.--il i jOG,~--

DRAGAN R. SIMIC

NAUKAo BEZBEDNOSTI

SAVREMENI PRISTUPI BEZBEDNOSTI..:-~~..•.

•'" i) n>, i':~ .•.Y' v~STA. .)..~-.t~

.!,;;~~. '~'o"'A'l(:;';; BErF?",~ ~~",)1~!~.~,L:J".~r» "". '> .b /,

X••.!.~~ ~,•.,...!\~." c ~'/,7

"~~,,:'

b~S)ffi;OroKAtMlCYJl'JETA n07U1TI-f'<fG!X HAYKA)'ffirnE!-::;~TI. Y BEOI'PA)lY

IIi'],6p. _/;/)163BEOGRAD· 2002

NAUKA 0 BEZBEDNOSTISA VREMENI PRISTUPI BEZBEDNOSTI

Autordr DRAGAN R. SIMIC

Recenzentiprof. dr Miroslav HADZICprof. dr Johan GALTUNG

SADRZAJ

Z({ izdavaceZoran KNEZEVIC

Prof. dr Mijat DAMJANOVIC

StranaRec unapred - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 9UV od - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11I. Promene u sistemu ili promena sistema? - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 15II. Osnovni uzroci i uslovi preoblikovanja zamisli bezbednosti - - - - - - 21III. Napustanje misljenja i ponasanja u obrascu "bezbednosne dileme"? 25IV. Nacionalna bezbednost i nacionalni interes: vazniji vidovi - - - - - - - 29V. Razliciti pristupi prornisljanju bezbednosti i preoblikovanje zamisli

bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35VI. 0 pojmu i znacaju bezbednosne zajednice - - - - - - - - - - - - - - - - - - 45VII. Svetski interesi i svetska bezbednost - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 49VIII. "Kriticki pristupi" bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 55IX. Omedivanje predmeta (istrazivackog polja) nauke 0 bezbednosti - - 59X. Raznoliki pristupi promisljanju bezbednosti: "struje" unutar glavnih

tokova - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 65XI. Zamisao saradnje u bezbednosti - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 83XII. Zajednicka bezbednost u Evropi - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 103XIII. Zakljucak - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 131Conclusions - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 135

Urednikdr Bogoljub MILOSAVUEVIC

IzdavaciJavno preduzeceSluzbeni list SRJ

Beograd, Jovana Ristica IFakultet politickih nauka, Beograd

DOKUMENTI

Organizacija ujedinjenih nacija - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 141Povelja Ujedinjenih nacija (1945) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 141

Organizacija za Evropsku bezbednost i saradnju (OEBS)1. Zavrsni akt Konferencije 0 bezbednosti i saradnji u Evropi (1975) 1472. Pariska povelja za novu Evropu (1990) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1523. Lisabonska deklaracija 0 zajednickom i sveobuhvatnom modelu

bezbednosti za Evropu u dvadeset prvom veku (1996)- - - - - - - - - 161

5

Strana4. Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS),

Istambul, 1999 - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 164Zapadnoevropska unija (ZEU)

1. Zemlje clan ice Zapadnoevropske unije - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1792. Petersberska deklaracija (1992) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 180

Evropska unija (EU)1. Ugovor 0 Evropskoj uniji (Mastriht, 1992) - - - -- - - - - - - - - - - - 1872. Britansko-francuski samit (St. Malo, 1998) - - - - - - - - - - - - - - - - 1933. Evropski savet (Keln, 1999) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 1944. Konferencija 0 obavezama na osnovu potreba (Brisel, 2000) - - - - 1965. Evropski savet (Nica, 2002) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 200

Organizacija severnoatlanskog ugovora (NATO)1. U govor Organizacije severnoatlantskog pakta (NATO), 1949 - - - - 2072. Strateski koncept saveza (1991) - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2103. Poziv naPartnerstvo zamir (1994)- - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 2214. Vasingtonska deklaracija (1999)- - - - - - - - - - - - - - - - - - _':. - - - - 2225. Odnosi Nato - Rusija: novi kvalitet (Rim, 2002)- - - - - - - - - - - - - 2236. Potpisnici okvirnog dokumenta Partnerstva za mir - - - - - - - - - - - 226

Izabrana literatura - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 227

CONTENTSPage

Introduction - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 11I Changes within the System or the Change of the System? - - - - - - - - - 15II Causes and Conditions for Transformation of the Security Concept - - 21III Thinking and Behavior according to the Security Dilemma Paradigm 25IV National Security and National Interest - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 29V Different Approaches to Security Thinking and Security

Thinking Reshaping - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 35VI Notion and Significance of "Security Community" - - - - - - - - - - - - 45VII World Interests Concept and World Security - - - - - - - - - -.- - - - - - 49VIII Critical Approaches to Security - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 55IX Defining the Subject of the Science on Security - - - - - - - - - - - - - - 59X Different Approaches to Thinking of the Security: Currents

within the Main Streams - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 65XI Cooperative Security Concept - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 83XII Security Issues in Europe - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 103XIII Conclusions - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 131Documents - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 141Literature - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - - 227

6 7

REC UNAPRED

U zivotu najcesce ne biramo povod za preduzimanje nekog poduhvata:"slucaj komedijant" (izraz M. Crnjanskog) je udesio da ovo bude istovre-meno i nastavakjednog ranijeg nap ora u pokusaju odgonetanja medunarodnestvarnosti na prelasku iz veka u vek i novi miienijum. Rec je, nairne, 0 mojojknjizi Poredak sveta u kojoj sam, analizirajuci odlike svetskog sistema iporetka u vremenu posle .Jiladnog rata," manje paznje posvetio mestuvojnostrateske strane u procesu preoblikovanja ukupne zamisli i sistema bez-bednosti.

Premda se pitanja rata i mira nalaze u samom srcu nauke 0 rnedunarod-nim odnosima, u meduvremenu je na Fakultetu politickih nauka, pri Katedriza medunarodne studije, u skolskoj 200112002. godini pocela nastava izpredmeta pod nazivom "Globalna i nacionalna bezbednost". Nisam propu-stio takav sticaj okolnosti i cast da upravo ja odrzim vecinu predavanjakojima se, izmedu ostalog, prvi put u istoriji naseg fakulteta i Beogradskoguniverziteta utemeljuje nauka 0 bezbednosti. Tokom mnogih podsticajnihsusreta koje sam imao sa studentima IV godine rnedunarodnih studija,odlucio sam da i u pis an om obliku dam vlastiti doprinos, nadam se, boljemrazumevanju zamisli, sistema i funkcija savremene bezbednosti.

Udzbenicka namena ove knjige presudno je opredelila njen sadrzaj -otud sam zamolio kolegu Dragana Zivojinovica da priredi i odgovarajucedokumente koji se bave ovim pitanjima a koji, po nasoj zajednickoj oceni,mogu da budu korisni u izucavanju najnovijih pristupa kao i bezbednosnezbilje.

To da je nauka 0 bezbednosti danas, i u doglednoj buducnosti, istovre-meno i nauka 0 opstanku coveka i drustva, kao sto mi je obrazlagao profesorJohan Galtung, uverio sam se nakon istrazivanja i pisanja ove knjige.

Omedivanje velikog broja pitanja, od kojih pojedina "pokrivaju" Citaveoblasti, u znatnoj meri je odredilo i sam istrazivacki pristup. U teznji da se

9

sazetirn iskazom isnese obilje cinjenica, nuzno se pretpostavlja visoka teori-jska kultura ciraoca, a koju bi studenti zavrsne godine fakulteta trebalo baremu izvesnoj meri da poseduju. U tom pogledu, uprkos napora autora da pojed-nostavi izlaganje, ponekad se neizbezno zapada u poznatu Horacijevugresku: Brevis esse laboro, obscurus fio ("Hoeu da budem kratak, postajemnejasan"). Otuda se u ovakvoj analizi cesto srnenjuju naucno-teorijska i filo-zofska razmatranja predmeta izucavanja sa jezgrovitim jezikom ogleda ilisabijenim, iskricavim metaforama.

Izbor karata ucinio je dr Milomir Stepic, nas vodeci geograf i geopoli-ticar - prijateljima se ne zahvaljuje na pornoci, nego im se dobrim uzvraca.

Dragocene opaske na tekst dao je prof. dr Bogoljub Milosavljevic,vrstan znalac predmeta ovog istrazi vanja.

Najposle, da knjiga Nauka 0 bezbednosti dode do citalaca pobrinuo seizdavac koji je svojom delatnoscu vec obogatio nasu nauku i kulturu.

Fakultet politickih nauka je sve vreme i istrajno podrzavao citav podu-hvat.

Pisanje sam zapoceo II mojoj rodnoj Medvedi u Ieto 200 I. godine, a pri-veo kraju u Beogradu, maja 2002.

UYOD

U Beogradu, 1I. VII 2002. D.R.S.

Cilj ove knjige je da istrazi, razmotri i objasni promene .zbiljske istinestvari" (Makijaveli) II medunarodnim odnosima posle .Jiladnog rata" koje sudovele, izmedu ostalog, i do preoblikovanja ukupne zamisii bezbednosti. 10sodredenije, da u izmenjenim, ponekad herrneneuticki neuhvatljivim okolnos-tima poslednje decenije "kratkog" dvadesetog veka, koje Hobsbaun (Hob-sbawn) oznacava "razdobljem krajnosti", Rozenau (Rosenau) vremenima"globalne uzburkanosti", a Bzezinski (Brzezinski) "opstim metezorn",pokusa da prepozna glavne uzroke koji uticu na pojedinacnu, grupnu, nacio-nalnu, medunarodnu i globalnu bezbednost.

Prornisljanje bezbednosti je sve manje povlastica uskog siojadrustvenom (citaj: drzavnom) podelom zaduzenja predodredenih pojedinacai ustanova. U meduvrernenu, veoma su izmenjeni zamisao bezbednosti i,posebno, njeni do sada manje poznati izazovi i pretnje koje ugrozavaju nesarno drzavu, nego i pojedince, drustvene grupe, .anarhicno drustvo drzava"(Bull) u celini ili pojedine njegove delove i, sve vise, global no drustvo unastajanju, doveli do zahteva i opravdanja najsireg zanimanja svih onih kojiosecaju i misle da ih ova pitanja doticu. U mnogim sredinama, pri institutima,katedrama i citavim univerzitetima, izucavanje bezbednosti je vec ustano-vljeno kao - Nauka 0 bezbednosti. Pojedini izazovi, kao sto su oni iz skupatzv. transnacionalnih - globalnih izazova i pretnji, izjednacavaju dostizanje,ocuvanje i unapredenje bezbednosti sa opstankom coveka i Ijudskog drustva,pa cak i zivota na Zemlji. Otud je i ovaj napor jos jedan u nizu pokusaja da semisiima, u pokusaju razumevanja, razlozi i previada ona moc koja nije usluzbi .Jepog, istinitog i dobrog" (Y. Soiovjev).

U ekonomski razvijenom .zapadnom svetu", kao i u sklopu tzv,evroazijskih ucenja, posebno u Rusiji i Kini, vec vise od dye decenije razvijase prornisljanje bezbednosti u znatno obuhvatnijim okvirima, koji zahvataju,ponekad bezobalno, gotovo sva pitanja drustvenih i jednog broja sa dru-

II10

stvenim .xlcdirnih'' prirodnih nauka, trazeci pri svernu tome sa manje ili viseuspeha oslonac u filozofiji i u metafizici. Dotle su pojedinci i citavi narodinastanjeni u balkanskom "procepu svetova" koji su narocito u proteklojdeceniji in vivo, kao dramatis personae, doziveli korenito preoblikovanjezamisli i prakse bezbednosti, uglavnom ostali zarobljenici njenih tradiciona-Inih obrazaca razurnevanja i, sto je bilo po njih pogubno, najvece zrtvetakvog misljenja i ponasanja, Ljudima i narodima zahvacenim vise oddrugih kovitlacima "nervozne dogadajne istorije" (Brodel), koje je, izmeduostalog, geografski polozaj gotovo sudbinski bacio u "vrtlog balkanizacije"(M. Stepic), neizvesnost je postal a stalan nacin zivota I, a neocekivanidogadaji "opste mesto", Naprezanje osecanja do krajnjih granica podno-sljivosti ostavljalo im je malo ili nimalo prostora da pornocu moci razumadomisle uzroke vlastitog udesa u celini. Doduse, u tom pogledu nisupredaleko orisli ni oni koji su sa "bezbedne" udaljenosti, nenamerno, a cestoi svesno, svojom delatnoscu ucestvovali u stvaranju i odrzavanju ovdasnjegkosrnara. U pravom silestvu saveta i posrednickih napora, malo njih je zaistashvatalo da u pogledu bezbednosti i mira u danasnjern sve globalizovanijemsvetu nema "odvojenih" pitanja i dogadaja, sarno lokalnih i1i sarnoregionalnih kriza, vec da je rec 0 "spojenim sudovirna" i da je "sve sa svim uvezi". Svejedno je, dalje, da Ii ove i ovakve tokove i procese objasnjavarnokao propratne posledice slozene i uvecane rneduzavisnosti, proizvodeneslucenog tehnoloskog dinamizma, ishode .riezadrfive" globalizacije ilinekako drugacije.

U pogledu promisljanja i shvatanja stvarnog stanja bezbednosti, u svetukoji se tehnoloski skupio/ ali je jos daleko od politickog saglasja po mnogimsudbinskim pitanjima, teoreticari su u najboljern slucaju u stanju da ad hoc ipost festum uglavnom opisuju pojedine dogadaje. Pri tome se cini da nije podupitom jedino spoznaja da je sve neizvesno. Mnogi procesi, nairne, zapocinjui nestaju iznenada, razvijajuci se cesto u odnosu medusobnog iskljucivanja.U njihovom razumevanju postojeca saznanja koja se ticu, na primer, medu-narodnog zivora ili medunarodnog sistema, kao i dosadasnjih shvatanja bez-

bednosti, nisu od velike pornoci u naporu da se rastumace i objasne ovi"brodelovski" dogadaji, .Jcratkotrajni bljeskovi", koji se vracaju u tamu izkoje su nenadano izbili. Nepostojanje pouzdanih obrazaca tumacenja ne daje,dalje, osnov ni za ozbiljna, naucno utemeljena, dugorocna predvidanja.

Otuda, u prilozima najveceg broja naucnika i "praktieara" koji se baveveoma izmenjenom zamisli, ali i sistemima bezbednosti u okolnostima posle"hladnog rata", nalazimo tako malo preko potrebnog podsticajnog razjasnja-vanja stvari, a tako mnogo "praznoslovljenja krupnim recirna" (M. Bee-kovic). Pomenuto tumaranje je narocito vidljivo u nernogucnosti da se izvrsibilo kakvo trajnije razvrstavanje i objasnjenje uzroka, cinilaca, pojava ilidogadaja pornocu kojih se tezi dokazivanju uticaja "tektonskih promena"koje su se zbile u medunarodnim odnosima posle .Jiladnog rata", na nuznostpreoblikovanja zamisli i sistema bezbednosti. Takvi prilozi se uglavnom iscr-pljuju u nabrajanjima svih dostupnih einjenica, kao i u pravljenju "skela" odpretpostavki i analitickih sredstava uglavnom nepovratno proslih odnosa istanja. Kada se takva "zgrada saznanja" zavrsi, stvarnost odavno ne stanujeu njoj.

J Rosenau, J. N., The Dynamism of a Turbulent World, objavljeno u: Klare and Chandrani, WorldSecurity, Third Edition, New York: SI. Martin's Press, 1998, p. 19.

2 Odredujuci globalizaciju kao "sirenje kapitalizrna slobodnog ldisla prakticno na sve zernlje usvetu", Tomas L. Fridmen (Thomas L. Friedman), kolumnista .Njujork Tajmsa" i pisac poznate knjigeThe LeXUJand The Olive Tree, razlikuje "dve runde" ovog, kako kaze, .medunarodnog sistema koji jenasledio IZV. hladni rat". U prvoj fazi, koja je trajala od sredine XIX veka do kraja I svetskog rata,odnosno Oktobarske revolucije i Velike svetske ekonomske krize 1929. godine, svet se skupio od velicine.ogromno'' (large) do velicine "srednjc" (medium). U drugoj fazi, kojaje zapocela posle "hladnog rata" ipada Berlinskog zida 1989. godine i jos uvek traje, svet se skupio od velicine "srednje", do velicine"malo" (small). To se sve, po njegovom misljenju, dogada kao posledica smanjivanja cena transporta,zahvaljujuci telegrafu, telefonu, zeleznici, a danas pomenuti proces ubrzava i razgranava upotrebamikrocipa, interneta, satelita, mobilnog telefona (Friedman, T. 1., The Lexus and the Olive Tree, NewYork: Farrar Straus Giroux, 1999).

12 13

I. PROMENE U SISTEMU ILl PROMENA SISTEMA?

Neste vise od 350 godina vJadaJa je reJativna predvidivost u meduna-rodnim odnosima. Nju je presudno usJovJjavaJo postojanje sistema drzavakao gJavnog, dugo i jedinog skeJeta svetskih odnosa. Od pre nekoJikodecenija zapoceti proces "racvanja gJobaJne strukture.t' ' kako to ispravnoprimecuje Rozenau, uveo je podjednako strucnjake, politicare aJi i najsirujavnost u "sizofreno" stanje. Sistem su verenih drzava (state centric world),nairne, i dalje postoji i tvori svojevrsni "prvi svet u svetu". S druge strane,medutirn, na "pozornicu" stupaju u sve znacajnijim ulogama i desetine hi-ljada drugih, novih subjekata, cinilaca-ucesnika, nastojeci da dosegnu ulogui znacaj "igraca" (Bzezinski), Pojedinci, poddrzavni, naddrzavni, transnacio-nalni, multinacionaJni, globaJni i drugi subjekti i cinioci izgraduju na podlozinezaparncenog tehnoloskog napretka "drugi svet u svetu" (multicentricworld), ovoga puta ne same rnedunarodnih, nego upravo svetskih i globalnihodnosa (Tabela I).

Ovako veliki broj subjekata medunarodnih i svetskih odnosa deluje urazdobJju u kom je tesko prepoznatJji va nekakva "reJjefnija" gJobaJna struk-tura, u kom sc ne odvijaju poznati procesi i u kome, kao stoje vec receno,nema pouzdanih modeJa i obrazaca ponasanja i tumacenja medunarodnogzivota i sve globalizovanije svetske politike. Umnozene protivrecnosti seispoljavaju na razlicite nacine. Rozenau 0 tome kaze sledece: .Dosadasnjisistem drzava je manje odlucujuci, aJi je i dalje nezaobilazan i mocan; drzavese menjaju, ali ne iscezavaju sa scene; u tom smislu, suverenost drzava jeerodirala, ali se i dalje energicno i ubedljivo iskazuje. Vlade postaju sJabije,ali i daJje vise ili manje uspesno nose svoj teret odgovornosti; javnost u poje-dinim slucajevima izrazava velike zahteve, da bi pod drugim okolnostimakrotko pristajala da se potcini volji politickih elita; drzavne granice relativno~~~.-~lj~OKlr'p'x~

@V~' e,T A. 1,t;-~

'''''~~ J- 1'''''-~I,." <1>-:-~,", ",'/.~w BEOl1'A,Q' 0 '~~'~~."<O;~...;. ~~7J

3 Isto, strana 25,

15

Tabeia 1 uspesno zadrzavaju nepozeljne izvan, ali su, istovremeno, propustijivije zanajrazlicitije uticaje vise nego ikada ranije; osporava se znacaj fizickog pro-stora i geopolitickog nacina razrnisljanja, ali je teritorija i daije glavno pitanje

d.,4

za rnnoge naro e ...Uprkos tesko pojmljivorn ubrzanju koraka globainog preobrazaja i uz

say rnetez novih i starih subjekata, dva uporedna toka su, mada u ponecernui medusobno suprotstavljena, ipak dovoljno uocljiva: u odnosu tesnemeduzavisnosti, naime, odvijaju se istovremeno globalizacija i fragrnen-tacija - kao takozvanafragmegracija ("fragmegration" - Rozenau).

Premda se na taka v nacin cini misaono nasiije nad skoro nerazrnrsivorn"stvarnOIll stvarnoscu" medunarodnih odnosa, ill ultima analisi, subjektinovonastajucih globalnih odnosa iz "oba sveta svetske politike" mogu se, naosnovu stepena opstosti, razvrstati u najmanje tri grupe:

Drzave i medunarodne organizacije su po obuhvatu najsir, a po snazi, idalje najmocniji subjekti;

Orugi .mivo" ili grupu sacinjavaju veze i odnosi koji se uspostavljajuizrnedu vlada, nadnacionalnih i transnacionalnih organizacija, ali i etnickihzajednica i brojnih drugih kolektiviteta, na jednoj, i pojedinaca, na drugojstrani;

Konacno, medunarodnirn i globalnirn izazovima i pretnjama sa"najnizeg nivoa" odgovaraju pojedinci kao najbrojniji skup subjekata svetskepolitike i globalnih odnosa u nastajanju. (Tabela 2)

Pojedinci, inace, deluju i uticu na .macionalne, medunarodne i globalneposlove i odnose" preko i kroz sve os tale subjekte - drzave, medunarodneorganizacije, multinacionalne organizacije, transnacionalne organizacije ipokrete, etnicke, verske i druge zajednice, interesne grupe. Medutirn, upravoje cin uvodenja poje-linca kao samostalnog subjekta globalnih odnosa ona.rasedna linija", differentia specifica novog globalnog bezbednosnogporetka in statu nascendi naspram svih sadasnjih i predasnjih organizacionihnacela i oblika nacionaine i medunarodne bezbednosti. Ovde se, pre svega,imaju na umu posiedice koje na zamisao i praksu dostizanja, ocuvanja iunapredenja bezbednosti proizvodi toliko veliki broj subjekata u novena-stalim okoinostima posle .Jiladnog rata". Rec je, posebno, 0 cinjenici da su,usled vec pominjanih tehnicko-tehnoloskih dostignuca, kao i zbog usvajanjadcmokratskih vrednosti kocl vclikog broja drustava u posiednjim decenijamaXX stoleca, ljucli kao pojedinci sada u stanju da pozvanije i delotvornije negoikada pre promisljaju i ocenjuju ne sarno vlastiti ili polozaj sloja, grupe ilizajeclnice kojima pripaclaju, nego da se bave i aktuelnom stvarnoscu, proce-sima i dogadajima koji se odvijaju u medunarodnirn i svetskim odnosima.Zahvaljujuci ovakvoj promeni, koju je po Rozenauu uzrokovala "revolucija

STRUKTURA I PROCESI U "OVA SVETA SVETSKE POLITIKE"

Svet zasnovan na drzavamaMnogosredisan svetkao glavnirn jedinicama

Broj glavnih aktera Manje od 200 Stotine hiljada

Prvenstvena preokupacijaBezbednost Autonomija

aktera

Ocuvanje teritorijalnogUvecanje svetskog trZista,

Osnovni ciljevi aktera integriteta, fizickabezbednost udruzivanje podsistema

Krajnje sredstvo zaOruzana sila

Zadavanje saradnje iliostvarivanje ciljeva potcinjavanje

Procesi, posebno oni kojiIshodi, posebno oni koji

Normativni prioriteti ocuvavaju suverenitei iuticu na sirenje Ijudskih

vladavinu pravaprava, pravdu i uvecanjebogatstva

Nacini saradnjeForrnalni savezi kada je to

Privrernene koalicijernoguce

Pravila kojirna se ureduju Redovno diplornarskoAd hoc

odnosi izrnedu aktera opstenje

Raspodela rnoci izrnedu Hijerarhijski po rasporeduRelati vna jednakost kada

aktera mocisu u pitauju pocetnipolozaji

Sredista odlucivanja Velike sileAkteri, nosioci novog, saeekstenzivnim izvorima

Insti tucional izacija Dobro utemeljena Kojaje na pomolu

Osetljivost za promene Relativno niska Relativno visoka

Kontrola nad ishodirna Usredsredena Difuzna

Osnove strukturaFormalni autoritet, pravo

Razliciti tipovi autoriteta,odlucivanja delotvorno vodstvo

James N. Rosenau, Turbulence in WorLd Politics: A Theory of Change and Continuity,Princeton: Princeton University Press, 1990, p. 250.

