Gru pa “Je zik, moć,ide olo gi ja”osno va na je sna mje rom da seprvo oku pi a po tomkul ti vi še i ra zvi jagru pa kri ti čkiori jen ti sa nihin te le ktu ala ca istu de na ta kaomos ta izme đuaka de mi je ivanj skog svi je ta

10. 4. 2015.60

Piše: DanijelaMajstorović

UVOD: Gru pa “Je zik,moć, ide olo gi ja” osno -va na je sep tem bra 2009.kao ne for mal ni pro du -že tak mo du la Sa vre -me ne kul tu ro lo škestu di je, pre dvi đe nogza stu den te/ki nje 3.go di ne Fi lo lo škog fa -kul te ta, po uzo ru nači ta la čke i dis ku si onegru pe na Uni ver zi te tuu Lan cas te ru, te naMe tel ko voj u Lju blja ni.Gru pa je ubrzo po če lada oku plja ne sa mo stu -den te/ki nje već i pro fe so -re/ce i asis ten te/ki njesa dru gih fa kul te ta i od -sje ka kao i mno ge dru -ge akti vis te/ki nje, no vi -na re/ke i sl. iz Ba nja lu ke.Za hva lju ju ći kon ta kti mana prav lje nim unu tarHESP-ovog pro gra maRe SET pod na zi vom“Kul tu re sje ća nja ieman ci pa tor ne po li ti ke:pro šlost i za je dniš tvo upos tju go slo ven skompros to ru”, us pje li smoda iz sop stve nih skro -mnih sred sta va i krozmre že so li dar nos ti do ve -de mo gos tu ju će pre da va če/iceve za ne za RE SET ali i ne ke dru -ge sa Ba nja lu čkog uni ver zi te ta ior ga ni zu je mo niz ja vnih pre da -va nja iz druš tve ne te ori je, kul tu -ro lo ških i pos tju go slo ven skihstu di ja.

Ne pro pi ti va nje bi opo li ti čkihme ha ni za ma uprav ljanja u BiHpo slje di ca je ne ri je še ne si tu aci -je na kon ra ta, po li ti čkog sta le ma -tea uko pa nog u Dej ton ski spo ra -zum, ko ji iako je za us ta vio rat, ni -je stvo rio mo gu ćnos ti za ra zvojbo san sko her ce go va čkog druš -tva, već je, upra vo obrnu to, bio iz -go vor za po dje lu i le gi ti mi za ci ju

po li ti ka etni čkog čiš će nja i zlo či -na na svim stra na ma i sta gna ci -ju BiH kao de fac to pro te kto ra tame đu na ro dne za je dni ce. Ovone pro pi ti va nje bi va lo je da ljepo tpo mo gnu to stra hom, si ro -maš tvom i neo bra zo va noš ću kaodi rek tnim po slje di ca ma pret ho -dnog ra ta, ko je su umjes to pri ori -te ta eman ci pa ci je za go va ra lepri ori te te hra ne, sta na i po sla. Is -ko ris tiv ši po go dan tre nu tak, po -li ti čkim eli ta ma u ze mlji ni je pa -da lo na pa met da se odre knura tnog pli je na i ta ko oni i da nasna ci ona lis ti čkom re to ri kom nas -to je pri vre me no ukro ti ti ne po slu -

šne i one mo gu ći ti ra zvoj mi sle -će za je dni ce i druš tva u ko jemse stra ho te II svjet skog i ra to vade ve de se tih ne će po no vi ti jerće bi ti pre tre se ne u ja vnos ti

ma kar i kroz mo gu ćnos ti plu -ral nih is ti na.

Ne po zna va nje da vne ali isa vre me ne is to ri je te uljuljka -nost u na ci onal nu ide olo gi -ju de jo ur stva ra ve li ki pros -tor za zlo upo tre be i dis kri mi -na tor sko po na ša nje pre ma

dru gi ma, na ro či to kad su mla -di u pi ta nju (Sto ja no vić i dr.

