirenje poslovanja na srpskom tržištu i zapošljavanje mladih stručnjaka, najavio je direktor HP-a u Srbiji Miloš Đurković. On je kazao da je HP bio među prvim velikim kompanijama koje su odlučile da dođu na srpsko tržište i 2002. godine osnovao lokalnu firmu u Srbiji sa pet zaposlenih. Sada HP ima oko 100 zaposlenih. Prema rečima Đurkovića, taj rast su pratili i poslovi tako da je 2008. godine dostignut vrhunac u poslovanju i 100 miliona dolara prihoda. On je dodao da je HP d.o.o. domaća firma, u kojoj su svi zaposleni iz Srbije i novac koji se zaradi na srpskom tržištu ulaže se u širenje posla. Informacione tehnologije, ocenio je Đurković, mogu da pomognu razvoju infra-strukture u Srbiji i postanu okosnica razvoja srpske privrede.

Srbija među 10 zemalja po rezervama uljnih škriljacaSrbija se nalazi među 10 zemalja koje imaju najveća nalazišta uljnih škriljaca iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja, izjavio je jedan od direktora u finskoj kompaniji Outotec koja se bavi tehnologijama u mašinskoj i rudarskoj industriji Nikola Anastasijević. “Uljni škriljci će kao nekonvencionalni izvor energije iz koga može da se dobije sirova nafta, postajati sve traženiji, jer se količine nafte smanjuju, a potrošnja raste, naročito u Kini, Brazilu i Indiji”, rekao je Anastasijević novinarima iz Srbije koji su boravili u poseti Estoniji, zemlji koja više od 100 godina eksploatiše uljne škriljce. On je kazao da se uljni škriljac, kamena nalik uglju koji u sebi ima u proseku 10 odsto organske materije iz koje se dobija nafta, najviše prerađuje u Estoniji, Kini i Brazilu, a velike zalihe imaju i SAD, Rusija, Maroko, Jordan.

Četvrti pokušaj prodaje brodogradilišta SavaAgencija za privatizaciju objavila je oglas o prodaji Brodogradilišta Sava u Mačvanskoj Mitrovici, koji će biti otvoren mesec dana. Brodogradilište se nalazi u stečaju, a ovo je već četvrti pokušaj njegove prodaje. Vrednost kapitala procenjuje se na 383,5 mil-iona dinara. Najsloženiji problem u toku postupka prodaje su kontroverze koje se javljaju u pogledu duga Brodogradilišta prema Vojvođanskoj banci. Brodogradilište Sava osnovano je 1919. godine, a u njemu je do sada izgrađeno 330 plovnih objekata, koji plove morama i rekama 14 zemalja na četiri kontinenta. “Sava” raspolaže savremenom opremom za pripremu i preradu čelika, brodo-gradevnom halom i najvećim mehanizovanim kosnim navozom u Evropi, kada je reč o rečnim brodogradilištima.




mart 2012.

DIJASPORA InfoAutoput ka Crnoj Gori dobio prve kilometreNa trasi budućeg autoputa od Beograda prema Crnoj Gori asfaltirani su prvi kilometri na deonici od Uba do Lajkovca, koju je obišao ministar infrastrukture i energetike Milutin Mrkonjić. U mestu Nepričava kod Lajkovca, gde se obavljaju asfalterski radovi, Mrkonjić je izjavio da će sledeća deonica na Koridoru 11 od Ljiga do Preljine početi da se gradi u prvoj nedelji aprila. Ističući da ekipa stručnjaka na čelu sa preduzećem Koridori Srbije priprema ugovor za tu deonicu, on je dodao da će na njoj raditi preduzeća iz Azerbejdžana i Srbije. Mrkonjić je podsetio da je azerbejdžanska vlada obezbedila kredit za izgradnju deonice od Ljiga do Preljine, dužine od 40,3 kilometra, po fiksnoj kamatnoj stopi od 4%, na 15 godina, sa grejs periodom od 3 godine i otplatom na 12 godina, a predviđeno je da domaće firme u tom poslu preuzmu do 49% radova.