16

4 lsto, strana 18.-:-,;~:,:r~-:'l-n~i\

~'A1.\·;r- ., lIe:" ~,!,.!li.:·:t.n~Hhyg.•...•::,.1:· .•...;.1:":: .•; : ....T.·:.I:!rt'. j L.t:{':':~"':"t';•.)jy 17

1/ r t./' 01

Tabela 2 Nairne, nap red no obrazovanje, upotreba racunara i interneta, najsira mogucadostupnost sredstava strucnog kao i masovnog obavestavanja, putovanja nakojima se razrnenjuju i sticu nova saznanja i druge slicne promene, omo-gucile Sll ljudima, nekima mnogo vise a drugima znatno manje, da budupozvani posmatraci i analiticari, pa cak i ucesnici procesa i dogadaja II svetukoji se zgusnuo (time and space compression). Stanovnici koji zive na jed-nom kraju Zernlje, "oprelllijeni" sposobnoscu ucenja iz knjiga i POlllOCUslika, koji su uz to ovladali znatno sirirn saznajnim poljima, u stanju SLI darelativno pouzdano predvidaju buduca kretanja 1I medunarodnirn odnosirna isvetskoj politici. Protestvujuci, na primer, protiv nekog lokalnog sukoba i1iteroristickog napada koji su se dogodili na sasvirn drugom delu Planete, onijasno prepoznaju posledice koje taj konkretni dogadaj irna ili moze da ima nanjihovu pojedinacnu, nacionalnu i globalnu bezbednost. To II znatnoj meri"objasnjava" odlike izmenjenih prilika sveta 1I korne zivimo. Odnosno, kadagovorimo 0 bezbednosti, moramo uvek biti svesni postojanja tesne rneduza-visnosti, kao i odnosa rnedusobnog uslovljavanja izrnedu pojedinacne.grupne, nacionalne, medunarodne i globalne bezbednosti. Tim putern,razurne se, veoma se menjaju zamisao i sistem bezbednosti.

CETIRI PRISTUPA BEZBEDNOSTI

Pristupi lzvori Svetski Strategija Osnovnipoliticki nacini cuvanja Standardbezbednosti nesigurnosti sistern naoruzavanja

mira

Zasnovan naNaoruzaneMnogi: drzavama kao Posedovanje drzave,

Ncogranicena verovatno glavnirn mnogih ili svih zastrasivanje, Mir POl110CUneodvojivi od jedinicarna;sarnoodbranaIjudske nacionalni vrsta zastita od savezi, snage

prirode interesi i prelnji ravnoteza

ri valst va, strah snaga

Zasnovan na

Mnogi; rnozda drzavarna kao Ogranicene Naoruianeglavnim drzave:neodvojivi od jedinicama; kolicine i vrste

odbrambene Mir krozOgranicena ljudske oruzja u cilju ogranicenusarnoodbrana prirode, ali ogranicena ocuvanja moci, napadacku

pojacani saradnja na vlastite rnoci: nedostatakmoc

oruzjern osnovunapetost

napadackihobostranih sposobnostiinteresa

Haoticnisvetski sistern;nedostatak Medunarodno Pre nos oruija i Medunarodne Mir pornocu

Medunarodna prava ili politicko vlasti na snage za prava i

bezbednost uobicajenih udrufivanje; medunarodne stvaranje i univerzalnepos tu paka za regionalna ili odrzavanje kolekrivneocuvanje svetska vlada snage mira odbranezajednickebezbednosti

Razliciti Nedostatak

Oruzje; licna i izbori: od moci;pacifistickih nedostatak

Ukidanje rata nacionalna drfava do Odstanjivanje straha; Mir pornocupohlepa i modela oruzja pojedinacni i miroljubi vostinesigurnost slobodarskog kolektivni

globalnog sela pacifizarn

Izvor zamisli: A. Rapoport (1992)

18 19

u vicnosti" (skill revolutionl.i pojedinci, nazalost ne svi u istoj meri,pouzdano utvrduju na koji nacin svojom delatnoscu mogu da uticu namedunarodne i globalne poslove, kao i na ishode procesa koji Sll u toku.

5 1.f1O, strana 21.

II. OSNOVNI UZROCI I USLOVI PREOBLIKOVANJAZAMISLI BEZBEDNOSTI

Potreba za "prevrednovanjem svih vrednota" (Nice) u prornisljanjubezbednosti, jednog od svega nekoliko pojmova sa najizrazenijorn afek-tivnom vrednoscu, javlja se u svetskoistorijskom razdoblju medunarodnihodnosa i globalizovane svetske politike u nastajanju, koje se, uz navedeneerte, odlikuje i osobinama tzv. novog srednjovekovlja.P Rec je, kao sto jepoznato, 0 modelu "umnozenih Iojalnosti i preklapajucih autoriteta", koji sesvojevremeno razvio na podlozi slozenih odnosa koji su vladali izmeduRirnokatolicke erkve kao univerzalisticke institucije, slabasnih srednjove-kovnih drzava sa neustanovljenom sredisnjorn vlasti i osionih feudalaea. Tajistorijski model moze da posluzi pri objasnjavanju stanja u savremenimmedunarodnirn odnosima, u kojima, primera radi, pojedinae koji zivi u nekojod drzava Zapadne Evrope ima .Jznad sebe", po liniji hijerarhije, prvo,lokalne vlasti, institucije i organizaeije, potom, administrativno-upravni.Levijatan" drzave na cijo] teritoriji je nastanjen, tj. ciji je gradanin ilipodanik. Od njega se, takode, ocekuje da ispolji odredenu potcinjenost iprema nadnaeionalnim organima EU, kao i prema ostalim rnedunarodnimorganizaeijama sa UN na vrhu. Jedina sustinska razlika od srednjovekovnogsistema .umnozene Iojalnosti i preklapajucih vlasti,,7 ogIeda se u tome sto jeosnovno, organizujuce nacelo tadasnjih odnosa, bilo versko po svojoj prirodi,dok je danas svetovno.f

o slozenoj meduzavisnosti koja se danas otelovljuje i kroz uporedneproeese ekonomske, politicke i kulturne gIobalizaeije vec je mnogo pisano.Izlozeni stavovi i saznanja 0 ovoj, unekoliko pomodnoj temi, ne pruzaju

6 Bull, H., The Anarchical Society - A Study of Order in World Politics, London: Macmillan,1995, p. 245.

7 Isto.s Sirnic, D., Poredak sveta, Beograd: Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, 1999, strana 214.

21

dovoljno pouzdanu podlogu za obuhvatno i produbljeno razumevanjepojave. Potrebno je, nairne, posebno i dodatno izuciti uticaj ovakve meduza-visnosti i globalizacijskih "talasa" na zamisao i sistem bezbednosti.

Odgovori na cetir: pitanja podjednako racno ukazuju na prirodukonkretnog pristupa istrazivanju i prornisljanju bezbednosti i osvetljavajukljucna mesta njene zarnisli. Istovremeno, pomocu njih vrsi se usrneravanjeII praksi prema izgradnji odgovarajuceg sistema bezbednosti, koji, II pogledusvojih funkcija, treba uspesno da se .mosi" i utice na stanje bezbednosti, odpojedinacne do globalne. To su sledeca pitanja:

- Ko je ili sta je objekat bezbednosti?- Kakvaje priroda pretnje?

- Ko je odgovoran (ko se stara) za bezbednost?

- Kojim se postupcima, sredstvima i nacinima dostize, cuva i una-preduje bezbednost?9

Upravo zato sto danas na postavljena pitanja nije lako dati odreden ijasan odgovor, jedna od glavnih nepoznanica medu akademski obrazovanirnistrazivacirna bezbednosti i politickirn odluciocirna jeste kako pouzdanoodgonetati veoma izmenjenu prirodu bezbednosnih izazova i pretnji, znacaj iznacenja bezbednosti u razdoblju posle bipolarizma i ,.hladnog rata". Dokje,na primer, u vremenu od cuvenog Cercilovog govora II Fultonu, do sarno-raspustanja SSSR, protivnik obema stranarna bio poznat, a pretnja jasna ustrasnoj izvesnosti termonuklearnog unistenja Ijudskog roda, dotle se vecinadanasnjih bezbednosnih izazova i pretnji najtacnije rnoze iskazati kao, daparafraziramo Gvin Prinsa (Gwyn Prins), "stanje pod pretnjom ili osecanjepretnje bez poznatog neprijatelja".10 Pored toga sto su izazovi i pretnje hlad-noratovskog razoblja bili poznati, moze se kazati i ocekivani, relativnoj sta-bilnosti i predvidivosti tadasnjnih medunarodnih odnosa je doprinosilo i tosto je gotovo iskljucivi objekat, ali i subjekat bezbednosti i obezbedenja bilasuverena drzava, kao glavni deo rnedunarodnog sistema drzava od blizudvesta jedinica, sistema ciji su temelji postavljeni i koji je sustinskineizmenjen, postojao od Vestfalskog mira 1648. godine pa sve do nasih dana.

U razdoblju dvosredisnog (bipolarnog) medunarodnog sistema vaziloje, prema najvecern broju istrazivaca bezbednosti, njeno odredenje FO komeje ona "objektivno stanje", "subjektivno osecanje" ili .uverenje";' tako dase 0 bezbednosti moglo govoriti onda kada .mema pretnji usvojenim vred-

nostima". 12 Moze se kazati da se jasno raspoznavao ne sarno objekat bezbed-nosti, nego i priroda pretnji, kao i subjekat koji se starao da odredenimpostupcima, nacinima i sredstvima otklanja opasnosti i osigurava pozeljnostanje usvojenih vrednosti, kao i osecanje spokojstva. 0 cernu je, zapravo,rec?

Jos od vremena ustanovljavanja medunarodnog sistema drzava (statesystem), kao i tokorn citavog razdoblja bipolarizma, stvarnost bezbednosti jeosvajana gotovo iskljucivo vojnim pojmovima, a glavni objekat i subjekatzamisli i sistema bezbednosti bilaje suverena drzava. Drzave su, na taj nacin,sarno putem uvecanja vlastite vojne m06 ili pristupanjem odgovarajucirnsavezima, nastojale da sasvirn iskljuce ili u najvecoj mogucoj meri smanjemogucnost "poraza u oruzanorn sukobu". Za sve druge objekte bezbednosti -pojedinca, drustvenu grupu, odredenu biosocijalnu zajednicu, narod, naciju,medunarodno drustvo drzava, kao i za global no drustvo u nastajanju, bilo daje pretnja fizicka ili p:siholoska, realna ili zamisljena, bliska ili prikrivena,spoljna ili unutrasnja 3 - bezbednost tog .relevanmog objekta bezbednosti upitanju" tradicionalno je, takode, odredivana odnosom izmedu pretnji isposobnosti da im se odgovori. .Kljucevi" za dostizanje, ocuvanje iunapredenje bezbednosti na bilo korn nivou i bilo kog objekta bezbednostibili su, sledstveno tome, u rukama drzave. Buduci, da tako misljena bezbed-nost lez.i u preseku pretnji i sposobnosti.!" sledi da u situaciji kada pretnjeprevazilaze rnogucnosti "relevantni objekat bezbednosti u pitanju" postaje"pozivajuca zrtva:" 15 u suprotnom, kada sposobnosti nadilaze pretnje,sameravanjem bezbednosti sarno merilima rnoci i misljenjern i ponasanjern uobrascu "bezbednosne dilerne", otvaraju se dalje, kao sto je poznato, ad infin-itum, novi krugovi nadmetanja drzava, u povecanju pretezno vojne moci.

U slucaju sistema drzava, a sledeci tradicionalni, "realpoliticki" pristuppitanjima bezbednosti, proizlazi da drzava kao "relevantni objekat bezbed-nosti" vlastitu bezbednost trazi i nalazi u vlastitoj vojnoj moci, u slabosti pro-tivnika i/ili sopstevenoj snazi.16 Jos odredenije, od svih opasnosti koje preteosnovnim dobrima i usvojenim vrednostima drzave kao institucije u uzernsrnislu, i drzavi kao politickoj zajednici, prevashodno se vodi racuna 0 najs-tarijoj i najpoznatijoj - uspesnorn oruzanorn napadu strane drzave, 17 tj. 0 ratui 0 porazu.

9 Terriff, T., Security Studies Today, Cambridge: PolilY, 1999.10 Prins, G., The Four-Stroke Cycle in Security Studies, .Jnternational Affairs 74", no. 4, October,

1998, p~. 794-795.I Dirnitrijevic, Y., Pojam betbednosti umedunarodnim odnosima, Beograd: Savez udruzenja prav-

nika Jugoslavije, 1973. str, 43.

12 Wolfers, A., National Security as an Ambiguous Symbol, .Political Science Quarterly;" vol.67, no. 4, December 1952, p. 485.

13 Davis, B., Complex Insecurity: Implications of a Sobering Metaphor; International StudiesQuarterly 40, no. 4, December, 1996.

14 Nelson, D. N.. Great Powers and Global Insecurity navedeno prema: Europe's New SecurityChallenfises, London, 200 I, p. 356.

/SIO, strana 356.- t6 Aron, R., Paix et Guerre ellIre les Nations, Paris: Caiman-Levy, 1962, p. 82.

17 Dimitrijevic, Y., op.cit., strana 40.

22 23

Najposle, doslovno sledeci vec izlozene osnovne postavke takve, tradi-cionalne zamisli bezbednosti, drzava je bezbedna sarno onda kada ostvariravnotezu izrnedu vojnih pretnji i vlastite vojne sposobnosti da na njih odgo-vori. U ovom slucaju je prevashodno rec 0 strategijskoj nacionalnoj i drza-vnoj bezbednosti. Stoga je ispravnije kada se govori 0 bezbednosti urazdobJju .Jiladnog rata", upotrebljavati pojam strategija u njegovomklasicnorn znacenju, nego sintagmu studije bezbednosti sa njenim danasnjirnznacenjskirn sadrzajern.

III. NAPUSTANJE MISLJENJA I PONASANJA U OBRASCU"BEZBEDNOSNE DILEME"?

Ponasanje drzava tokom citave istorije medunarodnih odnosa, kao i utzv, hladnoratovskorn razdoblju, odlikuju takve delatnosti koje su usmerenena dostizanje bezbednosti pre kroz uvecanje vlastitih sposobnosti, negoputem smanjivanja pretnje (threat abatement), kroz tzv. zajednicko delovanjei, pre svega, saradnju u pitanjima bezbednosti. Kada se, rnedutirn, bezbednostodreduje kao odsustvo pretnji, ili kao sposobnost da se odvrati pretnja u, stoje najznacajnije, odnosima neprekidnog nadmetanja u moci i uravnoteza-vanja snaga, onda je neizbezno razrnisljanje i ponasanje u obrascu bezbed-nosne dileme. Nije zgoreg, jos jedanput, razmotriti sadrzinu ovakvogmisljenja i ponasanja u pitanjima bezbednosti, jer i danas, nairne, ima onihkoji smatraju da glavni subjekti medunarodnih odnosa, svejedno da Ii topriznaju ili ne, deluju u okvirima bezbednosne elileme. Nije tesko zakljucitida takva stanovista dolaze iz tabora pobornika realistickog pristupa medun-arodnim odnosima. Za realiste, kao sto je poznato, sistem drzava i dalje pred-stavlja okosnicu, skelet svetskih odnosa, pri cernu strateska kalkulacija cinisamu srz misljenja bezbednosti drzava clanica sistema. Neki oel njihdopustaju mogucnost da medunarodne organizacije igraju drugorazrednuulogu, da posreduju izvorno drzavnu volju (Bull), ali odbacuju ocene da jesistem drzava zastareo (Falk) i da je u fazi svog "istorijskog, strateskogodstupanja pred izazovima i pretnjama kojima objektivno vise nijedorastao", kako tvrde globalisti. Neorealisti, strukturalisti i neostrukturalistise, na primer, slazu da je sistem drzava ozbiljno napadnut krupnim prome-nama u medunarodnim odnosima i, posebno, posledicama koje uzrokujuuvecana i slozena meduzavisnost i gJobalizacija. One, izrnedu ostalog, uslov-Ijavaju i pomenuti proces tzv. racvanja globalne strukture. Isti au torismatraju daje sistem drzava, uz neophoelna prilagodavanja u praksi do kojih

24 25

ce neminovno doci, za sada, kao i u doglednoj buducnosti, nezamen-ljivoosnovno nacelo organizacije medunarodnih odnosa i svetske politike.

Samo .meuralgicno jezgro bezbednosne dilerne" (security dilemma)najtacnije je i u najkracern, odredio Robert Dzervis (Jervis) tvrdnjom da jebezbednosna dilerna situacija u kojoj "postupci pornocu kojih jedna drzavapokusava da povecava vlastitu bezbednost umanjuju pri tome bezbednostdrllgih".18 Postojanje bezbednosne dileme, obrazlaze Dzervis navedenoodredenje, podrazumeva takvu situaciju, u kojoj, cak i kad se drzavenaoruzavaju s ciljern sarnoodbrane, one samim tirn (ipso facto) umanjujubezbednost svojih suseda porneranjern "klackalice" ravnoteze moci na svojustranu. Susedi i drugi ce, sledeci istu lcgiku, biti prinudeni da zbog osecanjaugrozenosti uvecavaju vlastitu rnoc s ciljem ponovnog uspostavljanjaravnoteze. Zaviseci najcesce od hirovitih promena osecanja ugrozenosti inadrnoci, pre nego od zasnivanja delatnosti na osnovama sagledavanja stvar-nog stanja "medllnarodne stvari" ("verita effetualle delle cose" - Makijaveli),milenijurnski staro razmisljanje i ponasanje 1I kljucu bezbednosne dileme,nije dovelo do stabilnih medudrzavnih odnosa i trajnog mira. Naprotiv.

Usko shvatajuci bezbednost samo 1I njenorn vojnorn vidu, u oblikustrategijske nacionalne bezbednosti, pri cemu se i sposobnost ipretnja iska-zuju u vojnoj dimenziji, bezbednost se jednoznacno i jednosmerno vezivalaza uvecanje moci, a skoro potpuno se previdalo da u vec neznatno siroj ravnishvatanja ona moze biti delotvornije vezana za "smanjivanje pretnji".19 Tajtradicionalni pristup bezbednosti pocivao je na uverenju da se samo putempovecanja vojne moci moze dostici ili povecati bezbednost, odnosno smanjitiverovatnoca poraza, Po tom shvatanju, kada je verovatnoca poraza u ratu zajednu drzavu ravna nuli, onda je ta drzava "apsolutno" bezbedna, nezavisnood verovatnoce rata. Rat i nasilni sukobi su u ovakvom pristupu, kao sto semoze videti, "uknjizeni" u bezbednosni predracun bilo koje drzave.Najpozeljniji i skoro jedini oblici saradnje u bezbednosti glavnih subjekata.anarhicnog drustva drzava" praktikovani su kroz tzv. razlicite strategijemedunarodnog osiguranja: vojne ili dinasticke saveze, paktove, rudirnenta-rne regionalne sisteme bezbednosti. Zagovornici realistickog pristupa,pozivajuci se na "stvarnu stvarnost", ispustaju iz vida upravo jedan krupan,praktican nedostatak ovakvog razrnisljanja i ponasanja. Premda, nairne,vojnicko snazenje jedne drzave, svejedno da Ii se do njega dolazi samostalnoili putem udruzivanja u paktove ili saveze, ponekad i samo uz dobijanje bez-bednosnih garancija od neke od velikih sila, zaista moze da smanji izvesnost

poraza, ali takvi postupci istovremeno izazivaju drugu stranu, cimeponistavaju bezbednosni ucinak napora drzave 0 kojoj je rec.

Dovodenjem na ovakav nacin u vezu pojmova bezbednost i rnoc, posta-vljaju se i neka druga pitanja: dobro je poznato, naime, da je uprkos mnogo-brojnim pokusajima te vrste, tesko tacno i pouzdano meriti moc, pa cak ivojnu koja se, inace, II znatnom broju svojih vidova i cinilaca moze i egzak-tno iskazati. Otud je stvarni odnos moci, najvise zbog pornenutenepouzdanosti u merenju, vidljiv tek u ratnom sukobu - sto ce, izrnedu osta-log, reci da ni najveca, apsolutna bezbednost ne lezi u gornilanju tradiciona-lnih vidova moci. Dalje, bez obzira na to, kako se pravda uvecanje vlastitemoci, cak i kada je iskreno weduzeto s ciljern sarnoodbrane, takvi postupciuvek proizvode protivmere.-O Nikad u potpunosri iskorenjiva iracionalnostpolitickih odlucilaca u opazanju rnoci, tude i svoje, uzrokuje stalnu teskobu,neizvesnost i strah u pogledu vlastite bezbednosti. Na taj nacin, misljenje idelovanje u kljucu bezbednosne dilerne predstavlja, slikovito kazano, samokretanje kroz rnanji ili veci broj koncentricnih krugova, putern kojih seneizbezno stize i do sarnog sredista, krajnjeg i najpouzdanijeg odrneravanjasnaga - rata. Mnogo je, nazalost i previse, prirnera u istoriji medudrzavnihodnosa koji potvrduju istinitost navedenog stanovista. Jedan od najpoznatijihslucajeva te vrste navodi Tukidid u Peloponeskom ratu - Lakedemonjani su"odglasali" prethodno sklopljene mirovne ugovore iz srraha (Phobos) odneumerenog jacanja svog jedinog takrnaca u tadasnjem helenskom svetu -talasokratske Atine, i usli u rat sa njom i njenim saveznicima.r '

76.18 Jervis, R., Cooperation Under the Security Dilemma, "World Politics" 30, January, 1978, p.

19 Nelson, D. N., op. cit.20 Dirnitrijevic, v., op. cit., sir. 41.21 Durie, M. N., Istorija helenske knjiievnosti, Beograd: Narodna knjiga, 1951.

26 27

IV. NACIONALNA BEZBEDNOST I NACIONALNI INTERES:VAZNIJI VIDOVI

Sredisnja zamisao najsireg realistickog pristupa i iz njega nastalih pre-oblikovanih pravaca i skola, jeste zamisao nacionalne bezbednosti. koja jeranije cesto oznacavana i kao spoljna bezbednost drzave. Premda je odbranateritorije od napada i stetnih uticaja koji dolaze spolja jedna od osnovnihfunkcija drzave, takvo razrnisljanje i shvatanje nacionalne bezbednosti jepreusko. Zamisao nacionalne bezbednosti, kao i sistem nacionalne bezbed-nosti, obuhvataju mnogo siri sadrzaj od same odbrane od spoljnih opasnosti istetnih uticaja. Strucnoj i siroj javnosti su, inace, dobro poznate teskocepouzdanog i tacnog odredivanja znacenjskog sadrzaja ovog pojma: pocev odtoga da, na primer, pojedini au tori ne prave potrebno razlikovanje izmedudrzavne i nacionaine bezbednosti. Nikada se, naime, pouzdano ne zna, uko-liko se prethodno ne razjasni na koji se relevantni objekat bezbednosti misli:na drzavu kao ustanovu u uzern smislu, na etnicki odreden i po pravilu vecin-ski narod u njoj, na politicku zajednicu svih drzavljana iIi, sto je najpoze-Ijnije, na sve gradane, clanove drustva 0 kome je rec, nezavisno od njihoveetnicke, verske, socijetalne i ideoloske pripadnosti.

Pojam bezbednosti, neki od istrazivaca iz ove oblasti definisu na sle-deci nacin:

- Bezbednostje, U objektivnom - pogledu, odsustvo pretnji usvojenimvrednostima, a u subjektivnom pogledu, znaci odsustvo straha da ce te vred-nosti biti napadnute (Arnold Wolfers);

- U slucaju bezbednosti, razgovor se vodi 0 teznji ka slobodi bez pre-tnji. Kada se ova rasprava rice medunarodnog sistema, bezbednost se odnosina sposobnost drzava i drustava da ocuvaju njihovu nezavisnu samobitnost injihov funkcionalni integritet (Barry Buzan);

29

- Postojanu bezbednost mogu da dostignu sarno oni Ijudi i grupe koji jene uskracuju drugima; bezbednost se moze dostici ako se razumeva kaoproces emancipacije (Booth and Wheeler).

Nesaglasnost se javlja i u pogledu nabrajanja vrednosti koje se stite,odnosno obezbeduju, ili im se tezi, da bi se, kako Kenan kaze.. "ocuvalafizicka netaknutost nacionalnog zivota".22 U korpus 'pomenutih vrednostikoje se cuvaju i unapreduju delovanjern, kroz i putem sistema nacionalnebezbednosti, najcesce se ubrajaju: opstanak u svom najsirern znacenju,opstanak drzave, nacionalni opstanak, fizicko samoodrzanje, teritorijalniintegritet, politicka samostalnost, kvalitet zivota i druge. Ovde jos trebakazati i to da je R~am nacionalne bezbednosti, poput mnogih drugih poj-mova, "otvoren" 2 ida, zavisno od prornene okolnosti, vremena i mesta,ukljucuje ili iskljucuje pojedine nove i neke "stare" vrednosti.