2010), ko ji dru go is kus tvo,osim ovog etni čkipo di je lje -nog ni su ni ima li. Ta ko je,pre ma stu den ti ma, da nas

živ lji na ra tiv o “vje ko vnojmržnji” ne goli o “brat stvu ije din stvu” uz ko ji su odras ta -li nji ho vi pro fe so ri. O pi ta nji -ma mo ći i ide olo gi je kri ti čki se

go to vo uop šte ne go vo ri u ja -vnoj sfe ri u Bo sni i Her ce go vi ni(BiH) pa su ri jet ki ili ne pos to je -ći i in te le ktu al ci u ovoj ze mlji ko -ji se usu đu ju pro pi ti va ti glas

gla vnog to ka ko ji le gi ti mi tetgra di na sta nju per ma nen tneetni čke po dje le, aro gan ci jepre ma dru gom i ek splo ata ci je

ja vnog do bra svih nas. Re zul tatove ne po šte ne bor be su po li ti čkisu bje kti ko ji, bu du ći da ži ve ži votu stra hu, go to vo da su po li ti čkimrtvi (Hu sa no vić, 2011).

Pre bri sa va nje is to ri je os tav ljadu bok trag u smi slu da se u ja -vnom ži vo tu cen zu ri sa no i par -ti ku la ris ti čki go vo ri o ra to vi made ve de se tih i po ra ću ko je je usli -je di lo što ima kao po slje di cu sta -nje per ma nen tnog ra ta. Ova gru -pa na ne hi je rar hij ski na čin, za go -va ra ju ći ra di kal nu je dna kost pre -ma ran ci ere ov skom mo de lu uči -telj ne zna li ca (Ran ci ere, 2010a),pred stav lja kri ti čko-pe da go škina por da se kroz kva li te tno obra -zo va nje za je dni čki for mi ra svi jesto slo bo di i ta ko mi je nja ja vni ži -vot. Unu tar gru pe kri ti čki se či ta -

DANI

feljton

Naslov posljednjeg eseja u ovom feljtonu, koji će Dani objaviti u dva dijela, ima i nastavak“kritička pedagogija kao vrsta praxisa u novom bosanskohercegovačkom kontekstu”

Diskursi periferije (IV)

GRUPA JEZIK, MOĆ, I

DANI 6110. 4. 2015.

ju i obra đu ju re le van tni tek sto viiz druš tve ne te ori je i u svje tluovih te ori ja se raz go va ra i dis ku -tu je o tzv. “te škim pi ta nji ma”po put pi ta nja pa tri jar ha ta, kla snene je dna kos ti, fe mi ni zma, na ci -ona li zma, od go vor nos ti, ge no ci -da, kri mi na la i ko rup ci je te bu du -ćnos ti, odno sno mo gu ćnos ti za -je dniš tva na ovim pros to ri ma, aupra vo po la ze ći od eman ci pa tor -skog po ten ci ja la svih ka ko bi se,opet ran si je rov ski re če no, “sa či -nio niz od po je di nih mo me na ta,sce na, miš ljenja ko ji či ne is to ri -ju eman ci pa ci je, u že lji da sepro ši ri sfe ru in te li gi bi li te ta, osje -til ne sna ge tih tre nu ta ka, tog in -te le ktu al nog pros to ra eman ci -pa ci je” (Ran ci ere, 2010b).

Uni ver zi te ti, umjes to da pu -tem obra zo vnog i nau čno is tra ži va -čkog ra da mi je nja ju ovo sta nje, či -ni se da no vou spos tav lje ne is ti nepro pa gi ra ju kroz broj ne po pu lis ti -čke pra kse, nas to je ći da stvo restu den ta/stu den tki nju ko ji/a sene bu ni jer mu je već u sve mu udo -vo lje no. Kri ti čki an ga žman stu -den tskog ti je la je go to vo ne pos to -je ći, osim ka da tre ba za hti je va ti do -da tne ispi tne ro ko ve, a me di ji u po -di je lje noj BiH nas tav lja ju be spo šte -dnu bor bu “nas” i “njih” u ko joj seza mu ću je i pre crta va is to ri ja, pro -du blju je druš tve na po di je lje nost iko na čno re la ti vi zu je pro šlost iobe smiš lja va po jam is ti ne kao isva ka zna ti(že lja) da se pos to je ćeis ti ne pre tre su.