Obezbeđeni svi uslovi za PayPal u SrbijiKupovina preko interneta omogućava veći izbor robe i razmenu iskustava sa drugim kupcima, ali zbog mnogih predrasuda i stra-hova, veliki broj građana još uvek ne koristi sve prednosti onlajn šopinga”, kazala je državna sekretarka za Digitalnu agendu Jasna Matić. Jedan od razloga zašto građani ne kupuju preko interneta je strah i sumnjičavost, što je donekle i razumljivo jer se radi o novoj tehnologiji, istakla je državna sekretarka. Ona je objasnila da “naši građani imaju visoku prosečnu starost što znači da su po prirodi sumnjičaviji prema novim stvarima”. Osim toga, kako je navela, u Srbiji ne postoji velika ponuda roba i usluga, kao u in-ostranstvu. Prema njenom mišljenju, veliki porast u kupovini preko interneta se desio onog trenutka kada su u Srbiju došle jeftine avio kompanije i tada su se građani odlučili da kupuju karte onlajn.

Od 1. aprila minimalna cena rada 115 dinaraOdluka o povećanju minimalne cene rada za 13 dinara u odnosu na prošlu godinu i prethodna tri meseca ove godine, uprkos pro-tivljenju Unije poslodavaca Srbije (UPS), stupiće na snagu 1. aprila, saglasni su predstavnici Vlade Srbije i reprezentativnih sindi-kata. Socijalno-ekonomski savet saglasio se, naime, da se od 1. aprila minimalna cena radnog sata poveća sa 102 na 115 dinara, ali se Unija poslodavaca kasnije predomislila i trazi preispitivanje takve odluke sa obrazloženjem da će to povećanje negativno uticati na ionako loše stanje u privredi zemlje. Ministar rada i socijalne politike Rasim Ljajić kaže da nema razloga da odluka o povećanju minimalne cene rada za 13 dinara ne stupi na snagu 1. aprila, kako je bilo predviđeno. On je rekao da promene minimalne cene neće biti i da će uvećana minimalna zarada od 1. aprila iznositi 20.010 dinara.

Austrija najveći strani investitor u SrbijuAustrija je na prvom mestu među stranim investitorima u privredu Srbije sa 3,1 milijarde dolara, koliko je ukupno investirano od 2000. do 2010, objavila je Privredna komora Srbije (PKS). O interesu austrijske strane da sarađuje sa srpskom privredom gov-ori i prisustvo oko 400 predstavništava austrijskih firmi u Srbiji. Na tržištu Srbije radi desetak najznačajnijih austrijskih banaka i osiguravajućih kompanija, telekomunikaciona kompanija Telekom Austrije, naftna kompanija OMV, kao i mnoge druge velike firme. Austrijske kompanije najavile su nove investicije u Srbiji, među kojima je Swarovski. Najavljena je i izgradnja nekoliko hotela, austrijske kompanije grade puteve i mostove u Srbiji, a investitori su izrazili interesovanje i za kupovinu naših šećerana u Crvenki, Zablju i Senti.

Od sada moguć izveštaj kreditnog biroa putem internetaGrađani će od sada moći preko interneta da dobiju kompletan izveštaj kreditnog biroa o zaduženosti i obavezama koje imaju prema bankama rekao je Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. Do kraja juna UBS neće naplaćivati preuzimanje ovih izveštaja. Od prvog jula jedan izveštaj godišnje ce biti besplatan, dok će svaki sledeći biti naplaćivan po utvrđenoj tarifi. - Ova usluga, na kojoj smo radili zajedno s MUP-om olakšanje je pre svega za osobe sa invaliditetom, ali i za ostale koji iz nekih svojih razloga žele to da obave od kuće - rekao je Dugalić. Građani mogu da se prijave za ovu uslugu dolaskom u banku ili kreditni biro, dok oni koji imaju sertifikovan elektronski potpis mogu i sami da popune prijavu na internetu. Taj potpis za sada ima između 1.200 i 2.000 građana.




mart 2012.