Amin Hewedy, tako, odreduje nacionalnu bezbednost kao delatnostnacionalnih drzava kojom one, 1I skladu sa svojim drustvenim mogucnostimau sadasnjosti i buducnosti, uzirnajuci globalne promene i razvoj, stite vlastitiidentitet, opstanak i interese. U studiji Medunarodna sigurnost, Anton Gri-zold rasclanjuje ovo odredenje na: (I) posebne delatnosti (pri vredne, kul-rurne i druge), koje preduzimaju drzave radi zastite i odbrane pred bilo kojimugrozavanjern iz okruzenja; (2) bezbednosne delatnosti drustva moraju biti uskladu s njegovim drustvenim mogucnostima (inace rnoze doci do opa-snosti); (3) takve delatnosti treba kratkorocno i dugorocno planirati, kao iuskladivati s globalnim i regionalnim prornenama u svetu.

Grizold daje i svoju definiciju nacionalne bezbednosti: Nacionalnu bez-bednost najopstije odredujerno kao bezbednost politickog naroda; njensadrzaj obuhvata: bezbednost nacionalne teritorije (ukljucujuci vazdusni

prostor i teritorijalne vode), zastitu zivota Ijudi i njihovog vlasnistva, ocu-vanje i odrzanje nacionalne suverenosti i ostvarivanje osnovnih funkcijadrustva (socijalno-ekonomske, drustveno-politicke, kulturne, ekoloske, pri-vredne i druge).

Sa teskocarna i nesaglasnostima se srecerno i u pokusaju odredivanjaznacenjskog sadrzaja pojma nacionalni interes. Kao sto istice prof. A.Miletic, .Jconcept nacionalnog interesa je usao u politicku teoriju tek posleduge upotrebe u politickoj praksi ... pre nego sto je postao instrument poli-ticke analize, on je bio crude politickih borbi". To je, izrnedu ostalog, uticalona zauzimanje veoma suprotstavljenih stanovista 0 ovoj zamisli; sasvim je II

pravu Flathman kad tim povodorn tvrdi da "danas ima malo termina u poli-tickoj raspravi upotrebljavanih na razlicitiji i promenljiviji nacin".14 Razrni-moilazenja se javljaju kako u pogledu odredenja sadrzine i prirode konceptanacionalnog interesa, tako i u pogledu njegovih subjekata. Interes (kerdos),pa tako i nacionalni interes, odreduju se polarizovano, u krajnostima: kaoiskljucivo subjektivne, odnosno, kao iskljucivo objektivne kategorije. Dazbrka bude veca, cesto se umesto interesa upotrebljavaju pojmovi naciona-Inih "ciljeva", "vrednosti", "svrhe" i slicni (Brower, Schleicher, Hoisti idrugi). Ako bismo, dalje, dosledno postovali terrninolosku preciznost,pravilnije je nacionalni interes, s obzirorn na znacenja nation j national uengleskom jeziku i, pre svega, uvazavajuci njegove subjekte i sadrzinu. nazi-vati driavnim ili drustvenim interesom.

U tipicne predstavnike shvatanja nacionalnog interesa kao objekti vnekategorije mogu se ubrojati dye skole: realisticka, narocito u pristupu HansaMorgentaua (Hans Morgenthau), kao i sistemska na nacin na koji je ovuzarnisao u okviru svoje teorije razvio Morton Kaplan. Morgentau, kao sro jedobro poznato, odreduje nacionalni interes u terminima sile, kao zvezduvodilju drzavne politike, on je, pri tom, jos i .mepromenljiv u vremenu i pro-storu" 25 Dok doktrinarni realisti filozofsko-antropoloski zasnivaju svojestavove u vecitoj i nepromenljivoj Ijudskoj prirodi, u coveku i njegovirn7.ajednicama svojstvenoj volji za rnoc, dotle zagovornici sistemskog pristupau izucavanju medunarodnih odnosa i nacionalnog interesa takvo "objek-tivno" utemeljenje ove zamisli vide u sistemu, njegovoj strukturi i odlikama,kao i u potrebama koje proisticu iz sistemu imanentne teznje da se odrfi uravnotezi, proizvede interes (nacionalni interes u ovom slucaju), koji i nijenista drugo nego zadovoljavanje tih potreba nametnutih sistemom. Hofmanse, inace, s pravom podsmehnuo ovakvom Kaplanovom apsolutizovanju

22 Kennan, G. E, Realities of American Foreign Policy, New York, 1966. p.ll, navedeno prerna:Dimitrijevic, Y., op. cit., str. 20. Prirnera radi, pojedini autori kada govore 0 bezbednosti, rnisle nanacionalnu bezbednost. Tako, Voller Lipman (Waller Lippman), u doslednom .reatistickorn" duhu,odreduje bezbednost na sledeci nacin. ..Jedna nacija je bezbedna sve dok ne mora da invuje sustinskevrednosti ukoliko !eli da izbegne rat, a ako je napadnuta sposobna jc da ih odbrani pobedom u jednorntakvorn sukobu".

23 U govoru 0 stanju nacije koji je arnericki predsednik Dzordz Bus (George W. Bush) odrzao29. januara 2002. na zajednickorn zasedanju oba doma Kongresa, bilo je reci i 0 pitanjima bezbednosti,Bus jc oznacio "bezbednosl arnericke nacije kao priori lei njegove adrninistracije". Dnevni red arnerickebezbednosti obuhvata sledece tacke: odbrana zemlje (vojni budzet za ovu godinu je povecan na 379milijardi dolara), bezbednost gradana ("Amerika nije vise zasticena ogromnim okeanirna"), zdravstvenabezbednost (posebno borba protiv bioterorizma, ulaganja u pronalazenje vakcine protiv antraksa i drugihsmrtonosnih bolesti), ekonornska bezbednost ("Kada Amerika radi, Amerika napreduje - tako moj planekonornske bezbednosti moze biti iskazan u jednoj reci: posao"). Kao osnovu za razvoj ekonornije on,takode, istice, reformu obrazovanja, dostupnost energije, dalje sirenje slobodne trgovine i zdravu poreskupolitiku, a istice i potrebe bezbednosti u penzijama i socijalnu bezbednost. Kao sto se moze videti,okolnosti nastale posle dogadaja od II. IX 2001. uticale su na prilagodavanje zarnisli i sistemabezbednosti starim i novim izazovima i pretnjama. The President's Slate of the Union Address, Internet,1/30102, http://WWw. whitehouse.gov Inewsireleases/2002J01/20020129-hlml.

30 31

24 Miletic, A., Nacionalni interes II americkoj teoriji, medunarodnili odnosa, doktorska diserta-cija, Fakultet politickih nauka, Beograd, 1977.

25 Morgenthau, H., Politics among Nations, 5'h ed. rev., New York: Knopf, 1975.

sistema, uporedivsi neumitnost njegovog delovanja i uticaja sa ornnipotenci-jorn nekakvog implicitnog bozanstva.

Na drugoj strani, po broju pristalica zastupljenija subjektivna shvatanjanacionalnog interesa, koji neki zovu i javni interes, izjednacavaju ga sadrzavnirn interesorn, a u pojedinim krajnjim turnacenjima i sa onim sroodluce zvanicni donosioci odluka (decision makers). Najpoznatiji precl-stavnici takvih shvatanja (Snyder, Sapin i Bruck, na primer) srnatraju, naime,da je nacionalni interes sve sto ti donosioci odluka odluce, oelnosno one stooni srnatraju da nacionalni interes jeste.

Krajnosti ova dva pristupa u izvesnoj meri miri Aron, koji smatra da jekoncept nacionalnog interesa upotrebljiv u ogranicenoj meri jer, po njernu,ukazuje na neke dugorocne ciljeve drzave i podseca gradane na to e1a suclanovi jedne trajnije politicke zajednice.r? Po Aronu je, sto je za ovaj ogledznacajno pomenuti, bezbeelnost uz slavu i ideju, jedan od nadistorijskihnacionalnih interesa svake drzave.:n

Prernda je ovaj, kao i svaki drugi koncept, nuzno "otvoren", bez jednezauvek date sadrzine, zavisan od skoro nepojamno slozenib uslova vremenai mesta, najcesce se, nekael kao iskljuciva i najvaznija, a nekad i kao prvaizrnedu drugih vrednosti, istice nacionalno samoocuvanje, tj. nacionalnabezbednost.

Nacionalna bezbednost je, koel ogromne vecine pisaca 0 ovoj terni,.mesvodivo jezgro nacionalnog interesa".

Stavise, podjednako strucnjaci, politicki odlucioci, kao i drugi zain-teresovani, cesto poistovecuju koncepte nacionalnog interesa i nacionalnebezbednosti. Tako se i dogada da se pri odredivanju sadrzaja nacionalnoginteresa, vrednosti, odnosno ciljeva koji se cuvaju iIi cijern se ispunjenju tezi,pored navedenog sarnoocuvanja, tj. bezbednosti, isticu i zivotni standard,ekonomsko blagostanje ili napredak, zatim unutrasnja i medunarodna stabil-nost, prestiz.. Preklapanje sadrzaja nacionalnog interesa sa sadrzajern tradi-cionaInog koncepta bezbednosti je gotovo potpuno. Otuda je nacionalnabezbednost ugaoni kamen koncepta nacionaInog interesa kod mnogih autora.

Kao sto zakljucuje prof. A. Miletic u studiji 0 nacionalnom interesu uamerickoj teori!i medunarodnih odnosa, nacionalni interes je uvek konkretan(questio facti). 8 JaIov je posao, po njemu, traziti neki opsti, metafizickishvacen, pojam nacionalnog interesa odreden van konkretnog vremena i

prostora.f" Cak i oni koji surnnjice zamisao nacionalnog interesa da nije iza-sla iz odezde mita, ne odricu joj vrednost bar kao sreelstvu politicke akcije uodnosima drzava. lake je, naime, nacionalni interes tesko upotrebljiv kaodelotvor no sredstvo politicke analize, 0 njernu se, u najmanju ruku, moravoeliti racuna kao 0 politickoj cinjenici (Frankel). U tom pogleelu je konceptnacionalnog interesa nezaobilazan i u razrnatranju bezbednosti uopste i,nacionalne bezbednosti, posebno.

26 Aron, R., op.cit., pp. 82, 101.27 Isto.28 U pomenutom govoru 0 stanju nacije, arnericki predsednik Dzordz Bus je konkretno (questio

facti) postavio .Jri velika cilja za Ameriku": "Mi cerno pobediti u ovom ratu (rec je 0 ratu protivtalibanskog refirna u Afganistanu - prim. D. S.); mi cerno zastiti nasu domovinu i mi cerno oi.iveti nasuekonomiju". The President's Slate of the Union Address. 29 Miletic, A., op. cit., strana 614.

32 33

Y. RAZLICITI PRISTUPI PROMISLJANJU BEZBEDNOSTI IPREOBLIKOVANJE ZAMISLI BEZBEDNOSTI

Tradicionalni realisticki pristup medunarodnim odnosima ozbiljno jeuzdrman jos ranih sedamdesetih godina XX veka stanovistima pobornikatzv. neoliberalnog institucionalizma iii, jednostavnije, liberalnog institucio-nalizma. Do otprilike dye decenije pre okoncanja sukoba izrnedu Istoka iZapada, najveci broj rasprava koji se vodio 0 bezbednosti naseg kontinenta,kao i 0 obliku i strukturi "evropske bezbednosne gradevine" u nastajanju,zavrsavan je zakljuccima 0 potrebi da se prevazide tradicionalna, hladnora-tovska usredsredenost na vojnu moc i nacionalnu teritorijalnu odbranu.Postojao je tada u Evropi, vise nego u drugim delovima tragicno podeljenogsveta, sudbonosni nalog podjednakog znacaja za opstanak i bezbednost: da seizbegne dalji sunovrat i ulazak u poslednji krug nuklearne bezbednosnedileme.

Na vrhuncima bezurnne trke u naoruzavanju, na vrsnoj tacki starog bez-bednosnog obrasca, posle ozbiljnih istrazivanja i razgovora u senci nuklear-nog holokausta, ponudene su i neke drugacije ideje i zamisli bezbednosti.Takav, novi, bezbednosni obrazac je zasnivan na Zivotnoj neophodnosti raz-vijanja saradnje izmedu clanica rnedunarodnog drustva. Bilo je reci, nairne,o stvaranju uslova za unapredenje veza i razmenu obavestenja s ciljemuspostavljanja poverenja, potom 0 uspostavljanju zajednickih nacela, normii pravila za obuzdavanje agresivnog ponasanja, kao i 0 naporima za stvaranjeosnova za kolektivno delovanje, predupredivanje sukoba, upravljanjekrizama i izgradnju mira sa, sto je najvaznija novina, bezbednoscu pojedincakao "izvorom i utokorn" bilo koje zamisli i sistema bezbednosti.Y

35

31l Gartner, H. (ed.), Europe's New Security Challenges, London: Hyde-Price, Adrian and Reiter,Erich, Boulder, 2001, p. 3.

31 Bull, H., op. cit.n Rosenau, J. N., op. cit.33 Bull, H., op.cit., p. X-Xl.

izvore iIi, pravilnije, nove vidove ispoljavanja moci u medunarodnirn odno-sima. Moc jedne drzave nije vise, po njima, presudno odredena samo velici-nom teritorije, brojem stanovnika, vojnom moci, bogatstvom u tzv. grubimsirovinama i izvorima energije. Znacajni izvori moci u medunarodnim odno-sima su i stepen tehnicko-tehnoloskog razvoja, obrazovna i starosna strukturastanovnistva i, pre svega, njene nove dimenzije se iskazuju kroz slozenurneduzavisnost svih subjekata i cinilaca - ucesnika u medunarodnim odno-sima i svetskim poslovirna, preko uticaja koji, na primer, neko ima nadonosenje odluka u radu medunarcdnih organizacija. Novi vidovi ispoljava-nja moci u medunarodnirn i globalnim odosirna su, dalje, privlacnost kul-turnih dobara, ideologije, nacina razrnisljanja i zivota itd., ukratko -privlacnost ukupnog civilizacijskog obrasca.

Moc se, zakljucuje Naj, jednostavno "razlila" na nove izvore i dimen-zije (diffusion of power).34 On primecuje da se rnoc u medunarodnirn odno-sima "pomerila" ne samo od zvanicnih, drzavnih subjekata ka "privatnim",nego i od "bogatih u novcu" (capital rich), prema "bogatim 1I informacijarna"(information rich).

Nedodirljiva, istovremeno i teze rnerljiva moc, danas preteze nad tradi-cionalnim izvorima i dimenzijama rnoci koje se, kao sto je poznato,najsazetije iskazuju kroz ukupni drustveni proizvod i pokazatelje vojne moci.Naj opravdano istice i da Sli se, 1I skladu sa promenjenom prirodom moci,izmenili i nacini pornocu kojih jac: primoravaju slabije da "ucine one sto oniinace ne bi uradili". Ponekad, na primer, kad je u pitanju danasnja nesurn-njiva i siroka privlacnost kulturnih dobara i ideologije Zapada, slabi i oni kojise tako osecaju u velikoj meri se poistovecuju sa jacim, podrazavajuci(mimezis) dragovoljno njegov sistem vrednosti.

Pomenuti okvir u kome je doslo do "racvanja globalne strukture",podrazurneva pored drzava, rnedunarodnih organizacija, multinacionalnihkorporacija i hiljade nevladinih organizacija, skupova "poddriavnih sub-jekata", i pojedince kao samostalne ucesnike, subjekte medunarodnogsistema i globalnih odnosa.

U sisternu tzv. slozene meduzavisnosti "tvrda moc" (hard power),olicena najpre u materijalnirn izvorima i rnogucnostima koji se, inacc, naju-bedljivije iskazuju, osim putern ukupnog drustvenog proizvoda i kroz vojnurnoc, biva potiskivana iz prvog plana .zracenjern" ekonornsko-finansijske,tehnicko-tehnoloske i komunikacijsko-infor mativne, politicke i svojevrsne"demokratsko-drustvene" moci. Irnajuci, pored ostalog, i ovo na umu , liber-alni institucionalisti stavljaju naglasak na nevojne dimenzije bezbednosti;odbrana teritorije (territorial defense) vojnim sredstvima ostaje i dalje,razume se, u sredistu zanimanja teoreticara i prakticara bezbednosti - tradi-

Propitivanjem osnovnih postavki liberalnog institucionalizma 0 bez-bednosti, istovrerneno se pruza prilika i za sagledavanje novog, prosirenog iprodubljenog koncepta bezbednosti u veorna izmenjenim okolnostima posleHlaclnog rata. Pojava nekoliko teoreticara koji pripadaju ovom pravcu istrazi-vanja i promisljenja drustvene i medunarodne stvarnosti se, naime, vrernen-ski podudara sa krajem pedesetogodisnjeg sukobljavanja c1va vojnopolitickasaveza kad je rec 0 "dogadajnoj istoriji" (Brodel) ali, sto je jos vaznije,sadrzinski se poklapa i sa ociglednom i zabrinjavajucorn nesaglasnoscu dotada preovladujuce zamisli bezbeclnosti, s jedne, i prirode novih bezbedno-snih izazova i pretnji koji Sll se pojavili u srniraj proslog veka, s druge strane.

Liberalni institucionalisti prihvataju mnoge od terneljnih postavki zago-vornika .realizma'': na primer, postavke cia je preovladujuce stanje u medu-narodnom sisternu, stanje auarhije, kao i da odnose u takvorn "anarhicnomdrustvu driava,,31 sustinski odlikuje politika sile. Dok "realisti", kao sto jepoznato, strukturalnu anarhiju medunarodnog sistema smatraju neizbeznorni nepromenljivom posledicorn ostrog razlikovanja izmedu unutrasnje ispoljne politike, pri cemu je, po njima, u unutrasnjirn odnosima mcgucedostici pravdu, zajednistvo, dernokratiju i drustveni napredak, a ne i izvandrzave, 1I nedostatku sredisnjeg autoriteta (u rnedunarodnom sisternu drzavesu osudene na samopornoc 1I teznji da osiguraju opstanak), dotle liberainiinstitucionalisti odbijaju da prihvate njihove zakljucke u pcgledu mogucnostiprevazilazenja takvog stanja 1I medunarodnim odnosirna. Tako Dzervis, Kio-hejn (Keohane), Naj (Nye), Bauman (Baumann) i drugi ukazuju na znacajinedunarodne saradnje, posebno one koja se ispoljava kroz njene multilater-alne oblike i institucionalno udruiivanje, kao najdelotvornijeg nacina za pre-vazilazenje nasilnih sukoba u odnosima naroda i drzava. Zagovorniciliberalnog institucionalizma II prvi plan isticu politicku, ekonomsku i kulturnusaradnju u odnosima "slozene meduzavisnosti" izrasle, pre svega, na podlozineslucenog tehnicko-tehnoloskog napretka, a potiskuju usredsredenost"realista" sarno na nacionalnu bezbednost, politiku sile i vojnu moc.

U razmatranju ukupnih medunarodnih odnosa i svetske politike, aposebno u pogledu pojedinacne, grupne, nacionalne, regionalne, meduna-rodne i globalne bezbednosti, liberalni institucionalisti veliki znacaj i ulogu uprocesu "racvanja globalne strukture,,32 pridaju i tzv. nedriavnim c'iniocimaisubjektima.

Kada, inace, govore 0 cmiocirna moci jedne drzave, subjekta "sistemau kome ekonomska meduzavisnost prisiljava, gde je mreza zajednickihpravila i ustanova gusta, gde je rat izgubio nekadasnji znacaj zbog nuklearneopasnosti".33 Naj i njegovi istornisljenici naglasak stavljaju na tzv, nove

34 Nye, J. Jr., Soft Power; "Foreign Policy", Fall. 1990, p.154.

36 37

38 39

cionalno prornisljanje bezbednosti biva, medutirn, "propitivano" i ospora-vano mnogobrojnim novim, nevojnim, i nedrzavnirn iiazovima i pretnjarna.

Izrnenjena stvarnost medunarodnih odnosa je postavila pred politickeodlucioce, potom i pred istrazivace i teoreticare, jos sredinorn XX stoleca itzv. transnacionalne i globalne izazove i pretnje koji po svojoj osnovnojprirodi nisu, ili nisu iskljucivo vojni - i, sto je rnozda jos znacajnije, na njihse - ne rnoze uspesno odgovoriti samo upotrebom vojne moci. Takvi noviizazovi i pretnje koji svojom veoma izmenjenom prirodom otvaraju i pitanjanovih/starih "referentnih objekata bezbednosti", kao i pitanja ko, na kojinacin i kakvim sredstvima moze uspesno da irn odgovori jesu brojni. Najpre,to su problemi koji se ticu stanovnistva (nekontrolisani i neravnomerni rast,migracije koje su najcesce uzrokovane siromastvom); gotovo nepojamnoprodubljivanje jaza izrnedu bogatih i sirornasnih - sve izrazenije podele unu-tar drustava po merilu materijalnog bogatstva, podjednako u razvijenim inerazvijenim zemljama, iscrtavaju drukcije i dublje rasedne linije nego sto topokazuju nekadasnja shematizovana grosso modo razlikovanja izrnedubogatog i razvijenog Severa i sirornasnog i nerazvijenog Juga; .xliljemZemaljskoga sara" (prof. Z. Rakocevic), stvaraju se ostrvca prebogatih iokeani sirornasnih (Ignatio Ramonet). Ekoloski problemi su sve tezi: zagadi-vanje vazduha, zemlje, velikih vodenih rnasa i vodotokova, globalno zagre-vanje koje stvara efekat tzv. staklene baste, sirenje ozonskih rupa, sveizrazenija nestasica pitke vode, pojava takozvanih pretnji bez neprijatelja uobliku prirodnih/ekoloskih katastrofa izazvanih najcesce covekovirnneodgovarajucim i neodgovornim odnosom prema prirodnom okruzenju idrugim zivim organizmima. Danas su svakako najozbiljniji izazovi i pretnjemedunarodnog i globalnog terorizma (mnogostruko uzrokovani politickim,ekonomskims' verskim, kulturno-civilizacijskim, podstaknuti cak i ekoloskirnrazlozimaj.f sa najneocekivanijim vidovima ispoljavanja, kakvi su, naprimer, realna opasnost od tzv. hernijskog i bioloskog terorizma36 ili sirenjeoruzja za masovno unistavanje. Konacno, tu su organizovani rnedunarodnikriminal, trgovina drogom i belim robljern; problem kvaliteta i kolicinehrane (isposcavanje obradivih povrsina, posledice po ljudsko zdravlje koje

izaziva primena genetskog inzenjennga u proizvodnji hrane itdii iscrpivostpostojecih izvora energije (nafta, zemni gas, najrazlicitije rude).

Uz sve ove ukratko navedene, transnacionalne i globalne (opsteljud-ske!) bezbednosne izazove i pretnje, neophodno je razmotriti i neke drugepromene koje su dale osnova sranovistirna liberalnih institucionalista i,posebno, uzrokovale i opredelile pravac i dubinu redefinicije tradicionalnogkoncepta bezbednosti. Vec je pocetkorn sedamdesetih godina dvadesetogstoleca bezbednost drzava i drugih subjekata (poddrzavnih i naddrzavnih,vladinih i nevladinih) trazena u visestranoj medunarodnoj saradnji, institu-cionalizmu, delovanju transnacionalnih i multinacionalnih aktera: iskljucivauadleznost u pitanjima bezbednosti je jos tad a delimicno izrnestena izvandrzavnih institucija; istovremeno, sve se manje odredivala sarno stanjemvojne moci zemlje 0 kojoj je rec - buduci da i izazovi i pretnje, kao sto jekazano, nisu vise bili pretezno usmereni samo na drzave s jedne, i nisu visebili pretezno vojne prirode, s druge strane.