O ČI TA LA ČKOJ GRU PI “JE -ZIK, MOĆ, IDE OLO GI JA”: U po -ra tnom pe ri odu i tran zi ci ji, bo -san sko her ce go va čki uni ver zi te -ti pos ta li bas ti oni na ci ona li zma,ne nau čnos ti i izmiš ljanja tra di ci -je, mjes ta gdje ne ma mjes ta ni -če mu što do vo di u pi ta nje slu -žbe nu is ti nu o se bi, odre đe njepre ma zlo či nu i pro ble ma ti zo va -nje sop stve ne od go vor nos ti. Kri -ti čka pe da go gi ja je vrsta pra ksi -sa u pos tju go slo ven stvu ko ja pre -ko te ori je nas to ji da u prvi planpos ta vi upra vo ova pi ta nja, da ihra svi je tli i da o nji ma po čne go -vo ri ti iz kri ti čke per spe kti ve i s os -vrtom na sa vre me nu te ori ju. Mi -je nja ju ći pos tra tnu svi jest “bor -

de la ra tni ka” (Čo lo vić, 2007),gru pa se os vrće na na ci ona lis ti -čko-po pu lis ti čke dis kur se po li ti -čkih eli ta uka zu ju ći na nji ho vepra kse oču va nja mo ći po sva kuci je nu. Gru pa ta ko đe pro pi tu jekul tu ru i po li ti ku sje ća nja te kri -ti ku je pro ce se pre crta va nja, pre -bri sa va nja i re vi zi oni zma nas -ta lih usljed du go traj ne po li ti ke“do mi nan tnih kul tur nih fun da -men ta li za ma” ko ji bi da na me tnuslu žbe nu ver zi ju pro šlos ti ko ja sene do vo di u pi ta nje i u ko joj sužrtve sa mo “na ši”. Gru pa “Je zik,moć, ide olo gi ja” ima za cilj dasub ver ti ra sta tus quo kroz pi sa -nje, pre da va nja i os ta le pro je ktečla no va/ica Gru pe kao vid al ter -na ti vne kul tur ne pro du kci je ipro du kci je zna nja kao eman ci pa -tor ni pro je kat či ji je cilj iz gra dnjadru ga či je sa daš njos ti.

Gru pa “Je zik, moć, ide olo gi ja”osno va na je s na mje rom da seprvo oku pi a po tom kul ti vi še i ra -zvi ja gru pa kri ti čki ori jen ti sa nihin te le ktu ala ca i stu de na ta kaomos ta izme đu aka de mi je i vanj -skog svi je ta. Pri mar ni in te res bioje či ta nje re le van tne druš tve ne te -ori je ka ko bi smo svi za je dno ste -kli je zik ko jim bi smo ar ti ku li sa liono što nam se de ša va. Od sa mogpo čet ka gru pa je nas to ja la da iz -gra di kri ti čki stav pre ma do mi -nan tnim druš tve no-po li ti čkimna ra ti vi ma o to me šta se de ša va -lo na tlu biv še Ju go sla vi je po sli jeII svjet skog ra ta pa do 1992. kao iod po slje dnjih ra to va na ova mo,

ali i da po kre ne i pro ši ri i dru ga pi -ta nja kao na pri mjer pi ta nje ga lo -pi ra ju ćeg ka pi ta li zma i ne oli be ra -li zma, pi ta nje ro da, obra zo va nja,sje ća nja i sli čno. Sma tra li smoka ko je je di no kroz or ga ni zo va njeal ter na ti vnih uči oni ca mo gu ćena di ći me dij ski i aka dem ski mrakko ji nas okru žu je te za is ta ne hi je -rar hij ski obra zo va ti i se be i dru geka ko bi smo pos ta li akti vni su di -oni ci/su di oni ce u aktu el nomdruš tve nom mo men tu. Unu targru pe, umjes to proi zvo dnje pris -tan ka (Her man i Chom sky, 1988)na ne ku do mi ni ra ju ću, slu žbe nuis ti nu, po ku ša li smo su prot sta vi -ti ra zli či ta miš ljenja te kroz di ja -log iza zva ti in for mi sa nu ras pra vuko ja bi čes to zvu ča la i kao otporvla da ju ćoj ka ko po li ti čkoj, ta ko istru ji unu tar Ba nja lu čkog uni -ver zi te ta, ali i druš tve no-po li ti čkogma in stre ama u BiH.