DIJASPORA InfoNova emisija evroobveznica najkasnije u septembruSrbija će najkasnije do septembra izdati novu emisiju državnih evroobveznica, najavio je državni sekretar u Ministarstvu finansija Goran Radosavljević. On je kazao da će obveznice biti sa rokom dospeća do 10 godina i dodao da je su već imali razgovore sa in-vestitorima od kojih su pojedini izrazili interesovanje da kupe te obveznice po kamatama od 6,6 do 7,5% godišnje. U budžetu Srbije je za emisiju evroobveznica predviđeno 104,4 milijarde dinara. Radosavljević je kazao da bi Srbija za par sedmica mogla da listira državne hartije od vrednosti na Beogradskoj berzi dodajući da brzina izlaska zavisi od dogovora sa Berzom oko provizije. On je na-veo da su pregovori sa Beogradskom berzom u toku. Radosavljević je rekao da država Srbija pregovara sa rejting agencijom Mudis da ta agencija počne da prati rejting Srbije.

Swarovski dobija zemlju i podsticaje za fabriku u SuboticiPredstavnici austrijske Kompanije Swarovski, Grad Subotica i Vlada Srbije potpisali su ugovore o ustupanju zemljišta za gradnju fabrike kristala u Subotici i dodeli podsticaja za investitore. Ugovore o dodeli sredstava za direktne investicije između Vlade Sr-bije i kompanije Swarovski i o otuđenju građevinskog zemljišta u javnoj svojini bez naknade između Grada Subotice i kompanije Swarovski Subotica d.o.o. i potpisali su sa predsednikom upravnog odbora kompanije Swarovski Markusom Langes-Swarovski ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojsa Ćirić i gradonačelnik Subotice Saša Vučinić. Premijer Srbije Mirko Cvetković rekao je nakon potpisivanja u zgradi predsednika da ugovori znače ulaganje od 21 milion evra i zapošljavanje 550 ljudi.

Otvoren tržni centar Plaza u KragujevcuIzraelska kompanija Plaza centri otvorila je u Kragujevcu prvi trgovinski i zabavni centar u Srbiji u koji je uloženo više od 60 mil-iona evra. Direktor Plaza centara u Srbiji Sagiv Meger kazao je na otvaranju Plaze Kragujevac, da će posao u trgovinskom centru na 65.000 kvadratnih metara sa 110 lokala dobiti od 500 do 700 radnika. “Ovaj centar će promeniti izgled grada i poboljšati život građana Šumadije”, kazao je Meger i dodao da je u okviru tržnog centra otvoren i prvi multipleks bioskop sa 6 sala sa po 350 mesta. Gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović kazao je da grad dobio moderan tržni centar “koji je kao svemirski brod” i da Kra-gujevac više ne liči na mesto koji su nazivali “dolina gladi” već je izvesno, da je to grad budućnosti. Tržni centar u Kragujevcu je prva od 4 planirane investicije Plaza centara u Srbiji.

H&M na jesen otvara prvu radnju u SrbijiSvoju prvu radnju u Srbiji na jesen otvoriće i poznati svetski modni lanac H&M. Jasenka Stekić, direktor korporativnih poslova u Fashion Company, kaže da prema njihovim saznanjima modna kuca H&M na ovdašnje tržište ulazi sama. Takođe, ovdašnji potrošači će uskoro imati priliku da garderobu svetski poznate marke C&A nabavljaju u TC-u Ušće u Beogradu. Kako piše list 24 sata, oni su zakasnili s otvaranjem za ovu sezonu, njihova prva radnja kod nas će najverovatnije biti otvorena početkom sledeće sezone, jesen/zima, i to u Delta City-ju. H&M je lanac koji je pored niskih cena poznat i po poznatim kreatorima koji svake godine lansiraju po jednu liniju limitiranog broja artikala, koja bude rasprodata u svega nekoliko dana. Donatela Versace, Karl Lagerfeld, Stela Mekartni su neka od imena koja su radila za ovaj brend.