"Real isticka" zamisao bezbednosti se pokazala kao istovremenopreuska i iskljuciva u vreme kada, inter alia, sisternsko-funkcionalistickipristup i ponasanje u skladu s njim "ozraeuju" sveukupne drustvene, medu-narodne i globalne odnose. Najraznovrsnija saradnja prernrezava meduna-rodni politicki, ekonomski i kulturni zivot, sto sve dovodi i do velikog obimarazmene materijalnih dobara, ideja i drugih kulturnih dostignuca unutar teh-noloski ujedinjenog sveta. Pravovremeno obavesten, pri tome i relativnoobrazovan pojedinac sada ucestvuje u svetskim poslovima sa izrazenornsvescu i saznanjem kakve drustvene u uzern smislu, ali i medunarodne i glo-balne posledice moze da ima neka njegova delatnost na jednom kraju Pla-nete, na politicka zbivanja, procese i bezbednost ostalih pojedinaca,drustvenih grupa i naroda koji zive na sasvim drugom kraju Zeml~e. Ovasvojevrsna "revolucija u vicuosti " (Skill Revolution - Rozenauj' uvodipojedince ne sarno kao ucesnike, nego i kao subjekte svetskih poslova: ona,dalje, kako tvrdi Rozenau, "osvetljava stepen do koga naucna i tehnoloskadostignuca stvaraju nove mogucnosti gradanirna da prosire svoj uticaj". 39

37 Isti casopis je u pogIedu stanja izvora energije na pocetku 21. stoleca, objavio zanimljiv napis:za razliku od ranijih cesro navodenih procena po kojima se rezerve nafte u svetu krecu oko 650 bilionabarela, danas su zahvaljujuci usavrsenim nacinirna merenja (najprefinjenijim sondama i senzorima),utvrdene kolicine "crnog zlata" od oko jedan trilion barela. Prema tim pokazateljirna, najvece rezerveposeduje Saudijska Arabija (oko cetvrtinu svih svetskih rezervi), dok sarno SAD dnevno kupuju i trosetrecinu ukupnih kolicina nafte koja se pojavi na svetskom triistu. Po regionima, zemlje Srednjeg istokaraspolazu sa blizu 700 biliona barela; Srednja i Juzna Amerika poseduju skoro 90 biliona barela: drzaveAfrike (pre svih Nigerija i Angola) imaju oko 75 biliona barela; istocna Evropa i zemlje bivseg SSSR-anesto manje od 60 biliona bareIa; rezerve nafte na Dalekom istoku i Okeaniji se procenjuju na 44 bilionabarela, a u Zapadnoj Evropi ove rezerve iznose oko 19 biliona. "Newsweek", Special Double Issue, April8115,2002, pp. 34-69; Morse, E. L. and James, R., The Battle for Energy Dominance, "Foreign Affairs",MarchlAril, 2002, pp. 16-31.

3 Rosenau, J., N., op.cit., p. 21.39 /SIO, str, 22.

35 Mogucnost da nuklearno oruzje dode u posed terorista, predstavlja nocnu moru ne sarno zastratege nacionalne, medunarodne i globalne bezbednosti, nego i za sve "clanove posade naseg camca"(Zernlje). Da je takav strah nazalost osnovan, govori i nedavno objavljeni tekst u casopisu "The WorldToday": premda nuklearni materijal nije lako dostupan, pisac ovog osvrta ipak upozorava na opasnost odnjegove zloupotrebe. Za najvecu mogucu obazrivost dovoljne su sledece cinjenice: prema dostupnimpodacima danas u svetu ima oko 250 tona vojnog plutonijuma i 1700 tona obogacenog uranijuma zavojne svrhe, kao i dodatnih kolicina za tzv. civilnu upotrebu. Schaper, A., Dirty Weapons, "The WorldToday", January 2002, pp. 18-20.

36 U napisu pod naslovom Bioweapon Badlands, navodi se kao primer stanje u jednorn institutublizu Alma Ate, Kazahstan. Tamo se, nairne, bocice antraksa cuvaju u kutijama za kafu koje su srnesteneu cetrdeset godina starim frifiderima osiguranim od neovlascenog otvaranja obicnim katancima. Guterl,F. and Conant, E., Biaweapon Badlands, "Newsweek", February 25'h, 2002, pp. 10-\3.

Realpoliticki koncept bezbednosti se u poslednjim decenijama XXveka, kao sto je vec receno pokazao, preuskim i iskljucivim, cak i u pogledusame nacionalne bezbednosti koja zahvata njegovo "nesvodivo jezgro".Takozvana poslemedunarodna dinamika (Postinternational Dynamics) iza-ziva takvu pometnju u odnosu na cije se izazove drzavne institucije, utvrdenii uhoclani procesi kao i zakonski okviri pokazuju delimicno prevazidenim. 0cernu je rec?

Drzavna pitanja u uzern smislu, pre svega nacionalna bezbednost (pod-jednako njena zamisao i sistem), ne podrazumevaju sarno bavljenje naciona-lnorn drzavorn kao stozerorn oko koga se sve vrti. Ukoliko se, kako tvrdiDanijel Nelson, pri tome imaju na umu i siri nacionalni interesi u danasnjernvremenu, onda se paznja nuzno sve vise usmerava i na poddrzavne i nad-drzavne cinioce, transnacionalni biznis i institucije koje ga podrzavaju.40

Pornenute kriticne funkcije, koje sve vise uticu na nacionalnu bezbed-nost i nacionalni interes, izrnestene su ne sarno u pravcu multinacionalnogbiznisa, nego i prema svetski rasirenim sindikatima kriminala, globalnimrnedijirna, medunarodnim finansijskim institucijama i .Levijatanu" saci-njenom od nevladinih organizacija."! ("Bruto kriminalni proizvod", ostvarenu poslovima gotovo globalno organizovanog kriminala, dostigao je krajemdevedesetih godina XX veka trilion americkih dolara, sto je, inace, vise negobruto drustveni proizvod ostvaren u bilo kojoj suverenoj drzavi sveta, sizuzetkom SAD i Japana). U mnogo slucajeva, takve "izvandrzavne" insti-tucije i organizacije ispunjavaju pomenute funkcije ponekad uspesnije i odsamih drzava.

lake prema stanovistirna zagovornika liberalnog institucionalizma,drzave i dalje ostaju osnovne jedinice organizovanja ljudskog drustva, kao iodlucujuci subjekti od kojih najvise zavise medunarodni i globalni mir inapredak, cinjenica je da politicke, ekonomske, drustvene i bezbednosnefunkcije u ljudskom organizovanju vise ne ispunjavaju sarno drzave.42

S druge strane, kad je rec 0 uticaju, in ultima analisi, unutrasnjeg stanjastvari tj. "unutrasnjih cinilaca" na bezbednost, novi bezbednosni obrazac imaza svoje ugaone kamenove postovanje ljudskih i manjinskih prava, ocuvanjezivome sredine, politicku demokratiju i sa njom povezanu politicku stab il-nost institucija kao i zajerncene procedure i procese. Resavanje socijalnihpitanja i ocuvanje kulturne i verske samobitnosti pojedinih drustvenih zajed-nica je pod nazivom "socijetalna bezbednost", takode, posebno isticano uposlednjoj deceniji XX stoleca.

Pojedinacno i zajedno, navedeni unutrasnji cinioci danas u stvarnostipresudno odreduju kako nacionalnu, tako i usko shvacenu drzavnu bezbed-nost. U ovom slucaju moze da se govori, primera radi, i 0 manje ili viseizrazenoj napetosti koja postoji u odnosima izmedu drustva i drzave. Kad jeu pitanju bezbednost, rec je 0 odtiosu izmedu socijetalne i usko shvacenedriavne ilili nacionalne bezbednosti.

"Smanjivanje protivrecnosti izmedu drzavne i socijetalne bezbednostijeste preduslov uspesne nacionalne bezbednosne pOlitike,,43, ispravno je za-kljucio Beri Bazan. Razlikovanja u pristupu pojedinih zagovornika liberal-nog institucionalizma pitanju 0 ciniocima tzv. socijetalne bezbednosti su odmanjeg znacaja za ovu raspravu: prirodu odnosa drustva i vlastilautoritetasustinski odreduje, zapravo, odgovor na pitanje: da Ii svi pojedinci,drustvene, etnicke i verske grupe dozivljavaju konkretnu drzavnu strukturuvlasti i politicku zajeclnicu kao "svoju" i time joj, sledstveno, daju legitim-itet? Ovo je, inace, fundamentum divisionis i za Bazana u razlikovanju kojeon pravi izrnedu "slabih" (weak) i "snaznih" (strong) drzava. Svuda tame gdedelovi drustva, svejedno da Ii je rec 0 etnickom, verskom iIi, usko shvacenornsocioekonomskom ili politsocijalnom polozaju, organizovani kao grupe,politicke partije ili pokreti, ne dozivljavaju i ne priznaju postojece organedrzavne vlasti kao "svoje" i traze veca prava unutar postojece politicke zajed-nice i drzave ili teze odvajanju od nje, takve drustvene i drzavne zajednicenemaju po Bazanu unutrasnju snagu - ranjive suo

U tom smislu, Holsti s pravom izjednacava "unutrasnju snazu" sa"sposobnoscu drzave da obezbedi unutrasnju politicku legitimaciju"~4. Po-vodom ovog pitanja vecina teoreticara bezbednosti se slaze da su u posebnoosetljivom polozaju one drzave koje su etnicki i verski heterogene a, pri tom,svoj osnovni organizujuci politicki princip ustanovljavaju ne na politickornidentitetu, ili na "principu gradanstva", nego ga zasnivaju na posebnim kole-ktivnim identitetima - nacionalnom, etnickorn, verskom, rasnom, klasno--socijalnom, ponegde cak i pol nom i starosnom. Po ovakvim shvatanjima, zastabilnost, odnosno, u ovom slucaju za 'lunutrasnju snagu" jedne drzave,vazan preduslov je prethodna denacionalizacija ili deetnicizacija konceptadrzave, a to posebno vazl, razume se, u slucajevirna multietnickih i multikon-fesionalnih drustava, 0 tome da Ii je i na koji nacin rnoguce pomiriti istovre-meno clemokratski oblik politickog vladanja sa nacionalnim karakteromdrustvenog i drzavnog uredenja, Bazan i Holsti nisu raspravljali; na to sepitanje, inace, ne moze valjano odgovoriti ako se pre toga ne uzmu u obzirrazlicita odredenja pojma nacije, posebno shvatanja 0 nacinu nastanka nacije,na Zapadu, s jedne, i u srednjoj, jugoistocnoj i istocnoj Evropi, s druge strane.40 Nelson, O. N., Great Powers and Global Insecurity, navedeno prema: Europe's New Security

Challenrs, p. 353.I lsto, str. 353.

42 Elkins, OJ .. Beyond Territoriality: Territory and Political Economy in the Twenty - FirstCentury, Toronto: University of Toronto Press, 1995, pp. 121-146

43 Buzan, B., Societal Security, the State and lnternationaliration, objavljeno u: Waever, O. eta\.: Identity, Migration, and, the New Security Agenda in Europe, London, Pinter, 1993, p. 57.

44 Navedeno prema: Europe's New Security Challenges, p. 7.

40 41

Zbog prenebregavanja da se suoci sa razlikama koje postoje povodompristupa ovom pitanju, jedan broj autora je skliznuo u povrsna uopstavanja,ne razumevajuci dovoljno postojece protivrecnosti, a cesto i u nadmeno de-ljenje pouka drugima sta je, a sta nije nacija, kao i koliki znacaj ima resavanje"nacionalnog pitanja" i ocuvanje etnickih samobitnosti ovakvih mnogo-brojnih biosocijalnih zajednica za svako pojedino drustvo i medunarodneodnose u celini. Upravo isticanje znacaja tzv. socijetalne bezbednosti, a unjenom okviru i vaznosti etnoverske samobitnosti, govori 0 nastojanjuprivrzenika liberalnog institucionalizma da sveobuhvatno prornisljaju 0 bez-bednosti.

Poslednju deceniju XX veka u rnedunarodnim odnosima i svetskojpolitici obelezili su, takode, i novi vidovi nasilnih sukoba: osim dobropoznatih ratova izmedu drzava tokom XVIII i XIX veka, kao i dva svetskarata u XX veku, nase vreme donelo je i vec pornenute ratove trece vrste(Wars of the Third Kind, Holsti),45 a sam pocetak XXI stoleca nagovestio jejos i ratove cetvrte generacije, koje neki nazivaju' i tzv. nedrzavnim-asi-metricnim nasilnim sllkobima.46 U slucaju ratova trece vrste, rec je 0 unu-trasnjirn sukobima najcesce uzrokovanim etnoverskirn razlozima, ili suko-bima koji su izbili usled borbe za izrazeniju autonomiju, veca prava ili zaodvajanje od vec postojece drzave putem njenog razbijanja. Unutrasnjiratovi predstavljaju u nase doba novu bezbednosnu pretnju koja zahtevadrukcije odgovore od dobro poznatih klasicnih, vojnih sredstava - iako su pomestu izbijanja takvi nasilni sukobi unutrasnji, posledice ovakvih ratova

trece vrste uticu na bezbednost u njihovom blizern i sirem okruzenju, kao i namedunarodnu bezbednost. (Slika I)

g~"If

4€~~ ,

Y/bo kme ckao hi,MluD I.ap.u.hlll

[E!] latinuan'knll.:a

81 pravoxlavna

Im!!J islarusku_ arri~ka

[I!] jupanskao bmJislitk::a

Slika I. Civilizacije (prema Hantingtonu) - rnogucnost .rutova trece vrste" u koruaktnirn zonamaIzvor: S. P. Hantington, Sukob civilitacija ipreoblikovanje svetskog poretka

U tako izmenjim okolnostima, primera radi, postoje cetiri glavna pro-'cesa koji se odvijaju u danjasnjern svetu, a koji po misljenju Dzozefa Najaznatno ogranicavaju upotrebu vojske i strategije ravnoteze moci kao tradicio-nalih sredstava uspesne bezbednosne politike drzava:

- jacanje privredne meduzavisnosti drzava (snazi potrebu za uspostav-ljanjem delotvornih veza medu njima);

- proces modernizacije i urbanizacije, kao i razvoj komunikacija uzemljama u razvoju (podsticu prenos moci iz drzavne uprave na privatne sek-tore);

- sirenje vojne tehnologije kojom se povecava i moc privredno neraz-vijenih zemalja;

- promena redosleda resavanja aktuelnih pitanja u svetskoj politici(resavanje mnogih pitanja transnacionalne rneduzavisnosti zahteva kolek-tivno ucesce i saradnju drzava).

45 ISla, str. 7.46 Istrajno braneci tezu 0 sukobu civilizacija, Semjuel P. Hantington i dalje, narocito posle

dogadaja od 11. septembra 2001, a u skladu sa njegovim ranije iznesenim tvrdnjama 0 prirodi, ulozi,mestu kao i odnosu islama prema drugim kulturno-civilizacijskim grupama, oznacava savremenorazdoblje medunarodnih odnosa kao "doba muslimanskih ratova", Ovakvi sukobi su, po njemu, zamenilinadmetanje vojno-politickih saveza, naroda i drZava iz vremena .Jiladnog rata"; muslimanski su, jer barjedna od strana ili ucesnika u sukobu ispoveda ovu veru. .Muslirnanski ratovi" podrazumevaju sve oblikenasilja: teroristicke akcije, gerilsko ratovanje, gradanske ratove i oruzane medudrzavne sukobe.Hantington navodi niz primera kojima potkrepljuje ovu svoju tezu: "doba muslimanskih ratova" zapoceloje 1980. rnedudrzavnim ratorn izmedu Irana i Iraka; tokom osarndesetih godina, takode, u Afganistanutarnosnji Muslimani vode gerilski rat protiv sovjetskih trupa; poslednja decenija XX veka zapocinjenapadom Iraka na Kuvajt i odgovorom medunarodne koalicije na tu agresiju - veci broj muslimanskihzemalja se prikljucio ovoj akciji. U devedesetim godinama do nasilja je doslo izmedu Muslimana inemuslimana u Bosni i Hercegovini, Ceceniji, Azerbejdzanu, Tadzikistanu, Kasmiru, Indiji, naFilipinima, u lndoneziji, Sudanu, Nigeriji, na Kosovu i u Metohiji, na Bliskom istoku. Po ovomuglednom profesoru medunarodnih odnosa sa Harvarda, to nije sve: Muslimani su u razdoblju ad 1983.do 2000. odgovorni bar za II od 16 najvecih akata medunarodnog terorizma; pet ad sedam drZava kojeStejt department optuzuje za podrsku terorizmu su rnuslimanske; najposle, prema podacimaMedunarodnog instituta za strategijske studije (IISS), od 32 vojna sukoba koji su vodeni tokom 2000.godine, Muslimani su ucestvovali u dye trecine. Huntington, S. P., The Age of Muslim Wars .Nesweek ".Special Davos Edition, December 2001, p. 8.

42 43

VI. 0 POJMU I ZNACAJU BEZBEDNOSNE ZAJEDNICE

Verovatno najveci izazov realistickorn pristupu bezbednosti, posebnorazrnisljanju i deiovanju II kljucu tzv, bezbednosne diieme, postavio je kra-jem pedesetih godina XX veka Karl Dojc (Karl Deutsch) sa saradnicima. Naosnovu saznanja dobijenih iz obimnog empirijskog istrazivanja odnosa na-roda i drzava Severnoatianskog regiona, on je kao resenje za uspostavljanjetrajne i stabilne miroljubive saradnje predlozio vlastitu zamisao/model "bez-bednosne zajednice", Dojc, a nesto kasnije i Rozenau su, u osnovi, zamisao"bezbednosne zajednice" utemeljili u ideji i praksi medunarodne saradnjekoja u odredenim, povoijnim, okolnostima prerasta u medunarodno udruzi-vanje.

Glavni cilj udruzivanja naroda i drzava u "bezbednosne zajednice" je,po Dojcu, prevazilazenje razrnisljanja i ponasanja u obrascu bezbednosnedileme: ovo, sarno naoko izlisno tumacenje na prvi pogled jasnih stvari,zapravo najtacnije pokazuje sta sustinski novo u ukupnoj zamisli bezbednostidonosi model bezbednosne zajednice. Razrnisljanje i ponasanje onih koji suudruieni u jednu bezbednosnu zajednicu ne pretpostavija bezbednost u odno-sima izrnedu njenih clanica na tradicionalan nacin, tj. ne vidi je u presekupretnji i sposobnosti, odnosno izazova i odgovora. Po zagovornicima modela"bezbednosne zajednice", vlastita bezbednost se ne dostize putem uvecanjamoci, pornocu vrsenja priprema za rat ili nasilje velikog obima, uz podizanjeukupne vojne sposobnosti II odnosu na pretpostavljene protivnike.

Najposle, bezbednosna zajednica kao zajednica bez rata (no-war com-munity), ne podrazumeva sarno iskljucivanje rata u stvarnosti medusobnihodnosa njenih clanica. nego, sto je mozda jos znacajnije, i konceptualnoodbacuje oslanjanje i racunanje na vojnu mOGu odnosima unutar zajednice.

"Bezbednosna zajednica je skup ljudi koji su se udruzili. Pod udruzi-vanjem ovde mislimo na dostizanje unutar jedne teritorije, duha zajednistva iuspostavljanje snaznih i siroko rasprostranjenih institucija i delatnosti dovo-ljnih da osiguraju... pouzdanu miroljubivu saradnju izrnedu njenog

45

stanovnistva, Pod duhom zajednistva mislimo na verovanje ... da zajednickidrustveni problemi moraju i mogu biti razreseni kroz procese miroljubivesaradnje koja daje sigur nost da se clan ice nece medusobno fizicki boriti,nego sukobe resavati na neki drugi nacin,,47, definise Dojc ovaj novi moelelsaraelnje u bezbeelnosti.

Pored ovog, u raspravama 0 medunarodnim oelnosima, bezbeelnosti istuelijama mira mnogo navodenog odredenja, paznju zasluzuju i e1efinicijenekih e1rugih kljucnih pojmova koji obelezavaju preoblikovanu zamisao bez-bednosti:

.Bezbednosni rezimi (Security regimes) nastaju kada grupa drzavasaraduje u upravljanju spornim pitanjima s ciljem izbegavanja rata, nastojecida smanje bezbednosnu dilernu tako sto uz isrovrerneno samostalno delo-vanje uzimaju u obzir i ponasanje drugih" (R. Jervis).

.Bezbednosni kompleks (Security complex) ukljucuje grupu drzava cijisu bezbednosni problemi toliko blisko povezani, da se njihove nacionalnebezbednosti ne mogu stvarno razmatrati odvojeno jedne od drugih" (B.Buzan).

Usvajanje zajednicke bezbednosti (Common security) kao organizu-juceg nacela u naporima da se umanji rizik od rata, ogranici naoruzavanje ikrene ka razoruzavanju, znaci, u principu, da ce saradnja zameniti konfro-ntaciju u resavanju sukoba interesa. Ovo ne znaci ocekivanje da razlikeizrnedu naroda treba da nestanu ... Zadatak je sarno osigurati da ovakvisukobi ne dovedu do rata, ili priprema za rat. To znaci da narodi moraju dashvate da odrzavanje svetskog mira ima prvenstvo u odnosu na njihove vlas-tite ideoloske ili politicke stavove" (Palme Report, 1992).

Karl Dojc razlikuje tzv. amalgamiranu bezbednosnu zajednicu, gde sevise drzava udruzujeputem stvaranja zajednickih ustanova i, kao labavijioblik odnosa, tzv. pluralisticku bezbednosnu zajednicu. Zanimljivo je da jeon "svaku, razumnu dobra integrisanu nacionalnu drzavu", uzimao kaoprimer "amalgamirane bezbednosne zadnice". Za razliku od amalgamirane,pluralisticka bezbednosna zajednica podrazumeva stanje odnosa izrnedu"neamalgamiranih" drzava, ali ciji se vrednosni sistemi medusobno ne isk-ljucuju, a zajednicki identitet im omogucava visok nivo veza i saradnje,razmene rnisljenja i bliskosti u odnosima. Ovakvo stanje obezbeduje najvisimoguci nivo sigurnosti za svaku drzavu clanicu pluralisticke bezbednosnezajednice, pri kome se moguci medusobni nasilni sukobi uvek mogu izbecipornocu pregovora. Sledeci osnovne postavke Dojcovog modela bezbed-nosne zajednice, politicke razlike izrnedu drzava clanica pluralisticke bez-bednosne zajednice su dopustene, ali se postojanjem mogucnosti uvida uproces donosenja odluka kod druge ili ostalih drzava clanica, kao i putem

postupaka tzv. uhodane razmene misljenja, moze delotvorno preduprediti dapojedine razlike ne prerastu u nasilne sukobe.

Pri svemu ovorne, nacionalna suverenost svake pojedine drzave nadpitanjima bezbednosti i odbrane unutar pluralisticke bezbednosne zajednicenije prepreka za udruzlvanje i za izgradnju odnosa zajednistva. Za takvukakvocu odnosa, za razliku oel amalgamirane bezbednosne zajeelnice, nijeneophodno ustanovljavanje bilo kakve meduvladine masinerije, sacinjene oelinstitucionalnih struktura i unapred preelvidenih postupaka. Recju, plural is-ticka bezbeelnosna zajednica ne pretpostavlja postojanje i izgradnju for-malnih saveza i pratecih institucionalnih okvira kako bi se omogucilouspostavljanje odnosa saradnje. Ovde se, da ne bude zabune, ne misli na blis-kost U odnosima naroda koju zagovara, na primer, Fjodor Mihajlovic Dos-tojevski kad u zanosu kaze da: "Vi verujete, a ja s varna, u one sto jeopsteljudsko, tj. da ce jednom pred svetlosu razuma i svesti pasti priroelnepregrade i predrasude koje do danas sprecavaju prirodno opstenje nacija,zbog egoizma nacionalnih zahteva, i da ce samo tada naroeli poceti da ziveistim duhom i nacelorn, kao braca, tezeci razumno i s Ijubavlju opstoj har-moniji.'.48

Ciljevi zagovornika saradnje u bezbednosti kroz srvaranje "plural is-tickih bezbednosnih zajednica" ocevidno su skromniji, ali su, i to treba na-glasiti, blizi odlikama ljudske prirode i saglasniji su sa stvarnim stanjem umedunarodnorn sistemu i rnedunarodnim odnosima. To je one zrnce kojedaje nekakvu nadu da bi razvijanjern veza izrnedu vise regionalnih "plural is:tickih bezbednosnih zajednica", proces u kome danas u pogledu zamisli, ali iu pogledu prakticnih resenja, prednjaci transatlantska bezbednosna zaje-dnica, mogao da dost~ne vrhunac u stvaranju "globalne pluralisticke bez-bednosne zajednice".4 Na taj nacin bi se u najvecoj meri izbegle zamke bez-bednosne dileme u medudrzavnim odnosima 0 cernu je, inace, vec bilo reci.Bezbednost bi se, nairne, dostizala, cuvala i unapredivala pornocu razvijanjapoverenja i kroz saradnju, zajednickim delovanjem svih na smanjivanjupretnji (threats abatement), a ne na tradicionalna nacin, gde se bezbednost,navodno, dostizala uvecavanjern vojne moci pojedine drzave ili udruziva-njem u vojno-politicke saveze, sto je sarno beskonacno produzavalo trku zauvecavanjern moci a provera stvarnog stanja stvari dozivaljavala u ratnimsukobima.

Premda do sada poznata iskustva meduljudskih i rnedudrzavnih odnosane daju veliku nadu za dostizanje stanja odnosa koje odlikuju zamisao plural-isticke bezbednosne zajednice i, jos manje, amalgamirane bezbednosnezajednice, to ne znaci da im ne treba srcem i svim snagama teziti.

46 47

47 Deutsch, K., Politi~al Community and Nort Atlantic Area. Princeton: Princeton UniversityPress, 1957, p. 5.

48 Dostojevski F. M., Dnevnik pisca za 1877. godinu, navedeno prema: Milosevic, N., Dosto-jevski kao mislilac, Beograd: Beletra, 1982, strana 146.