OTPOR ZNA NJEM/MIŠ LJE -NJEM - KA NO VOM JE ZI KU PO -LI TI ČKE TRAN SFOR MA CI JE:Osim s ci ljem da se pro ši ri pos -to je ći nas ta vni ku ri ku lum ka ko biuvrstio no ve uvi de, te ori je, sa zna -nja i pra kse, sma tra li smo da jepo tre bno ra zra di ti je dan no vije zik ko jim bi se kon cep tu ali zo -va li i ar ti ku li sa li pro ble mi, ali ikroz ko ji bi se po če le po pu nja va -ti pra zni ne unu tar ne do vo ljnogop šteg obra zo va nja prven stve nostu de na ta/ki nja ko ji su se ško lo -va li de ve de se tih. Iz ovih ra zlo gaali i iz ra zlo ga, što se na kon ra to -va de ve de se tih pro šlost i nje no

O autoriciDa ni je la Maj sto ro vić pro fe -

so ri ca je an glis ti čke lin gvis ti -ke i kul tu ro lo ških stu di ja naUni ver zi te tu u Ba nja lu ci, tegos tu ju ća pro fe so ri ca na broj -nim do ma ćim i stra nim uni -ver zi te ti ma. Auto ri ca je ikoauto ri ca tri mo no gra fi je:Dis kurs, moć i me đu na ro dnaza je dni ca, Youth Na ti onal andEt hnic Iden tity in Bo snia andHer ze go vi na, Dis kur si pe ri fe ri -je. Pro du ci ra la je i re ži ra la dvado ku men tar na fil ma: Kon tra -pun kt za nju i Po sao sno va.

, IDEOLOGIJA

Klju čne ri je či ko jebih ovom pri li komiz dvo ji la su li čna ipro fe si onal naeman ci pa ci ja(usva ja nje no vihzna nja), kri ti kaar hai čne ma tri cepos to je ćegsa drža javla da ju ćeide olo gi je unu tarja vne sfe re iiza zi va nje ovih“is ti na” kao je di nova že ćih, ali iotva ra nje “ra nadruš tva” ko je nemo gu za ci je li tibez da se o is ti mapo čne kri ti čkigo vo ri ti

DANI10. 4. 2015.62

tu ma če nje pre bri sa va lo, pre crta -va lo, po tis ki va lo i za bo rav lja lo(Sto ja no vić i dru gi, 2010), sma -tra li smo da tre ba po če ti sa či ta -njem ne kih osno vnih te orij skihtek sto va te sa mo ta ko po če li saMar kso vim XVIII Bre me rom L.B.,pre ko Be nja mi na, Agam be na,Fu koa, Ži že ka, Ku eh nla i sl. Či ta -nje te ori je ni je bi lo ni ma lo la kote je ta ko sam pro ces po no vnogar ti ku li sa nja ka ko je zi ka, ta ko ipro ble ma ti ke išao pri li čno spo -ro a re kre ira nje po li ti čkog, tran -sfor ma ti vnog mo men ta dos tanes pre tno.

Emir (asis tent): “Fi lo zof skagra đa je kvan ti ta ti vno ‘zah tje -vna’ i izis ku je ula ga nje tru da kaoi strpljenja da se ta kav ma te ri jal,ko ji ve oma čes to bi va pi san iz ra -kur sa ezo te ri je, ‘pro ba vi’. Da kle,uko li ko nis te stu dent ili za lju -blje nik u fi lo zof sku mi sao, po -tre bno je iz vje sno vri je me da seba ždi ra te na ta kav na čin ra zmiš -ljanja i ra zu mi je va nja tek sta.Ovaj pro blem dje li mi čno spa da usfe ru škol stva ko je ni je ima lo/jošuvi jek ne ma ten den ci ju da ra zvi -ja kri ti čko-ana li ti čki um, već sesvo di na re gur gi ta ci ju i ne pres ta -no, be zu mno re ci kli ra nje pre da -va nog gra di va. Tek na kon iz vje -snog vre me na, po či nje te uvi đa tivri je dnost tek sto va i ra zmiš ljanjako ja su vam se či ni la ne do ku či -vim i ne in spi ra ti vnim.