Lidl prvi objekat gradi u ZrenjaninuZrenjanin je prvi grad u Srbiji sa kojim je nemački diskontni lanac “Lidl” potpisao ugovor o kupovini zemljišta za gradnju svog objekta, potvrđeno je u upravi ovog grada. Predstavnici ove nemačke kompanije su krajem prošle nedelje sa gradonačelnikom Zren-janina dr Miletom Mihajlovim potpisali ugovor o kupovini zemljišta kod glavne autobuske stanice u ovom gradu. Na toj lokaciji se planira gradnja supermarketa veličine oko 2.000 kvadratnih metara u koga će biti uloženo 1,5 miliona evra. Ovaj objekat trebalo bi da zaposli oko 25 radnika. Mileta Mihajlov, gradonačelnik Zrenjanina, kaže da je dolazak “Lidla” u ovaj grad dokaz da Zrenjanin ima budućnost. - Ovo je dokaz da imamo efikasnu i brzu administraciju koja je odmah odreagovala na ponude investitora - kaže Mihajlov.




mart 2012.

DIJASPORA InfoSuficit sa CEFTA u januaru 54 miliona dolaraSrbija je u januaru ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od 54 miliona dolara, što je rezultat uglavnom izvoza poljo-privrednih proizvoda, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. Srbija je u zemlje CEFTA tokom januara najviše izvozila žitarice, proizvode od njih, razne vrste pica, gvožđe i čelik, a najviše je uvozila kameni ugalj, koks i brikete, gvožđe i čelik, struju, kao i povrće i voće. Izvoz Srbije, za posmatrani period, iznosio je 151,1 miliona dolara, a uvoz je bio 97,1 miliona dolara, što znaći da je pokrivenost uvoza izvozom iznosila 155,6%. Srbija je u 2011. ostvarila suficit u razmeni sa zemljama CEFTA od oko 1,5 milijardi dolara, što je, takođe, bio rezultat uglavnom izvoza poljoprivrednih proizvoda. Region CEFTA je jedno od retkih tržišta sa kojima Srbija ima kontinuirani suficit u razmeni.

TNG poskupeo na 82 dinaraU Srbiji je poskupeo i tečni naftni gas (TNG) i njegova cena je dostigla 82 dinara za litar, izjavio je predsednik Udruženja benzinskih stanica Srbije Borisav Tatić. Cena tog goriva u maloprodaji početkom ovog meseca bila je 75 dinara po litru, što znači da je samo tokom marta TNG poskupeo za oko 7 dinara po litru. Tatić je objasnio da je TNG poskupeo zbog rasta veleprodajnih cena koje su, kako je istakao, verovatno porasle zato sto nema dovoljnih količina tog goriva na regionalnom tržištu. On je izrazio očekivanje da će se tržište naftnih derivata i TNG-a sada “primiriti” i ocenio da su cene TNG-a dostigle maksimum i da ne bi trebalo više da rastu, jer će u protivnom doći do pada potrošnje. Tatić je naveo i da je potrošnja naftnih derivata od početka godine opala za 7 do 10%.

Platnobilansni deficit u 2011. skoro tri milijarde evraPlatnobilansni deficit Srbije je u 2011. godini dostigao iznos od 2,97 milijardi evra, i u odnosu na prethodnu godinu nominalno je veći za 42,5 odsto, navedeno je u časopisu “Konjukturni trendovi Srbije”, koji izdaje Privredna komora Srbije (PKS). Porast deficita tekućih transakcija prvenstveno je posledica rasta deficita robne razmene sa inostranstvom i dohotka. Kako je navedeno, u 2012. godini se očekuje veći deficit tekućeg računa usled završetka investicionog ciklusa u izvozno orijentisanim sektorima i povećanog uvoza. Neto priliv stranih direktnih investicija u 2011. godini iznosio je 1,83 milijarde evra i u poređenju s prethodnom godinom, veći je za oko milijardu evra.