49 Kozlodziej, E. A., and Kenet, R., (eds.), Coping with Conflict After the Cold War, Baltimore:Johns Hopkins University Press. p. 390.

VII. SVETSKI INTERESI I SVETSKA BEZBEDNOST

Prethodno obrazlaganje postavki na kojima se zasniva zamisao "plura-listicke bezbednosne zajednice" pokazuje, izrnedu ostalog, da drzave i nar-odi uvazavaju postojanje i opstijih interesa nego sto su to vekovima isticanii branjeni sarno nacionalni iii usko shvaceni drzavni interesi. Stavise, dapostoje interesi cije postovanje predstavlja conditio sine qua n011 postovanjaupravo nacionainih i drugih posebnih interesa koji imaju vrednost za poje-dince, grupe i sire biosocijaine i drustvene zajednice. Razvijanje odnosa kojiodiikuju svetsko drustvo, dalje, postavilo je uz vec podrobno izucene medu-narodne interese, medunarodnu bezbednost i rnedunarodno drustvo drzava, ipitanja svetskih interesa i koncepta svetske bezbednosti. Zamisao svetskebezbednosti, nairne, prevaziiazi konceptualna i stvarna ogranicenja inacenezaobiiaznih ustanova medunarodne bezbednosti i razrnisljanja u "geopoli-tickorn, geostrategijskom ili sarno geoekonomskom kljucu", ma kolikopomenuti kljucevi "otvarali" cak i sarno nesvodivo jezgro svetske politike.

Zamisao svetske bezbednosti podrazumeva podjednako ekonomskustranu koliko i politicku, kuiturnu kao i materijaine vrednosti; ona uz etickiaitruizam ne skianja pogled ni sa amorainog egoizma i uvazava, u najmanjuruku ravnopravno, nevladine aktere kao i drzave u ukupnim svetskim poslov-ima50. Osnovano moze da se govori 0 slicnorn odnosu nacionalnih in teresa inacionaine bezbednosti, s jedne, i svetskih interesa i svetske bezbednosti, sdruge strane.

Koncept svetskih interesa za razliku od zamisli nacionalnog interesastavlja teziste napotrebe coveeanstva kao celine ion, treba da obezbedi okvirza pomirenje i arbitriranje izmedu suprotstavljenih nacionalnih, medunarod-nih i podnacionainih interesa. Svetskije,jer prostorno obuhvata interese svih

49

50 Brown, S., World Security and the Changing Dimensions of Security. navedeno prema: WorldSecurity .., op. cit., p. 16.

Ijudi i naroda na Zemlji; istovremeno je i globalan zbog opsteg znacajapitanja na koje se odnosi.

Zamisli svetskih interesa, svetske bezbednosti kao i globalnih interesa iglobalne bezbednosti, ne podrazurnevaju poricanje ili potiskivanje naeiona-lne bezbednosti, drzavne bezbednosti, kao i naeionalnog i drzavnog interesa ..n.:e jc, naimc, 0 prorncni II rccloslcdu; II izrncnjcnim okclnostirna rncdunaro-dnih odnosa i globalizovane svetske politike, svetsko i global no u pojedinimpitanjima prethode naeionalnom i drzavnom.

AVO posebno kad je rec 0 svetskim interesima koji se ticu podjednakocovecanstva u eelini, svakog pojedinea, ali i drzave. Povodom nesaglasnostiizrnedu potreba narasle slozene rneduzavisnosti u globalnom drustvu in statunascendi, i sistema naeionalnih drzava je vec bilo govora u ovom ogledu - recje 0 ociglednoj krizi svetskog javnog poretka. napetosti izrnedu transnaciona-Ine ekonomije i naeionalnih politika, sudaru ekologije i politike. Primeraradi, LIZ istovremeno postojanje preko 3.600 naroda, naeija i etnickih grupa,koje zive u nesto manje od dye stotine drzava, sintagma "stabilni sisternnaeionalnih drzava" zvuci gotovo kao oksimoron: najposle, zamisao i praksapostovanja Ijudskih prava dovodi u pitanje tradieionalno shvatanje suvere-nosti drzave.

Jedan od prvih redosleda svetskih interesa predlozio je Sijom Braun(Seyom Brown).51 Na sarnom vrhu je, po njernu, sverski interes opstankaljudske vrste: ocevidno da je bez mnogo razrnatranja ovo interes i uslov ost-varenja svih drugih in teresa i vrednosti. Teske je, naime, ne sloziti se da ovajinteres ima prvenstvo nad najrazlicitijim nacionalnim, verskim, potomposebnim ekonomskim i kulturno-eivilizaeijskim interesima. Opstanak ljud-ske vrste u dobrom stanju duha i tela stanovnika Planete ugrozen je riamnogo nacina: pocevsi od apokaliptickog nuklearnog oruzja koje jerazrnesteno tako da "pokriva" svaku tacku na Zemlji, pa do poremecajaprirodnih ravnoteza izrnedu nacete biosfere i tokova obnavljanja zivogsveta.52 Eksperimenti vezani za genetska preoblikovanja ne samo Ijudskevrste, nego i biljnog i zivotinjskog sveta, kao svojevrsno nasilje nad ustano-vljenim i ustaljenim zivotnim redom stvari vec drarnaticno prete Ijudskojvrsti neizbeznim poremecajirna cije je krajnje poslediee u ovom trenutku

tesko i predvideti. U trei za povecanjern porizvodnje, na primer, mnoge mul-tinaeionalne kompanije vodeci pre svega racuna 0 vlastitim interesima, narazne nacine i na dufi rok ugrozavaju opstanak svih. Kao sto je i samit u Riode Zaneiru 1992. godine pokazao, ovakvi svetski interesi se moraju branitikroz svetske proeese, kao i pornocu svetskih institueija.

Smanjivanje ubijanja i elirninisanjc drugih krajnje bruralnih nacinapostupanja sa ljudima je, po B raunu, nareclni svetski interes. Ljudskodrustvo je napreclovalo, srecorn, clo tacke kada ubijanje, necovecno i okru-tno postupanje sa bilo kojim ljuclskim bicern nisu samo, i nisu cak ni prven-stveno, unutrasnja stvar bilo koje drzave. Dalje postojanje nedemokratskihdrzava kao i povremeno kljucanje pravih .Jcazana meduetnickih i meduver-skih sukoba" koji svojom atavistickorn zestinom razvejavaju mnoge iluzijeantropoloskih optimista 0 mogucnostima poboljsanja ljudske prirode, oprav-davaju nastojanja medunarodne zajednice da, preko za to nadleznih medu-narodnih organiiaeija i rnedunarcdnih sudova, nepristrasno rade nahumanizovanju odnosa medu Ijudima.53

Nepostojanje uslova za zdrav zivot svih Ijudi54 moze da bude uzrok zaizbijanje najrazlicitijih nasilnih drustvenih sukoba, koji u zavisnosti odobirna i okolnosti u kojima izbijaju, rnogu cla predstavljaju i ozbiljne naeio-nalne, medunarodne i globalne bezbednosne pretnje. Premda se pravo nazclrav zivot zasniva na osnovnoj etickoj pretpostavei, razlog cla one bucle naovakav nacin poclignuto na nivo "svetskog interesa" lezi, izmedu ostalog, 1I

uverenju da nije dovoljno obezbecliti samo nepovredivost ljudskog zivota odfizickog nasilja - zivot dostojan coveka podrazumeva i rnnoge druge pogocl-nosti: na primer, pravo na nezagadenu vodu u dovoljnim kolicinirna, pravo nazdravu hranu, cist vazduh, pravo na skloniste od vremenskih nepogoda, na

50 51

53 Nedavno je profesor Grem Njumen (Greem Newman) sa arneriekog univerziteta u Albaniju(Criminal Justice School), izneo rezultate istrativanja 0 odnosu slope krirninaliteta i visine dohotka upojedinim zernljarna. Po njegovim nalazirna, zemlje koje se nalaze negde u sredini spiska drzava povelicini dohotka imaju najvisu stopu krirninaliteta, dok je kod onih sa najvisirn dohocima takva stopanajniza. Primera radi, najvisu stopu krirninaliteta u svetu imaju: Kolurnbija, Argentina, Kostarika,Estonija, Uganda. Radom policije najmanje su zadovoljni stanovnici Rusije, Bolivije, Kirgistana,Letonije, Litvanije, Najvecu stopu ubistava u poslednjoj deceniji u svetu imaju Juzna Afrika, Kolurnbija iAlbanija. Zanimljivo je da najveci broj uhapsenika imaju SAD i Ruska Federacija: na 100.000 ljudi, uSAD je u zatvorima nesto manje od 700 pritvorenika, dok u Ruskoj Federaciji broj liea koja su lisenaslobode prelazi 600. Crime and Punishment, "Foreign Policy", Issue 127. November/December 2001. pp.28·29.

54 U intervjuu sa direktorom Svetske zdravstvene organizacije, gospodom Gro Harlem Bruntland(Gro Harlem Brundtland), koji je objavljen u ~asopisu "Foreign Policy", izneta je lista sa redosledomnajboljih zdravstvenih sistema u svetu, Oeenjivanje se zasnivalo na sledecirn merilima: prosecni opst]nivo zdravlja stanovnistva: .zdravstvena jednakost" i .zdravstvena odgovornost": pruzanje zdravstvenihusluga u odnosu na kontrolne grupe kao sto su: zene. stariji, nacionalne i rasne manjine; pravicnost ufinansijskirn doprinosima za zdravstveni sistem. Pornenuta lista izgleda ovako: I) Francuska; 2) Italija; 3)San Marino; 4) Andora; 5) Malia; 6) Singapur; 7) Spanija; 8) Oman; 9) Austrija; 10) Japan· kao ~to semoze videti re~ je, sa izuzetkom SAD. 0 privredno najjacirn zemljama svera. The Global Warfor PublicHealth. "Foreign Policy", January/February, 2002. pp. 24·36.

51 lsto, sir. 11-15.52 U arnerickorn casopisu "Foreign Policy" koji izdaje Karnegijeva zaduzbina za medunarodni

mir, nedavno se pojavio zanimljiv nap is iz ove oblasti: u rubrici Inbox, raspravlja se 0 protivrecnirnstavovirna profesora statistike sa Arhus Univerziteta (Danska), Pur Bjorn Lornborga (Poor BoornLornborg), iznetirn u njegovoj nedavno objavljenoj knjizi The Sceptical Environmentalist, London,Cambridge University Press, 2001. Profesor Lomborg smatra, naime, da se stanje ~ovekove okolinepopravlja, a ne pogorsava! On iSli~e da su predvidanja 0 neizbeznim sudbonosnim posledieama"globalnog zagrevanja" bez utemeljenja u stvarnosti: kisele ki~e ne ubijaju sume i ne zagaduju jezera,tvrdi ovaj Danae. "Nama su 0 tome pogresnu predstavu stvorili," veli Lomborg, "mediji i IZv. zelenilobi". Greens with Envy, "Foreign Policy". Issue 129. March/April. 2002, p: 13.

odgovarajucu zastitu od bolesti. Interes je svih, dakle, svetski interes, da se.izmedu ostalog, spreci sirornastvorn podstaknuto nekontrolisano kretanjestanovnistva ka sredinama materijalnog blagostanja; konacno, 1I borbi zaocuvanje prirodne sredine i sarnog zivota na Zemlji neophodno je ucesce presvih bogatih, ali i sirornasnih. Teske je, medutim, ocekivati dobrovoljnusaradnju u ovako po obuhvatu i dubini nuzno globalnom naporu, od onih kojiuzivaju samo pravo na fizicko postojanje, liseni vecine drugih uslova zdra-vog i coveka dostojnog zivota.

Zastita gradanskih prava nije neodvojiv deo zamisli sarno pojedinacne,nego i nacionalne i svetske bezbednosti; drustva koja ne utemeljuju insti-tucije i procese vladanja na dobrovoljnom pristanku onih kojima se vIada,ugrozavaju na kraci ili duzi rok bezbednost na svim nivoima - pocev odpojedinacne, grupne, nacionalne, medunarodne, svetske, zakljucno sa global-nom. Otuda, postovanje minirnuma gradanskih, politickih, ekonomskih i kul-turnih prava predstavlja naredni svetski interes. Drzave se, razurne se,razlikuju u pogledu stanja gradanskih prava ali ako se u tom pogledu ideznatno ispod jednog opsteusvojenog praga, stvaraju se izvori za izbijanjenasilnih sukoba cime se ugrozava stabilnost kako konkretnog unutrasnjeg,tako i medunarodnog poretka.

Postovanje prava naroda i mnogobrojnih etnickih grupa na kulturnurazlicitost, razlicite nacine zivota i posebne vidove drustvene organizacijeBraun odreduje, takode, kao "svetski interes". Raznolikost puteva u trazenjunajpovoljnijih oblika drustvene organizacije, kao i razvijanje osobenih ukup-nih civilizacijskih modela, doprinosi stabilnosti i bezbednosti svih ljudi inaroda. Braun opravdano stavlja postovanje pomenutog bogatstva u raznoli-kosti pre interesa bezbednosti koja se dostize navodno tek u svetskoj drzavi,ili u, od neizbeznih ;,neravnina" potpuno .Jspeglanom," svetskom drustvu.

On u tom smislu zakljucuje da se cak ni interesi bezbednosti centralizo-vane i unitarne svetske drzave, ili interesi postovanja moralnih nacela pot-puno otvorenog, svetskog drustva bez granica, ne mogu pretpostaviti ovom"svetskom interesu,,55 i opravdano, bez postojanja razlicitosti i suprotnostinema dijalekticke borbe, pa sledstveno tome ni misljenja, kretanja i razvoja.Postojanje sarno jednog kulturno-civilizacijskog modela koji bi obuhvatiosve ljude i sve narode, svejedno da Ii je dobrovoIjno prihvacen ili nametnut,nije sarno nasiIje nad stvarnom stvarnoscu medunarodnih i svetskih odnosa,nego je, istovremeno i poricanje zakona dijalektike. Decentralizacija nacio-nalnih i globalne politike nije podsticajna sarno za kulturnu raznovrsnost isveopsti stvaralacki zamah, nego ona delotvorno predupreduje mogucenasilne sukobe nezadovoIjnih drustvenih, etnickih, verskih, kulturnih iliinteresnih grupa u ispoljavanju vlastite sarnobitnosti.

Neodgovoran odnos prema prirodnoj sredini, prema tzv. darovimaprirode, proizvodi posledice u sirern prostoru i kroz vreme; cesto na prvipogled nije moguce uociti kako neobaziranje na dugorocne posledice,kratkovido i sebicno zadovoljavanje posebnih interesa, u krajnjem ishoduugrozava interese svih Ijucli i naroda. Otuda je, po Braunu, zastita zivotnesredine nesurnnjiv "svetski interes".

Najposle, postovanje "svetskog interesa" koji Braun naziva "sirenjeuracunljivosti/odgovornosti", prethodi i u velikoj meri uslovljava postovanjesvih ranije pomenutih svetskih interesa. .Llracunljivo ponasanje" podra-zumeva da svi oni (drzave i svi ostali subjekti rnedunarodnih i svetskihodnosa), koji uticu na bezbednost ili na dobrobit drugih, treba da budu odgo-vorni prema onima na koje subjektivno i objektivno deluju, posebno ako pritome mogu da im nanesu dusevnu patnju ili da ih fizicki povrede. Srecorn,ovde se ne krece ex nihil, buduci da Sll izvesni "odnosi odgovornosti" vecustanovljeni: na primer, u pogledu kontrole naoruzavanja, medunarodnetrgovine, upravljanja prirodnom okolinom (zajednickirn dobrima: okeanima,morima, rekama, atmosferom i spoljnim ornotacern Zemlje),56 u uredivanjumedunarodnog saobracaja i veza, kao i u oblasti Ijudskih prava. Posebno suzemlje i narodi, clanice Evropske unije, napredovali u normativnom i stvar-nom uredivanju odnosa kojima se ispoIjava visok stepen humane i rnedunar-odne odgovornosti prema "drugima", kao i prema zajednickirn dobrima. atome svedoci, inter alia, i postojanje "rezima" kojima se, na primer, uredujuodnosi u medunarodnoj trgovini, monetarno-finansijskom poslovanju, ban-karstvu. (Serna 1)

Postovanje svih navedenih "svetskih interesa" nije sarno preduslov zadostizanje i ocuvanje pojedinacne, svetske i globalne bezbednosti u izme-njenim medunarodnim odnosima, nego je u jednakoj meri preduslov i zaostvarenje i unaprertenje nacionalnih bezbednosti clanica "anarhicnogdrustva drzava" (Bull).

55 Is to, strana 13.

56 Haas, P. M., Saving tireMediterranean: Tire Politics of International Environmental Coopera-tion, New York: Columbia University Press, 1990; Young, O. R.,lnternational Cooperation: BouildingRegimesfor Natural Resources and tire Environment, Ithaca: Cornell University Press, 1989.

52 53

54

Serna 1: Redosled svetskih interesa (po S. Brownu)

OPSTANAK LJUDSKE VRSTE

•SMANJIVANJE UBIJANJA IELIMINISANJE DRUGIH KRAJNJE

BRUTALNTH NACINA POSTUPANJASA LJUDIMA

tPOSTOJANJE USLOVA ZA ZDRAV

ZIVOT SVIH LJUDI

tZASTITA

GRADANSKIH PRAVA

tPOSTOVANJE PRAVA ETNICKIHZAJEDNICA NA RAZLICITOST

•ZASTITA ZIVOTNE SREDINE

•URACUNLJIVO PONASANJE("SIRENJE URACUNLJIVOSTI")

VIII. "KRITICKI PRISTUPI" BEZBEDNOSTI

Ako se razvrstavanje savremenih pristupa promisljanju bezbednostivrsi na osnovu vremena njihovog pojavljivanja onda, treca "prostrana crkva"(broad churchr", obuhvata najnovija idejna strujanja postmarksizina. femi-nizma, mirovnih studija i postmodernirma. Sredinom osamdesetih godinaXX stoleca, nairne, u okviru pristupa tzv. .Rritickih studija bezbednosti," auskladu sa sve osetnijim "uranjanjem" medunarodnog sistema suverenihdrzava u "sirine i dubine" globalnog drustva u nastajanju, u pitanje su biledovedene gotovo sve postavke ne sarno "tradicionalne skole", nego i liber-alno-institucionalistickog prornisljenja bezbednosti.

lake je liberalni institucionalizam, kao posebno uticajan pravac u studi-jama bezbednosti u Evropi, svojevremeno predstavljao okvir i za podsticajnerasprave iz savremenih medunarodnih odnosa koje se odnose, na primer, napojavu multilateralizma, kao i na one koje su se bavile tzv. demokratskomteorijom mira, u toku preoblikovanja ukupnog koncepta bezbednosti jasno suse pokazale i neke od njegovih neotklonjivih slabosti. Pre svega, time stopredstavnici liberalnog institucionalizmam, kao sto je u ovom ogledu vecizlozeno, prihvataju osnovne postavke realizma 0 anarhicnoj prirodi odnosau medunarodnom drustvu, potom i zato sto njegovi zagovornici iznosestavove 0 anarhicnoj strukturi samog medunarodnog sistema u kojem politikasile ima preteznost, znaci da do radikalnog raskida sa nasledem .jradicional-nog shvatanja bezbednosti" zapravo nije ni doslo. To je, inace, priznao i jedanod njegovih vodecih zagovornika, Robert Kiohejn, kazavsi da .Jiberalni insti-tucionalizam istovremeno podjednako duguje realizmu i liberalizmu".58

Ovakvu svojevrsnu sintezu neorealizma i neoliberalnog institucional-izma (neo-neo synthesis), Dzon Rugi (John Ruggie) je nazvao neoutilitari-

57 Op. cit., p. 31.58 lsto.

55

zam (neoutilitarianism). Ni za kriticke opaske na racun liberalnog institu-cionalizma, medutirn, koji je u pokusaju da prekoraci vlastitu senku ipakostao zarobljenik preuzetih pocetnih pretpostavki "realizma," ne moze seosnovano tvrditi da dolaze iz dosledne i unutar sebe neprotivrecne skolemisljenja; naprotiv, izmedu pojedinih struja, sastavnih del ova kritickog pri-stupa kao i srodnih skola i pravaca, linija razgranicenja po mnogim pitanjimagotovo i cia ne postoji. U tom pogledu, teorija iIi, u pojedinim slucajevima,antireorija i .xtestrukcija u misljenju" verno odrazavaju duh vremena koje,odbacivsi .zastarelu" filozofiju zajedno sa metafizikom, zivi u clogadajnojpometnji, uterneljujuci misljenje i delanje na uzburkanoj povrsini "postmo-dernog sveta".

Osim sto zajednicki dele stay odbacivanja kljucnih ontoloskih pret-postavki realizma i liberalnog institucionalizma, glavne struje kritickog pri-stupa metodoloski, episternoloski i konceptualno lice pre na razlivenoprostranstvo koje se pruza u beskraj, nego na ureden tok.

Zagovornici kritickih pristupa odbacuju pojam anarhije kao odredujucuodliku medunarodnih odnosa; umesto drzave u toj ulozi, kao "referentneobjekte bezbednosti", oznacavaju drustvene grupe i pojedince (kod post-marksista to su drustvene klase). Pri svemu tome, oni naglasavaju i ulogunedrzavnih subjekata, kao i nevojne vidove bezbednosti. U pogledu novihvidova bezbednosti, predstavnici kritickih pristupa su dali najveci doprinosusaglasavajuci teoriju i srvar nost. Oni su, zapravo, postavili osnove za bitnodrugacije prornisljanje bezbednosti utiruci na taj nacin put za preoblikovanjenjene ukupne zamisli, svejedno da Ii prihvatarno ili ne njihovo naucno i netako strogo odredivanje pojma emancipacije, kojim oni, inace, tumacenajsire shvacenu socijetalnu dimenziju bezbednosti.

Tek je, naime,' doprinosom kritickih pristupa uspesno preden put odstrategije do studija bezbednosti; razume se da takvo cesto, bezobalno,sirenje "polja" bezbednosnih studija otvara i neka druga ozbiljna naucno-metodoloska i teorijska pitanja i nedoumice.

Zagovornici kritickih teorija, dalje, na drugaciji nacin postavljaju ipitanja in teresa i identiteta - oni sire i dublje prornisljaju ove kategorije uodnosu na racionaliste i utilitariste, uvodeci u svoja razmatranja ulogu iznacaj idejne podloge, pojedinacnu i kolektivnu psihologiju, antropoloskasaznanja itd.

Slicno kao sto Ken But (Booth) u svom presirokorn odredenju kaze daje emancipacija "oslobodenje Ijudskog bica od pritisaka i iskoriscavanja",uterneljivac istrazivanja mira, Johan Galtung, pretnje bezbednosti uocava presvega u postojanju tzv. strukturalnog nasilja.59 Galtungovo podsticajno

odredenje "strukturalnog nasilja" predstavlja verovatno najubedljiviji primerkoji pokazuje istovrerneno prednosti, ali i nedostatke "kritiekih pristupa"bezbednosti kao i ukupnoj drustvenoj zbilji. "Strukturalno nasilje" postoji,tvrdi ovaj Norvezanin, "uvek i kada su Ijudska bica pod takvim uticajern daje njihova sornatska i mentalna potvrda ispod njihove moguce reaJizacije".60

"Siromastvo, nepravda, unistavanje prirodne sredine i sukob delujurnedusobno na slozene i potentne nacine" stoji, inace, zapisano i u jednom odizdanja Kornisije za prirodnu sredinu i razvoj Organizacije ujedinjenihnacija.

"Kritickim pristupirna" redefinisanoj zamisli bezbednosti otvara se josjedno izuzetno vazno pitanje savremenih studija bezbednosti. Rec je 0 nasto-janju da se pouzdano odredi kada jedno drustveno pitanje, i jedno pitanjeuopste, postaje bezbednosno pitanje. Odnosno, koja sve pitanja, koji izazovii u kom trenutku postaju bezbednosni izazovi i pretnje u stvarnosti, pa sJed-stveno tome i odgovarajuci predmet za proucavanje u studijama bezbecl-nosti.

59 Galtung, J., Violence, Peoce, pp. 110-111 (prema: Sirnic, D., Pozitivan mir; Beograd: ArhivKljakic, str. 73). 60 lsto.