Ti tek sto vi su na ne ki na činpo ti ca li pi ta nja o druš tvu, ra tu,tran zi ci ji i su oča va nju s pro šloš -ću jer pro či ta no je čes to zna loiza zva ti rea kci ju i re fle ksi ju naaktu el ni po li ti čki tre nu tak. Na konči ta nja Ho mo sa ce ra, pos ta vi lo sepi ta nje Omar ske i Ke ra ter ma,kao lo go ra 1992. u ne po sre dnojbli zi ni Ba nja lu ke. Je dan od stu -de na ta, ina če sta no vnik ovog

mjes ta, re kao je da je unu targru pe imao osje ćaj “za je dni čkesvi jes ti tim skog igra nja” a za svo -ju re fle ksi ju o Omar skoj oda kledo la zi, o ko joj je sa znao kao dje -čak, ka zao je slje de će:

Zo ran (stu dent): “Ja sam prvomi slio da je to pre da le ko, iako ta -ko bli zu, al’ bi tno je i vri je me... jasam bio kli nac... prvo ti kri za re -ći, kon taš da si ipak pre vi še bli zui sve je ipak pre vi še srpski, asrpsko pre vi še mo je... al’ on da, je -bi ga, vi diš da je ljud sko pre če odsrpskog i od bi lo ko jeg dru gog ion da u pro ce su iz gu biš i pu no vi -še od srpstva...”

Me đu tim, i uz spo ti ca nja jer jete ori ju po vre me no bi lo te ško“pro ba vi ti”, svi smo unu tar gru pe,kao za je dni ce stu de na ta, pro fe -so ra ali i obi čnih za in te re so va nihgra đan ki/a ko ji su je po ha đa li,nas to ja li da “po no vno pro miš lja -mo za je dniš tvo u pos tju go slo -ven skom pros to ru” i stva ra mono vi je zik miš ljenja sa daš njos tiupo re do sa ra zvit kom eman ci pa -tor nih po li ti ka pa i uto pij skihstra te gi ja či ji je osno vni cilj biopo no vo mi sli ti “ljud sko”.

Mi li ja na (asis ten tki nja): “Te -ško nam je svi ma bi lo či ta tiAgam be na, ali to je va ljda ra zu -mlji vo sa sta no vi šta ljud ske pri -ro de. U sta nju smo (kao ljud skabi ća) či ni ti uža se i u is to vri je meuža snu ti se po tpu nog gu bit kasva kog obli ka ljud skos ti. Ta vrstamu čni ne i te ži ne se ne da ra ci ona -li zo va ti jer je ona zgra ža va nje,strah i mu čni na – za sop stve ni ži -vot, pri je sve ga. Sto ga se ne mo -že na uobi ča jen na čin ni od go vo -ri ti za što je te ško o to me pri ča ti.”

Ka da go vo ri o ra zlo zi ma ra -vno du šnos ti i šu tnje aka dem -ske te ori je u Hrvat skoj spramŽi že ka, či ju smo Pa ra la ksu (2008)

ali i broj ne dru ge tek sto ve či ta lina gru pi, Pa ić (2005) ka že da ti ra -zlo zi izme đu os ta log proi zla ze iz“obje kti vno-po li ti čke za to če nos -ti druš tve ne te ori je opi si va njemi oprav da njem op sto je ćeg na -mjes to nje go ve kri ti ke” kao i“nes pre mnos ti da se in sti tu ci -onal no oslo bo di pros tor za re -cep ci ju te orij ske psi ho ana li ze”,odno sno, u BiH nes pre mnos tida se in sti tu ci onal no otvo ri ja vnipros tor za bi lo ka kvo kri ti čkopro miš ljanje. On na is tom mjes -tu ka že da je to “vul gar no-kul tu -ral no sta nje ka ra kte ris ti čno zaodnos ma le kse no fo bi čne na ci -je spram vlas ti tih ja kih du ho va ilionih iz obliž njeg su sjed stva i is -ka zu je se za viš ću i krčmar skomiro ni jom pro vin ci jal ne svi jes ti”.