Prvi izvozni partner Srbije Nemačka, prvi uvozni RusijaGlavni izvozni partner Srbije u januaru je bila Nemačka, u koju je izvezena roba vredna 92 miliona evra, a glavni uvozni partner Ruska Federacija, iz koje je uvezena roba za 185,9 miliona, pokazali su podaci Republičkog zavoda za statistiku. U izvozu, glavni spoljnotrgovinski partneri, posle Nemačke, bile su Italija sa 80,9 miliona dolara i Rumunija sa 66,9 miliona. Glavni spoljnotrgovinski partneri u uvozu, posle Ruske Federacije, bile su Nemačka sa 125,7 miliona dolara i Kina sa 106,4 miliona. Spoljnotrgovinska robna razmena bila je najveća sa zemljama sa kojima imamo potpisane sporazume o slobodnoj trgovini. Zemlje članice Evropske unije čine više od polovine ukupne razmene. Drugi po važnosti partner Srbije su zemlje CEFTA sporazuma, sa kojima imamo suficit u razmeni od 54 miliona dolara.

Vojvodina na četvrtom mestu od 110 regiona po isplativosti ulaganjaU Vojvodini posluje više od 230 stranih kompanija koje su uložile gotovo 6,5 milijardi evra i zaposlile 63.000 ljudi. Najviše je slovenačkih, italijanskih i nemačkih firmi, s tim što su Nemci uložili najviše novca. U zemlji bez vetrenjača, Siemens već 7 godina proizvodi vetrogeneratore. Do sada su zaposlili 600 radnika i otvaraju treći pogon. Infrastruktura i blizina granice, kažu, nisu jedini razlozi da baš u Subotici ulože 70 miliona evra. Da je sever Srbije dobro mesto za ulaganje ocena je i Financial Times. Po isplativosti ulaganja Vojvodina je na 4. mestu od 110 evropskih regiona. Sada, predsednik pokrajinske vlade Bojan Pajtić kaže da su dodatno ubrzanje stanim investitorima dala dva elementa, status kandidata za članstvo i priznanje Financial Times, tako da ih je više nego pre nekoliko meseci.




mart 2012.

DIJASPORA InfoMalinari potpisali ugovor o izvozu 50.000 tona malinaUnija malinara Srbije saopštila je da je u Beču overila ugovor potpisan sa austrijskom firmom CWS best food, čime je potvrđena prosečna izvozna cena od 1,61 evra po kilogramu i obezbeđen otkup 50.000 tona ovogodišnjeg roda maline. Unija malinara pozvala je sve proizvođače malina u Srbiji da se jave u svoja udruženja radi potpisivanja ugovora o otkupu ovogodišnjeg roda maline po ga-rantovanoj ceni od 1,21 evra po kilogramu. “Srpski malinari su sada jedinstveno nastupili na evropskom tržištu i samim tim postigli duplo veću cenu za maline od ponuđene za ovu godinu”, kazao je predsednik Unije malinara Srbije Dragiša Terzić. On je najavio da će se danas predstavnici Unije sastati sa austrijskim ambasadorom u Beogradu, a kasnije i sa hladnjačarima koji na komercijalnoj osnovi uslužno skladište maline.

Besplatne akcije Telekoma Srbije polovinom aprilaMinistar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić izrazio je očekivanje da će između 15. i 20. aprila početi besplatna podela akcija Telekoma Srbija za oko 4,8 miliona građana Srbije. Vlada Srbije zastala je sa podelom akcija zbog pregovora sa grčkim OTE-om i ta transakcija je završena, tako da je Republika Srbija ponovo postala vlasnik 20% tih akcija, rekao je Ćirić. Oko 4,8 miliona građana Srbije dobiće svoje akcije kompanije koja je profitabilna i na kraju će odlučiti da li će te akcije prodati ili sačuvati i čekati da se poveća njihova vrednost na Berzi. - Građani će dobiti obaveštenje, biće uvedeni u Centralni registar hartija od vrednosti, gde će biti navedeno da svaki građanin ima toliko i toliko akcija, nominalne vrednosti te i te - objasnio je Ćirić.