56 57

IX. OMEDIVANJE PREDMETA (ISTRAZIVACKOG POLlA)NAUKE 0 BEZBEDNOSTI

59

Veoma izmenjena priroda bezbednosnih izazova i pretnji otezavaju,takode, i utvrdivanje pravog sredista, kao i odredivanje granica predmetaistrazivanja studija bezbednosti kao nauke. Bez usredsredivanja nauke 0 bez-bednosti na odredena, same za nju svojstvena pitanja i probleme, postojiopasnost da se ukupan koncept razlije 1I sirine nauke 0 drustvu iIi, vrati u nje-gove "preterano uske i preterano vojne,,61 okvire i vidove, tj. da se svede navojnu strategiju koja se, kao sto je poznato, pretezno zanima upotrebom pri-nudne sile s ciljem postizanja politickih ciljeva.

Kao svojevrsna "povezujuca nauka", koja spaja unutrasnju i spoIjnupolitiku, zatim, ratovodstvo i ~ojnu strategiju sa politickorn ekonomijom,politickim studijama i .mormativnom drustvenorn teorijom", fiIozofiju sapsihologijom i antropologijom, ako tome dodamo neophodna saznanja, naprimer, hemije i biologije, za nauku 0 bezbednosti nije lako da postavi jasnegranice protezanju vlastitog prosirenog koncepta, i da na taj nacin ocuvasaznajnu neprotivrecnost i analiticku tacnost.

Da je pitanje tacnog utvrdivanja predmeta istrazivanja za nauku 0

bezbednosti ne sarno metodolosko i episternolosko, nego i ontolosko, slaze sevecina onih koji prornisljaju ovaj koncept u novim okolnostima. Dzil Stins(Jill Steans), na primer, osnovano smatra da nediskriminativno sirenje kon-cepta bezbednosti pretvara ovu nauku u krajnjem ishodu u nekakve studije ilidisciplinu koja je "sve i nista", lake nauka 0 bezbednosti, nuzno za njenpocetni stadijum razvitka, eklekticki obuhvata, kao u "kengurovoj torbi",saznanja nauke 0 medunarodnirn odnosima, politicke nauke, istorije, poli-ticke ekonomije, sociologije, psihoIogije, pojedinih prirodnih nauka, filozo-

6\ Ullman, R., Redefining Security, "International Security", 8, no. I, Summer 1983, pp.129-153.

fije uz, naravno, ratovodstvo i vojnu strategiju, tacno utvrdivanje predmetaistrazivanja se ipak postavlja kao conditio sine qua 110n njenog ustanovlja-vanja kao nauke.

Za vecinu onih koji izucavaju bezbednost, zahvaljujuci pomenutimveoma izmenjenim okolnostima, ona se sve manje poistovecuje samo sastrategijskom nacionalnom bezbednoscu; neki, medutim, i dalje ne praveneophodnu razliku izmedu bezbednosnog izazova, bezbednosne pretnje ibezbednosnog pitanja. Stavise, i oni koji se navodno zalazu za metodoloskui pojmovno-kategorijalnu strogost nauke 0 bezbednosti, pomenute kovanicecesto "strucno" upotrebljavaju kao sinonime.

Znacaj tacnog utvrdivanja sadrzaja bezbednosnog pitanja za ovu naukunajpre je istakao Beri Bazan u cuvenom delu Ljudi, driave i strati (People,States and Fear)62 On je upozorio na opasnost od nekritickog sirenja poljaizucavanja nauke 0 bezbednosti, posebno kada je rec 0 sve prisutnijim i svebrojnijim ekoloskirn pitanjima i problemima: ne poricuci im ogroman znacajza zivot coveka i drustva, on je ukazao na potrebu pouzdanog utvrdivanjakada jedan ekoloski problem predstavlja .Jegitimno polje" (predmet) istrazi-vanja za nauku 0 bezbednosti. Primera radi, po zagovornicima prosirenogkoncepta bezbednosti bilo koji problem vezan za prirodnu sredinu, jesteistovremeno i bezbednosni problem. Na drugoj strani su oni koji obazrivijeisticu da samo ona ekoloska pitanja koja prete da uzrokuju nasilne sukobeizmedu organizovanih politickih zajednica mogu da se kvalifikuju kao bez-bednosna pitanja,63 te da se kao takva izucavaju u okviru nauke 0 bezbed-nosti. Negde, na sredini, izmedu ovakvih krajnjih shvatanja je misljenjeNor mana Majersa (Norman Mayers) koji smatra da uprkos cinjenici kakosvaki ekoloski problem ne vodi nuzno nasilnom sukobu moze se, ipak, naciuzrocna veza na duzi rok izmedu ekoloskih pitanja i promena u politickorndelovanju.P"

Homer Dikson (Thomas Homer-Dixon) je ovakav stay pojasnio izdva-janjem tri grupe ekoloskih izazova i pretnji bezbednosti: prva grupa se odnosina medudrzavne sukobe koji izbijaju zbog polaganja prava ili iskoriscavanjaneobnovljivih i obnovljivih prirodnih izvora; drugoj grupi pripadaju pokretistanovnistva velikog obima koji su uzrokovani "ekoloskim udarirna," a kojimogu da vode sukobima suprotstavljenih inter.esa i grupa sa razlicitim etno-religijskim identitima, i, treca grupa se odnosi na urusavanje drustvenihustanova i na unutrasnju "socijetalnu nestabilnost" koje imaju veliku izve-

snost da prerastu u nasilne sukobe a koje su uzrokovane ugrozavanjernveceg broja stanovnika zbog osirornasivanja pojedinih prirodnih izvoraenergije i sirovina, zagadivanja okoline, klimatskih promena, itd.65

U odnosu na ovakva shvatanja Majersa i Homer-Diksona, na sasvimdrugom kraju, Mark Levi (Marc Levy) i, posebno Danijel Dedni (DanielDeudneu), tvrde kako povezivati nil. ovaj nacin ekoloske probleme i naciona-lnu bezbednost, tj. .rnilitanzovari ih", rnoze da dovede do ozbiljne konceptu-alne kao i politicko-delatne zabune II poimanju bezbednosti.

Najposle, po nasern misljenju, najupecatljiviji primer neodrzivostibezobalnog sirenja .Jstrazivackog polja" nauke 0 bezbednosti dolazi izredo va privrzenika tzv. kritickih pristupa; malo koje bi pitanje drustvenihodnosa, unutrasnjih, medunarodnih kao i globalnih, naime, ostalo izvan legi-timnog zanimanja ovako prosirenog koncepta nauke 0 bezbednosti, ukolikobismo prihvatili sve posledice koje proisticu, iz ranije navedenog Galtungo-vog odredenja "strukturalnog nasilja".

Otuda je od sustinskog znacaja za predmet nauke 0 bezbednosti da sepouzdano odredi kada i na koji nacin mnogobrojni novi izazovi medu kojimasu i tzv. pretnje bez neprijatelja (threats without enemies - Gwyn Prins) pred-stavljaju i stvarnu bezbednosnu pretnju - legitimno polje proucavanja (pred-met proucavanja), kao i osnovu za preduzimanje odgovarajucih zastitnihradnji. Za taka v naum nije od velike koristi, na primer, nedovoljno odredenstay Gvina Prinsa, po kome je vec sarno "postojanje pretnje odredujuca crtabezbednosnog problema". 66

Nasuprot navedenorn Prinsovom stavu koji dopusta skoro potpunu slo-bodu u odredivanju koji su sve bezbednosni izazovi istovremeno i bezbed-nosne pretnje, Dzozef Naj i Sin Lin-Dzons (Sean Lynn Jones), podstaknutinediskriminativnim sirenjem predmeta nauke 0 bezbednosti, tvrde kako su:"sredisna pitanja studija bezbednosti pitanja koja su povezana sa medunarod-nim nasi~em, kao i da je referentni objekat i subjekat bezbednosti suverenadrzava". .

Stefan Volt (Stephen Walt) u tom smislu dalje izostrava ovo svojevrsnosvodenje nauke 0 bezbeclnosli na jednu, u pogledu predmeta, "prosirenustrategiju", odredujuci je kao: "istrazivanje uslova koji cine verovatnijomupotrebu sile, nacin na koji upotrcba sile pogada pojeclince, drzave i drustva,i posebne postupke koje drzave usvajaju u nameri da se pripreme ili ukljuceu rat".68

62 Buzzan B., People, States and Fear. 2nd ed., London: Harvester Wheatsheaf, 199 I.63 Prins, G. and Stamp, R., Top Guns and Toxic Whales: The Environment and Global Security,

navedno prema: Europe's New Security Challenges, op. cit., p. 33.64 Europe's New Security Challenges, op. cit., p. 33.

65 Isto, strana 33.66 Prins, G., The Four-Stroke Cycle ill Security Studies, "International Affairs 74" noA, October,

1998, p. 793.67 Europe's New Security Challenges, op. cit., p. 35.68 lsto, strana 35.

60 61

Kao sto se iz recenog moze zakljuciti, nauka 0 bezbednosti, sistem bez-bednosti, kao i zamisao bezbednosti, suoceni su sa velikom dilemom: s jednestrane, tradicionalno odredenje bezbednosti koje je preovladivalo skoro 1I

potpunosti 1I proteklim stolecirna ne daje potreban osnov za pouzdanoobjasnjenje mnogostrane, veoma izmenjene i skoro nepojamno slozeneprirode pojedinacne, nacionalne, rnedunarodne i nastajuce globalne bezbed-nosti. S druge strane, cesro i nediskriminativno sirenje definicije bezbednostikao i predmeta, polja izucavanja nauke 0 bezbednosti preti da ucini citavkoncept rastegljivim i potpuno nepodesnim za naucnu analizu.

Da bi, dalje, koncept kao takav bio .ucelovljen" (Radomir D. Lukic),uprkos pornenutoj dilemi, ona (zamisao) svakako treba da ukljuci 1I svojpredmet, pored istrazivanja uzroka sukoba i samih nasilnih sukoba izrneduorganizovanih politickih zajednica, i us/ove koji pogoduju odustajanju odupotrebe site i koji ustanovljavaju odnose trajnog mira i plodotvorne sarad-nje. Receno jezikom Johana Galtunga, nauka 0 bezbednosti treba da II

sadrzaj svog predmeta ukljuci grosso modo obe dimenzije: negativan (uzrocirata, itd.), ali i pozitivan vid (mir i saradnja, odnos demokratije i mira, bez-bednosti i udruzivanja, kao i, najsire, teoriju stabilnog i demokratskogmira). Zadatak daljeg rasclanjivanja i izostravanja predmeta nauke 0 bezbed-nosti tek stoji pred istrazivacirna 11 nastupajucern veku treceg milenijurna.

Najposle, odredenje koje ne prenebregava veoma izmenjenu prircdu ipovecan broj bezbednosnih izazova i pretnji a, istovremeno, zadrzava sazna-jnu neprotivrecnost i analiticku preciznost, dao je Adrijan Hajd-Prajs(Adrian Hyde-Price) kazavsi da su u sredistu nauke 0 bezbednosti: "pretnjevrednostima i nacinu zivota &olitiekih zajednica, zajedno sa sukobima,posebno nasilnim sukobima", Hajd-Prajs je jednim ovakvim odredenjemuspeo da izbegne opasnost "obezbednjivanja" (securitization) skoro svihdrustvenih pitanja, ali i nepotrebno svodenje nauke 0 bezbednosti na njen idalje najvazniji, razume se ne vise i jedini, ponekad i ponegde ni prvenstveni,predmet istrafivackog zanimanja - nasilne drustvene sukobe. Sa ovakoodredenom sadrzinorn predmeta istrazivanja i izucavanja nauka 0 bezbed-nosti je, inter alia, i u samom "srcu" studija medunarodnih odnosa.

Da stvari povodom odredivanja sadrzaja predmeta nauke 0 bezbednostinisu niti jednostavne, a do sada ni dovoljno razjasnjene, govori i Hajd-Prajs-ovo razlikovanje tri "dnevna reda" pitanja savremenih "studija bezbednosti":prvo, rec je 0 upotrebi vojne sile za postizanje politickih ciljeva (dnevni red"koji najsazetije odslikava teoriju ratovodstva i nacin razmisljanja Karla fonKlauzevica); drugo, "dnevni red" koji se odnosi na shvatanja i upravljanjebezbednosnim pretnjama, rizicima i izazovima putem diplomatskih postu-

paka i drzavnicke delatnosti (Hajd-Prajs najistaknutijeg predstavnikaovakvog misljenja i delanja vidi u politici koju je vodio knez Meternih); naj-posle, treci "dnevni red" sadrzi pitanja koja se ticu istrazivanja uslova mira(ovde se navodi kao idejni podsticaj filozofija Imanuela Kanta: premda,Hajd-Prajs ne bi pogresio, ni da je trecu grupu, "dnevni red-pitanja", vezaoza ime norveskog istrazivaca mira Johana Galtunga).70

69 lsto, str. 40. 70 Isto, sir. 49.

62 63

X. RAZNOLIKI PRISTUPI PROMISLJANJU BEZBEDNOSTI:"STRUJE" UNUTAR GLAVNIH TOKOVA

Jos jedanput se valja, ukratko, osvrnuti na odlike najpoznatijih pristupaovom "osporavanom konceptu"; pri tome ce biti izlozene i "podvrste" uokvirima tri ranije podrobno razmatrana glavna pravca: "realizma", "liberal-nog institucionalizma" i "kritickih teorija,,7i

Unutar najsire postavljenog realistickog pristupa,72 danas se u nauci 0

bezbednosti izdvaja nekoliko "struja": pored klasicnih stavova predstavnikaove skole, na primer, ucenja Kara (E. H. Carr) i Morgentaua, svakako trebapomenuti i neorealiste poput Keneta Vo1ca (Keneth Waltz) i Miarsajmera(John Mearshieimer).

Kljucne pretpostavke na kojima se temelji pristup predstavnika neore-alisticke struje studijama bezbednosti su: slicno "doktrinarnim realistima" ioni smatraju da je anarhicnost glavna odlika medunarodnog sistema; raz-likuju se u pogledu odredivanja uzroka takvog stanja. Po njima, dalje, takavmedunarcdni sistema ne mora da bude nuzno haotican: njihovo shvatanjeanarhicnosti se odnosi, pre svega, na nepostojanje sredisnog autoriteta kojibi imao sposobnost da delotvorno kontrolise ponasanje drzava. Drzave,medutim, pretendujuci kad god im je to moguce na "punu" suverenost,neizbezno razvijaju sposobnost s ciljem odbrane i uvecanja vlastite moci.Tako one, nezavisno od stvarnih namera, postaju medusobno "opasne".

Neizvesnost, koja vodi i nedostatku poverenja, prirodenaje medunarod-nom sistemu kao takvom. Drzave, najposle, ne mogu nikada biti sasvim sig-

71 Sazet prikaz nekoliko najpoznatijih "struja", unutar tri, ranije izlozena, glavna pristupabezbednosti, datje prema udzbeniku: Smith, S. and Baylis, 1.. Globalization of World Politics, New York:Oxford Press, 2001, pp. 257-275.

72 Iscrpnu studiju 0 realistickorn pristupu medunarodnim odnosima napisao je: Guzzini, S.,Realism in International Relations and International Political Economy ... , London: Routhiedge, 1998.

65

LIme u krajnje namere svojih suseda i, prema tome, moraju da budu uvek u"borbenom stavu". Neorealisti smatraju da drzave zele da ocuvaju vlastitunezavisnost i suverenitet, pri cernu je, opstanak najvaznija pokretacka silanjihovog ponasanja, delovanja i poimanja bezbeelnosti. lako su onesvojevrsni racionalni organizrni, uvek ce postojati mogucnost da se napravepogresne procene stanja. U svetu u korne, ipak, postoji nesavrseno i nepot-puno medusobno obavestavanje, moguci protivnici ce, na primer, uvek imatipodsticaj ela namerno lazno predstave vlastite sposobnosti i tako ostave pro-tivnike u nedoumici.

Po neorealistima, sve receno utice da se drzave agresivno ponasaju umedusobnim odnosirna; sledeci kljucne pretpostavke ove struje u pristupubezbednosti, nacionalna bezbednost ili nebezbednost je u najvecoj meriproizvod odlika strukture sarnog medunarodnog sistema. To je, uostalom,razlog zbog koga se zagovornici ove struje nazivaju i "strukturalnim real is-tima", Relativna trajnost "strukturalne anarhije" ne daje mnogo nade da cebuduci odnosi u svetskoj politici biti liseni politike sile i nasiIja, jer takvoponasanje, naime, neizbezno proishodi iz odlika strukture medunarodnogsistema.

Miarsajmer, na primer, 1990. godine u poznatom ogledu podnazivomPovratak u buducnost (Back to the Future), sasvim protivno tad a preovladu-jucern optimizmu u pogledu mogucnosti da se uspostavi trajni i stabilni miru svetu posle .Jiladnog rata" (kome su, inace, narocito bili skloni arnerickiteorericari i politicari) predvida povratak tradicionalne politike visestraneravnoteze snaga. Sukobi posle .Jiladnog rata", razdoblja koje Miarsajmerocenjuje kao istorijsko doba mira i stabilnosti, izbijace uglavnom zbogetnickih, verskih i nacionalnih suprotnosti. Neorealisti, medutim, neodbacuju mogucnost uspostavljanja odnosa saradnje izrnedu drzava. Takviodnosi, po njima, imaju i svoje "granice". "Nadmetanje u bezbednosti" jejedina stalna i nepromenljiva crta, a ratovi su poput kise u prirodi, uvekprisutna mogucnost u zivotu anarhicnog medunarodnog sistema drzava.Ovakva nevesela slika, kao sto se rnoze videti, ne daje mnogo osnova zaverovanje u mcgucnost uspostavljanja istinskog i trajnog mira u medunarod-nim odnosima.

Za razliku od ovakvog "strukturalno neotklonjivog" pesimizrna kojiisijava iz stavova Volca i Miarsajmera, unutar neorealistickog, odnosno neo-strukturalistickog pristupa, unekoliko drukcija stanovista zagovarajuprivrzenici tzv. kontingentnog realizma (tj. oel konkretnih okolnosti zavisnogrealizma). Ono sto ovu struju izdvaja i eini posebnom jeste shvatanje da"protivno uobicajenom uverenju, snazna opsta sklonost protivnika da se nad-rnecu nije neizbezna logicka posledica osnovnih pretpostavki strukturalnogrealizma".73 Upravo se, tvrdi Glaser, u velikom broju slucajeva nacionalni

73 Glaser, Globalization of World Politics ... , op. cit ; p. 259.

66

ciljevi, dostizanje ili ostvarenje bezbednosti mogu najbolje postici pornocupoiitike saradnje, pre nego kroz nadmetanje. Kao sto sledi iz ovog stanovista,i bezbednostje zavisna od okolnosti koje preovladuju u sistemu u odredenornvremenskom razdoblju,

"Kontingentni (zavisni) realisti" osnovano prigovaraju strukturalnirnrealistima zbog najmanje tri razloga. ani, pre svega, poricu stanoviste srruk-turalnih realista da je nacimetanje izrnedu drzava nerazdvojivo od "sllstinenjihovog bica", pa samim rim i neizbezno. Drzave, naime, uprkos tome sto suu anarhicnorn medunarodnom sistemu upucene na sarnopomoc, nisu istovre-meno osudene na neprekidno rnedusobno nadmetanje koje vrhuni ratom.Suocene na primer, sa neizvesnostima trke u naoruzavanju, drzave rnogupromisljeno ela ostvare svoje nacionalne interese i dostignu bezbednostputem saradnje, zajednickim radom, pre nego kroz naelmetanje. Ovakvoshvatanje je, na srecu po sve narode i ukupno covecanstvo, preovladalo navrhuncu hladnoratovske trke u naoruzavanju. Nepodnosljiva neizvesnost jenaterala obe velike sile ela putem saradnje i kroz pregovore ostvare iunaprede vlastitu, medunarodnu i globalnu bezbeelnost.

Strukturalni realisti, elalje, naglasavaju da saradnja, inace, a narociroposle .Jiladnog rata", nije moguca zbog nastojanja drzava cia u rnedusobnirnodnosima ostvare relativnu prednost ne obaz iruci se pri tome na apsolutnudobit kojaje u odnosima saradnje gotovo izvesna za svakog njenog ucesnika..Kontingentni realisri", medutirn, ispravno smatraju da drzave upravo izrazloga vlastite bezbednosti, kada nastoje da se ponasaju racionalno i s ciljemprevazilazenja razrnisljanja i delovanja u obrascu "bezbednosne dilerne", nenastoje, i ne treba cia nastoje, na ostvarivanju relativne prednosti naddrugima. Sarno tako se moze saradivati u interesu mira i bezbednosti - istra-javanje na postizanju "maksimalnog relativnog dobitka", vodi u beskrajnonadmetanje, nasilne sukobe i ratove. Konacno, potpuni paritetje nedostizanu odnosima po merilu moci nejednakih subjekata medunarodnih odnosa.

Najposle, strukturalni realisti u odbacivanju saradnje preteruju kadaprenaglasavaju mogucnosti prevare u odnosima izrnedu drzava, kao i njihovesklonosti da se uvek tako ponasaju. Takva opasnost, razurne se, postoji alitrka u naoruzavanju i ponasanju u kljucu "bezbednosne dilerne" predstavljajunesumnjivo veci rizik za bezbednost drzave 0 kojoj je rec.

Iz kazanog se moze zakljuciti da "pragmatieni optimizam" koji ispo-ljavaju "kontigentni realisti" u pogledu izvesnosti odnosa saradnje izrnedudrzava irna cvrsce utemeljenje u stvarnosti, ali i u teoriji, nego "realnipesimizarn" kojim se odlikuje misljenje "strukturalnih realista",

Da je povecanje saradnje s ciljem poboljsanja bezbednosti, ako ne ipotpunog prevazilazenja "bezbednosne dilerne" u odnosima drzava pozeljnoi mcguce, smatraju i neki drugi zagovornici "strukturalnog realizrna". Pri-mera radi, ne dovodeci u pitanje istinitost osnovnih pretpostavki neorea-

67

lizma, Beri Bazan ukazuje i na neke nove odlike ponasanja drzava u posled-nje dye decenije XX veka. Izvesnost nuklearnog holokausta, prinudila jeglavne i os tale subjekte agresivnog nadmetanja za sto veci komad moci umedusobnirn odnosima, da u jednom trenutku prihvate sudbinsku nuinostmedusobne saradnje. Vodene racionalnom spoznajom neizbeznog ishoda,drzave su . u svorn ponasanju, kroz voljnu i nevoljnu saradnju, dostigleodredenu zrelost i u postojecoj anarhicnoj strukturi medunarodnog sistema.Ta, kako ju je Bazan nazvao, .zrela anarhija" (mature anarchy),74 odlikuje sepriznanjem drzava kako postoje valjani razlozi da, upravo zbog vlastitenacionalne bezbednosti, treba da uzmu u obzir "bezbednosnu racunicu" iinterese bezbednosti svojih suseda i sireg okruzenja - drugim recima, da unovim okolnostima medunarodna bezbednost prethodi, predstavlja predus-lov za dostizanje, ocuvanje i unapredenje nacionalne bezbednosti. Bazan joss pravom upozorava kako neuvazavanje ove svojevrsne "bezbednosnemeduzavisnosti", odnosno meduzavisnosti nacionalnih bezbednosti, u kraj-njem ishodu rnoze da bude kobno najpre po drzavu koja se tako ponasa.

Kao primer iz stvarnosti, on navodi nordijske zemlje koje su poslemnogo vekova medusobnog ogorcenog vojnog nadmetanja, izgradile bez-bednosnu zajednicu. Kad je rec 0 ver ovatnoci da se jedno ovakvo sazrevanjeanarhicnih medunarodnih odnosa nastavi i prosiri na citav svet, Bazan jenesto obazriviji u predvidanju. Drugi poznati slucaj uspostavljanja odnosabezbednosne saradnje i bezbednosne zajednice dogodio se u ZapadnojEvropi.75 Vec posle potpisivanja Rimskih ugovora 1957. godine, novi odnosizajednistva poceli su sve vise da zamenjuju stoleca neprijateljstva - razumese da nesporazumi i sukobi interesa nisu nestali iz odnosa ovih zemalja inaroda: postignuta je, medutim, puna saglasnost da se svi sukobi resavajumiroljubivim sredstvima,

Neporeciv uspeh u izgradnji i u unapredenju odnosa zajednistva unutarEvropske zajednice, danas Evropske unije, ohrabrili su zagovornike .zreleanarhije" da predloze i rade na sirenju odnosa bezbednosne zajednice naostala podrucja u Evropi i u svetu. U tom smislu ce ukljucivanje drugih na-roda i drzava "starog kontinenta" u porodicu evropskih naroda unapreditinjegovu ukupnu bezbednost, jer je, inter alia, poput mira i bezbednost nede-Ijiva, tj. i ona "radi" na principu "spojenih sudova".