Bu du ći da se aktu el na ja vnasfe ra (me di ji, obra zo va nje) u BiHpo ka za la ne ade kva tnom u smi sluobra zo va nja i in for mi sa nja, for si -ra ju ći opi si va nje pos to je ćeg, Dej -ton skog, sta nja a ne da ju ći nje go -vu kri ti ku i da je ja vno u do brojmje ri “za to če no”, kroz gru pu smonas to ja li si ner gi sa ti otpor i od go -vor pos to je ćem osje ća nju ti šte nja,ne mo gu ćnos ti i dru gih lo ko ta iste ga kao di rek tnih po slje di ca re -vi zi onis ti čkih pra ksi do mi nan -tnih etno na ci onal nih, drža vo -tvor nih i ne oli be ral nih druš tve nihstru ja u osi ro ma še nom mi ljeupo sli je ra tne BiH. Uko li ko po ku ša -mo da da mo od go vor na pi ta nje“ko ja je to svi jest ko ja se tre ba kri -ti ko va ti” on da je to kri ti ka “sve ve -ćih po ku ša ja da se sta vi ta čka nastva ri od ni za po li ti čkih eko no mi -ja ko je dje lu ju unu tar slo že nih,glo ba li zo va nih, bi opo li ti čkih, ne -oli be ral nih, ne oko lo ni jal nih i ka -pi ta lis ti čkih pro je ka ta” (Hu sa no -vić, 2011) ko ji su kre ira li ta kvu svi -jest i za to či li po li ti čke ima gi na ri -je ko ji mo gu dru ga či je da mi sle.

Mi le na (do cen tki nja): “...napri mje ru gru pe JMI po ka za lo seda je mo gu će oku pi ti gru pu mla -dih (i uop šte) lju di sa uni ver zi te -ta ko ji će ne sa mo slu ša ti već i ras -prav lja ti o ‘te škim pi ta nji ma’. Ti -me se po ka za lo ne ko li ko stva ri, ta -čni je de man to va ni su ne ki ste re -oti pi: da ni je mo gu će po kre nu ti je -dnu ta kvu dje la tnost (s ob zi romna - tro most uni ver zi te ta kao in -sti tu ci je, kon zer va ti vnost, tra di ci -ona li zam, na ci ona li zam, šo vi ni -zam ko ji ti ho ili gla sno do mi ni rau aka dem skoj sre di ni kao i ci je lomdruš tvu), da su stu den ti/ki nje ge -ne ral no ne za in te re so va ni za ta kavvid vlas ti tog usa vrša va nja (obi čno

feljton

Ne pro pi ti va njebi opo li ti čkihme ha ni za mauprav ljanja u BiH po slje di ca jene ri je še nesi tu aci je na konra ta, po li ti čkogsta le ma teauko pa nog uDej ton skispo ra zum, ko jiiako je za us ta viorat, ni je stvo riomo gu ćnos ti za ra zvojbo san sko- her ce go va čkogdruš tva

6310. 4. 2015.

se na gla ša va da svi oni/one je di -no že le da na naj la kši mo gu ći na -čin po lo že ispi te i da ih ni šta da -lje ne za ni ma), da su pro fe so ri istu den ti uljuljka ni u svoj svi jet bezdo di ra sa stvar noš ću (da ne mado di ra sa po je din ci ma/ka ma igru pa ma iz dru gih sre di na, ka kogeo graf ski uda lje nim, ta ko i onimko ji se ba ve dru gim oblas ti ma i nadru ga či ji na čin).”

Mi li ja na: “Kad je u pi ta njumost izme đu aka de mi je i ja vnogpros to ra, ja ko sam skep ti čna. Sta -nje na še aka dem ske za je dni ce jeta kvo da po že lim op so va ti naj -pros ta čki je što mo gu. Ni je to aka -dem ska za je dni ca, ne go su to in -te re sne gru pe i vrlo us pje šna pri -va tna pre du ze ća. S dru ge stra ne,ni ja vni pros tor ni je baš za in te re -so van za miš ljenje aka dem skeza je dni ce te is tu i ne ci je ni bog znaka ko. Ja ko se bo jim da ne mamno go za in te re so va nih da se ta -kav most pra vi.”