Kukuruz glavni izvozni proizvod SrbijeNa listi prvih 10 proizvoda koji su najviše izvoženi iz Srbije u januaru, prvo mesto ubedljivo drži kukuruz, sa vrednošću od 52 mil-iona dolara, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Drugo mesto pripada izvozu setova provodnika za avione, vozila i brodove, sa vrednošću od 19 miliona dolara, a na trećem mestu su toplovaljani proizvodi -gvožđe i nelegirani čelik u koturovima, od kojih je zarađeno 18 miliona dolara. Na listi zatim slede nove spoljne gume za putničke automobile sa izvozom od 15 miliona dolara, kolika je bila i vrednost rafinisanog šećera. Nakon toga su delovi za rotacione električne mašine sa 11 miliona, a tolika je i vrednost izvezenih smrznutih malina, kao i ploča i limova od legure aluminijuma. Izvoz električne energije bio je vredan 10 miliona dolara, dok je na 10. mestu izvoz lekova, u istoj vrednosti.

Počinje gradnja kargo-centra u NišuNakon zastoja u pregovorima dugog tri i po godine, austrijska kompanija Ajmaks nedavno je zvanično potvrdila da namerava da gradi regionalni kargo-centar na aerodromu “Konstantin Veliki”, saopštio je Milan Ranđelović, šef niške Kancelarije za ekonomski razvoj, koja je nadležna za investiciona ulaganja. Gradsko veće Niša je nakon ovakve potvrde usvojilo elaborat o isplativosti, koji bi, kako se očekuje, uskoro trebalo da odobri Vlada Srbije. Elaborat omogućava ustupanje građevinskog zemljišta površine 8,5 hektara kompaniji Ajmaks, kao i realizaciju prve faze radova. U Kancelariji za ekonomski razvoj preciziraju da je Ajmaks zvanično predložio faznu gradnju, a da će u prvoj etapi biti sagrađen poslovni prostor od 36.000 kvadratnih metara, u kojem će moći da se uposli 110 radnika. Prema navodima kancelarije, Ajmaks je za realizaciju prve faze već obezbedio 1,5 miliona evra.

Nemački proizvođač aditiva za betone investira u Sremsku MitrovicuNemački proizvođač aditiva za betone MC Bauchemie iz Esena investiraće 8 miliona evra u pogon u Sremskoj Mitrovici i uposliti 40 radnika. Prema rečima gradonačelnika Sremske Mitrovice Branislava Nedimovića, posao u novoj fabrici dobiće visokoobra-zovani ljudi. “Radi se o visokoj tehnologiji za koju su potrebni radnici sa višom i visokom stručnom spremom, a dobro je što u gradu postoji i hemijska struka. Početak gradnje fabrike je predviđen za kraj godine, a računamo da će u 2013. biti proizvedene prve količine aditiva za strano tržište”, rekao je. On je naveo da je 90% proizvodnje namenjeno stranom tržištu, a 10% maloprodajnim objektima u regionu Srema. Nemački partner kupio je 2,5 hektara zemljišta u Radnoj zoni za izgradnju objekta površine 9.000 kvadratnih metara.




mart 2012.

DIJASPORA InfoSiemens investira 24 miliona evra u fabriku vetrogeneratoraKompanija Siemens investiraće 24 miliona evra u fabriku generatora za vetroelektrane u Subotici i otvoriti 150 radnih mesta, izjavio je generalni direktor Siemensa u Srbiji Tihomir Rajlić. On je novinarima prilikom obilaska subotičke fabrike kazao da će investicija, započeta u septembru prošle godine, biti završena do kraja 2013. Rajlić je istakao da je od decembra do sada zaposleno 80 novih radnika u Subotici, a da će do kraja godine biti zaposleno još 70 ljudi. Prema njegovim rečima, fabrika u Subotici je zahvaljujući dobrim rezultatima dobila poverenje nemačkog Siemensa i postala jedina koja u okviru te kompanije proizvodi generatore nove generacije sa direktnim prenosom. “Neće se stati na investiciji od 24 miliona evra”, istakao je Rajlić i dodao da će se zalagati da u Srbiju donesu nove investicije.