\ D~k, kao sto smo videli, neorealisti odricu medunarodnim ustanovamasposobnost i mogucnost da znacajnije doprinesu ocuvanju mira, dostizanju iunapredenju bezbednosti, zagovornici liberalnog institucionalizma, upravosuprotno, institucijama namenjuju glavnu ulogu u ocuvanju medunarodne

bezbednosti. Liberalni institucionalisti, Kiohejn i Martin, na primer, prih-vataju mnoge pretpostavke neorealizma 0 trajnom znacaju vojne moci umedunarodnim odnosima ali, naglasavaju oni, institucije su, ipak, u stanju daobezbede potreban okvir za saradnju koja rnoze da pomogne u pre va-zilazenju opasnosti koje sobom nosi tzv. bezbednosno nadmetanje medudrzavarna. Buduci da je, inace, vec podrobno raspravljano 0 odlikama pris-tupa bezbednosti kod liberalnih institucionalista, unutar ovog najsireshvacenog pravca paznju zasluzuje narocito .reorija demokratskog mira".Ova struja, koju je strogo naucno govoreci tesko smatrati za teoriju, polazi,takode, od neophodnosti postojanja demokratskih ustanova i postupaka kaopreduslova za nacionalnu, medunarodnu i globalnu bezbednost.

Zagovornici "teorije demokratskog mira" su jos osamdesetih godinaXX veka izneli skup shvatanja po kom drzave sa demokratskim uredenjimane ratuju izmedu sebe. Takva teza, naravno, nije nista novo u istoriji politickemisli. Najpoznatiji predstavnici ove liberalne struje u XX veku, Majkl Dojl(Michael Doyle) i Brus Raset (Bruce Russett), nalaze teorijsko-filozofskaishodista za ovakva svoja uverenja u stavovima Irnanuela Kanta, iznetimposebno u njegovom slavnom ogledu 0 vecnom miru iz 1795. godine. Sle-deci skoro doslovno stanovista ovog korifeja nernackog klasicnog idealizma,Dojl smatra da, na primer, drustva koja su institucionalno, pravno i procedu-ralno ostvarilaJdostigla istinsko demokratsko predstavljanje, ispoljavajuprivrzenost postovanju Ijudskih prava i, pri tome su, ukljucena u sistem tran-snacionalne rneduzavisnosti, samim tim su sklonija miru (peace prone COUIJ-

tries) od drugih drustava, Obrnuto, drustva bez takvih odlika, nedemokratskedrzave, znatno eeSce ratuju protiv demokratskih drustava, kao i medusobno(war prone countries). Istine radi, tezu 0 miroljubivoj prirodi demokratskihdrustvenih i drustvenih uredenja su iznosili jos anticki filozofi Platon i Aris-totel. Stay da demokratija kao oblik drustvenog uredenja i sistem vrednostikojima tezi, predstavlja jedan od najvaznijih preduslova mira, potvrdila jepoliticka istorija u mnogobrojnim slucajevima - za nas ogled je posebnoznacajno dovodenje u vezu medusobnog uslovljavanja demokratije, mira ibczbednosti. Upravo II toj tacki dodira sazirna se i najveci doprinos "teorijedemokratskog mira". 76

Zagovornici ove struje unutar liberal no institucionalistickog pristupabezbednosti ne iskljucuju, ipak, i neke druge uticaje na spoljnopoliticke

74 Buzan B., People, States and Fear ... , p. 208.75 Sutu, lort-Anri, Neizvestan savez - istori]a evropske iajednice, Beograd: Klio, 2001.

76 Lord Robert Skidelski, pisac nedavno objavljene studije iz oblasti rnedunarodnih odnosa (JohnMaynard Keynes, Figthing for Freedom, 1937-1946, New York, Viking Press, 2001), povodorn tzv,teorije dernokratskog mira kaze: "Argument da demokratije nikada ne ratuju izrnedu sebe, trebalo biuzimati sa sumnjom. Slobodna trgovina ne jam~i autornatski prijateljstvo medu narodima i drzavama.kako su Iiberali XIX stoleca pitorno verovali. Dok god budu postojale nacionalne drzave, postojace isukobi nacionalnih interesa, pa sarnim tirn i mogucnost izbijanja rata. Imbalance of Power, "ForeignPolicy", Issue 129, March/April. 2002. pp. 46-55.

68 69

poteze drzava u medunarodnim odnosima i "globalizovanoj svetskojpolitici". Brus Raset u tom smislu ne odbacuje u potpunosti pretpostavkerealistickog pristupa po kojem se drzave u znatnoj, ponekad i odlucujucojmeri rukovode razlozirna politike moci i "strategijskim" racunorn, zanemaru-juci pri tom postojanje ideoloske bliskosti i postovanja zajednickihdemokratskih vrednosti. Poput drugih liberalnih institucionalista, on zastupajedno odmereno, optimisticko stanoviste - sirenje dernokrarskih poredakanece ukloniti sve, pa mozda ni vecinu ratova i nasilnih sukoba za koje sadaznamo i koji nas "ocekujll" u buducnosti, ali ce svakako doprineti da svet ukome iivimo bude mesto sa manje nasilja nego sto bi inace bio.

U okviru liberalnog institucionalizma, kolektivna bezbednost, kaoustanova medunarodne bezbednosti, teorijski je, i u stvarnosti, najprisutnijikoncept i model. Zapravo, ukoliko ne pravimo potrebnu razliku izrnedukolektivne odbrane i kolektivne bezbednosti, onda ovakve ideje kao ikonkretni oblici udruiivanja radi odbrane i s ciljem povecanja bezbednostipostoje odkad se drzave medusobno nadrnecu i saraduju, Jos od najranijihvremena je, naime, drzavarna bivalo jasno da njihova vlastita nacionalna bez-bednost zavisi, a ponekad je, presudno odredena, rnedunarodnorn odnosno,bezbednoscu njihovih suseda ili sireg podrucja. Danas, u vremenu "global i-zovane svetske politike" rnedunarodna i globalna bezbednost su, kao sto smovec ranije utvrdili, nuzni preduslovi za dostizanje, odrzanje i unapredenjenacionalne bezbednosti, a u pojedinim pitanjima joj i prethode. To da je.sistem saveza" bio i ostao vazan cinilac moci bilo koje drzave gotovo da inije potrebno posebno isticati.77

Ipak, kolektivna bezbednost 0 kojoj nameravarno da govorimo u okviruovog sazetog prikaza razlicitih pristupa bezbednosti, kao i zamisao na koju senajcesce i sa najvise saglasnosti misli kada se pomene sintagma kolektivnabezbednost, odnosi se na "zajednieko obezbedivanje, bez unapred odredenogprotivnika, usmereno unutra i zasnovano na obavezi priticanja u pomoconom subjektu koji je zrtva agresije bez obzira na to koji drugi pripadniknasrce na njegovu nacionalnu bezbednost".78 Ova zamisao usavrseneravnoteze snaga ne podrazumeva "mehanieki" skup nacionalnih bezbednostidrzava clanica sistema, nego ukljucuje i sistem za ocuvanje i unapredenje, stopokazuje primer OUN i nekih univerzalnih vrednosti.

U svakom slucaju, kada se odbaci pocetno ideolosko ushicenje ovimsistemom koje je bilo prisutno neposredno iza Prvog i Drugog svetskog ratai, pri tome, uzmu u obzir podjednako nedostaci zamisli i dosadasnja iskustvaDrustva naroda i Ujedinjenih nacija, ondaje "uredeno uravnotezivanje rnoci

putem ustanova bolje od neuredenog uravnotezivanja u uslovima anar-hii ,,79IJe .

Glavni cilj ustanovljavanja nekog sistema kolektivne bezbednosti bio biprema "realistiekom" poimanju .zbiljske istine rnedunarodne stvari" (Mak-ijaveli) slican opstern pristupu liberalnog institucionalizma i idejnim pos-tavkama tzv. demokratskog mira - da se poboljsa "bezbednosno nadrnet-anje"SO putem smanjivanja izvesnosti da se spirala neprijateljstava nenarner-avano pretvori u rat.

Zagovornici zamisli i sistema kolektivne bezbednosti, kao sto jepoznato, uzimaju u obzir i osnovne postavke tzv. realpolitike kao i "racunicumoci"; odbijaju, medutim, da prihvate krajnje posledice koje proisticu izprirode i strukture rnedunarodnog sistema po kojima su drzave u rnedusob-nim odnosima trajno osudene na sarnopomoc - Injis Klod (Ignis Claude) injegovi istornisljenici su, na primer, pokusavali da dokazu kako na ponasanjedrzava takode uticu i unutrasnja politika, pojedina uverenja, kao i obicajna ipravna pravila: recju, uz .materijalne'' prepostavke, i ideje su po njima odvelikog znacaja i uticaja. Drzave, primera radi, prihvataju da se, po Kuphanu(Kupchan), obavezu na postovanje odredenih pravila s ciljern odrzanja stabil-nosti i, kad je to potrebno, zajednickog delovanja na zaustavljanju agresije.Kolektivna bezbednost, po ovakvim shvatanjima, a za razliku od ravnotezesnaga, ustanovljava tri nova nacela medudrzavnih odnosa koja su po njirnaod presudnog znacaja za mil' i bezbednost:

Prvo, drzave koje se formalno i neformalno udruze i stvore sistem kole-ktivne bezbednosti moraju da se odreknu upotrebe vojne sile s ciljem izmenestatus quoa u rnedusobnim odnosima, kao i da izricito prihvate zahtev da svesvoje nesporazume i sukobe treba da resavaju miroljubivim sredstvima.Promene u medunarodnim odnosima su, razume se, moguce samo putempregovora zainteresovanih strana;

Drugo, drzave obuhvacene sistemom kolektivne bezbednosti nuznotreba da prosire zamisao vlastite nacionalne bezbednosti i da uzmu u obzirinterese medunarodnog drustva u celini. To konkretno znaci da su drzaveclanice sistema duzne da se bez odlaganja, zajednicki suprotstave agresoruneodoljivom silom, ma 0 kojoj zemlji daje rec;

Trece, po mnogim zagovornicima zamisli kolektivne bezbednosti,najvaznije nacelo odnosi se na razvijanje poverenja i prevazilazenje strahau odnosima drzava. Kao sto Klod ispravno istice, da bi na takvom konceptuutemeljen sistem kolektivne bezbednosti bio uspesan zavisi i od toga u kojoj

77 Kenedi P., Uspon ipad velikih sila, Beograd-Podgorica: Sluzbeni list SRJ/CID, )999.78 Dimitrijevic, V.. op. cit., strana 53.

79 Kupchan, C., and Kupchan, C; Concerns, Collective Security and the Future of Europe,"International Security", )6, 1991.

80 Smith, S.ard Baylis, J., op. cit., p. 264.

70 71

meri su drzave spremne da povere svoju sudbinu ustanovi ovog usavrsenogoblika ravnoteze snaga.81

Da se, uprkos svernu napred recenorn javljaju problemi cak i u vezi sosnovnim obavezama drzava koje proisticu iz pristupanja ovakvom ugovoru(casus foederis), 82 ukazuje i Dzon Mijarsajrner navodeci devet neotklonjivihnedostataka zamisli i sistema kolektivne bezbednosti.P '

Za drzave je tesko, po njernu, a cesto i nernoguce da naprave razlikuizmedu napadaca i zrtve u jednom medunarodnom sukobu sto, uostalom,pokazuju mnogobrojni primeri; .Rolekrivna bezbednost", dalje, podra-zumeva da je svaka agresija neopravdana, s druge strane postoje uslovi prikojima je pobeda u sukobu protiv suseda agresora opravdana; pojedinedrzave su iz istorijskih ili ideoloskih razloga bliski prijatelji, te je malo vero-vatno da ce se pridruziti bilo kojoj koaliciji protiv vlastitih prijatelja; posto-janje istorijskih neprijateljstava, takode, u odnosima izmedu clanica sistemakolektivne bezbednosti u velikoj meri uslozava njegovu delotvornost;drzave, kao sto iskustva nazalost pokazuju, cesto imaju sklonost da izvr-davaju ueesce u ravnomernoj raspodeli troskova i tereta zaustavljanja i kat-njavanja agresije i agresora; teskoce se javljaju i u naporu da se osigura brziodgovor agresiji zbog nepostojanja zelje drzava da se ukljuce u radnje kojimabi se sukobi predupredi1i; drzave su, zatim, nevoljne da ucestvuju u kolek-tivnim akcijama zbog izvesnosti prerastanja lokalnih u medunarodne sukobe;postovanje suvereniteta, najposle, otezava donosenje odluka kod pojedinihdrzava kojima bi se one momentalno pridruzile koaliciji protiv napadaca i,nasam om kraju, Miarsajmer skrece paznju na cinjenicu da zamisao i sistemkolektivne bezbednosti sadrze jednu unutrasnju protivrecnost: upotrebavojne sile se smatra za "odvratan cin" a, ipak, drzave moraju da se oslone nanju S ciljem odbrane od agresije.84

U uslovima globalizovane svetske politike i postojanja globalnih bez-bednosnih izazova i pretnji, narocito zbog sustinskih promena u shvatanjubezbednosti koje su se odrazile i kroz preoblikovanje njene ukupne zamisli, isistem i zamisao kolektivne bezbednosti na pocetku XXI veka stoje predtemeljnim preispitivanjem i preoblikovanjem.

Nekoliko podsticajnih struja unutar trece, .majprostranije crkve", tzv.kriticke teorije, obogatilo je promisljanje bezbednosti krajem XX veka.Zapravo, ono sto je novo, premda najcesce bez potrebne naucne strogosti ;.

teorijsko-filozofske sirine i obuhvata, "stiglo je" u studije bezbednostiupravo iz kruga "alternativnih shvatanja,,85 bezbednosti. .

Svojevrsni .Jiibridni, nomadski diskurs" u studijarna bezbednostiuocava se vec u tzv. socijalno-konstruktivistickoj teoriji; zapocinjerno ovajsazet prikaz nekoliko najpoznatijih struja iz trece grupe prisrupa, bas soci-jalno-konstruktivistickorn teorijom, jer ona po svojim osnovnim pret-postavkama predstavlja most izmedu neorealistickih shvatanja na jednoj i,"alternativnih pogleda" na bezbednost, na drugoj strani. Jedan odnajpoznatijih predstavnika socijalnog konstruktivizma, Aleksandar Vend(Alexander Wendt), primera radi, prihvata pretpostavku da su drzave i daljekljucni "referentni objekti" i subjekti medunarodne politike i medunarodnebezbednosti; on, takode, ne porice postojanje anarhicnih odnosa u medunar-odnom sistemu drzava, zatirn, cinjenicu kako drzave cesto povecavaju nesamo odbrambenu nego i ofanzivnu moc, kao i da u primordijalnoj teznji daprezive, tj., da opstanu, one u stanju "egzistencijalnog grca", iako nastoje damisle sebe u sistemu i sistem kao celinu racionalno, uglavnorn sumnjaju uiskrene namere drugih drzava. "Socijalni konstruktivisti" srnatraju, dalje, daodlike medunarodnog sistema presudno odreduje ponasanje drzava - ipak, zarazliku od neorealista ili neostrukturalista, oni isticu da "struktllra predstavljaproizvod ne sarno strogo uzevsi materi~alnih cinilaca moci, nego je u vecojmeri odredena drustvenim odnosima".8

Drustvene strukture u turnacenju "socijalnih konstruktivista" sacinjenesu od zajednickog znanja, razumevanja i ocekivanja, materijalnih izvora uuzern smislu, kao i od konkretnih delatnosti; prema tome, smatraju zagovor-nici ove struje, ukoliko prornenimo nacin na koji prornisljamo medunarodneodnose, to moze, izmedu ostalog, da dovede i do temeljnog zaokreta premavecoj medunarcdnoj bezbednosti. Jos odredenije: ideje, predstave i znacenja,po "socijalnim konstruktivistirna", presudno odreduju ponasanje drzava - nji-hovom promenom, menja se i sustina strukture koja je, kao sto smo utvrdili,njihov proizvod.

Aleksandar Vend iznosi dokaze u prilog istinitosti ove pretpostavke nasledeci nacin: ponasanje i razmisljanje drzava II kljucu tzv. bezbednosnedileme je, po njemu, posledica drustvenim ciniocima oblikovane strukture,pri cernu, na primer, drzave u krajnjoj liniji pribegavaju ostvarenju svojihinteresa u pojmovima odnosno postupcirna sarnopomoci pre svega zbog ne-poverenja u iskrene namere drugih, a ne zbog po njih nepovoljnih pokaza-

81 1.r1O, strana 264.82 0 znacenju sintagme Casus fuederis, podrobnije u: Krivokapic, B., Leksikon medunarodnog

prava, Beograd, Radnicka stampa/lnstitut za uporedno pravo, 1998, strana 52.83 Mearsheirner, J., The False Promise of lnternational lnstitutions, "International Security", 19,

1994/1995, pp. 5-49.84 Isto.

85 Umesto da kao vecina aurora, .jrecu grupu" zovu tzv. kritickirn teorijama bezbednosti, Smit iBejlis (Smith and Baylis) sve "ostale" struje, uz "tradicionalne", realisticke i liberalno-institucionalistickepristupe, podvode pod zajednicki naziv: .Alter nativni pogledi na medunarodnu i globalnu bezbednost",navedeno prema: Smith and Baylis, op. cit., p. 265.

86 Smith and Baylis, up. cit., p. 265.

72 73

telja koji su izrazeni u strogo materijalnim, "objektivnim", ciniocima moci,Nasuprot tome, bezbednosne zajednice, tamo gde su zasnovane, temelje sepre svega na medusobnorn poverenju drzava clanica koje podrazumeva da cesve sukobe interesa do kojih nerninovno dolazi i unutar takve zajednice, res a-vati iskljucivo miroljubivim sredstvima.

Pri vrzenici ove struje II studijarna bezbeclnosti su, svakako, u pravu kadtvrde da politika sile (power politics) utice II velikoj meri na ponasanjedrzava u medunarodnim odnosima pa i II globalizovanoj svetskoj politici, alida se time ne mogu sveobuhvatno objasniti i preclstaviti rnedunarodni odnosiu svim njihovim vidovima ispoljavanja, i u celini. Na ponasanje drzava, kaosto ispravno prirnecuju, uticu i zamisli 0 vladavini prava, icleje i konceptisaradnje putem medunarodnih ustanova i organizacija, kao i ogranicenjakoja narnece medunarodni moral. To se, nazalost, oseca znatno manje od uti-caja obrasca i prakse politike sile na ponasanje drzava. Premda ukazuje naznacaj drustvenih cinilaca, naspram strogo materijalnih, u nastanku i obliko-vanju strukture medunarodnih odnosa, Vend nije veliki optimista u pogleduizvesnosti da se dogode pozeljne prornene u samoj "socijalnoj konstrukcijisistema", koje bi istovremeno dovele i do vece bezbednosti. Ponekad, velion, najteze je, ako ne i nernoguce, promeniti upravo ideje, predstave,znacenja - recju, nacin misljenja; tesko je, posle svih iskustava koje nampruza istorija medunarodnih odnosa, ne sloziti se sa ovakvom neveselomocenom.

Doduse, mnogobrojnijim optimistima koji tvrde da pomenuti drustvenicinioci (ideje, predstave, znacenja, zajednicka uverenja) presudno uticu naponasanje drzava i da se ciljevi unutrasnje i spoljne politike najcesce lakseostvaruju putem uredene saradnje, nego kroz beskrajno nadmetanje u borbiza moc, podsticaj je dao sredinom i krajem osamdesetih godina XX stolecaM. S. Gorbacov. Kao sto je poznato, njemu je uspelo da u najvecoj meri,snagom drustvenih cinilaca, temeljno preoblikuje tadasnju materijalnu struk-turu. Drugo je pitanje koje, inace, "socijalni konstruktivisti" ne postavljaju:da li bi bilo moguce da .zajednicko razumevanje" kako je kraj hladnog rataneminovan bude delotvorno u krajnjem ishodu nadmetanja dva vojno-poli-ticka saveza, bez posustajanjajednog od takmaca te trke za globalnu nadrnocupravo u pokazateljima materijalne strukture?

U dosadasnjoj politickoj istoriji, "slucaj Gorbacov" je pre svojevrsniargumentum in extremis, nego primer koji ubedljivo pokazuje odnosdrustvenih i materijalnih cinilaca kao i njihov uticaj na strukturu meduna-rodnog drustva drzava i globalizovane svetske politike. Ukoliko je, uopste,osim in ultima analisi osnovano praviti ostru razliku izmedu strogo materi-jalnih i drustvenih cmilaca. pa sledstveno tome razlikovati ove dye strukturekoje su njihov proizvod.

Pretpostavke koje predstavljajllfundamentwl1 divisionis izrnedu tradi-cionalnog i liberalno-institucionalistickog pristupa, s jedne, i "rastresitog"skupa kakav je tzv. kriticka teorija bezbednosti, s druge strane, odnose seprvenstveno na mesto i ulogu drzave: dok je, nairne, drzava za realiste, neo-realiste, neostrukturaliste i liberalne institucionaliste, cak i za, kao sto smoutvrdili ranije, "socijalne konstruktiviste", glavni subjekt i objekt bezbed-nosti u svim njenim vidovima i na svim nivoima, dotle zagovornici.Jcritickog pristupa" zapocinju njihovu redefiniciju zamisli bezbednostiupravo poricanjem znacaja drzave. Stavise, ne sarno da po njirna drzava nijevise glavni subjekt i objekt bezbednosti, nego je ona, posebno u novonas-talim okolnostima, postala uzrok ideo problema nesigurnosti u medunarod-nom sisternu; iako je u stanju da osigura bezbednost .Jspod i iznad" sebe,drzava istovremeno moze cia bude i .Jzvor nesigurnosti za njene gradane".87

Kao sto smo ranije poclrobno izlofili, zagovornici .Jcriticke teorije"smatraju da studije bezbednosti istrazivacku paznju treba cia usreclsrecle napojedince i skrajnute drustvene grupe, kao i da se bave mogucnostima ljucl-ske emancipacije i prevazilazenja odnosa "strukturalnog nasilja". Prigovoriovom pristupu upucivani su pretezno zbog "maglovitosti" nekih njegovihosnovnih pretpostavki i pojmova - pored zalaganja za korenite drustvenepromene, ove "teorije napretka", "politike nade" i "politike otpora", nesadrze i ne daju prakticno upotrebljiva resenja za probleme na cije postojanjes pravorn ukazuju. Metodoloski posmatrano, veliko je pitanje koliko ovakveteorije u cijem je sredistu pojedinac, mogu da budu od koristi u analizimedunarodne i globalne bezbednosti. Doduse, sve to odgovara razlikovanjuizmedu .reorfja za resavanje problema" i "kritickih teorija", koje cini RobertKoks (Cox). On srnatra dajedino .Rriticke teorije" iskreno teze promeni pos-tojecih odnosa i ustanova, dok realisti, neorealisti, liberalni institucionalisti isocijalni konstruktivisti sarno pokusavaju cla poboljsaju stanje i rese pojedineprobleme unutar postojeceg okvira koji ne clovode u pitanje. Otuda, po nasernrnisljenju, .Jcritickoj teoriji" treba "oprostiti" utopijsku energiju koju nesum-njivo nosi jer je takva energija pokretacka snaga bez koje nije mogucanijeclna temeljna drustvena promena.

Narocito mesto u okviru "alternativnih pogleda" na bezbednost, odpojedinacne clo globalne, pripada ferninistickoj struji. Uglavnom zagovor-nice ovog pristupa bezbeclnosti dele sve pocetne pretpostavke "kriticke teor-ije", ali i ukazuju na cinjenicu cla se izucavanje medunarodne politike uopste,i medunarodne bezbednosti posebno, vrsi sa stanovista muskeg del astanovnistva. En Tikner (Ann Tickner), na primer, istice da se zene retkopominju u po obimu znatnoj literaturi 0 bezbednosti iako, sto je ocevidno,drustveni sukobi uticu i na zene, kao i na muskarce. Ovde skoro da i nije

87 Isto, strana 266.

74 75

potrebno reci kako najveci broj povredenih i izbeglica u ratovima Cine zenei deca. U najmanju ruku je nenaucno i nemoralno u jednoj tako osetljivoj isve znacajnijoj oblasti Ijudskog prornisljanja i delovanja zanemarivatipoglede i interese vise od polovine covecanstva. Na taj nacin mogu studijebezbednosti da budu dovoljno obuhvatne, a redefinicija zamisli potpuna; kaosto, uostalom, Dzil Stins istice tvrdeci da: .Redefinisanje bezbednosti ... uk-ljucuje promisljanje militarizma i patrijarhalnosti, nezadovoljavajuci razvoj iunistavanje zivotne okoline. On (redefinisan koncept bezbednosti, prim.pisca) ukljucuje prornisljanje odnosa izrnedu siromastva, dugova i rastastanovnistva. On ukljucuje i razrnisljanje 0 resursima i kako su oni raspode-Ijeni".88

U okviru "kriticke teorije", najvece novine donosi postmoderno prom-iiljanje bezbednosti. Na ovorn primeru su najvidljivije krajnje posledice "ras-padanja dijalektike mod erne i otpisivanja arogantnog gospodstva Jednogpovlascenog Logosa".89 Upravo su "rastakanje umnogjezgra moderne" i za-laganje za tzv. hibridni diskurs bili ona podloga na kojoj su sezdesetih godinaDerida, Liotar, Puko, Bodrijar, Delez i drugi "dekonstruisali teoriju" i pori-cali mogucnost dostizanja i postojanja bilo kakvog objektivnog znanja. Ovenapomene su bile neophodne da bi se, u najkracern, razgranicio prevratnickiduh postmoderne u odnosu na filozofsko, naucno i teorijsko rnisljenje mod-erne. Kao sto ispravno primecuje i Miarsajmer, ove dye episternoloske struk-ture (ideje 0 znanju) se sustinski razlikuju : "tamo gde realisti vide ucvrsceni saznatljiv svet, postmodernisti govore 0 mogucnosti beskrajnih tumacenjasveta oko njih ... nema stalnosti, nema utvrdenih znacenja, nema sigurnog tla,nema velikih tajni niti krajnjih struktura niti istorijskih granica ... postojisarno turnacenje ... ":0 Ne treba da cudi, stoga, sto su se postmodernisti opre-delili za tzv. nomad ski diskurs, tj. potpuni relativizam u odnosu na istinu icinjenice - koliko ljudi, toliko i istina. Ono sto je po postmodernistima vaznotice se "energetskog isijavanja jezika", a ne ideja, intersubjektivno prover-Ijivog znanja.