O mo ti va ci ji uče sni ka/cada se uklju če u rad gru pe naj -bo lje go vo re nji ho vi od go vo -ri na upi tnik otvo re nog ti pako ji su po pu ni li ka ko pre da -va či ce/i, ta ko i stu den tskapo pu la ci ja (uku pno de se -tak njih). Za stu den te/ki njeje ve ći nom mo tiv bi loobra zo va nje, upo zna va -nje ra znih ter mi na, pro -ši ri va nje vi di ka zna njaali po ku šaj da se za je -dni čki ar ti ku li še šta naskon kre tno bo li i mo že -mo li ne što uči ni ti potom pi ta nju.

Dra žen (stu dent): “Učes -tvo va nje u gru pi ‘Je zik, moć, ide -olo gi ja’ pru ža ri jet ke tre nut ke da

se su oče sta vo vi i miš ljenja, i da se,ta ko re ći, kre ne da lje od usvo je nihi dos ti gnu tih sta vo va. Pri li ke, ko -

ja gru pa sa so bom no si, udruš tvu za ro blje nom svo -jim ar hai čnim ma tri ca -ma so ci jal nog sa drža ja,otva ra ju mo gu ćnost zadis tan ce sa ko jih po ku ša -va mo po mje ri ti du ho vnu iin stru men tal nu si tu aci juvre me na. Već ono što se po -jav lju je kao sta bil na fa kti -čnost, kao je din stvo sta va ipre dme tne stva ri, mo gu će jeokre nu ti u nje go vu su pro tnost,u an ti te zu, i ti me re la ti vi zi ra -ti vla da ju će miš ljenje ko je seuspos tav lja kao je di no vri je -do no sno i is ti ni to...”

Mi li ca (stu den tki nja): “Pi šemma gis tar ski rad iz lin gvis ti ke ko -ji se ba vi ana li zom pre di zbor nogdis kur sa. Bu du ći da sam na osno -vnom stu di ju, a za tim i na pos tdi -plom skom stu di ra la je zik u užem

smi slu, ne dos ta ja lo mi je zna nja izfi lo zo fi je, so ci olo gi je i kul tu ro lo škihstu di ja za us pje šno bav ljenje kri ti -čkom ana li zom dis kur sa. Že lje lasam da učeš ćem u ra du gru pe pri -je sve ga po pu nim ru pe u zna nju,ali i da ‘vje žbam’ kri ti čki i in ter dis -ci pli nar ni pris tup te mi.”

Da ša: “U re la ti vno krat komvre me nu obra đe ne su broj ne ide -olo gi je, broj ne ‘ra ne’ druš tva. Odna ci ona li zma, šo vi ni zma i os ta -lih ‘iza ma’... Bi la sam pre sre ćnašto pos to ji gru pa lju di ko ji raz go -va ra ju, slu ša ju, pi šu, stva ra ju,bo re se za bo lje su tra... i dis ku tu -ju o is tin ski bi tnim pi ta nji ma.”

Klju čne ri je či ko je bih ovompri li kom iz dvo ji la su li čna i pro -fe si onal na eman ci pa ci ja (usva ja -nje no vih zna nja), kri ti ka ar hai -čne ma tri ce pos to je ćeg sa drža javla da ju će ide olo gi je unu tar ja vnesfe re i iza zi va nje ovih “is ti na”kao je di no va že ćih, ali i otva ra nje“ra na druš tva” ko je ne mo gu za -ci je li ti bez da se o is ti ma po čnekri ti čki go vo ri ti. Go to vo sva ki te -orij ski tek st ko ji je gru pa obra đi -va la ba vio se sa tri klju čna pi ta nja:

a. pi ta njem ek span zi je ne oli -be ra li zma i pro da je, odno sno“pri va ti za ci je” ja vnog te lo kal nimi me đu na ro dnim eli ta ma ko jesu taj vi šak vri je dnos ti otu đi le,

b. pi ta njem od go vor nos ti, zlo -či na, ge no ci da,

c. pi ta njem bu du ćnos ti unu tarpos tju go slo ven skog pros to ra tesku pi na ma ko je su unu tar dva ve -li ka pro ce sa na ko je uka zu ju pret -ho dne dve ta čke os ta ja le mar gi na -li zo va ne, pre šu će ne i ne vi dlji ve.

(Kraj u sljedećem broju; KnjigaDiskursi periferije Danijele

Majstorović, iz koje Dani feljtoniziraju nekoliko

eseja, objavljena je u biblioteciXX vek iz Beograda)

DANI