Kruševačka kompanija HCP izvozi više od 70 odsto proizvodnjeKruševačka kompanija HCP koja se bavi proizvodnjom i prodajom fiskalnih kasa i uređaja za daljinski prenos podataka, 2011. je izvezla proizvode vrednosti 3,7 miliona evra što ju je svrstalo među 10 najvećih izvoznika Rasinskog okruga. “Prošle godine smo proizveli i prodali oko 50.000 uređaja, od čega je 72% izvezeno širom sveta. Najprisutniji smo na tržištu Etiopije, BiH, Nemačke, Rusije”, rekao je predsednik HCP, Milomir Trošić. Ta kompanija je, prema njegovim recima, na području centralne i istočne Evrope pionir u razvoju komunikacije opreme putem GSM mreže i vodeća po proizvodnji i projektovanju uređaja za prenos podataka putem GSM, GPRS i 3G mreže. Kazao je da će u ovoj godini, koja je veoma teška za čitavu svetsku privredu, biti teško ponoviti takve rezultate u izvozu, ali očekuje da će uspeti da nastave uspešno poslovanje.

Iz Čačka izvezeno oko 600 tona jabukePredsednik udruženja “Čačanska jabuka” Tomislav Jelić rekao je da su čačanski proizvođači do sada izvezli oko 600 tona jabuka prošlogodišnjeg roda. On je novinarima kazao da je najveća količina jabuke izvezena na rusko tržište. Prema njegovim rečima, ove godine je otkupna cena jabuka bila manja od prošlogodišnje za oko 30 odsto, tako da se kilogram tog voća prve klase prodaje se od 40 do 60 di-nara. Proizvođači jabuka očekuju da će narednih dana uslediti novi kontigent izvoza tog voća koje su u toku zime sačuvali u hladnjačama.

Interkomercov Koteks dobio sertifikat za izvoz u Evropsku unijuKompanija Interkomerc otvorila je novu klanicu u okviru mesne industrije Koteks u Surčinu, koja je dobila sertifikat za izvoz u Evropsku uniju. U novu klanicu uloženo je 10 miliona evra. Ministar poljoprivrede i trgovine Dusan Petrović rekao je da je otvaranje nove klanice konkretan korak ka korišćenju mogućnosti koje se otvaraju posle dobijanja kandidature za članstvo u EU. On je rekao da je neophodno povećati stočni fond i poboljšati stočarsku proizvodnju i rasni sastav grla u Srbiji, navodeći da je u 2011. u Koteksu 100.000 svinja i 14.000 goveda prerađeno u meso i mesne prerađevine. Petrović je podsetio da su nedavno ukinute dažbine za uvoz stoke za dalji tov u zemlji i da će kompanije moći da koriste subvencionisane kredite sa kamatnom stopom od 6% godišnje u vrednosti do 500.000 evra.

MMF: Srbiji i dalje potreban model rasta zasnovan na izvozuŠef kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Beogradu Bogdan Lisovolik izjavio je da Srbija treba da nastavi izgrad-nju novog modela rasta zasnovanog na izvozu, štednji i investicijama. Lisovolik je kazao da Srbija mora da nastavi sa sprovođenjem reformi, koje bi trebalo da uključuju i teške mere, kako bi njihovi efekti bili veći i da iskoristi mogućnosti koje pruža dobijanje statusa kandidata. Prema njegovoj oceni, dosadašnje strukturne reforme u Srbiji nisu bile dovoljne da reše probleme privrede. Predstavnik MMF-a je naveo da javni sektor u Srbiji troši previše, dok je učešće privatnog sektora u izvozu i štednji i dalje vrlo nizak. Lisovolik je rekao da je zato potrebna konsolidacija javnih finansija kroz strukturne fiskalne reforme, pre svega na rashodnoj strani budžeta.