Kad je ree 0 promisljanju bezbednosti "govor realizma" (diskurs real-izrna) je kao "govor moci" sredisni problem i uzrok medunarodne nesi-gurnosti.l'! Takav govor je u proslosti, jednako kao i danas, isticu postmod-ernisti, podsticao nadmetanje drzava u uvecanju moci, sto je sve neizbezno ukrajnjem ishodu dovodilo do ratova; uravnotezivanje moci kroz naoruza-

vanje i stvaranje saveza, nairne, ne donosi mir. Otuda, jedini nacin da seovakva slepa izvesnost prevazide je, po njima, zamena "govora rnoci" pot-puno drukcijim "govorom zajednistva", Postmodernisti naglasavaju da ceprevladavanje tzv. soft vera koji se zasniva na .Romunitamim pravilima ivrednostima" dovesti do saradnje, mira i sklada u odnosima drustava. Nerna,dakle, povlascenog turnacenja stvarnosti, medunarodne politike, pa ni bez-bednosti - nije tesko sloziti se sa postrnoder nistickirn obrazlozenjern ovakvogstanovista: skoro nepojamna slozenost i neodredenost ljudskog ponasanja, uznjegove raznovrsne, cesto suprotstavljene i protivrecne kulturne, verske,istorijske i jezicke .varijacije'', u velikoj meri im daju za pravo. I zaista, pre-terano pojednostavljivanje i redukovanje stvarnosti s ciljem stvaranja teo-rijskih modela ili "okvira razumevanja" sa najsirim vazenjern, cini ihprakticno potpuno neupotrebljivim, .meosetljivim'' za beskrajnu slozenost.zbiljske istine stvari". U .Jedenim pustinjama apstrakcije" (Adorno), doda-jmo, tesko je prosiriti i produbiti zamisao bezbednosti u uslovima narastajucemeduzavisnosti i slozcnosti "globalizovanog zivota" i globalizovane bezbed-nosti posebno.

Pohvale je vredno njihovo, makar na recima, zalaganje da se u okvirustudija bezbednosti istrazuju i pitanja kakva su, na primer, povecanje nesi-gurnosti uzrokovane ucescern drzave u poslovima vojne industrije, zatim,problem preteceg stanja globalne ekonomije po mir i bezbednost, kao ipitanje svakovrsnog nasilja nad skrajnutim drustvenirn grupama.

Ukoliko je ostvarenje .Jcornunitamih ideala" prilicno daleko, zapocetak je vise nego dovoljno da svi Ijudi usvoje u vlastitom ponasanju "poli-tiku otpora" stanju tesko ugrozene bezbednosti. Dzirn Dzordz (Jim George)obrazlaze ovakvu "politiku otpora" mogucnoscu ljudi da kao "subjekti u jed-nom objektivnom svetu anArhicne politike sile izmene odnose moci i pre-okrenu nesvodive realnosti. U takvim novim okolnostima bi postalo moguceda se kaze ne, pita zasto i razume kako ... Ljudi mogu, primera radi, dapruzaju otpor steti koju prouzrokuje krajnji nacionalizam ili iluzornoj izves-nosti teorije nuklearnog zastrasivanja. Oni (ljudi) mogu da predupredeunistavanje njihovih drustvenih i ekoloskih struktura u ime ekonomskogracionalizma; oni mogu da se oclupru rasizmu i seksizmu i iskoriscavanjuskrajnutih i razlicitih; mogu da istrajavaju na ueeseu u donosenju odluka kojeodreduju zivotne prilike. Na ovaj nacin, politiku otpora je moguce prosiritikroz proces demokratizacije II realitetima gde to pre nikada nije cinjeno: uporodici, na radnom mestu, u kulturnom stvaranju".92

Ovo objasnjenje "politike otpora" u tumacenja Dzirna Dzordza,socioloski siroko i, pre svega, utopijski podsticajno otvara nove prostore za

88 Steans, J., Gender and International Relations: An Introduction, Cambridge: Polity Press,1988, navedeno prema: Smith and Baylis, op. cit., p. 267.

89 Derida, Z., Glas i fenomen, Beograd: IIC SSO Srbije, 1989 (Program bibliotekc .Filozofskapostrnoderna", odstampan na klapnama knjige).

90 Smith and Baylis, op. cit .. p. 267.91 Ashley, R. K., The Poverty of Neorealism, navedeno prema: Smith and Baylis, op. cit., p. 267.

92 George, J., Discourses of Global Politics: A Critical (Re)lntroduction to International Rela-tions, Boulder, Col., Lynne Rienner, 1994.

76 77

istrazivanje studijama bezbednosti, bez cega bi njihovo preoblikovanje ucelini bilo tesko izvodivo. Tek su, naime, predstavnici tzv. alternativnihpogJeda na bezbednost, od pojedinacne do globalne, posebno zagovornicifeminizma i filozofi postmodernisti, odlucujuce opredelili prelazak sa strate-gije na nauku 0 bezbednosti. U tom pogledu su, upravo oni, izrnedu drugih, inajvernije odrazili duh vremena i ukupnih promena koje su se zbile na krajuXX veka. Kad je rec 0 bezbednosti, skoro svi pojmovi i dotadasnji obrasci sustavljeni u pitanje i s pravom, do promena je doslo i u pogledu objekta i sub-jekta bezbednosti, ali i u odnosu na veoma izmenjenu prirodu pretnji. Naprimer, rnoguce delotvorne odgovore ce odredivati i izmenjeni vidovi sukobao kojima se za sada uglavnorn iznose manje ili vise utemeljene pretpostavke.

Najposle, "globalistieki pogledi" na medunarodnu i bezbednost uopstepredstavljaju najozbiljniji izazov "tradicionalnom", realistickom i neoreal-istickorn pristupu; pisci koji sebe smatraju pripadnicima tzv. skole globalnogdrustva, polaze od pretpostavke da je sistem suverenih driava vee ustupiomesto globalnom drustvu. Kao posledica globalizma i, posebno, zahvaljujucidelovanju globalizacije u poslednjoj deceniji XX veka, neki govore i 0 pos-tojanju odnosa globalne zajednice koja u svoj sastav, pre svega, obuhvata kaoosnovne jedinice pojedince, pa tek onda i narode, drustvene grupe, itd. Imai onih koji smatraju da sistem suverenih drzava prerasta u svetsku zajednicupojedinaca ponajvise ucinkorn medunarodnog prava i medunarodnih orga-nizacija koje je pridrzavaju - novi subjekti, po njima, preobrazavaju medun-arodno pravo iz medudrzavnog u pravo svetske zajednice (the law of worldcommunity); transnacionalno pravo (transnational law); zajednicko pravocovecanstva ~the common law of mankind) ili, najsire, u svetsko pravo(world law).9

Ono sto se u ovom trenutku pouzdano moze tvrditi je da gusta rnrezaveza globalnog ekonomskog sistema, globalnih finansija, komunikacija iinformacija, vec pomenutih rnedunarodnih, multinacionalnih i transnacio-nalnih subjekata, uz globalnu kulturu u nastajanju, povezuje sve ljude svetarnirno postojecih drzavnih granica. Globalno drustvo je po ovakvirn shva-tanjima proizvod globalizacije u svim njenim vidovima ispoljavanja; kaotakvo one se suocava i sa globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama:nekontrolisanim i neravnomernim rastom stanovnistva, sirornastvom, tero-rizmom, sirenjern oruzja za masovno unistavanje, izvesnoscu globalneekoloske Hirosime, nestasicorn pitke vode i hrane.

Istorijski probrazaj ljudskog drustva na pocetku XXI veka, uprkos vecodmaklom hodu globalizacije koja se odvija na podlozi tehnicko-teh-noloskog napretka, nije jos doyen do jasnih i trajnih oblika i institucija orga-nizacije globalnih odnosa i globalne politike. Zagovornici tzv. globalistickog

pristupa medunarodnoj bezbednosti se slazu u oceni da tradicionalno usred-sredivanje na nacionalnu ili drzavnu bezbednost i suverenitet ne odrazava idalje radikalne promene koje su u toku. Saglasni su, takode, i u usmeravanjupaznje na pojedinacnu i bezbednost grupa unutar globalnog drustva.

Razlike unutar ove struje javljaju se, rnedutirn, u pogledu odgovora napitanja ko i na koji nacin, odnosno pornocu kojih i kakvih sredstava, maze itreba da osigura bezbednost pojedincima i drustvenirn grupama kao glavnim"referentnim objektima bezbednosti" u globalnom drustvu?

Najednoj strani su oni koji smatraju da su promene 0 kojimaje bilo vecreci takvog obima i tolike dubine, da sistem drzava samo "hramlje",94zaostajuci nedopustivo "novom politikom globalne odgovornosti" ili,drugim recima, "globalnim izazovima se delotvorno moze samo globalnoodgovoriti", Prema ovakvom razmisljanju, pitanja kao sto su globalna nejed-nakost, sirornastvo, ekoloski "potresi", Ijudska prava, manjinska prava,demokratija, pojedinacna i grupna bezbednost, prevazilaze moci drzave isistema drzava u odstupanju da ih valjano resavaju i rese. Autori koji zastu-paju pomenuta gledista, medutim, ne navode jasno: ko je umesto drzava, uglobal nom drustvu u nastajanju, u stanju da osigura bezbednost pojedincimai grupama u slucajevima kada su oni suoceni sa "starim" i "novim" bezbed-nosnim pretnjama i globalnim izazovima?

Rec je 0 tome, naime, da kada govorimo 0 stanju, pomenuti izazovi ipretnje zaista postoje; to stanje .zahteva" vrsenje bezbednosnih juncoj« odnekakvog globalnog sistema bezbednosti, koji, medutim, jos nije izgraden.Osim sto pominju, kao posledicu globalizacije, uvecanje broja "globalnihdrustvenih pokreta" i jacanje "globalne svesti", ostaje nedovoljno jasno kodanas, kao i ko ce u buducnosti, preuzeti globalnu odgovornost za globalnubezbednost? To svakako, po njima, ne mogu da budu nacionalne drzave kojeje zahvatio proces unutrasnjeg rastakanja strukture i funkcija - stavise, i Mar-tin So (Martin Shaw), govoreci 0 "krizi zapadnog civilnog drustva", njeneuzroke vidi u tesko otklonjivoj krizi porodice i crkve, kao i u prezivelostiustanove kakva je monarhija. Kao posledica toga, veli on, "eitave zajednice,ukljucivsi sela i gradove, etnicke grupe, njihove nacine zivota, tradicije ioblike drustvenog organizovanja izlozeni su pretnji, zajedno sa zivotima iblagostanjem pojedinaca".95

U takvim izmenjenim uslovima, rnedunarodnu i globalnu bezbednost neugrozavaju medudrzavni sukobi kao nekada; novi, gotovo iskljucivi oblicinasilnih sukoba su sukobi unutar pojedinih drzava, najcesce uzrokovaninacionalizmom, verskim ili etnickirn suprotnostima. Rec je 0 nasilnim suko-bima koji su obelezili poslednju deceniju XX veka. Za razliku od Hoistija koji

78 79

93 Sirnic, D., Poredok sveta, str. 209, 210.

94 Smith and Baylis, op. cit., p. 269.95 Isto.

se ne bavi podrobnije istrazivanjem uticaja globalizacije na oblike nasilnogsukobljavanja, Meri Kaldor, na primer, srnatra da se ti "novi ratovi" (the newwars) rnogu jedino razurneti u .Ronrekstu globalizacije": ideoloski i teritori-jalni sukobi ranijih vremena su, po njoj, zamenjeni "politickim sukobljava-njem izmedu ... kosmopolitizma zasnovanog na ukljucivim multikulturnimvrednostima i politike posebnih identiteta".96 Sve to je, po misljenju MeriKaldor, zapravo, sukob izmedu onih koji su ukljuceni u tokove globalizacije,i ostalih koji su iz njih iskljuceni.

Glavne nedoumice medunarodne zajednice u slucajevima pretnjebezbednosti pojedincima i drustvenim grupama su, navodno, razreseneistorjiskim preoblikovanjem ljudskog drustva u globalno drustvo - sledeci ibraneci opsteprihvacene vrednosti zivota u Ijudskom drustvu, najposle,briga za ljudska, pojedinacna, grupna (kolektivna) prava je ocekivana iopravdana. 0 tome da li i nad onima koji se staraju i preduzimaju radnje u

\ slucajevima krsenja Ijudskih i manjinskih prava postoji demokratski nadzor,\ ovi autori nisu pisali.. Vec je, inace, raspravljano 0 napetosti koja se javlja izmedu sistemadrzava i globalnog drustva u nastajanju. To da sistem drzava vise nerna isk-ljuciva prava u pogledu staranja, osiguranja i unapredenja bezbednosti, odpojedinacne do globalne, posle svih iskustava poslednjih decenija, kao iizvrsenih promena u procesu preoblikovanja same zarnisli bezbednosti, je"opste mesto". Nesporno je, takode, da se pojedinacna bezbednostopravdano nalazi, tj. tvori, nesvodivo jezgro bilo kog pojedinog nivoa bez-bednosti, kao i bezbednosti u celini - njeno ugrozavanje ili cak nepostojanjeobesmisljava sve os tale nivoe bezbednosti, ukoliko je neki od njih i dostig-nut: preko grupne, nacionalne, regionalne, medunarodne do globalne. Velikije doprinos, po nasern misljenju, "alternativnih pogleda" na bezbednost, iposebno zagovornika globalistickog pristupa, sto je bezbednost pojedincakonacno cvrsro utvrdena u srediste zamisli bezbednosti na svakom nivou.

Premda Antoni Gidens (Anthony Giddens) prornisljanje bezbednostizagovornika globalnog drustva naziva "utopijskim realizrnom",97 njihovozalaganje za izgradnju .movog kosmopolitskog globalnog bezbednosnogporetka" zasluzuje paznju. Ostvarenje jednog takvog poretka, koliko god tajcilj sada izgledao udaljen i skoro neodostizan, utopijski, vredan je svakognapora i .Jconfucijanske istrajnosti". Pojedine ocene "globalista", nairne,podjednako kad je rec 0 odlikama korenito preoblikovanih medunarodnihodnosa i globalizovane politike, kao i kad se radi 0 izgledirna daljeg razvojazapocetih promena, utemeljene su vise u "stvarnoj stvarnosti", nego sto

neizbezno sadrze, kao svaka zamisao usmerena prema horizontimabuducnosti uostalom, .morrnativne projekcije pozeljnog". 0 cernu je,zapravo, rec?

Globalisti, pornalo poneseno, na podlozi ucinka dosadasnjeg i izvesnogbuduceg ucinka globalizacije u svirn vidovirna njenog ispoljavanja, pred-vidaju razrastanje i prosirivanje aktuelnih "bezbednosnih zajednica". Podsti-caj takvim predvidanjima predstavlja i nastajanje, kako tvrdi So u knjiziGlobalno drustvo i medunarodni odnosi (Global Society and InternationalRelations),98 gigantske po prostornom obuhvatu severne 'bezbednosne zajed-nice. Ta zajednica treba da se siri, u interesu globalnog mira, tako da prevazidesvoj evroatlantski nukleus i obuhvati istocnu i jugoistocnu Evropu, drzave _bivse republike SSSR, preko Japana, novoindustrijalizovanih zemalja istocneAzije, sve do Australije. So je, dalje, uveren da ce ovakva "bezbednosna zajed-nica" u svom buducern sirenju obuhvatiti i Kinu, Indiju, Egipat i JuznoafrickuUniju. Zanimljivo je, uzgred, da ovaj pisac ne pominje izricito Rusku Fed-eraciju kao rnogucu clanicu jedne ovakve "bezbednosne zajednice". Po svomnacinu nastanka i ciljevima kojima tezi, globalna bezbednosna zajednica iIi,kako je So naziva, .movi kosrnopolitski globalni bezbednosni poredak", ute-meljen je na pretpostavkama koncepta saradnje u bezbednosti - "kooperativnebezbednosti" - (Cooperative Security Concept) koji je, izmedu drugih,ubedljivo obrazlozio profesor Ricard Koen u studiji Saradnja II bezbednosti:novi horizonti za medunarodni poredak (Cooperative Security: New Horizonsfor International Order). 99

Jedan broj pisaca ima 0 globalizaciji, rnedutim, drukcije rnisljenje upogledu sadasnjeg stanja i uloge drzave u buducnosti, jer smatra da se i ona(drzava) preobrazava pod uticajern preovladujucih tokova u medunarodnimodnosima i svetskoj politici. Uprkos veoma dubokim promenama driava, ponjima, ostaje idalje stoier i u sadasnjoj zamisli bezbednosti; stavise, nemagovora 0 smanjivanju njene uloge, a jos manje je istinita ocena kako je drzavazastarela da bi se delotvorno suocila s novim bezbednosnirn izazovima i pret-njama. Zagovornici ovakvih shvatanja smatraju, nasuprot "globalistima", daupravo "sistern drzava" moze delotvorno da odgovori na globalne izazove ipretnje; oni, doduse ne spore cinjenicu daje covecanstvo kao celina suocenosa U ovom ogledu vec vise puta navodenim globalnim bezbednosnim iza-zovima i pretnjama, kao i da smo svi u tom pogledu "posada istog camca".

Ricard Folk (Richard Falk), primera radi, kao jedan od zastupnika tezeo prezivelosti drzave kao glavnog organizujuceg nacela u novim uslovima, u

80 81

96 lsto.

97 Giddens, A., The Consequences o] Modernity: Self and Society in the Late Mudern Age,Cambridge: Polity Press, and Stanford, California: Stanford University Press, 1990, pp. 154-158.

98 Smith and Baylis, op. cit., p. 270.99 Cohen, R. and Mihalka, M., Cooperative Security: New Horizons Jor International Order,

"The Marshall Center Papers", No.3, 2001.

sustini brani sistem suverenih drzaval 100 Iako ne pripada onim istraziva-cima koji su se zanimali prvenstveno za proces globalizacije, Hedli Bul,takode, smatra da uprkos odnosima .movcg srednjovekovlja" koji se odlikuju"preklapajucim autoritetima i umnozenim lojalnostirna", jedino drzaveirnaju neophodna, dragocena iskustva, znanja i sredstva da za kratko vrerne,ukoliko za to postoji prethodna politicka volja, ucine odlucujuce korake usuocavanju i sa globalnim bezbednosnim izazovima i pretnjama. S isterndrzava nije uzrok, po Bulu, a jos manje je prepreka, resavanju ovog skupabezbednosnih problema. Stavise, zakljucuje pisac Anarhicnog drustva (TheAnarchical Society), dok god stvara uslove u kojima jaca svest 0 zajednickirninteresima i vrednostima, kao i potrebu postovanja zajednickih pravila iustanova rnedunarodnog poretka, za sistem drzava nema valjane zamene.l'"

Da i u okviru "radikalnog mesijanskog modela",102 koji, kao sto jepoznato, podrazumeva globalni centralizam kao osnovno nacelo politickeorganizacije covecanstva. ima mesta za prvorazrednu ulogu drzave, smatra iJan Klark (Ian Clarck) u knjizi Globalizacija i teorija rnedunarodnih odnosa(Globalization and International Relations Theory). Po Klarku, "pitanjekoje treba da bude upuceno studentima savrernenih studija bezbednosti nijeda Ii bezbednost treba da bude redefinisana tako da pojedinci ili drustvabudu alternativa drzavi, nego kako da se delatnost drzave preoblikuje kako biuzela u obzir Ijudska prava i drustveni identitet".J03 Zagovornici pogledaslicnih navedenom Klarkovom stanovistu smatraju, dakle, da drzave neiscezavaju u novim uslovima, nego se samo prilagodavaju i pripremaju dauspesno odgovore izmenjenim, novim bezbednosnim izazovima i pretnjama.Ono sto je znacajno, jeste cinjenica da ni ovi pomenuti, inace malobrojni,privrzenici "teorije globalnog drustva", takode, II pojedincima i drustvenimgrupama vide glavne "referentne objekte bezbednosti". To, dalje, govori dacak i oni koji drzavu smatraju za stozer ukupne i bezbednosti na svimnivoima, ne mogu da poreknu uvecan znacaj pojedinacne, drustvene, "soci-jetalne" i globalne, naspram usko shvacene drzavne bezbednosti. Jednoovakvo stanoviste, kao sto primecuje Dzon Bejlis (John Baylis),104 stavljapod sumnju izvesnost da ce sirenje "globalnih norrni" stvoriti saglasnostneophodnu za izgradnju globalnog drustva sposobnog da ljudima i narodimadonese vise mira ibezbednosti.

100 Sirnic, D., Poredak sveta, str. 212-223.101 Bull, H., The Anarchical Society - A Study oj Order in World Politics, London: Macmillan,

1995.102 lsto, strana 290.Ill) Clark, I., Globalization and lnternational Theory, Oxford: Oxford University Press, 1999, p.

125.104 Smith and Baylis, op. cit., p. 270.

82

XI. ZAMISAO SARADNJE U BEZBEDNOSTI

Koncept tZV.kooperativne bezbednosti (Cooperative Security Concept)

Jezicku kovanicu sa engleskog, "Cooperative Security," prevodirno nasrpski jezik u znacenju saradnja II bezbednosti, s namerom da se naglasi raz-lika izmedu dostizanja, ocuvanja i unapredenja bezbednosti putern nadme-tanja u povecanju moci, s jedne, i dostizanja, ocuvanja i unapredenja bez-bednosti pornocu ili kroz saradnju, s druge strane. Na ovaj nacin, istovre-meno, cinimo razlicitirn teorijski model kao i sistem saradnje u bezbednosti,kakve smo ih, inace, upoznali u sutonu XX veka, od mnogobrojnih ranijih,slicnih primera u istoriji odnosa naroda i drzava.

Saradnja izrnedu drzava u bezbednosti, nairne, postoji od najranijihnama poznatih vremena; doduse, ona je u istoriji znatno reda pojava koja segotovo iskljucivo javljala u obliku stvaranja saveza drzava s ciljem uvecanjamoci u odnosu na poznatog protivnika. Ono sto je ovde posebno vazno istaci,jeste cinjenica da su takvi, po pravilu odbrambeni ili napadacki savezi, trajalikratko, cesto ni toliko dugo koliko je trajao zajednicki razlog ili opasnostkoja ih je proizvela.

Skoro iskljucivo interesni sadrzaj (kerdos) ovakve saradnje krozudruzivanje snaga, uglavnom nije podrazumevao postojanje vrednosne blis-kosti kao vaznog preduslova za zajednicko staranje 0 bezbednosti; veomaretko je ukljucivao i svest 0 zajednickoj buducnosti kod zainteresovanihstrana. Naprotiv, istorija medudrzavnih odnosa poznaje citavo silestvo pri-mera verolomnih raskida saveza, gazenja datih obecanja - uvecanje vlastitemoci u "prirodnom stanju" odnosa izrnedu drzava bio je najcesci poticaj zaovakvo delovanje subjekata "anarhicnog drustva drZava".l 5 Kada saradujuna pomenute nacine, drzave, poput zivih organizama, u strahu procenjujusvaka svoj potez kao i poteze drugih merilima moci. S ciljem opstanka ovih

105 Bull, H., The Anarchical Society ... , op. cit.

83