Na srednji i duži rok moguć rast od 6 odsto u SrbijiŠef kancelarije Svetske banke u Srbiji Lu Brefor ocenio je da je moguće da Srbija na srednji i duži rok ostvari rast od 5 ili 6% godišnje. On je rekao da bi to bilo ostvarivo kada bi izvoz rastao po stopi od 16% godišnje. Brefor je ukazao da Srbija ne može sebi da dozvoli sitne pomake, odnosno da su neophodne strukturne reforme koje će pokrenuti domaći ekonomski rast zasnovan na izvozu. Prema njegovim rečima, sprovođenje reformi nije lak zadatak, ali je to “jedini put napred”. “I Srbiji i Evropi su potrebni hrabri državnici za




mart 2012.

DIJASPORA Infosprovođenje reformi”, kazao je on i dodao da su Srbiji potrebne i reforme u inovacijama, energetici, kao i one u javnim preduzećima, ali i unapređenje poslovnog okruženja i bolji obrazovni sistem. Berfor smatra da reforme javnih preduzeća treba da budu glavni nosilac modela rasta nakon krize.

Zakon o javno-privatnom partnerstvu - model u kome dobijaju sviZakon o javno-privatnom partnerstvu ima za cilj da poboljša ulaganje privatnih investitora u razne oblasti, između ostalih i u sportsku infrastrukturu izjavio je Nenad Ilić, savetnik u Ministarstvu ekonomije i regionalnog razvoja. Prema njegovim rečima Za-kon o javno-privatnom partnerstvu predviđa da javni sektor nije u obavezi da zaključuje ugovore sa privatnim partnerima, odnosno da su ulaganja moguća kada nadležna javna tela kao što su ministarstva, pokrajinski sekretarijati i opštine prepoznaju potrebu za i opravdanost realizacije nekog projekta sa privatnim investitorom. Odredbe Zakona o javno-privatnom partnerstvu sadrže mogućnost biranja privatnih investitora za obavljanje određenih komunalnih delatnosti za kojom postoji potreba što istovremeno ne podrazumeva da privatni partner ulazi u strukturu vlasništva nekog komunalnog preduzeća.

Ove godine gradnja dva vetroparka vredna 110 miliona evraU Negotinskoj Krajini ove godine treba da počne izgradnja dva vetroparka, u koje će austrijski, srpski i portugalski investitori uložili oko 110 miliona evra. Na dve lokacije u atarima sela Dušanovac, Dupljane i Vidrovac srpsko-austrijska firma “Prikon biznis kriej-son”, sa sedištem u Novom Sadu, u izgradnju vetroparka uložiće oko 50 miliona evra, dok će na prevoju Popadija, na mestu zvanom Nikine vode, vetropark investicione vrednosti od oko 60 miliona evra graditi firma “Vat energija”. Prema rečima direktora Božidara Skaramuće, izgradnju vetroparka u Plavni otpočeće odmah nakon dobijanja dozvola. Ova firma čiji je većinski vlasnik jedan od pi-onira u izgradnji alternativnih izvora električne energije, Portugalac Aurelio Tavares, širom Evrope poznata je po izgradnji solarnih i vetro parkova.

U poštama širom Srbije prvog dana podneto 66 zahteva za restitucijuPrvog dana podnošenja zahteva za restituciju u poštama širom Srbije, podneto je 66 zahteva građana za vraćanje oduzete imovine, saopštilo je Javno preduzeće PTT “Srbija”. U prvom danu podnošenja zahteva građana u postupku restitucije u 150 pošta širom Srbije od ponuđenih 1200 termina za zakazivanje, građani su zakazali 68 termina, 66 zahteva je realizovano, a dva korisnika su otkazala. Najviše zahteva je podneto u Beogradu - 32, zatim u Pančevu - 4, Novom Sadu - 3, a bilo je zahteva i u Nisu, Paraćinu i Zaječaru. Pošta Srbije pozivaju građane da zakažu podnošenje zahteva besplatnim pozivom na telefon broj 011/3607-505. Građani mogu da predaju zahteve za vraćanje oduzete imovine, odnosno obeštećenje do 1. marta 2014.

Documents

DIJASPORA Info - pks.rs za dijasporu/Dijaspora INFO mart 2012.… · panije 19. marta poslali svim poslovnim partnerima, po novom planu Ikea će do kraja sledeće godine izgraditi